PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O READMISIJI
Član 1.
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o readmisiji, koji je potpisan u Beogradu, 16. oktobra 2014. godine, u originalu na srpskom i ruskom jeziku.
Član 2.
Tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o readmisiji, u originalu na srpskom jeziku glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I
VLADE RUSKE FEDERACIJE
O READMISIJI
Vlada Republike Srbije i Vlada Ruske Federacije (u daljem tekstu: strane),
u želji da unaprede saradnju između dve države u oblasti suzbijanja nezakonitih migracija,
uverene da usaglašavanje principa i normi kojima se određuje postupak vraćanja, prihvata i predaje lica čiji je boravak na teritoriji njihovih država u suprotnosti s važećim uslovima za ulazak i boravak stranih državljana i lica bez državljanstva predstavlja važan sastavni deo regulisanja procesa migracija i doprinos suzbijanju nezakonitih migracija,
ističući da ovaj sporazum ne dira u prava, obaveze i odgovornosti Republike Srbije i Ruske Federacije koje proističu iz međunarodnog prava, uključujući norme međunarodnog prava u oblasti ljudskih prava naročito sadržane u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima od 10. decembra 1948. godine, Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima od 16. decembra 1966. godine, Konvenciji o statusu izbeglica od 28. jula 1951. godine i Protokolu o statusu izbeglica od 31. januara 1967. godine, Konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda od 4. novembra 1950. godine i Protokolu br. 4 uz Konvenciju od 16. septembra 1963. godine, kao i u Konvenciji protiv mučenja i drugog okrutnog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja od 10. decembra 1984. godine i Evropskoj konvenciji o ekstradiciji od 13. decembra 1957. godine,
dogovorile su se o sledećem:
Član 1.
Definicije
Za potrebe ovog sporazuma izrazi navedeni u ovom članu imaju sledeće značenje:
– „readmisija” jeste predaja koju vrše nadležni organi države strane molilje i prihvat koji vrše nadležni organi države zamoljene strane, u skladu sa uslovima i postupkom iz ovog sporazuma, lica čiji je ulazak na teritoriju države ili boravak na teritoriji države strane molilje u suprotnosti s njenim važećim zakonodavstvom kojim se regulišu pitanja ulaska, izlaska i boravka stranih državljana i lica bez državljanstva;
– „strana molilja” jeste strana čiji nadležni državni organ podnosi zahtev za readmisiju ili tranzit lica u skladu sa ovim sporazumom;
– „zamoljena strana” jeste strana čijem se nadležnom državnom organu podnosi zahtev za readmisiju ili tranzit lica u skladu sa ovim sporazumom;
– „državljanin države strane” jeste lice koje ima državljanstvo Republike Srbije ili Ruske Federacije u skladu s njihovim zakonodavstvom;
– „državljanin treće države” jeste lice koje nije državljanin Republike Srbije ili Ruske Federacije i koje ima državljanstvo druge države;
– „lice bez državljanstva” jeste lice koje nije državljanin Republike Srbije ili Ruske Federacije i koje ne poseduje podatke o tome da ima državljanstvo treće države;
– „nadležni organi” jesu državni organi Republike Srbije ili Ruske Federacije koji su odgovorni za sprovođenje ovog sporazuma;
– „dozvola boravka” jeste odobrenje koje izdaju nadležni organi država strana kojim se licu daje pravo da boravi na državnoj teritoriji Republike Srbije ili Ruske Federacije. Ovaj izraz ne obuhvata dozvole boravka na teritoriji država strana u vezi sa obradom zahteva za azil ili zahteva za izdavanje dozvole za boravak;
– „viza” jeste odobrenje koje izdaju ili odluka koju donose nadležni organi država strana, koja je potrebna radi ulaska na državnu teritoriju ili tranzita preko državne teritorije Republike Srbije ili Ruske Federacije. Ovaj izraz ne obuhvata posebnu kategoriju aerodromskih tranzitnih viza;
– „tranzit” jeste prelazak državljanina treće države ili lica bez državljanstva preko teritorije države zamoljene strane na putu iz države strane molilje u državu odredišta.
Član 2.
