Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu

PREDLOG ZAKONA

 

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TURIZMU

 

 

Član 1.

 

U Zakonu o turizmu („Službeni glasnik RS”, broj 45/05), u članu 4. stav 1. reč: „preduzeća” zamenjuje se rečima: „privredna društva”.

 

Član 2.

 

U članu 6. stav 3. reči: „integralnog razvoja turizma i komplementarnih delatnosti turističkih regija, programa razvoja posebnih vidova turizma” zamenjuju se rečima: „razvoja turizma turističkih regija”.

U stavu 4. reč: „odnosno” briše se, a posle reči: „grad”, dodaju se reči: „i grad Beograd (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave) ”.

 

Član 3.

 

U članu 7. stav 1. reči: „Akta iz člana 6. stav 3. ovog zakona” zamenjuju se rečima: „Strategiju promocije turizma”, a posle reči: „ministarstva” zapeta i reči: „po prethodno pribavljenom mišljenju drugih organa i organizacija nadležnih za odgovarajuću oblast” brišu se.

Član 4.

 

Posle člana 7. dodaje se novi odeljak i dva nova čl. 7a i 7b koji glase:

„Agencija za razvoj turizma

 

Član 7a

 

Za obavljanje razvojnih i stručnih poslova u oblasti planiranja i razvoja turizma Vlada osniva Agenciju za razvoj turizma (u daljem tekstu: Agencija), u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne agencije.

Agencija ima svojstvo pravnog lica koje stiče upisom u sudski registar.

 

Član 7b

Agencija:

priprema Strategiju razvoja turizma Republike Srbije i programe konkurentnosti turističkog proizvoda;

2.

priprema akt o proglašenju turističkog prostora;

donosi akt kojim se utvrđuje turistička regija i vodi registar turističkih regija;

donosi programe razvoja turizma turističkih regija;

donosi akt kojim se određuje kategorija turističkog mesta i vodi registar turističkih mesta;

finansira i realizuje projekte izgradnje i uređenja građevinskog zemljišta i projekte izgradnje turističke infrastrukture u cilju realizacije turističkih projekata;

finansira i upravlja projektima turističke suprastrukture (ugostiteljski objekti za smeštaj, objekti u banjama, marine itd.);

 osniva investicione konzorcijume privrednih subjekata radi realizacije turističkih projekata i projekata revitalizacije turističkih objekata;

priprema program podsticanja razvoja turizma, program investicionih podsticaja i olakšica i program kreditiranja turističke privrede;

 pruža stručne savete i druge usluge iz oblasti razvoja i unapređenja turizma;

 sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave i privrednim subjektima u cilju zaštite i unapređenja životne sredine, izgradnje javnih puteva, javnih površina, sportsko – rekreativnih sadržaja, parkirališta i sl;

ostvaruje saradnju sa nadležnim organima i organizacijama kao i međunarodnu saradnju;

formira i razvija turističko – geografski informacioni sistem;

učestvuje u organizovanju seminara, priprema i realizuje programe edukacije kadrova u turizmu;

obavlja i druge stručne i razvojne poslove u skladu sa osnivačkim aktom i statutom.

Poslovi iz tač. 3) i 5) ovog člana obavljaju se kao povereni poslovi.”

Član 5. 

U članu 11. stav 2. u tački 1) broj: „1.000” zamenjuje se brojem: „5.000”.

Tačka 2) briše se.

U dosadašnjoj tački 3) koja postaje tačka 2) posle reči: „organizaciju” dodaju se reči: „ili organizaciju za operativne, marketinške i promotivne poslove”.

Dosadašnja tačka 4) postaje tačka 3).

3.

Član 6.

U članu 12. stav 1. menja se i glasi:

„Turistička regija utvrđuje se aktom Agencije na predlog jedinica lokalne samouprave”.

U stavu 4. reč: „Ministarstvo” zamenjuje se rečju: „Agencija”.

Stav 5. menja se i glasi:

„Protiv akta iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove turizma (u daljem tekstu: ministar) u roku od 15 dana od dana prijema akta.”

Član 7.

U članu 14. stav 1. reč: „ministra,” zamenjuje se rečima: „koji donosi Agencija”. 

U stavu 2. reči: „donosi se na predlog komisije za kategorizaciju turističkih mesta, koju imenuje ministar i”, brišu se.

Stav 3. briše se.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. reč: „Ministarstvo” zamenjuje se rečju: „Agencija ”.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

„Protiv akta iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana prijema akta.”

Član 8.

 

U članu 16. stav 3. briše se.

 

Član 9.

 

U članu 18. stav 3. briše se.

 

Član 10.

 

U članu 25. stav 1. reč: „deset” zamenjuje se rečju: „šest”, a reč: „preduzeća” zamenjuje se rečima: „privrednih subjekata”.

 

U naslovu odeljka iznad člana 33. reči: „Neprofitna organizacija” zamenjuje se rečju: „Organizacija”.

 

U članu 33. stav 1. reč: „preduzećima” zamenjuju se rečima: „privrednim društvima”, a reč: „neprofitnu” briše se.

 

Član 12.

 

U članu 37. stav 1. tačka 3. menja se i glasi:

„3) učenici i studenti koji organizovano borave u domovima učenika i studenata radi izvođenja sportsko – rekreativnih i drugih aktivnosti po programu ministarstva nadležnog za poslove prosvete, studenti koji organizovano borave u turističkom objektu radi izvođenja obavezne nastave u skladu sa nastavnim planom obrazovne ustanove, osim sportista koji se nalaze na pripremama i takmičenjima;”

Posle tačke 3. dodaje se tačka 3a) koja glasi:

„3a) učenici i studenti učesnici republičkih i regionalnih takmičenja u znanju i veštinama, osim seminara i kongresa;”

U stavu 3.posle reči: „škole” dodaju se reči: „odnosno obrazovne ustanove”, a reči: ,,odnosno organizatora radnih, istraživačkih i ekoloških akcija” brišu se.

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom da proširi krug lica iz stava 1. tačka 2) ovog člana.”

 

Član 13.

U članu 38. stav 1. reči: „i lica” brišu se, a posle reči u zagradi: „davalac smeštaja” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: ,,kao i privredni subjekti preko kojih se pružaju usluge smeštaja.”

Stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

.

 

Član 14.

 

U članu 43. stav 4. menja se i glasi:

5.

„Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se na lica koja na teritoriji turističkog mesta imaju sedište, ogranak, poslovnicu ili nepokretnost iz stava 3. ovog člana.”

Član 15. 

U članu 52. reč: „preduzeće” zamenjuje se rečima: „privredno društvo”, a posle reči: „koje” zapeta i reči: „u okviru registrovane delatnosti putničkih odnosno turističkih agencija” brišu se.

 

 

Član 16.

 

U članu 54. stav 3. reč: „samo” briše se, a posle reči: „zakona” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: ,,kao i poslovi uobičajeni u turističkom prometu koji se obavljaju u skladu sa posebnim zakonima (menjački poslovi, poslovi osiguranja).”

U članu 54. stav 5. reč: „delatnosti” briše se.

 

Član 17.

 

U članu 55. stav 1. posle reči: „agencija” dodaju se reči: „organizator putovanja”.

 

Član 18.

 

U članu 56. stav 2. posle reči: „organizator turističkih putovanja je” dodaju se reči: „privredno društvo odnosno”.

U stavu 3. reč: „preduzeće” zamenjuje se rečima: „privredno društvo”.

Stav 5. briše se.

Član 19.

 

U članu 59. stav 1. posle reči „izdaje” dodaju se reči: „privrednom društvu, odnosno”.

Tačka 1) briše se.

Dosadašnja tač. 2) do 4) postaju tač. 1) do 3).

U dosadašnjoj tački 5) koja postaje tačka 4), podtačka (1) briše se.

Podtačke (2) do (4) postaju podtačke (1) do (3).

Dosadašnja tačka 6) postaje tačka 5).

6.

Stav 2. menja se i glasi:

„Polisom osiguranja, garancijom banke, odnosno sredstvima iz stava 1. tačka 4) ovog člana ( u daljem tekstu: finansijska garancija) obezbeđuje se:

povraćaj putniku razlike između ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju usluga obuhvaćenih programom putovanja;

povratak, nužni smeštaj i ishrana putnika u slučaju stečaja ili privremene nelikvidnosti organizatora putovanja.”

Stav 3. menja se i glasi:

„ Finansijsku garanciju iz stava 1. tačka 4) ovog člana, organizator putovanja mora imati za sve vreme važenja licence. ”

Član 20.

 

U članu 60. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

„3) podelom privrednog društva, odnosno preduzeća nosioca licence.”

 

Član 21.

 

U članu 62. stav 2. tač. 1) i 2) menjaju se i glase:

„1)poslovno ime privrednog društva, odnosno preduzeća kome je izdata licenca;

2) sedište privrednog društva, odnosno preduzeća;”

U tački 4) reči: „tačka 5)” zamenjuju se rečima: „tačka 4)” .

Član 22.

U članu 63. stav 3. menja se i glasi:

„Opšti uslovi putovanja sadrže:

prava i obaveze organizatora putovanja, a naročito pravo organizatora putovanja na naknadu učinjenih troškova ako je putnik odustao od ugovora zbog okolnosti koje nije mogao izbeći ili otkloniti i koje bi, da su postojale u vreme zaključenja ugovora, predstavljale opravdan razlog da ne zaključi ugovor, kao i u slučaju ako je putnik obezbedio odgovarajuću zamenu ili je zamenu našao sam organizator;

prava i obaveze putnika, a naročito prava putnika za slučaj otkaza putovanja;

uslove za izmenu ugovorene cene putovanja;

vrstu finansijske garancije, prava putnika i način aktiviranja tih garancija;

7.

postupak, rokove i obaveze organizatora putovanja u vezi sa reklamacijom putnika zbog neizvršenja ili nepotpunog izvršenja usluga obuhvaćenih programom putovanja.”

Član 23.

U članu 65. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Agencija posrednik može da nudi i prodaje aranžman organizatora putovanja sa kojim ima zaključen posrednički ugovor o putovanju.”

Član 24.

 U članu 70. stav 1. posle reči „turističkog vodiča” dodaju se reči: „i lokalnog turističkog vodiča”, a posle reči: „stav1.” dodaju se reči: „i člana 73. stav 2.”

Član 25.

 

U članu 82. stav 2. reč: „preduzeća” zamenjuje se rečima: „privredna društva”, a reči: „registrovani za obavljanje ove delatnosti” brišu se.

 

Član 26.

 

Član 85. stav 1. menja se i glasi:

,,Ugostiteljsku delatnost mogu da obavljaju privredna društva, preduzeća i preduzetnici, kao pretežnu ili kao drugu delatnost u skladu sa osnivačkim aktom ili statutom, a druga pravna lica samo ukoliko su upisana u odgovarajući registar za obavljanje ugostiteljske delatnosti (u daljem tekstu: ugostitelj).”

 

Član 27.

 

Član 86. menja se i glasi:

,,Privredni subjekti koji imaju odmarališta i druge objekte za pružanje usluga smeštaja i ishrane zaposlenima kao i zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost specijalizovane rehabilitacije, mogu obavljati ugostiteljsku delatnost na način propisan ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.”

 

8.

Član 28.

 

U članu 89. stav 1.tačka 5) posle reči: „objekata” dodaju se reči: „koja mu je određena aktom ministra”.

Tačka 8) briše se.

Dosadašnja tačka 9) postaje tačka 8).

