Predlog zakona o računovodstvu i reviziji (05 Broj: 011-1584/2005-1)

PREDLOG ZAKONA

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet uređivanja i primena zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija, dostavljanje, obelodanjivanje i obrada finansijskih izveštaja, uslovi i način vršenja revizije finansijskih izveštaja i interna revizija.

Odredbe ovog zakona odnose se na preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, osiguravajuća društva, berze i brokersko – dilerska društva i druga pravna lica (u daljem tekstu: pravna lica).

Odredbe ovog zakona odnose se i na fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka, a koja poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva (u daljem tekstu: preduzetnici), ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Odredbe ovog zakona odnose se i na pravna lica i druge oblike organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako propisima tih država nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja. Banke i druge finansijske organizacije, kao i osiguravajuća društva koja su osnivači pravnih lica u inostranstvu, dužna su da na zahtev nadležnog organa za kontrolu obezbede podatke na osnovu kojih se može sagledati poslovanje tih pravnih lica.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na organizacione delove stranih pravnih lica koji u Republici Srbiji obavljaju delatnost u skladu sa zakonom, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

2. Zakonska, profesionalna i interna regulativa

Član 2.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentovanje, dostavljanje, obelodanjivanje i reviziju finansijskih izveštaja, kao i internu reviziju vrše u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom.

Pod zakonskom regulativom podrazumevaju se zakoni i podzakonski propisi koji se donose za izvršavanje zakona.

Pod profesionalnom regulativom podrazumevaju se Međunarodni računovodstveni standardi – MRS (International Accounting Standards – IAS), odnosno Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja – MSFI (International Financial Reporting Standards – IFRS), Međunarodni standardi revizije – MSR (International Standards on Auditing – ISA), Međunarodni standardi kontrole kvaliteta (International Standards of Quality Control – ISQC), Međunarodne smernice i zahtevi za edukaciju profesionalnih računovođa (Guideline for a global accounting curriculum and qualification reqirements of profesional accountants), Kodeks etike za profesionalne računovođe (Code of Ethics – IFAC), međunarodni opšteprihvaćeni principi za obavljanje interne revizije, kao i ostala dokumenta autoritativnih tela Međunarodne federacije računovođa.

Pod internom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti pravnog lica, odnosno preduzetnika, koji sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, usvajanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, koje donosi pravno lice i preduzetnik, u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom.

3. Definicije izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:

MRS su Međunarodni računovodstveni standardi (International Accounting Standards – IAS), odnosno MSFI su Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Standards – IFRS) i odgovarajuća tumačenja koja izdaje Komitet za tumačenja međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Interpretations Committee – IFRIC), izmene ovih standarda i odgovarajućih tumačenja, kao i budući standardi i odgovarajuća tumačenja, izdati ili prihvaćeni od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board – IASB);

MSR su Međunarodni standardi revizije (International Standards of Auditing – ISA) koje je objavio Međunarodni komitet za revizorsku praksu (International Auditing Practices Committee – IAPC) Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accountants – IFAC), izmene ovih standarda, kao i budući standardi izdati ili prihvaćeni od strane ovih tela;

Međunarodni standardi kontrole kvaliteta (International Standards for Quality Control – ISQC) su standardi koje je utvrdio Odbor za kvalitet Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accountants – IFAC);

Kodeks etike za profesionalne računovođe je Kodeks etike za profesionalne računovođe koji je donela Međunarodna federacija računovođa (IFAC Code of Ethics for Professional Accountants).

4. Prevod i objavljivanje profesionalne regulative

Član 4.

Prevod profesionalne regulative iz člana 2. stav 3. ovog zakona, u skladu sa preporukama Međunarodne federacije računovođa (IFAC), Odbora za Međunarodne računovodstvene standarde (IASB) i Komiteta za međunarodnu praksu revizije (IAPC), vrše pravna lica koja od odgovarajućeg organa Međunarodne federacije računovođa (IFAC) dobijaju pravo za prevod i objavljivanje.

Prevod teksta MRS, odnosno MSFI objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“, najkasnije u roku od 30 dana pre njihovog stupanja na snagu.

Rešenje o utvrđivanju zvaničnog prevoda profesionalne regulative iz stava 2. ovog člana, koje donosi ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar finansija), objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“, zajedno sa zvaničnim prevodom profesionalne regulative na koju se rešenje odnosi.

5. Definicija i cilj računovodstva i finansijskih izveštaja

Član 5.

Računovodstvo predstavlja proces kojim se identifikuju, hronološki obuhvataju i klasifikuju poslovni događaji i promene, utvrđuje njihova vrednost, i koji se evidentiraju na način koji omogućava sastavljanje finansijskih izveštaja.

Finansijski izveštaji imaju za cilj da pruže informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promeni finansijskog položaja pravnih lica i preduzetnika.

6. Profesionalna zvanja

Član 6.

Profesionalna zvanja su: računovođa, ovlašćeni računovođa, ovlašćeni javni računovođa, ovlašćeni interni revizor i ovlašćeni procenjivač.

Profesionalna zvanja se stiču u skladu sa ovim zakonom i međunarodnim standardima za edukaciju.

Profesionalno zvanje računovođa može da stekne lice koje ima završenu srednju školu, najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima računovodstva, položen ispit za sticanje ovog profesionalnog zvanja i koje nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.

Ovlašćeni računovođa je lice koje ima odgovarajuće profesionalno zvanje stečeno u skladu sa ovim zakonom i u skladu sa međunarodnim zahtevima za profesionalno osposobljavanje računovođa.

Profesionalno zvanje ovlašćeni računovođa može da stekne lice koje ima višu, odnosno visoku školsku spremu, najmanje pet, odnosno tri godine radnog iskustva na poslovima računovodstva, položen ispit za sticanje ovog profesionalnog zvanja i koje nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.

Ovlašćeni javni računovođa je nezavisno profesionalno lice koje obavlja reviziju i odgovara za pravilnost obavljanja revizije, sastavljanje izveštaja o reviziji i izražavanje revizorskog mišljenja u skladu sa ovim zakonom i u skladu sa međunarodnim zahtevima za profesionalno osposobljavanje računovođa.

Profesionalno zvanje ovlašćeni javni računovođa može da stekne lice koje ima profesionalno zvanje ovlašćeni računovođa, visoku školsku spremu, radno iskustvo na poslovima eksterne revizije finansijskih izveštaja u trajanju od dve godine, odnosno tri godine radnog iskustva kao rukovodilac na poslovima računovodstva, položen ispit za sticanje ovog profesionalnog zvanja i koje nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.

Ovlašćeni interni revizor je lice koje ima odgovarajuće profesionalno zvanje stečeno u skladu sa ovim zakonom.

Profesionalno zvanje ovlašćeni interni revizor može da stekne lice koje ima visoku školsku spremu, radno iskustvo na poslovima eksterne revizije finansijskih izveštaja ili interne revizije, u trajanju od dve godine, odnosno radno iskustvo u trajanju od pet godina na poslovima računovodstva, položen ispit za sticanje ovog profesionalnog zvanja i koje nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.

Ovlašćeni procenjivač je lice koje ima odgovarajuće stručno zvanje stečeno u skladu sa ovim zakonom.

Profesionalno zvanje ovlašćeni procenjivač može da stekne lice koje ima visoku školsku spremu, radno iskustvo na poslovima procene vrednosti kapitala u trajanju od dve godine, položen ispit za sticanje ovog profesionalnog zvanja i koje nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.

Pod radnim iskustvom za polaganje ispita za sticanje profesionalnih zvanja iz st. 3, 5, 7, 9. i 11. ovog člana smatra se radni odnos na neodređeno ili na određeno vreme.

Radno iskustvo lica iz stava 11. ovog člana dokazuje se potvrdom pravnog lica sa specifikacijom projekata na kojima je to lice radilo.

O stečenom profesionalnom zvanju izdaje se sertifikat od strane profesionalne organizacije, odnosno Komore ovlašćenih javnih računovođa (u daljem tekstu Komora), u skladu sa ovim zakonom.

7. Sprovođenje ispita za sticanje profesionalnih zvanja

Član 7.

Polaganje ispita za sticanje profesionalnih zvanja iz člana 6. ovog zakona vrši se po programu koji utvrđuje:

1) ministar finansija – za sticanje profesionalnih zavnja računovođa i ovlašćeni računovođa;

2) Komora – za sticanje profesionalnih zvanja ovlašćeni javni računovođa, ovlašćeni interni revizor i ovlašćeni procenjivač.

Programi iz stava 1. ovog člana moraju biti zasnovani na međunarodnim zahtevima za profesionalno osposobljavanje računovođa.

Na program iz stava 1. tačka 2) ovog člana saglasnost daje ministar finansija.

Rešenje o davanju saglasnosti iz stava 3. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Član 8.

Organizovanje polaganja ispita za sticanje profesionalnih zvanja računovođa i ovlašćeni računovođa vrši profesionalna organizacija – pravno lice koje ispunjava kadrovske, tehničke i druge uslove, koje propisuje ministar finansija.

Organizovanje polaganja ispita za sticanje profesionalnih zvanja ovlašćeni javni računovođa, ovlašćeni interni revizor i ovlašćeni procenjivač vrši Komora. Za sprovođenje ispita Komora obrazuje posebnu komisiju.

Profesionalna organizacija, odnosno Komora može organizovati obuku za polaganje ispita za sticanje profesionalnih zvanja iz stava 1, odnosno stava 2. ovog člana, kao i stručno usavršavanje lica koja imaju sertifikat o sticanju pomenutih zvanja.

Član 9.

Ministar finansija propisuje bliže uslove i način polaganja ispita za sticanje profesionalnih zvanja iz člana 8. ovoga zakona.

8. Razvrstavanje pravnih lica

Član 10.

Pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, godišnjeg prihoda iz redovne delatnosti i vrednosti imovine utvrđene na dan sastavljanja finansijskih izveštaja u poslovnoj godini.

U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja ispunjavaju najmanje dva od sledećih kriterijuma:

1) da je prosečan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godišnji izveštaj od 50 do 250;

2) da je godišnji prihod iz redovnog poslovanja od 2.500.000 EUR do 10.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) da je prosečna vrednost poslovne imovine (na početku i na kraju poslovne godine) od 1.000.000 EUR do 5.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Pravna lica koja imaju niže od najnižih iznosa u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma iz stava 2. ovog člana, razvrstavaju se u mala pravna lica, a pravna lica koja imaju veće iznose od najvećih u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma iz stava 2. ovog člana, razvrstavaju se u velika pravna lica.

Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.

Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se, u smislu stava 2. ovog člana, na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja tekuće poslovne godine i broja meseci poslovanja, a utvrđeni podaci koriste se za tekuću i narednu poslovnu godinu.

Prosečan broj zaposlenih izračunava se tako što se ukupan zbir zaposlenih krajem svakog meseca, uključujući i zaposlene u inostranstvu, podeli sa brojem meseci.

Obaveštenje o razvrstavanju, u smislu ovog zakona, pravno lice dužno je da, uz finansijski izveštaj za prethodnu poslovnu godinu, dostavi Narodnoj banci Srbije koja verifikuje dostavljeno obaveštenje o razvrstavanju.

Ako pravno lice odbije da obaveštenje o razvrstavanju uskladi sa zahtevom Narodne banke Srbije, u narednoj poslovnoj godini koriste se podaci o veličini pravnog lica utvrđeni od strane Narodne banke Srbije.

Nezavisno od kriterijuma iz stava 2. ovoga člana, banke i druge finansijske organizacije, osiguravajuća društva, berze i brokersko – dilerska društva, smatraju se velikim pravnim licima, a preduzetnici malim pravnim licima.

II. ORGANIZACIJA RAČUNOVODSTVA I RAČUNOVODSTVENE ISPRAVE

1. Organizacija računovodstva

Član 11.

Pravna lica i preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu.

Pravno lice i preduzetnik koji vrši obradu podataka na računaru dužan je da koristi računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena.

Unos podataka u poslovne knjige organizuje se tako da omogući:

1) kontrolu ulaznih podataka;

2) kontrolu ispravnosti unetih podataka;

3) uvid u promet i stanje računa glavne knjige;

4) uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena;

5) čuvanje i korišćenje podataka.

2. Računovodstvene isprave

Član 12.

Knjiženje poslovnih promena na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima vrši se na osnovu računovodstvenih isprava, koje mogu biti u pisanom ili elektronskom obliku.

Računovodstvena isprava je javna isprava koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave može saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana od strane lica koja su ovlašćena za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava.

Fotokopija računovodstvene isprave je osnov za knjiženje poslovne promene, pod uslovom da je na njoj navedeno mesto čuvanja originalne isprave, sa potpisom odgovornog lica.

Računovodstvenom ispravom smatra se i isprava dobijena telekomunikacionim putem, uključujući i elektronsku razmenu podataka između računara u skladu sa JUS, UN/EDIFACT, XML ili XBRL standardom.

