PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIODIFUZIJI
Član
U Zakonu o radiodifuziji („Službeni glasnik RS“, br. 42/02 i 97/04), u članu 27. stav 2. reči: „dve godine“ zamenjuju se rečima: „šest godina“, reči: „četiri godine“ zamenjuju se rečima: „pet godina“ i reči: „šest godina“ zamenjuju se rečima: „četiri godine“.
Stav 3. menja se i glasi:
„Članovima Saveta prvog saziva koji se biraju na predlog nadležnog odbora Skupštine mandat traje šest godina, članovima Saveta prvog saziva koji se biraju na predlog Skupštine AP Vojvodina, rektora univerziteta, crkvi i verskih zajednica, mandat traje pet godina, a ostalim članovima Saveta prvog saziva mandat traje četiri godine.“
Stav 4. briše se.
Član
U članu 32. stav 3. briše se.
Član
U članu 96. stav 10. reči: „u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona“, zamenjuju se rečima: „najkasnije do 31. decembra 2008. godine.“.
Član
U članu 113. stav 1. reči: „od 50.000 do 200.000“ zamenjuju se rečima: „od 300.000 do 1.000.000“.
U stavu 2. reči: „od 2.500 do 10.000“ zamenjuju se rečima: „od 20.000 do 50.000“.
Član
Član 120. menja se i glasi:
„Deobni bilans iz člana 85. stav 2, odnosno iz člana 94. stav 2. ovog zakona, donosi Vlada najkasnije do 31. marta 2006. godine na predlog komisije koju čine po tri predstavnika Vlade, Izvršnog veća Autonomne pokrajine Vojvodine i JP Radio-televizije Srbije.
Komisiju iz stava 1. ovog člana obrazuje Vlada.
Radio frekvencije koje koristi JP Radio-televizija Srbije, nastavljaju da, u skladu sa odredbama ovog zakona, koriste Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine, do izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.
Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine počinju sa radom najkasnije do 30. aprila 2006. godine.“
Član
Do početka rada Radiodifuzne ustanove Srbije i Radiodifuzne ustanove Vojvodine, radio-televizijsku pretplatu, u skladu sa odredbama ovog zakona, ubira JP Radio-televizija Srbije.
Član
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje predloženog zakona sadržan je u odredbama člana 72. stav 1 tač. 2, 6. i 7, a u vezi sa čl. 45, 46. i 65. Ustava Republike Srbije. Navedenim ustavnim odredbama utvrđeno je da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje «ostvarivanje … sloboda i prava čoveka i građanina (član 72. stav 1 tačka 2), među kojima je i zajemčena sloboda javnog izražavanja mišljenja (član 45), kao i «sloboda štampe i drugih vidova javnog obaveštavanja» i pravo građana «da u sredstvima javnog obaveštavanja izražavaju i objavljuju svoja mišljenja» (član 46. st. 1 i 29, kao i da Republika Srbija «obezbeđuje … sistem u oblasti … javnog obaveštavanja» (član 72. stav 1 tačka 6) – pri čemu se «organizacije radija i televizije osnivaju u skladu sa zakonom» (član 46. stav 4) – odnosno da uređuje i obezbeđuje «sistem javnih službi» (član 72. stav 1 tačka 7) – s tim što se «zakonom utvrđuju uslovi i načini obavljanja delatnosti, odnosno poslova za koje se obrazuju javne službe» (član 65).
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Narodna skupština usvojila je jula 2002. godine Zakon o radiodifuziji («Službeni glasnik RS», br. 42/02 i 97/04). Navedenim zakonom «radi obezbeđivanja uslova za efikasno sprovođenje i unapređivanje utvrđene radiodifuzne politike u Republici Srbiji na način primeren demokratskom društvu» osnovana je Republička radiodifuzna agencija kao samostalna, odnosno nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona» (član 6. stav 1).
Organ Agencije je Savet, koji donosi sve odluke o pitanjima iz nadležnosti Agencije. Devet članova Saveta biraju se po složenoj proceduri na osnovu zakonom ovlašćenih predlagača.
