PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU
Član 1.
U Zakonu o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 – autentično tumačenje, 97/08, 44/10, 93/12 i 89/13 – u daljem tekstu: Zakon), u članu 6. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:
„Prava iz stava 1. ovog člana ostvaruju se uz poštovanje principa otvorenosti prema javnosti i građanima.”
Član 2.
U članu 13. stav 12, u tački 3) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.
Posle tačke 3) dodaje se tačka 4) koja glasi:
„4) ukoliko se bez opravdanog razloga ne okonča postupak akreditacije u propisanom roku u oblasti za koju je član Komisije zadužen.”
U stavu 15. posle reči: „javnost” dodaju se reči: „i dostavlja ga Narodnoj skupštini”.
U stavu 16. reči: „Rad Komisije finansira se iz ostvarenih prihoda od naknada za akreditaciju sa posebnog podračuna za ove namene.”, zamenjuju se rečima: „Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Naknada za akreditaciju visokoškolske ustanove uplaćuje se na račun propisan za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.”.
Član 3.
U članu 14. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
„Kod akreditacije studijskog programa doktorskih studija najmanje jedan recenzent mora biti nastavnik, naučnik ili umetnik zaposlen na visokoškolskoj, odnosno naučnoj ustanovi iz inostranstva, koji ispunjava uslove da bude mentor na tom studijskom programu, u skladu sa standardima iz člana 11. stav 1. tačka 11) ovog zakona.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: „koji je dostupan javnosti” zamenjuju se rečima: „koji je trajno dostupan javnosti na zvaničnoj internet stranici Komisije, a koji sadrži sve podatke o ispunjenosti, odnosno neispunjenosti propisanih standarda”.
Dosadašnji st. 6–8. postaju st. 7–9.
Član 4.
U članu 16. posle stava 9. dodaje se novi stav 10. koji glasi:
„Komisija izdaje uverenje o akreditaciji, odnosno donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju u roku od 12 meseci od dana prijema urednog zahteva, u skladu sa aktom iz člana 11. stav 1. tač. 10) i 11) ovog zakona.”
Posle dosadašnjeg stava 10. koji postaje stav 11. dodaje se novi stav 12. koji glasi:
„Po žalbi na rešenje iz stava 10. ovog člana odlučuje Nacionalni savet u roku od 90 dana od dana podnošenja žalbe.”
Dosadašnji st. 11. i 12. postaju st. 13. i 14.
Član 5.
U članu 23. stav 1. tačka 5. menja se i glasi:
„5) utvrđuje način izdavanja diplome i dodatka diplomi;”.
Član 6.
U članu 25. stav 5. menja se i glasi:
„Studije drugog stepena su:
1) master akademske studije;
2) master strukovne studije;
3) specijalističke akademske studije;
4) specijalističke strukovne studije.”
Član 7.
U članu 29. posle stava 11. dodaje se novi stav 12. koji glasi:
„Master strukovne studije imaju najmanje 120 ESPB bodova kada je prethodno ostvaren obim prvog stepena studija od najmanje 180 ESPB bodova.”
Dosadašnji st. 12–14. postaju st. 13–15.
Član 8.
U članu 30. stav 2. posle reči: „master akademskih studija” dodaju se reči: „i master strukovnih studija”.
U stavu 3. reči: „koji može biti i” zamenjuju se rečima: „koji je”.
Posle stava 7. dodaju se st. 8–10. koji glase:
„Visokoškolska ustanova na kojoj se brani doktorska disertacija dužna je da doktorsku disertaciju i izveštaj komisije o oceni doktorske disertacije učini dostupnom javnosti, i to u elektronskoj verziji na zvaničnoj internet stranici ustanove i u štampanom obliku u biblioteci ustanove, najmanje 30 dana pre usvajanja izveštaja komisije na nadležnom organu, kao i do odbrane disertacije.
Univerzitet je dužan da ustanovi digitalni repozitorijum u kojem se trajno čuvaju elektronske verzije odbranjenih doktorskih disertacija, zajedno sa izveštajem komisije za ocenu disertacije, podacima o mentoru i sastavu komisije i podacima o zaštiti autorskih prava, kao i da sve navedene podatke učine javno dostupnim.
Kopiju sadržaja koji se čuva u repozitorijumu univerzitet je dužan da u roku od tri meseca od odbrane teze dostavi u centralni repozitorijum koji vodi Ministarstvo.”
Član 9.
U članu 35. stav 2. posle reči: „osnovne strukovne studije” dodaju se zapeta i reči: „master strukovne studije”.
U stavu 3. reči: „tri polja” zamenjuju se rečima: „dva polja”.
Član 10.
Član 37. menja se i glasi:
„Član 37.
Visoka škola strukovnih studija je samostalna visokoškolska ustanova koja ostvaruje osnovne strukovne studije, master strukovne studije i specijalističke strukovne studije iz jedne ili više oblasti iz člana 27. ovog zakona.”
Član 11.
U članu 42. stav 3. posle reči: „godinu dana” dodaju se reči: „od dana konačnosti rešenja o odbijanju zahteva za akreditaciju”.
Posle stava 5. dodaju se novi st. 6–8, koji glase:
„Akreditacija visokoškolske ustanove prestaje da važi ukoliko visokoškolska ustanova po isteku roka od pet godina iz člana 16. stav 7. ovog zakona ne podnese novi zahtev za akreditaciju.
Važenje akreditacije prestaje narednog dana po isteku roka iz stava 6. ovog člana.
Ministarstvo je dužno da u roku od tri radna dana donese rešenje o oduzimanju dozvole za rad i da objavi prestanak važenja akreditacije i oduzimanje dozvole iz stava 4. ovog člana.”
Dosadašnji stav 6. postaje stav 9.
U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 10. broj: „6.” zamenjuje se brojem: „9.”.
U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 11. broj: „7.” zamenjuje se brojem: „10.”.
Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 12. i 13.
Posle stava 13. dodaje se stav 14, koji glasi:
„Visokoškolska ustanova kojoj je oduzeta dozvola za rad može podneti zahtev za izdavanje nove dozvole za rad iz člana 41. ovog zakona po isteku roka od godinu dana od dana dostavljanja rešenja o oduzimanju dozvole za rad.”
Član 12.
U članu 51. stav 3. posle reči: „statutom” dodaju se reči: „ili osnivačkim aktom”.
Član 13.
U članu 52. stav 7. broj: „4.” zamenjuje se brojem: „5.”.
U stavu 8. reč: „statutom” zamenjuje se rečima: „osnivačkim aktom”.
Član 14.
U članu 57. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:
„Podaci o iznosu sredstava na godišnjem nivou iz stava 1. ovog člana dostupni su javnosti na zvaničnoj internet stranici visokoškolske ustanove.”
Član 15.
U članu 61. posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:
„Merila za utvrđivanje visine školarine i odluka o visini školarine dostupni su javnosti na zvaničnoj internet stranici visokoškolske ustanove.”
Član 16.
U članu 66. stav 2. posle reči: „umetnik” dodaju se reči: „sa prebivalištem van teritorije Republike”.
Član 17.
U članu 67. stav 2. menja se i glasi:
„Profesor emeritus može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na akademskim studijama drugog i trećeg stepena, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane završnih radova, odnosno disertacija na tim studijama, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika i saradnika univerziteta i učestvovati u naučnoistraživačkom radu.”
Član 18.
U članu 69. stav 1. menja se i glasi:
„Lice izabrano u naučno zvanje na način i po postupku propisanim zakonom kojim je regulisana naučnoistraživačka delatnost, može učestovati u izvođenju svih oblika nastave na doktorskim akademskim studijama, biti mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane doktorske disertacije, biti član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika i saradnika univerziteta i učestovati u naučnoistraživačkom radu.”
Član 19.
U članu 70. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Visokoškolska ustanova može za potrebe realizacije studijskih programa angažovati i saradnike van radnog odnosa.”
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:
„Za druga zvanja saradnika utvrđena opštim aktom visokoškolske ustanove iz polja umetnosti, opštim aktom visokoškolske ustanove bliže se uređuju način izbora i vreme na koje se saradnik bira.”
Član 20.
U članu 72. stav 1. posle reči: „asistenta” dodaje se zapeta.
Član 21.
Posle člana 72. dodaju se naziv člana i čl. 72a i 72b, koji glase:
„Saradnici van radnog odnosa
Član 72a
Visokoškolska ustanova može izabrati u zvanje saradnika van radnog odnosa (demonstratora i sl) za pomoć u nastavi na studijama prvog stepena, studenta osnovnih akademskih studija, integrisanih akademskih studija, master akademskih studija ili master strukovnih studija, koji je na studijama prvog stepena ostvario najmanje 120 ESPB bodova sa ukupnom prosečnom ocenom najmanje 8 (osam).
Posebni uslovi za izbor u zvanje iz stava 1. ovog člana utvrđuju se opštim aktom visokoškolske ustanove.
Sa licem iz stava 1. ovog člana zaključuje se ugovor o angažovanju u trajanju od najduže jedne školske godine.
Član 72b
Za potrebe realizacije dela praktične nastave, koja se realizuje van visokoškolske ustanove, visokoškolska ustanova može izabrati u zvanje saradnika van radnog odnosa (saradnik praktičar, klinički asistent i sl) lice zaposleno u ustanovi gde se deo praktične nastave realizuje.
Posebni uslovi za izbor u zvanje iz stava 1. ovog člana utvrđuju se opštim aktom visokoškolske ustanove.”
Član 22.
U članu 87. stav 3. posle reči: „60 ESPB bodova” dodaju se zapeta i reči: „osim ako mu je do kraja studijskog programa ostalo manje od 60 ESPB bodova”.
U stav 4. posle reči: „37 ESPB bodova” dodaju se zapeta i reči: „osim ako mu je do kraja studijskog programa ostalo manje od 37 ESPB bodova”.
Član 23.
U članu 90. stav 3. posle reči: „daljinu”, dodaju se zapeta i reči: „s tim da za studenta stranog državljanina visokoškolska ustanova može da omogući i polaganje ispita preko elektronskih komunikacija, pod uslovom da primenom odgovarajućih tehničkih rešenja obezbedi kontrolu identifikacije i rada studenta”.
U stavu 11. posle reči: „ispit” dodaju se reči: „na mestu i”.
Posle stava 11. dodaje se stav 12. koji glasi:
„Bliže uslove i način organizacije polaganja ispita preko elektronskih komunikacija iz stava 3. ovog člana propisuje ministar.”
Član 24.
U članu 95. stav 6. menja se i glasi:
„Lice koje završi master akademske studije stiče akademski naziv master sa naznakom zvanja drugog stepena master akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.”
Posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi:
„Lice koje završi master strukovne studije stiče stručni naziv strukovni master sa naznakom zvanja drugog stepena master strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti.”
Dosadašnji st. 7– 9. postaju st. 8–10.
U dosadašnjem stavu 10. koji postaje stav 11. posle reči: „master,” dodaju se reči: „naziv koje je steklo lice iz stava 7. ovog člana je master (appl.),”, a broj: „7.” zamenjuje se brojem: „8.”.
Član 25.
U članu 97. stav 1. posle reči: „evidenciju o izdatim diplomama i dodacima diploma” dodaju se zapeta i reči: „evidenciju o priznatim stranim visokoškolskim ispravama”.
St. 4. i 5. brišu se.
Član 26.
Posle člana 97. dodaju se nazivi članova i čl. 97a, 97b, 97v, 97g i 97d koji glase:
„Baza podataka i informacioni sistem
Član 97a
Visokoškolska ustanova ima informacioni sistem i vodi bazu podataka.
Baza podataka predstavlja skup evidencija iz člana 97. koje ustanova vodi u elektronskom obliku.
Evidencije koje vodi visokoškolska ustanova predstavljaju skup podataka o ustanovi, studentima, roditeljima (izdržavaocima) i zaposlenima.
Jedinstveni informacioni sistem univerziteta čine objedinjeni podaci iz evidencija svih visokoškolskih ustanova u njegovom sastavu koji se vode kao jedinstvena baza podataka.
Podaci u evidencijama
Član 97b
Podaci o visokoškolskoj ustanovi predstavljaju skup opštih podataka kojima se određuje pravni status visokoškolske ustanove, status visokoškolske ustanove u sistemu visokog obrazovanja, podaci o studijskim programima koje visokoškolska ustanova realizuje, podaci o objektu visokoškolske ustanove, aktima i organima visokoškolske ustanove, podaci o akreditaciji visokoškolske ustanove i rezultatima spoljašnjeg vrednovanja visokoškolske ustanove.
Podaci o studentima, roditeljima (izdržavaocima) i zaposlenima predstavljaju skup podataka o ličnosti kojima se određuje njihov identitet, obrazovni, socijalni i zdravstveni status i potrebna obrazovna, socijalna i zdravstvena podrška.
Za određivanje identiteta prikupljaju se sledeći podaci: ime, prezime, ime jednog roditelja, pol, jedinstveni matični broj građana, broj pasoša za strane državljane, datum rođenja, mesto rođenja, država i adresa stalnog stanovanja, tip naselja stalnog stanovanja, nacionalna pripadnost (bez obaveze izjašnjavanja/uz pismenu saglasnost), bračni status, državljanstvo, adresa, kontakt telefon, fotografija i drugi podaci u skladu sa ovim zakonom.
