PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI
Član 1.
U Zakonu o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS”, broj 46/06), u članu 1. stav 2. posle reči: „penzijskim fondovima,” dodaju se reči: „investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima,”.
Član 2.
U članu 2. stav 5. briše se.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 5, reč: „matično” se briše, a reči: „pravno lice koje emituje hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente kojima se trguje na organizovanom tržištu, kao i svi izdavaoci hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata” zamenjuju se rečima: „pravno lice koje javnom ponudom izdaje hartije od vrednosti ili čijim se hartijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti”.
Dosadašnji stav 7. postaje stav 6.
Član 3.
U članu 3. stav 2. reči: „MRS, MSFI I MSR” zamenjuju se rečima: „prevoda osnovnih tekstova MRS, odnosno MSFI”, a posle reči: „ovog člana” dodaju se zapeta i reči: „kao i tumačenja”.
Dodaju se st. 3. i 4, koji glase:
„Rešenje o utvrđivanju prevoda MSR iz stava 1. ovog člana donosi ministar finansija i to rešenje objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Osnovne tekstove MRS, odnosno MSFI iz stava 2. ovog člana čine MRS, odnosno MSFI izdati od Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, kao i tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda u obliku u kojem su izdati, odnosno usvojeni, i koji ne uključuju osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski objašnjavajući materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim ako se izričito ne navodi da je on sastavni deo standarda, odnosno tumačenja.”
Član 4.
U članu 4. stav 6. posle reči: „ovog člana” dodaju se zapeta i reči: „kao i za sticanje licence za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja,”.
Član 5.
U članu 7. stav 4. menja se i glasi:
„Ako pravno lice ima različite pokazatelje po kriterijumima navedenim u stavu 2. ovog člana, tako da ne ispunjava najmanje dva od navedenih kriterijuma za razvrstavanje iz stava 3. ovog člana, to pravno lice razvrstava se kao srednje pravno lice.”
U stavu 8. reči: „Narodnoj banci Srbije” zamenjuju se rečima: „Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija)”.
U stavu 9. reči: „Narodne banke Srbije” na oba mesta zamenjuju se rečima: „Agencije”.
U stavu 10. posle reči: „penzijskim fondovima,” dodaju se reči: „investicioni fondovi i društva za upravljanje investicionim fondovima,”.
Član 6.
U članu 9. stav 4. menja se i glasi:
„Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava dostavljena elektronskim putem, uključujući i elektronsku razmenu podataka između računara, u skladu sa zakonom.”
Stav 5. menja se i glasi:
„Elektronski dokument – računovodstvena isprava dostavljena elektronskim putem mora da bude potpisana elektronskim potpisom i potvrđena elektronskom porukom između pošiljaoca i primaoca, u skladu sa zakonom.”
Stav 7. menja se i glasi:
„Za tačnost prenesenih poruka odgovoran je davalac usluga prenosa podataka, odnosno posrednik u obavljanju odgovarajuće transakcije tokom elektronske razmene podataka između računara.”
Član 7.
U članu 10. stav 3. menja se i glasi:
„Računovodstvene isprave sastavljene u elektronskom obliku na računaru moraju da imaju elektronski potpis osobe koja je ispravu sastavila ili drugi autorizovani elektronski potpis.”
Član 8.
U članu 14. stav 4. briše se.
Član 9.
U članu 15. stav 2. tačka 1) reči: „berze i brokersko-dilerska društva,” brišu se.
U tački 2) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 3), koja glasi:
„3) Komisija za hartije od vrednosti – za investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, kao i za berze i brokersko-dilerska društva.”
Član 10.
U članu 17. stav 2. posle reči: „dobrovoljnim penzijskim fondovima” dodaje se zapeta i reči: „investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima”.
Član 11.
U članu 19. stav 1. reči: „promene pravne forme,” brišu se.
Član 12.
U članu 24. stav 1. posle reči: „decembra tekuće godine” dodaju se reči: „(u daljem tekstu: redovni godišnji finansijski izveštaji)”.
Stav 2. menja se i glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, zavisno pravno lice čije matično pravno lice sa sedištem u inostranstvu ima poslovnu godinu različitu od kalendarske godine, kao i ogranak iz člana 1. stav 5. ovog zakona, mogu uz saglasnost ministra finansija, odnosno guvernera Narodne banke Srbije za pravna lica (osim banaka) iz člana 26. stav 2. ovog zakona, odnosno Komisije za hartije od vrednosti za pravna lica iz člana 26. stav 3. ovog zakona, da sastavljaju i prikazuju redovne godišnje finansijske izveštaje sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske.”.
U stavu 3. reči: „ili prodaja,”, zapeta ispred reči: „odnosno na dan utvrđen u ugovoru o prodaji”, kao i reči: „odnosno na dan utvrđen u ugovoru o prodaji”, brišu se.
Dodaje se stav 6, koji glasi:
„Finansijski izveštaji iz st. 3. i 5. ovog člana smatraju se vanrednim finansijskim izveštajima u smislu ovog zakona.”
Član 13.
U članu 25. stav 1. reč: „su” zamenjuje se rečju: „obuhvataju”.
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, finansijski izveštaji malih pravnih lica koja nisu obavezna da primenjuju MRS/MSFI, odnosno koja javnom ponudom ne izdaju hartije od vrednosti ili čijim se hartijama ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, kao i finansijski izveštaji preduzetnika obuhvataju: Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistički aneks.”
Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 3. do 6.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reč: „prikazivanje” zamenjuje se rečju: „sastavljanje”, reč: „usvojene” zamenjuje se rečju: „primenjene”, a reči: „stav 7.” zamenjuju se rečima: „stav 6.”.
Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.
Član 14.
U članu 26. stav 1. menja se i glasi:
„Ministar finansija propisuje sadržinu i formu obrazaca finansijskih izveštaja za potrebe jedinstvenog informisanja i statističke obrade za privredna društva, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica.”
Dodaje se stav 3, koji glasi:
„Komisija za hartije od vrednosti propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja za investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima i berze i brokersko-dilerska društva.”
Član 15.
U članu 27. stav 3. reči: „imovine, odnosno” zamenjuju se rečima: „imovine i”.
Član 16.
U članu 28. stav 4. menja se i glasi:
„Finansijski izveštaji treba da budu potpisani elektronskim potpisom, u slučaju da su sastavljeni i dostavljeni u elektronskom obliku, u skladu sa zakonom.”
Član 17.
Naziv poglavlja „IX DOSTAVLjANjE, OBELODANjIVANjE I OBRADA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA” menja se i glasi:
„IX DOSTAVLjANjE, REGISTRACIJA, OBRADA I OBELODANjIVANjE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA”.
Član 18.
Član 30. menja se i glasi:
„Pravna lica, odnosno preduzetnici dužni su da redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji, najkasnije do kraja februara naredne godine, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.
Pravna lica iz člana 24. stav 2. ovog zakona, redovne godišnje finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostavljaju Agenciji u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni.
Pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje (matična pravna lica) dužna su da konsolidovane finansijske izveštaje za izveštajnu godinu dostave Agenciji najkasnije do kraja aprila naredne godine.
Pravna lica, odnosno preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske izveštaje u skladu sa članom 24. ovog zakona dužni su da ih dostave Agenciji u roku od 60 dana od dana kada su ti izveštaji sastavljeni.”
Član 19.
Član 31. menja se i glasi:
„Obveznici revizije iz člana 37. ovog zakona dužni su da uz redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno konsolidovane finansijske izveštaje iz člana 30. st. 1. i 3. ovog zakona, dostave Agenciji najkasnije do 30. septembra:
1) odluku o usvajanju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja;
2) izveštaj revizora o obavljenoj reviziji redovnih godišnjih, odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa ovim zakonom i međunarodnim standardima revizije;
3) odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju, ako je odlučeno da se dobit raspoređuje, odnosno da se vrši pokriće gubitka;
4) korigovane redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno korigovane konsolidovane finansijske izveštaje, usvojene od strane nadležnog organa, ako sadrže korekcije u odnosu na dostavljene finansijske izveštaje iz člana 30. st. 1. i 3. ovog zakona;
5) godišnji izveštaj o poslovanju, za pravna lica za koja je to posebnim propisima uređeno.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravna lica iz člana 24. stav 2. ovog zakona uz redovne godišnje finansijske izveštaje, dostavljaju dokumentaciju iz stava 1. ovog člana najkasnije u roku od 90 dana od dana dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja iz člana 30. stav 2. ovog zakona.”
Član 20.
Član 32. menja se i glasi:
„Primljene finansijske izveštaje Agencija registruje u Registru finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika (u daljem tekstu: Registar finansijskih izveštaja).