Računovodstvena isprava poslata telekomunikacionim putem mora da bude potpisana digitalnim potpisom, u skladu sa zakonom i potvrđena elektronskom porukom na osnovu ugovora koji je potpisan između pošiljaoca i primaoca.

Pošiljalac je odgovoran da podaci na ulazu u telekomunikacioni sistem budu zasnovani na računovodstvenim ispravama, kao i za čuvanje originalne isprave.

Za tačnost prenesenih poruka odgovoran je davalac usluga, odnosno posrednik u obavljanju EDI (Electronic Data Interchange) transakcije.

3. Odgovornost za sastavljanje računovodstvenih isprava

Član 13.

Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom, u pisanom ili elektronskom obliku, potvrđuju da je računovodstvena isprava potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu.

Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose.

Računovodstvene isprave sastavljene na računaru mogu da imaju elektronski potpis osobe koja je ispravu sastavila ili digitalni potpis autorizovan posredstvom PKI ključa.

4. Rokovi dostavljanja računovodstvenih isprava i rokovi knjiženja

Član 14.

Lica koja sastavljaju i vrše prijem računovodstvenih isprava dužna su da potpisanu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastalom promenom dostave računovodstvu odmah po izradi, odnosno prijemu, a najkasnije u roku od osam dana od dana kada je poslovna promena nastala, ako opštim aktom nije utvrđen kraći rok.

Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema.

III. POSLOVNE KNjIGE

1. Pojam i vrste poslovnih knjiga

Član 15.

Poslovne knjige su javne isprave koje predstavljaju jednoobrazne evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima pravnih lica i preduzetnika.

Poslovne knjige jesu dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige.

Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva.

Član 16.

Dnevnik je poslovna knjiga u koju se unose poslovne promene prema hronologiji izvršenih knjiženja poslovnih promena.

Glavna knjiga je osnovna računovodstvena evidencija, koja se sastoji od pojedinačnih računa koje pravna lica otvaraju i vode u skladu sa kontnim okvirom i sadržinom računa u kontnom okviru.

Pomoćne knjige su analitičke evidencije koje se vode za osnovna sredstva, materijal, robu, proizvode i drugu imovinu u obliku stvari, zarade, kupce, poverioce, akcije, gotov novac, dragocenosti i hartije od vrednosti u blagajni i dr.

Knjiga blagajne je pomoćna knjiga u koju se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovog novca, hartija od vrednosti i drugih vrednosti koje se čuvaju u blagajni pravnog lica i preduzetnika. Knjiga blagajne zaključuje se na kraju svakog dana i dostavlja se računovodstvu istog, a najkasnije narednog dana.

Poslovne knjige mogu da se vode u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija, tako da po potrebi mogu da se odštampaju ili prikažu na ekranu.

Član 17.

Poslovne knjige vode se za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno i ažurno vode poslovne knjige.

Otvaranje poslovnih knjiga vrši se na početku poslovne godine na osnovu zaključnog bilansa stanja prethodne godine.

Novoosnovana pravna lica i preduzetnici otvaraju poslovne knjige na osnovu bilansa osnivanja koji se sastavlja na osnovu popisa imovine i obaveza, sa stanjem na dan upisa u registar kod organa, odnosno organizacije nadležne za vođenje registra privrednih subjekata.

2. Kontni okvir

Član 18.

Pravna lica i preduzetnici poslovne promene knjiže na računima propisanim kontnim okvirom.

Kontni okvir i sadržinu računa u kontnom okviru propisuje:

1) ministar finansija – za preduzeća, zadruge, preduzetnike, berze i brokersko – dilerska društva, kao i za druga pravna lica;

2) guverner Narodne banke Srbije – za Narodnu banku Srbije, banke i druge finansijske organizacije, kao i za osiguravajuća društva.

3. Odgovornost za vođenje poslovnih knjiga

Član 19.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravnog lica i preduzetnika, obavlja lice koje je zaposleno kod pravnog lica i koje ima profesionalno zvanje u skladu sa ovim zakonom.

Pravno lice i preduzetnik opštim aktom određuju, u skladu sa ovim zakonom i Kodeksom etike za profesionalne računovođe, odgovorno lice za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

4. Poveravanje vođenja poslovnih knjiga i izrade finansijskih izveštaja

Član 20.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik može poveriti ugovorom, u skladu sa ovim zakonom, pravnom licu ili preduzetniku registrovanom za pružanje računovodstvenih usluga koji ima zaposlene koji ispunjavaju uslove iz člana 19. ovog zakona.

Odredbe stava 1. ovog člana ne odnose se na banke i druge finansijske organizacije, osiguravajuća društva, berze i brokersko – dilerska društva.

IV. POPIS IMOVINE I OBAVEZA

1. Usklađivanje poslovnih knjiga i obaveza vršenja popisa

Član 21.

Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom vrši se pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja.

Stanje imovine i obaveza u knjigovodstvu usklađuje se najmanje jednom godišnje sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, pravno lice, odnosno preduzetnik može predvideti opštim aktom i duže periode za vršenje popisa knjiga, filmova, fotosa, arhivske građe i slično, s tim što ti periodi ne mogu biti duži od pet godina.

Pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis imovine i obaveza na kraju poslovne godine sa stanjem na poslednji dan poslovne godine.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, pravno lice, odnosno preduzetnik može opštim aktom predvideti da se popis određene imovine vrši i u toku godine.

Član 22.

Pored popisa imovine i obaveza iz člana 21. ovog zakona, pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis i usklađivanje stanja i prilikom primopredaje dužnosti računopolagača, promene prodajnih cena proizvoda i robe u prodavnici, statusne promene, promene oblika organizovanja, otvaranja, odnosno zaključenja postupka redovne likvidacije i stečaja pravnog lica i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje u poslovnim knjigama iskazuje proizvode i robu u prodavnici po vrsti, količini i vrednosti, može odlučiti da prilikom promene prodajnih cena ne vrši popis, a da promenu vrednosti utvrđuje na osnovu podataka iz poslovnih knjiga.

Način i rokove vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisuje ministar finansija.

2. Usaglašavanje potraživanja i obaveza

Član 23.

Pravna lica i preduzetnici kao poverioci i dužnici dužni su da izvrše međusobno usaglašavanje potraživanja i obaveza.

Poverilac je dužan da dostavi svom dužniku, najkasnije u roku od 30 dana pre dana pod kojim sastavlja finansijski izveštaj, stanje nenaplaćenih računa potraživanja, a dužnik je obavezan da u roku od pet dana od dana prijema proveri svoju obavezu i o tome obavesti poverioca.

Pravno lice, odnosno preduzetnik dužan je da u Napomenama uz finansijske izveštaje obelodani neusaglašena potraživanja i obaveze.

V. PRIZNAVANjE I VREDNOVANjE ELEMENATA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Član 24.

Za priznavanje i vrednovanje elemenata finansijskih izveštaja, kao i za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja, primenjuju se Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja i MRS, odnosno MSFI.

Ako se prema MRS, odnosno MSFI steknu uslovi da se protekli period od tri godine smatra hiperinflatornim, odluku o proglašenju hiperinflatornog perioda za potrebe finansijskog izveštavanja donosi ministar finansija do 15. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

VI. ZAKLjUČIVANjE POSLOVNIH KNjIGA I ČUVANjE RAČUNOVODSTVENIH ISPRAVA, POSLOVNIH KNjIGA I FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

1. Zaključivanje poslovnih knjiga

Član 25.

Poslovne knjige se zaključuju posle knjiženja svih poslovnih promena i obračuna na kraju poslovne godine, kao i u slučajevima statusnih promena, prestanka poslovanja, i u drugim slučajevima u kojima je neophodno zaključiti poslovne knjige.

Pomoćne knjige koje se koriste više od jedne godine zaključuju se po prestanku njihovog korišćenja.

Poslovne knjige se zaključuju najkasnije do roka za dostavljanje finansijskih izveštaja.

2. Čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga i finansijskih izveštaja

Član 26.

Pravna lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja.

Finansijski izveštaji i izveštaji o izvršenoj reviziji čuvaju se 20 godina.

Dnevnik i glavna knjiga čuvaju se 10 godina.

Pomoćne knjige čuvaju se pet godina.

Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije zarada ako predstavljaju bitne podatke o zaposlenom.

Pet godina se čuvaju isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige.

Pet godina se čuvaju isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim institucijama platnog prometa.

Dve godine se čuvaju prodajni i kontrolni blokovi, pomoćni obrasci i slična dokumentacija.

Rokovi čuvanja računovodstvenih isprava i poslovnih knjiga iz stava 1. ovog člana računaju se od poslednjeg dana poslovne godine na koju se odnose.

Preduzeća za reviziju čuvaju pet godina dokumentaciju na osnovu koje je obavljena revizija.

Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja utvrđenih zakonom.

Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u poslovnim prostorijama pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno kod pravnih lica ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga.

Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, pravno lice, odnosno preduzetnik mora da obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.

Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja, računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički se predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku.

VII. FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

1. Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja

Član 27.

Pravno lice i preduzetnik sastavljaju i prezentuju finansijske izveštaje za tekuću poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zavisno pravno lice, čije matično pravno lice sa sedištem u inostranstvu ima poslovnu godinu različitu od kalendarske godine, može uz saglasnost ministra finansija da sastavlja i prezentuje finansijske izveštaje sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske.

Pravno lice, odnosno preduzetnik, kod koga nastanu statusne promene ili promena oblika organizovanja, sastavlja finansijske izveštaje na dan utvrđen u odluci o promeni.

Poslovne promene nastale između dana bilansa i dana upisa u sudski registar obuhvataju se u poslovnim knjigama prethodnog pravnog lica ili novog pravnog lica, što se utvrđuje u odluci o promeni (klauzula računovodstvene retroaktivnosti).

Finansijski izveštaji sastavljaju se i u slučaju otvaranja, odnosno zaključenja stečaja, odnosno postupka likvidacije pravnog lica.

2. Vrste finansijskih izveštaja

Član 28.

Finansijski izveštaji su:

1) Bilans stanja;

2) Bilans uspeha;

3) Izveštaj o novčanim tokovima;

4) Izveštaj o promenama na kapitalu;

5) Napomene uz finansijske izveštaje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, mala pravna lica sastavljaju Bilans stanja, Bilans uspeha i Napomene uz finansijske izveštaje.

Velika pravna lica dužna su da sastavljaju i godišnji Izveštaj o poslovanju.

3. Bilans stanja

Član 29.

Bilans stanja predstavlja pregled imovine, obaveza i kapitala na određeni dan.

4. Bilans uspeha

Član 30.

Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda, rashoda i rezultata ostvarenih u određenom vremenskom periodu.

5. Izveštaj o novčanim tokovima

Član 31.

Izveštaj o novčanim tokovima pruža informacije o primanjima i izdavanjima gotovine i gotovinskih ekvivalenata tokom određenog obračunskog perioda.

6. Izveštaj o promenama na kapitalu

Član 32.

Izveštaj o promenama na kapitalu pruža informacije o promenama na kapitalu pravnih lica tokom određenog obračunskog perioda.

7. Napomene uz finansijske izveštaje

Član 33.

Napomene uz finansijske izveštaje sadrže opise ili detaljnije raščlanjavanje iznosa prikazanih u Bilansu stanja, Bilansu uspeha, Izveštaju o novčanim tokovima i Izveštaju o promenama na kapitalu i dodatne informacije koje nisu prikazane u samim finansijskim izveštajima, u skladu sa zahtevima pojedinačnih MRS u vezi sa obelodanjivanjem.

Napomene uz finansijske izveštaje posebno sadrže:

1) opšte informacije o pravnom licu, odnosno preduzetniku (sedište, pravna forma, opis prirode poslovanja i glavnih aktivnosti, naziv matičnog pravnog lica i krajnjeg vlasnika tog pravnog lica i podatak o prosečnom broju zaposlenih na kraju tekuće i prethodne godine – ceo broj);

2) informaciju o usklađenosti finansijskih izveštaja sa MRS;

3) informaciju o primenjenom osnovu za vrednovanje pozicija u pripremi

finansijskih izveštaja;

4) specifične računovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na značajne poslovne promene i događaje.

Član 34.

Ministar finansija propisuje sadržinu i formu obrazaca finansijskih izveštaja za potrebe jedinstvenog informisanja i statističke obrade za:

1) preduzeća, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica;

2) berze i brokersko – dilerska društva.

Guverner Narodne banke Srbije propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja za Narodnu banku Srbije, banke i druge finansijske organizacije i za osiguravajuća društva.

8. Konsolidovani finansijski izveštaji

Član 35.

Pravna lica koja imaju kontrolu (matično pravno lice) nad jednim ili više pravnih lica (zavisno pravno lice), u skladu sa zakonom i sa zahtevima MRS, obavezna su da sastavljaju, prezentiraju, dostavljaju i obelodanjuju konsolidovane finansijske izveštaje.