Dosadašnja tačka 10) koja postaje tačka 9) menja se i glasi:

„9) u ugostiteljskom objektu za smeštaj uredno i ažurno vodi eviidenciju gostiju, koja sadrži sledeće podatke: ime i prezime korisnika smeštaja, prebivalište-adresu stanovanja, broj lične karte ili pasoša ili drugog odgovarajućeg dokumenta za maloletna lica, državljanstvo, datum rođenja, datum početka korišćenja smeštaja, datum završetka korišćenja smeštaja i broj sobe;”

Dosadašnja tačka 11) postaje tačka 10).

Član 29.

U članu 90. posle reči: „zdravstvene uslove” dodaju se reči: „i uslove zaštite životne sredine”.

Član 30.

 

U članu 92. stav 2. posle reči: „vozila” zapeta i reči: „plovni i plutajući objekti” brišu se.

Član 31.

U članu 94. stav 2. briše se.

 

Član 32.

 

U članu 97. stav 2. reči: „ugostiteljskog usmerenja” brišu se.

U stavu 3. reči: „ugostiteljskog usmerenja” brišu se.

 

Član 33.

 

U članu 98. stav 1. reči: „pet godina” zamenjuju se rečima: „tri godine”.

Član 34.

U članu 105. stav 1. reči: „privrednog subjekta registrovanog za obavljanje ugostiteljske delatnosti” zamenjuju se rečima: „ugostitelja”.

Stav 2. briše se.

9.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

 

Član 35.

Član 110. menja se i glasi:

„Nautičku delatnost može obavljati privredno društvo, drugo pravno lice odnosno preduzetnik u objektima koji ispunjavaju propisane minimalne tehničke uslove za obavljanje nautičke delatnosti (u daljem tekstu: objekti nautičkog turizma).”

Član 36.

U članu 117. stav 3. posle reči: „turističke naknade,” dodaju se reči: ,,ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine u delu kojim se uređuje zaštita životne sredine”. 

Član 37.

 

U članu 119. stav 1. tačka 5) reči: „člana 38. stav 2.” brišu se.

U stavu 2. tačka 2) posle reči: „putovanja” dodaju se reči: „privrednom društvu, odnosno”.

U tački 9) reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „stav 3.”

Stav 3. menja se i glasi:

„Inspektor će rešenjem utvrditi privremenu zabranu obavljanja delatnosti do ispunjenja zakonom propisanih uslova.”

U stavu 5. reči: „iz stava 4.” zamenjuju se rečima: ,,iz stava 3.”

 

Član 38.

 

U članu 121. stav 1. reč: „preduzeće” zamenjuje se rečima: „privredno društvo”.

Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

„1a) ako nudi i prodaje aranžman organizatora putovanja bez zaključenog posredničkog ugovora o putovanju (član 65. stav 2.) ”.

U stavu 3. posle reči: „tač.” dodaju se reči: „1a),”.

10.

Član 39.

 

U članu 122. stav 1. reč: „preduzeće” zamenjuje se rečima: „privredno društvo”.

U tački 4) reči: „tačka 2.” zamenjuju se rečima: „tačka 1.”

„Tačka 5) menja se i glasi:

5) nema finasijsku garanciju iz člana 59. st. 1. tačka 4) ovog zakona;”.

U tački 7) posle reči: „programa putovanja” dodaju se reči: „(član 63. stav 2.)”.

Tačka 9) menja se i glasi:

„9) ne naznači svojstvo posrednika u prodaji aranžmana organizatora putovanja ( član 65.stav 1.);”

U tački 14), u zagradi posle reči: „člana 119.” dodaju se reči: „i član

120”.

U stavu 2. reč: „preduzeću” zamenjuje se rečima: „privrednom društvu”.

U stavu 3. broj: „13)” zamenjuje se brojem: „14) ”.

 

Član 40.

U članu  123. stav 1. reč: „preduzeće” zamenjuje se rečima: „privredno društvo”.

U stavu 1. tačka 1) briše se.

Dosadašnje tač. 2) do 8) postaju tač.1) do 7).

Tačka 9) briše se.

Dosadašnje tač. 10) i 11) postaju tač. 8) i 9).

U dosadašnjoj tački 12) koja postaje tačka 10) reči: „tačka 9)” menjaju se i glase: „tačka 8)”.

U dosadašnjoj tački 13) koja postaje tačka 11) reč: „knjigu” zamenjuje se rečju: „evidenciju”, a reči u zagradi: „tačka 10)” menjaju se i glase: „tačka 9)”.

Dosadašnje tačke 14) i 15) postaju tačke 12) i 13).

Član 41.

 

U članu 124. tačka 5) menja se i glasi:

„ 5) postupa suprotno odredbama člana 106. ovog zakona;”

Posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja glasi:

„6) ne postupi po rešenju turističkog inspektora.”

 

11.

Član 42.

 

U članu 125. stav 1. reč: „preduzeće” zamenjuje se rečima: „privredno društvo”.

U stavu 1. tačka 1) u zagradi posle reči: „član 63. stav 5” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „član 65. stav 1.”

Tačka 6) menja se i glasi: 

„6) Na ulazu u poslovnicu turističke agencije ili ugostiteljski objekat ne istakne raspored radnog vremena i ne pridržava ga se u svom poslovanju (član 54. stav 4. i član 89. tačka 1) ili postupa suprotno odredbama člana 89. tač. 4), 6), 7) i 10).”

Član 43.

 

Vlada će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbediti prostorne, tehničke, finansijske i drute materijalne uslove za početak rada Agencije.

 

Član 44.

Rešenja o određivanju kategorije ugostiteljskih objekata doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, važe do isteka roka određenog u tim rešenjima.

Turistički vodiči dužni su da izvrše zamenu legitimacije i oznake turističkog vodiča najkasnije u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 45.

Privredna društva odnosno preduzeća dužna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

Član 46.

 

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

 

 

 

 

 

I USTAVNI OSNOV

 

Ustavni osnov za donošenje Zakona o dopunama Zakona o turizmu sadržan je u odredbama člana 72. st. 1. tačka 4. i 9. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti tržišta ….. i mere za usmeravanje i podsticanje razvoja.

  

 

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

 

Srpski turistički proizvodi i pored značajnih turističkih potencijala nisu adekvatno razvijeni niti komercijalizovani na turističkom tržištu. Naime, sa sadašnjih 87 000 smeštajnih kapaciteta u zastarelim objektima, Srbija ne postiže ni približne poslovne rezultate od onih koje ostvaruju konkurentske zemlje. Zbog zatvorenosti tržišta kasnio je proces restrukturiranja i privatizacije, nije bilo značajnih ulaganja iz zemlje i inostranstva, tako da nije došlo do razvoja novih oblika turističke ponude. Važeći Zakon o turizmu stvorio je osnovne pretpostavke za razvoj turizma kroz integralno planiranje, sistem podsticaja razvoja turizma, budžetski fond za razvoj turizma i sistem turističkih organizacija. Međutim, da bi se podigla konkurentnost i atraktivnost turističkih proizvoda, uzimajući u obzir svetska iskustva, neophodno je u potpunosti razviti razvojne mehanizme uzimajući u obzir iskustva koja su koristile konkurentske zemlje, što treba jednim delom da se obezbedi osnivanjem Agencije za razvoj turizma.

U slučajevima male produktivnosti, kada nema dugoročnih finansijskih izvora, kada javni i privatni sektor nemaju dovoljno snage za razvojni uzlet, vlade zemalja posredstvom specijalizovanih agencija direktno ulaze u pripremu investicionih projekata za tržište ili privremeno i same deluju kao preduzetnici u cilju što bržeg razvoja turizma, o čemu svedoče primeri Grčke, Tunisa, Egipta, Poljske.

Ukoliko se želi brza revitalizacija nasleđene turističke ponude, zaštita i plansko korišćenje turističkih potencijala, potreban je intervencionistički model razvoja i stvaranje profesionalnog i operativnog državnog učesnika u turizmu, ne samo kao inicijatora i partnera javnog sektora već i partnera svim domaćim i međunarodnim investitorima i fondovima. Agencija za razvoj turizma predstavlja model koji bi mogao rešiti izraziti deficit kompetentnih subjekata

2.

na lokalnom nivou. U protivnom, Srbija će u doglednoj budućnosti teško moći da unapredi sopstvenu operativnu efikasnost i konkurentnost u turizmu. 

 

 

Donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za osnivanje Agencije za razvoj turizma kako osnovnog mehanizma za postizanje globalne konkurentnosti turističkog proizvoda u Srbiji, obezbeđuju se uslovi za primenu usavršenijeg sistema planiranja razvoja turizma kao i za adekvatno pozicioniranje turističkih regija na tržištu.

Ostalim odredbama ovog zakona obezbeđuje se međusobna usaglašenost propisa sa odredbama drugih propisa (Zakona o privrednim društvima (“Sl. Glasnik RS“, broj 125/04), Zakona o registraciji privrednih subjekata (“Sl. Glasnik RS“, br. 55/04 i 61/05), Zakona o državnim službenicima (“Sl. Glasnik RS“, broj 79/05, 81/05 i 83/05), Zakona o zdravstvenoj zaštiti (“Sl. Glasnik RS“, broj 107/05), Zakona o zaštiti potrošača (“Sl. Glasnik RS“, broj 79/05) i dr.).

Postupilo se po preporukama Svetske trgovinske organizacije i brisana je odredba iz postojećeg zakona da inostrane turističke agencije mogu realizovati grupna turistička putovanja u Republici Srbiji preko organizatora putovanja kao i preporuke Kancelarije za pridruživanje EU da se važnost rešenja o određivanju kategorije ugostiteljskih objekta uskladi sa praksom zemalja EU.

Takođe, preciziran je krug lica koja su oslobođena od plaćanja boravišne takse, proširen je krug delatnosti koje se mogu obavljati u poslovici i na delatnosti koje su uobičajene u turističkom prometu, a koje su u funkciji putnika. Agencija posrednik je oslobođena obaveze da ima rukovodioca poslovnice, izvršena je liberazicija kadrovskog uslova za rukovodioca ugostiteljskog objekta s obzirom da na teritoriji pojedinih opština nedostaju kadrovi sa višom stručnom spremom ugostiteljskog usmerenja, izvršeno je preciziranje pojedinih zakonskih odredbi u cilju obezbeđivanja veće zaštite korisnika usluga, kao i usaglašavanje kaznenih odredaba sa materijalnim odredbama zakona.

 

 

Prilikom izrade Strategije razvoja turizma Republike Srbije, a u cilju analize trenutnog stanja u turizmu naše zemlje, radilo je sedam radionica koje su održane širom Srbije uz 290 učesnika. Obavljeno je 14 razgovora sa predstavnicima za turizam relevantnih institucija, kao i razgovori sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom kulture, Ministarstvom nauke i zaštite životne sredine i Ministarstvom privrede. Sprovedeno je anketno istraživanje

3.

metodom slučajnog uzorka putem strukturiranog upitnika na 760 ispitanika – stranih posetilaca na graničnim prelazima.

Dalji rad na izradi Strategije pokazao je da turistički sektor u Republici Srbiji, a pre svega turističke destinacije, tek treba da stvore konkurentnost za učešće na međunarodnom tržištu. U tom smislu identifikovana je potreba za uspostavljanjem jake nacionalne poluge u formi državne agencije za razvoj turizma koja bi bila inicijator i partner javnom sektoru, domaćim i inostranim investitorima i imala presudni uticaj na rast konkurentnosti srpskog turističkog proizvoda.

Kako se javne agencije mogu formirati samo zakonom, bez izmene zakona nije moguće stvoriti zakonski osnov za formiranje ove razvojne institucije.Takođe ni ostali navedeni problemi i ciljevi nisu mogli biti rešeni bez izmene i dopune postojećeg zakona.