Registar finansijskih izveštaja vodi Agencija preko Registratora imenovanog u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Registar finansijskih izveštaja je centralna, javna, jedinstvena elektronska baza podataka iz finansijskih izveštaja iz čl. 30. i 31. ovog zakona, kao i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, na osnovu kojih se sagledavaju rezultati poslovanja i finansijski položaj pravnih lica i preduzetnika, kao i privredna kretanja u Republici Srbiji.
Agencija je dužna da finansijske izveštaje iz stava 1. ovog člana čuva deset godina.”
Član 21.
Član 33. menja se i glasi:
„Primljene finansijske izveštaje Agencija obrađuje i objavljuje podatke iz tih izveštaja, na osnovu kojih se sagledavaju rezultati poslovanja i finansijski položaj pravnih lica i preduzetnika.
Agencija je za potrebe vođenja Registra finansijskih izveštaja ovlašćena da pribavlja i koristi podatke od nadležnih državnih organa i institucija.
Na osnovu podataka iz stava 2. ovog člana, podataka iz drugih registara i evidencija koje vodi Agencija, kao i podataka koje joj dostavljaju drugi nadležni organi i zainteresovani korisnici usluga, Agencija u okviru Registra finansijskih izveštaja vodi bazu podataka o bonitetu, daje mišljenja o bonitetu pravnih lica i preduzetnika i pruža druge usluge u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Registar finansijskih izveštaja ustupa finansijske izveštaje pravnih lica i preduzetnika nadležnim registrima Agencije u kojima se registruju njihovi statusni podaci.
Agencija obezbeđuje, u skladu sa zakonom i drugim propisima, elektronsku povezanost Registra finansijskih izveštaja sa drugim registrima ili bazama podataka, koji se vode u Republici Srbiji i izvan Republike Srbije, kao i sa drugim korisnicima, kroz telekomunikacionu mrežu ili putem kompjuterskih medija.”
Član 22.
Član 34. menja se i glasi:
„Agencija je dužna da na internet stranici Registra finansijskih izveštaja objavi registrovane redovne godišnje finansijske izveštaje i konsolidovane finansijske izveštaje obveznika revizije iz člana 37. ovog zakona, najkasnije do 30. juna, odnosno dokumentaciju iz člana 31. ovog zakona najkasnije do kraja oktobra, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.
Izuzetno, Agencija je dužna da redovne godišnje finansijske izveštaje obveznika revizije, koji se sastavljaju u skladu sa članom 24. stav 2. ovog zakona, odnosno dokumentaciju iz člana 31. ovog zakona, objavi na internet stranici u roku od 30 dana od dana dostavljanja.
Agencija je dužna da bez naknade omogući korisnicima uvid u finansijske izveštaje iz st. 1. i 2. ovog člana na internet stranici Registra finansijskih izveštaja za poslednje tri izveštajne godine.”
Član 23.
Član 35. menja se i glasi:
„Bliže uslove postupka prijema, kontrole, registracije, obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja, način vođenja i sadržinu Registra finansijskih izveštaja, kao i davanje podataka iz tih izveštaja, propisuje ministar finansija na predlog Agencije.
Bliže uslove i način pribavljanja podataka koje Agenciji dostavljaju drugi nadležni organi i davanja podataka i mišljenja o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, kao i druge usluge koje Agencija pruža u postupku vođenja Registra finansijskih izveštaja propisuje ministar finansija na predlog Agencije.”
Član 24.
Član 36. menja se i glasi:
„Naknade za registraciju finansijskih izveštaja, davanje podataka iz Registra finansijskih izveštaja, kao i naknade za druge usluge koje Agencija pruža u postupku vođenja Registra finansijskih izveštaja na predlog Upravnog odbora Agencije utvrđuje Vlada Republike Srbije.”
Član 25.
U članu 37. stav 1. menja se i glasi:
„Revizija redovnih godišnjih finansijskih izveštaja obavezna je za velika i srednja pravna lica, kao i za mala pravna lica koja javnom ponudom izdaju hartije od vrednosti ili čijim se hartijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.”
Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3, koji glase:
„Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja obavezna je za matična pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa članom 27. ovog zakona.
Novoosnovana pravna lica nisu obveznici revizije u godini u kojoj su osnovana, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.
Dosadašnji st. 3. i 4. brišu se.
Član 26.
U članu 38. stav 1. menja se i glasi:
„Revizija redovnih godišnjih finansijskih izveštaja i konsolidovanih finansijskih izveštaja obavlja se u skladu sa ovim zakonom, drugim zakonima koji uređuju reviziju finansijskih izveštaja kod pojedinih pravnih lica, Međunarodnim standardima revizije (MSR) i Kodeksom etike za profesionalne računovođe.”
Stav 4. menja se i glasi:
„Licencirani ovlašćeni revizori mogu pojedine poslove u postupku revizije da povere i drugim licima koja su zaposlena u preduzeću za reviziju, a koja nemaju profesionalno zvanje u skladu sa ovim zakonom, pod uslovom da je njihov rad planiran i nadziran od strane licenciranog ovlašćenog revizora.”
U stavu 7. reči: „stav 1.” brišu se.
Stav 14. menja se i glasi:
„Zaposleni u preduzeću za reviziju dužni su da dobijene podatke i informacije koriste isključivo za potrebe revizije i ne mogu ih saopštavati trećim licima, osim u slučajevima sumnje na kriminalne radnje, u drugim slučajevima predviđenim zakonom kojim se uređuje sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, kao i drugim zakonima i u skladu sa MSR i Kodeksom etike za profesionalne računovođe.”
U stavu 15. posle reči: „odnosno poslovne godine” dodaju se zapeta i reči: „a izuzetno novi ugovor se može zaključiti i posle isteka ovog roka ukoliko je ranije zaključeni ugovor raskinut u smislu stava 19. ovog člana, kao i člana 46. stav 2. ovog zakona”.
Stav 16. menja se i glasi:
„Preduzeće za reviziju dužno je da obezbedi u pisanoj formi svake godine potvrdu o nezavisnosti u skladu sa čl. 40. i 45. ovog zakona kojom potvrđuje svoju nezavisnost, nezavisnost licenciranih i ovlašćenih revizora, kao i lica iz stava 4. ovog člana, od obveznika revizije.”
Dodaju se st. 17, 18. i 19, koji glase:
„Preduzeće za reviziju dužno je da izveštava organ upravljanja pravnog lica u kojem vrši reviziju finansijskih izveštaja, odnosno drugi nadležan organ (odbor za reviziju) o značajnim pitanjima koja se javljaju u toku revizije, a posebno o značajnim nedostacima u funkcionisanju sistema internih kontrola u procesu finansijskog izveštavanja i da svoje zaključke i nalaze uvrsti u obavezni sadržaj pisma rukovodstvu.
Preduzeće za reviziju ne može ugovorene poslove revizije ustupati drugim preduzećima za reviziju.
Ugovor o reviziji se može raskinuti kada za to postoje opravdani razlozi. Neslaganje mišljenja o računovodstvenom tretmanu ili revizorskim postupcima ne smatraju se opravdanim razlogom za raskid ugovora.”
Član 27.
U članu 41. dodaje se stav 2, koji glasi:
„Pravno lice koje nema dozvolu za obavljanje poslova revizije u skladu sa ovim zakonom, ne može koristiti u pravnom prometu naziv „revizija”.”
Član 28.
Član 44. menja se i glasi:
„Preduzeće za reviziju u roku od 30 dana od dana dobijanja dozvole za obavljanje poslova revizije podnosi zahtev za članstvo u Komori.
Preduzeće za reviziju u roku od 30 dana od dana upisa u evidenciju članova Komore podnosi zahtev za upis u Registar preduzeća za reviziju (u daljem tekstu: Registar).
Registar vodi Ministarstvo finansija, a podaci iz Registra dostupni su na internet prezentaciji Ministarstva finansija.
Registar preduzeća za reviziju sadrži:
1) poslovno ime, adresu, matični broj, PIB i pravnu formu;
2) kontakt podatke i internet adresu;
3) adresu svake kancelarije ili povezanog lica u zemlji i u inostranstvu;
4) ime i registarski broj svih licenciranih ovlašćenih revizora koji su zaposleni u preduzeću za reviziju;
5) podatke o osnivačima;
6) podatke o direktoru, odnosno o članovima upravnog odbora;
7) podatke o članstvu u mreži;
8) mere nadzora.
Bliže uslove i način vođenja registra preduzeća za reviziju uređuje ministar finansija.”
Član 29.
U članu 45. stav 1. tačka 5) reči: „a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena,” brišu se, tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 6), koja glasi:
„6) preduzeće za reviziju i licencirani ovlašćeni revizor ako ima posredno vlasništvo kod pravnog lica kod koga se obavlja revizija.”
Član 30.