Konsolidovani finansijski izveštaji su izveštaji ekonomske celine, koju čine matično i sva zavisna pravna lica.

Konsolidovanje se sprovodi radi utvrđivanja finansijskog položaja, uspešnosti i promena finansijskog položaja za sve učesnike u konsolidovanju, kao da su jedna ekonomska celina.

9. Odgovornost za finansijske izveštaje

Član 36.

Zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik, odgovoran je za istinitost i objektivnost finansijskih izveštaja.

Finansijske izveštaje potpisuje zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik, kao i profesionalno lice određeno opštim aktom za njegovo sastavljanje.

Finansijski izveštaji mogu biti potpisani digitalnim potpisom, ako se izveštaji prezentuju u elektronskom obliku po standardu XML ili XBRL.

VIII. INTERNA REVIZIJA

Član 37.

Pravno lice može da obezbedi, a u zakonom određenim slučajevima dužno je da obezbedi, internu reviziju sa zadatkom da ispituje, ocenjuje i prati adekvatnost i efikasnost računovodstvenog sistema i sistema internih kontrola, u skladu sa zakonom.

Sistem internih kontrola obuhvata sve politike i postupke koje je rukovodstvo pravnog lica utvrdilo u cilju obezbeđenja urednog i efikasnog poslovanja pravnog lica, pridržavanja utvrđene politike rukovodstva, očuvanja integriteta sredstava, sprečavanja i otkrivanja kriminalnih radnji i grešaka, primene zakonskih propisa, tačnosti i potpunosti računovodstvenih evidencija, kao i blagovremenog sastavljanja pouzdanih finansijskih informacija.

IX. KONTROLA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Član 38.

Poreski organ vrši kontrolu finansijskih izveštaja malih pravnih lica i preduzetnika, kao i drugih pravnih lica kod kojih nije vršena obavezna revizija za godinu za koju se sastavlja finansijski izveštaj, u skaldu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije dostavlja poreskom organu podatke o pravnim licima iz stava 1. ovog člana.

Ministar finansija bliže uređuje način vršenja kontrole iz stava 1. ovog člana.

H. DOSTAVLjANjE, OBELODANjIVANjE I OBRADAFINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Član 39.

Finansijske izveštaje za prethodnu godinu pravna lica i preduzetnici dužni su da dostave Narodnoj banci Srbije, najkasnije do kraja februara tekuće godine, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.

Usvojene finansijske izveštaje za prethodnu godinu u kojima je revizijom izvršena korekcija u odnosu na finansijske izveštaje iz stava 1. ovog člana, sa mišljenjem revizora, obveznici revizije dužni su da dostave Narodnoj banci Srbije, najkasnije do 30. septembra tekuće godine, osim ako posebnim propisom nije drukčije predviđeno.

Ako u usvojenim finansijskim izveštajima nisu revizijom vršene korekcije, obveznik revizije dužan je da u roku iz stava 2. ovoga člana dostavi samo mišljenje revizora.

Pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje dužna su da konsolidovane izveštaje za prethodnu godinu dostave Narodnoj banci Srbije, najkasnije do kraja aprila tekuće godine.

Pravna lica i preduzetnici koji finansijske izveštaje sastavljaju u skladu sa članom 27. st. 2, 3. i 5. ovog zakona dostavljaju ih Narodnoj banci Srbije, u roku od 60 dana od dana kada su finansijski izveštaji sastavljeni.

Član 40.

Obveznici revizije iz člana 45. stav 2. ovog zakona dužni su da obelodane Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o novčanim tokovima i Izveštaj o promenama na kapitalu, zajedno sa mišljenjem revizora, najkasnije do 30. septembra tekuće godine u štampi, časopisima ili putem WEB SITE-a.

Član 41.

Narodna banka Srbije vodi Registar finansijskih izveštaja (u daljem tekstu: Registar).

Registar je jedinstvena elektronska baza podataka, čija je osnova centralna baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci koji se u Registar unose preko lokalnih jedinica registra.

Podaci koji se vode u Registru javni su i dostupni svim zainteresovanim pravnim i fizičkim licima.

Član 42.

Bliže uslove i način prijema, kontrole i obrade finansijskih izveštaja, vođenje Registra i davanje podataka iz Registra, kao i naknadu za obavljanje poslova prijema i obrade finansijskih izveštaja i davanje podataka iz Registra propisuje Narodna banka Srbije.

Član 43.

Na osnovu podataka iz Registra i podataka iz drugih registara, Narodna banka Srbije vodi Registar podataka o bonitetu privrednih subjekata.

Član 44.

Bliže uslove i način vođenja Registra podataka o bonitetu privrednih subjekata, davanja podataka i mišljenja o bonitetu, kao i naknadu za davanje podataka i mišljenja o bonitetu propisuje Narodna banka Srbije.

XI. REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

1. Revizija finansijskih izveštaja

Član 45.

Ovlašćeni javni računovođa vrši reviziju finansijskih izveštaja i u izvreštaju o izvršenoj reviziji izražava mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji po svim materijalno značajnim pitanjima sastavljeni u skladu sa MRS, odnosno MSFI.

Revizija finansijskih izveštaja obavezna je za velika i srednja pravna lica, za matična pravna lica koja, u skladu sa zakonom, sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje, kao i za sve izdavaoce hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Izdavaoci hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji izdavanje vrše putem javne ponude dužni su da pribave izveštaj o izvršenoj reviziji za godinu koja prethodi godini u kojoj vrše izdavanje hartija od vrednosti, odnosno drugih finansijskih instrumenata.

2. Obavljanje revizije

Član 46.

Revizija finansijskih izveštaja obavlja se u skladu sa ovim zakonom, Međunarodnim standardima revizije (MSR) i Kodeksom etike za profesionalne računovođe.

Reviziju finansijskih izveštaja obavljaju lica koja imaju profesionalno zvanje u skladu sa ovim zakonom, odnosno ovlašćene javne računovođe koje imaju licence za rad na poslovima revizije finansijskih izveštaja (u daljem tekstu: licencirane ovlašćene javne računovođe), zaposlene u preduzeću za reviziju i koja su članovi Komore. Reviziju finansijskih izveštaja obavljaju i ovlašćene računovođe zaposene u preduzeću za reviziju.

Preduzeće za reviziju iz stava 2. ovoga člana može da obavlja reviziju kod srednjeg pravnog lica ako u radnom odnosu ima najmanje jednog licenciranog ovlašćenog javnog računovođu i dva lica sa profesionalnim zvanjem ovlašćeni računovođa, a kod velikog pravnog lica – ako u radnom odnosu ima najmanje tri lica sa profesionalnim zvanjem licencirani ovlašćeni javni računovođa i dva lica sa profesionalnim zvanjem ovlašćeni računovođa.

Reviziju finansijskih izveštaja može da obavlja isto preduzeće za reviziju najviše pet godina uzastopno kod srednjeg preduzeća, odnosno tri godine uzastopno kod velikog preduzeća.

Revizija finansijskih izveštaja obavlja se za svaku godinu, na osnovu podataka o razvrstavanju pravnih lica za prethodnu godinu.

Nadležni organ pravnog lica odlučuje o izboru preduzeća za reviziju u skladu sa zakonom.

Revizija se obavlja na osnovu ugovora, koji je obveznik za reviziju dužan da zaključi sa preduzećem za reviziju, najkasnije tri meseca pre isteka poslovne godine.

Preduzeća za reviziju dužna su da ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) dostave spisak zaključenih ugovora o reviziji iz stava 7. ovog člana najkasnije do kraja tekuće godine.

3. Davanje i oduzimanje licenci za obavljanje revizije

Član 47.

Komora izdaje licence za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja ovlašćenim javnim računovođama i vodi Registar izdatih licenci za obavljanje poslova revizije.

Komora, uz saglasnost ministra finansija, propisuje uslove za sticanje, produžavanje i oduzimanje licenci iz stava 1. ovog člana.

4. Preduzeća za reviziju

Član 48.

Preduzeće za reviziju osniva se u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Preduzeće za reviziju mora da ispunjava i sledeće posebne uslove:

1) da ima dozvolu za obavljanje poslova revizije;

2) da ovlašćene javne računovođe i ovlašćene računovođe u skladu sa Kodeksom etike za profesionalne računovođe nisu pod kontrolom bilo kog lica ili interesnih grupa;

3) da imaju u radnom odnosu propisan broj ovlašćenih javnih računovođa koji imaju licencu iz člana 47. ovog zakona;

4) da direktor ili zakonski zastupnik preduzeća imaju profesionalno zvanje ovlašćeni javni računovođa, u skladu sa ovim zakonom;

5) da je član Komore.

Preduzeće za reviziju obavezno je da se osigura od odgovornosti za štetu koju može prouzrokovati izraženo revizorsko mišljenje licenciranog ovlašćenog javnog računovođe.

Preduzeće za reviziju može, osim revizije finansijskih izveštaja, da pruža usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja, procene vrednosti imovine i kapitala, kao i da pruža druge savetodavne usluge.

Preduzeće za reviziju ne može da vrši reviziju kod pravnog lica kome istovremeno pruža usluge iz stava 4. ovog člana.

Član 49.

Preduzeće za reviziju ne može da obavlja ni jednu drugu delatnost osim revizije i usluga iz člana 48. stav 4. ovog zakona.

Član 50.

Dozvolu za obavljanje poslova revizije na osnovu koje se preduzeće za reviziju registruje za obavljanje poslova revizije izdaje Ministarstvo.

Član 51.

Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova revizije osnivač preduzeća za reviziju podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, osnivač podnosi:

1) statut ili osnivački akt, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

2) interni akt kojim je uređena metodologija obavljanja revizije;

3) podatke o licima koja će obavljati reviziju, sa dokazom da imaju profesionalno zvanje i licencu za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja, u skladu sa ovim zakonom;

4) podatke o osnivačima, sa dokazom da imaju profesionalno zvanje u skladu sa ovim zakonom, ako se preduzeće za reviziju osniva kao ortačko ili komanditno društvo.

Član 52.

Ministarstvo je dužno da odluči o zahtevu iz člana 51. ovog zakona u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, Ministarstvo rešenjem odbija zahtev iz stava 1. ovog člana.

Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je, a protiv njega može da se pokrene upravni spor.

Član 53.

Preduzeće za reviziju, u roku od 30 dana od dana dobijanja dozvole za obavljanje poslova revizije, podnosi zahtev za upis u Registar preduzeća za reviziju, koji vodi Ministarstvo i dostavlja dokaze o radu na neodređeno vreme licenciranih ovlašćenih javnih računovođa i ovlašćenih računovođa u preduzeću za reviziju (overene fotokopije ugovora o radu, radne knjižice i prijave organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i dr.), licence za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja i dokaz da direktor, odnosno zakonski zastupnik imaju odgovarajuće profesionalno zvanje u skladu sa ovim zakonom.

Sadržinu registra iz stava 1. ovog člana bliže uređuje ministar finansija.

Član 54.

Reviziju ne može da obavlja:

1) preduzeće za reviziju koje je akcionar, ulagač sredstava ili osnivač pravnog lica kod kojeg se obavlja revizija;

2) preduzeće za reviziju – kod pravnog lica koje je akcionar, ulagač sredstava ili osnivač tog preduzeća za reviziju;

3) ovlašćeni javni računovođa koji nema licencu za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja;

4) licencirani ovlašćeni javni računovođa, odnosno ovlašćeni računovođa koji je akcionar, ulagač sredstava ili osnivač pravnog lica kod koga se obavlja revizija;

5) licencirani ovlašćeni javni računovođa, odnosno ovlašćeni računovođa koji je srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, supružnik ili srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao, usvojilac, odnosno usvojenik osnivača ili direktora pravnog lica kod kojeg se obavlja revizija i staralac, odnosno hranilac osnivača pravnog lica kod kojeg se obavlja revizija.

Član 55.

Preduzeće za reviziju u kojem se broj licenciranih ovlašćenih javnih računovođa i ovlašćenih računovođa smanji ispod broja propisanog ovim zakonom, dužno je da o toj promeni obavesti Ministarstvo u roku od osam dana od dana nastale promene.

Preduzeće za reviziju, koje u toku obavljanja revizije ostane bez i jednog licenciranog ovlašćenog javnog računovođe, dužno je da prekine poslove revizije i o tome obavesti pravno lice kod kojeg se obavlja revizija i Ministarstvo u roku od osam dana od dana nastale promene, a pravno lice započetu reviziju poverava drugom preduzeću za reviziju.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, preduzeće za reviziju ne može da zaključuje nove ugovore o obavljanju revizije dok ponovo ne ispuni uslove iz člana 46. stav 3. ovog zakona i o tome obavesti Ministarstvo.

Član 56.