 

Donošenjem akta stvara se pravni okvir za uspešno i efikasno upravljanje razvojem turizma. Takođe bez izmene i dopune postojećeg zakona nije moguće obezbediti usaglašenost zakona sa odredbama drugih propisa, preporukama Svetske trgovinske organizacije i Kancelarije za pridruživanje EU, kao i preciznije definisanje odredaba koje se tiču obezbeđivanja veće zaštite korisnika turističkih usluga.

 

Prilikom izrade Strategije razvoja turizma Republike Srbije razmatrane su mogućnosti za formiranje razvojne organizacije bez izmene zakona. Međutim, zbog specifičnosti razvoja turizma u Srbiji i potrebe da dinamika razvoja bude znatno brža nego u konkurentskim zemljama, a na osnovu iskustva turistički razvijenih zemalja neophodno je stvoriti zakonski osnov za formiranje razvojne institucije. 

 

Donošenjem akta stvara se pravni okvir za uspešno i efikasno upravljanje razvojem turizma.

III ANALIZA EFEKATA

 

Na koga i kako će najverovatnije uticati predložena rešenja  

Važeći Zakon o turizmu stvorio je normativno-pravni okvir za formiranje integralnog turističkog proizvoda i unapređenje turizma kao delatnosti od značaja za ekonomiju zemlje. Međutim, u dosadašnjoj primeni ovog zakona pokazalo

4.

se da je za ostvarenje željenih efekata, brze revitalizacije nasleđene turističke ponude, zaštite i planskog korišćenje turističkih potencijala potrebno stvoriti odgovarajuće institucionalne mehanizme koji bi bili adekvatna podrška razvoju.

U tom smislu predložena su rešenja koja se odnose na javni sektor, ali i na privredne subjekte koji obavljaju delatnosti i pružaju usluge iz oblasti turizma. Predložena rešenja imaće pozitivan uticaj i na korisnike turističkih usluga, kroz obezbeđivanje njihove efikasnije zaštite.

Nova rešenja iz zakona pozitivno će uticati na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.

Troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi

U pogledu finansijske garancije koja je uslov za dobijanje licence, postojeći zakon pravi razliku između organizatora putovanja u zemlji i inostranstvu koji mora imati obezbeđena sredstva u iznosu od 30.000 evra, i organizatora putovanja u zemlji koji mora imati obezbeđena sredstva u iznosu od 5.000 evra. Obaveza finansijaske garancije u zakonu je alternativno data i može biti u vidu polise osiguranja na iznos od 30.000, odnosno 5.000 evra, ili bankarske garancije ili garantnog pologa na ove iznose.

U smislu rešenja iz postojećeg zakona, troškovi dobijanja godišnje polise osiguranja na iznos od 30.000 evra do sada su iznosili u proseku 200 evra, a na iznos od 5.000 evra oko 150 evra u dinarskoj protivrednosti.

Preciziranjem postojećih rešenja ( član 19.ovog zakona), koja se odnose na finansijsku garanciju poskupeće polise osiguranja za organizatore putovanja, koje predstavljaju i najčešći vid finansijske garancije.

Procenjuje se da bi ovi troškovi iznosili godišnje od 2.000 – 3.000 evra (za organizatora putovanja u zemlji i inostranstvu ) odnosno od 1500 – 2000 evra (za organizatora putovanja u zemlji ).

Pozitivni efekti koji opravdavaju ove troškove

Finansijskom garancijom obezbeđuje se povraćaj razlike između ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju usluga obuhvaćenih programom putovanja i povratak, nužni smeštaj i

ishrana putnika u slučaju stečaja ili privremene nelikvidnosti organizatora putovanja.

U skadu sa Direktivom Saveta EEZ o organizovanom putovanju, odmoru i kružnom putovanju, predloženim rešenjem stvaraju se pretpostavke za podizanje nivoa kvaliteta usluga organizatora putovanja i obezbeđivanje efikasne i veće zaštite korisnika putnika – korisnika turističkih usluga.

5.

Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Predloženim rešenjima iz člana 19. pooštravaju se uslovi u pogledu obaveze agencije za izvršavanje programa putovanja čime će se stimulisati tržišna konkurencija sa stanovišta kvaliteta pruženih usluga i zaštite potrošača.

Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu

Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona

U skladu sa novim rešenjima izvršiće se izmena postojećih podzakonskih akata i to: Pravilnika o bližim uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za obavljanje poslova organizovanja turističkih putovanja i Pravilnika o minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata.

IV FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

 

Primenom ovog Zakona proističu finansijske obaveze za Vladu radi obrazovanja i obavljanja delatnosti Agencije za razvoj turizma i potrebno je da se

6.

obezbede sredstva u Budžetu Republike Srbije za 2006. godinu u iznosu od ukupno 50 miliona dinara.

 

V OBRAZLOŽENjE PREDLOŽENIH REŠENjA

Članom 1. zakona izvršeno je terminološko i suštinsko usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici svojstvo pravnog subjekta stiču upisom u odgovarajući registar, te je nepotrebno tu činjenicu naglašavati u zakonu.

Članom 2. zakona precizirano je da se Strategija razvoja turizma Republike Srbije realizuje putem programa razvoja turizma turističkih regija, kao i Strategije promocije turizma.

Stavom 2. izvršeno je usklađivanje sa odredbama člana 1. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi (“Sl. Glasnik RS“, br. 9/02, 33/04, 135/04), kojim je propisano da se lokalna samouprava ostvaruje u opštini, gradu i gradu Beogradu )u daljem tekstu: lokalna samouprava).

Članom 3. zakona vezan je za član 2. i član 6. Predloga zakona. Njime se precizira da Vlada donosi Strategiju promocije turizma na predlog ministarstva, a programe razvoja turističkih regija donosi Agencija za razvoj turizma koja se osniva ovim zakonom.

Članom 4. zakona obrazuje se Agencija za razvoj turizma kao javna agencija za obavaljanje razvojnih i stručnih poslova u turizmu i ostvarivanje ciljeva utvrđenih Strategijom razvoja turizma Republike Srbije.

Članom 5. zakona delimično su izmenjeni kriterijumi za proglašenje turističke regije, što predstavlja usaglašavanje sa opšteprihvaćenim standardima u zemljama Evropske unije.

Kako turistička regija predstavlja razvojnu kategoriju, a uvažavajući primedbe Ministarstva privrede kriterijum koji se odnosi na broj ostvarenih noćenja, brisan je.

Članom 6. izvršeno je usaglašavanje teksta zakona u skladu sa poslovima Agencije. Takođe je izvršeno usklađivanje sa odredbama člana 1. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi (“Sl. Glasnik RS“, br. 9/02, 33/04, 135/04), kojim je propisano da se lokalna samouprava ostvaruje u opštini, gradu i gradu Beogradu (u daljem tekstu: lokalna samouprava).

Članom 7. izvršeno je usaglašavanje teksta zakona u skladu sa poslovima Agencije.

Članom 8. zakona izvršeno je brisanje člana 16. stav 3. Zakona o turizmu. Odnos korisnika podsticajnih sredstava (bespovratnih i kreditnih) i

7.

ministarstva regulisan je Uredbom o utvrđivanju kriterijuma, bližih uslova i namene korišćenja sredstava za subvencije u turizmu u 2006. godini («Službeni glasnik RS», broj 27/06), po kojoj kod dodele kreditnih sredstava korisnik zaključuje ugovor sa Fondom za razvoj Republike Srbije.

Članom 9. zakona brisan je član 18. stav 3. Zakona o turizmu u cilju usaglašavanje sa odredbama Zakona o državnim službenicima. Naime, članom 190. stav 2. tačka 1) Zakona o državnim službenicima prestala je da važi odredba člana 23. Zakona o javnim službama (“Sl. Glasnik RS“, broj 42/91 i 71/94), koja u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u ustanovi, upućuje na primenu propisa o zaposlenima u državnim organima. Pojam državnih službenika i njihov poslodavac propisan je odredbama člana 2. i 3. Zakona o državnim službenicima, a propisi koji se primenjuju u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave uređeni su članom 189. Zakona o državnim službenicima.

Članom 10. zakona, u cilju efikasnijeg rada, smanjen je broj članova upravnog odbora od 11 na 7. Takođe je izvršeno terminološko usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima.

Članom 11. zakona brisanjem reči “neprofitna“, ostavlja se osnivaču da sam odluči o načinu finansiranja rada organizacije za operativne, marketinške i promotivne poslove. Izvršeno je i terminološko usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima.

Član 12. S obzirom na različita tumačenja u praksi i probleme inspekcijskih organa u postupku kontrole i primene postojećeg člana 37. stav 1. tačka 3. postojećeg zakona, Nacrtom zakona precizira se krug lica koja su oslobođena plaćanja boravišne takse.

Zdravstvene ustanove (specijane bolnice i zavodi) koji u obavljanju zdravstvene delatnosti koriste prirodni faktor lečenja, prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (“Sl. glasnik RS“ broj 107/2005), mogu pružati i usluge iz turizma, u skladu sa propisima koji uređuju oblast turizma. Na teritoriji Republike Srbije u ovim objektima ima oko 8000 ležaja, od kojih oko 5000 su bolničke postelje koje su opredeljene Uredbom o planu mreže zdravstvenih ustanova. Jedan broj lica upućuje se na lečenje preko Fonda zdravstvene zaštite i ova lica ne plaćaju troškove boravka.Ministarstvo finansija i Ministarstvo zdravlja, kao i pojedine jedinice lokalne samouprave imaju različito mišljenje o oko naplate boravišne takse licima koja borave u banjskim i klimatskim mestima, a plaćauju troškove boravka u ovim ustanovama. Kako boravišna taksa predstavlja izvorni prihod jedinice lokalne samouprave zadržano je rešenje da su plaćanja boravišne takse oslobođena lica koja su upućena na lečenje od strane nadležne lekarske komisije, ali je dato ovlašćenje jedinici lokalne samouprave da svojom odlukom proširi krug lica.

Član 13. zakona: kako fizičko lice u smislu odredbe člana 105. stav 1. Zakona o turizmu može izdavati sopstvene smeštajne kapacitete samo preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili ugostitelja koji i vrše

8.

naplatu pruženih usluga, u obavezu naplate boravišne takse uključuju se i navedeni privredni subjekti koji posreduju u uslugama smeštaja.

Predlaže se brisanje stava 2. člana 38, jer istovremena naplata od strane davaoca smeštaja i istovremeno iskazivanje u računu ne mogu da se ispune u slučaju kada korisnik usluga smeštaja uplati turističko putovanje u agenciji, jer u tom slučaju uslugu smeštaja ne naplaćuje davalac smeštaja.

U članu 14. zakona izvršeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima, kao i pojašnjavanje obaveznika plaćanja turističke naknade.

U članu 15. zakona izvršeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima, s obzirom da privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.

Članom 16. zakona se proširuje krug delatnosti koje se mogu obavljati u poslovici i na delatnosti koje su uobičajene u turističkom prometu koje su u funkciji putnika, odnosno korisnika usluga turističke agencije. Izvršeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima, s obzirom da privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.

U članu 17. zakona precizira se postojeća odredba, čime se agencija posrednik oslobađa od obaveze da ima rukovodioca poslovnice.

Članom 18. zakona vrši se terminološko usaglašavanje člana 56. Zakona o turizmu sa odredbama Zakona o privrednim društvima i briše se stav 5. istog člana na osnovu preporuka Svetske trgovinske organizacije i Kancelarije za pridruživanje EU.

