Predlog zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja

PREDLOG ZAKONA

O PRIZNAVANjU SORTI POLjOPRIVREDNOG BILjA

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, upis sorti poljoprivrednog bilja u Registar sorti poljoprivrednog bilja, kao i održavanje sorti poljoprivrednog bilja.

Pod priznavanjem sorti poljoprivrednog bilja, u smislu ovog zakona, smatra se priznavanje novostvorene domaće sorte ratarskog i povrtarskog bilja, voćaka i vinove loze i odobravanje uvođenja u proizvodnju strane sorte ratarskog i povrtarskog bilja (u daljem tekstu: priznavanje sorte).

Primena zakona

Član 2.

Za priznavanje sorti genetički modifikovanog bilja, pored odredaba ovog zakona, primenjuju se i odredbe propisa kojima se uređuju genetički modifikovani organizmi.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na sorte cveća, lekovitog, aromatičnog, začinskog i ukrasnog bilja, smeše trava za parkove i sportske terene i micelije jestivih i lekovitih gljiva.

Značenje izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) VCU test jeste test kojim se utvrđuje proizvodna i upotrebna vrednost sorte;

2) DUS test jeste test kojim se utvrđuje različitost, uniformnost i stabilnost sorte u skladu sa odredbama UPOV (Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti);

3) odomaćena sorta jeste autohtona domaća i odomaćena strana sorta upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja;

4) održavalac sorte jeste vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik, kao i pravno lice, odnosno preduzetnik koje je od strane vlasnika sorte, odnosno njegovog ovlašćenog zastupnika ovlašćeno za održavanje sorte, izuzev za odomaćene sorte za koje održavaoca sorte određuje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, a koje održava sortu po opštepriznatim metodama i garantuje da je sorta ostala nepromenjena tokom održavanja i da je kao takva uniformna i stabilna;

5) referentna kolekcija jeste zbirka sorti jedne biljne vrste specifičnih morfoloških karakteristika određenih po UPOV kriterijumima koja služi u oceni novih sorti na svojstva različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test);

6) sadni materijal jesu sadnice koje služe za podizanje voćnjaka, vinograda i hmeljarnika, kao i reprodukcioni sadni materijal koji služi za proizvodnju sadnica;

7) seme poljoprivrednog bilja (u daljem tekstu: seme) jesu generativni, odnosno vegetativni delovi poljoprivrednog bilja koji se koriste za umnožavanje i proizvodnju poljoprivrednog bilja;

8) sorta poljoprivrednog bilja (u daljem tekstu: sorta) jeste skup biljaka unutar jedinstvene botaničke klasifikacije najniže poznate kategorije, koji je definisan izražavanjem osobina koje su posledica datog genotipa ili kombinacije genotipova i izdvojen od drugog skupa biljaka bar po jednoj od datih osobina i koji predstavlja jedinicu u odnosu na mogućnost sorte za razmnožavanje bez promena;

9) sorta standard jeste sorta upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja, a koja se ističe po svojim proizvodnim i upotrebnim vrednostima i kao takva služi u postupku priznavanja sorte;

10) standardni uzorak jeste uzorak semena, odnosno sadnog materijala koji se dostavlja nadležnom organu za svaku sortu upisanu u Registar sorti poljoprivrednog bilja, a koji se koristi kao kontrolni uzorak.

II. USLOVI ZA PRIZNAVANjE SORTE

1. Utvrđivanje kvaliteta i drugih bitnih osobina sorte

Član 4.

U postupku priznavanja sorte utvrđuje se kvalitet i bitne proizvodne osobine sorte, kao i različitost, uniformnost i stabilnost sorte, na osnovu kojih se ta sorta može priznati, a seme i sadni materijal te sorte stavljati u promet kao sortni na teritoriji Republike Srbije.

2. Uslovi za priznavanje sorte

Član 5.

Sorta se priznaje ako se na osnovu rezultata ispitivanja određenih bitnih osobina sorte utvrdi da:

1) je različita, uniformna i stabilna (DUS test);

2) ima bolju proizvodnu i upotrebnu vrednost (VCU test);

3) je ime sorte u skladu sa propisanim zahtevima.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisuje metode ispitivanja sorte iz stava 1. ovog člana na oglednom polju i u laboratoriji.

2.1. Različitost, uniformnost i stabilnost sorte

Član 6.

Sorta je različita ako se razlikuje najmanje po jednoj osobini od bilo koje sorte koja je upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja, kao i od sorte iz referentne kolekcije.

Sorta je uniformna ako je dovoljno ujednačena u bitnim osobinama s obzirom na odstupanja koja se mogu očekivati zbog osobenosti njenog umnožavanja.

Sorta je stabilna ako njene bitne osobine ostaju nepromenjene i posle višestrukog umnožavanja ili u slučaju pojedinačnog ciklusa umnožavanja, posle svakog takvog ciklusa.

2.2. Proizvodne i upotrebne osobine sorte

Član 7.

Proizvodnim i upotrebnim osobinama sorte smatraju se:

1) prinos;

2) kvalitet proizvoda;

3) druge osobine koje su od uticaja na povećanje obima proizvodnje ili poboljšanje kvaliteta.

2.3. Ime sorte

Član 8.

Sorta koja ispunjava uslove za priznavanje označava se imenom sorte.

Ime sorte može biti određeno u obliku zamišljenog naziva ili u obliku koda, odnosno šifre.

Ministar bliže propisuje način određivanja imena sorte.

III. POSTUPAK PRIZNAVANjA SORTE

Zahtev za priznavanje sorte

Član 9.

Postupak za priznavanje sorte pokreće se na osnovu zahteva za priznavanje sorte, koji vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) podnosi ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se za svaku sortu posebno.

Zahtev iz stava 1. ovog člana naročito sadrži podatke o:

1) biljnoj vrsti;

2) izvornom materijalu sorte;

vlasniku sorte, odnosno njegovom ovlašćenom zastupniku.

Podaci iz zahteva za priznavanje sorte i priložene dokumentacije koji se odnose na poreklo izvornog materijala i na opis procesa stvaranja sorte smatraju se službenom tajnom.

Ministar bliže propisuje sadržinu i obrazac zahteva iz stava 1. ovog člana, kao i dokumentaciju koja se uz taj zahtev prilaže.

Ispitivanje urednosti zahteva za priznavanje sorte

Član 10.

Po prijemu zahteva za priznavanje sorte Ministarstvo utvrđuje da li je taj zahtev potpun i da li je priložena sva potrebna dokumentacija.

Ako Ministarstvo utvrdi da je zahtev nepotpun ili da ne sadrži svu potrebnu dokumentaciju, obavestiće o tome podnosioca zahteva i zatražiti da u roku od 15 dana od dana dostavljanja obaveštenja Ministarstva otkloni utvrđene nedostatke.

Ako podnosilac zahteva ne otkloni utvrđene nedostatke u roku iz stava 2. ovog člana ministar će zahtev za priznavanje sorte odbaciti zaključkom kao nepotpun.

Zaključak iz stava 3. ovog člana je konačan i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Obaveštavanje o ispitivanju sorte

Član 11.