U slučaju otkrivanja materijalno značajnih radnji koje imaju elemente krivičnog dela, u skladu sa MSR, preduzeće za reviziju dužno je da obavesti rukovodstvo pravnog lica i nadležni državni organ.

Član 57.

Ministarstvo će doneti rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova revizije preduzeću za reviziju ako:

1) ne obavlja reviziju u skladu sa odredbama ovog zakona;

2) je dozvola za obavljanje poslova revizije izdata na osnovu neistinitih podataka osnivača;

3) ne podnese zahtev za upis u Registar preduzeća za reviziju;

4) se broj licenciranih ovlašćenih javnih računovođa i ovlašćenih računovođa smanji ispod propisanog broja, a preduzeće za reviziju, u roku od tri meseca od nastanka promene, ne poveća broj licenciranih ovlašćenih javnih računovođa i ovlašćenih računovođa do broja propisanog ovim zakonom i o tome ne obavesti Ministarstvo.

Rešenje iz stava 1. ovog člana konačno je, a protiv njega može da se pokrene upravni spor.

Član 58.

Kad rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova revizije iz člana 57. ovog zakona bude izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja nadležnom organu, odnosno organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata.

5. Nadzor nad radom preduzeća za reviziju

Član 59.

Nadzor nad radom preduzeća za reviziju vrši Ministarstvo, na način predviđen ovim zakonom.

Nadzor nad radom preduzeća za reviziju vrši se najmanje dva puta godišnje.

Ministarstvo u postupku vršenja nadzora ovlašćeno je da:

1) u poslovnim prostorijama preduzeća za reviziju vrši uvid u opšta i pojedinačna akta, evidenciju i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su bitne za vršenje nadzora, i pri tome utvrđuje naročito:

(1) naziv i sedište pravnog lica kod koga se obavlja revizija,

(2) broj i datum ugovora, vrstu revizije ili usluge i vreme na koje je ugovor zaključen,

(3) podatke o osnivanju preduzeća za reviziju,

(4) podatke o osnivačima preduzeća za reviziju,

(5) broj licenciranih ovlašćenih javnih računovođa i ovlašćenih računovođa u radnom odnosu na neodređeno vreme,

(6) da li se Ministarstvu dostavljaju podaci o zaključenim ugovorima o reviziji,

(7) da li su ugovoreni poslovi osigurani od odgovornosti za štetu,

(8) da li postoji zabrana obavljanja revizije kod pojedinačnih pravnih lica,

(9) postojanje razloga za oduzimanje dozvole za obavljanje poslova revizije preduzeću za reviziju;

2) zahteva dodatno dostavljanje dokumentacije za koju smatra da je neophodna.

Ministarstvo može da donese odluku o vršenju nadzora na način utvrđen u stavu 3. ovog člana i na obrazložen zahtev Komore.

Preduzeće za reviziju dužno je da omogući ovlašćenom licu Ministarstva pristup u službene prostorije i potrebne uslove za vršenje nadzora, da mu pruži sva tražena obaveštenja i stavi na uvid isprave i podatke o poslovanju preduzeća.

Član 60.

Ako Ministarstvo utvrdi da su opštim ili pojedinačnim aktom ili preduzetom radnjom povređene odredbe zakona i na zakonu zasnovanih propisa, ima obavezu i ovlašćenje da:

1) predloži preduzimanje preventivnih i drugih mera radi sprečavanja, odnosno otklanjanja povrede zakona i drugih propisa i odredi rok za njihovo sprovođenje;

2) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeni privredni prestup i zahteva pokretanje prekršajnog postupka;

3) izrekne upravnu meru, odnosno oduzme dozvolu za obavljanje poslova revizije.

Član 61.

O izvršenom nadzoru u preduzeću za reviziju sačinjava se zapisnik.

Zapisnik iz stava 1. ovog člana u preduzeću u kome je utvrđeno činjenično stanje sadrži i mere koje je preduzeće za reviziju dužno da preduzme radi usklađivanja obavljanja delatnosti saglasno propisima i rok za njihovo preduzimanje.

Primerak zapisnika Ministarstvo dostavlja preduzeću za reviziju.

Član 62.

Na činjenično stanje utvrđeno u zapisniku preduzeće za reviziju može izjaviti prigovor u roku od osam dana od dana dostavljanja zapisnika.

Ministarstvo je dužno da razmotri navode iz prigovora i dostavi mišljenje podnosiocu prigovora u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora.

Ako Ministarstvo ne uvaži prigovor, a preduzeće za reviziju ne postupi u skladu sa primedbama iz zapisnika u datom roku, Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova revizije.

XII. KOMORA OVLAŠĆENIH JAVNIH RAČUNOVOĐA

Osnivanje Komore

Član 63.

Radi unapređenja i razvoja revizorske profesije, primene međunarodne računovodstvene i revizorske regulative i harmonizacije sa tom regulativom, zaštite opšteg i pojedinačnog interesa u obavljanju poslova u toj oblasti, organizovanja u pružanju usluga u navedenoj oblasti, sprovođenja ispita za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni javni računovođa, ovlašćeni interni revizor i ovlašćeni procenjivač, davanja i oduzimanja licenci za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva, osniva se Komora ovlašćenih javnih računovođa.

Komori se poveravaju određena javna ovlašćenja, u skladu sa ovim zakonom.

Članovi Komore su ovlašćene javne računovođe koje su zaposlene u preduzeću za reviziju, ovlašćeni interni revizori, ovlašćeni procenjivači, kao i preduzeća za reviziju.

Komora je pravno lice sa sedištem u Beogradu.

Komora je nedobitno strukovno udruženje.

2. Poslovi koje obavlja Komora

Član 64.

Komora obavlja sledeće poslove:

1) prati sprovođenje primene međunarodnih standarda revizije i Kodeksa etike za profesionalne računovođe za svoje članove u obavljanju poslova iz oblasti revizije;

2) prati proces primene međunarodne profesionalne regulative i harmonizaciju sa tom regulativom;

3) donosi program, vrši obuku kandidata, organizuje ispite i izdaje sertifikate za sticanje profesionalnih zvanja ovlašćeni javni računovođa, ovlašćeni interni revizor i ovlašćeni procenjivač, u skladu sa međunarodnim zahtevima za profesionalno osposobljavanje i ovim zakonom;

4) propisuje uslove za sticanje, produžavanje i oduzimanje licenci za obavljanje poslova revizije ovlašćenim javnim računovođama za rad na poslovima revizije finansijskih izveštaja, u skladu sa ovim zakonom;

5) vodi registre izdatih sertifikata za profesionalna zvanja ovlašćeni javni računovođa, ovlašćeni interni revizor i ovlašćeni procenjivač;

6) vodi registar izdatih licenci ovlašćenim javnim računovođama za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja;

7) utvrđuje kriterijume i vrši nostrifikaciju profesionalnih zvanja stečenih u inostranstvu;

8) najmanje jednom godišnje obaveštava Ministarstvo o primeni međunarodnih standarda revizije i Kodeksa etike za profesionalne računovođe u preduzećima za reviziju i može da predloži Ministarstvu da donese odluku o vršenju nadzora po osnovu utvrđenih nepravilnosti u obavljanju revizije;

9) utvrđuje kriterijume za obrazovanje cena revizorskih usluga preduzeća za reviziju;

10) sarađuje sa međunarodnim profesionalnim organizacijama;

11) dostavlja Ministarstvu godišnji finansijski izveštaj i izveštaj o radu;

12) obavlja poslove za koje je ovlašćena od strane Međunarodne federacije računovođa i drugih međunarodnih profesionalnih organizacija;

13) obavlja i druge poslove utvrđene osnivačkim aktom Komore.

Organizacija i način obavljanja poslova iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje statutom i opštim aktima Komore.

Poslove obuke kandidata iz stava 1. tačka 3. ovoga člana, Komora može ugovorom da poveri profesionalnoj organizaciji računovođa, u skladu sa opštim aktom Komore.

Na statut i sva opšta akta Komore saglasnost daje Ministarstvo u roku od 30 dana od dana njihovog usvajanja u organima Komore.

Rešenje o davanju saglasnosti na statut Komore objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

3. Organi Komore

Član 65.

Organi Komore jesu Skupština, Savet, Nadzorni odbor i Disciplinska komisija.

Član 66.

Skupština je najviši organ Komore.

Skupština bira predsednika Skupštine iz reda ovlašćenih javnih računovođa i ovlašćenih internih revizora – članova Komore.

Za predsednika Skupštine ne može biti izabrano lice koje je član političke stranke i funkcioner u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ili funkcioner sindikalne organizacije.

Ministar finansija daje saglasnost na izbor predsednika Skupštine.

Predsednik Skupštine bira se na period od pet godina i isto lice ne može ponovo da bude izabrano na tu funkciju.

Skupština:

1) donosi statut Komore, poslovnik o radu, utvrđuje pravila za primenu Kodeksa etike za profesionalne računovođe, donosi pravilnik o disciplinskom postupku i stručna pravila;

2) bira i opoziva članove organa i tela u sastavu Komore u skladu sa ovim zakonom i statutom, osim članova koji su prema odredbama ovog zakona predstavnici određenih organa i organizacija, koje imenuju ti organi i organizacije;

3) donosi program za sticanje profesionalnih zvanja ovlašćeni javni računovođa, ovlašćeni interni revizor i ovlašćeni procenjivač, u skladu sa međunarodnim smernicama i zahtevima za profesionalno osposobljavanje, u skladu sa ovim zakonom;

4) obrazuje komisiju za sprovođenje ispita iz člana 8. stav 2 ovog zakona;

5) propisuje uslove za sticanje, produžavanje i oduzimanje licenci za rad ovlašćenim javnim računovođama za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja;

6) odlučuje o iznosu članskog doprinosa koji plaćaju članovi da bi se pokrili troškovi aktivnosti Komore, kao i o iznosu naknada za polaganje ispita i upis u registre koje vodi;

7) raspravlja i usvaja izveštaj o aktivnostima drugih organa i odobrava finansijski plan Komore;

8) usvaja godišnji finansijski izveštaj i izveštaj o poslovanju Komore;

9) obavlja i druge poslove na osnovu statuta Komore, u skladu sa ovim zakonom.

Predstavnik Ministarstva je član Skupštine.

Član 67.

Savet je izvršni organ Komore.

Savet čine: predsednik, potpredsednik, jedan predstavnik Ministarstva, jedan predstavnik Narodne banke Srbije, jedan predstavnik Udruženja banaka Srbije, jedan predstavnik Komisije za hartije od vrednosti, jedan univerzitetski profesor i četiri ovlašćene računovođe zaposlene u preduzećima za reviziju.

Predsednika i potpredsednika predlažu članovi Komore, iz reda članova Komore.

Za predsednika i potpredsednika Saveta ne može biti izabrano lice koje je član političke stranke i funkcioner u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ili funkcioner sindikalne organizacije.

Ministar finansija daje saglasnost na imenovanje predsednika i potpredsednika Saveta.

Predsednik i potpredsednik biraju se na period od pet godina i ista lica ne mogu ponovo da budu birana na tu funkciju.

Savet:

1) priprema predlog statuta i drugih opštih akata koje donosi Skupština;

2) priprema predlog programa za sticanje profesionalnih zvanja ovlašćeni javni računovođa i ovlašćeni interni revizor, kao i za stručno zvanje ovlašćeni procenjivač, u skladu sa međunarodnim smernicama i zahtevima za profesionalno osposobljavanje, u skladu sa ovim zakonom;

3) predlaže članove komisije za sprovođenje ispita iz člana 8. stav 2 ovog zakona;

4) predlaže uslove za sticanje, produžavanje i oduzimanje licenci ovlašćenim javnim računovođama za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja;

5) odlučuje o upisu i brisanju članova iz registara koje Komora vodi;

6) utvrđuje procedure za praćenje primene međunarodnih standarda revizije i Kodeksa etike za profesionalne računovođe u preduzećima za reviziju;

7) utvrđuje smernice za obavljanje interne revizije, u skladu sa međunarodnim opšteprihvaćenim principima za obavljanje interne revizije;

8) obavlja i druge poslove na osnovu zakona i statuta Komore.

Član 68.

Nadzorni odbor ima pet članova.

Nadzorni odbor čine: predsednik, potpredsednik, jedan predstavnik Ministarstva i dva predstavnika preduzeća za reviziju.

Predsednika i potpredsednika predlažu članovi Skupštine Komore, iz reda članova Komore.

Za predsednika i potpredsednika Nadzornog odbora ne može biti izabrano lice koje je član političke stranke i funkcioner u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, ili funkcioner sindikalne organizacije.

Ministar finansija daje saglasnost na imenovanje predsednika i potpredsednika Nadzornog odbora.

Predsednik i potpredsednik biraju se na period od pet godina i ista lica ne mogu ponovo da budu izabrana na tu funkciju.