U članu 19. zakona vrši se usaglašavanje člana 59. Zakona o turizmu sa odredbama Zakona o privrednim društvima. U stavu 1. tačka 1) navedenog člana se briše, čime je izvršeno usaglašavanje sa Zakonom o registraciji privrednih subjekta kojim je propisano da se u registar privrednih subjekata upisuje jedna – pretežna delatnost privrednog subjekta, kao i sa Zakonom o privrednim društvima kojim je propisano da privredna društva mogu obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti. U tački 5) podtačka (1) se briše, jer je zaštita putnika obezbeđena rešenjima iz podtačke (2)-(4). Izmenom stava 2. pojašnjava se smisao sada važeće odredbe zakona.

U članu 20. zakona vrši se terminološko usaglašavanje člana 60. Zakona o turizmu sa odredbama Zakona o privrednim društvima.

U članu 21. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa odredbama Zakona o privrednim društvima.

Član 22. u postupku izdavanja licenci organizatorima turističkih putovanja, uočeno je da opšti uslovi putovanja ne sadrže sve potrebne elemente kojima bi se putnik obavestio o svojim pravima o obavezama, ali i putnička agencija zaštitila svoja prava. Stoga se predlaže pojašnjavanje postojeće odredbe zakona.

9.

U članu 23. izvršena je dopuna odredaba zakona koje se odnose na obaveze agencije posrednika. Turistička inspekcija u postupku nadzora uočila je da neke agencije posrednici postupaju u skladu sa članom 65. postojećeg zakona, ali prodaju aranžmane organizatora putovanja bez znanja i zaključenog ugovora sa organizatorom putovanja. Da bi se zaštitili putnici kao i stvorile zakonske predpostavke za preduzimanje upravnih i kaznenih mera, predlaže se dopuna ovog člana zakona.

U članu 24. vrši se pojašnjavanje postojećih odredaba zakona.

U članu 25. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima, usaglašavanje sa Zakonom o registraciji privrednih subjekta kojim je propisano da se u registar privrednih subjekata upisuje jedna – pretežna delatnost privrednog subjekta i sa Zakonom o privrednim društvima kojim je propisano da privredna društva mogu obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti

U članu 26. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima, kao i usaglašavanje sa Zakonom o registraciji privrednih subjekta kojim je propisano da se u registar privrednih subjekata upisuje jedna – pretežna delatnost privrednog subjekta i sa Zakonom o privrednim društvima kojim je propisano da privredna društva mogu obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.

U članu 27. Preciziraju se postojeća rešenja vezana pružanje usluga ishrane i smeštaja i trećim licima u odmaralištima kao i zdravstvenim ustanovama koje pretežno koriste prirodno-lekoviti faktor.

U članu 28. tačka 5) zakona, radi pojašnjavanja teksta i usklađivanja sa kaznenom odredbom, predlaže se dopuna ove odredbe.Takođe briše se odredba člana 89. stav 1. tačka 8) Zakona o turizmu s obzirom da je obaveza izdavanja računa, kao i sankcija za njegovo ne izdavanje, uređena i sankcionisana propisima iz oblasti finasija i Zakonom o zaštiti potrošača, a obaveza iskazivanja boravišne takse članom 39. Zakona o turizmu. U tački 10) propisuju se podaci koji se evidentiraju za sve goste, čime se olakšava postupak inspekcijskog nadzora, naročito kod naplate boravišne takse. Ovo s obzirom da su evidencije o boravištu građana koje koriste usluge smeštaja kod ugostitelja uređene propisima iz 1984. godine, koji su još uvek na snazi (Pravilnik o obrascima i načinu vođenja evidencije o prebivalištu i boravištu građana (“Sl. Glasnik SRS“, br. 21/84 i 7/90), a koji predviđaju odvojene evidencije za domaće i strane turiste.

U članu 29. uvažena je inicijativa Ministarstva nauke.

U članu 30. zakona plovni i plutajući objekti se tretiraju kao ugostiteljski objekti, s obzirom da se na plovnim i plutajućim objektima obavlja ugostiteljska delatnost uz prisutnu tendenciju njihovog uvećanja i obogaćivanja ugostiteljske ponude.

10.

U članu 31. zakona stav 2. se briše. Brisanje ove odredbe predlaže se jer njena primana u praksi dovodi do zloupotrebe opštinskih odluka o radnom vremenu ugostiteljskih objekata.

U članu 32. zakona izvršena je liberazicija kadrovskog uslova za rukovodioca ugostiteljskog objekta, tako što je brisan uslov da rukovodilac bude lice sa višom stručnom spremom ugostiteljskog usmerenja, kako na teritoriji pojedinih opština nedostaju takvi kadrovi.

U članu 33. zakona važnost rešenja o određivanju kategorije ugostiteljskog objekta sa pet godina smanjuje se na tri godine, čime se usaglašavaju rešenja sa praksom zemalja EU.

U članu 34. zakona vrši se usaglašavanje sa Zakonom o registraciji privrednih subjekta kojim je propisano da se u registar privrednih subjekata upisuje jedna – pretežna delatnost privrednog subjekta i sa Zakonom o privrednim društvima kojim je propisano da privredna društva mogu obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti. Brisana je odredba kojom je fizičko lice bilo obavezano da dostavlja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave ugovor sa lokalnom turističkom organizacijom ili agencijom o izdavanju kuća, apartmana i soba, s obzirom da je izmenom člana 89. obezbeđena evidencija gostiju.

U članu 35. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima kao i usaglašavanje sa Zakonom o registraciji privrednih subjekta kojim je propisano da se u registar privrednih subjekata upisuje jedna – pretežna delatnost privrednog subjekta i sa Zakonom o privrednim društvima kojim je propisano da privredna društva mogu obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.

U članu 36. zakona uvažena je inicijativa Ministarstva nauke.

U članu 37. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima, brisan je stav kojim je bilo propisano da će inspektor rešenjem utvrditi vreme trajanja privremene zabrane i rok za otklanjanje nedostataka s obzirom da u rešenju o privremenoj zabrani nije uvek moguće utvrditi vreme trajanja zabrane i rok za otklanjanje nedostataka jer taj rok u nekim slučajevima ne zavisi samo od lica na koje se zabrana odnosi (upis u odgovarajući registar, pribavljanje licence, obezbeđivanje potrebnih kadrova). U stavu 5. predloženim rešenjem izvršeno je usaglašavanje sa postojećim tekstom Zakona o turizmu.

U članu 38. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima, kao i usaglašavanje kaznenih odredaba za materijalnim odredbama Zakona o turizmu.

U članu 39. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima i usaglašavanje kaznenih odredaba za materijalnim odredbama Zakona o turizmu.

11.

U članu 40. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima. U članu 123. u stavu 1. brisane su tačke 1) i 9) s obzirom na brisanje stava 2. člana 38. i izmenu člana 86. Zakona o turizmu.

U članu 41. zakona izvršena je izmena u skladu sa izvršenom izmenom u članu 27. ovog zakona, a kaznenim odredbama obuhvataćena su i fizička lica kojima je doneto rešenje o privremenoj zabrani rada.

U članu 42. zakona vrši se terminološko usaglašavanje sa Zakonom o privrednim društvima i usaglašavanje kaznenih odredaba sa materijalnim odredbama Zakona o turizmu.

U članu 43. zakona dodaje se novi član kojim se stvara obaveza za Vladu da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona obezbediti prostorne, tehničke, finansijske i druge materijalne uslove za početak rada Agencije.

U članu 44. zakona propisan je rok u kome su privredna društva odnosno preduzeća dužna da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona. Kako je rok važenja rešenja o određivanju kategorije ugostiteljskog objekta promenjen od pet na tri godine, propisano je da postojeća rešenja važe za period za koji su doneta.

U članu 45. zakona propisano je stupanje na snagu zakona u roku od 8 dana od dana objavljivanja.

 

 

 

 

 

12.

VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU

 

Član 4.

 

Delatnosti i usluge iz člana 1. ovog zakona mogu da obavljaju preduzeća PRIVREDNA DRUŠTVA, druga pravna lica i preduzetnici koji su upisani u odgovarajući registar, kao i fizička lica u slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

Privredni subjekti i lica iz stava 1. ovog člana dužni su da utvrđuju i naplaćuju iste cene za pružene usluge domaćim i stranim državljanima.

 

Član 6.

 

Integralno planiranje obezbeđuje se u okviru Strategije prostornog razvoja Republike Srbije i Strategije razvoja turizma Republike Srbije.

Strategiju razvoja turizma Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) donosi Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma (u daljem tekstu: ministarstvo).

Strategija se realizuje putem programa integralnog razvoja turizma i komplementarnih delatnosti turističkih regija, programa razvoja posebnih vidova turizma RAZVOJA TURIZMA TURISTIČKIH REGIJA, kao i Strategije promocije turizma.

Autonomna pokrajina i opština, odnosno grad I GRAD BEOGRAD (U DALjEM TEKSTU: JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE) u okviru svojih nadležnosti donose program razvoja turizma u skladu sa Strategijom, kao i program promotivnih aktivnosti u skladu sa Strategijom promocije turizma, uz saglasnost ministarstva.

 

Član 7.

 

Akta iz člana 6. stav 3. ovog zakona STRATEGIJU PROMOCIJE TURIZMA donosi Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva, po prethodno pribavljenom mišljenju drugih organa i organizacija nadležnih za odgovarajuću oblast.

 

AGENCIJA ZA RAZVOJ TURIZMA

 

ČLAN 7A

 

ZA OBAVLjANjE RAZVOJNIH I STRUČNIH POSLOVA U OBLASTI PLANIRANjA I RAZVOJA TURIZMA VLADA REPUBLIKE SRBIJE OSNIVA

13.

AGENCIJU ZA RAZVOJ TURIZMA (U DALjEM TEKSTU: AGENCIJA), U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU JAVNE AGENCIJE.

 

AGENCIJA IMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA KOJE STIČE UPISOM U SUSKI REGISTAR..

 

 

ČLAN 7B

 

AGENCIJA:

PRIPREMA STRATEGIJU RAZVOJA TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE I PROGRAME KONKURENTNOSTI TURISTIČKOG PROIZVODA;

PRIPREMA AKT O PROGLAŠENjU TURISTIČKOG PROSTORA;

DONOSI AKT KOJIM SE UTVRĐUJE TURISTIČKA REGIJA I VODI REGISTAR TURISTIČKIH REGIJE;

DONOSI PROGRAME RAZVOJA TURIZMA TURISTIČKIH REGIJA;

DONOSI AKT KOJIM SE ODREĐUJE KATEGORIJA TURISTIČKOG MESTA I VODI REGISTAR TURISTIČKIH MESTA;

FINANSIRA I REALIZUJE PROJEKTE IZGRADNjE I UREĐENjA GRAĐEVINSKOG ZEMLjIŠTA I PROJEKTE IZGRADNjE TURISTIČKE INFRASTRUKTURE U CILjU RAZVOJA TURIZMA;

FINANSIRA I UPRAVLjA PROJEKTIMA TURISTIČKE SUPRASTRUKTURE (UGOSTITELjSKI OBJEKTI ZA SMEŠTAJ, OBJEKTI U BANjAMA, MARINE, ITD.);

OSNIVA INVESTICIONE RAZVOJNE KONZORCIJUME PRIVREDNIH SUBJEKATA RADI REALIZACIJE PROJEKATA RAZVOJA TURIZMA I PROJEKATA REVITALIZACIJE TURISTIČKIH OBJEKATA;

POKREĆE INICIJATIVU ZA PRIPREMU PREDLOGA AKTA O PROGLAŠENjU TURISTIČKOG PROSTORA I PRIPREMA PROCENU OPRAVDANOSTI ZA PROGLAŠENjE TURISTIČKOG PROSTORA;

PRIPREMA PROGRAM PODSTICANjA RAZVOJA TURIZMA, PROGRAM INVESTICIONIH PODSTICAJA I OLAKŠICA I PROGRAM KREDITIRANjA TURISTIČKE PRIVREDE;

PRUŽA STRUČNE SAVETE I DRUGE USLUGE IZ OBLASTI RAZVOJA I UNAPREĐENjA TURIZMA;

14.