Ako utvrdi da je zahtev za priznavanje sorte uredan, Ministrastvo obaveštava podnosioca zahteva da će sorta biti ispitivana.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo će od podnosioca zahteva zatražiti da dostavi potrebnu količinu semena, odnosno sadnog materijala sorte radi ispitivanja.

Ako podnosilac zahteva ne postupi u skladu sa obaveštenjem iz stava 2. ovog člana, ministar će zahtev za priznavanje sorte zaključkom odbaciti.

Zaključak iz stava 3. ovog člana je konačan i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar propisuje potrebnu količinu semena, odnosno sadnog materijala koji se dostavlja radi ispitivanja, kao i vreme dostavljanja tog semena, odnosno sadnog materijala, u zavisnosti od vrste bilja.

Ispitivanje sorte

Član 12.

Ispitivanje sorte vrši se na oglednom polju i u laboratoriji.

Ispitivanjem sorte utvrđuje se različitost, uniformnost i stabilnost sorte (DUS test), kao i upotrebna i proizvodna vrednost sorte (VCU test).

Za sorte povrtarskog bilja, izuzev za sorte krompira, prilikom ispitivanja sorte ne utvrđuje se upotrebna i proizvodna vrednost sorte (VCU test).

Izuzetno od stava 2. ovog člana, za sortu koja je prijavljena za ispitivanje na jedno ili više dodatnih svojstava u odnosu na sortu koja je upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja, ispituju se na oglednom polju samo dodatna svojstva sorte, uz utvrđivanje da li je ta sorta zadržala iste osobine utvrđene DUS testom kao sorta koja je upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja.

Sorta iz stava 4. ovog člana upisuje se u Registar sorti poljoprivrednog bilja sa naznakom prisustva dodatnog svojstva.

Dužina ispitivanja sorte

Član 13.

Ispitivanje sorte na oglednom polju za sorte ratarskog i povrtarskog bilja traje dve godine.

Ispitivanje sorte na oglednom polju za sorte voćaka i vinove loze traje od dve do šest godina, u zavisnosti od biljne vrste.

Ministar bliže propisuje dužinu trajanja ispitivanja sorte na oglednom polju za sorte voćaka i vinove loze.

Označavanje sorte u toku ispitivanja

Član 14.

Ispitivanje sorte na oglednom polju i u laboratoriji vrši se pod šifrovanim oznakama koje predstavljaju službenu tajnu. Šifre se otvaraju i zatvaraju svake godine i o dobijenim rezultatima Ministarstvo obaveštava podnosioca zahteva.

Sorta standard

Član 15.

Ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte vrši se istovremeno sa jednom ili više sorti standarda.

Sorta standard koja se koristi u toku ispitivanja proizvodne i upotrebne vrednosti sorte ne može biti zamenjena drugom sortom standard, sve do završetka ispitivanja.

Kao sorta standard može se odrediti samo sorta koja je upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja i koja je zastupljena u proizvodnji na teritoriji Republike Srbije.

Izuzetno, ako se za pojedinu vrstu poljoprivrednog bilja, tip unutar vrste poljoprivrednog bilja ili za određenu namenu ne može odrediti sorta standard, sorta se ispituje bez sorte standard.

Izvođač ogleda

Član 16.

Ispitivanje sorte na oglednom polju, odnosno u laboratoriji vrši pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, koje ispunjava uslove u pogledu zemljišta, tehničke i tehnološke opremljenosti i kadrovske osposobljenosti za vršenje tih ispitivanja (u daljem tekstu: izvođač ogleda).

Lica iz stava 1. ovog člana moraju da dokažu da su vlasnici zemljišta ili da imaju ugovor o zakupu zemljišta zaključen na više godina.

Ispunjenost uslova za obavljanje poslova ispitivanja sorte iz stava 1. ovog člana rešenjem utvrđuje ministar.

Sa izvođačem ogleda, za koga se rešenjem iz stava 3. ovog člana utvrdi da ispunjava uslove, može se zaključiti ugovor o ispitivanju sorti na oglednom polju, odnosno u laboratoriji.

Izvođač ogleda koji je zaključio ugovor o ispitivanju sorti na oglednom polju, odnosno u laboratoriji dužan je da dostavi Ministarstvu rezultate ispitivanja izvršenih prema propisanoj metodi i obavezama iz ugovora.

Ministarstvo će priznati rezultate ispitivanja DUS testova koji su urađeni u državi članici UPOV.

Rešenje ministra iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministar bliže propisuje uslove u pogledu zemljišta, tehničke i tehnološke opremljenosti i kadrovske osposobljenosti koje treba da ispunjavaju lica iz stava 1. ovog člana za obavljanje ispitivanja sorti.

Obrada podataka

Član 17.

Ministarstvo vrši obradu godišnjih i konačnih rezultata ispitivanja dobijenih na oglednom polju, odnosno u laboratoriji.

Obrada podataka iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa opštepriznatim matematičko-statističkim metodama.

Posle obrade podataka, Ministarstvo godišnje rezultate ispitivanja dostavlja podnosiocu zahteva, a konačne rezultate ispitivanja dostavlja komisiji za ocenu proizvodne i upotrebne vrednosti sorte (u daljem tekstu: Komisija).

Komisija

Član 18.

Komisija se obrazuje za pojedine vrste bilja, odnosno grupu vrsta bilja i sastoji se od pet do sedam članova, koji se imenuju iz reda stručnjaka za vrstu bilja, odnosno grupu vrsta bilja za koju se obrazuje Komisija.

Mandat članova Komisije traje četiri godine.

Komisiju obrazuje ministar rešenjem.

Zadatak komisije je da razmotri konačne rezultate ispitivanja sorte dobijene na oglednom polju, odnosno u laboratoriji, izvrši ocenu proizvodne i upotrebne vrednosti sorte (VCU – test) i ministru da svoje mišljenje sa predlogom za priznavanje ili odbijanje zahteva za priznavanje sorte.

Donošenje rešenja

Član 19.

Na osnovu konačnih rezultata ispitivanja sorte, a na predlog Komisije, ministar donosi rešenje o priznavanju sorte ili o odbijanju zahteva za priznavanje sorte.

Rešenje ministra iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

IV. UPIS U REGISTAR SORTI POLjOPRIVREDNOG BILjA

Registar sorti poljoprivrednog bilja

Član 20.

Ministarstvo vodi Registar sorti poljoprivrednog bilja (u daljem tekstu: Registar sorti).

Registar sorti sadrži naročito podatke o:

1) priznatim domaćim i stranim sortama ratarskog i povrtarskog bilja i priznatim domaćim sortama voćaka i vinove loze;

2) stranim sortama voćaka i vinove loze koje su priznate od nadležnog organa strane države članice UPOV;

3) odomaćenim sortama ratarskog i povrtarskog bilja, voćaka i vinove loze.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra sorti.

Upis priznate sorte u Registar sorti

Član 21.

Sorta za koju je doneto rešenje o priznavanju sorte upisuje se u Registar sorti.

Seme sorte, odnosno sadni materijal sorte može se stavljati u promet na teritoriji Republike Srbije kao sortni ako je sorta upisana u Registar sorti.