Nadzorni odbor:

1) vrši nadzor nad zakonitošću rada Komore;

2) pregleda godišnji finansijski izveštaj i izveštaj o radu, kao i druga akta Komore;

3) obavlja i druge poslove na osnovu ovog zakona i statuta Komore.

Član 69.

Disciplinska komisija je organ Komore koji sprovodi ovlašćenja utvrđena statutom i pravilnikom o disciplinskom postupku u sprovođenju disciplinskih i drugih mera, u skladu sa ovim zakonom.

Disciplinsku komisiju čine: dva člana Komore, dva predstavnika Ministarstva i jedan predstavnik Ministarstva pravde.

Član 70.

Delokrug poslova, način izbora, kao i broj i sastav pojedinih organa iz čl. 66 do 69. ovog zakona bliže se utvrđuje statutom Komore.

4. Sredstva za rad Komore

Član 71.

Komora stiče sredstva za rad od članskog doprinosa, naknade za sprovođenje ispita i izdavanje sertifikata, licenci, naknade za upis i davanje podataka iz registara koje vodi, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva za početak rada Komore mogu se obezbediti iz budžeta Republike Srbije.

Komora utvrđuje visinu članskog doprinosa, naknade za sprovođenje ispita i izdavanje sertifikata, licenci, kao i visinu naknade za upis i davanje podataka iz registara koje vodi, uz pribavljenu saglasnost ministra finansija.

Rešenje o davanju saglasnosti iz stava 3. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

5. Nadzor nad radom Komore

Član 72.

Nadzor nad zakonitošću rada Komore vrši Ministarstvo.

Ako Ministarstvo utvrdi da su opštim ili pojedinačnim aktom ili preduzetom radnjom Komore povređene odredbe zakona i na zakonu zasnovanih propisa, primeniće mere iz svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom.

6. Nacionalna komisija za računovodstvo

Član 73.

Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), na predlog Ministarstva, obrazuje Nacionalnu komisiju za računovodstvo (u daljem tekstu: Komisija) sa zadatkom da:

1) prati proces primene međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS, odnosno MSFI) i da predlaže Ministarstvu rešenja za eventualne probleme koji mogu da nastanu u postupku primene tih standarda;

2) prati izmene u međunarodnoj računovodstvenoj regulativi (MRS, odnosno MSFI) i da o tome izveštava Ministarstvo;

3) inicira donošenje novih ili izmene postojećih propisa iz oblasti računovodstva;

4) predlaže program i inoviranje programa za sticanje zvanja računovođa i ovlašćeni računovođa koji je zasnovan na međunarodnim smernicama i zahtevima za profesionalno osposobljavanje računovođa;

5) ostvaruje saradnju sa Ministarstvom, Komorom i drugim profesionalnim organizacijama računovodstva.

Član 74.

Komisija je dužna da Ministarstvu najmanje jednom mesečno dostavlja izveštaj o svome radu.

Član 75.

Vlada, na predlog Ministarstva, imenuje predsednika i šest članova Komisije, od čega dva člana na predlog Saveza računovođa i revizora Srbije, a jednog na predlog Narodne banke Srbije.

Stručne i administrativne poslove za potrebe Komisije obavlja Ministarstvo.

Naknada za rad predsednika i članova Komisije obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije.

Visinu naknade predsednika i članova Komisije određuje Vlada, na predlog Ministarstva.

XIII. KAZNENE ODREDBE

Član 76.

Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice:

1) ako se ne razvrsta u mala, srednja ili velika pravna lica, u skladu sa članom 10. ovog zakona;

2) ako opštim aktom ne uredi organizaciju računovodstva na način iz člana 11. stav 1. ovog zakona;

3) ako vrši obradu podataka na računaru, a ne obezbedi računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodostvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena (član 11. stav 2);

4) ako računovodstvene isprave i dokumentaciju ne dostavi na knjiženje u propisanom roku i ako poslovnu promenu ne proknjiži u poslovnim knjigama u propisanom roku (član 14);

5) ako poslovne knjige ne vodi uredno i ažurno (član 17. stav 2);

6) ako opštim aktom ne odredi odgovorno lice za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja (član 19. stav 2);

7) ako vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja poveri suprotno odredbama člana 20. ovog zakona;

8) ako ne izvrši popis imovine i obaveza (čl. 21. i 22);

9) ako poverilac ne dostavi svom dužniku u propisanom roku stanje nenaplaćenih računa potraživanja i ako dužnik u propisanom roku ne proveri svoju obavezu i o tome ne obavesti poverioca (član 23. stav 2);

10) ako ne vrši priznavanje i vrednovanje elemenata finansijskih izveštaja, sastavljanje i prezentovanje finansijskih izveštaja u skladu ovim zakonom (član 24);

11) ako ne zaključi poslovne knjige u zakonom propisanim rokovima, ili ako finansijske izveštaje, poslovne knjige i računovodstvene isprave ne čuva na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (čl. 25. i 26);

12) ako ne dostavi finansijske izveštaje u skladu sa članom 39. ovog zakona;

13) ako u rokovima iz člana 40. ovog zakona ne obelodani finansijske izveštaje;

14) ako ne izvrši reviziju finansijskih izveštaja u skladu sa članom 46. ovog zakona;

15) ako obavlja drugu delatnost suprotno članu 49. ovog zakona;

16) ako postupa suprotno odredbama člana 54. i člana 55. stav 1. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Član 77.

Za radnje iz člana 76. ovog zakona kazniće se za prekršaj preduzetnik iz člana 1. stav 3. ovog zakona novčanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara.

XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 78.

Komora će početi sa radom najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 79.

Ministar finansija imenuje predsednika i deset članova Pripremne komisije čiji je zadatak izrada statuta i drugih opštih akata, priprema za izbor organa, kao i obavljanje drugih poslova neophodnih za početak rada Komore.

Sredstva za rad Pripremne Komisije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.

Ministarstvo obezbeđuje prostorije za rad Pripremne Komisije.

Početkom rada Komore prestaje sa radom Pripremna komisija.

Član 80.

Prvi Savet Komore, koji ima predsednika, podpredsednika i devet članova, od kojih su četiri iz reda Pripremne komisije, imenuje ministar finansija na period od pet godina.

Član 81.

Licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla stručno zvanje računovođa, samostalni računovođa i ovlašćeni računovođa u skladu sa Zakonom o računovodstvu („Službeni list SRJ“, br. 46/96, 74/99, 22/01 i 71/01) i Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni list SRJ“, broj 71/02 i „Sližbeni glasnik RS“, broj 55/04), priznaju se ta zvanja.

Licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla sertifikat ili rešenje o zvanju ovlašćeni revizor, polaganjem po programu Savezne vlade, priznaje se profesionalno zvanje ovlašćeni javni računovođa, u skladu sa ovim zakonom.

Licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla sertifikat ili imaju rešenje o zvanju ovlašćeni revizor bez polaganja ispita u skladu sa Zakonom o reviziji računovodstvenih izveštaja („Službeni list SRJ“, br. 30/96, 74/99, 1/00 i 71/01), priznaje se profesionalno zvanje ovlašćeni javni računovođa u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno, licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla sertifikat ili imaju rešenje o stručnom zvanju revizor, polaganjem ispita po programu Savezne vlade ili bez polaganja ispita, priznaje se profesionalno zvanje revizor i mogu da obavljaju reviziju finansijskih izveštaja iz člana 46. stav 2 ovog zakona sa ovlašćenjima koja po ovom zakonu ima ovlašćeni računovođa, najduže tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Lica stava 4. ovog člana dužna su da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona polože ispit i dobiju sertifikat za profesionalno zvanje ovlašćeni javni računovođa i licencu za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja.

Ukoliko lica iz stava 5. ovog člana ne polože ispit za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni javni računovođa i ne dobiju licencu za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja u roku iz tog stava, dobijaju profesionalno zvanje ovlašćeni računovođa.

Lica iz st. 2. i 3. ovog člana upisuju se u Registar iz člana 64. stav 1. tačka 5) ovog zakona.

Lica iz st. 2. i 3. ovog člana dužna su da u roku od godinu dana od dana donošenja propisa iz člana 47. stav 2. ovog zakona, steknu licencu za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja.

Ako lica iz stava 8. ovog člana, ne steknu licencu za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja u roku iz tog stava, gube pravo na obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja, do momenta dobijanja licence za obavljanje tih poslova.

Član 82.

Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona započela polaganje ispita po programu Savezne vlade za sticanje zvanja revizor i ovlašćeni revizor mogu da polože preostale ispite po programu po kojem su započela polaganje tog ispita, najkasnije u roku od godinu dana od dana obrazovanja komisije iz člana 8. stav 2. ovog zakona.

Lica iz stava 1.ovog člana koja započeti ispit polože u roku iz tog stava, imaju isti položaj kao i lica koja su zvanje revizor i ovlašćeni revizor stekla do dana stupanja na snagu ovog zakona, saglasno odredbama člana 81. ovog zakona.

Član 83.

Preduzeća za reviziju koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona dobila dozvolu, odnosno licencu od Saveznog ministarstva finansija dužna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana propisivanja uslova za sticanje licence za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja iz člana 47. stav 2. ovog zakona.

Uz zahtev za upis u Registar preduzeća za reviziju iz člana 53. ovog zakona, preduzeća za reviziju iz stava 1. ovog člana dužna su da dostave dokumentaciju iz čl. 51. i 53. ovog zakona, kao i svu potrebnu dokumentaciju na zahtev Ministarstva.

Član 84.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni list SRJ“, broj 71/02 i“ Službeni glasnik RS“, broj 55/04).

Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da važi u smislu stava 1. ovog člana, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 85.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 72. stav 1. tač. 4, 8. i 12. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje pravni položaj preduzeća i drugih organizacija, finansijski sistem, kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica i druge ekonomske odnose od opšteg interesa za Republiku.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Savezna Skupština je u decembru 2002. godine usvojila Zakon o računovodstvu i reviziji, koji je stupio na snagu 1. januara 2003. godine i koji je kroz jedan zakonski tekst objedinio pitanja iz oblasti računovodstva i oblasti revizije. Posebni zakoni o računovodstvu i reviziji prestali su da važe stupanjem na snagu tog zakona.

Navedenim zakonom u sistem finansijskog izveštavanja uvedeni su međunarodni računovodstveni standardi (u daljem tekstu: MRS) i međunarodni standardi revizije finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSR).

Obavezu primene MRS od 1. januara 2003. godine imale su banke i druge finansijske organizacije, a od 1. januara 2004. godine sva ostala pravna lica koja vode poslovne knjige u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji, osim budžetskih korisnika, na koje se ovaj zakon ne primenjuje.

Osnovni razlozi za donošenje novog Zakona o računovodstvu i reviziji

prvenstveno su:

1) otklanjanje problema u primeni važećeg Zakona o računovodstvu i reviziji i neophodnost da se izvrši dopuna velikog broja odredbi u delu Zakona koji se odnosi na reviziju;

2) osnivanje komore revizora, odnosno komore ovlašćenih javnih računovođa;

3) usaglašavanje sa Osmom direktivom EU koja se isključivo odnosi na oblast revizije.

Tačnije, postoji potreba da se uredi veliki broj pitanja vezanih za računovodstvenu i revizorsku profesiju kako bi se obezbedila adekvatna primena međunarodnih standarda u računovodstvu i reviziji, odgovarajući nivo stručnosti računovođa i revizora u uslovima primene međunarodne regulative, kao i odgovarajući postupak davanja i oduzimanja dozvole preduzećima za reviziju za obavljanje poslova revizije i nadzor nad njihovim radom.

1) Otklanjanje problema u primeni važećeg Zakona o računovodstvu i reviziji

a) Propisivanje postupka za davanje i oduzimanje dozvole za obavljanje poslova revizije preduzećima za reviziju i nadzor nad radom preduzeća za reviziju

Novim zakonom predlaže se propisivanje postupka za davanje i oduzimanje dozvole za obavljanje poslova revizije preduzećima za reviziju i nadzor nad radom preduzeća za reviziju od strane Ministarstva finansija, što je nedostajalo u aktuelnom zakonu, a nepostojanje tih odredbi predstavljalo je veliki problem u primeni pomenutog zakona.

Naime, prema važećim zakonskim rešenjima (član 31. Zakona o računovodstvu i reviziji) postojala je samo obaveza da preduzeća za reviziju moraju da imaju licencu za rad, ali nije bila propisana procedura izdavanja i oduzimanja licence za rad, i nije bio definisan organ koji te poslove obavlja.

Prema članu 36. Zakona o računovodstvu i reviziji koji je u primeni, organizacija koja je trebalo te poslove da obavlja trebalo je da bude posebna Komisija sa statusom pravnog lica (osnovala bi je Vlada SRJ), ali po Zakonu o Vladi Republike Srbije mogla je da bude formirana, a i formirana je samo Komisija kao savetodavno telo koja nije mogla da rešava o upravnim stvarima, kao što su licence za rad.