Readmisija državljana država strana
1. Nadležni organi države zamoljene strane će prihvatiti, na zahtev nadležnog organa države strane molilje, lica čiji je ulazak ili boravak na teritoriji države strane molilje u suprotnosti sa zakonodavstvom te države kojim se regulišu pitanja ulaska, izlaska i boravka stranih državljana, ako se ustanovi da su državljani države zamoljene strane.
2. Ako je potrebno, licu koje je u postupku readmisije, nezavisno od njegove volje nadležni organi države zamoljene strane, u roku od sedam radnih dana, u skladu sa zakonodavstvom države zamoljene strane izdaju dokumenta neophodna za ulazak tog lica na teritoriju države zamoljene strane.
3. Dokumenta na osnovu kojih se ustanovljava činjenica da lice poseduje državljanstvo jedne od država strana navedena su u Protokolu o sprovođenju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o readmisiji (u daljem tekstu: Protokol o sprovođenju).
4. Nadležni organi država strana u roku od 30 (trideset) kalendarskih dana od dana stupanja na snagu Protokola o sprovođenju, diplomatskim putem, razmenjuju obrasce dokumenata iz stava 3. ovog člana. U slučaju izmene obrazaca ovih dokumenata nadležni organi država strana o tome obaveštavaju jedni druge bez odlaganja, diplomatskim putem.
5. Ako nadležni organi države strane molilje nisu u mogućnosti da podnesu nijedan od dokumenata kojim se potvrđuje državljanstvo lica, nadležni organi država strana se dogovaraju o obavljanju razgovora na teritoriji države strane molilje s licem koje je u postupku readmisije, radi pribavljanja podataka o njegovom državljanstvu. Postupak vođenja razgovora sprovodi se u skladu s Protokolom o sprovođenju.
6. U slučaju readmisije državljanina države zamoljene strane koji poseduje takođe i državljanstvo treće države, strana molilja uzima u obzir volju navedenog lica u koju zemlju želi da se vrati.
Član 3.
Readmisija državljana trećih država i lica bez državljanstva
1. Nadležni organi države zamoljene strane prihvataju, na zahtev nadležnog organa države strane molilje, državljanina treće države ili lice bez državljanstva koje se nalazi na teritoriji države strane molilje u suprotnosti sa zakonodavstvom te države kojim se regulišu pitanja ulaska, izlaska i boravka stranih državljana i lica bez državljanstva, ako su podneti dokazi o tome da je navedeno lice:
– ušlo na teritoriju države strane molilje direktno s teritorije države zamoljene strane u suprotnosti sa zakonodavstvom države strane molilje kojim se regulišu pitanja ulaska, izlaska i boravka stranih državljana i lica bez državljanstva;
– u vreme podnošenja zahteva za readmisiju imalo zakonski osnov za boravak na teritoriji države zamoljene strane.
2. Obaveza readmisije iz stava 1. ovog člana se ne primenjuje ako se državljanin treće države ili lice bez državljanstva nalazilo isključivo u tranzitnoj zoni međunarodnog aerodroma na teritoriji države zamoljene strane.
3. Ako državljanin treće države ili lice bez državljanstva ne poseduje dokument neophodan za ulazak na teritoriju države zamoljene strane, nakon dobijanja pozitivnog odgovora na zahtev za readmisiju, nadležni organ države strane molilje izdaje takvom licu u roku od sedam radnih dana putni dokument koji priznaje zamoljena strana, a koji je neophodan za ulazak tog lica na teritoriju države zamoljene strane.
4. Nadležni organi država strana u roku od 30 (trideset) kalendarskih dana od dana stupanja na snagu Protokola o sprovođenju diplomatskim putem razmenjuju obrasce putnog dokumenta iz stava 3. ovog člana. U slučaju izmena obrazaca navedenog dokumenta nadležni organi država strana o tome obaveštavaju jedni druge bez odlaganja, diplomatskim putem.
5. Spisak dokumenata koji ukazuju na postojanje osnova za readmisiju državljana trećih država i lica bez državljanstva naveden je u Protokolu o sprovođenju.
Član 4.
Rokovi za podnošenje i razmatranje zahteva za readmisiju
1. Zahtev za readmisiju u pogledu državljana država strana može podneti nadležni organ države strane molilje od dana kada je ustanovljena činjenica nezakonitog ulaska na teritoriju države strane molilje ili nezakonitog boravka državljana države zamoljene strane na navedenoj teritoriji.