Zakon o radiodifuziji predvideo je da mandat članova Saveta traje šest godina (član 27. stav 1), s tim da se «izuzetno od stava 1 ovog člana, prilikom prvog izbora, tri člana Saveta biraju na dve godine, tri člana na četiri godine, a tri člana na šest godina». Zakon je dalje predvideo da «članovima prvog sastava Saveta čiji mandat traje dve, odnosno četiri godine, mandat se utvrđuje tako što pre odlučivanja Skupštine o podnetim predlozima, predsednik Skupštine žrebom određuje ovlašćene predlagače čiji se kandidati predlažu za izbor na dve, odnosno četiri godine».
Međutim, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji («Službeni glasnik RS», broj 97/04) lista ovlašćenih predlagača smanjena je sa devet na ukupno sedam (član 1 stav 1). Ovim izmenama Zakon predviđeno je da se sa svake liste kandidata ovlašćenih predlagača bira po jedan kandidat, izuzev sa liste nadležnog skupštinskog odbora, s koje se bira ukupno tri kandidata (član 2 stav 3).
Zakonom je predviđeno da se trajanje mandata članova prvog saziva Saveta utvrdi žrebanjem, što je praktično postalo neizvodljivo, jer to podrazumeva devet lista s kojih se pojedinačnim žrebanjem određuju liste kandidata s kojih se bira po jedan kandidat. Naime, član 27. stav 2 Zakona o radiodifuziji kaže da se «članovima prvog sastava Saveta čiji mandat traje dve, odnosno četiri godine, mandat utvrđuje tako što pre odlučivanja Skupštine o podnetim predlozima, predsednik Skupštine žrebom određuje ovlašćene predlagače čiji se kandidati predlažu za izbor na dve, odnosno četiri godine.» Sasvim je očigledno da je Zakon podrazumevao izvlačenje listića iz jednog «šešira» – tri cedulje za mandat od dve godine i tri cedulje za mandat od četiri godine. Samim tim, oni predlagači koji «ostanu u šeširu» dobijaju pun zakonski mandat od šest godina. Izmenama i dopunama Zakona broj lista ovlašćenih predlagača smanjena je sa devet na sedam, što je u proceduru uvelo «asimetriju» jer jedinstvena lista Odbora za kulturu i informisanje «vuče» tri «vezana» mandata. Zbog toga je regularno žrebanje iz jednog šešira postalo neizvodljivo. Naime, uvek je moguće da se između tri izvučene cedulje nađe i ona na kojoj se kao ovlašćeni predlagač pojavljuje Odbor za kulturu i informisanje, zbog čega je vrlo verovatno da na isti mandatni period budu izabrana četiri ili pet, a ne tri kandidata kako Zakon predviđa.
Očigledno je da su odredbe o žrebanju iz Zakona o radiodifuziji neprimenljive i da je pitanje pojedinačnih trajanja mandata članova Saveta ostalo nerazrešeno. Zbog toga se ovim Zakonom trajanje mandata članova Saveta prvog saziva ne razrešava žrebom, već direktnim dodeljivanjem trajanja mandata.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji («Službeni glasnik RS», br.97/04) u članu 32. stav 3. predvideo je da odluka Saveta koja se odnosi na teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine smatra se donetom ako je u okviru potrebnog broja glasova za njeno donošenje i glas člana Saveta koji je izabran na predlog ovlašćenog predlagača iz Autonomne pokrajine Vojvodine.
Očigledno je da se ovom odredbom dovode u neravnopravan položaj članovi Saveta Republičke radiodifuzne agencije, s obzirom da se članu Saveta koga je predložila Autonomna pokrajina Vojvodina daju veća ovlašćenja od onih koja imaju drugi članovi Saveta.
Ova odredba je neodrživa i ako se pođe od činjenica da Republička radiodifuzna agencija svoju nadležnost ostvaruje na teritoriji Republike Srbije kao jedinstvene države. Budući da se sve odluke koje se odnose na teritoriju Republike Srbije odnose i na teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine, proizilazi da bi član Saveta iz Autonomne pokrajine Vojvodine mogao koristiti svoje pravo utvrđeno članom 32. stav 3. Zakona , i za sve odluke Saveta koje se tiču cele Republike, što bi dovelo do potpunog blokiranja rada Saveta.