Od 1. januara 2003. godine do danas od strane Ministarstva finansija nije vršeno izdavanje, niti oduzimanje licenci za rad, jer nije postojao osnov u Zakonu da to radi Ministrastvo finansija.

Predloženim rešenjima u novom zakonu stvorio bi se pravni osnov da davanje i oduzimanje dozvole za obavljanje poslova revizije preduzećima za reviziju, kao i nadzor nad radom preduzeća za reviziju vrši Ministarstvo finansija.

b) Ispiti za lica koja rade u računovodstvu

Problem sprovođenja ispita za lica koja rade u računovodstvu praktično je otvoren od 1. januara 2002. godine i traje do danas.

U ranijem periodu (1999. godina – decembar 2001. godine) Savezu računovođa i revizora Srbije, Savezu računovođa i revizora Jugoslavije, Savezu računovođa i revizora Crne Gore i Jugoslovenskom udruženju računovođa, bila su Zakonom o računovodstvu poverena javna ovlašćenja da sertifikuju računovođe.

Javna ovlašćenja pomenutim asocijacijama računovođa ukinuta su 28. decembra 2001. godine, izmenama Zakona o računovodstvu, zbog velikog broja dodeljenih sertifikata koji su u velikoj meri devalvirali ovu profesiju.

Prema članu 36. Zakona o računovodstvu i reviziji koji je u primeni, organizacija koja je trebalo da sprovodi te ispite trebalo je da bude posebna Komisija sa statusom pravnog lica (osnovala bi je Vlada SRJ), ali po Zakonu o Vladi Republike Srbije mogla je da bude formirana, a i formirana je samo Komisija kao savetodavno telo koja nije mogla da rešava o upravnim stvarima, kao što su u ovom slučaju rešenja o položenim ispitima.

Imajući u vidu dosadašnje probleme u sertifikovanju računovođa, novim zakonom predviđeno je da sprovođenje ispita za stručna zvanja u računovodstvu vrše profesionalne organizacije – pravna lica koja ispunjavaju za to propisane uslove.

Predviđeno je i formiranje Nacionalne Komisije za računovodstvo koja bi bila savetodavni organ u delu koji se odnosi na računovodstvo i koja bi radila kao stalno radno telo.

Na primer:

– u Mađarskoj je Zakonom o računovodstvu predviđeno postojanje Nacionalne računovodstvene komisije (ovu komisiju čine eksperti iz oblasti računovodstvene teorije i prakse). Predsednika i članove Komisije imenuje ministar finansija na period od 5 godina (1/3 imenuje na predlog Mađarske Komore revizora, 1/3 na predlog eksperata Mađarske Asocijacije računovođa i 1/3 na predlog ministra finansija).

2) Osnivanje Komore ovlašćenih javnih računovođa

Novim Zakonom predlaže se osnivanje Komore ovlašćenih javnih računovođa (dosadašnjih ovlašćenih revizora) radi unapređenja i razvoja revizorske profesije, primene međunarodne regulative i harmonizacije sa tom regulativom, zaštite opšteg i pojedinačnih interesa, organizovanja u pružanju usluga u oblasti revizije finansijskih izveštaja, kontrole kvaliteta u obavljanju revizije, davanja i oduzimanja sertifikata o položenom stručnom ispitu, davanju i oduzimanju licenci za rad, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva.

Model Komore koji je predložen na osnovu analize uporednog zakonodavstva (Mađarska, Češka), uvažava profesiju i pruža u organizacionom smislu najadekvatniji mehanizam nadzora koji država treba da ima nad revizijom.

Na primer:

– u Češkoj je Zakonom o revizorima, formirana Komora revizora kao samo-regulatorna profesionalna organizacija svih revizora (ima status pravnog lica). U okviru svoje nadležnosti Komora obavlja brojne poslove (donosi profesionalna pravila i smernice za obavljanje revizije; nadgleda pravilnost pružanja revizorskih usluga; vodi Registar revizora, Registar revizora trenera i Registar preduzeća za reviziju; sprovodi i druge aktivnosti propisane statutom Komore).

– u Mađarskoj postoji poseban Zakon o Komori revizora i reviziji. Komora je javno revizorsko samoregulatorno telo (nacionalna organizacija koja osniva lokalne organizacije radi izvršavanja svojih dužnosti), sa statusom pravnog lica. Članovi Komore su fizička lica – ovlašćene javne računovođe. U okviru svoje nadležnosti propisane Zakonom i Statutom, Komora obavlja sledeće poslove: sastavlja, ažurira, menja, dopunjuje i objavljuje nacionalne revizorske standarde (prati njihovu implementaciju i preduzima mere za usaglašavanje tih standarda sa međunarodnim revizorskim standardima); organizuje i nadgleda režim kontrole kvaliteta rada revizora (ovlašćenih javnih računovođa); učestvuje u obuci ovlašćenih javnih računovođa; donosi pravila i propise Komore; vodi Registar članova i Registar preduzeća za reviziju; vrši brisanje preduzeća za reviziju iz Registra; prati profesionalnu aktivnost članova (ako Komora sazna za bilo kakvo kršenje etičkih propisa preduzeće korake u skladu sa etičkim propisima i objaviti svoju odluku o tome). Nadzor nad radom Komore vrši ministarstvo finansija. Saglasnost na sva akta i pravila Komore daje ministar finansija.

Prema predloženim rešenjima u novom Zakonu, Komora ovlašćenih javnih računovođa je komora čiji su članovi preduzeća za reviziju i dosadašnji ovlašćeni revizori, ovlašćeni interni revizori i ovlašćeni procenjivači.

Najvažniji poslovi Komore predviđeni u novom Zakonu su :

– praćenje primene međunarodnih standarda revizije u obavljanju revizije u preduzećima za reviziju i obaveštavanje Ministarstva finansija o uočenim nepravilnostima u obavljanju revizije;

– sprovođenje ispita za ovlašćene javne računovođe, ovlašćene interne revizore i ovlašćene procenjivače u Komori, a pod nadzorom države jer ministar nadležan za poslove finansija propisuje bliže uslove i način polaganja ispita za sticanje ovih zvanja;

– ostali poslovi koji se odnose na kriterijume za cene revizorskih usluga i za premiju osiguranja od odgovornosti koju su preduzeća za reviziju dužna da plate ako svojim mišljenjem dovedu javnost na pogrešne odluke.

Slično rešenje je i u zemljama koje imaju komore revizora (Mađarska, Češka) i u slovenačkom Institutu za reviziju – ispiti za revizore obavljaju se u okviru tih institucija, pod većim ili manjim nadzorom države.

Na primer:

– u Češkoj «ministar finansija Uredbom nakon konsultovanja Komore propisuje ispitna pravila, postavlja članove i predsednike ispitnih komisija».

– u Mađarskoj «posebnu ispitnu komisiju imenuje ministar i propisuje ispitna pravila».

Takođe, iskustva slovenačkog Instituta i Komore revizora Rumunije korišćena su za uređivanje ostalih pitanja koja su u nadležnosti Komore, a odnose se, između ostalog, na stručno osposobljavanje internih revizora i ovlašćenih procenjivača. Jer, s obzirom na metodologiju interne revizije i međunarodne standarde za metodologiju procene vrednosti kompanija, nekretnina i opreme koja je razvijena u zemljama EU, u uslovima primene međunarodne regulative finansijskog izveštavanja u našoj zemlji, neophodno je da se uredi stručnost lica koja će da obavljaju ove poslove.

Predloženo je da ministarstvo finansija vrši nadzor nad radom Komore, jer se iz uporednog zakonodavstva (Češka, Mađarska) može sagledati da nije prisutna apsolutna nezavisnost Komora revizora i da postoji povezanost sa državnim organima.

S tim u vezi predloženo je da:

– ministarstvo finansija daje saglasnost na statut i sva opšta akta Komore u roku od 30 dana od dana njihovog usvajanja u organima Komore;

– predstavnici ministarstva finansija, ministarstva pravde, Narodne banke Srbije, Komisije za hartije od vrednosti prisutni su u organima Komore pri donošenju svih odluka;

– na sve naknade u Komori saglasnost daje ministar finansija, jer Komora treba da bude nedobitno udruženje, a da se sredstva od naknada upotrebe npr. za razvoj struke;

– ako se uoče nepravilnosti u radu Komore, Ministarstvo preduzima mere iz svoje nadležnosti;

– ministar finansija imenuje Pripremnu Komisiju za početak rada Komore.

Takođe, predviđeno je, da u cilju obavljanja pripremnih radnji za početak rada Komore ministar finansija obrazuje Pripremnu komisiju od 11 članova koja treba da izradi statut i druga opšta akta Komore, kako bi se izvršio izbor organa Komore i otpočelo sa radom.

Predviđen je i rok za usklađivanje postojećih preduzeća za reviziju sa odredbama novog Zakona u smislu da su ova preduzeća dužna da usklade svoje poslovanje u roku od godinu dana od dana propisivanja uslova za sticanje licence za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja u skladu sa odredbama ovog zakona (ove uslove propisuje Komora, a saglasnost daje ministar nadležan za poslove finansija).

3) Usklađivanje sa zahtevima Osme direktive

Zahtevi Osme direktive su detaljni u pogledu uslova za obavljanje revizije i za fizička i za pravna lica, a posebno predložene izmene Osme direktive koje su usledile kao reakcija na finansijske skandale Enron i Parmalat koje rigoroznije zahtevaju uređivanje mehanizama za podizanje odgovornosti revizora, adekvatno sprovođenje međunarodnih revizorskih standarda, ograničenje u pružanju usluga koje nisu usluge revizije od strane preduzeća za reviziju i dr.

Predlog zakona o računovodstvu i reviziji urađen je u skladu sa opšte prihvaćenim međunarodnim pravilima i u skladu sa rešenjima koja su prisutna u zemljama u tranziciji, odnosno u zemljama koje su pristupile EU (Mađarska, Češka, Slovenija), uz puno uvažavanje naših specifičnosti, a omogućava prepoznatljivo finansijsko izveštavanje, što je u uslovima opšte globalizacije jedan od prioritetnih zadataka države.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Predlog zakona sadrži odredbe, sistematizovane u određena poglavlja, prema prirodi materije koja se tim odredbama reguliše.

Član 1. opredeljuje predmet uređivanja ovog zakona i kategorije privrednih subjekata na koje se ovaj zakon odnosi.

Ovaj zakon se odnosi na preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, osiguravajuća društva, berze i brokersko – dilerska društva i druga pravna lica, kao i fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobiti, odnosno preduzetnike, osim preduzetnika koji u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana poslovne knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva i preduzetnika koji su «paušalci».

Odredbe ovog zakona odnose se i na pravna lica i druge oblike organizovanja koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako propisima tih država nije utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, ako posebnim propisima nije drukčije uređeno. Ovi subjekti poslovne knjige vode u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i propisima koji se donose na osnovu tog Zakona.

Članom 2. propisano je da su pravna lica i preduzetnici dužni da vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, dostavljanje, obelodanjivanje i reviziju finansijskih izveštaja, kao i internu reviziju vrše u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom.

Odredbama ovog člana definiše se pojam i sadržaj zakonske, profesionalne i interne regulative.

Zakonsku regulativu čine zakoni i podzakonski propisi doneseni na osnovu zakona.

Profesionalnu regulativu čine: Međunarodni računovodstveni standardi kojima je 2003. godine promenjen naziv u Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja; Međunarodni standardi revizije; Međunarodni standardi kontrole kvaliteta; Međunarodne smernice i zahtevi za edukaciju profesionalnih računovođa; Kodeks etike za profesionalne računovođe koji je donela Međunarodna federacija računovođa.

Pod internom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koje donose pravna lica i preduzetnici, a koji sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentaciju, usvajanje, i obelodanjivanje finansijskih izveštaja, koje donosi pravno lice i preduzetnik, u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom.

Član 3. Ovim članom definisano je značenje pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu, a koji se odnose na sadržaj profesionalne regulative: MRS su Međunarodni računovodstveni standardi (International Accounting Standards – IAS), novi MRS koje odobravaju međunarodna regulatorna tela nazivaju se MSFI i oni su Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Standards – IFRS), kao i odgovarajuća tumačenja koja izdaje Komitet za tumačenja međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Interpretations Committee – IFRIC), izmene ovih standarda i odgovarajućih tumačenja, kao i budući standardi i odgovarajuća tumačenja, izdati ili prihvaćeni od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board – IASB); MSR su Međunarodni standardi revizije (International Standards of Auditing – ISA) koje je objavio Međunarodni komitet za revizorsku praksu (International Auditing Practices Committee – IAPC) Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accountants – IFAC), izmene ovih standarda, kao i budući standardi izdati ili prihvaćeni od strane ovih tela; Međunarodni standard kontrole kvaliteta (International Standards for Quality Control – ISQC) je standard koji je utvrdio Odbor za kvalitet Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accountants – IFAC); Kodeks etike za profesionalne računovođe je Kodeks etike za profesionalne računovođe koji je donela Međunarodna federacija računovođa (IFAC Code of Ethics for Professional Accountants) i međunarodni opšteprihvaćeni principi za obavljanje interne revizije.