SARAĐUJE SA JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE I PRIVREDNIM SUBJEKTIMA U CILjU UREĐENjA ŽIVOTNE SREDINE, JAVNIH PUTEVA, IZGRADNjE JAVNIH POVRŠINA, SPORTSKO–REKREATIVNIH SADRŽAJA, PARKIRALIŠTA I SL.);

OSTVARUJE SARADNjU SA NADLEŽNIM ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA KAO I MEĐUNARODNU SARADNjU;

FORMIRA I RAZVIJA TURISTIČKO – GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEM;

UČESTVUJE U ORGANIZOVANjU SEMINARA, PRIPREMA I REALIZUJE PROGRAME EDUKACIJE KADROVA U TURIZMU;

UTVRĐUJE I OBJAVLjUJE VISINU TRIFE ZA IZVRŠENE USLUGE;

OBAVLjA IDRUGE STRUČNE I RAZVOJNE POSLOVE U SKLADU SA OSNIVAČKIM AKTOM I STATUTOM.

POSLOVI IZ TAČ. 3) I 5) OVOG ČLANA OBAVLjAJU SE KAO POVERENI POSLOVI.

 

Član 11.

 

Turistička regija jeste geografska i funkcionalna prostorna celina sa određenim imenom, oblikovana prirodnim i stvorenim turističkim vrednostima, na kojoj se može formirati integralna turistička ponuda.

Turistička regija mora da ispunjava sledeće uslove:

1) najmanje 1.000 5.000 ležaja u osnovnim smeštajnim kapacitetima;

2) najmanje 150.000 500.000 noćenja ostvarenih u prethodnoj kalendarskoj godini;

3) 2) da ima osnovanu turističku organizaciju ILI ORGANIZACIJU ZA OPERATIVNE, MARKETINŠKE I PROMOTIVNE POSLOVE na nivou turističke regije;

4) 3) da ima osnovane turističko-informativne centre u najmanje dva turistička mesta.

Član 12.

TURISTIČKA REGIJA UTVRĐUJE SE AKTOM AGENCIJE NA PREDLOG JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

15.

Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o ispunjenosti uslova iz člana 11. stav 2. ovog zakona.

Akt iz stava 1. ovog člana izdaje se sa važnošću od pet godina.

Ministarstvo AGENCIJA vodi registar turističkih regija.

Akt iz stava 1. ovog člana je konačan u upravnom postupku. PROTIV AKTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA MINISTRU NADLEŽNOM ZA POSLOVE TURIZMA (U DALjEM TEKSTU: MINISTAR) U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA AKTA.

Član 14.

Turistička mesta se razvrstavaju u kategorije od I – IV, aktom ministra, KOJI DONOSI AGENCIJA na zahtev jedinice lokalne samouprave.

Akt o određivanju kategorije turističkog mesta donosi se na predlog komisije za kategorizaciju turističkih mesta, koju imenuje ministar i izdaje se sa važnošću od pet godina.

Komisija proverava ispunjenost propisanih uslova za razvrstavanje turističkih mesta u kategorije, sačinjava zapisnik o svome radu i daje ministru predlog za razvrstavanje u odgovarajuću kategoriju.

Ministarstvo AGENCIJA vodi registar turističkih mesta.

Akt iz stava 1. ovog člana je konačan u upravnom postupku. PROTIV AKTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA MINISTRU NADLEŽNOM ZA POSLOVE TURIZMA (U DALjEM TEKSTU: MINISTAR), U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA AKTA.

Ministar propisuje kriterijume za određivanje kategorije turističkog mesta, način i postupak određivanja i promene kategorije, kao i sadržaj registra turističkih mesta.

Član 16.

 

Pravo korišćenja sredstava iz člana 15. stav 1. ovog zakona imaju korisnici koji obezbede sopstveno učešće.

Uz zahtev za dodelu sredstava korisnici prilažu plan za realizaciju projekta u skladu sa aktom iz člana 15. stav 2. ovog zakona.

Ministarstvo sa korisnikom zaključuje ugovor o korišćenju podsticajnih sredstava.

 

 

 

Član 18.

 

Turistička organizacija ima status pravnog lica.

16.

Turistička organizacija posluje u skladu sa propisima o javnim službama i upisuje se u odgovarajući registar.

U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u turističkim organizacijama, primenjuju se propisi kojima se uređuju radni odnosi u državnim organima.

Član 25.

 

Upravni odbor ima predsednika i deset SEDAM članova. U upravni odbor imenuju se, pored predstavnika ministarstva, predstavnici turističkih preduzeća PRIVREDNIH SUBJEKATA i drugih organizacija, afirmisani naučni radnici u oblasti turizma i predstavnici zaposlenih.

Upravni odbor:

1) donosi statut TOS-a;

2) donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta TOS-a;

3) donosi poslovnik o svom radu;

4) usvaja godišnji program rada i program turističko-promotivne delatnosti;

5) usvaja finansijski plan i završni račun;

6) donosi odluku o osnivanju predstavništva u inostranstvu i informativnih centara u zemlji;

7) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.

Akta iz stava 2. tač. 1) do 6) ovog člana donose se uz saglasnost Vlade Republike Srbije.

 

Član 33.

 

 

Turističke organizacije, uz saglasnost osnivača, u cilju planiranja, koordinacije i upravljanja turističkim aktivnostima, mogu, sa preduzećima PRIVREDNIM DRUŠTVIMA, drugim pravnim licima i preduzetnicima koji obavljaju delatnosti iz oblasti saobraćaja, turizma, ugostiteljstva, prometa robe i usluga, kulture, sporta, informisanja, kongresnih i sajamskih aktivnosti, osnovati neprofitnu organizaciju za operativne, marketinške i promotivne poslove.

Delokrug rada i način finansiranja, kao i međusobna prava i obaveze osnivača iz stava 1. ovog člana, uređuju se ugovorom.

17.

 

Član 37.

 

Boravišnu taksu ne plaćaju:

1) deca do sedam godina starosti;

2) lica upućena na banjsko i klimatsko lečenje odnosno specijalizovanu rehabilitaciju od strane nadležne lekarske komisije;

3) lica koja organizovano borave u turističkom objektu radi izvođenja istraživačkih, ekoloških i sličnih akcija, osim sportista koji se nalaze na pripremama i takmičenjima; UČENICI I STUDENTI KOJI ORGANIZOVANO BORAVE U DOMOVIMA UČENIKA I STUDENATA RADI IZVOĐENjA SPORTSKO-REKREATIVNIH I DRUGIH AKTIVNOSTI PO PROGRAMU MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE PROSVETE, STUDENTI KOJI ORGANIZOVANO BORAVE U TURISTIČKOM OBJEKTU RADI IZVOĐENjA OBAVEZNE NASTAVE U SKLADU SA NASTAVNIM PLANOM OBRAZOVNE USTANOVE, OSIM SPORTISTA KOJI SE NALAZE NA PRIPREMAMA I TAKMIČENjIMA

3A) UČENICI I STUDENTI UČESNICI REPUBLIČKIH I REGIONALNIH TAKMIČENjA U ZNANjU I VEŠTINAMA, OSIM SEMINARA I KONGRESA;

4) strani državljani koji su po međunarodnim konvencijama i sporazumima oslobođeni plaćanja takse;

5) Lica koja neprekidno borave u objektu za smeštaj duže od 30 dana.

Boravišnu taksu umanjenu za 50% plaćaju lica od sedam do 15 godina starosti.

Lica iz stava 1. ovog člana ne plaćaju boravišnu taksu ako podnesu dokaz o ispunjavanju uslova utvrđenih u stavu 1. ovog člana (članska karta, potvrda škole, ODNOSNO OBRAZOVNE USTANOVE odnosno organizatora radnih, istraživačkih i ekoloških akcija, uput lekarske komisije i dr.).

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE MOŽE SVOJOM ODLUKOM DA PROŠIRI KRUG LICA IZ STAVA 1. TAČKA 2) OVOG ČLANA.

 

Član 38.

 

Naplatu boravišne takse vrše privredni subjekti i lica iz člana 4. stav 1. ovog zakona koja pružaju usluge smeštaja (u daljem tekstu: davalac smeštaja) KAO I PRIVREDNI SUBJEKTI PREKO KOJIH SE PRUŽANjU USLUGE SMEŠTAJA.

Davalac smeštaja naplaćuje boravišnu taksu istovremeno sa naplatom usluge smeštaja.

18.

Ako davalac smeštaja ne naplati boravišnu taksu, dužan je da na svoj teret uplati iznos nenaplaćene boravišne takse.

 

Član 43.

 

Jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji je utvrđen status turističkog mesta može propisati obavezu plaćanja turističke naknade uz saglasnost ministarstva.

Obveznici plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana su privredni subjekti koji obavljaju delatnost putničkih odnosno turističkih agencija, ugostiteljsku delatnost, nautičku delatnost, pružaju usluge u turizmu ili obavljaju drugu delatnost neposredno povezanu sa turizmom.

Obveznici plaćanja turističke naknade su i fizička lica koja turistima izdaju kuće, stanove, apartmane i sobe, kao i vlasnici kuća za odmor, u slučajevima kada svoje kuće izdaju trećim licima.

Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se na lica koja na teritoriji turističkog mesta imaju sedište ili poslovnu jedinicu OGRANAK, POSLOVNICU ILI NEPOKRETNOST IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.

Ministar propisuje vrste delatnosti iz stava 2. ovog člana, razvrstava ih u grupe po stepenu povezanosti i utvrđuje način plaćanja turističke naknade.

 

Član 52.

 

Putnička odnosno turistička agencija je preduzeće PRIVREDNO DRUŠTVO, drugo pravno lice odnosno preduzetnik koje, u okviru registrovane delatnosti putničkih odnosno turističkih agencija obavlja poslove pod uslovima propisanim ovim zakonom, radi sticanja dobiti (u daljem tekstu: agencija).

 

Član 54.

 

Poslovnica je poslovna prostorija u kojoj agencija neposredno pruža usluge korisnicima i koja ispunjava uslove tehničke opremljenosti i druge propisane uslove.

Poslovnicom, u smislu ovog zakona, ne smatraju se poslovne prostorije koje istovremeno služe i za stanovanje.

U poslovnici se obavljaju samo poslovi iz člana 53. ovog zakona KAO I POSLOVI UOBIČAJENI U TURISTIČKOM PROMETU KOJI SE OBAVLjAJU U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONIMA (MENjAČKI POSLOVI, POSLOVI OSIGURANjA).

Agencija je dužna da na ulazu u poslovnicu istakne raspored radnog vremena i da ga se pridržava u svom poslovanju.

Agencija je dužna da u poslovnici drži rešenje o upisu delatnosti u odgovarajući registar.

19.

Član 55.

 

U svakoj poslovnici agencija ORGANIZATOR PUTOVANjA mora imati najmanje jednog zaposlenog u svojstvu rukovodioca poslovnice.

Rukovodilac poslovnice mora da ima najmanje višu stručnu spremu turističkog, ekonomskog ili drugog društvenog smera, znanje jednog stranog jezika i najmanje jednu godinu radnog iskustva u predmetnoj delatnosti.

Zaposlena lica u poslovnici koja neposredno komuniciraju sa strankama moraju imati najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i poznavati najmanje jedan strani jezik.