2. Zahtev za readmisiju u pogledu državljanina treće države ili lica bez državljanstva podnosi nadležni organ države strane molilje u roku od najviše 180 (sto osamdeset) kalendarskih dana od dana kada je ustanovljena činjenica nezakonitog ulaska ili nezakonitog boravka državljanina treće države ili lica bez državljanstva na teritoriji države strane molilje.
3. Nadležni organ države zamoljene strane u roku od 30 (trideset) kalendarskih dana od dana prijema zahteva za readmisiju u pogledu državljanina države zamoljene strane, državljanina treće države ili lica bez državljanstva, daje saglasnost za prihvat ili obrazloženo odbijanje prihvata, ako nadležni organi države zamoljene strane ustanove da ne postoje neophodni uslovi, iz člana 2. stav 1. i člana 3. stav 1. ovog sporazuma. Kada postoje pravne ili činjenične smetnje za blagovremeni odgovor na zahtev za readmisiju, rokovi za davanje odgovora će se, na obrazloženi zahtev nadležnog organa države zamoljene strane, produžiti do 60 (šezdeset) kalendarskih dana.
4. Ako lice koje je u postupku readmisije ima važeći dokument koji je neophodan za ulazak na teritoriju države zamoljene strane, a koji kao takav priznaju države strana, nije potrebno podnošenje zahteva za readmisiju.
Član. 5.
Rokovi za predaju lica koje je u postupku readmisije
1. Predaja lica za koje je zamoljena strana dala saglasnost za readmisiju obavlja se u roku od 30 (trideset) kalendarskih dana od dana kada strana molilja primi takvu saglasnost, ako se u svakom pojedinačnom slučaju nadležni organi država strana drugačije ne dogovore.
2. Rok iz stava 1. ovog člana može se produžiti ako lice koje je u postupku readmisije ne može biti predato nadležnom organu države zamoljene strane zbog nastanka okolnosti koje objektivno sprečavaju predaju, naročito u slučaju teške bolesti lica koje je u postupku readmisije ili nemogućnosti blagovremenog utvrđivanja mesta na kome se to lice nalazi na teritoriji države strane molilje.
Član 6.
Readmisija greškom
Nadležni organi države strane molilje ponovo prihvataju, u roku od 30 (trideset) kalendarskih dana od dana njegove predaje, državljanina države zamoljene strane, državljanina treće države ili lice bez državljanstva koje su predali, ako rezultati provere do kojih je došla zamoljena strana nakon predaje lica pokažu da ne postoje uslovi neophodni za njegovu readmisiju (readmisija greškom). U tom slučaju, nadležni organ države zamoljene strane predaje nadležnom organu države strane molilje sve materijale koje poseduje u vezi s navedenim licem.
Član 7.
Tranzit
1. Nadležni organ države zamoljene strane, na zahtev nadležnog organa države strane molilje, dozvoljava tranzit državljana trećih država i lica bez državljanstva s teritorije države strane molilje preko teritorije države zamoljene strane, ako strana molilja garantuje da će licima navedenim u ovom stavu biti dozvoljen nesmetan ulazak na teritoriju treće države, nezavisno od toga da li je to država tranzita ili država odredišta.
2. Tranzit lica iz stava 1. ovog člana, prema potrebi, može se obavljati uz pratnju predstavnika nadležnih organa države strane molilje, kao i drugih lica koja vrše pratnju.
3. Zahtev za tranzit lica u skladu sa ovim članom podnosi nadležni organ države strane molilje blagovremeno, a najkasnije 15 (petnaest) kalendarskih dana pre planiranog dana tranzita lica preko teritorije države zamoljene strane, ako se u svakom pojedinačnom slučaju nadležni organi država strana drugačije ne dogovore.
4. Nadležni organ države zamoljene strane daje saglasnost za tranzit ili obrazloženo odbija realizaciju trazita u roku od sedam kalendarskih dana od dana prijema zahteva za tranzit.
5. Nadležni organi države zamoljene strane, prema potrebi, izdaju licima iz stava 1. ovog člana tranzitne vize.
6. Nadležni organ države zamoljene strane može odbiti tranzit lica u slučaju:
– da postoji opasnost da u državi odredišta ili u drugoj državi tranzita državljanin treće države ili lice bez državljanstva bude podvrgnuto mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju, kažnjavanju, smrtnoj kazni ili progonu na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, kao i na osnovu pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili zbog političkih uverenja;
– da je boravak lica na teritoriji države zamoljene strane nepoželjan, konkretno iz razloga nacionalne bezbednosti, javnog reda i mira ili javnog zdravlja.