Definisanje određenih pojmova ima za cilj da se u praktičnoj primeni otklone nedoumice u vezi njihovog značenja.

Član 4. Odredbama ovog člana utvrđuje se da prevod MRS i MSR vrše pravna lica koja od odgovarajućeg organa Međunarodne federacije računovođa (IFAC) dobiju pravo za prevod i objavljivanje.

Predloženo je da se zbog obavezne direktne primene standarda i velikog broja obveznika prevod Okvira i teksta MRS u delu koji se odnosi na osnovni tekst MRS objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Posebno ukazujemo da je prevod Okvira i osnovnog teksta MRS potvrđen rešenjem ministra finansija i objavljen u «Službenom glasniku RS», br. 133 od 31. decembra 2003. godine.

Prevod MSR (Međunarodnih standarda revizije) objavljuje se još od 1997. godine u posebnom izdanju Saveza računovođa i revizora Srbije i u međuvremenu je ažuriran.

Prema predloženoj zakonskoj odredbi Ministar nadležan za poslove finansija donosi rešenje kojim utvrđuje zvaničan prevod MRS i MSR, a zvaničan prevod sa ovim rešenjem objavljuje se u „Službenom glasniku RS“.

Članom 5. definišu se računovodstvo i cilj računovodstva.

Članom 6. definišu se profesionalna zvanja u računovodstvu.

Profesionalne računovođe su lica koja imaju odgovarajuća profesionalna zvanja u skladu sa ovim zakonom i u skladu sa međunarodnim zahtevima za edukaciju računovođa i koja se klasifikuju prema stepenu obrazovanja i stručnosti kao: 1) računovođa, 2) ovlašćeni računovođa i 3) ovlašćeni javni računovođa koji obavlja reviziju i odgovara za pravilnost obavljanja revizije.

Uvodi se i novo profesionalno zvanje – ovlašćeni interni revizor koje treba da se stekne po odgovarajućem programu.

Novo profesionalno zvanje je i ovlašćeni procenjivač jer se u uslovima primene MRS zahteva i odgovarajući nivo stručnosti za lica koja vrše procenu imovine preduzeća radi realnosti finansijskih izveštaja.

Čl. 7, 8. i 9. uređuje se sprovođenje ispita za sticanje svih profesionalnih zvanja u računovodstvu i reviziji.

Članom 10. utvrđuju se kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica na mala, srednja i velika. Pravna lica se sama razvrstaju na osnovu predloženih kriterijuma (prosečan broj zaposlenih, redovni prihodi i vrednost poslovne imovine na dan sastavljanja finansijskih izveštaja u poslednjoj poslovnoj godini).

Odredbe o razvrstavanju značajne su zbog toga što je predviđena obavezna revizija za velika i srednja pravna lica, za matična pravna lica koja, u skladu sa zakonom, sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje, kao i za sve izdavaoce hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata putem javne ponude, kao i zbog korišćenja drugih prava i obaveza predviđenih ovim zakonom.

Članom 11. propisano je da su pravna lica i preduzetnici dužni da opštim aktom urede organizaciju računovodstva, interne računovodstvene kontrolne postupke, da utvrde računovodstvene politike, da odrede lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje isprava o poslovnoj promeni, da urede kretanje računovodstvenih isprava i utvrde rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu u skladu sa ovom zakonom.

Čl. 12. i 13. bliže se uređuje pojam i sadržina računovodstvene isprave. Propisuje se kada se računovodstvena isprava smatra osnovom za knjiženje poslovnih promena, kao i način na koji lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava potvrđuju da je računovodstvena isprava istinita i da prikazuje poslovnu promenu, odnosno koja lica ne mogu vršiti kontrolu računovodstvenih isprava.

Član 14. Ažurnost vođenja poslovnih knjiga, pre svega za potrebe poslovodnih organa pravnog lica jedan je od bitnih faktora poslovanja. Ažurnost omogućava blagovremeno sagledavanje finansijkog stanja, uredno plaćanje obaveza, blagovremeno preduzimanje mera za naplatu potraživanja, što jača finansijsku disciplinu pravnog lica.

Iz navedenih razloga zakonom se propisuje obaveza da se računovodstvena isprava dostavi na knjiženje odmah po nastaloj poslovnoj promeni, a najkasnije u roku od 8 dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno da se u poslovnim knjigama knjiži narednog dana, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema.

Čl. 15, 16. i 17. propisuje se da se poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva. Takođe bliže se uređuje pojam poslovnih knjiga; vrste poslovnih knjiga (dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige) i njihova sadržina; oblik u kojem se mogu voditi poslovne knjige (u slobodnim listovima, povezane ili prenete na neki od elektronskih ili magnetnih medija); period za koji se vode poslovne knjige (poslovna godina koja je jednaka kalendarskoj) i način otvaranja poslovnih knjiga.

Članom 18. utvrđuje se da su pravna lica i preduzetnici dužni da poslovne promene knjiže na računima propisanim kontnim okvirom, kao i da kontni okvir i sadržinu računa u kontnom okviru: za preduzeća, zadruge, preduzetnike, berze i brokersko – dilerska društva, kao i za druga pravna lica propisuje ministar nadležan za poslove finansija, a da za Narodnu banku Srbije, banke i druge finansijske organizacije, kao i za osiguravajuća društva, kontne okvire propisuje guverner Narodne banke Srbije.

Čl. 19. i 20. Vođenje poslovnih knjiga po sistemu dvojnog knjigovodstva i sastavljanje finansijskih izveštaja kod pravnih lica i preduzetnika, mogu da vrše lica koja imaju odgovarajuće profesionalno zvanje stečeno u skladu sa ovim zakonom ili ranijim propisima o računovodstvu. Pravno lice i preduzetnik opštim aktom određuju, u skladu sa ovim zakonom i Kodeksom etike za profesionalne računovođe, odgovorno lice za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja može da se poveri, u skladu sa ovim zakonom i preduzeću ili preduzetniku, registrovanom za pružanje računovodstvenih usluga, koji ispunjava i uslove propisane ovim zakonom.

Odredbe o poveravanju računovodstvenih poslova drugom preduzeću ili preduzetniku ne odnose se na banke i druge finansijske organizacije, osiguravajuća društva i berze i brokersko – dilerska društva. Ova pravna lica treba da imaju zaposlene odgovorne za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje računovodstvenih izveštaja.

Čl. 21. i 22. Ovim članovima bliže se uređuje popis imovine i obaveza. Pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskih izveštaja, pravna lica i preduzetnici imaju obavezu da izvrše usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnih knjiga sa glavnom knjigom. Popis imovine i obaveza se po pravilu vrši na kraju poslovne godine sa stanjem na dan 31. decembra. Međutim, za određenu imovinu (popis knjiga, filmova, fotosa, arhivske građe i sl.), pravna lica svojim opštim aktima mogu da predvide i duže periode vršenja popisa, ali ne duže od 5 godina.

Način i rokove vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisuje ministar finansija.

Član 23. Neusaglašene obaveze i potraživanja neposredno utiču na finansijski rezultat poslovanja i na slabljenje finansijske discipline. Zbog navedenih razloga predviđeno je da su pravna lica i preduzetnici kao poverioci i dužnici obavezni da izvrše međusobno usaglašavanje potraživanja i obaveza.

Poverilac je dužan da dostavi svom dužniku, najkasnije u roku od 30 dana pre dana pod kojim sastavlja finansijski izveštaj, popis nenaplaćenih potraživanja, a dužnik je obavezan da u roku od pet dana od dana prijema proveri svoju obavezu i o tome obavesti poverioca. U slučaju da poverilac ne dostavi dužniku u propisanom roku stanje nenaplaćenih potraživanja i ako dužnik u propisanom roku ne proveri svoju obavezu i o tome ne obavesti poverioca predviđena je kazna za privredni prestup.

Pravno lice je dužno da u Napomenama uz finansijske izveštaje obelodani neusaglašena potraživanja i obaveze.

Članom 24. propisano je da se za priznavanje i vrednovanje elemenata finansijskih izveštaja, kao i za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja, primenjuju neposredno računovodstvena načela uređena Okvirom MRS i MRS / MSFI.

Članom 25. propisana je obaveza i rokovi zaključivanja poslovnih knjiga.

Član 26. Čuvanje računovodstvenih isprava i poslovnih knjiga ima za cilj da omogući: naknadnu proveru nastale poslovne promene, otklanjanje naknadno utvrđene greške, reviziju računovodstvenih izveštaja, kontrolu obračuna i uplate javnih prihoda, rešavanje sporova između pravnih subjekata i drugih lica između kojih je nastala određena poslovna promena. Imajući u vidu navedene potrebe, predloženi su rokovi i način za njihovo čuvanje.

Čl. 27. do 36. Ovim članovima uređuje se: obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja, vrste finansijskih izveštaja, definicije finansijskih izveštaja i odgovornost za finansijske izveštaje.

Redovni finansijski izveštaji sastavljaju se sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine.

Finansijski izveštaji sastavljaju se i u slučaju nastanka statusne promene ili promene oblika organizovanja pravnog lica, kao i u slučaju otvaranja, odnosno zaključenja postupka likvidacije, odnosno stečaja pravnog lica.

Vrste finansijskih izveštaja prema zahtevima MRS su: Bilans stanja; Bilans uspeha; Izveštaj o novčanim tokovima; Izveštaj o promenama na kapitalu i Napomene uz finansijske izveštaje.

Sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja za potrebe jedinstvenog informisanja i statističke obrade za preduzeća, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica, berze i brokersko – dilerska društva, propisuje ministar nadležan za poslove finansija, a za Narodnu banku Srbije, banke i druge finansijske organizacije i za osiguravajuća društva, propisuje guverner Narodne banke Srbije.

Obavezna izrada konsolidovanog finansijskog izveštaja propisana je za matično pravno lice koje ima jedno ili više zavisnih pravnih lica, kao i u slučaju kada to zahtevaju MRS.

Članom 37. propisuje se da pravno lice može da obezbedi internu reviziju, dok je u slučajevima propisanim Zakonom o privrednim društvima, odnosno posebnim zakonima uvođenja interne revizije obavezno (npr. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama).

Do sada je oblast interne revizije i kvalifikacija internih revizora u našem sistemu bila parcijalno regulisana samo od strane NBS i to samo za banke, dok je u zemljama Evropske unije i SAD ova grana revizije razvijena i uređena u okviru Instituta ovlašćenih internih revizora.

Interna revizija je organizacioni deo koji pravno lice osniva u skladu sa svojim statutom ili drugim internim aktima, sa zadatkom da ispituje, ocenjuje i prati adekvatnost i efikasnost računovodstvenog sistema i sistema internih kontrola.

Članom 38. propisuje se obaveza da kontrolu finansijskih izveštaja malih pravnih lica i preduzetnika vrši Poreska uprava, jer ta lica ne podležu obavezi vršenja revizije, što bi imalo za posledicu da podaci iz tih izveštaja, ukoliko ne bi bili kontrolisani, mogli biti sa stanovišta istinitosti i objektivnosti dovedeni u pitanje. Iz istih razloga je propisana obaveza poreske uprave da vrši kontrolu i finansijskih izveštaja za pravna lica čiji izveštaji podležu obaveznoj reviziji, a revizija iz različitih razloga nije vršena.

Čl. 39. do 44. uređuju se rokovi u kojima su pravna lica i preduzetnici dužni da dostave finansijske izveštaje Narodnoj Banci Srbije; obelodanjivanje finansijskih izveštaja (u skraćenoj formi) u sredstvima javnog informisanja ili putem WEB SITE-a.

Propisano je da Narodna banka Srbije vodi Registar finansijskih izveštaja i Registar podataka o bonitetu privrednih subjekata, imajući u vidu da je i do sada taj posao obavljala, da raspolaže stručnim kadrovima, pouzdanom bazom podataka, potrebnim brojem organizacionih jedinica.

Čl. 45. i 46. bliže se uređuju: cilj revizije finansijskih izveštaja, pravna lica koja su obveznici revizije, kao i obavljanje revizije finansijskih izveštaja.

Revizija finansijskih izveštaja obavlja se u skladu sa ovim zakonom, Međunarodnim standardima revizije (MSR) i Kodeksom etike za profesionalne računovođe.

Revizija finansijskih izveštaja obavezna je za velika i srednja pravna lica, za matična pravna lica koja u skladu sa zakonom sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje, kao i za sve izdavaoce hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Propisuje se da preduzeće za reviziju može najviše pet godina uzastopno da vrši reviziju kod srednjeg pravnog lica, odnosno tri godine uzastopno kod velikog pravnog lica.