Posle člana 47. dodaje se član 47a, koji glasi:
„Član 47a
Preduzeće za reviziju je dužno da obaveštava Ministarstvo o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih je upisano u Registar u roku od osam dana od dana nastanka promena, kao i da najmanje jednom godišnje do kraja marta tekuće godine dostavi podatke o:
1) imaocima akcija i udela u preduzeću za reviziju, kao i o sticanju i promeni vlasnika akcija, odnosno udela;
2) ulaganjima na osnovu kojih je revizorsko društvo direktno ili indirektno steklo učešće u drugom pravnom licu;
3) promenama statuta ili ugovora o osnivanju;
4) osnovici za utvrđivanje premije osiguranja;
5) zaposlenima;
6) spisku svih ugovora o reviziji finansijskih izveštaja, po vrstama revizije, koje je preduzeće za reviziju zaključilo sa obveznicima revizije u proteklom obračunskom periodu, kao i spisku svih ugovora o reviziji finansijskih izveštaja koji su raskinuti uz odgovarajuće obrazloženje, nezavisno od toga koja je strana raskinula ugovor;
7) broju izveštaja o reviziji koje je potpisao svaki licencirani ovlašćeni revizor.
U godišnji izveštaj iz stava 1. tač. 1) do 7) ovog člana uključuju se svi podaci u periodu od 31. decembra prethodne do 31. decembra tekuće godine.
Na zahtev Ministarstva, preduzeća za reviziju su dužna da dostave i podatke o broju planiranih i ostvarenih sati za svakog člana revizorskog tima i za svaku pojedinačnu reviziju finansijskih izveštaja.
Način izveštavanja, kao i sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar finansija.”
Član 31.
U članu 48. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:
„1) osnivač donese odluku o prestanku obavljanja delatnosti revizije finansijskih izveštaja, kao i u slučajevima prestanka privrednog društva u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;”.
U tački 4) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje tačka 5), koja glasi:
„5) preduzeće za reviziju prestane da ispunjava jedan od uslova iz člana 40. stav 2. ovog zakona, odnosno obavlja reviziju suprotno odredbama ovog zakona, a po tom osnovu ne otkloni nepravilnosti, odnosno ne sprovede dodatne mere u određenom roku koje utvrdi nadležni organ.”
Član 32.
U članu 49. posle reči: „subjekata” dodaju se reči: „i Komori radi brisanja iz članstva.”.
Član 33.
U članu 51. stav 1. posle tačke 8) dodaje se tačka 8a), koja glasi:
„8a) vrši proveru kvaliteta obavljenih revizija u skladu sa Kodeksom etike za profesionalne računovođe i u skladu sa Metodologijom koju utvrdi Komora; ”.
Član 34.
U članu 55. stav 7. posle tačke 3) dodaje se nova tačka 3a), koja glasi:
„3a) izuzetno od tačke 3) ovog stava, može da imenuje najviše jednu trećinu članova komisije za sprovođenje ispita iz člana 6. stav 1. ovog zakona;”.
Član 35.
U članu 62. stav 1. menja se i glasi:
„Vlada na predlog ministra finansija imenuje predsednika i šest članova Komisije iz redova stručnih lica koja poseduju znanja i praksu iz oblasti finansija, računovodstva i revizije, od kojih dva člana imenuje na predlog Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije.”
Član 36.
Član 63. menja se i glasi:
„Nadzor nad radom preduzeća za reviziju vrši Ministarstvo preko ovlašćenih lica.
Nadzor nad radom preduzeća za reviziju obavlja se u prostorijama Ministarstva i u prostorijama preduzeća za reviziju.
Nadzor nad radom preduzeća za reviziju obuhvata:
1) kontrolu da li preduzeća za reviziju ispunjavaju uslov za izdavanje dozvole za obavljanje revizije finansijskih izveštaja i upis u Registar;
2) kontrolu da li licencirani ovlašćeni revizori ispunjavaju uslove za upis u odgovarajuće registre Komore;
3) kontrolu nezavisnosti preduzeća za reviziju i licenciranog ovlašćenog revizora od naručioca revizije;
4) praćenje, prikupljanje i proveru izveštaja koja su preduzeća za reviziju dužna da dostavljaju Ministarstvu;
5) kontrolu da li preduzeća za reviziju imaju ustanovljene i primenjene interne procedure za obezbeđenje sistema kvaliteta;
6) da li postoje razlozi za oduzimanje dozvole za obavljanje poslova revizije preduzeću za reviziju;
7) uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su bitne za vršenje nadzora;
8) izricanje mera nadzora u skladu sa ovim zakonom.
Nadzor iz stava 1. ovog člana može se vršiti i na obrazložen zahtev Komore.
Preduzeća za reviziju, kao i Komora dužni su da dostave svu dokumentaciju neophodnu za vršenje nadzora iz stava 1. ovog člana, u roku koji odredi Ministarstvo.
Preduzeće za reviziju dužno je da omogući ovlašćenom licu Ministarstva pristup u službene prostorije i potrebne uslove za vršenje nadzora, da mu pruži sva tražena obaveštenja i stavi na uvid isprave i podatke o poslovanju preduzeća.”
Član 37.
Posle člana 63. dodaju se čl. 63a, 63b i 63v, koji glase:
„Član 63a
Ovlašćeno lice Ministarstva u postupku nadzora može preduzeću za reviziju da odredi sledeće mere:
1) da se utvrđena nepravilnost, odnosno nezakonitost otkloni;
2) dodatne mere;
3) da mu oduzme dozvolu za obavljanje poslova revizije.
Član 63b
Ovlašćeno lice Ministarstva rešenjem nalaže otklanjanje nepravilnosti, odnosno nezakonitosti ako utvrdi da:
1) preduzeće za reviziju postupa suprotno članu 45. ovog zakona;
2) preduzeće za reviziju obavlja delatnost suprotno članu 40. stav 5. ovog zakona;
3) preduzeće za reviziju postupa suprotno članu 47a ovog zakona;
4) preduzeće za reviziju ne ispunjava bilo koji od uslova za izdavanje dozvole za obavljanje poslova revizije;
5) preduzeće za reviziju ne obavlja reviziju u skladu sa odredbama ovog zakona.
Ovlašćeno lice Ministarstva utvrđuje rok za otklanjanje nepravilnosti, odnosno nezakonitosti.
Član 63v
Ovlašćeno lice Ministarstva može rešenjem da odredi dodatnu meru ako utvrdi da:
1) preduzeće za reviziju ne postupa u skladu sa nalogom za otklanjanje nepravilnosti, odnosno nezakonitosti;
2) je protiv licenciranog ovlašćenog revizora koji u preduzeću za reviziju obavlja poslove revizije započet postupak za oduzimanje licence;
3) preduzeće za reviziju u poslednje dve godine preko četiri puta prekrši dužnost pravovremenog i pravilnog podnošenja izveštaja, odnosno obaveštavanja, ili na drugi način ometa obavljanje nadzora nad njegovim poslovanjem.
Dodatnom merom nalaže se preduzeću za reviziju da sprovede mere:
1) poboljšanja internih procedura kojima se obezbeđuje kvalitet obavljanja revizije;
2) promenu interne organizacije preduzeća za reviziju;
3) druge mere potrebne za otklanjenje utvrđenih nepravilnosti.”
Član 38.
Član 65. briše se.
Član 39.
Član 66. menja se i glasi:
„Protiv rešenja iz člana 63b stav 1. i člana 63v stav 1. može se izjaviti žalba ministru finansija u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba na rešenje iz člana 63b stav 1. i člana 63v stav 1. ne odlaže izvršenje.
Ministar finansija dužan je da u roku od 30 dana od dana prijema žalbe rešenjem odluči o žalbi.
Protiv konačnog rešenja iz člana 63b stav 1. i člana 63v stav 1. i rešenja iz stava 3. ovog člana ne može se pokrenuti upravni spor.”
Član 40.
U članu 68. posle tačke 11) dodaje se tačka 11a), koja glasi:
„11a) ne sastavi finansijske izveštaje u skladu sa članom 24. ovog zakona;”.
U tački 12) broj: „31” zamenjuje se brojem: „30”.
Posle tačke 12) dodaje se tačka 12a), koja glasi:
„12a) u rokovima ne dostavi propisanu dokumentaciju iz člana 31. ovog zakona;”.
Tačka 13) briše se.
U tački 14) reči: „st. 1. i 5.” zamenjuju se rečima: „st. 1, 2. i 5.”
Tačka 15) menja se i glasi:
„15) onemogući ovlašćenom revizoru izabranog preduzeća za reviziju da prisustvuje sednici skupštine, odnosno drugog organa, prilikom usvajanja godišnjih finansijskih izveštaja i da dobija sva potrebna obaveštenja i dokumenta koje dobijaju članovi organa upravljanja za tu sednicu (član 38. stav 12);”.