Upis strane sorte voćaka i vinove loze u Registar sorti

Član 22.

Strana sorta voćaka i vinove loze upisuje se u Registar sorti ako je priznata od nadležnog organa strane države članice UPOV.

Upis strane sorte voćaka i vinove loze u Registar sorti vrši se na osnovu zahteva, koji podnosi vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavlja se dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja strane sorte.

Zahtev iz stava 2. ovog člana sadrži naročito podatke o:

1) vlasniku, odnosno korisniku strane sorte;

2) održavaocu sorte;

3) sorti.

Ministar bliže propisuje sadržinu i obrazac zahteva iz stava 2. ovog člana.

Upis odomaćene sorte u Registar sorti

Član 23.

U Registar sorti mogu se upisati odomaćene sorte, uz naznaku da se radi o odomaćenoj sorti.

Ministarstvo upisuje sortu iz stava 1. ovog člana u Registar sorti na osnovu opštepoznatih podataka o proizvodnoj i upotrebnoj vrednosti sorte.

Brisanje sorte iz Registra sorti

Član 24.

Sorta za koju je doneto rešenje o priznavanju sorte, odnosno strana sorta voćaka i vinove loze koja je upisana u Registar sorti briše se iz tog registra, ako:

1) to zatraži podnosilac zahteva;

2) je isteklo deset godina od dana upisa sorte ratarskog i povrtarskog bilja u Registar sorti;

3) održavalac sorte ne dostavi uzorak semena, odnosno sadnog materijala sorte u skladu sa članom 32. ovog zakona;

4) u toku održavanja sorte, sorta nije zadržala istovetne osobine, u skladu sa članom 34. ovog zakona.

Ministar donosi rešenje o brisanju sorte iz stava 1. ovog člana iz Registra sorti.

Rešenje ministra iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Brisanje odomaćene sorte iz Registra sorti

Član 25.

Odomoćena sorta briše se iz Registra sorti, ako:

1) održavalac sorte ne obezbeđuje održavanje sorte na način koji garantuje očuvanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte;

2) održavalac sorte ne dostavi uzorak semena, odnosno sadnog materijala sorte u skladu sa članom 32. ovog zakona;

3) se za tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona ne utvrdi održavalac sorte za odomaćene sorte ratarskog i povrtarskog bilja;

4) se za pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona ne utvrdi održavalac sorte za odomaćene sorte voćaka i vinove loze.

Ministar donosi rešenje o brisanju odomaćene sorte iz Registra sorti.

Rešenje ministra iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Korišćenje sorte

koja je brisana iz Registra sorti

Član 26.

Izuzetno od člana 21. stav 2. ovog zakona, za sorte koje su brisane iz Registra sorti, seme i sadni materijal tih sorti može da se proizvodi najduže dve godine, odnosno stavlja u promet najduže tri godine od dana brisanja iz Registra sorti, osim u slučaju da je sorta brisana iz Registra sorti iz razloga predviđenih odredbama člana 24. stav 1. tač. 3) i 4) i člana 25. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Ponovni upis sorte u Registar sorti

Član 27.

Na zahtev vlasnika sorte, odnosno njegovog ovlašćenog zastupnika, sorta koja je brisana iz Registra sorti može se ponovo upisati u Registar sorti, pod uslovom da je:

1) zahtev za ponovni upis sorte podnet najkasnije u roku od godinu dana od dana brisanja sorte iz Registra sorti;

2) za tu sortu posle brisanja iz Registra sorti urađen novi DUS test.

Spisak upisanih, odnosno brisanih sorti

Član 28.

Ministarstvo utvrđuje spisak upisanih, odnosno brisanih sorti iz Registra sorti i objavljuje ga na internet stranici Ministarstva.

Obaveza dostavljanja uzoraka semena, odnosno sadnog materijala

sorte koja je upisana u Registar sorti

Član 29.

Vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik dužan je da Ministarstvu dostavi uzorak semena, odnosno sadnog materijala sorte koja je upisana u Registar sorti, u roku od 30 dana od dana upisa te sorte u Registar sorti.

Za odomaćenu sortu koja je upisana u Registar sorti, uzorke semena i sadnog materijala sorte Ministarstvu je dužan da dostavi ovlašćeni održavalac te sorte, u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja o određivanju održavaoca sorte.

Ako vlasnik sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik, odnosno održavalac sorte Ministarstvu ne dostavi uzorak semena, odnosno sadnog materijala sorte u roku iz st. 1. i 2. ovog člana, sorta se briše iz Registra sorti.

Uzorak iz st. 1. i 2. ovog člana čuva se kao standardni uzorak i koristi se za kontrolu istovetnosti sorte.

Odobravanje uvoza semena, odnosno sadnog materijala sorte

koja nije upisana u Registar sorti

Član 30.

Ministar rešenjem može da odobri uvoz određene količine semena, odnosno sadnog materijala sorte koja nije upisana u Registar sorti radi:

oplemenjivanja;

naučnoistraživačkog rada;

vođenja postupka priznavanja sorte;

zaštite sorte poljoprivrednog bilja;

predispitivanja sorte;

demonstracionih ogleda.

Ukupna količina semena ratarskog i povrtarskog bilja za koju se može odobriti uvoz ne može biti veća od količine koja je potrebna za setvu na površini od 1 ha, a ukupna količina sadnog materijala sorti voćaka i vinove loze ne može biti veća od količine potrebne za sadnju na površini od 1 a.

Rešenje ministra iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Dodatna ispitivanja sorte

Član 31.

Ministarstvo može za određene vrste poljoprivrednog bilja koje su važne za poljoprivrednu proizvodnju u Republici Srbiji, preko izvođača ogleda, obaviti dodatna ispitivanja proizvodnih vrednosti sorti koje su upisane u Registar sorti u različitim agroekološkim uslovima, radi provere njihove proizvodne vrednosti na oglednom polju, odnosno u laboratoriji i davanja preporuke za njihovo gajenje.

Ispitivanja iz stava 1. ovog člana može da obavlja izvođač ogleda koji ispunjava uslove iz člana 16. ovog zakona.

Rezultate izvršenih ispitivanja Ministarstvo objavljuje na svojoj internet stranici.

Ministar propisuje vrste poljoprivrednog bilja za koja se mogu vršiti dodatna ispitivanja sorte i metode ispitivanja tog bilja.

V. ODRŽAVANjE SORTE

Održavalac sorte

Član 32.

Održavalac sorte dužan je da za vreme dok je sorta upisana u Registar sorti tu sortu održava u skladu sa opštepriznatim metodama za održavanje sorte, kako bi se sačuvale istovetne osobine sorte.

Održavalac sorte iz stava 1. ovog člana je vlasnik sorte ili njegov ovlašćeni zastupnik, izuzev za odomaćene sorte čijeg održavaoca određuje ministar rešenjem.

Na zahtev Ministarstva, održavalac sorte je dužan da u roku od 15 dana dostavi uzorak semena sorte za ratarsko i povrtarsko bilje, odnosno u roku od tri meseca uzorak sadnog materijala sorte voćaka i vinove loze, radi:

1) provere da li se sorta održava tako da joj se ne menjaju raznolikost, uniformnost i stabilnost (DUS test);

2) čuvanja standardnog uzorka ili njegove obnove.