Ministar propisuje bliže uslove u pogledu zaposlenih lica, prostora i opreme poslovnice, kao i ostale uslove za pojedine vrste agencija.

 

Član 56.

 

Prema vrsti poslova koje obavljaju agencije mogu biti:

1) agencija – organizator turističkih putovanja;

2) agencija – posrednik.

Agencija – organizator turističkih putovanja je PRIVREDNO DRUŠTVO, ODNOSNO preduzeće koje organizuje i sprovodi turističko putovanje, neposredno ga prodaje ili nudi na prodaju, odnosno obavlja poslove iz člana 53. ovog zakona (u daljem tekstu: organizator putovanja).

Agencija – posrednik je preduzeće PRIVREDNO DRUŠTVO, drugo pravno lice ili preduzetnik koje prodaje ili nudi na prodaju turističko putovanje organizatora putovanja odnosno obavlja poslove iz člana 53. stav 1. tač. 2) – 12) ovog zakona.

Agencija obavlja poslove za koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom.

Inostrane turističke agencije mogu realizovati grupna turistička putovanja u Republici Srbiji preko organizatora putovanja.

 

Član 59.

 

Licenca se izdaje PRIVREDNOM DRUŠTVU, ODNOSNO preduzeću:

1)                 koje je registrovano za obavljanje predmetne delatnosti;

2) 1) koje ima zaposleno najmanje jedno lice sa višom stručnom spremom turističkog, ekonomskog ili društvenog smera i najmanje jednu godinu radnog iskustva u predmetnoj delatnosti;

3) 2) koje se ne nalazi u postupku stečaja ili likvidacije;

4) 3) kome u poslednjih 12 meseci nije oduzeta licenca iz razloga navedenih u članu 61. stav 1. ovog zakona i kome nije izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti, za vreme dok zabrana traje;

20.

5) 4) koje ima:

(1) polisu osiguranja za svako turističko putovanje, ili

(2) (1) polisu osiguranja u najnižem iznosu od 30.000 evra (organizator putovanja u zemlji i inostranstvu), odnosno u najnižem iznosu od 5.000 evra (organizator putovanja u zemlji), ili

(3) (2) obezbeđena sredstva u iznosu od 30.000 evra (organizator putovanja u zemlji i inostranstvu), odnosno u iznosu od 5.000 evra (organizator putovanja u zemlji), koja se vode na posebnom dinarskom ili deviznom računu, ili

(4) (3) garanciju banke na iznos od 30.000 evra (organizator putovanja u zemlji i inostranstvu), odnosno u na iznos od 5.000 evra (organizator putovanja u zemlji);

6) 5) koje je utvrdilo opšte uslove putovanja.

Polisa osiguranja, garancija banke, odnosno sredstva iz stava 1. tačka 5) ovog člana koriste se za povraćaj putniku razlike između ugovorene cene putovanja i cene putovanja snižene srazmerno neizvršenju ili nepotpunom izvršenju usluga obuhvaćenih programom putovanja i troškova povratka putnika u slučaju stečaja ili privremene nelikvidnosti organizatora putovanja.

POLISOM OSIGURANjA, GARANCIJOM BANKE, ODNOSNO SREDSTVIMA IZ STAVA 1. TAČKA 5) OVOG ČLANA ( U DALjEM TEKSTU: FINANSIJSKA GARANCIJA) OBEZBEĐUJE SE:

POVRAĆAJ PUTNIKU RAZLIKE IZMEĐU UGOVORENE CENE PUTOVANjA I CENE PUTOVANjA SNIŽENE SRAZMERNO NEIZVRŠENjU ILI NEPOTPUNOM IZVRŠENjU USLUGA OBUHVAĆENIH PROGRAMOM PUTOVANjA;

POVRATK PUTNIKA, NUŽNI SMEŠTAJ I ISHRANA PUTNIKA U SLUČAJU STEČAJA ILI PRIVREMENE NELIKVIDNOSTI ORGANIZATORA PUTOVANjA.

FINANSIJSKU GARANCIJU IZ STAVA 1. TAČKA 4) OVOG ČALNA, ORGANIZATOR PUTOVANjA MORA IMATI ZA SVE VREME VAŽENjA LICENCE.

 

 

Član 60.

 

Licenca prestaje da važi:

1) istekom roka za koji je doneta;

2) brisanjem iz registra turističkih agencija na osnovu zahteva nosioca licence;

21.

3) PODELOM PRIVREDNOG DRUŠTVA, ODNOSNO PREDUZEĆA NOSIOCA LICENCE.

Ako organizator putovanja do isteka roka važenja akta o utvrđivanju ispunjenosti uslova za obavljanje poslova organizovanja turističkih putovanja ne podnese zahtev za ponovno dobijanje licence, biće brisan iz registra agencija kojima je izdata licenca.

Akt o prestanku važenja licence iz stava 1. tačka 2) donosi ministar.

Akt iz stava 3. ovog člana je konačan u upravnom postupku.

 

Član 62.

 

Ministarstvo vodi registre agencija kojima je izdata licenca kategorije A i B.

U registre turističkih agencija upisuje se:

1) firma preduzeća kome je izdata licenca; POSLOVNO IME PRIVREDNOG DRUŠTVA, ODNOSNO PREDUZEĆA KOME JE IZDATA LICENCA;

2) poslovno sedište i adresa preduzeća; SEDIŠTE PRIVREDNOG DRUŠTVA, ODNOSNO PREDUZEĆA;

3) spisak i adrese svih poslovnica;

4) naziv osiguravajućeg društva i broj polise osiguranja ili naziv banke i broj garancije, odnosno broj računa na kome se vode sredstva iz člana 59. stav 1. tačka 5. TAČKA 4. ovog zakona;

5) broj i datum donetog akta o ispunjenosti uslova za obavljanje poslova turističkih putovanja;

6) broj licence.

Svaku promenu podataka iz stava 2. tač. 1) – 4) ovog člana agencija je dužna da prijavi ministarstvu najkasnije u roku od 15 dana od dana nastale promene.

Član 63.

Organizator putovanja dužan je da utvrdi opšte uslove putovanja i obezbedi program putovanja u pisanoj formi u skladu sa postojećim propisima.

Organizator putovanja je dužan da se pridržava utvrđenih opštih uslova putovanja i programa putovanja.

Opštim uslovima putovanja uređuju se prava i obaveze organizatora putovanja, prava i obaveze putnika, a naročito prava putnika za slučaj otkaza putovanja, izmene ugovorene cene putovanja, kao i postupak, rokovi i obaveze organizatora putovanja u vezi sa reklamacijom putnika zbog neizvršenja ili nepotpunog izvršenja usluga obuhvaćenih programom putovanja.

OPŠTI USLOVI PUTOVANjA SADRŽE:

22.

1) PRAVA I OBAVEZE ORGANIZATORA PUTOVANjA, A NAROČITO PRAVO ORGANIZATORA PUTOVANjA NA NAKNADU UČINjENIH TROŠKOVA AKO JE PUTNIK ODUSTAO OD UGOVORA ZBOG OKOLNOSTI KOJE NIJE MOGAO IZBEĆI ILI OTKLONITI I KOJE BI, DA SU POSTOJALE U VREME ZAKLjUČENjA UGOVORA, PREDSTAVLjALE OPRAVDAN RAZLOG DA NE ZAKLjUČI UGOVOR, KAO I U SLUČAJU AKO JE PUTNIK OBEZBEDIO ODGOVARAJUĆU ZAMENU ILI JE ZAMENU NAŠAO SAM ORGANIZATOR;

2) PRAVA I OBAVEZE PUTNIKA, A NAROČITO PRAVA PUTNIKA ZA SLUČAJ OTKAZA PUTOVANjA;

3) USLOVE ZA IZMANU UGOVORENE CENE PUTOVANjA;

4) VRSTU FINANSIJSKE GARANCIJE, PRAVA PUTNIKA I NAČIN AKTIVIRANjA TIH GARANCIJA;

5) POSTUPAK, ROKOVE I OBAVEZE ORGANIZATORA PUTOVANjA U VEZI SA REKLAMACIJOM PUTNIKA ZBOG NEIZVRŠENjA ILI NEPOTPUNOG IZVRŠENjA USLUGA OBUHVAĆENIH PROGRAMOM PUTOVANjA.

Program putovanja sadrži sledeće podatke:

1) naziv organizatora putovanja;

2) kategoriju i broj licence;

3) mesto i datum početka i završetka putovanja, opis odredišta putovanja i periode boravka sa datumima, ako je boravak u delovima;

4) podatke o vrsti prevoza i svojstvima prevoznog sredstva koje se koristi;

5) podatke o vrsti i lokaciji smeštajnog objekta, kategoriji prema važećim propisima zemlje u kojoj se objekat nalazi, odnosno nivou komfora, vrsti i načinu usluživanja obroka;

6) ukupnu cenu putovanja i usluge koje su obuhvaćene tom cenom, kao i iznose taksa i naknada koje se odnose na određene usluge, a koje nisu uključene u cenu putovanja;

7) posebne obaveze putnika koje su uslov za realizaciju putovanja (zdravstvene, vizne, administrativne i sl.);

8) minimalni broj putnika ako je to uslov za realizaciju putovanja i krajnji rok za obaveštavanje putnika za slučaj otkazivanja.

Organizator putovanja dužan je da putniku stavi na raspolaganje opšte uslove putovanja i program putovanja u pisanoj formi.

Član 65.

Kada agencija posrednik nudi na prodaju i prodaje aranžman organizatora putovanja, dužna je da u programu putovanja i ugovoru sa putnikom naznači

23.

svojstvo u kome nastupa, navede kategoriju i broj licence organizatora putovanja i da putniku stavi na raspolaganje program i opšte uslove putovanja organizatora putovanja u pisanoj formi.

AGENCIJA POSREDNIK MOŽE DA NUDI I PRODAJE ARANŽMAN ORGANIZATORA PUTOVANjA SA KOJIM IMA ZAKLjUČEN POSREDNIČKI UGOVOR O PUTOVANjU.

Član 70.

Agencija je dužna da za pružanje usluga turističkog vodiča I LOKALNOG TURISTIČKOG VODIČA angažuje samo lice koje ispunjava uslove iz člana 69. stav 1. I ČLANA 73. STAV 2. ovog zakona.

Usluge turističkog vodiča, na teritoriji Republike Srbije, može da pruža samo lice koje ispunjava uslove iz člana 69. stav 1. ovog zakona.

 

Član 82.

 

Uslugama iznajmljivanja vozila (rent a car), u smislu ovog zakona, smatra se iznajmljivanje vozila bez vozača.

Usluge iz stava 1. ovog člana mogu pružati preduzeća PRIVREDNA DRUŠTVA, druga pravna lica i preduzetnici registrovani za obavljanje ove delatnosti.

Član 85.

 

Ugostiteljsku delatnost može obavljati preduzeće, drugo pravno lice, odnosno preduzetnik, koje je registrovano za obavljanje te delatnosti (u daljem tekstu: ugostitelj). UGOSTITELjSKU DELATNOST MOGU DA OBAVLjAJU PRIVREDNA DRUŠTVA, PREDUZEĆA I PREDUZETNICI KAO PRETEŽNU ILI KAO DRUGU DELATNOST U SKLADU SA OSNIVAČKIM AKTOM ILI STATUTOM, A DRUGA PRAVNA LICA SAMO UKOLIKO SU UPISANA U ODGOVARAJUĆI REGISTAR ZA OBAVLjANjE UGOSTITELjSKE DELATNOSTI (U DALjEM TEKSTU: UGOSTITELj). 