Za određivanje obrazovnog statusa studenata prikupljaju se podaci o prethodno završenoj srednjoj školi, upisanom studijskom programu, vrsti studija i godini prvog upisa na studijski program.
Za određivanje socijalnog statusa studenata prikupljaju se podaci o načinu finansiranja studija, načinu izdržavanja tokom studija, mestu stanovanja (adresi) tokom studiranja, tipu smeštaja tokom studiranja, radnom statusu studenta tokom studiranja, izdržavanim licima, školskoj spremi oba roditelja, radnom statusu roditelja (izdržavaoca) i zanimanju roditelja ili izdržavaoca.
Za određivanje zdravstvenog statusa studenata prikupljaju se podaci o potrebama za pružanjem dodatne podrške prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na visokoškolskoj ustanovi.
Podaci o studentima prikupljaju se putem obrasca čiji sadržaj propisuje republički organ nadležan za poslove statistike, a koji se može popunjavati u elektronskoj ili papirnoj formi.
U informacionom sistemu se takođe vodi evidencija o jeziku na kome se izvodi studijski program, obaveznim i izbornim predmetima, stranim jezicima, podaci o predispitnim obavezama, podaci o polaganim ispitima, ocenama na predispitnim obavezama i ispitima, podaci o ostvarenim ESPB bodovima, podaci o nagradama i pohvalama osvojenim tokom studiranja i izdatim javnim ispravama.
Podaci o nastavnicima, saradnicima i ostalim zaposlenima obavezno sadrže: ime, prezime, ime jednog roditelja, pol, jedinstveni matični broj građana, broj pasoša za strane državljane, datum rođenja, mesto rođenja, državu i adresu stalnog stanovanja, nacionalnu pripadnost (bez obaveze izjašnjavanja/uz pismenu saglasnost), državljanstvo, adresu, kontakt telefon, stepen stručne spreme, zvanje, vrstu ugovora o angažovanju, fotografiju i druge podatke u skladu sa posebnim zakonom.
Bliže uslove i način uspostavljanja informacionog sistema, vođenja, prikupljanja, unosa, ažuriranja i dostupnosti podataka koji se unose u informacioni sistem, evidencije, javne isprave kao i druga pitanja od značaja za vođenje evidencija i izdavanje javnih isprava, propisuje ministar.
Podaci o ličnosti upisani u evidenciju prikupljaju se, obrađuju, čuvaju i koriste za potrebe obrazovne politike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Svrha obrade podataka
Član 97v
Svrha obrade podataka je obezbeđivanje indikatora radi praćenja obuhvata studenata, efikasnog i kvalitetnog funkcionisanja obrazovnog sistema, planiranja obrazovne politike, praćenje, proučavanje i unapređivanje obrazovnog nivoa studenata, profesionalnog statusa i usavršavanja nastavnika, rada visokoškolskih ustanova, efikasno finansiranje sistema visokog školstva i stvaranje osnova za sprovođenje nacionalnih i međunarodnih istraživanja u oblasti obrazovanja.
Korišćenje podataka
Član 97g
Nadležnom ministarstvu dostavljaju se podaci u anonimiziranom obliku, osim podataka o ličnosti potrebnih za vođenje registra nastavnika.
Korisnik podataka iz informacionog sistema visokoškolske ustanove može biti i drugi državni i drugi organ i organizacija, kao i pravno i fizičko lice, pod uslovom da je zakonom ili drugim propisima ovlašćeno da traži i prima podatke, da su ti podaci neophodni za izvršenje poslova iz njegove nadležnosti ili služe za potrebe istraživanja i da obezbedi zaštitu podataka o ličnosti.
Ažuriranje i čuvanje podataka
Član 97d
Podaci u evidencijama, odnosno bazi podataka ažuriraju se na dan nastanka promene, a najkasnije u roku od 30 dana od dana nastanka promene.
Svi podaci iz člana 97. stav 1. trajno se čuvaju. Visokoškolska ustanova je dužna da obezbedi trajnost očitavanja podataka sačuvanih na elektronskim medijima.”
Član 27.
Član 98. menja se i glasi:
„Član 98.
Svi vidovi prikupljanja, čuvanja, obrade i korišćenja podataka sprovode se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Podaci u evidenciji, bazi podataka i informacionom sistemu visokoškolske ustanove moraju biti bezbednim merama zaštićeni od neovlašćenog pristupa i korišćenja.
Za potrebe naučnoistraživačkog rada i prilikom izrade obrazovno-političkih i statističkih analiza, podaci o ličnosti koriste se i objavljuju na način kojim se obezbeđuje zaštita identiteta studenata, nastavnika i drugih zaposlenih na visokoškolskoj ustanovi.”
Član 28.
Član 104. menja se i glasi:
„Član 104.
Priznavanje strane visokoškolske isprave jeste postupak kojim se imaocu te isprave utvrđuje pravo na nastavak obrazovanja, odnosno na zapošljavanje. Postupak priznavanja strane visokoškolske isprave sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona, ako međunarodnim ugovorom nije predviđeno drugačije.
Visokoškolska javna isprava stečena u SFRJ – do 27. aprila 1992. godine, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno Državnoj zajednici Srbija i Crna Gora – do 16. juna 2006. godine i Republici Srpskoj ne podleže postupku priznavanja strane visokoškolske isprave.
Javna isprava iz stava 2. ovog člana proizvodi isto pravno dejstvo kao javna isprava izdata u Republici.
Visinu takse za troškove postupka priznavanja strane visokoškolske isprave, oslobađanje od plaćanja takse i druga pitanja u vezi sa troškovima postupka priznavanja strane visokoškolske isprave propisuje ministar.”
Član 29.
Član 105. menja se i glasi:
„Član 105.
Vrednovanje stranog studijskog programa vrši se na osnovu vrste i nivoa postignutih znanja i veština, uzimajući u obzir sistem obrazovanja u zemlji u kojoj je visokoškolska isprava stečena, uslove upisa, kompetencije stečene završetkom studijskog programa, prava koja proističu iz strane visokoškolske isprave u zemlji u kojoj je stečena i druge relevantne činjenice, bez razmatranja formalnih obeležja i strukture studijskog programa.
Vrednovanje stranog studijskog programa, odnosno dela studijskog programa, radi nastavka obrazovanja, vrši stručni organ samostalne visokoškolske ustanove kojoj je podnet zahtev za akademsko priznavanje.
Vrednovanje stranog studijskog programa radi zapošljavanja vrši Nacionalni centar za priznavanje stranih visokoškolskih isprava (u daljem tekstu: ENIC/NARIC centar), kao unutrašnja organizaciona jedinica Ministarstva.
Za potrebe davanja stručnog mišljenja u postupku prvog vrednovanja stranog studijskog programa radi zapošljavanja, ministar obrazuje komisiju od najmanje tri člana iz reda profesora univerziteta iz odgovarajućih oblasti, sa liste koju obrazuje Konferencija univerziteta Srbije.
Jednom izvršeno vrednovanje određenog stranog studijskog programa važi za sve naredne slučajeve priznavanja strane visokoškolske isprave kada je strana visokoškolska isprava stečena završavanjem istog studijskog programa.
Informacije o činjenicama iz stava 1. ovog člana daje ENIC/NARIC centar.
U postupku vrednovanja radi priznavanja domaće visokoškolske isprave u inostranstvu, informacije o samostalnoj visokoškolskoj ustanovi i sistemu obrazovanja daje ENIC/NARIC centar.”
Član 30.
Posle člana 105. dodaju se nazivi članova i čl. 105a, 105b i 105v, koji glase:
„Priznavanje strane visokoškolske isprave radi nastavka obrazovanja
Član 105a
Priznavanje strane visokoškolske isprave radi nastavka obrazovanja u sistemu visokog obrazovanja (u daljem tekstu: akademsko priznavanje) sprovodi samostalna visokoškolska ustanova, po prethodno izvršenom vrednovanju stranog studijskog programa, odnosno dela studijskog programa.
Nastavak obrazovanja i upis višeg obrazovnog stepena mogu biti uslovljeni obavezom sticanja dodatnih ishoda učenja ili odbijeni ako se utvrdi postojanje suštinske razlike između vrste i nivoa postignutih znanja i veština i uslova za upis na određeni studijski program.
Kriterijume za utvrđivanje postojanja suštinske razlike između vrste i nivoa postignutih znanja i veština i uslova za upis na određeni studijski program i postupak akademskog priznavanja propisuje samostalna visokoškolska ustanova svojim opštim aktom, a teret dokazivanja postojanja suštinske razlike snosi nadležni stručni organ.
Rešenje o ishodu postupka iz stava 1. ovog člana donosi stručni organ samostalne visokoškolske ustanove u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.
Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno.
Ukoliko nije drugačije propisano, na postupak akademskog priznavanja primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Priznavanje strane visokoškolske isprave radi zapošljavanja
Član 105b
Priznavanje strane visokoškolske isprave radi zapošljavanja (u daljem tekstu: profesionalno priznavanje) sprovodi Ministarstvo preko ENIC/NARIC centra.
Profesionalno priznavanje vrši se po prethodno izvršenom vrednovanju stranog studijskog programa.
Rešenje o profesionalnom priznavanju posebno sadrži: naziv, vrstu, nivo i trajanje (obim) studijskog programa, odnosno kvalifikacije, koji je naveden u stranoj visokoškolskoj ispravi – na izvornom jeziku i na srpskom jeziku i naučnu, umetničku, odnosno stručnu oblast u okviru koje je ostvaren studijski program.
Ministar donosi rešenje o profesionalnom priznavanju u roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva.
Rešenje o profesionalnom priznavanju je konačno.
Ukoliko nije drugačije propisano, na postupak profesionalnog priznavanja primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Rešenje o profesionalnom priznavanju ima značaj javne isprave.
Nacionalni savet proširuje listu stručnih, akademskih i naučnih naziva iz člana 11. stav 1. tačka 14. ovog zakona i utvrđuje nazive kvalifikacija za priznate strane visokoškolske isprave, sa posebnom oznakom, na osnovu polja iz člana 27. ovog zakona.
Evidencija o sprovedenom postupku priznavanja
Član 105v
Organ nadležan za sprovođenje postupka priznavanja strane visokoškolske isprave vodi evidenciju i trajno čuva dokumentaciju o sprovedenim postupcima.
Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se u elektronskoj i pismenoj formi i obuhvata: prezime, ime jednog roditelja i ime, datum i mesto rođenja, državljanstvo, adresu i broj telefona imaoca strane visokoškolske isprave – podnosioca zahteva; naziv visokoškolske ustanove koja je izdala ispravu, mesto i državu, trajanje studija (studijskog programa), vrstu i nivo studija, smer studija (program, disciplinu), stručni, akademski, naučni naziv, broj i datum akta o vrednovanju stranog studijskog programa i naziv organa koji ga je doneo, broj i datum akta o dodatnim ispitima, broj i datum akta o položenim dodatnim ispitima, broj i datum rešenja o priznavanju strane visokoškolske isprave i kratak sadržaj dispozitiva rešenja.”
Član 31.
U članu 107. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:
„1a) ne učini dostupnom javnosti doktorsku disertaciju pre javne odbrane, odnosno ako ne uspostavi digitalni repozitorijum ili u njemu ne čuva odbranjenu doktorsku disertaciju ili ne dostavi Ministarstvu kopiju sadržaja koji čuva u javnom repozitorijumu (član 30. st. 8–10);”.
Posle tačke 3) dodaju se tač. 3a) i 3b) koje glase:
„3a) izabere organ poslovođenja suprotno odredbama ovog zakona (član 54. stav 1);
3b) ne učini dostupnim javnosti podatke o iznosu sredstava ustanove (član 57. stav 5);”.
Posle tačke 5) dodaje se tačka 5a) koja glasi:
„5a) ne učini dostupnim javnosti merila za utvrđivanje visine školarine i odluku o visini školarine (član 61. stav 7);”.
Član 32.
U članu 123. stav 1. reči: „školske 2013/2014.”, zamenjuju se rečima: „školske 2015/2016.”, a reči: „školske 2014/2015.” zamenjuju se rečima: „školske 2016/2017.”.
U stavu 3. reči: „školske 2013/2014.” zamenjuju se rečima: „školske 2015/2016.”.
Član 33.
U članu 127. stav 1. tačka 3. reči: „stav 7.” zamenjuju se rečima: „stav 8.”.
Dosadašnji st. 3– 6. brišu se.
Član 34.
U članu 128. dodaje se stav 2. koji glasi:
„Lica sa zvanjem magistra nauka koja nisu ostvarila pravo iz stava 1. ovog člana, mogu se upisati na treću godinu doktorskih akademskih studija u odgovarajućoj oblasti, u skladu sa ovim zakonom.”
Član 35.
Izuzetno od odredaba člana 88. Zakona, student može da se u narednoj godini finansira iz budžeta ako u školskoj 2013/2014, odnosno 2014/2015. godini ostvari najmanje 48 ESPB bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa ovim zakonom.
Član 36.
Ministar će u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti podzakonska akta u skladu sa ovim zakonom.
Član 37.
Visokoškolske ustanove čiji osnivač nije Republika uskladiće svoj osnivački akt sa odredbama ovog zakona u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 38.
Konferencija univerziteta Srbije i Konferencija akademija strukovnih studija će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona predložiti Nacionalnom savetu minimalne uslove za izbor u zvanja nastavnika, a Nacionalni savet će u roku od tri meseca od dana dobijanja predloga utvrditi minimalne uslove za izbor u zvanja nastavnika iz člana 11. tačka 13. Zakona.