Ovakvim rešenjem otklanja se mogućnost interesnog povezivanja preduzeća za reviziju i pravnog lica kod koga se vrši revizija, što je u skaldu sa Međunarodnim standardima revizije.

Članom 47. uređuju se: pojam licencirani ovlašćeni javni računovođa, kao i propisivanje uslova za polaganje ispita za sertifikat ovlašćeni javni računovođa. Licencirani ovlašćeni javni računovođa je nezavisno stručno lice koje obavlja reviziju i odgovara za pravilnost obavljanja revizije, sastavljanje izveštaja o reviziji i izražavanje revizorskog mišljenja. Da bi obavaljalo navedene poslove lice mora da poseduje sertifikat o položenom ispitu za zvanje ovlašćeni javni računovođa i licencu za obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja, koju izdaje Komora ovlašćenih javnih računovođa.

Bez ove licence ovlašćeni javni računovođa ne može sastavljati izveštaje o reviziji i izražavati mišljenje o obavljenoj reviziji.

Komora vodi Registar izdatih licenci ovlašćenim javnim računovođama.

Komora propisuje uslove za sticanje, produžavanje, i oduzimanje licenci u smislu ovog zakona.

Ministar nadležan za poslove finansija daje saglasnost na uslove za sticanje, produžavanje i oduzimanje licenci.

Ispiti za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni javni računovođa se polažu u Komori ovlašćenih javnih računovođa. Komora vodi poseban registar za lica koja su položila ovaj ispit.

Ministarstvo nadležano za poslove finansija daje saglasnost na program, za polaganje ispita za ovlašćenog javnog računovođu.

Čl 48. i 49. bliže se propisuju uslovi koje preduzeće mora da ispuni da bi dobilo dozvolu za obavljanje poslova revizije od strane nadležnog organa, usluge koje preduzeće za reviziju može da pruža pored osnovne delatnosti, kao i obaveza preduzeća za reviziju da se osigura od odgovornosti za štetu koju može da prouzrokuje mišljenje licenciranog ovlašćenog javnog računovođe. Takođe, striktno je propisano da preduzeće za reviziju može samo da obavlja poslove revizije i da pruža usluge koje su navedene u ovom zakonu (obavljanje neke druge delatnosti nije dozvoljeno).

Članom 50. određen je organ nadležan za izdavanje i oduzimanje dozvola za obavljanje poslova revizije preduzećima za reviziju – Ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Čl. 51. do 58. uređuju se uslovi i postupak izdavanja i oduzimanja dozvole za rad preduzećima za reviziju.

Ovaj postupak nije bio uređen važećim zakonom (postojala je samo obaveza da se ima licenca za rad) tako da u periodu od 1. januara 2003. godne nije postojao zakonski osnov za davanje licenci za rad preduzećima za reviziju niti za usklađivanje poslovanja postojećih preduzeća za reviziju sa odrebama Zakona. Ovim članovima je detaljnije opisan sam postupak (organ kojem se podnosi zahtev za izdavanje dozvole za rad; prateća dokumentacija koja se prilaže uz zahtev; rok za odgovor po zahtevu – ukoliko nisu ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, donosi se rešenje o odbijanju zahteva, a ukoliko su ispunjeni uslovi donosi se rešenje o izdavanju dozvole za rad (rok za odgovor po zahtevu je 30 dana); rok u kojem je osnivač preduzeća za reviziju koji je dobio dozvolu za rad dužan da podnese zahtev za upis u registar privrednih subjekata koji vodi organ, odnosno organizacija nadležna za vođenje registra privrednih subjekata (rok je 30 dana od dana dobijanja dozvole, ukoliko ne ispoštuje ovaj rok gubi dozvolu za rad); rok u kojem je preduzeće za reviziju koje je dobilo rešenje o upisu u registar privrednih subjekata dužno da podnese ministarstvu nadležnom za poslove finansija, zahtev za upis u Registar preduzeća za reviziju, sa svom neophodnom dokumentacijom koja je zakonom propisana (rok je 30 dana, nepoštovanje ovog roka povlači gubitak dozvole za rad).

Uređuju se uslovi pod kojima preduzeće za reviziju može da obavlja reviziju finansijskih izveštaja kod klijenata.

Ovim odredbama je uvedena obaveza za preduzeća za reviziju da u slučaju otkrivanja materijalno značajnih radnji koje imaju elemente krivičnog dela, a u skladu sa MSR, obaveste rukovodstvo pravnog lica i nadležni državni organ.

Čl. 59. do 62. detaljnije se uređuje nadzor nad radom preduzeća za reviziju od strane Ministarstva finansija.

Članom 63. predviđa se osnivanje Komore ovlašćenih javnih računovođa čiji je pravashodni cilj unapređenje i razvoj revizorske profesije i zaštita javnog interesa. Komora je nedobitno strukovno udruženje čiji su članovi ovlašćene javne računovođe, ovlašćeni interni revizori, ovlašćeni procenjivači, kao i preduzeća za reviziju. U ovom trenutku registrovano je 32 preduzeća za reviziju kojima je Savezno ministarstvo finansija izdalo dozvolu za rad.

Čl. 64. do 71. uređuju se poslovi i organi Komore. Komora: utvrđuje program za sticanje određenih profesionalnih zvanja u skladu sa međunarodnim zahtevima za profesionalno osposobljavanje na koji saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove finansija; prati proces primene međunarodne profesionalne regulative i harmonizaciju sa tom regulativom; organizuje ispite i izdaje sertifikate za određena profesionalna zvanja u računovodstvu i reviziji u skladu sa ovim zakonom; propisuje uslove za sticanje, produžavanje i oduzimanje licenci za rad ovlašćenim javnim računovođama za rad na poslovima revizije finansijskih izveštaja; vodi Registar izdatih sertifikata o položenom ispitu za profesionalna zvanja; vodi Registar izdatih licenci i dr. poslove.

Ovim članovima takođe se uređuju organi Komore, kao i način njenog finansiranja.

Komora ovlašćenih javnih računovođa obrazuje se po modelu Komora koje su prisutne u zemljama u tranziciji, odnosno zemljama koje su pristupile EU (Mađarska, Češka).

Članom 72. određuje se organ koji vrši nadzor nad zakonitošću rada Komore – Ministarstvo finansija.

Čl. 73, 74. i 75. predviđa se i osnivanje savetodavne Komisije za računovodstvo koja bi prvenstveno pratila implementaciju međunarodnih računovodstvenih standarda, predlagala Ministarstvu izmene i dopune propisa iz oblasti računovodstva i u čiji rad bi bili uključeni predstavnici Saveza računovođa i revizora Srbije (Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva finansija imenuje predsednika i šest članova Nacionalne Komisije za računovodstvo, od čega dva na predlog Saveza računovođa i revizora Srbije, a jednog na predlog NBS).

Ova Komisija bi bila veza sa asocijacijom računovođa i saračunovođama koji rade na poslovima računovodstva u svojim agencijama i preduzećima, kao i sa Komorom ovlašćenih javnih računovođa, s obzirom da su ovlašćene javne računovođe koje rade na poslovima revizije organizovane u Komori ovlašćenih javnih računovođa.

Isto tako, predviđeno je da Komisija ministarstvu nadležnom za poslove finansija najmanje jednom mesečno dostavlja izveštaj o svome radu.

Čl. 76. i 77. odnose se na formulisanje kaznenih odredbi.

Članom 78. predviđeno je da Komora počne sa radom najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Čl. 79. i 80. predviđeno je da u cilju obavljanja pripremnih radnji za početak rada Komore ministar finansija obrazuje Pripremnu komisiju od 11 članova koja bi izradila Statut i opšta akta Komore, kako bi se izvršio izbor organa Komore i otpočelo sa radom.

Članom 81. priznaju se stečena stručna zvanja u skladu sa ovim zakonom licima koja su do donošenja ovog zakona stekla odgovarajuća stručna zvanja u računovodstvu i reviziji u skladu sa propisima koji su važili do donošenja ovog zakona.

Član 82. Licima koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona započela polaganje ispita po programu Savezne vlade za zvanje revizor i ovlašćeni revizor omogućava se da preostale ispite po programu po kojem su započela polaganje, polože najkasnije u roku od godinu dana od dana obrazovanja ispitne Komisije pri Komori i steknu zvanja u skladu sa ovim zakonom.

Član 83. odnosi se na preduzeća za reviziju koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona dobila dozvolu za rad od Saveznog ministarstva finansija. Ova preduzeća su dužna da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana propisivanja uslova za sticanje licence obavljanje poslova revizije finansijskih izveštaja u skladu sa odredbama ovog zakona (ove uslove propisuje Komora, a saglasnost daje ministar nadležan za poslove finansija).

Uz zahtev za upis u Registar preduzeća za reviziju preduzeća podnose i neophodnu dokumentaciju u skladu sa ovim zakonom i zahtevima ministarstva.

Takođe, od velikog značaja je i uspostavljanje Registra preduzeća za reviziju koji vodi Ministarstvo, što je i predviđeno ovim zakonom. Registar preduzeća za reviziju je od velike važnosti, jer omogućava Ministarstvu da u svakom trenutku raspolaže pouzdanim informacijama o broju licenciranih preduzeća za reviziju, stvarajući na taj način dobru institucionalnu osnovu za vršenje nadzora nad radom preduzeća za reviziju.

Članom 84. propisano je da danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni list SRJ“, broj 71/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 55/04), kao i da će se do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjivati podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji koji prestaje da važi, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Članom 85. predloženo je da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA

Imajući u vidu da je članom 78. Predloga zakona predviđeno da Komora ovlašćenih javnih računovođa otpočne sa radom u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, neophodno je da ministar finansija, kako je to ovim Zakonom i predviđeno, obrazuje Pripremnu Komisiju od 11 članova (u rad ove Komisije uključili bi se predstavnici većeg broja preduzeća za reviziju, ministarstvo finansija, univerzitetski profesori i dr.) koja bi obavila sve poslove za otpočinjanje rada Komore.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija obezbeđuje prostorije za rad Pripremne Komisije.

Sredstva za rad Pripremne Komisije uključuju naknade članovima Komisije (mesečno dve prosečne bruto zarade u Republici Srbiji po jednom članu) i troškove telefona i kancelarijskog materijala.

Radi se o sredstvima za pokriće troškova rada ove komisije u periodu od 3 meseca, odnosno do početka rada Komore.

Sredstva za rad Pripremne Komisije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.

Prema odredbama člana 71. stav 1. ovog zakona, Komora stiče sredstva za rad od članskog doprinosa, naknade za sprovođenje ispita i izdavanje sertifikata, licenci, naknade za upis i davanje podataka iz registara koje vodi, donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.

Međutim, stavom 2. člana 71. ovog zakona ostavljena je mogućnost da se sredstva za početak rada Komore mogu obezbediti i iz budžeta Republike Srbije čiju visinu utvrđuje Vlada Republike Srbije.

Troškovi za rad Nacionalne Komisije za računovodstvo iznosili bi mesečno dve prosečne bruto zarade u Republici Srbiji po jednom članu. Komisija bi bila stalno radno telo.

V. EFEKTI DONOŠENjA ZAKONA NA PRIVREDU

Efekti donošenja ovog zakona na privredu povezani su prevashodno sa razlozima koji su i opredelili izradu ovog zakona, a to su pre svega:

– otklanjanje problema u primeni važećeg Zakona o računovodstvu i reviziji i neophodnost da se izvrši dopuna velikog broja odredbi u delu Zakona koji se odnosi na reviziju;

– osnivanje Komore revizora, odnosno Komore ovlašćenih javnih računovođa;

– usaglašavanje sa Osmom direktivom EU koja se isključivo odnosi na oblast revizije.

Rešavanje ovih problema doprineće poboljšanju celokupne finansijske klime i stvaranju povoljnijih uslova za obavljanje poslovnih aktivnosti.

Veliki doprinos ovog zakona očekuje se i u povećanju kvaliteta revizorskih usluga, jer je u njemu poseban akcenat stavljen na stručnost kadrova koji obavljaju poslove revizije, na organizovanje revizorske profesije u okviru Komore, kao i na nadzor nad radom preduzeća za reviziju i nadzor nad radom Komore od strane ministarstva.

Formiranjem Komore revizora uvodi se sasvim novi odnos prema revizorskoj profesiji, postavljajući pred revizore visoke standarde za obavljanje revizije. Samim tim, revizije finansijskih izveštaja će po kvalitetu biti znatno poboljšane, a što će doprineti većem poverenju u celokupan sistem finansijskog izveštavanja.

Ovakav pristup poslovima računovodstva i revizije doprineće većoj transparentnosti finansijskih izveštaja i porastu poverenja domaćih i stranih investitora u takve izveštaje, a što je jedan od osnovnih uslova za pojačanu investicionu aktivnost.