Kontrola održavanja sorte

Član 33.

Ministarstvo vrši kontrolu održavanja sorte tako što ispitivanjem uzorka sorte uzetog od održavaoca sorte proverava da li je sorta zadržala istovetne osobine.

Kontrolu održavanja sorte iz stava 1. ovog člana može da obavlja i pravno lice koje ispunjava uslove koje treba da ispunjava pravno lice iz člana 16. ovog zakona.

Ministarstvo zaključuje ugovor sa pravnim licem iz stava 2. ovog člana za obavljanje kontrole održavanja sorte.

Pravno lice iz stava 2. ovog člana dužno je da Ministarstvu dostavi izveštaj o izvršenoj kontroli.

Gubitak prava na održavanje sorte

Član 34.

Ako se na osnovu rezultata izvršene kontrole održavanja sorte iz člana 33. ovog zakona utvrdi da održavalac sorte nije sortu održavao na način koji garantuje očuvanje istovetnih osobina sorte, održavalac sorte gubi pravo održavanja te sorte.

Ako je održavalac sorte koji je izgubio pravo održavanja sorte istovremeno jedini održavalac te sorte, ministar donosi rešenje o brisanju te sorte iz Registra sorti.

Rešenje ministra iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

VI. SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA

Troškovi priznavanja sorte

Član 35.

Za ispitivanje sorte radi priznavanja i za dodatno ispitivanje sorte podnosilac zahteva plaća naknadu.

Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada.

Sredstva ostvarena od naknada iz stava 1. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije i koriste se za obavljanje poslova u oblasti priznavanja sorti.

VII. NADZOR

Inspekcijski nadzor

Član 36.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo preko fitosanitarnog inspektora.

Poslove fitosanitarnog inspektora može da obavlja lice koje ima visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine iz oblasti ratarstva i povrtarstva, oblasti voćarstva i vinogradarstva, oblasti zaštite bilja ili oblasti opšte poljoprivrede, sa položenim državnim stručnim ispitom i sa najmanje tri godine radnog iskustva.

Prava i dužnosti fitosanitarnog inspektora

Član 37.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora, fitosanitarni inspektor ima pravo i dužnost da proverava:

1) da li izvođač ogleda ispunjava uslove za ispitivanje sorte na oglednom polju, odnosno u laboratoriji;

2) da li izvođač ogleda ispitivanje sorti vrši u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

3) da li se sorta stavlja u promet pod imenom pod kojim je upisana u Registar sorti;

4) da li su sorte koje se nalaze u prometu upisane u Registar sorti;

5) korišćenje sorte koja je brisana iz Registra sorti;

6) da li se sorta održava na način koji obezbeđuje očuvanje istovetnih osobina sorte;

7) da li pravno lice koje vrši kontrolu održavanja sorte ispunjava uslove za obavljanje kontrole održavanja sorte i da li kontrolu održavanja sorte obavlja u skladu sa ovim zakonom;

8) da li se za proizvodnju semena upotrebljava sorta koja je upisana u Registar sorti;

9) izvršavanje mera po ovom zakonu.

Mere koje nalaže fitosanitarni inspektor

Član 38.

U vršenju poslova iz člana 37. ovog zakona fitosanitarni inspektor može da:

1) privremeno zabrani proizvodnju, doradu i korišćenje semena sorti koje nisu upisane u Registar sorti, odnosno sorti koje se nalaze u proizvodnji duže od dve godine od dana njihovog brisanja iz Registra sorti;

2) privremeno zabrani stavljanje u promet semena sorti koje nisu upisane u Registar sorti, odnosno sorti koje se nalaze u prometu duže od tri godine od dana njihovog brisanja iz Registra sorti;

3) oduzme i uništi seme koje se proizvodi, dorađuje, koristi ili stavlja u promet suprotno odredbama ovog zakona;

4) naredi izvođaču ogleda koji vrši ispitivanje sorti da u određenom roku otkloni uočene nedostatke u pogledu uslova i načina obavljanja ispitivanja sorte;

5) naredi pravnom licu koje vrši kontrolu održavanja sorte da u određenom roku otkloni uočene nedostatke u pogledu uslova i načina obavljanja kontrole održavanja sorte.

Mere iz stava 1. ovog člana fitosanitarni inspektor nalaže rešenjem.

Žalba na rešenje fitosanitarnog inspektora

Član 39.

Protiv rešenja fitosanitarnog inspektora može se izjaviti žalba ministru, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

O žalbi ministar odlučuje u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Rešenje ministra po žalbi je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Obaveze lica nad kojima se vrši inspekcijski nadzor

Član 40.

Pravno i fizičko lice, odnosno preduzetnik koji podležu nadzoru dužni su da fitosanitarnom inspektoru omogući vršenje inspekcijskog nadzora i da mu bez odlaganja stave na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju i druge dokaze i izjasne se o činjenicama koje su od značaja za vršenje nadzora.

VIII. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestup

Član 41.

Novčanom kaznom od 200.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, ako:

1) stavi u promet seme sorte, odnosno sadni materijal sorte koja nije upisana u Registar sorti (član 21. stav 2);

2) seme sorte, odnosno sadni materijal sorte koja je brisana iz Registra sorti proizvodi posle isteka dve godine, odnosno stavlja u promet posle isteka tri godine od dana brisanja sorte iz Registra sorti (član 26);

3) ne postupi po rešenju inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, u trajanju od šest meseci do tri godine.

Prekršaj pravnog lica

Član 42.

Novčanom kaznom od 150.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, ako:

1) posle ispitivanja sorte na oglednom polju, odnosno u laboratoriji ne dostavi Ministarstvu rezultate ispitivanja sorte (član 16. stav 5);

2) ako ne održava sortu upisanu u Registar sorti na način koji obezbeđuje očuvanje istovetnih osobina sorte (član 32. stav 1).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu.

Prekršaj preduzetnika

Član 43.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini radnje iz člana 41. stav 1. i člana 42. stav 1. ovog zakona.

Prekršaj fizičkog lica

Član 44.

Novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako učini radnje iz člana 41. stav 1. i člana 42. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 45.

Zahtevi za priznavanje sorte koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona u skladu sa Zakonom o semenu („Službeni glasnik RS”, broj 45/05) i Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS”, broj 18/05), a po kojima postupak nije okončan, okončaće se u skladu sa tim zakonima.

Član 46.

Danom stupanja na snagu ovog zakona Registar sorti poljoprivrednog bilja koji je ustanovljen Zakonom o semenu („Službeni glasnik RS”, broj 45/05) i Registar sorti voćaka, vinove loze, hemlja i podloga koji je ustanovljen Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS”, broj 18/05) sa svim upisanim podacima nastavlja da se vodi kao Registar sorti poljoprivrednog bilja, u skladu sa ovim zakonom.

Član 47.

Poslove fitosanitarnog inspektora mogu obavljati i lica sa visokim obrazovanjem drugog obrazovnog profila u odnosu na obrazovni profil utvrđen u članu 36. ovog zakona, stečenom do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako su do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljali poslove fitosanitarnog inspektora i ako imaju položen stručni ispit iz oblasti zaštite bilja.