Nacionalni savet će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona proširiti listu stručnih, akademskih i naučnih naziva i utvrditi nazive kvalifikacija za priznate strane visokoškolske isprave iz člana 30. ovog zakona (član 105b stav 8).
Član 39.
Vlada će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona imenovati predstavnike osnivača u savet visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika, i to u slučaju kada je dosadašnjim članovima mandat iz člana 51. stav 4. Zakona istekao, odnosno u slučaju kada nisu bili imenovani.
Član 40.
Postupci za priznavanje strane visokoškolske isprave koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se prema propisima po kojima su započeti, a najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ukoliko se postupak iz stava 1. ovog člana ne okonča u roku iz stava 1. ovog člana, podnosilac zahteva za priznavanje strane visokoškolske isprave ima pravo da mu se zahtev rešava po odredbama ovog zakona.
Član 41.
Ministarstvo će obrazovati ENIC/NARIC centar u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do početka rada ENIC/NARIC centra, postupak profesionalnog priznavanja sprovodiće samostalna visokoškolska ustanova shodnom primenom odredaba ovog zakona.
Član 42.
Univerzitet je dužan da ustanovi javni digitalni repozitorijum iz člana 7. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona u kome će se čuvati doktorske disertacije koje su odbranjene od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U repozitorijumu iz stava 1. ovog člana mogu se čuvati i doktorske disertacije koje su odbranjene pre stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa mogućnostima ustanove.
Član 43.
Studenti iz zemalja Evropske unije moći će da se upisuju na visokoškolske ustanove u statusu studenta koji se finansira iz budžeta od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Član 44.
U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 93/12), u članu 6. stav 1. reči: „školske 2014/2015” zamenjuju se rečima:„školske 2015/2016”.
Broj ispitnih rokova u školskoj 2014/2015. godini je pet, a termini održavanja ispitnih rokova utvrđuju se aktom visokoškolske ustanove.
Član 45.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim člana 3. stav 1. ovog zakona (izmenjeni član 14. stav 4), koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I.USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti obrazovanja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o visokom obrazovanju donet je 2005. godine, posle pristupanja naše zemlje Bolonjskom procesu.
Prioriteti Bolonjskog procesa su usvajanje zajedničkog okvira za uporedivost kvalifikacija i diploma, uvođenje Evropskog sistema prenosa bodova, uvođenje evropskih standarda za obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja uz očuvanje nacionalnih, kulturnih i jezičkih specifičnosti, kretanje studenata i nastavnika unutar jedinstvenog evropskog prostora, pojednostavljenje postupka priznavanja diploma itd.
U toku dosadašnje primene Zakona, 2008, 2010, 2012. i 2013. godine vršene su njegove izmene i dopune, kako bi se obezbedila efektivnost sistema u oblasti visokog obrazovanja i njegova usklađenost sa principima uspostavljenim u okviru evropskih integracija.
Visoko obrazovanje u Republici Srbiji će svoj rad i razvoj i dalje usklađivati sa principima na kojima se formira evropski prostor visokog obrazovanja, uz poštovanje institucionalne autonomije i akademskih sloboda i puno učešće studenata, nastavnog osoblja, visokoškolskih ustanova, naučne i stručne javnosti i poslodavaca.
Posle višegodišnje primene Zakona o visokom obrazovanju, konstatovano je da postoje problemi u postupku dobijanja dozvole za rad i akreditacije; obezbeđivanju javnosti rada ustanova; priznavanju stranih visokoškolskih isprava na odgovarajući način; uspostavljanju jedinstvenog informacionog sistema; angažovanju nastavnika i saradnika; završetku započetih studija po odgovarajućem programu i pravilima studija. Posebno, konstatovano je da je potrebno da se izvrši usaglašavanje Zakona sa drugim odgovarajućim propisima.
Novim rešenjima u Predloga zakona izvršeno je odgovarajuće preciziranje zakonskih rešenja radi rešavanja uočenih problema, kao i usaglašavanje sa dosadašnjom praksom.
Zakon je trebalo usaglasiti, između ostalog, sa Konvencijom o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu, koja je ratifikovana Zakonom o ratifikaciji Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 7/03), Direktivom EU o izbegavanju diskriminacije školovanja dece radnika migranata u Republici Srbiji; Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 107/12) i sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, br. 97/08 i 107/12).
Rešenja iz Predloga zakona treba da obezbede postizanje sledećih ciljeva:
– utvrđivanje vremenskih rokova u postupku akreditacije, izdavanju i oduzimanju dozvole za rad visokoškolskim institucijama;
– kvalitetniji postupak akreditacije u studijskim programima doktorskih studija;
– otklanjanje problema u postupku priznavanja stranih visokoškolskih isprava radi nastavka obrazovanja, odnosno radi zapošljavanja, čime bi se osnažila konkurencija i kvalitet na tržištu rada;
– usklađivanje sa propisima koji regulišu pitanja pristupa informacijama od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti;
– povećanje transparentnosti rada visokoškolskih institucija u domenu finansiranja i određivanja školarine;
– formiranje centralnog repozitorijuma doktorskih disertacija;
– otklanjanje pojedinih rizika od korupcije, u skladu sa preporukama Agencije za borbu protiv korupcije;
– preciznije regulisanje rada i angažovanja profesora emeritusa i istraživača izabranih u naučna zvanja u skladu sa potrebama prakse i obezbeđivanja kvaliteta u oblasti visokog obrazovanja;
– uvođenje mogućnosti angažovanja saradnika van radnog odnosa, u skladu sa potrebama visokoškolskih ustanova;
– otklanjanje aktuelnih problema studenta vezano za gubitak statusa studenta i pragova za upis u narednu godinu;
– otvaranje mogućnosti za upis stranih studenata iz zemalja Evropske unije na visokoškolske ustanove u statusu studenta koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, od dana kada Republika Srbija pristupi Evropskoj uniji.
Probleme u primeni Zakona nije moguće rešiti bez donošenja novog zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona i to je jedini način za rešavanje problema.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENJA
Član 1. dodatnim stavom usklađuje se autonomija univerziteta sa principom otvorenosti prema javnosti i građanima propisanim u članu 4. stav 1. tačka 4) Zakona.
Autonomija univerziteta nije ugrožena principom otvorenosti.
Član 2. usled promene člana 16. Zakona, u skladu sa preporukom Agencije za borbu protiv korupcije, kojim se uvodi vremenski rok za proces akreditacije, neophodno je definisati posledice nepoštovanja ovog roka kako se ne bi otvorili dodatni rizici za korupciju. Ovim izmenama daje se mogućnost Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje da razreši članove Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta koji su odgovorni ukoliko se ne okonča postupak akreditacije u propisanom roku.
Pored toga, zakonom je već propisano da Komisija najmanje jedanput godišnje podnosi Nacionalnom savetu izveštaj o svom radu, o čemu Nacionalni savet obaveštava javnost, a predloženim rešenjem propisuje se i obaveza za Nacionalni savet da predmetni izveštaj dostavi i Narodnoj skupštini, čime se dodatno obezbeđuje javnost rada Komisije.
Uređuje se finansiranje Komisije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i praksom. U postojećem zakonskom rešenju nije moguće obezbediti finansiranje rada Komisje kroz sopstvene prihode.
Član 3. dodaju se odredbe kojima se u postupku akreditacije studijskog programa doktorskih studija propisuje učešće i jednog recenzenata iz visokoškolskih, odnosno naučnih ustanova iz inostranstva, koje treba da obezbede podizanje kvaliteta i smanjivanje koruptivnih rizika u postupku akreditacije ovih programa.
Promenama u stavu 2. obezbeđuje se javnost konačnog izveštaja o akreditaciji koji Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta dostavlja Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, shodno preporukama koje je uputila Agencija za borbu protiv korupcije.
Član 4. ovim izmenama propisuju se rokovi u procesu akreditacije u skladu sa preporukama Agencije za borbu protiv korupcije.
U stavu 1. propisuje se rok u kome Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta mora da odluči o zahtevu za akreditaciju visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa i izda uverenje o akreditaciji ili donese rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju. Predlaže se da taj rok iznosi 12 meseci od dana prijema urednog zahteva, tako da u okviru navedenog roka Komisija ima obavezu da sprovede sve radnje u postupku akreditacije, u skladu sa Pravilnikom o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa („Službeni glasnik RS”, br. 106/06, 112/08, 70/11 i 101/12), koji je doneo Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
U stavu 2. propisuje se rok u kome Nacionalni savet za visoko obrazovanje treba da odluči po žalbi, čime se ubrzava postupak akreditacije i smanjuje rizik od korupcije jer ne ostavlja prostor za različita tumačenja i postupanja prilikom primene zakona.
Član 5. vrši se usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Čl. 6. i 7. propisuje se mogućnost ostvarivanja master strukovnih studija, kao studija drugog stepena, kao i odgovarajući obim ovih studija u skladu sa preporukom Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Član 8. u skladu sa načelom otvorenosti nauke i znanja i principom otvorenosti prema javnosti i građanima, ovim izmenama propisuje se obaveza visokoškolskim ustanovama da učine dostupnom javnosti doktorsku disertaciju pre njene odbrane, obavezu univerziteta da uspostavi javni digitalni repozitorijum u kome će se čuvati odbranjene doktorske disertacije, sa odgovarajućom dokumentacijom i da Ministarstvu dostave kopiju ovih sadržaja za centralni repozitorijum. Na predloženi način obezbeđuje se dostupnost javnosti ovih dokumenata ali uz odgovarajuću zaštitu autorskih prava.
Ove izmene su u skladu sa smernicama okvirnog projekta Evropske unije za istraživanje i inovacije (Horizont 2020) i podstaći će učešće naših visokoškolskih institucija u evropskom repozitorijumu doktorskih disertacija.
Čl. 9. i 10. vrši se usklađivanje odredaba čl. 35. i 37. Zakona sa novim rešenjima iz člana 6. Predloga zakona, kojima se uvode master strukovne studije.
Utvrđuje se da akademija strukovnih studija i visoka škola strukovnih studija, pored osnovnih strukovnih i specijalističkih strukovnih studija, mogu ostvarivati i master strukovne studije
Posebno, omogućava se, odnosno olakšava se visokoškolskoj ustanovi da stekne status akademije strukovnih studija pod novim, povoljnijim uslovima – da su akreditovani studijski programi iz najmanje dva polja, umesto tri polja, kako je do sada traženo, a što je bilo teško sprovodivo u praksi.
Član 11. precizno uređuje u kojim slučajevima prestaju da važe dozvola za rad i akreditacija visokoškolske ustanove, kako se u praksi ne bi dešavalo da visokoškolske ustanove nastavljaju da posluju i u slučajevima kada nemaju, odnosno ne dobiju akreditaciju. Predloženo rešenje predstavlja i usaglašavanje sa preporukama koje je uputila Agencija za borbu protiv korupcije.
Posebno, dodaje se novi stav 13. kojim se omogućava da visokoškolska ustanova kojoj je oduzeta dozvola za rad može podneti zahtev za izdavanje nove dozvole za rad iz člana 41. Zakona, po isteku roka od godinu dana od dana dostavljanja rešenja o oduzimanju dozvole za rad.
Čl. 12. i 13. propisuju, između ostalog, da se broj članova i sastav saveta (organ upravljanja) visokoškolske ustanove čiji osnivač nije Republika uređuje osnivačkim aktom, čime se ovi osnivači motivišu da ulažu sredstva u razvoj visokog obrazovanja. Posebno, vrši se pravnotehnička redakcija teksta kod pozivanja na odgovarajući stav u članu 52. Zakona.
Član14. propisuje obavezu visokoškolske ustanove da obezbedi javnost podataka o sredstvima, odnosno izvorima finansiranja, čime se povećava transparentnost finansiranja visokoškolskih ustanova, a što je u skladu sa preporukama koje je uputila Agencija za borbu protiv korupcije.
Član 15. propisuje obavezu visokoškolske ustanove da obezbedi javnost podataka u vezi sa utvrđivanjem visine školarine (merila za utvrđivanje visine školarine i odluka o visini školarine), što je u skladu sa preporukama koje je uputila Agencija za borbu protiv korupcije.
Član 16. vrši se preciziranje odredbe člana 66. stav 2. Zakona, koja se odnosi na gostujućeg profesora u polju umetnosti, radi usaglašavanja sa odgovarajućim rešenjem za gostujućeg profesora u stavu 1. istog člana.
Član 17. predloženim izmenama Zakona daje se pravni osnov da nastavnik koji je izabran u zvanje profesor emeritus, osim učestvovanja u izvođenju svih oblika nastave na akademskim studijama drugog i trećeg stepena, kako je i do sada bilo propisano Zakonom, bude i mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane završnih radova, odnosno disertacija na tim studijama, kao i član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika i saradnika univerziteta i da učestvuje u naučnoistraživačkom radu, a imajući u vidu da se ovo zvanje dodeljuje izuzetno, odnosno malom broju redovnih profesora koji su se posebno istakli svojim naučnim, odnosno umetničkim radom, stekli međunarodnu reputaciju i postigli rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog, odnosno nastavno-umetničkog podmlatka.