Posle tačke 15) dodaju se tač. 16), 17) i 18), koje glase:
„16) onemogući ovlašćenom revizoru da izvrši uvid u sva dokumenta, poslovne knjige i obračune i da od članova organa upravljanja i rukovodstva pravnog lica zahteva i dobije sva dodatna objašnjenja neophodna za obavljanje revizije (član 38. stav 13);
17) je obveznik revizije u smislu ovog zakona, a ne zaključi ugovor o reviziji sa preduzećem za reviziju u roku iz člana 38. stav 15. ovog zakona;
18) raskine ugovor o reviziji zbog razloga koji se u smislu člana 38. stav 19. ne smatra opravdanim razlogom za raskid ugovora o reviziji.”
Član 41.
Posle člana 68. dodaju se čl. 68a i 68b, koji glase:
„Član 68a
Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće za reviziju ako:
1) obavlja reviziju suprotno članu 38. ovog zakona;
2) se ne osigura od rizika od odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati pogrešno izraženo revizorsko mišljenje licenciranog ovlašćenog revizora (član 40. stav 3);
3) obavlja reviziju suprotno članu 40. stav 5. ovog zakona;
4) obavlja reviziju suprotno članu 45. ovog zakona;
5) postupi suprotno članu 46. ovog zakona;
6) postupi suprotno članu 47. ovog zakona;
7) ako ne dostavi propisane podatke iz člana 47a ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.
Član 68b
Novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj ovlašćeni revizor ako:
1) postupa suprotno članu 38. stav 14. ovog zakona;
2) obavlja reviziju suprotno članu 45. stav 1. tač. 3) do 6) ovog zakona.”
Pravna lica koja su osnovana u 2009. godini nisu obveznici revizije u 2009. godini, kao i mala pravna lica koja javnom ponudom ne izdaju hartije od vrednosti ili čijim se hartijama ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.
Član 43.
Odredbe člana 5. st. 2. i 3, čl. 18. do 24. i člana 44. stav 1. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2010. godine.
Član 44.
Odredbe člana 44. Zakona o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS”, br. 55/04 i 61/05) i člana 54. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ”, br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS”, br. 43/04 i 62/06), prestaju da važe 1. januara 2010. godine.
Odredbe člana 77. stav 2. tač. 13) i 14) Zakona o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RS”, br. 55/04 i 61/05) prestaju da važe danom početka primene akta Vlade iz člana 24. ovog zakona.
Član 45.
Danom stupanja na snagu ovog zakona, Agencija preuzima predmete, dokumentaciju, arhivu, baze podataka, sredstva za rad, potreban broj zaposlenih, kao i deo informacionog sistema i neophodnu informatičko tehnološku opremu, koje je Narodna banka Srbije koristila za obavljanje poslova prijema i obrade finansijskih izveštaja i vođenja registra podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika.
Preuzimanje predmeta, dokumentacije, arhive, baza podataka, sredstava za rad, potrebnog broja zaposlenih, kao i dela informacionog sistema i neophodne informatičko tehnološke opreme Narodne banke Srbije, iz stava 1. ovog člana, izvršiće se na osnovu sporazuma između Narodne banke Srbije i Agencije.
Član 46.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 72. stav 1. tač. 4, 8. i 12. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje pravni položaj preduzeća i drugih organizacija, finansijski sistem, kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica i druge ekonomske odnose od opšteg interesa za Republiku.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Aktuelni Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS”, broj 46/06) stupio je na snagu 02. juna 2006. godine.
Zakonom o računovodstvu i reviziji uređuje se vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, dostavljanje, obelodanjivanje i obrada godišnjih finansijskih izveštaja, kao i pitanja u vezi obavljanja revizije finansijskih izveštaja, izdavanja i oduzimanja dozvole za rad preduzećima za reviziju, Registar preduzeća za reviziju, inspekcijski nadzor nad preduzećima za reviziju, kao i nadzor nad obavljanjem poverenih poslova Komori ovlašćenih revizora.
Zakon je u vreme donošenja bio delimično usklađen sa Direktivama EU: Četvrtom (78/660/EES), Sedmom (83/349/EES) i Osmom (84/253/EES), međutim 17. maja 2006. doneta je nova Osma direktiva 2006/46-/3EZ Evropskog parlamenta i Saveta koja definiše principe javnog nadzora nad revizorskom profesijom, što upućuje na potrebu za daljom harmonizacijom domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa pravnim tekovinama EU.
Osnovni razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji odnose se na:
1) Uspostavljanje Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika u Agenciji za privredne registre čime se realizuje zaključak Vlade Republike Srbije od 16. jula 2009. godine o potrebi objedinjenog postupka prijema, registracije i obrade finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre umesto dosadašnjeg zakonskog rešenja kojim je bilo propisano da se finansijski izveštaji dostavljaju i Narodnoj banci Srbije i Agenciji za privredne registre.
S tim u vezi ukazuje se da je jedinica za sprovođenje sveobuhvatne reforme propisa (SRP) rukovodeći se potrebom daljeg pojednostavljenja uslova i snižavanja troškova poslovanja privrednih subjekata u Srbiji, kao i radi dalje harmonizacije sa regulativom EU, nakon opsežne analize predložila Vladi Republike Srbije „da se preuzmu nadležnosti Centra za bonitet Narodne banke Srbije od strane Agencije za privredne registre, čime bi se istovremeno rešio problem višestrukog slanja finansijskih izveštaja i došlo do koncentracije podataka o finansijskom izveštavanju i statusnih podataka privrednih subjekata na jednom mestu“.
Privreda će biti rasterećena troškova po osnovu plaćanja duplih naknada i to
u iznosu oko 52 miliona dinara, a po osnovu drugih troškova koji su proizilazili iz dostavljanja ovih izveštaja na dva mesta (poštarina, papir, vreme,angažovanje zaposlenih na popunjavanju obrazaca) očekuje se troškovno rasterećenje za dodatnih 40 miliona dinara.
Takođe, ova izmena doprineće racionalizaciji broja zaposlenih na ovim poslovima angažovanih u obe institucije za oko 30% što je u skladu sa merama i politikom Vlade Republike Srbije.
Analizom uporednog zakonodavstva sagledano je da se i u državama članicama EU sprovodi gde god je to moguće integrisanje raznih registara o svim poslovnim subjektima u jedinstvenu informacionu bazu podataka, čime se povećava transparentnost i pravna sigurnost i smanjuju troškovi kako poslovnih subjekata, tako i države.
Prema tome, predloženim izmenama u vezi objedinjavanja statusnih registara i registra finansijskih izveštaja u jednoj instituciji – Agenciji za privredne registre, kao i javnog objavljivanja finansijskih izveštaja na internet stranici Agencije vrši se usklađivanje sa praksom u EU, Prvom Direktivom EU i čl. 47. i 48. Četvrte Direktive EU.
2) Otklanjanje uočenih nedostataka u primeni Zakona i implementacija određenih odredbi iz nove Osme direktive u delu koji uređuje obavljanje revizije i nadzor nad preduzećima za reviziju, stvaranjem mehanizma koji treba da utiče na poboljšanje kvaliteta revizorskih izveštaja na trajnoj osnovi.
Imajući u vidu obavezu zemalja-članica EU da uspostave efikasan sistem javnog nadzora nad revizorskom profesijom i kvalitetom sprovođenja revizije, izmenama i dopunama ovog zakona detaljnije se uređuje sprovođenje nadzora, s obzirom na to da će do osnivanja posebnog tela za javni nadzor kako to nalaže direktiva EU, određene poslove nadzora nad preduzećima za reviziju obavljati ministarstvo finansija.
Predloženo je takođe, da kontrolu rada preduzeća za reviziju i licenciranih ovlašćenih revizora, odnosno kontrolu kvaliteta obavljenih revizija obavljaju Ministarstvo finansija i Komora ovlašćenih revizora.
Suština izmena ogleda se i u činjenici da su postojeća zakonska rešenja neprecizna, postupci organa i stranaka u delu izdavanja i oduzimanja dozvola za obavljanje poslova revizije nedorečeni, a sam nadzor od strane Ministarstva nad radom preduzeća za reviziju posebno u pogledu izricanja mera nadzora nedovoljno uređen i zbog toga teško sprovodiv.
Proširen je obim kaznenih odredbi radi uvođenja veće discipline u primeni ovog zakona, sa ciljem da se i na ovaj način utiče na podizanje nivoa kvaliteta na tržištu pružanja usluga revizije.