Zakon o radiodifuziji predvideo je privatizaciju svih radio i televizijskih stanica čiji su osnivači lokalne samouprave do jula 2006. godine. Predviđeni rok je postao nerealan jer proces privatizacije ovih medija iz niza opravdanih razloga na samom je početku.
Predviđene kazne za radio-pirateriju u Zakonu o radiodifuziji su veoma blage. Predloženim rešenjima pooštravaju se kazne za izazivanje haosa u etru.
Konačno, sticajem različitih okolnosti ( kašnjenje u početku primene Zakona i izboru Saveta, donošenje i primena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji) mnogi rokovi zapisani u Zakonu o radiodifuziji odavno su prekoračeni, zbog čega je nužno uskladiti ih sa realnošću. Takođe je bilo potrebno donošenje jasne norme kojom će JP RTS, osnovano za obavljanje delatnosti od opšteg interesa u oblasti radiodifuzije, moći do početka rada ustanova javnog radiodifuznog servisa ubirati pretplatu, jer u suprotnom njegov opstanak će biti doveden u pitanje.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
U članu 1. na nov način se određuje trajanje mandata prvog saziva Saveta zbog toga što je rešenje iz postojećeg teksta Zakona neprimenjivo. Pojedinim listama ovlašćenih predlagača direktno se dodeljuju mandati od četiri, pet i šest godina. Ovim se poštuje osnovna ideja da treba izbegavati jednovremenu smenu svih članova Saveta, ali se istovremeno prvom sastavu Saveta omogućava nesmetan rad u roku od četiri godine, što je, s obzirom na haotičnu situaciju u radiodifuziji poželjno, ako ne i neophodno. S obzirom na okolnosti, promena čak trećine Saveta posle perioda od samo dve godine, ma o kojim članovima i predlagačima da je reč, neminovno bi zakočilo proces sređivanja haosa u etru. Imajući u vidu komplikovanost procedure i iskustvo u dosadašnjim izborima članova Saveta postavlja se pitanje celishodnosti postojanja ovako kratkog mandata jer bi postupak zamene jedne trećine članova Saveta morao da otpočne samo godinu i po dana nakon njegovog izbora, što bi u praksi značilo da bi ti članovi Saveta neometano mogli da rade najviše godinu dana. Štaviše, s obzirom na pretpostavljeno dugo vreme trajanja priprema za primenu ključnih elemenata zakona, u šta spada i izbor devetog člana Saveta, potvrđivanje Statuta i Finansijskog plana Agencije, izbor Upravnog odbora Agencije za telekomunikacije, izrada Plana raspodele radiofrekvencija i još mnogo pravno–tehničkih operacija, sasvim je moguće da bi zamena čak trećine sastava Saveta morala da se obavi u najnezgodnije vreme – baš onda kada Savet treba da donese prve značajne odluke. Uostalom, pun zakonski mandat člana Saveta jeste šest godina, a samo deo prvog sastava Saveta bira se na kraći rok, i to ne iz supstancijalnih već iz formalnih razloga – da bi se izbegla mogućnost jednovremenog smenjivanja celog Saveta i omogućio rada Saveta u vreme izbora dela njegovog članstva. U ovom predlogu nema ni elemenata retroaktivnosti jer u ovom trenutku mandat članova Saveta nije određen, iako su oni izabrani, što se i vidi iz «Službenog glasnika» br. /05. Uz sve to, nikako ne treba iz vida izgubiti činjenicu da analogno rešenje direktnog dodeljivanja mandata postoji i u našem zakoknodavstvu. Članovima regulatornog tela za oblast telekomunikacija (Upravnom odboru za telekomunikacije), s kojim Savet Agencije treba tesno da sarađuje, Zakon o telekomunikacijama trajanje mandata dodeljuje direktno, a smenjivanje njegovih članova odvija se po dinamici godina za godinom. Ovde navedena «hijerarhija» lista predlagača određena je na osnovu stepena i kvaliteta javnog interesa kojeg zastupaju ovlašćeni predlagači. Budući da su u predlaganju i izboru članova sa liste Odbora za kulturu i informisanje učestvovale sve poslaničke grupe i da su kandidati sa ove liste izabrani gotovo konsenzusom, ovoj listi dodeljen je pun mandat. Potom (mandat od pet godina) slede liste predlagača koji imaju stabilan kontinuitet i zastupaju jasno profilisane interese – to su Skupština AP Vojvodine, univerziteti i crkve i verske zajednice. Najkraći mandat od četiri godine dodeljen je predlagačima koji još uvek rade na osnovu zastarele ili nejasne zakonske regulative (nevladine organizacije i udruženja građana i različita profesionalna udruženja), koji uz to obuhvataju veliki broj međusobno neusklađenih pravnih subjekata i kandidatu s Kosova kojeg predlaže sam Savet.