Član 18. predloženim izmenama Zakona precizno se uređuje, odnosno daje se pravni osnov da istraživač izabran u naučno zvanje, osim mogućnosti da izvodi nastavu na doktorskim studijama, kako je i do sada bilo propisano Zakonom, bude i mentor i član komisija u postupku izrade i odbrane doktorske disertacije i član komisije za pripremanje predloga za izbor nastavnika i saradnika univerziteta i da učestovuje u naučnoustraživačkom radu, čime će se na odgovarajući način obezbediti podizanje kvaliteta u oblasti visokog obrazovanja.
Predloženim rešenjem uspostavlja se saglasnost sa zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti. Ovakva izmena će doprineti da se na jedan efikasniji način koriste instituti kao resurs u podizanju kvaliteta doktorskih studija, kao i poboljšanju odnosa između kolega na univerzitetima i institutima, učiniti našu integraciju u Evropsku istraživačku oblast lakšom, te olakšati podnošenja zajedničkih projekata i strateško osmišljavanje naučnog rada.
Član 19. propisuje mogućnost angažovanja saradnika van radnog odnosa za potrebe realizacije odgovarajućih studijskih programa.
Posebno, zbog specifičnosti visokoškolskih ustanova iz polja umetnosti daje se mogućnost ovim ustanovama da za druga zvanja saradnika, koja utvrde svojim opštim aktom, bliže urede i način izbora i vreme na koje se ovaj saradnik bira.
Član 20. predstavlja pravnotehničku redakciju teksta Zakona. Ova izmena će rešti dileme kod tumačenja, odnosno primene Zakona od strane pojedinih fakulteta, gde se dešavalo da se student doktorskih studija bira u zvanje „asistent student doktorskih studija”.
Član 21. propisuje uslove za angažovanje saradnika van radnog odnosa, i to u nastavi na studijama prvog stepena, studenta osnovnih akademskih studija, integrisanih akademskih studija, master akademskih studija ili master strukovnih studija – demonstrator i sl (novi član 72a) i za potrebe realizacije praktične nastave – saradnik praktičar, klinički asistent i sl (novi član 72b), a što predstavlja usaglašavanje sa zahtevima koji se pojavljuju praksi u oblasti visokog obrazovanja.
Član 22. predloženo rešenje treba da reši probleme koji se pojavljuju u praksi prilikom upisa poslednje godine studija. Dosadašnje rešenje nije omogućavalo upis kada student koji upisuje poslednju godinu studija ima do kraja studijskog programa manje od 60 ESPB bodova u slučaju kada se student finansira iz budžeta, odnosno 37 ESPB bodova kada se sam finansira.
Član 23. Predloženo rešenje kojim se dopunjava stav 3. u članu 90. Zakona omogućava da student strani državljanin ispite polaže i preko elektronskih komunikacija, pod uslovom da se obezbedi kontrola identifikacije i rada studenta. Predloženo je da ministar propiše bliže uslove i način polaganja ispita preko elektronskih komunikacija, kako bi se obezbedila javnost polaganja ovih ispita na istovetan način na svim visokoškolskim ustanovama.
U stavu 11. vrši se odgovarajuće preciziranje odredaba zakona kada je u pitanju polaganje ispita studenata sa invaliditetom, tako da student može da polaže ispit ne samo na način, nego i na mestu koje je prilagođeno njegovim trenutnim mogućnostima.
Član 24. u stavu 1. vrši se terminološko usklađivanje sa Zakonom kada je u pitanju sticanje odgovarajućeg akademskog naziva. Posebno, dodaju se odredbe kojima se uređuje sticanje odgovarajućeg stručnog naziva – strukovni master, posle završenih master strukovnih studija koje se uvode na drugom stepenu studija u skladu sa ovim predlogom zakona.
Član 25. dodaju se odredbe o obavezi visokoškolske ustanove da vodi i evidenciju o priznatim stranim visokoškolskim ispravama, a što je u skladu sa predloženim rešenjima u članu 30. Predloga zakona (novi čl. 105a- 105v).
Član 26. dodaju se odredbe (novi čl. 97a-97d) kojima se uređuje informacioni sistem, odnosno baza podataka i sadržina evidencija koje se vode u oblasti visokog obrazovanja (podaci o ustanovama, studentima, nastavnicima, saradnicima i ostalim zaposlenima), kao i način prikupljanja podataka za evidencije i obrada podataka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Član 27. menja se član 98. Zakona i precizno se uređuje zaštita podataka u evidenciama, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Čl. 28–30. ovim predlogom vrši se usklađivanje Zakona sa Konvencijom o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu, koja je ratifikovana Zakonom o ratifikaciji Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 7/03), odnosno dodaju se odredbe kojima se uređuje priznavanje strane visokoškolske isprave, i to akademsko priznavanje i profesionalno priznavanje, kao i vrednovanje stranog studijskog programa:
Članom 28. menja se član 104. Zakona i preciznije se definiše priznavanje stranih visokoškolskih isprava. Određuje se i nadležnost za utvrđivanje visine takse za troškove postupka priznavanja, oslobađanje od plaćanja takse kao i druga pitanja u vezi sa troškovima postupka priznavanja strane visokoškolske isprave.
Članom 29. menja se član 105. Zakona i preciznije se definiše vrednovanje stranog studijskog programa. Za potrebe davanja stručnog mišljenja u postupku prvog vrednovanja stranog studijskog programa ministar obrazuje odgovarajuću komisiju i jednom izvršeno vrednovanje određenog stranog studijskog programa važi za sve naredne slučajeve priznavanja strane visokoškolske isprave kada je strana visokoškolska isprava stečena završavanjem istog studijskog programa. Posebno, za davanje odgovarajućih informacija o činjenicama u postupku vrednovanja stranog studijskog programa, predviđeno je da se obrazuje Nacionalni centar za priznavanje stranih visokoškolskih isprava (ENIC/NARIC centar) kao unutrašnja organizaciona jedinica Ministarstva.
Članom 30. dodaju se novi čl. 105a, 105b i 105v.
Novi član 105a uređuje priznavanje strane visokoškolske isprave radi nastavka obrazovanja u sistemu visokog obrazovanja – akademsko priznavanje. Taj postupak sprovodi samostalna visokoškolska ustanova po prethodno izvršenom vrednovanju stranog studijskog programa. Određuje se nadležnost i rok u kome se donosi rešenje o akademskom priznavanju strane visokoškolske isprave, a takođe, određuje se i pojam „suštinske razlike između vrste i nivoa postignutih znanja i veština i uslova za upis na određeni studijski program” kada akademsko priznavanje može biti uslovljeno sticanjem dodatnih ishoda učenja ili odbijeno.
Novi član 105b uređuje priznavanje strane visokoškolske isprave radi zapošljavanja – profesionalno priznavanje. Taj postupak sprovodi Ministarstvo preko ENIC/NARIC centra, kao posebne unutrašnje organizacione jedinice. Propisan je rok u kome ministar donosi rešenje o profesionalnom priznavanju i utvrđena je obaveza za Nacionalni savet za visoko obrazovanje da proširi listu stručnih, akademskih i naučnih naziva i da utvrdi kvalifikacije sa posebnom oznakom za priznate strane visokoškolske isprave.
Novi član 105v propisuje vođenje evidencije i čuvanje dokumentacije o sprovedenim postupcima priznavanja strane visokoškolske isprave.
Član 31. propisuje kazne za prekršaj u vezi sa repozitorijumom doktorskih disertacija, izborom organa poslovođenja i javnosti podataka u vezi sa sredstvima ustanove i merilima za utvrđivanje visine školarine.
Član 32. uređuje pravo studenta na završetak započetih odgovarajućih studija – po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija u određenom vremenu. Prema predloženom rešenju, studenti upisani na osnovne studije imaju pravo da završe započete studije najkasnije do kraja školske 2015/2016. godine, odnosno do kraja školske 2016/2017. godine za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka, a studenti upisani na magistarske studije – najkasnije do kraja školske 2015/2016. godine.
Član 33. u stavu 1. vrši se usklađivanje sa odredbama člana 24. Predloga zakona.
U stavu 2. predloženo je brisanje odredaba st. 3–6. u članu 127. Zakona, kojima je predviđen postupak za poništavanje diploma izdatih po ranijim zakonima i izdavanje novih diploma. Postupak za utvrđivanje ekvivalencije trebalo je da utvrdi Konferencija univerziteta Srbije (KONUS). Kako je Rektorski savet KONUS-a ustanovio da su ove odredbe Zakona neprimenljive u praksi, prvo je doneto Autentično tumačenje člana 127. Zakona, a zatim je promenjen stav 1. Pošto su time garantovana sva prava nosiocima starih diploma, st. 3–6. mogu se brisati.
Član 34. ovim članom regulišu se prava studenata koji su završili magistarske studije da mogu da se upišu na treću godinu doktorskih akademskih studija, u odgovarajućoj oblasti, u skladu sa ovim zakonom.
Član 35. propisuje mogućnost ostvarivanja prava studenta na finansiranje iz budžeta pod određenim uslovima – ako u školskoj 2013/2014, odnosno 2014/2015. godini ostvari najmanje 48 ESPB bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa zakonom, kao izuzetak od odredaba člana 88. Zakona.
Odredbe čl. 36–42. imaju karakter prelaznih odredaba, u kojima su utvrđeni: rok u kome će ministar doneti podzakonska akta u skladu sa ovim zakonom (član 36); rok u kome će se osnivački akt visokoškolske ustanove čiji osnivač nije Republika uskladiti sa odredbama ovog zakona (član 37) rok u kome će Konferencija univerziteta Srbije, Konferencija akademija strukovnih studija i Nacionalni savet za visoko obrazovanje predložiti, odnosno doneti odgovarajuće akte iz svoje nadležnosti (član 38); rok u kome će Vlada imenovati predstavnike osnivača u ustanove u kojima je Republika Srbija osnivač (član 39); postupanje u predmetima za priznavanje stranih visokoškolskih isprava koji su započeti (član 40); rok u kome će Ministarstvo obrazovati ENIC/NARIC centar (član 41); rok u kome će univerzitet ustanoviti javni repozitorijum (član 42).
Član 43. utvrđuje period od kada će strani studenti iz zemalja Evropske unije moći da se upisuju na visokoškolske ustanove u statusu studenta koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, a što je u skladu sa Direktivom EU o izbegavanju diskriminacije školovanja dece radnika migranata u Republici Srbiji.
Član 44. propisuje odlaganje odredbe Zakona koja se odnosi na broj ispitnih rokova (četiri) od školske 2015/2016. godine. Školska 2014/2015. godina je prelazan period sa pet ispitnih rokova.
Član 45. sadrži završnu odredbu o stupanju na snagu propisa.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, i to:
2015 GLAVA PROGRAM KONTO IZNOS OPIS OBRAZLOŽENJE sekretarijat 2001-0001 411 5.100.000 ENIC NARIC plata-7 zaposlenih 2001-0001 412 913.000 doprinosi 2001-0001 423 887.000 obuka 2001-0001 512 900.000 oprema ukupno 7.800.000 sekretarijat 2001-0001 411 849.000 REPOZITORIJUM plata-1 novi zaposleni sekretarijat 2001-0001 412 151.000 doprinosi-1novi zaposleni sekretarijat 2001-0001 425 200.000 godišnje održavanje sekretarijat 2001-0001 512 500.000 oprema sekretarijat 2001-0001 515 1.000.000 razvoj sistema ukupno 2.700.000 sekretarijat-SAVETI-KAPK 2001-0005 423 9.000.000 STRANI RECENZENTI KAPK-strani recenzenti-procena KAPK ukupno 9.000.000 UKUPNO 2015. 19.500.000
Napominjemo da za uvođenje master strukovnih studija, kao studija drugog stepena, za naredne tri godine neće biti potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, s obzirom na to da je potrebno da se prethodno donesu standardi za akreditaciju ovih studijskih programa i da se svake školske godine donosi odluka o finansiranju određenog broja studenata iz budžeta za odgovarajuće studijske programe. Posebno, akreditacija master strukovnih studija obezbediće dodatni priliv sredstava u budžet Republike Srbije za akreditaciju ovih programa.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon usvoji po hitnom postupku kako bi se sprečile štetne posledice po studente, koje će nastupiti ukoliko se odgovarajuće izmene ne usvoje do početka školske 2014/2015. godine. Prema važećim rešenjima u Zakonu, studenti upisani na osnovne i magistarske studije do stupanja na snagu ovog zakona mogu završiti ove studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija najkasnije do kraja školske 2013/2014. godine. Posebno, Zakon sadrži rešenje da student može da se finansira iz budžeta i ako je ostvario najmanje 48 ESPB bodova i rangirao se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa ovim zakonom, do školske 2013/2014. godine. Predložena rešenja su u skladu sa principom ekonomičnosti i neće negativno uticati na kvalitet visokog obrazovanja. Nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija, a neophodno je ispuniti i odgovarajuće obaveze u pogledu priznavanja kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja.
PREGLED ODREDABA
ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU KOJE SE MENJAJU
Autonomija
Član 6.
Autonomija univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova podrazumeva, u skladu sa ovim zakonom:
1) pravo na utvrđivanje studijskih programa;
2) pravo na utvrđivanje pravila studiranja i uslova upisa studenata;
3) pravo na uređenje unutrašnje organizacije;
4) pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom;
5) pravo na izbor nastavnika i saradnika;
6) pravo na izdavanje javnih isprava;
7) pravo na raspolaganje finansijskim sredstvima, u skladu sa zakonom;
8) pravo na korišćenje imovine, u skladu sa zakonom;
9) pravo na odlučivanje o prihvatanju projekata i o međunarodnoj saradnji.
PRAVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OSTVARUJU SE UZ POŠTOVANJE PRINCIPA OTVORENOSTI PREMA JAVNOSTI I GRAĐANIMA.
Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta
Član 13.
Radi obavljanja poslova akreditacije, provere kvaliteta visokoškolskih ustanova i jedinica u njihovom sastavu i vrednovanja studijskih programa, Nacionalni savet obrazuje posebno radno telo – Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu: Komisija).
Komisija ima 15 članova, po tri iz svakog obrazovno – naučnog, odnosno obrazovno – umetničkog polja, iz različitih oblasti, iz člana 27. ovog zakona.
Članove Komisije bira Nacionalni savet iz reda istaknutih redovnih profesora, naučnika, umetnika i stručnjaka, na predlog Konferencije univerzitetâ.
U postupku utvrđivanja predloga iz stava 3. ovog člana, Konferencija univerzitetâ objavljuje javni poziv za prijavljivanje kandidata za članove Komisije.
Rok za prijavljivanje kandidata za članove Komisije jeste 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva.
Lista prijavljenih kandidata stavlja se na uvid javnosti u roku od osam dana od isteka roka za prijavljivanje kandidata.
Primedbe i predlozi u vezi sa prijavljenim kandidatima mogu se dostaviti u roku od 30 dana od dana stavljanja liste prijavljenih kandidata na uvid javnosti.
Nakon razmatranja primedaba i predloga iz stava 7. ovog člana Konferencija univerzitetâ utvrđuje predlog od najviše po pet kandidata iz svakog obrazovno – naučnog, odnosno obrazovno – umetničkog polja, iz različitih oblasti, i upućuje ga Nacionalnom savetu u roku od 15 dana od isteka roka iz stava 7. ovog člana, uzimajući u obzir te primedbe i predloge.
Nacionalni savet bira članove Komisije u roku od 30 dana od dana prijema predloga iz stava 8. ovog člana.
Član Komisije ne može biti lice izabrano, postavljeno ili imenovano na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, u organ političke stranke ili nevladine organizacije koja se bavi obrazovanjem ili na dužnost organa poslovođenja visokoškolske ustanove.
Mandat člana Komisije traje četiri godine. Isto lice može biti izabrano za člana Komisije najviše dva puta.
Nacionalni savet razrešava člana Komisije pre isteka mandata:
1) na lični zahtev;
2) ako nesavesno obavlja poslove u Komisiji ili svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja, a na obrazloženi predlog Konferencije univerzitetâ;
3) ukoliko nastupi uslov iz stava 10. ovog člana;
4) UKOLIKO SE BEZ OPRAVDANOG RAZLOGA NE OKONČA POSTUPAK AKREDITACIJE U PROPISANOM ROKU U OBLASTI ZA KOJU JE ČLAN KOMISIJE ZADUŽEN.
Komisija radi i odlučuje na sednicama, u skladu sa poslovnikom koji donosi.
Komisija bira predsednika iz reda svojih članova.
Komisija najmanje jedanput godišnje podnosi Nacionalnom savetu izveštaj o svom radu, o čemu Nacionalni savet obaveštava javnost I DOSTAVLJA GA NARODNOJ SKUPŠTINI.
Rad Komisije finansira se iz ostvarenih prihoda od naknada za akreditaciju sa posebnog podračuna za ove namene. SREDSTVA ZA RAD KOMISIJE OBEZBEĐUJU SE U BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE. NAKNADA ZA AKREDITACIJU VISOKOŠKOLSKE USTANOVE UPLAĆUJE SE NA RAČUN PROPISAN ZA UPLATU JAVNIH PRIHODA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE. Visinu naknade za akreditaciju utvrđuje Nacionalni savet, uz saglasnost Vlade.
Članovi Komisije imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Narodna skupština, na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine.
Nadležnost i rad Komisije
Član 14.
Komisija:
1) predlaže Nacionalnom savetu standarde za početnu akreditaciju;
2) predlaže Nacionalnom savetu standarde i postupak za akreditaciju visokoškolskih ustanova;
3) predlaže Nacionalnom savetu standarde i postupak za akreditaciju studijskih programa;
4) predlaže Nacionalnom savetu standarde za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova;
5) predlaže Nacionalnom savetu standarde i postupak za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova;
6) pomaže i sarađuje sa visokoškolskim ustanovama i jedinicama u njihovom sastavu u obezbeđivanju i unapređenju njihovog kvaliteta;
7) sprovodi postupak akreditacije ustanova i studijskih programa u oblasti visokog obrazovanja, odlučuje o zahtevu za akreditaciju i izdaje uverenje o akreditaciji na obrascu čiju sadržinu utvrđuje;
8) stara se o harmonizaciji standarda i procedura u oblasti akreditacije, u okviru evropskog prostora visokog obrazovanja;
9) sačinjava izveštaj o početnoj akreditaciji u postupku izdavanja dozvole za rad;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa aktom o obrazovanju Komisije.
Za potrebe sprovođenja postupaka iz stava 1. tač. 7) i 9) ovog člana, Komisija obrazuje stručne timove i imenuje njihove članove (u daljem tekstu: recenzenti), koji razmatraju pojedinačne zahteve za sprovođenje postupaka, a čiji rad se finansira iz istih izvora kao i rad Komisije.
Komisija imenuje recenzente na osnovu javnog poziva, iz reda međunarodno priznatih domaćih i inostranih univerzitetskih nastavnika, naučnika, umetnika ili stručnjaka, a u slučaju da je reč o studijskom programu specifično nacionalnog karaktera – iz reda priznatih domaćih univerzitetskih nastavnika, naučnika, umetnika ili stručnjaka.
KOD AKREDITACIJE STUDIJSKOG PROGRAMA DOKTORSKIH STUDIJA NAJMANJE JEDAN RECENZENT MORA BITI NASTAVNIK, NAUČNIK ILI UMETNIK ZAPOSLEN NA VISOKOŠKOLSKOJ, ODNOSNO NAUČNOJ USTANOVI IZ INOSTRANSTVA, KOJI ISPUNJAVA USLOVE DA BUDE MENTOR NA TOM STUDIJSKOM PROGRAMU, U SKLADU SA STANDARDIMA IZ ČLANA 11. STAV 1. TAČKA 11) OVOG ZAKONA.
Recenzent Komisiji dostavlja svoj izveštaj u roku od 60 dana od dana prijema zahteva Komisije.
Komisija dostavlja Nacionalnom savetu konačan izveštaj koji je dostupan javnosti KOJI JE TRAJNO DOSTUPAN JAVNOSTI NA ZVANIČNOJ INTERNET STRANICI KOMISIJE, A KOJI SADRŽI SVE PODATKE O ISPUNJENOSTI, ODNOSNO NEISPUNJENOSTI PROPISANIH STANDARDA.
Komisija obezbeđuje zaštitu podataka o tome kojem od recenzenata je podnet zahtev iz stava 4. ovog člana.
Recenzenti imaju pravo na naknadu za rad u skladu sa aktom koji donosi Nacionalni savet.
U sprovođenju postupaka iz stava 1. tač. 7) i 9) ovog člana Komisija može koristiti usluge međunarodnih organizacija i asocijacija iz oblasti obezbeđivanja kvaliteta visokog obrazovanja, u skladu sa aktom koji donosi Nacionalni savet.
Akreditacija
Član 16.
Akreditacijom se utvrđuje da visokoškolska ustanova i studijski programi ispunjavaju standarde iz člana 11. tač. 10) i 11) ovog zakona i da visokoškolska ustanova ima pravo na izdavanje javnih isprava u skladu sa ovim zakonom.
U postupku akreditacije visokoškolske ustanove utvrđuje se da li ustanova ispunjava i odgovarajuće uslove iz čl. 33 – 37. ovog zakona, kao i da li ispunjava uslov u pogledu potrebnog broja nastavnika.
Uslov u pogledu potrebnog broja nastavnika visokoškolska ustanova ispunjava ako ima nastavnike u radnom odnosu sa punim radnim vremenom za izvođenje najmanje 70% časova aktivne nastave na studijskom programu za koji se traži dozvola za rad, a najmanje 20 nastavnika u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na visokoškolskoj ustanovi.
Izuzetak su studijski programi u polju umetnosti gde taj broj ne može biti manji od 50%.
Od ukupnog broja nastavnika potrebnih za obavljanje nastave po godinama studija za studijski program za koji se traži dozvola za rad, akademije strukovnih studija i visoke škole strukovnih studija, izuzev u polju umetnosti, moraju da imaju najmanje 50% nastavnika sa stečenim naučnim nazivom doktora nauka.
U postupku akreditacije diplomskog akademskog, odnosno doktorskog studijskog programa utvrđuje se i da li su ispunjeni uslovi za obavljanje naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog rada, u skladu sa zakonom.
Postupak akreditacije sprovodi se redovno, u roku od pet godina, a vanredno na zahtev Ministarstva, osnivača, odnosno same visokoškolske ustanove.
U postupku akreditacije Komisija:
1) izdaje uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa;
2) upućuje visokoškolskoj ustanovi akt upozorenja, kojim se ukazuje na nedostatke u pogledu ispunjenosti uslova, kvaliteta rada visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa, i ostavlja rok za otklanjanje navedenih nedostataka, s tim što po isteku tog roka odlučuje o zahtevu;
3) donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju.
U postupku odlučivanja o akreditaciji Komisija uzima u obzir rezultate vrednovanja kvaliteta iz člana 15. i rezultate samovrednovanja iz člana 17. ovog zakona.
KOMISIJA IZDAJE UVERENJE O AKREDITACIJI, ODNOSNO DONOSI REŠENJE KOJIM SE ODBIJA ZAHTEV ZA AKREDITACIJU U ROKU OD 12 MESECI OD DANA PRIJEMA UREDNOG ZAHTEVA, U SKLADU SA AKTOM IZ ČLANA 11. STAV 1. TAČ. 10) I 11) OVOG ZAKONA.
Ako Komisija donese rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju, osnivač, odnosno visokoškolska ustanova, može u roku od 30 dana od dana prijema rešenja uložiti žalbu Nacionalnom savetu.
PO ŽALBI NA REŠENJE IZ STAVA 10. OVOG ČLANA ODLUČUJE NACIONALNI SAVET U ROKU OD 90 DANA OD DANA PODNOŠENJA ŽALBE.
Rešenje Nacionalnog saveta po žalbi iz stava 10. ovog člana konačno je. Protiv rešenja Nacionalnog saveta može se voditi upravni spor.
Osnivač, odnosno visokoškolska ustanova iz stava 7. ovog člana, ima pravo da ponovi zahtev za akreditaciju po isteku roka od godinu dana od dana donošenja rešenja kojim se odbija zahtev za akreditaciju.
Član 23.
Ministarstvo:
1) predlaže Vladi politiku visokog obrazovanja;
2) planira politiku upisa studenata na studije koje ostvaruju visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika, na predlog Nacionalnog saveta;
3) prati razvoj visokog obrazovanja;
4) izdaje dozvolu za rad visokoškolskih ustanova;
5) utvrđuje sadržaj diplome i dodatka diplomi;
5) UTVRĐUJE NAČIN IZDAVANJA DIPLOME I DODATKA DIPLOMI;
6) raspodeljuje finansijska sredstva iz budžeta Republike namenjena visokoškolskiom ustanovama i kontroliše njihovo korišćenje;
7) vrši upravni nadzor;
8) stara se o uključivanju visokoškolskih ustanova u proces priznavanja visokoškolskih kvalifikacija u Evropi;
8a) utvrđuje nacionalni okvir kvalifikacija za nivo visokog obrazovanja, na predlog Nacionalnog saveta
9) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom
Akt iz stava 1. tačka 8a) ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Vrste i nivoi studija
Član 25.
Delatnost visokog obrazovanja ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu odobrenih, odnosno akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja.
Na akademskim studijama izvodi se akademski studijski program, koji osposobljava studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća.
Na strukovnim studijama izvodi se strukovni studijski program, koji osposobljava studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.
Studije prvog stepena su:
1) osnovne akademske studije;
2) osnovne strukovne studije.
Studije drugog stepena su:
1) master akademske studije;
2) specijalističke strukovne studije;
3) specijalističke akademske studije.
STUDIJE DRUGOG STEPENA SU:
1) MASTER AKADEMSKE STUDIJE;
2) MASTER STRUKOVNE STUDIJE;
3) SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE;
4) SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE.
Studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.
Obim studija
Član 29.
Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova, a obim studija izražava se zbirom ESPB bodova.
Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-časovne radne nedelje tokom jedne školske godine.
Ukupno angažovanje studenta sastoji se od aktivne nastave (predavanja, vežbe, praktikumi, seminari i dr.), samostalnog rada, kolokvijuma, ispita, izrade završnih radova, dobrovoljnog rada u lokalnoj zajednici i drugih vidova angažovanja.
Dobrovoljni rad je rad studenta bez naknade, koji organizuje visokoškolska ustanova na projektima od značaja za lokalnu zajednicu koji se vrednuje u sistemu visokog obrazovanja.
Uslove, način organizovanja i vrednovanje dobrovoljnog rada uređuje visokoškolska ustanova svojim opštim aktom.
Ukupan broj časova aktivne nastave ne može biti manji od 600 časova u toku školske godine.