3) Usklađivanje sa odredbama drugih zakona, a pre svega sa zakonima koji uređuju tržište hartija od vrednosti i investicine fondove u smislu da se određene nadležnosti iz oblasti koju reguliše postojeći Zakon o računovodstvu i reviziji, a koje se odnose na privredne subjekte nad čijim poslovanjem kontrolu vrši Komisija za hartije od vrednosti, prenose na Komisiju za hartije od vrednosti (propisivanje kontnog okvira i obrazaca finansijskih izveštaja za te subjekte). Ovim izmenama i dopunama vrši se i usklađivanje sa Zakonom o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS”, broj 51/09). Izvršene su određene tehničke i terminološke izmene u cilju bolje i efikasnije primene ovog zakona.
Predložena rešenja zasnivaju se i na iskustvima razvijenih zemalja, kao i zemalja u okruženju (Hravatske i Slovenije), koje su u postupku kandidovanja ili su postale članice Evropske unije.
SADRŽINA ZAKONA – OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U delu izmena i dopuna Zakona kojima se uređuju pitanja iz delokruga računovodstva, odnosno finansijskog izveštavanja pravnih lica najznačajnija izmena i dopuna odnosi se na obavezu dostavljanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre i formiranje Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica u Agenciji.
Značajnu novinu predstavlja i obaveza Agencije da na svojim internet stranicama obelodanjuje podatke o registrovanim finansijskih izveštajima i da svim zainteresovanim korisnicima bez naknade omogući na internet stranici uvid u te finansijske izveštaje.
Otklanjaju se nejasnoće u pogledu kriterijuma za razvrstavanje pravnih lica, s obzirom na to da su dva kriterijuma u članu 7. Zakona bila suprotna jedan drugom. Dešavalo se da isto pravno lice primenom kriterijuma iz stava 3. člana 7. bude malo, a primenom kriterijuma iz stava 4. koji se briše – veliko. Kriterijum koji se briše nije bio ni u skladu sa kriterijumima koje nalaže IV Direktiva EU. Ovom izmenom oko 770 pravnih lica iz kategorije srednjih prelazi u kategoriju malih.
Preciziranje kriterijuma za određivanje veličine pravnog lica bilo je neophodno kako za potrebe sagledavanja obima finansijskog izveštavanja, tako i sa aspekta obaveznosti revizije jer u Srbiji postoji značajna disproporicija između potreba revizije i broja revizora. U ovakvoj situaciji postavilo se pitanje kvaliteta i načina obavljanja revizije.
Prema podacima Narodne banke Srbije broj privrednih subjekata koji moraju da revidiraju svoje finansijske izveštaje revizije za 2009. godinu je 6.556, a trenutno prema podacima Komore revizora – raspoloživ broj licenciranih ovlašćenih revizora je 130 zaposlenih u 40 preduzeća za reviziju.
Prema direktivama EU finansijski izveštaji privrednih društava od javnog interesa treba da budu predmet revizije, jer zemlje članice Evropske unije razvrstavaju preduzeća prema njihovoj veličini koja sa stepenom javne odgovornosti pokazuje visok stepen korelacije. Visina parametara u našoj zemlji nije usaglašena sa visinom parametara iz IV Direktive EU, dok kriterijumi uglavnom jesu. Primenom parametara iz Direktive EU koji su izuzetno visoki ostao bi manji broj privrednih društava u zemlji razvrstanih u kategoriju velikih (346, umesto 925 koliko ih je sada) i srednjih (1416 umesto 3520 koliko ih je sada), što znači da bi veliki broj preduzeća primenom parametara EU bio razvrstan u kategoriju malih ( 88.072 umesto 85.389 koliko ih je sada).
Iz obaveze revizije izuzeta su novoosnovana pravna lica za godinu u kojoj su osnovana, kao i mala pravna lica koja ne emituju hartije od vrednosti javnom ponudom (zatvorena akcionarska društva sve do trenutka dok ne pređu u otvorena).
Predložene su određene izmene u pogledu stvaranja uslova za povećanje kadrova koji obavljaju reviziju, tako što se preduzećima za reviziju daje mogućnost da pojedine poslove u postupku revizije povere i drugim zaposlenim licima u preduzeću za reviziju, ali pod nadzorom licenciranog ovlašćenog revizora. Ovakvo rešenje je predloženo iz razloga što reviziju obavljaju zaposleni u preduzeću za reviziju i pre nego što steknu zvanje ovlašćenog revizora i licencu za obavljanje tih poslova, što je, između ostalog i uslov za sticanje profesionalnog zvanja.
Međutim, precizirano je da samo zaposleni u preduzeću za reviziju mogu učestvovati u obavljanju revizije, kako bi se izbeglo angažovanje «divljih» revizora na osnovu čijeg rada se izdaju mišljenja od strane pojedinih revizorskih preduzeća. Izuzetak, shodno standardima revizije, mogu predstavljati samo angažovanja specijalista koje društvo ne zapošljava, kao što su npr. aktuari, procenitelji, IT eksperti, advokati i slično.
U delu Predloga zakona koji uređuje obavljanje revizije finansijskih izveštaja detaljnije je razrađen postupak nadzora nad radom preduzeća za reviziju. U skladu sa predloženim izmenama postupak nadzora može da se sprovodi kako u prostorijama ministarstva, tako i u prostorijama preduzeća za reviziju, za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja koji je predviđao samo inspekcijski nadzor. Detaljnije je uređen obuhvat nadzora, što u velikoj meri olakšava nadzornom organu (Ministarstvu finansija) da preduzima određene mere i donosi akta za njihovo sprovođenje. Za razliku od postojećeg, ovim zakonskim rešenjem propisane su mere nadzora i u zavisnosti od težine učinjenih povreda odredaba Zakona izvršena je njihova klasifikacija. Za lakše povrede izdaje se nalog da se prekršaj otkloni, za teže povrede se izriču dodatne mere, a za najteže se oduzima dozvola.
Predloženim izmenama, preciziran je postupak izdavanja i oduzimanja dozvole za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja.
Poseban predmet nadzora treba da bude kontrola kvaliteta preduzeća za reviziju i licenciranih ovlašćenih revizora, odnosno provera kvaliteta obavljenih revizija. Prema predloženim odredbama provera kvaliteta trebalo bi da se sprovodi u Komori ovlašćenih revizora.
Članom 1. Predloga zakona menja se odredba člana 1. stav 2. Zakona tako što se propisuje da se odredbe ovog zakona primenjuju i na investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, čime je izvršeno usklađivanje sa odredbama Zakona o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, br. 46/06 i 51/09).
Članom 2. Predloga zakona predloženo je brisanje stava 5. člana 2. Zakona kojim je preduzetnik bio izuzet od obaveze donošenja opštih akata kojim bi uredio određena pitanja vođenja poslovnih knjiga. Predloženo je brisanje ovog stava jer je u suprotnosti sa drugim odredbama Zakona koje propisuju obavezu pravnim licima i preduzetnicima da svojim opštim aktima urede pojedina pitanja vezana za materiju vođenja poslovnih knjiga (određuju lica nadležna za vođenje poslovnih knjiga, organizuju sistem računovodstva, usvajaju računovodstvene politike i dr.).
Izmene u stavu 6. ovog člana izvršene su u smislu preciznijeg određivanja obveznika primene Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS), kao i usklađivanja sa zakonom koji reguliše tržište hartija od vrednosti. Suština je da su sva pravna lica nezavisno od veličine, uključujući i mala pravna lica obveznici primene MRS, ako javnom ponudom izdaju ili čijim se hartijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti ili ako sastavljaju konsolidovane izveštaje. Ostala mala pravna lica i preduzetnici mogu da odluče da ne primenjuju MRS, već postojeći Pravilnik koji je doneo ministar finansija.
Članom 3. Predloga zakona izvršeno je pojašnjenje koji se prevodi Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) objavljuju u «Službenom glasniku RS». Ministarstvo finansija je dobilo pravo, u skladu sa sporazumom Ministarstva finansija i Fondacije Komiteta za međunarodne standarde iz Londona, da objavljuje osnovne tekstove prevoda MRS i tumačenja, bez pratećih priloga i dopunskih objašnjenja koji se objavljuju u komercijalnim izdanjima.
Članom 4. Predloga zakona predloženo je da se precizira radno iskustvo potrebno za dobijanje licence za obavljanje revizije finansijskih izveštaja u smislu da se pod radnim iskustvom smatra i rad na određeno vreme u preduzeću za reviziju za razliku od dosadašnjeg rešenja koje je podrazumevalo samo rad na neodređeno vreme. Licencu za rad izdaje Komora ovlašćenih revizora.
Članom 5. Predloga zakona vrši se izmena i dopuna člana 7. Zakona kojim su propisani kriterijumi za razvrstvanje pravnih lica na mala, srednja i velika radi definisanja obaveze obima finansijskog izveštavanja i obaveze revizije finansijskih izveštaja.
Stav 4. ovog člana je zamenjen jer je bio u suprotnosti sa stavom 3. u istom članu.Precizira se i slučaj kada je pravno lice po jednom kriterijumu malo, po drugom srednje, a po trećem veliko u smislu da se tada razvrstava u kategoriju srednjih pravnih lica.