Član 48.

Propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 49.

Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o semenu („Službeni glasnik RS”, broj 45/05) i Zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS”, broj 18/05), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 50.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe Zakona o semenu („Službeni glasnik RS”, broj 45/05) koje se odnose na priznavanje sorti poljoprivrednog bilja i upis u Registar sorti poljoprivrednog bilja i odredbe Zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS”, broj 18/05) koje se odnose na priznavanje novostvorenih domaćih sorti i upis u Registar sorti voćaka, vinove loze, hmelja i podloga.

Član 51.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

4827010.0063.3.Doc/1

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja sadržan je u članu 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine i zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja predlaže se zbog važnosti regulisanja oblasti priznavanja domaćih novostvorenih i odobravanja uvođenja u proizvodnju stranih sorti poljoprivrednog bilja. Ovim zakonom obezbeđuje se da se, nakon upisa u Registar sorti poljoprivrednog bilja (u daljem tekstu: Registar sorti), u proizvodnji i prometu na teritoriji Republike Srbije mogu naći samo sorte poljoprivrednog bilja čije su proizvodne i upotrebne vrednosti ispitane. Ukoliko se tokom ispitivanja utvrdi da sorta nije pokazala dobru proizvodnu i upotrebnu vrednost ili da nije različita, uniformna i stabilna, sorta se ne može priznati i upisati u Registar sorti. Time se postiže da do proizvođača, odnosno korisnika sorti mogu doći samo sorte za koje je ispitivanjem utvrđeno da imaju dobru upotrebnu i proizvodnu vrednost.

U periodu do 2005. godine, oblast priznavanja sorti je bila regulisana Zakonom o priznavanju sorti poljoprivrednog i šumskog bilja („Službeni list SRJ”, br. 12/98 i 37/02).

U februaru mesecu 2005. godine donet je Zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS”, broj 18/05), kojim je, između ostalog, regulisano i ispitivanje sorti voćaka, vinove loze i hmelja, a u maju mesecu iste godine donet je Zakon o semenu („Službeni glasnik RS”, broj 45/05), kojim je, između ostalog, regulisano i ispitivanje ratarskog i povrtarskog bilja. Na taj način od 2005. godine priznavanje sorti se obavlja na osnovu odredaba ova dva zakona. Obzirom da ovi zakoni regulišu različite oblasti, to su se pojavili problemi prilikom njihove primene, jer ti zakoni u delu koji se odnosi na postupak priznavanja sorti i upisa u Regostar sorti nisu u potpunosti međusobno usaglašeni. Takođe, u predmetnom delu navedeni zakoni nisu u potpunosti usaglašeni ni sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Donošenjem ovog zakona prevazišli bi se napred navedeni problemi i oblast priznavanja sorti poljoprivrednog bilja bi bila definisana jednim zakonom koji je usaglašen sa direktivama Evropske unije kojima se reguliše oblast priznavanja sorata, kao i sa konvencijom UPOV iz 1991. godine.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 2. regulisana su pravila za priznavanje sorti genetetički modifikovanog bilja, kao i vrste bilja na koje se odredbe ovog zakona ne odnose.

Objašnjenje značenja pojedinih izraza upotrebljenih u zakonu dato je u članu 3, kojim je definisano šta se smatra VCU testom, DUS testom, šta je odomaćena sorta, ko je održavalac sorte, šta je referentna kolekcija, šta je sadni materijal, definicija semena poljoprivrednog bilja, definicija sorte poljoprivrednog bilja, šta je sorta standard, šta je standardni uzorak. Članom 4. definisano je da se u postupku priznavanje sorte utvrđuje njen kvalitet i bitne proizvodne osobine, kao i različitost, uniformnost i stabilnost sorte, na osnovu kojih se ta sorta može priznati, a seme i sadni materijal te sorte stavljati u promet kao sortni na teritoriji Republike Srbije.

Članom 5. se utvrđuju uslovi za priznavanje sorte, tačnije, sorta se priznaje ukoliko je različita, uniformna i stabilna (DUS test), ako ima bolju proizvodnu i upotrebnu vrednost (VCU test) i ako je ime sorte u skladu sa propisanim zahtevima.

Članom 6. regulisano je kada se sorta smatra različitom, uniformnom i stabilnom.

Članom 7. definisano je šta se smatra proizvodnim i upotrebnim osobinama sorte, a to su prinos, kvalitet proizvoda, kao i druge osobine koje su od uticaja na povećanje obima proizvodnje ili poboljšanje kvaliteta.

Članom 8. predviđeno je da sorta koja ispunjava uslove za priznavanje označava se imenom sorte. Ime sorte može biti određeno u obliku zamišljenog naziva ili u obliku koda, odnosno šifre.

U članu 9. propisano je da se postupak za priznavanje sorte pokreće na osnovu zahteva za priznavanje sorte. Za svaku sortu zahtev se podnosi posebno i podaci koji se odnose na stvaranje sorte smatraju se službenom tajnom.

Članom 10. regulisano je da Ministarstvi po prijemu zahteva za priznavanje sorte proverava da li je taj zahtev potpun i da li je uz njega priložena sva potrebna dokumentacija, kao i postupanje radi otklanjanja uočenih nedostataka.

Članom 11. predviđeno je da, ukoliko je zahtev za priznavanje sorte uredan i ako je priložena potpuna dokumentacija, podnosilac zahteva će biti obavešten da je potrebno da dostavi potrebnu količinu semena, odnosno sadnog materijala sorte radi ispitivanja. Ukoliko podnosilac zahteva ne postupi u skladu sa ovim obaveštenjem zahtev za priznavanje se zaključkom odbacuje.

Članom 12. je propisano da će se sorta ispituje na oglednom polju i u laboratoriji i da se tim ispitivanjem utvrđuje različitost, uniformnost i stabilnost (DUS test), kao i upotrebna i proizvodna vrednost sorte (VCU test). Za sorte povrtarskog bilja, izuzev krompira ne utvrđuje se proizvodna i upotrebna vrednost (VCU test). Takođe, za sortu koja je prijavljena za ispitivanje na jedno ili više dodatnih svojstava u odnosu na osnovnu sortu koja je upisana u Registar sorti, ispituju se na oglednom polju samo ta dodatna svojstva sorte, uz utvrđivanje da li je ta sorta zadržala iste osobine utvrđene DUS testom kao osnovna sorta upisana u Registar sorti i ova sorta se upisuje u Registar sorti sa naznakom prisustva dodatnog svojstva.

Članom 13. reguliše se dužina ispitivanja sorte na oglednom polju, koja za ratarsko i povrtarsko bilje traje 2 godine, a za sorte voćaka i vinove loze, u zavisnosti od vrste bilja, traje od 2 do 6 godina.

Članom 14. utvrđena je obaveza da se ispitivanje sorte na oglednom polju i laboratoriji vrši pod šifrovanim oznakama koje predstavljaju službenu tajnu. Šifre se otvaraju i zatvaraju svake godine i o dobijenim rezultatima se obaveštava podnosilac zahteva.