Pojedine ugostiteljske usluge mogu pružati i fizička lica, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

 

Član 86.

 

Preduzeća, druga pravna lica i preduzetnici koji imaju odmarališta i druge objekte za pružanje usluga smeštaja i ishrane zaposlenima, odnosno svojim korisnicima, mogu u tim objektima pružati i usluge smeštaja i ishrane trećim licima ako su registrovani za obavljanje ugostiteljske delatnosti.

24.

U slučaju iz stava 1. ovog člana ugostiteljske usluge vrše se pod uslovima i na način predviđen ovim zakonom, kao i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Preduzeća, druga pravna lica i preduzetnici iz stava 1. ovog člana dužni su da pružanje ugostiteljskih usluga prijave nadležnom organu jedinice lokalne samouprave u mestu gde se te usluge pružaju.

 

PRIVREDNI SUBJEKTI KOJI IMAJU ODMARALIŠTA I DRUGE OBJEKTE ZA PRUŽANjE USLUGA SMEŠTAJA I ISHRANE ZAPOSLENIMA, KAO I ZDRAVSTVENE USTANOVE , MOGU PRUŽATI I USLUGE SMEŠTAJA I ISHRANE TREĆIM LICIMA, NA NAČIN PREDVIĐEN OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU NjEGA.

 

Član 89.

 

Ugostitelj je dužan da:

1) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne vrstu i naziv ugostiteljskog objekta, kao i raspored radnog vremena i da ga se pridržava u svom poslovanju;

2) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne oznaku vrste i kategorije ugostiteljskog objekta, odnosno posebnog standarda i kvaliteta usluga, utvrđene aktom ministra;

3) u prostoru u kome obavlja delatnost drži akt o upisu u odgovarajući registar;

4) u ugostiteljskom objektu održava prostorije i opremu i pruža usluge prema propisanim standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju koja mu je određena aktom ministra;

5) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglašavanju naznači vrstu i kategoriju objekta KOJA MU JE ODREĐENA AKTOM MINISTRA;

6) istakne cene smeštaja, pansiona i polupansiona, kao i iznos boravišne takse, u sobi i na recepciji, kao i da istakne cene hrane, pića i napitaka na cenovnicima, u dovoljnom broju primeraka, koji moraju biti dostupni korisnicima usluga na svakom mestu gde se korisnici uslužuju;

7) se pridržava istaknutih, odnosno objavljenih cena;

8)za svaku pruženu uslugu izda propisan račun, akod pružanja usluga smeštaja u računu iskaže iznos boravišne takse;

9) 8) utvrdi normative hrane i pića koje uslužuje i na zahtev korisnika usluga omogući uvid u te normative, kao i da usluge pruža u odgovarajućoj količini i kvalitetu prema tim normativima;

10) 9) U UGOSTITELjSKOM OBJEKTU ZA SMEŠTAJ UREDNO I AŽURNO VODI EVIDENCIJU GOSTIJU KOJA SADRŽI SLEDEĆE

25.

PODATKE: IME I PREZIME KORISNIKA SMEŠTAJA, PREBIVALIŠTE-ADRESU STANOVANjA, BROJ LIČNE KARTE ILI PASOŠA ILI DRUGOG ODGOVARAJUĆEG DOKUMENTA ZA MALOLETNA LICA, DRŽAVLjANSTVO, DATUM ROĐENjA, DATUM POČETKA KORIŠĆENjA SMEŠTAJA, DATUM ZAVRŠETKA KORIŠĆENjA SMEŠTAJA I BROJ SOBE.

11) 10) utvrdi kućni red u svim objektima za smeštaj i istakne ga na recepciji, a izvode iz kućnog reda istakne u svim sobama i apartmanima.

Član 90.

Ugostiteljski objekat je posebno uređen i opremljen prostor koji ispunjava propisane minimalne tehničke, sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove I USLOVE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE za pružanje pojedinih vrsta ugostiteljskih usluga, odnosno za obavljanje ugostiteljske delatnosti.

Član 92.

 

Pojedine ugostiteljske usluge mogu se pružati i u pokretnom objektu.

Objekat iz stava 1. ovog člana je objekat koji se može premeštati iz jednog mesta u drugo sopstvenim pogonom ili vučom – namenska vozila, plovni i plutajući objekti.

Pokretni objekat ne smatra se objektom iz člana 90. ovog zakona.

U namenskim vozilima iz stava 2. ovog člana, mogu se usluživati životne namirnice u originalnom pakovanju, pripremljeni obroci u konfekcioniranom stanju i originalnoj ambalaži, kao i pića u originalnoj ambalaži ili na točenje uz upotrebu ambalaže za jednokratnu upotrebu.

Ministar u sporazumu sa ministrom zdravlja propisuje minimalne tehničke i sanitarno-higijenske uslove koje moraju ispunjavati objekti iz stava 1. ovog člana, vrste i način pružanja ugostiteljskih usluga u tim objektima.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrđuje prostore na kojima se mogu pružati usluge u namenskim vozilima i izdaje odobrenje za pružanje ugostiteljskih usluga iz stava 1. ovog člana.

Član 94.

Ugostiteljski objekat nosi oznaku vrste objekta prema pretežnoj vrsti usluga koje se u njemu pružaju.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana ugostiteljski objekat može nositi oznaku dve vrste objekta, ako za svaku vrstu ispunjava propisane uslove.

26.

 

Član 97.

 

Ugostitelj koji obavlja delatnost u ugostiteljskim objektima koji podležu obavezi kategorizacije iz člana 95. stav 1. ovog zakona mora imati zaposleno lice – rukovodioca objekta.

Rukovodilac u ugostiteljskom objektu hotel i motel mora imati najmanje višu stručnu spremu ugostiteljskog usmerenja, znanje najmanje jednog stranog jezika i najmanje tri godine radnog staža u neprekidnom trajanju u ugostiteljstvu.

Rukovodilac objekta u ostalim objektima koji podležu obavezi kategorizacije mora imati najmanje srednju stručnu spremu ugostiteljskog usmerenja, znanje jednog stranog jezika i najmanje godinu dana radnog staža u neprekidnom trajanju u ugostiteljstvu.

U ugostiteljskom objektu hotel i motel mora biti zaposleno i najmanje jedno lice sa srednjom stručnom spremom ugostiteljskog usmerenja.

Ako ugostitelj preduzetnik lično vodi poslovanje ugostiteljskog objekta iz st. 2. i 3. ovog člana mora ispunjavati uslove propisane za rukovodioca ugostiteljskog objekta.

 

Član 98.

 

Akt o određivanju kategorije ugostiteljskog objekta iz člana 96. stav 2. ovog zakona donosi se sa važnošću od pet godina. TRI GODINE.

Ugostitelj je dužan da u ugostiteljskom objektu drži akt o određivanju kategorije tog objekta.

Ako se u roku za koji je donet akt o određivanju kategorije ugostiteljskog objekta promeni subjekt koji obavlja delatnost u tom objektu, novi subjekt koji će obavljati delatnost dužan je da pribavi akt o određivanju kategorije pre početka rada u svojstvu kategorisanog objekata.

Ako se u roku iz stava 1. ovog člana odstupi od propisanih standarda za kategoriju ugostiteljskog objekta koja mu je određena u pogledu uređenja, opremljenosti, kvaliteta usluga i održavanja, ugostitelj je dužan da u roku od osam dana podnese zahtev radi razvrstavanja objekta u nižu kategoriju.

Akt o promeni kategorije donosi se i kad ugostiteljski objekat ispuni uslove za višu kategoriju, na zahtev ugostitelja.

Promena kategorije ugostiteljskog objekta vrši se na način i po postupku propisanim za određivanje kategorije ugostiteljskog objekta.

Ugostitelj snosi troškove određivanja kategorije ugostiteljskog objekta.

Visinu troškova iz stava 7. ovog člana utvrđuje ministar i oni se plaćaju istovremeno sa podnošenjem zahteva za određivanje kategorije ugostiteljskog objekta.

27.

 

Član 105.

 

Fizičko lice izdaje kuće, stanove, apartmane i sobe preko lokalne turističke organizacije, turističke agencije ili privrednog subjekta registrovanog za obavljanje ugostiteljske delatnosti UGOSTITELjA, na osnovu ugovora.

Ugovor iz stava 1. ovog člana fizičko lice dostavlja, radi evidentiranja, nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave vodi registar kategorisanih kuća, stanova, apartmana i soba.

 

Član 110.

 

Nautičku delatnost može obavljati preduzeće, drugo pravno lice odnosno preduzetnik:

1) koje je upisano u odgovarajući registar;

2) u objektima koji ispunjavaju propisane minimalne tehničke uslove za obavljanje nautičke delatnosti (u daljem tekstu: objekti nautičkog turizma).

NAUTIČKU DELATNOST MOŽE OBAVLjATI PRIVREDNO DRUŠTVO, DRUGO PRAVNO LICE ODNOSNO PREDUZETNIK U OBJEKTIMA KOJI ISPUNjAVAJU PROPISANE MINIMALNE TEHNIČKE USLOVE ZA OBAVLjANjE NAUTIČKE DELATNOSTI (U DALjEM TEKSTU: OBJEKTI NAUTIČKOG TURIZMA).

Član 117.

Nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo.

Inspekcijski nadzor ministarstvo vrši preko turističkih inspektora.

Inspekcijski nadzor vrši i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, preko sanitarnih inspektora, u delu kojim se uređuje utvrđivanje ispunjenosti sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova u objektima u kojima se obavlja ugostiteljska delatnost, kao i u objektima, odnosno prostorijama u kojima se pružaju ugostiteljske usluge smeštaja i ishrane u domaćoj radinosti, ministarstvo nadležno za poslove finansija, u pogledu načina utvrđivanja i naplate boravišne takse i turističke naknade,MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U DELU KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE kao i ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja u delu u kome se uređuje nautička delatnost.

28.

 

Član 119.

 

U vršenju inspekcijskog nadzora turistički inspektor ima pravo i dužnost da:

1) kontroliše ispunjenost propisanih uslova za obavljanje delatnosti i pružanje usluga uređenih ovim zakonom;

2) vrši kontrolu pružanja usluga u objektima u pogledu pridržavanja propisanih standarda za odobrenu kategoriju;

3) utvrđuje identitet zaposlenih kod pravnih lica, preduzetnika kao i fizičkih lica koja obavljaju delatnosti i pružaju usluge uređene ovim zakonom;

4) pregleda prostorije u kojima se obavlja delatnost i pružaju usluge, ugovore, evidencije, isprave i drugu dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje zakonitosti poslovanja pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica;

5) vrši kontrolu naplate i uplate boravišne takse iz člana 38. stav 2, čl. 39. i 40. ovog zakona.