Članom 2. svi članovi Saveta Republičke radiodifuzne agencije dovode se u ravnopravan položaj i omogućava se nesmetan rad Saveta.
Član 3. postavlja novi realističan rok za privatizaciju elektronskih medija lokalne samouprave.
Član 4. pooštrava simbolične kazne za radio-pirateriju i srodne prekršaje.
Član 5. ispravlja prekoračene i nerealistične rokove iz Zakona.
Članom 6. omogućava se da JP RTS nastavi da obavlja delatnost od opšteg interesa u oblasti radiodifuzije.
IV. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Ovim zakonom obezbeđuje se primena odredaba zakona koje se odnose na uvođenje radio-telvizijske pretplate pre početka rada javnih radiodifuznih servisa, radi obezveđivanja neophodnih finansijskih sredstava za rad JP Radio-telvizija Srbije kao jedine nacionalne organizacije osnovane za obavljanje delatnosti od opšteg interesa u oblasti radiodifuzije.
Visina radio-televizijske pretplate utvrđena je Zakonom o radiodifuziji u iznosu od 240 dinara po TV prijemniku.
V. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za potrebe sprovođenja ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU I ZA RANIJE STUPANjE NA SNAGU ZAKONA
Nerešeno pitanje trajanja mandata članova Saveta opterećuje i otežava početak rada Saveta koji mora hitno da pristupi rešavanju nagomilanih problema u oblasti elektronskih medija i konstituisanju organa radiodifuznih ustanova. Zbog toga je ovaj Zakon neophodno doneti po hitnom postupku.
Iz istih razloga se predlaže i da zakon stupi na snagu dan nakon
objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU ODNOSNO DOPUNjUJU
Trajanje mandata
Član 27.
Član Saveta bira se na period od šest godina.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, prilikom prvog izbora: tri člana Saveta se biraju na dve godine ŠEST GODINA, tri člana na četiri godine PET GODINA, a tri člana na šest godina ČETIRI GODINE.
Članovima prvog sastava Saveta čiji mandat traje dve, odnosno četiri godine, mandat se utvrđuje tako što pre odlučivanja Skupštine o podnetim predlozima, predsednik Skupštine žrebom određuje ovlašćene predlagačečiji se kandidati predlažu za izbor na dve, odnosno četiri godine.
ČLANOVIMA SAVETA KOJE JE U PRVOM SAZIVU PREDLOŽIO NADLEŽNI SKUPŠTINSKI ODBOR MANDAT TRAJE ŠEST GODINA, ČLANOVIMA SAVETA KOJE SU U PRVOM SAZIVU PREDLOŽILI SKUPŠTINA AP VOJVODINE, REKTORI UNIVERZITETA I CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE MANDAT TRAJE PET GODINA, OSTALIM ČLANOVIMA SAVETA PRVOG SAZIVA MANDAT TRAJE ČETIRI GODINE.
Isto lice ne može biti dva puta uzastopno birano za člana Saveta.
Način rada Saveta
Član 32.
Rad Saveta je javan.