U članu 15. propisano je da ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte vrši se istovremeno sa jednom ili više sorti standard. Ovim članom utvrđuje se koja sorta može biti sorta standard, a to je sorta koja je upisana u Registar sorti i koja je zastupljena u proizvodnji na teritoriji Republike Srbije. Za vreme ispitivanja sorta može biti upoređivana samo sa istim standardom. Predviđena je mogućnost da ako se za pojedine vrste poljoprivrednog bilja, tip unutar vrste poljoprivrednog bilja ili za određenu namenu ne može odrediti sorta standard, sorta se ispituje bez sorte standard.

U članu 16. je definisano da ispitivanje sorte na oglednom polju, odnosno u laboratoriji vrši pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, koje ispunjava uslove u pogledu zemljišta, tehničke i tehnološke opremljenosti i kadrovske osposobljenosti za vršenje tih ispitivanja (u daljem tekstu: izvođač ogleda). Ova lica moraju da dokažu da su vlasnici zemljišta ili da imaju ugovor o zakupu zemljišta zaključen na više godina. Sa izvođačem ogleda, za koga se utvrdi da ispunjava uslove, može se zaključiti ugovor o ispitivanju sorti na oglednom polju, odnosno u laboratoriji. Izvođač ogleda koji je zaključio ugovor o ispitivanju sorti na oglednom polju, odnosno u laboratoriji dužan je da dostavi Ministarstvu rezultate ispitivanja izvršenih prema propisanoj metodi i obavezama iz ugovora. Ministarstvo će priznati rezultate ispitivanja DUS testova koji su urađeni u zemlji članici UPOV.

U članu 17. je predviđeno da Ministarstvo vrši obradu godišnjih i konačnih rezultata ispitivanja sa oglednog polja i laboratorije i da će se ta obrada vršiti u skladu sa opšte priznatim matematičko-statističkim metodama. Posle obrade podataka, Ministarstvo godišnje rezultate ispitivanja dostavlja podnosiocu zahteva, a konačne rezultate ispitivanja dostavlja komisiji za ocenu proizvodne i upotrebne vrednosti sorte (u daljem tekstu: Komisija).

Članom 18. regulisano je obrazovanje Komisije, sastav Komisije, madat članova Komisje i zadaci Komisije.

Članom 19. regulisano je donošenje rešenje o priznavanju sorte, odnosno odbijanju zahteva za priznavanje sorte.

U članu 20. regulisano je vođenje Registra sorti poljoprivrednog bilja, kao i podaci koje taj registar sadrži.

Čl. 21, 22. i 23. predviđen je način na koji se sorte upisuju u Registar sorti, i to: sorte za koje je doneto rešenje o priznavanju sorte, strane sorte voćaka i vinove loze, kao i odomaćene sorte.

U članu 24. predviđeno je brisanje sorti za koje je doneto rešenje o priznavanju sorte, odnosno strane sorte voćaka i vinove loze iz Registra sorti. Sorte ratarskog i povrtarskog bilja brišu se nakon 10 godina iz Registra, a za sorte voćaka i vinove loze, upis je trajan. Predviđeno je da sorta može da se briše iz Registra sorti i ako to zatraži podnosilac zahteva ili ako održavalac sorte ne dostavi uzorak semena i sadnog matrijala na zahtev Ministarstva ili ako u toku održavanja sorte, sorta nije zadržala istovetne osobine, u skladu sa članom 34. ovog zakona.

Članom 25. regulisano je brisanje odomaćenih sorti iz Registra sorti. Odomaćena sorta briše se iz Registra sorti ako održavalac sorte ne održava sortu na odgovarajući način, ako ne dostavi Ministarstvu traženi uzorak, ako se u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona ne utvrdi održavalac sorte za odomaćene sorte ratarskog i povrtarskog bilja, a za odomaćene sorte voćaka i vinove loze roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 26. predviđena je mogućnost da nakon brisanja sorte iz Registra sorti, seme i sadni materijal te sorte se može proizvoditi najduže dve godine, odnosno stavljati u promet najduže tri godine od dana brisanja sorte iz Registra, izuzev u slučajevim kada je sorta brisana iz Registra sorti iz razloga predviđenih odredbama člana 24. stav 1. tač. 3) i 4) i člana 25. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Članom 27. je predviđena mogućnost da sorta koja je brisana iz Registra sorti može biti ponovo upisana u Registar sorti ako se zahtev za ponovni upis sorte podnese najkasnije u roku od godinu dana od dana brisanja sorte iz Registra sorti i ako je za tu sortu posle brisanja iz Registra sorti urađen novi DUS test.

U skladu sa članom 28. Ministarstvo vodi spisak upisanih, odnosno brisanih sorti iz Registra sorti i objavljuje ga na internet stranici Ministarstva.

U skladu sa članom 29. za sve sorte upisane u Registar sorti dostavlja se uzorak semena ili sadnog materijala koji se čuva kao standardni uzorak i koristi se za kontrolu istovetnosti sorte.

Članom 30. propisana je mogućnost da ministar može rešenjem odobriti uvoz određene količine semena, odnosno sadnog materijala sorti koje nisu upisane u Registar sorti radi: oplemenjivanja; naučno istraživačkog rada; vođenja postupka priznavanja sorte; zaštite sorte poljoprivrednog bilja; predispitivanja sorte i deminstranionih ogleda. Ovim članom propisano je za koju površinu može najviše da se uveze semena, odnosno sadnog materijala te sorte.

U članu 31. propisano je da Ministarstvo može za određene vrste poljoprivrednog bilja koje su važne za proizvodnju u Republici Srbiji, preko izvođača ogleda, obaviti dodatna ispitivanja proizvodnih vrednosti sorti koje su upisane u Registar sorti radi davanja preporuka za njihovo gajenje. Rezultate ispitivanja Ministarstvo objavljuje na svojoj internet stranici. Ministar propisuje vrste poljoprivrednog bilja za koja se mogu vršiti dodatna ispitivanja sorte, kao i metode ispitivanja tog bilja.

U čl. 32, 33. i 34. propisano je održavanje sorte, tačnije ko je održavalac sorte, obaveze održavaoca sorte, kontrola održavanja sorte od strane Ministarstva, mogućnost da kontrolu održavanja sorte može obavljati i pravno lice koje ispunjava propisane uslove. Takođe, definisano je kada održavalac sorte gubi pravo na održavanje sorte.

Članom 35. predviđeno je da za ispitivanje sorte u postupku priznavanja i za dodatno ispitivanje sorte plaća se naknada, koju snosi podnosilac zahteva. Visinu naknade utvrđuje Vlada i sredstva ostvarena od tih naknada su prihod budžeta Republike Srbije i koristi se za obavljanje poslova u oblasti priznavanja sorti.

Članom 36. se uređuje se nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona. Takođe, propisana je školska sprema i uslovi koje moraju ispunjavati fitosanitarni inspektori.

Čl. 37. i 38. predviđena su prava i dužnosti fitosanitarnog inspektora, kao i koje mere nalaže fitosanitarni inspektor u vršenju poslova po osnovu ovog zakona.

Članom 39. predviđena je mogućnost izjavljivanja žalbe protiv rešenja fitosanitarnog inspektora.