Osnovne akademske studije imaju od 180 do 240 ESPB bodova.
Osnovne strukovne studije imaju 180 ESPB bodova.
Specijalističke strukovne studije imaju najmanje 60 ESPB bodova.
Specijalističke akademske studije imaju najmanje 60 ESPB bodova kada su prethodno završene master akademske studije.
Master akademske studije imaju:
1) najmanje 60 ESPB bodova, kada je prethodno ostvaren obim osnovnih akademskih studija od 240 ESPB bodova;
2) najmanje 120 ESPB bodova kada je prethodno ostvaren obim osnovnih akademskih studija od 180 ESPB bodova.
MASTER STRUKOVNE STUDIJE IMAJU NAJMANJE 120 ESPB BODOVA KADA JE PRETHODNO OSTVAREN OBIM PRVOG STEPENA STUDIJA OD NAJMANJE 180 ESPB BODOVA.
Doktorske studije imaju:
1) najmanje 180 ESPB bodova, uz prethodno ostvareni obim studija od najmanje 300 ESPB bodova na osnovnim akademskim i master akademskim studijama.
Određeni akademski studijski programi mogu se organizovati integrisano u okviru osnovnih i master akademskih studija.
Akademski studijski programi iz medicinskih nauka mogu se organizovati integrisano u okviru osnovnih i master akademskih studija, sa ukupnim obimom od najviše 360 ESPB bodova.
Završni rad i disertacija
Član 30.
Studijskim programom osnovnih i specijalističkih studija može biti predviđen završni rad.
Studijski program master akademskih studija I MASTER STRUKOVNIH STUDIJA sadrži obavezu izrade završnog rada.
Doktorska disertacija je završni deo studijskog programa doktorskih studija, osim doktorata umetnosti koji može biti i KOJI JE umetnički projekat.
Izuzetno, doktorat nauka može da stekne lice sa završenim studijama medicine i završenom zdravstvenom specijalizacijom, na osnovu odbranjene disertacije zasnovane na radovima objavljenim u vrhunskim svetskim časopisima.
Broj bodova kojima se iskazuje završni rad, odnosno završni deo studijskog programa, ulaze u ukupan broj bodova potrebnih za završetak studija.
Način i postupak pripreme i odbrane završnog rada, uređuje se opštim aktom visokoškolske ustanove.
Postupak pripreme i uslovi za odbranu disertacije uređuju se opštim aktom univerziteta, po pribavljenom mišljenju Ministarstva i ministarstva nadležnog za naučnoistraživačku delatnost.
VISOKOŠKOLSKA USTANOVA NA KOJOJ SE BRANI DOKTORSKA DISERTACIJA DUŽNA JE DA DOKTORSKU DISERTACIJU I IZVEŠTAJ KOMISIJE O OCENI DOKTORSKE DISERTACIJE UČINI DOSTUPNOM JAVNOSTI, I TO U ELEKTRONSKOJ VERZIJI NA ZVANIČNOJ INTERNET STRANICI USTANOVE I U ŠTAMPANOM OBLIKU U BIBLIOTECI USTANOVE, NAJMANJE 30 DANA PRE USVAJANJA IZVEŠTAJA KOMISIJE NA NADLEŽNOM ORGANU, KAO I DO ODBRANE DISERTACIJE.
UNIVERZITET JE DUŽAN DA USTANOVI DIGITALNI REPOZITORIJUM U KOJEM SE TRAJNO ČUVAJU ELEKTRONSKE VERZIJE ODBRANJENIH DOKTORSKIH DISERTACIJA, ZAJEDNO SA IZVEŠTAJEM KOMISIJE ZA OCENU DISERTACIJE, PODACIMA O MENTORU I SASTAVU KOMISIJE I PODACIMA O ZAŠTITI AUTORSKIH PRAVA, KAO I DA SVE NAVEDENE PODATKE UČINE JAVNO DOSTUPNIM.
KOPIJU SADRŽAJA KOJI SE ČUVA U REPOZITORIJUMU UNIVERZITET JE DUŽAN DA U ROKU OD TRI MESECA OD ODBRANE TEZE DOSTAVI U CENTRALNI REPOZITORIJUM KOJI VODI MINISTARSTVO.
Akademija strukovnih studija
Član 35.
Akademija strukovnih studija je samostalna visokoškolska ustanova koja u obavljanju delatnosti objedinjuje obrazovni, istraživački, stručni i umetnički rad, kao komponente jedinstvenog procesa visokog obrazovanja.
Akademija strukovnih studija može ostvarivati osnovne strukovne studije, MASTER STRUKOVNE STUDIJE i specijalističke strukovne studije.
Visokoškolska ustanova ima status akademije strukovnih studija ako ostvaruje najmanje pet akreditovanih studijskih programa strukovnih studija iz najmanje tri polja DVA POLJA iz člana 27. ovog zakona.
Visoka škola strukovnih studija
Član 37.
Visoka škola strukovnih studija je samostalna visokoškolska ustanova koja ostvaruje osnovne strukovne i specijalističke strukovne studije iz jedne ili više oblasti iz člana 27. ovog zakona.
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA JE SAMOSTALNA VISOKOŠKOLSKA USTANOVA KOJA OSTVARUJE OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE, MASTER STRUKOVNE STUDIJE I SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE IZ JEDNE ILI VIŠE OBLASTI IZ ČLANA 27. OVOG ZAKONA.
Izmena, dopuna i oduzimanje dozvole za rad
Član 42.
Visokoškolska ustanova koja ima dozvolu za rad podnosi zahtev za dopunu dozvole za nov studijski program.
Izmene i dopune studijskog programa za koji je visokoškolska ustanova dobila dozvolu za rad, a koje vrši radi njegovog usklađivanja sa organizacijom rada i dostignućima nauke i umetnosti, ne smatraju se novim studijskim programom. O izmeni, odnosno dopuni studijskog programa visokoškolska ustanova obaveštava Ministarstvo u roku od 60 dana od dana donošenja odluke o izmeni, odnosno dopuni studijskog programa.
Visokoškolskoj ustanovi koja ne dobije akreditaciju, dozvola za rad važi još godinu dana OD DANA KONAČNOSTI REŠENJA O ODBIJANJU ZAHTEVA ZA AKREDITACIJU, bez prava upisa studenata.
Visokoškolskoj ustanovi iz stava 3. ovog člana posle godinu dana se oduzima dozvola za rad.
Visokoškolskoj ustanovi oduzima se dozvola za rad i kada joj se zabrani rad, u skladu sa zakonom.
AKREDITACIJA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE PRESTAJE DA VAŽI UKOLIKO VISOKOŠKOLSKA USTANOVA PO ISTEKU ROKA OD PET GODINA IZ ČLANA 16. STAV 7. OVOG ZAKONA NE PODNESE NOVI ZAHTEV ZA AKREDITACIJU.
VAŽENJE AKREDITACIJE PRESTAJE NAREDNOG DANA PO ISTEKU ROKA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA.
MINISTARSTVO JE DUŽNO DA U ROKU OD TRI RADNA DANA DONESE REŠENJE O ODUZIMANJU DOZVOLE ZA RAD I DA OBJAVI PRESTANAK VAŽENJA AKREDITACIJE I ODUZIMANJE DOZVOLE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.
Visokoškolskoj ustanovi koja ne dobije akreditaciju za neki studijski program, dozvola za rad za taj studijski program važi još godinu dana, ali gubi pravo na upis novih studenata na taj studijski program.
Visokoškolskoj ustanovi iz stava 6. 9. ovog člana koja u propisanom roku ne dobije akreditaciju za taj studijski program izmeniće se dozvola za rad.
Komisija izveštava Ministarstvo o ishodu akreditacije visoko-školske ustanove i studijskih programa radi preduzimanja mera utvrđenih u st. 4. i 7. 10. ovog člana.
Rešenje o odbijanju zahteva za dopunu dozvole za rad, kao i rešenje o izmeni, odnosno oduzimanju dozvole za rad, konačno je u upravnom postupku.
U slučaju prestanka rada visokoškolske ustanove zbog oduzimanja dozvole za rad ili drugog razloga, ministar će, na predlog Nacionalnog saveta, doneti akt kojim se obezbeđuje završetak studija studentima te visokoškolske ustanove.
VISOKOŠKOLSKA USTANOVA KOJOJ JE ODUZETA DOZVOLA ZA RAD MOŽE PODNETI ZAHTEV ZA IZDAVANJE NOVE DOZVOLE ZA RAD IZ ČLANA 41. OVOG ZAKONA PO ISTEKU ROKA OD GODINU DANA OD DANA DOSTAVLJANJA REŠENJA O ODUZIMANJU DOZVOLE ZA RAD.
Organ upravljanja
Član 51.
Organ upravljanja visokoškolske ustanove je savet.
Broj članova saveta je neparan.
Broj članova, postupak izbora i razrešenja članova saveta, način rada saveta i odlučivanja uređuje se statutom ILI OSNIVAČKIM AKTOM visokoškolske ustanove.
Mandat članova saveta traje tri godine.
Član saveta može biti član organa upravljanja samo jedne visokoškolske ustanove.
Sastav saveta visokoškolske ustanove
Član 52.
Broj članova saveta visokoškolske ustanove čiji je osnivač Republika je najmanje 17, u skladu sa statutom visokoškolske ustanove.
U visokoškolskoj ustanovi čiji je osnivač Republika, a na kojoj se nastava u celini ili delimično izvodi na jeziku nacionalne manjine, nacionalni savet daje mišljenje o kandidatima predloženim za savet visokoškolske ustanove.
Savet visokoškolske ustanove iz stava 1. ovog člana čine predstavnici ustanove, studenata i osnivača.
Od ukupnog broja članova saveta iz stava 1. ovog člana, predstavnici visokoškolske ustanove čine dve trećine, zaokruženo na najbliži neparan broj, dok su predstavnici studenata i predstavnici osnivača zastupljeni sa jednakim brojem članova do punog sastava.
Kada je osnivač Republika predstavnike osnivača imenuje Vlada, iz reda istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede.
Predsednik saveta se bira iz reda predstavnika visokoškolske ustanove.
Član saveta iz stava 4. 5. ovog člana ne može biti lice zaposleno u toj visokoškolskoj ustanovi ili u organu uprave nadležnom za oblast obrazovanja, odnosno nauke.
Broj članova i sastav saveta visokoškolske ustanove čiji osnivač nije Republika, uređuje se statutom OSNIVAČKIM AKTOM visokoškolske ustanove.
Izvori finansiranja
Član 57.
Visokoškolska ustanova stiče sredstva za obavljanje svoje delatnosti u skladu sa zakonom i statutom, iz sledećih izvora:
1) sredstava koja obezbeđuje osnivač;
2) školarine;
3) donacija, poklona i zaveštanja;
4) sredstava za finansiranje naučnoistraživačkog, umetničkog i stručnog rada;
5) projekata i ugovora u vezi sa realizacijom nastave, istraživanja i konsultantskih usluga;
6) naknada za komercijalne i druge usluge;
7) osnivačkih prava i iz ugovora sa trećim licima;
8) i drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Sredstvima iz stava 1. ovog člana visokoškolska ustanova samostalno upravlja.
Sredstva iz stava 1. ovog člana može sticati i visokoškolska jedinica u skladu sa osnivačkim aktom i opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove.
Sredstva iz stava 1. ovog člana iskazuju se i evidentiraju u skladu sa jedinstvenom budžetskom klasifikacijom.
PODACI O IZNOSU SREDSTAVA NA GODIŠNJEM NIVOU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DOSTUPNI SU JAVNOSTI NA ZVANIČNOJ INTERNET STRANICI VISOKOŠKOLSKE USTANOVE.
Školarina
Član 61.
Visokoškolska ustanova stiče sredstva iz školarine na osnovu odluke o visini školarine za studente koji plaćaju školarinu.
Merila za utvrđivanje visine školarine utvrđuju se opštim aktom visokoškolske ustanove.
Visokoškolska ustanova je dužna da pre raspisivanja konkursa za upis novih studenata utvrdi visinu školarine za narednu školsku godinu za sve studijske programe, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva.
Školarinom se utvrđuju troškovi studija za jednu školsku godinu, odnosno za sticanje 60 ESPB bodova.
Školarina obuhvata naknade za redovne usluge koje visokoškolska ustanova pruža studentu u okviru ostvarivanja studijskog programa.
Redovne usluge iz stava 5. ovog člana utvrđuju se odlukom univerziteta, odnosno druge samostalne visokoškolske ustanove.
MERILA ZA UTVRĐIVANJE VISINE ŠKOLARINE I ODLUKA O VISINI ŠKOLARINE DOSTUPNI SU JAVNOSTI NA ZVANIČNOJ INTERNET STRANICI VISOKOŠKOLSKE USTANOVE.
Gostujući profesor
Član 66.
Visokoškolska ustanova bez raspisivanja konkursa može da angažuje nastavnika iz druge samostalne visokoškolske ustanove van teritorije Republike, u zvanju gostujućeg profesora.
Izuzetno, u slučaju potrebe izvođenja nastave u polju umetnosti, gostujući profesor može biti i istaknuti umetnik SA PREBIVALIŠTEM VAN TERITORIJE REPUBLIKE.
Prava i obaveze lica koje je izabrano u zvanje iz stava 1. ovog člana uređuju se ugovorom o angažovanju za izvođenje nastave, pod uslovima i na način propisanim opštim aktom visokoškolske ustanove.