7. Zamoljena strana, nezavisno od date saglasnosti za tranzit, može vratiti lica iz stava 1. ovog člana u državu strane molilje ako se tokom njihovog tranzita preko države zamoljene strane, u pogledu tih lica ustanove okolnosti iz stava 6. ovog člana, kao i ako se njihov tranzit u državu odredišta ili državu tranzita ne može više smatrati zagarantovanim.
Član 8.
Uslovi predaje
Strane vrše readmisiju državljana država strana prvenstveno vazdušnim putem.
Strane na osnovu reciprociteta nastoje da ograniče slučajeve readmisije i tranzita državljana trećih država i lica bez državljanstva koja mogu biti vraćena direktno u države čija državljanstva imaju ili države u kojima imaju boravak.
Strane vrše readmisiju i tranzit državljana trećih država i lica bez državljanstva vazdušnim putem, ako se strane drugačije ne dogovore.
Član 9.
Zaštita podataka o ličnosti
Podaci o ličnosti koje nadležni organi država strana razmenjuju ili predaju jedan drugom u vezi sa sprovođenjem odredaba ovog sporazuma podležu evidenciji i zaštiti u državi svake od strana u skladu s njenim zakonodavstvom. Uz to, primenjuju se sledeća načela:
– podaci o ličnosti moraju se koristiti samo u svrhu ovog sporazuma;
– podaci o ličnosti se razmenjuju samo između nadležnih organa država strana;
– podaci o ličnosti moraju biti primljeni i obrađeni na zakonit način;
– na odgovarajući zahtev, nadležni organi države jedne od strana koji su primili podatke o ličnosti obaveštavaju nadležne organe države druge strane koji su predali podatke o ličnosti o njihovom korišćenju;
-nadležni organi država strana garantuju poverljivost podataka o ličnosti koji se primaju na osnovu ovog sporazuma i ne predaju ih trećoj državi osim uz pisanu saglasnost nadležnog organa države strane koja je poslala te podatke o ličnosti;
-nadležni organi država strana obezbeđuju zaštitu podataka o ličnosti od slučajnog gubitka, nedozvoljenog pristupa, promene ili objavljivanja.
Član 10.
Troškovi
1. Troškove u vezi s readmisijom i eventualnom pratnjom lica iz člana 2. stav 1. i člana 3. stav 1. ovog sporazuma do graničnog prelaza države zamoljene strane snosi strana molilja, ako te troškove ne mogu da plate lično navedena lica ili treće strane.
2. Troškove u vezi s tranzitom i eventualnom pratnjom lica iz člana 7. stav 1. ovog sporazuma, kao i njihovim eventualnim vraćanjem, snosi strana molilja, ako te troškove ne mogu da plate lično navedena lica ili treće strane.
3. Troškove u vezi s predajom lica iz člana 6. ovog sporazuma i njihovom eventualnom pratnjom do graničnog prelaza države strane molilje snosi strana čije je postupanje ili nepostupanje dovelo do predaje lica za koje nije postojao osnov za readmisiju.
Član 11.
Privremena obustava i ponovna primena Sporazuma
1. Svaka strana može, iz razloga zaštite nacionalne bezbednosti, javnog reda i mira ili javnog zdravlja, delimično ili u potpunosti privremeno obustaviti primenu ovog sporazuma.
2. Jedna strana obaveštava drugu stranu u pisanom obliku diplomatskim putem o privremenoj obustavi primene ovog sporazuma ili njegovoj ponovnoj primeni najkasnije 72 (sedamdeset dva) sata pre početka primene takve odluke.
Član 12.
Načela saradnje
Sva sporna pitanja koja nastanu u odnosima između strana u vezi sa sprovođenjem ili tumačenjem ovog sporazuma rešavaju se putem konsultacija i pregovora između njih. U tom cilju, strane mogu takođe održavati radne sastanke eksperata.
Član 13.