Članom 40. su predviđene obaveze lica nad kojima se vrši inspekcijski nadzor.

Čl. 41, 42, 43. i 44. predviđene su kazne i visine kazni za privredni prestup, prekršaj pravnog lica, prekršaj preduzetnika i prekršaj fizičkog lica.

Članom 45. predviđeno je da zahtevi za priznavanje sorti koji su podneti po osnovu Zakona o semenu („Službeni glasnik RS”, broj 45/05) i Zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS”, broj 18/05), a po kojima postupak nije okončan, okončaće se u skladu sa tim zakonima.

Članom 46. propisuje se da Registar sorti poljoprivrednog bilja koji je ustanovljen Zakonom o semenu i Registar sorti voćaka, vinove loze, hmelja i podloga koji je ustanovljen Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja, sa svim upisanim podacima, nastavlja da se vodi kao Registar sorti poljoprivrednog bilja.

Članom 47. regulisano je da poslove fitosanitarnog inspektora mogu obavljati i lica sa visokim obrazovanjem drugog obrazovnog profila koje su stekli do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako su do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljali poslove fitosanitarnog inspektora i imaju položen stručni ispit iz oblasti zaštite bilja.

Propisi za izvršenje ovog Zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 48).

Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog Zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o semenu („Službeni glasnik RS”, broj 45/05) i Zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS”, broj 18/05), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom (član 49).

IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

Troškove ispitivanja sorti radi njihovog priznavanja snose podnosioci zahteva za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, a njihova visina se određuje odlukom Vlade. Sredstva koja se obezbeđuju na taj način dovoljna su za sprovođenje ovog zakona.

Zakonom je propisan rad stručnih komisija, u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Stručne komisije razmatraju rezultate ispitivanja sorti sa oglednog polja i laboratorije i nakon razmatranja rezultata ispitivanja daju predlog ministru da donese rešenje o priznavanju sorte ili o odbijanju zhteva za priznavanje. Troškovi rada stručnih komisija predstavljaju minimalni finansijski izdatak u smislu izdvajanja za naknadu članovima za učešće na sednicama stručnih komisija. Visina naknade određuje se rešenjem o imenovanju članova stručnih komisija koje donosi ministar nadležan za poslove poljoprivrede.

V. ANALIZA EFEKATA

1. Koji problem se rešava zakonom?

Oblast priznavanja sorti poljoprivrednog bilja je prvi put regulisana zakonom koji je donet 1980. godine. U periodu od 1980. godine do 2002. godine dosesena su četiri zakona koja su regulisala samo oblast priznavanja sorti. Donošenjem Zakona o semenu iz 2005. godine, oblast priznavanja sorti ratarskog i povrtarskog bilja je postala deo tog zakona. Donošenjem Zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja oblast priznavanja sorti voćaka i vinove loze postala je sastavni deo tog zakona. Samim tim oblast koja je bila regulisana jedinstvenim zakonom koji je bio na snazi do 2005. godine, postala je sastavni deo dva nova zakona koji definišu dve različite oblasti. Pojedine odredbe ova dva zakona iz oblasti priznavanja sorti nisu jednako definisane. Donošenjem ovog zakona oblast priznavanja sorti bi bila ponovo definisana jednim zakonom. Na taj način prevazišao bi se problem trenutne neusaglašenosti odredaba kojima se uređuje oblast priznavanja sorti.

Takođe, donošenjem ovog zakona, oblast priznavanja sorti bi se usaglasila sa Evropskim direktivama i konvencijom UPOV iz 1991. godine.

Dve najznačajnije novine su da se prilikom priznavanja sorti povrtarskog bilja ispitivanje vrši samo na raznolikost, unifirmnost i stabilnost – DUS test i da vreme trajanja upisa sorte u Registar sorti se skraćuje sa 15 na 10 godina za ratarsko i povrtarsko bilje.

Uvođenjem ovih novina omogućava se bolji izvor novih sorti povrtarskog bilja jer za njih nije potrebno vršiti VCU ispitivanja, već je samo potreban DUS test, koji se može pribaviti iz zemlje članice UPOV u kojoj je ta sorta priznata. Ovim se istovremeno postupak priznavanja povrtarskih sorti koje imaju DUS test skraćuje i samim tim se i troškovi ispitivanja i upisa u Registar sorti smanjuju.

Skraćivanjem vremena trajanja upisa sorte u Registar sorti je novina kojom će se iz proizvodnje i prometa eliminisati stare sorte i time se pospešiti upotreba novih sorti koje daju bolje efekte u poljoprivrednoj proizvodnji, a što će uticati i na kvalitet poljoprivrednih proizvoda i veću konkurentnost domaćih poljoprivrednih proizvoda na stranom tržištu. Istovremeno će se Registar sorti rasteretiti sortama koje više nisu u upotrebi i samo opterećuju Registar sorti.

2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona?

Ciljevi koji treba da se postignu donošenjem zakona su:

– da oblast priznavanja sorti poljoprivrednog bilja bude regulisana jednim zakonom;

– da zakon bude usaglašen sa Evropskim direktivama i konvencijom UPOV;

– veća mogućnost izbora novih domaćih i stranih sorti poljoprivrednog bilja poljoprivrednom proizvođaču u cilju povećanja obima i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje;

– regulisanje proizvodnje i prometa sorti poljoprivrednog bilja posle brisanja sorte iz Registra sorti.

3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?

Najpre, razmatrana je mogućnost zadržavanja postojećeg stanja, kao i mogućnost korekcije tog stanja kroz izmene i dopune važećih zakona koji regulišu ovu oblast i došlo se do zaključka da je sa aspekta efikasnosti, usaglašenosti, delotvornosti i jednostavnosti najbolje rešenje da se ova oblast sistematizuje i uredi jednim zakonom.

Vršeći komparativnu analizu sa propisima drugih zemalja, naročito sa zemljama EU, ustanovljeno je da je oblast priznavanja sorti poljoprivrednog bilja u većini zemalja regulisana jednim zakonom, bilo da se njime reguliše samo oblast priznavanja sorti ili da se njime, pored oblasti priznavanja sorti, regulišu i druge srodne oblasti.

Praksa je pokazala da je najbolje rešenje da oblast priznavanja sorti bude regulisana jednim zakonom koji je usaglašen sa direktivama Evropske unije i konvencijom UPOV, čime će se obezbediti dalje unapređenje oblasti priznavanja sorti u Republici Srbiji.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema?

Donošenje jedinstvenog zakona je najbolje rešenje jer reguliše u potpunosti oblast priznavanja sorti poljoprivrednog bilja. Zakon je usaglašen sa direktivama Evropske unije, što do sada nije bio slučaj. Svi dokumenti za sprovođenje ovog zakona biće jedinstveni i celokupan postupak priznavanja sorti će se obavljati po jedinstvenim normama propisanim ovim zakonom.

Donošenje ovog zakona će omogućiti proizvođačima da na jednostavniji način ostvare svoja prava u postupku priznavanja sorte, jer se ovim zakonom na jedinstven način reguliše celokupna oblast priznavanja sorti. Takođe, uspostavlja se, umesto dva postojeća registra, jedan jedinstveni registar za sve sorte poljoprivrednog bilja, čime se postiže veća efikasnost i preglednost podataka.