Savet odlučuje većinom glasova prisutnih članova, pod uslovom da je ispunjen kvorum za odlučivanje koji čini najmanje pet članova, izuzev u slučajevima kada je ovim zakonom ili Statutom određeno drugačije. Opšti akti i odluke kojima se odlučuje o pravima emitera, Savet donosi većinom glasova ukupnog broja članova Saveta, izuzev ako ovim zakonom ili Statutom nije predviđena dvotrećinska većina glasova od ukupnog broja članova Saveta. U slučaju jednakog broja glasova, odlučujući je glas predsednika Saveta, a u njegovom odsustvu glas zamenika predsednika.
Odluka saveta koja se odnosi na teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine smatra se donetom ako je u okviru potrebnog broja glasova za njeno donošenje i glas člana Saveta koji je izabran na predlog ovlašćenog predlagača iz Autonomne pokrajine Vojvodine.
Predsednika i zamenika predsednika Savet bira iz svojih redova dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova.
Za svoj rad predsednik i članovi Saveta imaju pravo na novčanu naknadu u visini plate predsednika, odnosno sudije Vrhovnog suda Srbije.
Predsednik Saveta predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom Saveta, potpisuje odluke Saveta i stara se o njihovom izvršavanju, ima ovlašćenja direktora u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih u stručnoj službi Agencije i obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.
Radio i/ili televizijske stanice lokalnih i regionalnih zajednica
Član 96.
Radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice osniva skupština opštine.
Radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajednice osnivaju dve ili više skupština opština.
Status radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice ima i stanica koju osniva skupština grada.
Skupština opštine može osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu lokalne zajednice, a dve ili više skupština opština ili skupština grada, mogu osnovati samo jednu radio i/ili televizijsku stanicu regionalne zajednice i ove radio i/ili televizijske stanice mogu emitovati samo jedan radio i/ili jedan televizijski program.
Ako je skupština opštine suosnivač radio i/ili televizijske stanice regionalne zajednice, ne može biti i osnivač radio i/ili televizijske stanice lokalne zajednice.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog člana mogu biti u mešovitoj svojini. Ove stanice imaju status javnih preduzeća sve dok sredstva u državnoj svojini imaju većinski udeo u njihovom ukupnom kapitalu.
Radio i/ili televizijskoj stanici iz st. 1, 2. i 3. ovog člana dozvola se izdaje nakon učešća na raspisanom javnom konkursu za željenu zonu servisa.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog člana dužne su da se pridržavaju odredbi ovog zakokna koje se odnose na posebne obaveze javnog radiodifuznog servisa pri proizvodnji i emitovanju programa, sve dok imaju status javnog preduzeća.
Dok imaju status javnog preduzeća, direktori, glavni i odgovorni urednici i članovi upravnih odbora radio i/ili televizijskih stanica lokalnih i/ili regionalnih zajednica ne mogu biti poslanici u Skupštini Srbije i Crne Gore, narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrejine, odbornici, izabrana, imenovana ili postavljena lica u organima Srbije i Crne Gore, republičkim, pokrajinskim ili lokalnim organima izvršne vlasti, kao ni funkcioneri političkih organizacija.
Radio i/ili televizijske stanice iz st. 1, 2. i 3. ovog člana imaju obavezu da se privatizuju u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. NAJKASNIJE DO 31. DECEMBRA 2008. GODINE.
Na području jedne ili više opština, kao i na području grada, radio i/ili televizijski program mogu emitovati i radio i/ili televizijske stanice koje su u privatnoj svojini i čiji osnivač nije skupština jedne ili više opština, odnosno skupština grada ili udeo državnog kapitala u ovim radio i/ili televizijskim stanicama nije većinski. Takve stanice nemaju poseban status radio i/ili televizijske stanice lokalne ili regionalne zajednice i na njih se primenjuju odredbe ovog zakona koje važe za komercijalne radio i televizijske stanice.
VIII. KAZNENE ODREDBE
Član 113.