Profesor emeritus
Član 67.
Univerzitet može, na predlog fakulteta ili druge visokoškolske jedinice, dodeliti zvanje profesora emeritusa redovnom profesoru, u penziji, koji se posebno istakao svojim naučnim, odnosno umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog, odnosno nastavno-umetničkog podmlatka u oblasti za koju je izabran.
Profesor emeritus može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na akademskim studijama drugog i trećeg stepena, u užoj oblasti za koju je izabran.
PROFESOR EMERITUS MOŽE UČESTVOVATI U IZVOĐENJU SVIH OBLIKA NASTAVE NA AKADEMSKIM STUDIJAMA DRUGOG I TREĆEG STEPENA, BITI MENTOR I ČLAN KOMISIJA U POSTUPKU IZRADE I ODBRANE ZAVRŠNIH RADOVA, ODNOSNO DISERTACIJA NA TIM STUDIJAMA, BITI ČLAN KOMISIJE ZA PRIPREMANJE PREDLOGA ZA IZBOR NASTAVNIKA I SARADNIKA UNIVERZITETA I UČESTVOVATI U NAUČNOISTRAŽIVAČKOM RADU.
Postupak i uslovi dodele zvanja i prava lica iz stava 1. ovog člana bliže se uređuju opštim aktom univerziteta.
Prava i obaveze lica koje je izabrano u zvanje iz stava 1. ovog člana uređuju se ugovorom o angažovanju za izvođenje nastave. Ukupan broj profesora emeritusa ne može biti veći od 3% od ukupnog broja nastavnika univerziteta.
Postupak za dodelu zvanja profesor emeritus pokreće visokoškolska ustanova u kojoj je lice provelo najmanje pet godina u radnom odnosu sa punim radnim vremenom.
Istraživač
Član 69.
Lice izabrano u naučno zvanje na način i po postupku propisanim zakonom kojim je regulisana naučnoistraživačka delatnost, može da izvodi nastavu na doktorskim studijama, u skladu sa zakonom i opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove.
LICE IZABRANO U NAUČNO ZVANJE NA NAČIN I PO POSTUPKU PROPISANIM ZAKONOM KOJIM JE REGULISANA NAUČNOISTRAŽIVAČKA DELATNOST, MOŽE UČESTOVATI U IZVOĐENJU SVIH OBLIKA NASTAVE NA DOKTORSKIM AKADEMSKIM STUDIJAMA, BITI MENTOR I ČLAN KOMISIJA U POSTUPKU IZRADE I ODBRANE DOKTORSKE DISERTACIJE, BITI ČLAN KOMISIJE ZA PRIPREMANJE PREDLOGA ZA IZBOR NASTAVNIKA I SARADNIKA UNIVERZITETA I UČESTOVATI U NAUČNOISTRAŽIVAČKOM RADU.
Ukoliko lice iz stava 1. ovog člana nema zasnovan radni odnos u visokoškolskoj ustanovi na kojoj se program izvodi, ustanova sa njim zaključuje ugovor o angažovanju za izvođenje nastave.
Zvanja saradnika
Član 70.
Zvanja saradnika su: saradnik u nastavi i asistent.
Zvanja saradnika u izvođenju nastave u okviru studijskih programa stranih jezika su: lektor i viši lektor.
VISOKOŠKOLSKA USTANOVA MOŽE ZA POTREBE REALIZACIJE STUDIJSKIH PROGRAMA ANGAŽOVATI I SARADNIKE VAN RADNOG ODNOSA.
Opštim aktom visokoškolske ustanove propisuju se uslovi za izbor u zvanja saradnika iz stava 2. ovog člana.
Opštim aktom visokoškolske ustanove mogu se utvrditi i druga zvanja saradnika.
ZA DRUGA ZVANJA SARADNIKA UTVRĐENA OPŠTIM AKTOM VISOKOŠKOLSKE USTANOVE IZ POLJA UMETNOSTI, OPŠTIM AKTOM VISOKOŠKOLSKE USTANOVE BLIŽE SE UREĐUJU NAČIN IZBORA I VREME NA KOJE SE SARADNIK BIRA.
Asistent
Član 72.
Visokoškolska ustanova bira u zvanje asistenta, studenta doktorskih studija koji je prethodne nivoe studija završio sa ukupnom prosečnom ocenom najmanje osam (8) i koji pokazuje smisao za nastavni rad.
Pod uslovima iz stava 1. ovog člana visokoškolska ustanova može izabrati u zvanje asistenta i magistra nauka, odnosno magistra umetnosti kome je prihvaćena tema doktorske disertacije.
Posebni uslovi za izbor u zvanje asistenta utvrđuju se opštim aktom visokoškolske ustanove.
Izuzetno, za nastavu na kliničkim predmetima visokoškolska ustanova bira u zvanje asistenta lice sa završenom odgovarajućom zdravstvenom specijalizacijom.
Za asistenta iz umetničkog polja može biti izabrano lice koje ima akademski naziv magistra umetnosti i umetnička dela koja pokazuju smisao za samostalno umetničko stvaralaštvo, ukoliko u umetničkoj oblasti za koju se bira nisu predviđene doktorske studije.
Za asistenta iz umetničkog polja može biti izabrano lice koje je završilo akademske studije prvog stepena i ima umetnička dela koja pokazuju smisao za samostalno umetničko stvaralaštvo, ukoliko u umetničkoj oblasti za koju se bira nisu predviđene master akademske, odnosno doktorske studije.
Sa licem izabranim u zvanje asistenta zaključuje se ugovor o radu na period od tri godine, sa mogućnošću produženja za još tri godine.
Mogućnost produženja ugovora o radu iz stava 7. ovog člana odnosi se i na asistente koji su stekli naučni naziv doktora nauka, odnosno doktora umetnosti.
Ugovor iz stava 7. ovog člana zaključuje organ poslovođenja visokoškolske ustanove.
SARADNICI VAN RADNOG ODNOSA
ČLAN 72A
VISOKOŠKOLSKA USTANOVA MOŽE IZABRATI U ZVANJE SARADNIKA VAN RADNOG ODNOSA (DEMONSTRATORA I SL.) ZA POMOĆ U NASTAVI NA STUDIJAMA PRVOG STEPENA, STUDENTA OSNOVNIH AKADEMSKIH STUDIJA, INTEGRISANIH AKADEMSKIH STUDIJA, MASTER AKADEMSKIH STUDIJA ILI MASTER STRUKOVNIH STUDIJA, KOJI JE NA STUDIJAMA PRVOG STEPENA OSTVARIO NAJMANJE 120 ESPB BODOVA SA UKUPNOM PROSEČNOM OCENOM NAJMANJE 8 (OSAM).
POSEBNI USLOVI ZA IZBOR U ZVANJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UTVRĐUJU SE OPŠTIM AKTOM VISOKOŠKOLSKE USTANOVE.
SA LICEM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAKLJUČUJE SE UGOVOR O ANGAŽOVANJU U TRAJANJU OD NAJDUŽE JEDNE ŠKOLSKE GODINE.
ČLAN 72B
ZA POTREBE REALIZACIJE DELA PRAKTIČNE NASTAVE, KOJA SE REALIZUJE VAN VISOKOŠKOLSKE USTANOVE, VISOKOŠKOLSKA USTANOVA MOŽE IZABRATI U ZVANJE SARADNIKA VAN RADNOG ODNOSA (SARADNIK PRAKTIČAR, KLINIČKI ASISTENT I SL.) LICE ZAPOSLENO U USTANOVI GDE SE DEO PRAKTIČNE NASTAVE REALIZUJE.
POSEBNI USLOVI ZA IZBOR U ZVANJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UTVRĐUJU SE OPŠTIM AKTOM VISOKOŠKOLSKE USTANOVE.
Pravila studija
Član 87.
Pri upisu svake školske godine student se opredeljuje za predmete iz studijskog programa.
Studijskim programom se propisuje koji su predmeti obavezni za određenu godinu studiranja.
Student koji se finansira iz budžeta opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 60 ESPB bodova, OSIM AKO MU JE DO KRAJA STUDIJSKOG PROGRAMA OSTALO MANJE OD 60 ESPB BODOVA.
Student koji se sâm finansira opredeljuje se, u skladu sa studijskim programom, za onoliko predmeta koliko je potrebno da se ostvari najmanje 37 ESPB bodova, OSIM AKO MU JE DO KRAJA STUDIJSKOG PROGRAMA OSTALO MANJE OD 37 ESPB BODOVA.
Student koji se sam finansira plaća deo školarine obračunat prema predmetima za koje se opredelio.
Polaganjem ispita student stiče određeni broj ESPB bodova u skladu sa studijskim programom.
Student koji ne položi ispit iz obaveznog predmeta do početka naredne školske godine, upisuje isti predmet.
Student koji ne položi izborni predmet, može ponovo upisati isti ili se opredeliti za drugi izborni predmet.
Studijskim programom može se usloviti opredeljivanje studenta za određeni predmet prethodno položenim ispitima iz jednog ili više predmeta utvrđenih studijskim programom.
Pravila studija bliže se uređuju opštim aktom visokoškolske ustanove.
Ispiti
Član 90.
Ispit je jedinstven i polaže se usmeno, pismeno, odnosno praktično.
Ispit se polaže u sedištu visokoškolske ustanove, odnosno u objektima navedenim u dozvoli za rad.
Odredba stava 2. ovog člana odnosi se i na izvođenje studijskog programa na daljinu, S TIM DA ZA STUDENTA STRANOG DRŽAVLJANINA VISOKOŠKOLSKA USTANOVA MOŽE DA OMOGUĆI I POLAGANJE ISPITA PREKO ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA, POD USLOVOM DA PRIMENOM ODGOVARAJUĆIH TEHNIČKIH REŠENJA OBEZBEDI KONTROLU IDENTIFIKACIJE I RADA STUDENTA.
Visokoškolska ustanova može organizovati polaganje ispita van sedišta, ako se radi o ispitu iz predmeta čiji karakter to zahteva.
Student polaže ispit neposredno po okončanju nastave iz tog predmeta, a najkasnije do početka nastave tog predmeta u narednoj školskoj godini, na jednom od jezika na kojima se nastava izvodila.
Opštim aktom visokoškolske ustanove uređuje se način na koji se obezbeđuje javnost polaganja ispita.
Broj ispitnih rokova je šest, a termini održavanja ispitnih rokova utvrđuju se statutom visokoškolske ustanove.
Poslednji ispitni rok za školsku godinu završava se najkasnije do 10. oktobra.
Posle tri neuspela polaganja istog ispita student može tražiti da polaže ispit pred komisijom.
Izuzetno, za predmete u polju umetnosti može da se utvrdi jedan ispitni rok u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.
Student sa invaliditetom ima pravo da polaže ispit NA MESTU I na način prilagođen njegovim mogućnostima, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.
BLIŽE USLOVE I NAČIN ORGANIZACIJE POLAGANJA ISPITA PREKO ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA PROPISUJE MINISTAR.
Stručni, akademski i naučni nazivi
Član 95.
Lice koje završi osnovne akademske studije u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, odnosno u trajanju od najmanje tri godine stiče stručni naziv sa naznakom zvanja prvoga stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.
Lice koje završi osnovne akademske studije u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, odnosno u trajanju od najmanje četiri godine i lice koje ostvari najmanje 240 ESPB bodova na akademskim studijama prvog i drugog stepena, stiče stručni naziv „diplomirani“ sa naznakom zvanja prvog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.
Lice koje završi osnovne strukovne studije stiče stručni naziv sa naznakom zvanja prvoga stepena strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti.
Lice koje završi specijalističke akademske studije stiče stručni naziv specijalista sa naznakom zvanja drugog stepena akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.
Lice koje završi specijalističke strukovne studije stiče stručni naziv specijalista sa naznakom zvanja drugog stepena strukovnih studija iz odgovarajuće oblasti.
Lice koje završi diplomske akademske studije stiče akademski naziv master sa naznakom zvanja drugog stepena diplomskih akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.
LICE KOJE ZAVRŠI MASTER AKADEMSKE STUDIJE STIČE AKADEMSKI NAZIV MASTER SA NAZNAKOM ZVANJA DRUGOG STEPENA MASTER AKADEMSKIH STUDIJA IZ ODGOVARAJUĆE OBLASTI.
LICE KOJE ZAVRŠI MASTER STRUKOVNE STUDIJE STIČE STRUČNI NAZIV STRUKOVNI MASTER SA NAZNAKOM ZVANJA DRUGOG STEPENA MASTER STRUKOVNIH STUDIJA IZ ODGOVARAJUĆE OBLASTI.
Lice koje završi doktorske, odnosno akademske studije trećeg stepena, stiče naučni naziv doktor nauka, odnosno doktor umetnosti, sa naznakom oblasti.
Listu zvanja iz odgovarajućih oblasti i skraćenice stručnih, akademskih i naučnih naziva utvrđuje Nacionalni savet, na predlog Konferencije univerziteta, odnosno Konferencije akademija strukovnih studija.
Skraćenica stručnog naziva i akademskog naziva master navodi se iza imena i prezimena, a skraćenica akademskog naziva magistar nauka, odnosno magistar umetnosti i naučnog naziva doktor nauka, odnosno doktor umetnosti ispred imena i prezimena.