Osnovni kriterijumi za klasifikaciju, odnosno razvrstavanje obveznika na mala, srednja i velika pravna lica ostali su nepromenjeni.
Kao organ nadležan za prijem obaveštenja o razvrstavanju određena je Agencija umesto Narodne banke Srbije.
Predviđeno je da se nezavisno od veličine velikim pravnim licem pored lica navedenih u ovom stavu, smatraju i investicioni fondovi i društva za upravljanje investicionim fondovima.
Čl. 6. i 7. Predloga zakona vrši se izmena člana 9. stav 4, 5. i 7. i člana 10. stav 3. Zakona radi usklađivanja sa Zakonom o elektronskom potisu i Zakonom o elektronskom dokumentu.
Članom 8. Predloga zakona briše se stav 4. u članu 14. Zakona kojim je bilo propisano da predstavništva koja ne obavljaju privrednu delatnost vode poslovne knjige u skladu sa posebnim propisima. Ova odredba stvarala je zabunu jer predstavništva u skladu sa zakonom o privrednim društvima ne mogu da obavljaju privrednu delatnost, a u skladu sa Zakonom o računovodstvu i ne vode poslovne knjige, već samo određene evidencije koje su uređene poreskim propisima.
Članom 9. Predloga zakona vrši se izmena i dopuna člana 15. Zakona, tako što se Komisiji za hartije od vrednosti daje u nadležnost da propisuje Kontni okvir za investicione fondove i društva za upravljanje investicionim fondovima, kao i Kontni okvir za berze i brokersko-dilerska društva, čime je izvršeno usklađivanje sa odredbama Zakona o investicionim fondovima i propisima koji uređuju tržište hartija od vrednosti.
U članu 10. Predloga zakona dopunjuju se odredbe člana 17. stav 2. Zakona, kojima se propisuje da društva za upravljanje investicionim fondovima ne mogu da povere vođenje poslovnih knjiga privrednim društvima, odnosno agencijama čija je to delatnost, već moraju da imaju zaposlena lica koja obavljaju te poslove.
Članom 11. Predloga zakona, menja se odredba člana 19. stav 1. Zakona, kojom je propisano u kojim sve slučajevima pravno lice i preduzetnik vrši popis imovine i obaveza. Obaveza vršenja kompletnog popisa bi trebalo da bude usaglašena sa obavezom sastavljanja finansijskih izveštaja. Međutim, članom 19. Zakona bila je propisana obaveza vršenja kompletnog popisa i u slučaju promene pravne forme privrednog subjekta iako u takvoj situaciji ne postoji obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja. Otklanjanjem ove neusaglašenosti pravno lice neće imati obavezu da u slučaju promene pravne forme vrši kompletan popis imovine i obaveza.
Članom 12. Predloga zakona otklanjaju se određene nepreciznosti u članu 24. Zakona. Suština ove izmene je da se napravi razlika između redovnih finansijskih izveštaja koji se sastavljaju za tekuću poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembra tekuće poslovne godine, od vanrednih finansijskih izveštaja koji se sastavljaju prilikom nastanka statusnih promena (spajanje, podela i odvajanje), kao i u slučaju otvaranja i zaključenja stečaja i likvidacije.
Izostavlja se obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja u slučaju prodaje pravnog lica, jer nema ekonomskog, tržišnog niti drugog validnog razloga da se prilikom prodaje npr. akcija ili udela sastavljaju finansijski izveštaji na dan utvrđen u ugovoru o prodaji. Prodaja akcija i udela može da se dešava često, čak i svakodnevno, u toku godine, što nije razlog za sastavljanje finansijskih izveštaja.
U članu 13. Predloga zakona vrši se izmena i dopuna člana 25. Zakona. Izmenama je precizirano šta finansijski izveštaji u smislu ovog zakona obuhvataju, jer se pored seta finansijskih izveštaja definisanih u MRS: Bilansa stanja, Bilansa uspeha, Izveštaja o promenama na kapitalu, Izveštaja o novčanim tokovima i Napomenama uz finansijske izveštaje sastavlja i poseban izveštaj za statističke potrebe-Statistički aneks.
Precizira se da finansijski izveštaji malih pravnih lica i preduzetnika koji nisu obavezni da primenjuju MRS obuhvataju: Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistički aneks.
Takođe se vrši tehničko usklađivanje jer odredbe kojima se uređuje sastavljanje finansijskog izveštaja treba da budu sadržane u delu VII. Finansijski izveštaji, a ne u odeljku IX. Dostavljanje, registracija obelodanjivanje i obrada finansijskih izveštaja kako je to u dosadašnjem rešenju.
Predloženo je da se dostavljanje finansijskih izveštaja koji se sastavljaju i dostavljaju u propisanim rokovima uredi članom 30. a dostavljanje mišljenja revizora i izmenjenih finansijskih izveštaja članom 31.
U članu 14. Predloga zakona vrši se izmena i dopuna člana 26. Zakona, tako što se Komisiji za hartije od vrednosti daje u nadležnost da propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja za investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima, kao i za berze i brokersko-dilerska društva.
Članom 15. Predloga zakona precizira se član 27. stav 3. Zakona da izuzetno, ukoliko vrednosti imovine i prihoda matičnog i zavisnih pravnih lica, ne računajući interne plasmane i potraživanja, odnosno prihode matičnog i zavisnih pravnih lica, u zbiru čine malo pravno lice, u smislu člana 7. Zakona (član 7. definiše kriterijume za razvrstavanje pravnih lica), tada ne postoji obaveza da sastavljaju i dostavljaju konsolidovane finansijske izveštaje. Navedena odredba Zakona nije bila precizno napisana. Naime, nije bilo jasno da li oba kriterijuma za izuzeće od sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja moraju biti zadovoljena ili samo jedan. Dilema je proizilazila iz upotrebljene reči „odnosno“, koja bi u kontekstu mogla da znači „ili“, tj. da je dovoljno da bude zadovoljen ili kriterijum visine prihoda ili kriterijum vrednosti imovine. Izmenom ovog stava precizira se da oba kriterijuma moraju biti ispunjena da bi se ostvarilo izuzeće.
Članom 16. Predloga zakona vrši se izmena člana 28. stav 4. Zakona, u cilju njegovog usaglašavanja sa odredbama Zakona o elektronskom dokumentu.
U članu 17. Predloga zakona vrši se izmena i dopuna naslova IX poglavlja Zakona, s obzirom da se ovom poglavlju pored odredbi vezanih za dostavljanje, obelodanjivanje i obradu finansijskih izveštaja, dodaju i odredbe vezane za novi Registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika.
Čl. 18. i 19. Predloga zakona radi preglednijeg obuhvatanja odredbi u vezi dostavljanja finansijskih izveštaja menjaju se odredbe čl. 30. i 31. važećeg Zakona. Ove izmene ne predstavljaju suštinski nove odredbe u pogledu rokova za dostavljanje i vrstu finansijskih izveštaja, već preciziranje dosadašnjih rešenja sadržanih u zakonu i podzakonskim aktima. Novinu predstavlja dostavljanje i obelodanjivanje odluke o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitka ako je odlučeno da se dobit raspoređuje, odnosno da se vrši pokriće gubitka. Zahtev za javnim obelodanjivanjem predložene, odnosno sprovedene raspodele dobiti propisan je članom 50. IV Direktive EU, a iste odredbe mogu se naći i uporednom zakonodavstvu Slovenije i Hrvatske.
Članom 20. Predloga zakona uređuje se da Agencija za privredne registre preko Registratora vodi Registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. Definiše se Registar kao centralna, javna, jedinstvena elektronska baza podataka iz finansijskih izveštaja, kao i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, na osnovu kojih se sagledavaju rezultati poslovanja i finansijski položaj pravnih lica i preduzetnika, kao i privredna kretanja u Republici Srbiji. U skladu sa ovom izmenom Agencija je dužna da sve finansijske izveštaje čuva 10 godina. U odnosu na dosadašnje rešenje rok čuvanja je skraćen sa 20 na 10 godina.
Imajući u vidu prirodu i karakter podataka iz finansijskih izveštaja rok od 10 godina u kojem bi se čuvali izvorni dokumenti (u papirnoj formi) je racionalan i opravdan, utoliko pre što se svi podaci iz primljenih finansijskih izveštaja unose u elektronske baze podataka, a izvorni dokumenti se skeniraju i na taj način biće sačuvani i dostupni u elektronskoj formi i u periodu koji je duži od 10 godina, jer će se u toj formi čuvati trajno.