Novčanom kaznom od 50.000 300.000 do 200.000 1,000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje:
1) emituje program bez dozvole Agencije (član 38);
2) emituje program suprotno programskim i/ili tehničkim standardima utvrđenim u dozvoli (član 39. stav 3);
3) ustupi, iznajmi ili na drugi način prenese ili otuđi, privremeno ili trajno, dobijenu dozvolu za emitovanje programa (član 46);
4) sa drugim pravnim ili fizičkim licem zajednički koristi radio frekvenciju bez odobrenja Agencije ili suprotno datom odobrenju (član 48);
5) bez pribavljene dozvole emituje program za koji se zahteva dozvola za emitovanje programa sa kraćim rokom važenja (član 60);
6) emituje program suprotno izdatoj dozvoli za emitovanje programa sa kraćim rokom važenja (član 60);
7) emituje program nakon isteka roka važenja dozvole za emitovanje programa (član 64);
8) ne prenese važno saopštenje hitne prirode (član 68. stav 1. tačka 3);
9) emituje programske sadržaje suprotno članu 68. stav 1. tač. 5) i 6) ovog zakona;
10) ne identifikuje svoj program u skladu sa članom 69. stav 1. ovog zakona;
11) koristi naziv, oznaku ili skraćeni identifikacioni znak koji ne odgovara registrovanom nazivu emitera (član 69. stav 2);
12) ne označi emitera ili nezavisnu produkciju čiji je program preuzeo ili emitovao (član 69. stav 4);
13) izvrši umrežavanje suprotno članu 70. ovog zakona;
14) ne omogući drugim zainteresovanim emiterima da snime i emituju kratke izveštaje sa događaja za koje je otkupio pravo prenosa (član 71. stav 2);
15) ne prijavi promenu vlasničke strukture (član 103);
16) reklamira proizvode, robe ili usluge čije je reklamiranje zabranjeno (član 104. stav 1);
17) objavljuje reklame i/ili tv-kupovinu čije je objavljivanje zabranjeno (član 104. stav 4);
18) emituje reklame na način suprotan članu 105. ovog zakona;
19) objavljuje političke reklame van predizborne kampanje (član 106. stav 1);
20) kao ustanova javnog radiodifuznog servisa ili radio i/ili televizijska stanica civilnog sektora, vrši ulogu posrednika, zastupnika ili oglašivača u ime i za račun trećih lica (član 107);
21) emituje reklame ili programe tv-kupovine u trajanju dužem od ograničenja predviđenih čl. 108. i 109. ovog zakona;
22) izvrši diskriminaciju političkih stranaka, koalicija ili kandidata prilikom objavljivanja plaćenih političkih oglasa i reklama (član 109. stav 3);
23) sponzoriše program suprotno članu 110. st. 2. i 3. ovog zakona;
24) ne označi jasno program koji je u celini ili delimično sponzorisan (član 111);
25) kao sponzor utiče na sadržaj ili vreme emitovanja programa koji je sponzorisao (član 112. stav 1);
26) sponzoriše vesti ili programe koji se bave aktuelnim događajima (član 112. stav 2);
Novčanom kaznom od 2.500 20.000 do 10.000 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stav 1. ovog člana i odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice.
Novčanom kaznom u visini jednogodišnje pretplate kazniće se za prekršaj fizičko i pravno lice koje ne prijavi nabavku radio i/ili TV prijemnika, u skladu sa članom 81. ovog zakona.
Član 120.
Deobni bilans iz člana 85. stav 2, odnosno iz člana 94. stav 2. ovog zakona, donosi Vlada najkasnije do 31. decembra 2002. 31. MARTA 2006. godine, na predlog komisije koju čine po tri predstavnika Vlade, Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine i JP «Radio-televizija Srbije».
Komisiju iz stav 1. ovog člana obrazuje Vlada.
Radio frekvencije koje koristi JP «Radio-televizija Srbije», nastavljaju da, u skladu sa odredbama ovog zakona, koriste Radiodifuzna ustanova Srbije i Radiodifuzna ustanova Vojvodine, do izdavanja dozvola za radiodifuzne stanice, u skladu sa Planom raspodele radio frekvencija i ovim zakonom.
Radiodifuzna ustanova Srbije i radiodifuzna ustanova Vojvodine počinju sa radom najkasnije do 31. januara 2003. 30. APRILA 2006. godine.