Prema podacima iz postojećeg Registra sorti poljoprivrednog bilja (koji se vodi po Zakonu o semenu) i Registra sorti voćaka, vinove loze, hemlja i podloga (koji se vodi po Zakonu o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja), trenutno je registrovano 4214 sorti svih poljoprivrednih vrsta, od čega su 92 sorte povrtarskog bilja privremeno registrovane i ukupno 454 vlasnika sorti, odnosno ovlašćenih zastupnika vlasnika sorti.

Svi upisani podaci biće preuzeti i nastaviće da se vode u jednistvenom Registru sorti poljoprivrednog bilja, u skladu sa ovim zakonom.

5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?

Rešenja predložena u zakonu će uticati na:

– pre svih, na poljoprivredne proizvođače, jer će se donošenjem zakona omogućiti pristup velikom broju sorti poljoprivrednog bilja, koje se odlikuju boljim prizvodno-tehnološkim svojstvima, većim prinosima, otpornostima na bolesti i štetočine. Ovim bi se povećala konkurentnost domaćih proizvoda na svetskom tržištu, kao i ostvareni prihodi proizvođača, a time i bruto nacionalni dohodak, uz povećanje ekonomičnosti proizvodnje i uz istovremeno smanjenje potreba za zemljištem i drugim ulaganjima;

– stvaraoce novih sorti, jer će oni imati interes da što veći broj sorti bude uključen u postupak priznavanja sorti, kako bi se priznate sorte upisale u Registar sorti, a samim tim seme i sadni materijal tih sorti našao bi se u proizvodnji i prometu na teritiriji Republike Srbije;

– državu u celini u smislu regulisanja pitanja oblasti priznavanja sorti poljoprivrednog bilja i usaglašavanja sa propisima Evropske unije, kako ova oblast ne bi bila prepreka u daljem procesu evropskih integracija.

6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?

Sprovođenje ovog zakona izazvaće troškove jedino podnosiocima zahteva za priznavanje sorti i upis sorti u Registar sorti.

Troškovi podrazumevaju administrativne troškove za spise i radnje u upravnom postupku, u smislu Zakona o republičkim administrativnim taksama, kao i naknadu za troškove priznavanja sorte i dodatnog ispitivanja sorte, čija se visina određuje Odlukom Vlade.

Visina troškova priznavanja sorte i dodatnog ispitivanja sorte u 2009. godini, prema odluci Vlade, u zavisnosti je od vrste bilja, odnosno grupe vrsta bilja i kreće se za VCU ispitivanje u rasponu od 55.200 do 73.600 dinara, a za DUS u rasponu od 23.000 do 46.000 dinara, po sorti.

U narednim godinama troškovi za navedena ispitivanja se mogu menjati u smislu promene realnih troškova i usklađivanja sa stopom rasta cena na malo.

Za dodatno ispitivanje sorti poljoprivrednog bilja realno je očekivati da ti troškovi, u zavisno od vrste bilja, odnosno grupe vrsta bilja, iznose u rasponu od 35.000 do 50.000 dinara, sa korekcijom usklađivanja sa rastom troškova, odnosno stopom rasta cena na malo.

Podnosioci zahteva su zainteresovani da sorta za koju su podneli zahtev za priznavanje bude priznata i upisana u Registar sorti, kako bi stavljanjem u promet semena, odnosno sadnog materijala te sorte ostvarili prihod.

Obzirom na novine koje se ovim zakonom uvode, može se očekivati povećanje broja zahteva za priznavanje sorti, posebno sorti povrtarskog bilja, kao i upis u Registar sorti za sorte voćaka i vinove loze.

7. Da li pozitivni efekti zakona opravdavaju troškove njegove primene?

Pozitivni efekti primene zakona se ogledaju u podsticanju stvaranja novih domaćih biljnih sorti i šire upotrebe stranih kvalitetnih sorti, čime se doprinosi unapređenju biljne proizvodnje, što se pozitivno odražava i na društvo u celini. Upotreba sorti koje su priznate i upisane u Registar sorti podrazumeva primenu novih tehnologija i visokih standarda proizvodnje, uz poštovanje unapređene poljoprivredne prakse.

8. Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Primenom odredbi ovog zakona se ne ugrožavaju postojeće institucije, već se korišćenjem novih sorti poljoprivrednog bilja upisanih u Registar sorti motivišu poljoprivredni proizvođači za rad u tržišnim uslovima i uključuje se veći broj subjekata u oblast biljne proizvodnje.

Zakonom se stimuliše povećanje tržišne konkurentnosti zbog pojave novih privrednih subjekata. Omogućiće se veći priliv stranih i domaćih sorti na tržištu, što će proizvođačima pružiti mogućnost da izaberu najbolje sorte kojima će parirati kvalitetom proizvoda na svetskom tržištu.

Proizvođači reprodukcionog materijala će imati mogućnost da svoju ponudu učine kvalitetnijom i da omoguće proizvođačima proizvodnih useva i zasada da u našoj zemlji kupe reprodukcioni materijal koji su do sada morali nabavljati u inostranstvu.

Ovaj zakon će podstaći proizvođače sadnog materijala da proizvode bazni i sertifikovani sadni materijal, što će omogućiti podizanje proizvodnih zasada boljeg fitosanitarnog stanja.

Novi sortiment, takođe, podrazumeva upotrebu modernih tehnologija proizvodnje u skladu sa održivim razvojem poljoprivrede.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?

Ovaj zakon je usaglašen sa Evropskim direktivama i sa konvencijom UPOV iz 1991. godine, a u njegovoj izradi su učestvovali članovi stručnih komisija za priznavanje sorti pojedinih kultura, odnosno grupe kultura poljoprivrednog bilja. Takođe su konsultovani predstavnici instituta i organizacija koje podnose zahteve za priznavanje sorti, kao i predstavnici organizacija koje ispituju sorte na oglednom polju i laboratoriji.

Tekst zakona rezultat je neposrednih konsultacija, a usaglašeni stavovi i rešenja koja su izneta integrisani su u tekst zakona.

Javna rasprava je održana postavljanjem Nacrta zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja na zvaničan sajt Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

10. Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja zakona?

Tokom primene ovog zakona sprovodiće se mere koje su propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima, uz uspostavljanje i unapređenje institucionalne i administrativno-pravne procedure za efikasno obavljanje postupka priznavanja sorti poljoprivrednog bilja.

Omogućiće se i obuka i usavršavanje zaposlenih u oblasti priznavanja sorti poljoprivrednog bilja u svim segmentima, od nadležnog organa do oglednih polja i laboratorija. Stvoriće se i uslovi za ostvarivanje međunarodne saradnje i razmenu rezultata ispitivanja sa organizacijama i institucijama u drugim zemljama koje obavljaju poslove priznavanja sorti poljoprivrednog bilja.

Navedene obuke Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavlja u saradnji sa stranim organizacijama u okviru projekata koji su u toku (TAIX, GTC i dr), i neće izazvati dodatne troškove.

VI. STUPANjE NA SNAGU ZAKONA

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Ostavite komentar Odustani od odgovora