Kako se radi o veoma obimnoj dokumentaciji (godišnje se primi i obradi oko 160.000 finansijskih izveštaja), to je sledstveno tome i njeno čuvanje u dužem periodu u odnosu na predloženi rok od 10 godina otežano, a istovremeno je i neracionalno i veoma skupo.
Uporedna iskustva zemalja u okruženju takođe ukazuju da organi koji primaju finansijske izveštaje u tim zemljama, iste čuvaju u rokovima koji su kompatibilni sa predloženim rokom od 10 godina.
Članom 21. Predloga zakona dalje se uređuju poslovi Agencije u vezi Registra.
Članom 22. Predloga zakona uvodi se značajna novina u pogledu objavljivanja finansijskih izveštaja na internet prezentaciji Agencije za privredne registre. Prema dosadašnjem rešenju pravna lica-obveznici revizije bili su dužni da na svom WEB SITE-u ili u sredstvima javnog informisanja objave finansijske izveštaje. Ova odredba se nije uvek primenjivala u praksi, zahtevala je dodatne troškove privrednih subjekata, a nije ni bila predviđena sankcija za neobjavljivanje finansijskih izveštaja.
S tim u vezi, Agencija je dužna da na internet stranici Registra objavi finansijske izveštaje obveznika revizije i omogući korisnicima besplatan pristup sajtu i uvid u finansijske izveštaje za tri poslovne godine.
Čl. 23. i 24. Predloga zakona daje se nadležnost ministru finansija da podzakonskim propisima bliže uredi pitanja definisana ovim zakonom u vezi Registra, a predviđeno je da naknadu za usluge koje obavlja Agencija utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Članom 25. Predloga zakona vrši se preciziranje obveznika revizije u smislu da obavezi revizije finansijskih izveštaja ne podležu novoosnovana pravna lica u godini u kojoj su osnovana, kao i ni mala zatvorena akcionarska društva. Ovakvo rešenje doprinosi smanjenju troškova novoosnovanih privrednih društava, za koja se pouzdano može utvrditi veličina tek nakon prve poslovne godine. Mala zatvorena akcionarska društva ne izdaju javnom ponudom hartije od vrednosti, pa prema toma nisu ni obveznici revizije.
Prema tome, obveznici revizije su sva velika i srednja pravna lica, kao i mala pravna lica ako javnom ponudom izdaju hartije od vrednosti.
Iz ovog člana izostavljene su odredbe kojima je bilo propisano da poreski organ može da vrši kontrolu finansijskih izveštaja malih pravnih lica i preduzetnika, jer je ova norma suvišna, s obzirom da poreski organ u postupku kontrole u svakom slučaju vrši kontrolu finansijskih izveštaja kod svih pravnih lica nezavisno od veličine pravnog lica što je uređeno Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ovo poglavlje Zakona se odnosi na reviziju, a poreski organ svakako ne vrši reviziju, te ovaj stav nikako ne treba da je u ovom poglavlju.
Članom 26. Predloga zakona vrši se uređivanje određenih pitanja praktične obuke revizora . Naime, reviziju obavljaju zaposleni u preduzeću za reviziju i pre nego što steknu zvanje ovlašćenog revizora i licencu za obavljanje tih poslova, što je, između ostalog i uslov za sticanje profesionalnog zvanja.
Neophodno je precizirati da samo zaposleni u preduzeću za reviziju mogu učestvovati u obavljanju revizije, kako bi se izbeglo angažovanje «divljih» revizora na osnovu čijeg rada se izdaju mišljenja od strane pojedinih revizorskih preduzeća. Izuzetak, shodno standardima revizije, mogu predstavljati samo angažovanja specijalista koje društvo ne zapošljava, kao što su npr. aktuari, procenitelji, IT eksperti i slično.
Uvedena je u skladu sa zahtevima Osme Direktive EU čl. 39. i 40. obaveza preduzeća za reviziju da izveštava direktora pravnog lica-naručioca revizije, odnosno drugi nadležan organ (odbor za reviziju) o značajnim pitanjima koja se javljaju u toku revizije, a posebno o značajnim nedostacima interne kontrole u procesu finansijskog izveštavanja, kao i obaveza da svake godine u pisanoj formi potvrdi svoju nezavisnost od pravnog lica kod koga se vrši revizija.
U odnosu na postojeće zakonsko rešenje ovim izmenama je obuhvatnije uređeno pitanje raspolaganja informacijama do kojih u postupku revizije dolaze lica koja obavljaju reviziju. Prema predloženim izmenama obaveza korišćenja podataka i informacija isključivo za potrebe revizije se odnosi ne samo na ovlašćene revizore, već i na članove revizorskog tima, koji nemaju profesionalno zvanje i na sve ostale zaposlene u reviziji koji dolaze u kontakt sa podacima o poslovanju klijenata.
Odredbe u vezi raskidanja već zaključenog ugovora o reviziji preuzete su iz člana 36. Osme Direktive EU.
Izvršeno je usklađivanje Zakona i sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
Članom 27. precizira se da pravno lice koje nema dozvolu za obavljanje poslova revizije u skladu sa ovim zakonom, ne može koristiti u pravnom prometu u nazivu reč „revizija”.”
U članu 28. Predloga zakona vrši se dopuna postupka upisa preduzeća za reviziju u Registar preduzeća za reviziju koji vodi Ministarstvo. Naime, dosadašnjim rešenjem nije bilo precizirano kada preduzeće za reviziju postaje član Komore u smislu da li preduzeće prvo postaje član Komore pa podnosi zahtev Ministarstvu za dobijanje dozvole za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja, ili prvo dobije dozvolu od Ministarstva pa podnosi zahtev za članstvo u Komori. Razmatrajući navedeni propust, predloženo je da se ovo pitanje precizira tako da privedno društvo prvo treba prvo da dobije dozvolu za obavljanje poslova revizije od Ministarstva, pa da podnese zahtev za članstvo u Komori. Ovom izmenom uređeno je da samo preduzeća koja dobiju dozvolu za obavljanje poslova revizije mogu da budu članovi Komore.
Precizira se sadržaj Registra preduzeća za reviziju koji je kao javni registar dostupan na internet stranici Ministarstva finansija. Pored podataka koje sadrži postojeći Registar preduzeća za reviziju, novinu predstavljaju podaci o: članstvu preduzeća za reviziju u revizorskoj mreži, osnovanim kancelarijama, odnosno povezanim licima u drugim zemljama, kao i podaci o izrečenim merama nadzora.
Članom 29. Predloga zakona, menjaju se i dopunjuju odredbe člana 45. Zakona, kojima su propisani slučajevi u kojima preduzeće za reviziju, odnosno licencirani ovlašćeni revizori ne mogu da obavljaju poslove revizije kod obveznika revizije.
Cilj ovih izmena je da se zbog potrebe nezavisnosti preciziraju slučajevi u kojima može biti ugrožena nezavisnost revizora, odnosno objektivnost revizorskog izveštaja. Izmena se po ugledu na uporedno zakonodavstvo Hrvatske i Slovenije pre svega odnosi na situaciju kada su preduzeća za reviziju, odnosno ovlašćeni revizori preko povezanih preduzeća indirektni vlasnici pravnog lica koje je naručilac revizije.
Članom 30. Predloga zakona predložen je novi član 47a, kojim se na precizniji i sveobuhvatniji način uvodi obaveza redovnog godišnjeg izveštavanja preduzeća za reviziju, kao i vanrednog izveštavanja svaki put kada se promene podaci o preduzeću koji su već objavljeni u Registru preduzeća za reviziju. Redovno godišnje izveštavanje odnosi se na period 31. decembar prethodne – 31. decembar tekuće godine, a vanredno – u roku od osam dana od dana nastanka događaja koji utiče na promenu podataka.
Članom 31. Predloga zakona menjaju se i dopunjuju odredbe člana 48. Zakona, kojima su propisani slučajevi kada se preduzeću za reviziju oduzima dozvola za rad. Tako se u odnosu na prethodno rešenje, dozvola za rad preduzeću za reviziju oduzima i u slučaju kada osnivač donese odluku o prestanku obavljanja delatnosti revizije finansijskih izveštaja, kao i u slučajevima prestanka privrednog društva u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. Ovim nacrtom je predviđeno da se dozvola oduzima i u slučaju kada preduzeće za reviziju prestane da ispunjava jedan od uslova koji predstavljaju osnov za dobijanje dozvole za rad, a po tom osnovu ne otkloni nepravilnost, odnosno ne sprovede dodatne mere u određenom roku koje utvrdi nadležni organ.
Članom 32. Predloga zakona precizirano je da se rešenje kojim je oduzeta dozvola za rad preduzeću za reviziju, pored Agencije za privredne registre, dostavlja i Komori kako bi to preduzeće za reviziju bilo brisano iz članstva Komore.