Turistički inspektor je ovlašćen da:

1) privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu koje obavlja delatnost putničkih, odnosno turističkih agencija, ugostiteljsku delatnost, nautičku delatnost i pruža usluge u skladu sa ovim zakonom, a nije upisano u odgovarajući registar;

2) privremeno zabrani obavljanje poslova organizovanja turističkih putovanja PRIVREDNOM DRUŠTVU,ODNOSNO preduzeću koje obavlja poslove bez licence ili prestane da ispunjava uslove na osnovu kojih je izdata licenca;

3) privremeno zabrani obavljanje ugostiteljske delatnosti, delatnosti putničkih odnosno turističkih agencija ili nautičke delatnosti ukoliko objekat, prostorija i prostor ne ispunjavaju propisane minimalne tehničke i druge zakonom propisane uslove za obavljanje tih delatnosti;

4) privremeno zabrani rad u ugostiteljskom objektu odnosno objektu nautičkog turizma licu koje u ovim objektima posluje bez određene kategorije;

5) privremeno zabrani rad u ugostiteljskom objektu u kategoriji koja mu je određena ako uređenje, oprema ili usluge u objektu odstupaju od propisanih standarda za tu kategoriju, a ugostitelj u propisanom roku nije podneo zahtev za razvrstavanje u nižu kategoriju;

6) privremeno zabrani rad licu koje obavlja delatnost putničkih odnosno turističkih agencija odnosno ugostiteljsku delatnost a nema obezbeđena stručna lica koja ispunjavaju uslove iz člana 55. i člana 97. ovog zakona;

7) privremeno zabrani pružanje usluga smeštaja i ishrane u domaćoj radinosti i u seoskim turističkim domaćinstvima kada utvrdi da fizičko lice

29.

izdaje turistima kuće, stanove, apartmane i sobe, koji nisu kategorisani u skladu sa odredbama ovog zakona ili ih ne izdaje preko ovlašćenog lica;

8) privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu, preduzetniku, odnosno fizičkom licu u slučajevima kada se turističkom inspektoru onemogući vršenje poslova nadzora;

9) obavesti nadležni inspekcijski organ u slučaju da davalac usluga smeštaja nije izvršio obavezu iz člana 38. stav 3. i člana 40. ovog zakona;

10) naredi povraćaj više naplaćene cene u odnosu na istaknute, odnosno ugovorene cene;

11) izrekne novčanu kaznu na licu mesta;

12) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup, odnosno podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Inspektor će rešenjem utvrditi vreme trajanja privremene zabrane obavljanja delatnosti, odnosno poslova, kao i rok u kome su lica koja obavljaju delatnosti i pružaju usluge utvrđene ovim zakonom dužna da otklone nedostatke zbog kojih je mera izrečena. INSPEKTOR ĆE REŠENjEM UTVRDITI PRIVREMENU ZABRANU OBAVLjANjA DELATNOSTI DO ISPUNjENjA ZAKONOM PROPISANIH USLOVA.

Ministru se može izjaviti žalba protiv rešenja turističkog inspektora, koja se podnosi u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Žalba izjavljena na rešenje iz stava 4. 3. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje.

 

Član 121.

 

Novčanom kaznom od 80.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće PRIVREDNO DRUŠTVO ili drugo pravno lice ako:

1) obavlja poslove organizovanja turističkih putovanja bez licence (član 58);

1A) AKO NUDI I PRODAJE ARANŽMAN ORGANIZATORA PUTOVANjA BEZ ZAKLjUČENOG POSREDNIČKOG UGOVORA O PUTOVANjU (ČLAN 65. STAV 2.)

2) obavlja delatnost u ugostiteljskom objektu koji podleže obavezi kategorizacije, a da mu nadležni organ nije odredio kategoriju ili u kategoriji koja mu nije određena aktom nadležnog organa (član 96. stav 1. i član 98. stav 3);

3) pruža usluge nautičkog turizma u objektu koji posluje bez kategorije ili u kategoriji koja mu nije određena (član 113. stav 1. i član 115. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara.

30.

Za prekršaj iz stava 1. tač.1A), 2) i 3) ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 40.000 do 200.000 dinara.

 

Član 122.

 

Novčanom kaznom od 40.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće PRIVREDNO DRUŠTVO ili drugo pravno lice ako:

1) formira i naplaćuje različite cene domaćim i stranim državljanima (član 4.);

2) samostalno obračunava ili naplaćuje pojedinačne usluge za jedno isto turističko putovanje (član 51. stav 3);

3) obavlja delatnost putničkih, odnosno turističkih agencija, ugostiteljsku ili nautičku delatnost u objektima i prostorijama koji ne ispunjavaju propisane uslove za obavljanje tih delatnosti (član 54. st. 1. i 2, član 90. i član 110. tačka 2.);

4) obavlja delatnost putničkih, odnosno turističkih agencija, odnosno poslove organizovanja turističkih putovanja, ili ugostiteljsku delatnost u objektima koji podležu obavezi kategorizacije a nema zaposlena stručna lica koja ispunjavaju uslove iz člana 55. st. 1, 2. i 3, člana 59. stav 1. tačka 2. i člana 97;

5) nema polisu osiguranja ili obezbeđena sredstva koja se vode na posebnom dinarskom ili deviznom računu ili garanciju banke iz člana 59. stav 1. tačka 5. i koristi ih suprotno članu 59. st. 2. i 3;

6) ne utvrdi opšte uslove putovanja i ne obezbedi program putovanja u pisanoj formi u skladu sa postojećim propisima (član 63. stav 1);

7) ako se ne pridržava utvrđenih opštih uslova putovanja i programa putovanja (ČLAN 63. STAV 2.), osim ako je u dogovoru sa putnikom vratilo razliku između cene putovanja i stvarno pruženih usluga (član 64. stav 1.);

8) ne izvrši putniku povraćaj razlike između cene putovanja i stvarno pruženih usluga u roku iz člana 64. stav 2;

9) ne naznači svojstvo posrednika u prodaji aranžmana organizatora putovanja i putniku ne stavi na raspolaganje program i opšte uslove putovanja organizatora putovanja u pisanoj formi (član 65.STAV 1.);

10) prilikom pružanja usluge iznajmljivanja vozila, koristi vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove (član 83. stav 1);

11) pruža ugostiteljske usluge u pokretnom objektu koji ne ispunjava propisane uslove (član 92. stav 5) ;

12) odstupi od propisanih standarda za kategoriju ugostiteljskog objekta i objekta nautičkog turizma, koja mu je određena, a nije u propisanom roku podneo zahtev za razvrstavanje u nižu kategoriju (član 98. stav 4. i 115. stav 2);

31.

13) ne pruža usluge nautičkog turizma prema propisanim standardima (član 114. stav 1. tačka 1);

14) ne postupi po rešenju turističkog inspektora (član 119. “I ČLAN 120“).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u preduzeću PRIVREDNOM DRUŠTVU ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 6.000 do 15.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 1) do 4) i 8) do 13) 14) kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.

 

Član 123.

 

Novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće PRIVREDNO DRUŠTVO ili drugo pravno lice ako:

1) ne naplati boravišnu taksu istovremeno sa naplatom usluge smeštaja (član 38. stav 2);

2) 1) u računu za uslugu smeštaja ne iskaže posebno iznos boravišne takse (član 39);

3) 2) ne uplati sredstva boravišne takse nadležnom organu u propisanom roku (član 40);

4) 3) postupa suprotno članu 66. st. 1. i 2;

5) 4) ne prijavi u roku promenu podataka koji se upisuju u registar (član 62. stav 3, član 100. stav 3. i član 115. stav 2);

6) 5) u opštim uslovima putovanja i programu putovanja nisu sadržani svi propisani elementi (član 63. st. 3. i 4);

7) 6) a poslove turističkog vodiča, lokalnog turističkog vodiča ili turističkog animatora angažuje lice koje ne ispunjava uslove iz člana 69. stav 1, člana 73. stav 2. i člana 76;

8) 7) ne ispunjava uslove iz člana 83. stav 2;

9) ne prijavi nadležnom organu lokalne samouprave pružanje ugostiteljskih usluga iz člana 86. stav 1. ovog zakona (član 86. stav 3);

10) 8) na ulazu u ugostiteljski objekat ne istakne vrstu i naziv ugostiteljskog objekta (član 89. tačka 1);

11) 9) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglašavanju ne naznači vrstu i kategoriju objekta koja mu je određena aktom ministra (član 89. tačka 5);

12) 10) postupa suprotno odredbama člana 89. tačka 9) 8) ovog zakona;

13) 11) u ugostiteljskom objektu za smeštaj ne vodi knjigu EVIDENCIJU gostiju ili je vodi neuredno i neažurno (član 89. tačka 10 9)).

32.

14) 12) pruža ugostiteljske usluge izvan ugostiteljskog objekta suprotno članu 91. ovog zakona;

15) 13) pruža ugostiteljske usluge u pokretnom objektu suprotno članu 92. st. 4. i 6. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu od 1.000 do 3.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

 

Član 124.

 

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) pruža usluge turističkog vodiča, lokalnog turističkog vodiča ili turističkog animatora a ne ispunjava propisane uslove iz člana 69. stav 1, člana 73. stav 2. i člana 76;

2) izdaje kuće, stanove, apartmane i sobe koje nisu kategorisane ili koje ne ispunjavaju propisane sanitarno-higijenske uslove (član 103. stav 2. i član 107. stav 4);

3) pruža usluge ishrane licima kojima ne pruža usluge smeštaja (član 103. stav 3);

4) izdaje kuće, stanove, apartmane i sobe suprotno odredbama člana 105. stav 1. i i člana 107. stav 4. ovog zakona;

5) ne dostavi nadležnom organu ugovor iz člana 105. stav 2. ili postupa suprotno odredbama člana 106. ovog zakona;

6) NE POSTUPI PO REŠENjU TURISTIČKOG INSPEKTORA.

 

Član 125.

 

Novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće PRIVREDNO DRUŠTVO ili drugo pravno lice ako:

1) korisniku usluga ne stavi na raspolaganje opšte uslove putovanja i program putovanja u pisanoj formi ili pisano obaveštenje o tehničkim karakteristikama plovnih objekata nautičkog turizma, potpisano i overeno od ovlašćenog lica (član 63. stav 5, ČLAN 65.STAV 1. i član 114. stav 1. tačka 2);

2) ne prijavi turističko putovanje nadležnom odeljenju turističke inspekcije (član 66. stav 3);

3) nije izvestio nadležni organ lokalne samouprave o sezonskom poslovanju ugostiteljskog objekta ( član 88. stav 2);

33.

4) u poslovnici turističke agencije, u ugostiteljskom objektu ne drži akt o upisu u registar (član 54. stav 5. i član 89. tačka 3), a u kategorisanom ugostiteljskom objektu i objektu nautičkog turizma akt o određivanju kategorije (član 98. stav 2. i 114. stav 1. tačka 4 );

5) na ulazu u ugostiteljski objekat ili objekat nautičkog turizma ne istakne propisanu oznaku vrste i kategorije objekta (član 89. stav 1. tačka 2) i član 114. stav 1. tačka 3);

6) NA ULAZU U POSLOVNICU TURISTIČKE AGENCIJE ILI UGOSTITELjSKI OBJEKAT NE ISTAKNE RASPORED RADNOG VREMENA I NE PRIDRŽAVA GA SE U SVOM POSLOVANjU (ČLAN 54. STAV 4. I ČLAN 89. TAČKA 1) ILI POSTUPA SUPROTNO ODREDBAMA ČLANA 89. tač. 4), 6), 7) I 10).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 500 do 2.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.

 

ČLAN 127A

 

VLADA ĆE U ROKU OD 30 DANA OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA OBEZBEDITI PROSTORNE, TEHNIČKE, FINANSIJSKE I DRUGE MATERIJALNE USLOVE ZA POČETAK RADA AGENCIJE.

 

 

REŠENjA O ODREĐIVANjU KATEGORIJE UGOSTITELjSKIH OBJEKATA DONETA DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA VAŽE DO ISTEKA ROKA ODREĐENOG U TIM REŠENjIMA.

TURISTIČKI VODIČI DUŽNI SU DA IZVRŠE ZAMENU LEGITIMACIJE I OZNAKE TURISTIČKOG VODIČA NAJKASNIJE U ROKU OD TRI MESECA OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

PRIVREDNA DRUŠTVA ODNOSNO PREDUZEĆA DUŽNA SU DA USKLADE SVOJE POSLOVANjE SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA NAJKASNIJE U ROKU ŠEST MESECI OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.