PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANjU UGOVORA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE
I CRNE GORE O IZMENAMA I DOPUNAMA UGOVORA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I CRNE GORE O IZRUČENjU
Član 1.
Potvrđuje se Ugovor između Republike Srbije i Crne Gore o izmenama i dopunama Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju, sačinjen u Beogradu 29. oktobra 2010. godine, u originalu na srpskom i crnogorskom jeziku.
Član 2.
Tekst Ugovora u originalu na srpskom jeziku glasi:
U G O V O R
IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I CRNE GORE
O IZMENAMA I DOPUNAMA UGOVORA IZMEĐU
REPUBLIKE SRBIJE I CRNE GORE O IZRUČENjU
Republika Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu: države ugovornice),
u želji da saradnja između dve države dalje jača i da uzajamna pravna pomoć u oblasti izručenja okrivljenih i osuđenih lica bude efikasnija,
uzimajući u obzir visoku opasnost i važnost borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela, potrebu za efikasnom međusobnom saradnjom država u toj oblasti,
odlučile su da se izmeni i dopuni Ugovor između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju, sačinjen u Podgorici 29. maja 2009. godine, i u tom cilju dogovorile se:
Član 1.
U Ugovoru između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju, posle člana 7, dodaje se član 7a koji glasi:
„Izručenje sopstvenih državljana
Član 7a
(1) Izručenje sopstvenih državljana u cilju krivičnog gonjenja dozvoliće se ako su ispunjeni uslovi propisani ovim ugovorom samo za krivična dela organizovanog kriminala, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, korupcije i pranja novca, za koja je prema pravu obe države ugovornice propisana kazna zatvora u trajanju od četiri godine ili teža kazna, odnosno mera koja podrazumeva lišenje slobode, kao i za ostala teška krivična dela, odnosno teške oblike krivičnih dela, za koja je propisana kazna zatvora u trajanju od najmanje pet godina ili teža kazna, odnosno mera koja podrazumeva lišenje slobode.
(2) Izručenje sopstvenih državljana u cilju izvršenja pravosnažno izrečene kazne zatvora ili mere koja podrazumeva lišenje slobode dozvoliće se ako su ispunjeni uslovi propisani ovim ugovorom samo za krivična dela iz stava (1) ovog člana i ako izrečena kazna zatvora ili mera koja podrazumeva lišenje slobode, odnosno njihov ostatak koji se treba izvršiti, iznosi najmanje dve godine.
(3) Krivičnim delima organizovanog kriminala, krivičnim delima protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i krivičnim delom pranja novca iz stava (1) ovog člana, smatraju se krivična dela koja su kao takva predviđena domaćim pravom država ugovornica.
(4) Krivična dela korupcije iz stava (1 ) ovog člana su:
– zloupotreba službenog položaja,
– trgovina uticajem po Krivičnom zakoniku Republike
Srbije, odnosno protivzakonit uticaj po Krivičnom zakoniku
Crne Gore,
– primanje i davanje mita,
– pronevera.”
Član 2.
U članu 8. briše se tačka 1, a tač. 2. do 9. postaju tač. 1. do 8.
Član 3.
Posle člana 8. dodaje se član 8a koji glasi:
„ Krivično gonjenje
Član 8a
Ako zamoljena država odbije da izruči lice koje ima njeno državljanstvo, ona će na zahtev države molilje, sa donetom odlukom da upozna svoje nadležne organe u cilju krivičnog gonjenja tog lica. U tom cilju, zamoljena država će od države molilje zatražiti dostavljanje odgovarajućih informacija, dokumentacije i predmeta. Zamoljena država će o svojoj odluci obavestiti državu moljilju.”
Član 4.
Posle člana 10. dodaje se član 10a koji glasi:
„ Posebni slučajevi zbog kojih se može odbiti izručenje
Član 10a
(1) Izručenje se može odbiti i za krivična dela za koja je prema pravu obe države ugovornice propisana kazna zatvora ili mera koja podrazumeva lišenje slobode, u najdužem trajanju od pet godina i ako bi izručenje očigledno izuzetno teško pogodilo lice čije se izručenje traži zbog njegovih godina, dugog boravka u zamoljenoj državi i drugih ozbiljnih razloga lične prirode.