Članom 33. Predloga zakona, vrši se dopuna člana 51. Zakona, kojim su propisani poslovi koje obavlja Komora. Ovom dopunom Komori je dato u nadležnost da vrši proveru kvaliteta obavljenih revizija članova Komore u smislu da li članovi Komore obavljaju reviziju u skladu sa Kodeksom etike za profesionalne računovođe i Metodologijom koju utvrdi Komora. Ova provera je veoma značajna jer od kvaliteta revizorskih izveštaja zavisi i poverenje javnosti u celu revizorsku profesiju.
Članom 34. Predloga zakona, radi efikasnijeg rada ispitne komisije predlaže se da bez saglasnosti Skupštine Savet može da imenuje 1/3 članova ispitne Komisije.
Članom 35. Predloga zakona, menjaju se odredbe u vezi imenovanja članova Nacionalne Komisije za računovodstvo. Za razliku od dosadašnjeg rešenja prema kojem su od sedam članova Komisije obavezno bila dva predstavnika strukovnih udruženja i jedan predstavnik Narodne banke Srbije, novim rešenjem precizira se da po jedan član bude iz Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti. Predloženo je da se članovi biraju iz redova stručnih lica koja poseduju znanja i praksu iz oblasti finansija, računovodstva i revizije. Cilj ove izmene je da se proširi krug stručnih lica koja mogu biti imenovana u članstvo ove Komisije, kako bi se nastavio njen dalji rad u slučaju kada neko strukovno udruženje tpovuče svog predstavnika, a ne imenuje drugog.
Članom 36. Predloga zakona, menjaju se odredbe člana 63. Zakona, kojim se bliže uređuje nadzor nad preduzećima za reviziju. Predloženim rešenjem propisano je da se nadzor nad radom preduzeća za reviziju od strane ovlašćenog lica Ministarstva može vršiti kako u prostorijama Ministarstva, tako i u prostorijama preduzeća za reviziju. U dosadašnjem zakonskom rešenju pod nadzorom se podrazumevao samo inspekcijski nadzor u prostorijama preduzeća za reviziju. U skladu sa odredbama novog člana, nadzor bez obzira gde se obavlja (da li u prostorijma Ministarstva ili u prostorijama preduzeća za reviziju), obuhvata: kontrolu da li preduzeća za reviziju ispunjavaju uslov za izdavanje dozvole za obavljanje revizije finansijskih izveštaja i upis u Registar; kontrolu da li licencirani ovlašćeni revizori ispunjavaju uslove za upis u odgovarajuće registre Komore; kontrolu nezavisnosti preduzeća za reviziju i licenciranog ovlašćenog revizora od naručioca revizije; praćenje, prikupljanje i proveru izveštaja koja su preduzeća za reviziju i Komora ovlašćenih revizora dužni da dostavljaju ministarstvu; kontrolu da li preduzeća za reviziju imaju procedure za uspostavljanje sistema kvaliteta u skladu sa međunarodnim standardima revizije, da li postoje razlozi za oduzimanje dozvole za obavljanje poslova revizije preduzeću za reviziju, uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su bitne za vršenje nadzor, kao i izricanje mera nadzora u skladu sa ovim zakonom.
Članom 37. Predloga zakona, predloženi su novi čl. 63a, 63b i 63v.
Novim članom 63a, bliže se uređuje deo nadzorne funkcije iz prethonog člana koji se odnosi na izricanje mera nadzora.
Mere koje ovlašćeno lice Ministarstva u postupku nadzora nad radom preduzeća za reviziju donosi, su u zavisnosti od težine povreda odredaba ovog zakona, razvrstane u tri grupe. Prva grupa mera podrazumeva lakše povrede ovog zakona za koje se donosi rešenje kojim Ministarstvo nalaže nadziranom preduzeću za reviziju da otkloni uočene nedostatke i svoje poslovanje uskladi sa zakonom. U slučaju da su u pitanju teže povrede odredbi ovog zakona, Ministarstvo može naložiti i dodatne mere (druga grupa mera) koje preduzeće za reviziju mora da preduzme da bi se njegovo poslovanje odvijalo u skladu sa odredbama ovog zakona, s tim da nepreduzimanje naloženih mera u predviđenom roku nizostavno vodi ka najtežoj od svih mera nadzora, tj. do oduzimanja dozvole za obavljanje poslova revizije (treća grupa mera).
Ovakvo uređenje nadzora smanjuje diskreciono pravo nadzornog organa, odnosno ovlašćenog lica u nadzoru u pogledu vođenja postupka i donošenja akata kojima se okončava postupak nadzora.
Novim čl. 63b i 63v, bliže se opisuju radnje, čijim preduzimanjem preduzeće za reviziju čini lakše, odnosno teže povrede odredaba ovog zakona, zbog kojih se od strane ovlašćenog lica Ministarstva preduzimaju mere nadzora iz člana 63a ovog zakona.
Čl. 38. i 39. Predloga zakona, izvršeno je brisanje člana 65. i izvršene su izmene i dopune člana 66. Zakona, kojima su bliže propisane vrste akata koja se donose u postupku nadzora i njihovo pravno dejstvo. Cilj ovih korekcija je da se deo upravnog postupka koji se odnosi na vrstu akata i njihovo pravno dejstvo prilagodi predloženim izmenama postojećeg zakonskog rešenja u delu nadzora nad radom preduzeća za reviziju.
Čl. 40. i 41. Predloga zakona, izvršene su izmene i dopune člana 68. Zakona, kojim su propisane kaznene odredbe. Ovim izmenama i dopunama izvršeno je proširivanje obima kaznenih odredbi radi uvođenja veće discipline u primeni ovog zakona, sa ciljem da se i na ovaj način utiče na podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja. Kaznene odredbe su odnosu na postojeće zakonsko rešenje daleko obuhvatnije i njima se sankcioniše veći broj radnji koje imaju karakter privrednog prestupa, odnosno prekršaja. Kaznene odredbe su prikazane na sistematičniji način nego u postojećem zakonu (podeljene su u četiri člana, u zavisnositi na koga se odnose, tj. da li je učinilac kažnjivog dela pravno lice, preduzeće za reviziju, ovlašćeni revizor ili preduzetnik).
Čl. 42. do 46. Predloga zakona, propisane su prelazne i završne odredbe ovog zakona, jer se određene odredbe u vezi Registra finansijskih izveštaja primenjuju od 1. januara 2010 godine. Takođe je predviđeno da pravna lica koja su osnovana u 2009. godini nisu obveznici revizije u 2009. godini, kao ni mala pravna lica koja javnom ponudom ne izdaju hartije od vrednosti ili čijim se hartijama ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.
Predloženo je stupanje na snagu ovog zakona narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, kako bi se zakon doneo po hitnom postupku.
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE POVRATNO DEJSTVO ODREĐENIH ODREDBI ZAKONA
Odredbom člana 197. stav 2. Ustava Republike Srbije, propisano je da pojedine odredbe zakona samo izuzetno mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.
Odredbama čl. 43. i 44. Predloga zakona predviđeno je da se pojedine odredbe ovog zakona primenjuju od 01. januara 2010. godine.
U konkretnom slučaju reč je o retroaktivnoj primeni odredbi zakona koje se odnose na uspostavljanje Registra finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre. Rok za predaju finansijskih izveštaja Agenciji je dva meseca počevši od 1. januara pa sve do 28. februara. Realno je očekivati da najveći broj privrednih subjekata počinje da dostavlja finansijske izveštaje u februaru, međutim zakonski je dozvoljeno da dostavljanje počne i od 1. januara. Imajući u vidu da je cilj ovih izmena da se privreda rastereti nepotrebnih troškova i postupaka vezanih za dostavljanje finansijskih izveštaja na dva mesta smatramo da je opravdan opšti interes za retroaktivnu primenu ovih odredbi, odnosno za njihovu primenu od 01. januara 2010. godine, tj. da se od 1. januara 2010. godišnji finansijski izveštaji dostavljaju samo jednom državno organu.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji po hitnom postupku proizilaze iz činjenice da od 1. januara 2010. godine počinje prijem finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre.
Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku značilo bi dalje opterećenje privrede troškovima dostavljanja finansijskih izveštaja na dva mesta, kao i troškovima objavljivanja finansijskih izveštaja u sredstvima javnog informisanja ili na sopstvenim internet prezentacijama umesto dostavljanja finansijskih izveštaja samo Agenciji za privredne registre i javnog objavljivanja finansijskih izveštaja na internet prezentaciji Agencije za privredne registre.
VII. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA AKT STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U «SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE»
Neophodno je da se u kratkom roku formira Registar finansijskih izveštaja i imenuje registrator, kao i da se izvrši preuzimanje postojećih resursa (softverska rešenja, metodologije, kadrovi, arhiva, baze podataka i dr.) iz Odeljenja za registre Narodne banke Srbije u Agenciju za privredne registre.