Protokol o sprovođenju
Strane zaključuju Protokol o sprovođenju koji sadrži pravila koja se odnose na:
– nadležne organe i podelu nadležnosti između njih;
– granične prelaze država strana;
-dokaze o postojanju državljanstva i o postojanju osnova za readmisiju državljana trećih država i lica bez državljanstva;
– sadržaj i postupak podnošenja zahteva za readmisiju ili tranzit;
– obavljanje razgovora;
-postupak readmisije ili tranzita;
-uslove predaje lica s pratnjom, uključujući i tranzit državljana trećih država i lica bez državljanstva;
– postupak međusobnih plaćanja u vezi sa sprovođenjem ovog sporazuma;
-radne jezike.
Član 14.
Odnos prema drugim međunarodnim ugovorima
1. Ovaj sporazum ne dira u prava i obaveze svake od strana koje proističu iz drugih međunarodnih ugovora čija je učesnica njena država.
2. Ništa u ovom sporazumu ne sprečava vraćanje pojedinog lica na osnovu drugih međunarodnih ugovora čija je učesnica država jedne od strana.
Član 15.
Završne odredbe
1. Ovaj sporazum stupa na snagu prvog dana u mesecu koji sledi nakon datuma prijema, diplomatskim putem, poslednjeg pisanog obaveštenja o tome da su strane obavile nacionalne procedure koje su neophodne za njegovo stupanje na snagu.
2. Strane, na osnovu uzajamne saglasnosti, mogu unositi izmene i dopune u ovaj sporazum.
3. Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme, a prestaje da važi po isteku 90 (devedeset) kalendarskih dana od dana kada jedna od strana diplomatskim putem primi pisano obaveštenje druge strane o njenoj nameri da raskine ovaj sporazum.
4. U slučaju prestanka važenja ovog sporazuma strane će regulisati obaveze koje su nastale za vreme njegovog važenja.
Sačinjeno u Beogradu, 16. oktobra 2014. godine u dva primerka, svaki na srpskom i ruskom jeziku pri čemu su oba teksta podjednako verodostojna.
Za Vladu
Republike Srbije
dr Nebojša Stefanović
Za Vladu
Ruske Federacije
Konstantin Ramadanovski
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o readmisiji (u daljem tekstu: Sporazum i Protokol), sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije.
II. RAZLOZI ZA POTVRĐIVANJE SPORAZUMA
Potvrđivanjem ovog zakona ostvaruje se efikasan formalno – pravni mehanizam u cilju sprečavanja nezakonitih migracija i s tim u vezi omogućiće se organizovan, recipročan i institucionalizovan povratak lica, državljana Ugovornih strana, državljana trećih država i lica bez državljanstva koja se nalaze u neregularnoj situaciji na teritoriji države druge strane.
PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
U skladu sa članom 10. Sporazuma, ne zadirući u pravo nadležnog organa na naknadu troškova za readmisiju od lica za koje je tražena readmisija ili od trećih strana, svi troškovi prevoza nastali u vezi sa readmisijom i tranzitom, sve do granice države koja je konačno odredište padaju na teret države molilje.
Troškovi transfera obuhvataju: troškove izdavanja putnog lista, troškove avionske karte ili troškove prevoza drugim vidovima saobraćaja; ukoliko za to postoji potreba mogu nastati i troškovi službene pratnje koji obuhvataju osim troškova karata za prevoz i troškove nastalih naknada na ime obavljanja poslova eskorta (dnevnica), kao i mogućih troškova hotelskog smeštaja u zamoljenoj državi.
Takođe ukoliko za to postoji potreba mogući su i troškovi angažovanja lekara i lekarskih ekipa, socijalnih radnika i drugih staratelja, kada se radi o maloletnim licima, bez pratnje roditelja.
Tu takođe ulaze i troškovi boravka u prihvatilištima za strance; treba imati u vidu i troškove odvođenja lica do ambasada, radi uručenja dokumenata, kao i troškove odvođenja lica do aerodroma.
Imajući u vidu da je veoma teško predvideti koliko često će Republika Srbija biti u ulozi države molilje, a koliko u ulozi zamoljene države prilikom sprovođenja navedenog sporazuma i da dinamika migracionih kretanja varira ne mogu se unapred precizno predvideti i isplanirati finanssijska sredstva potrebna za sprovođenje konkretnog sporazuma; ukoliko sredstva budu potrebna u narednim godinama, sredstva će biti obezbeđena u okviru limita Ministarstva unutrašnjih poslova utvrđenog fiskalnom strategijom.