(2) Ako se izručenje odbije zbog razloga iz stava (1) ovog člana, zamoljena država će ispitati može li se protiv lica čije se izručenje traži pokrenuti krivični postupak zbog krivičnih dela na koja se odnosi molba za izručenje. O rezultatima ispitivanja i krivičnog postupka zamoljena država će obavestiti državu molilju. ”
Član 5.
U članu 24. stav (2) se menja i glasi:
„ (2) Molba za tranzit preko teritorije države ugovornice treba da sadrži dokumentaciju iz člana 4. ovog ugovora i mora biti podnesena zamoljenoj državi najmanje 10 dana pre dogovorenog datuma za tranzit. ”
Posle stava (3) dodaje se stav (4) koji glasi:
„ (4) Zamoljena država će odbiti molbu za tranzit preko svoje teritorije sopstvenih državljana, osim ako treća država izručuje ta lica državi ugovornici koja je podnela molbu za tranzit za krivična dela iz člana 7a ovog ugovora. ”
Dosadašnji st. (4) i (5) postaju st. (5) i (6).
Član 6.
U članu 25. stav (1) menja se i glasi:
„ (1) Ako je pri izvršenju izručenja jedno lice potrebno prevesti iz treće države u državu ugovornicu vazdušnim putem, bez međusletanja preko teritorije druge države ugovornice, nije potrebno izričito odobrenje države ugovornice preko čije teritorije se let obavlja. Tu državu će država molilja unapred obavestiti o postojanju jedne od isprava iz tačke 3. člana 4. ovog ugovora, kao i o državljanstvu lica koje se izručuje i krivičnom delu zbog koga se ono izručuje.”
Član 7.
(1) Ovaj ugovor podleže potvrđivanju.
(2) Ugovor stupa na snagu danom prijema poslednje note kojima se države ugovornice uzajamno obaveštavaju o sprovedenom postupku potvrđivanja u skladu sa njihovim zakonodavstvom.
(3) Ugovor će se privremeno primenjivati od dana potpisivanja. Privremena primena Ugovora prestaje danom stupanja na snagu Ugovora ili 30 dana nakon prijema obaveštenja jedne od država ugovornica kojim obaveštava drugu državu ugovornicu o svojoj nameri da ne postane članica ovog ugovora.
Ovaj ugovor je sačinjen u Beogradu, dana 29.10.2010. godine, u dva originalna primerka, svaki na srpskom i crnogorskom jeziku, s tim da su oba teksta podjednako verodostojna.
ZA REPUBLIKU SRBIJU Snežana Malović ZA CRNU GORUIgor Jovović
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. Ustavni osnov za donošenje zakona
Ustavni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izmenama i dopunama Ugovora između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kome je u nadležnosti Narodne skupštine da potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
II. Razlozi za donošenje zakona
Pravna saradnja između Republike Srbije i Crne Gore, kada je u pitanju izručenje okrivljenih i osuđenih lica, regulisana je Ugovorom između Republike Srbije i Crne Gore o izručenju iz 2009. godine.
Dosadašnja primena navedenog ugovra ukazala je da bi određena njegova rešenja trebalo dopuniti i izmeniti u cilju efikasnijeg odvijanja navedenog vida međunarodne pravne pomoći, što je u obostranom interesu obe zemlje. Ovo se, pre svega, odnosi na regulisanje mogućnosti izručivanja sopstvenih državljana zbog krivičnih dela organizovanog kriminala, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, korupcije i pranja novca, kao i za ostala teška krivična dela, odnosno teške oblike krivičnih dela. Na ovaj način, lica okrivljena ili osuđena zbog navedenih krivičnih dela neće moći izbeći izručenje zbog toga što su državljani država ugovornica.
III. Ocena potrebe finansijskih sredstava
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.