U međunarodnom prometu i u diplomi na engleskom jeziku naziv koji je steklo lice iz stava 1. ovog člana je bachelor, naziv koji je steklo lice iz stava 2. ovog člana je bachelor with honours, naziv koji je steklo lice iz stava 3. ovog člana je bachelor (appl.), naziv koje je steklo lice iz stava 6. ovog člana je master, NAZIV KOJE JE STEKLO LICE IZ STAVA 7. OVOG ČLANA JE MASTER (APPL.), a naziv koje je steklo lice iz stava 7. 8 ovog člana je Ph.D., odnosno odgovarajući naziv na jeziku na koji se diploma prevodi.
Evidencija
Član 97.
Visokoškolska ustanova vodi: matičnu knjigu studenata, evidenciju o izdatim diplomama i dodacima diploma, EVIDENCIJU O PRIZNATIM STRANIM VISOKOŠKOLSKIM ISPRAVAMA i zapisnik o polaganju ispita.
Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom. Na teritoriji opštine u kojoj je u službenoj upotrebi i latinično pismo, evidencija se vodi i tim pismom. Tekst latiničnim pismom ispisuje se ispod teksta ćiriličnim pismom.
Kada se nastava ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se na srpskom jeziku ćiriličnim pismom i na jeziku i pismu nacionalne manjine.
Matična knjiga studenata trajno se čuva.
Sadržaj i način vođenja evidencije propisuje ministar.
BAZA PODATAKA I INFORMACIONI SISTEM
ČLAN 97A
VISOKOŠKOLSKA USTANOVA IMA INFORMACIONI SISTEM I VODI BAZU PODATAKA.
BAZA PODATAKA PREDSTAVLJA SKUP EVIDENCIJA IZ ČLANA 97. KOJE USTANOVA VODI U ELEKTRONSKOM OBLIKU.
EVIDENCIJE KOJE VODI VISOKOŠKOLSKA USTANOVA PREDSTAVLJAJU SKUP PODATAKA O USTANOVI, STUDENTIMA, RODITELJIMA (IZDRŽAVAOCIMA) I ZAPOSLENIMA.
JEDINSTVENI INFORMACIONI SISTEM UNIVERZITETA ČINE OBJEDINJENI PODACI IZ EVIDENCIJA SVIH VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA U NJEGOVOM SASTAVU KOJI SE VODE KAO JEDINSTVENA BAZA PODATAKA.
PODACI U EVIDENCIJAMA
ČLAN 97B
PODACI O VISOKOŠKOLSKOJ USTANOVI PREDSTAVLJAJU SKUP OPŠTIH PODATAKA KOJIMA SE ODREĐUJE PRAVNI STATUS VISOKOŠKOLSKE USTANOVE, STATUS VISOKOŠKOLSKE USTANOVE U SISTEMU VISOKOG OBRAZOVANJA, PODACI O STUDIJSKIM PROGRAMIMA KOJE VISOKOŠKOLSKA USTANOVA REALIZUJE, PODACI O OBJEKTU VISOKOŠKOLSKE USTANOVE, AKTIMA I ORGANIMA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE, PODACI O AKREDITACIJI VISOKOŠKOLSKE USTANOVE I REZULTATIMA SPOLJAŠNJEG VREDNOVANJA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE.
PODACI O STUDENTIMA, RODITELJIMA (IZDRŽAVAOCIMA) I ZAPOSLENIMA PREDSTAVLJAJU SKUP PODATAKA O LIČNOSTI KOJIMA SE ODREĐUJE NJIHOV IDENTITET, OBRAZOVNI, SOCIJALNI I ZDRAVSTVENI STATUS I POTREBNA OBRAZOVNA, SOCIJALNA I ZDRAVSTVENA PODRŠKA.
ZA ODREĐIVANJE IDENTITETA PRIKUPLJAJU SE SLEDEĆI PODACI: IME, PREZIME, IME JEDNOG RODITELJA, POL, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA, BROJ PASOŠA ZA STRANE DRŽAVLJANE, DATUM ROĐENJA, MESTO ROĐENJA, DRŽAVA I ADRESA STALNOG STANOVANJA, TIP NASELJA STALNOG STANOVANJA, NACIONALNA PRIPADNOST (BEZ OBAVEZE IZJAŠNJAVANJA/UZ PISMENU SAGLASNOST), BRAČNI STATUS, DRŽAVLJANSTVO, ADRESA, KONTAKT TELEFON, FOTOGRAFIJA I DRUGI PODACI U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
ZA ODREĐIVANJE OBRAZOVNOG STATUSA STUDENATA PRIKUPLJAJU SE PODACI O PRETHODNO ZAVRŠENOJ SREDNJOJ ŠKOLI, UPISANOM STUDIJSKOM PROGRAMU, VRSTI STUDIJA I GODINI PRVOG UPISA NA STUDIJSKI PROGRAM.
ZA ODREĐIVANJE SOCIJALNOG STATUSA STUDENATA PRIKUPLJAJU SE PODACI O NAČINU FINANSIRANJA STUDIJA, NAČINU IZDRŽAVANJA TOKOM STUDIJA, MESTU STANOVANJA (ADRESI) TOKOM STUDIRANJA, TIPU SMEŠTAJA TOKOM STUDIRANJA, RADNOM STATUSU STUDENTA TOKOM STUDIRANJA, IZDRŽAVANIM LICIMA, ŠKOLSKOJ SPREMI OBA RODITELJA, RADNOM STATUSU RODITELJA (IZDRŽAVAOCA) I ZANIMANJU RODITELJA ILI IZDRŽAVAOCA.
ZA ODREĐIVANJE ZDRAVSTVENOG STATUSA STUDENATA PRIKUPLJAJU SE PODACI O POTREBAMA ZA PRUŽANJEM DODATNE PODRŠKE PRILIKOM OBAVLJANJA SVAKODNEVNIH AKTIVNOSTI NA VISOKOŠKOLSKOJ USTANOVI.
PODACI O STUDENTIMA PRIKUPLJAJU SE PUTEM OBRASCA ČIJI SADRŽAJ PROPISUJE REPUBLIČKI ORGAN NADLEŽAN ZA POSLOVE STATISTIKE, A KOJI SE MOŽE POPUNJAVATI U ELEKTRONSKOJ ILI PAPIRNOJ FORMI.
U INFORMACIONOM SISTEMU SE TAKOĐE VODI EVIDENCIJA O JEZIKU NA KOME SE IZVODI STUDIJSKI PROGRAM, OBAVEZNIM I IZBORNIM PREDMETIMA, STRANIM JEZICIMA, PODACI O PREDISPITNIM OBAVEZAMA, PODACI O POLAGANIM ISPITIMA, OCENAMA NA PREDISPITNIM OBAVEZAMA I ISPITIMA, PODACI O OSTVARENIM ESPB BODOVIMA, PODACI O NAGRADAMA I POHVALAMA OSVOJENIM TOKOM STUDIRANJA I IZDATIM JAVNIM ISPRAVAMA.
PODACI O NASTAVNICIMA, SARADNICIMA I OSTALIM ZAPOSLENIMA OBAVEZNO SADRŽE: IME, PREZIME, IME JEDNOG RODITELJA, POL, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA, BROJ PASOŠA ZA STRANE DRŽAVLJANE, DATUM ROĐENJA, MESTO ROĐENJA, DRŽAVU I ADRESU STALNOG STANOVANJA, NACIONALNU PRIPADNOST (BEZ OBAVEZE IZJAŠNJAVANJA/UZ PISMENU SAGLASNOST), DRŽAVLJANSTVO, ADRESU, KONTAKT TELEFON, STEPEN STRUČNE SPREME, ZVANJE, VRSTU UGOVORA O ANGAŽOVANJU, FOTOGRAFIJU I DRUGE PODATKE U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.
BLIŽE USLOVE I NAČIN USPOSTAVLJANJA INFORMACIONOG SISTEMA, VOĐENJA, PRIKUPLJANJA, UNOSA, AŽURIRANJA I DOSTUPNOSTI PODATAKA KOJI SE UNOSE U INFORMACIONI SISTEM, EVIDENCIJE, JAVNE ISPRAVE KAO I DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA VOĐENJE EVIDENCIJA I IZDAVANJE JAVNIH ISPRAVA, PROPISUJE MINISTAR.
PODACI O LIČNOSTI UPISANI U EVIDENCIJU PRIKUPLJAJU SE, OBRAĐUJU, ČUVAJU I KORISTE ZA POTREBE OBRAZOVNE POLITIKE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI.
SVRHA OBRADE PODATAKA
ČLAN 97V
SVRHA OBRADE PODATAKA JE OBEZBEĐIVANJE INDIKATORA RADI PRAĆENJA OBUHVATA STUDENATA, EFIKASNOG I KVALITETNOG FUNKCIONISANJA OBRAZOVNOG SISTEMA, PLANIRANJA OBRAZOVNE POLITIKE, PRAĆENJE, PROUČAVANJE I UNAPREĐIVANJE OBRAZOVNOG NIVOA STUDENATA, PROFESIONALNOG STATUSA I USAVRŠAVANJA NASTAVNIKA, RADA VISOKOŠKOLSKIH USTANOVA, EFIKASNO FINANSIRANJE SISTEMA VISOKOG ŠKOLSTVA I STVARANJE OSNOVA ZA SPROVOĐENJE NACIONALNIH I MEĐUNARODNIH ISTRAŽIVANJA U OBLASTI OBRAZOVANJA.
KORIŠĆENJE PODATAKA
ČLAN 97G
NADLEŽNOM MINISTARSTVU DOSTAVLJAJU SE PODACI U ANONIMIZIRANOM OBLIKU, OSIM PODATAKA O LIČNOSTI POTREBNIH ZA VOĐENJE REGISTRA NASTAVNIKA.
KORISNIK PODATAKA IZ INFORMACIONOG SISTEMA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE MOŽE BITI I DRUGI DRŽAVNI I DRUGI ORGAN I ORGANIZACIJA, KAO I PRAVNO I FIZIČKO LICE, POD USLOVOM DA JE ZAKONOM ILI DRUGIM PROPISIMA OVLAŠĆENO DA TRAŽI I PRIMA PODATKE, DA SU TI PODACI NEOPHODNI ZA IZVRŠENJE POSLOVA IZ NJEGOVE NADLEŽNOSTI ILI SLUŽE ZA POTREBE ISTRAŽIVANJA I DA OBEZBEDI ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI.
AŽURIRANJE I ČUVANJE PODATAKA
ČLAN 97D
PODACI U EVIDENCIJAMA, ODNOSNO BAZI PODATAKA AŽURIRAJU SE NA DAN NASTANKA PROMENE, A NAJKASNIJE U ROKU OD 30 DANA OD DANA NASTANKA PROMENE.
SVI PODACI IZ ČLANA 97. STAV 1, TRAJNO SE ČUVAJU. VISOKOŠKOLSKA USTANOVA JE DUŽNA DA OBEZBEDI TRAJNOST OČITAVANJA PODATAKA SAČUVANIH NA ELEKTRONSKIM MEDIJIMA.
Zaštita podataka iz evidencije
Član 98.
Podaci upisani u evidenciju iz člana 97. ovog zakona prikupljaju se, obrađuju, čuvaju i koriste za potrebe obavljanja delatnosti visokoškolske ustanove i za potrebe Ministarstva za obavljanje zakonom utvrđenih poslova.
Podaci iz evidencije koriste se na način kojim se obezbeđuje zaštita identiteta studenata, u skladu sa zakonom.
SVI VIDOVI PRIKUPLJANJA, ČUVANJA, OBRADE I KORIŠĆENJA PODATAKA SPROVODE SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI.
PODACI U EVIDENCIJI, BAZI PODATAKA I INFORMACIONOM SISTEMU VISOKOŠKOLSKE USTANOVE MORAJU BITI BEZBEDNIM MERAMA ZAŠTIĆENI OD NEOVLAŠĆENOG PRISTUPA I KORIŠĆENJA.
ZA POTREBE NAUČNOISTRAŽIVAČKOG RADA I PRILIKOM IZRADE OBRAZOVNO-POLITIČKIH I STATISTIČKIH ANALIZA, PODACI O LIČNOSTI KORISTE SE I OBJAVLJUJU NA NAČIN KOJIM SE OBEZBEĐUJE ZAŠTITA IDENTITETA STUDENATA, NASTAVNIKA I DRUGIH ZAPOSLENIH NA VISOKOŠKOLSKOJ USTANOVI.
Priznavanje stranih visokoškolskih isprava
Član 104.
Priznavanje strane visokoškolske isprave jeste postupak kojim se imaocu te isprave utvrđuje pravo u pogledu nastavka obrazovanja, odnosno u pogledu zapošljavanja.
Postupak priznavanja sprovodi se u skladu sa odredbama ovog zakona, ukoliko međunarodnim ugovorom nije predviđeno drugačije.
U postupku priznavanja radi nastavka obrazovanja u sistemu visokog obrazovanja, imaocu strane visokoškolske isprave utvrđuje se pravo na nastavak započetog visokog obrazovanja, odnosno pravo na uključivanje u nivoe visokog obrazovanja.
U postupku priznavanja radi zapošljavanja imaocu strane visokoškolske isprave utvrđuje se vrsta i nivo studija, kao i stručni, akademski, odnosno naučni naziv.
Priznavanje iz st. 3. i 4. ovog člana obavlja samostalna visokoškolska ustanova, na način i po postupku propisanim opštim aktom te ustanove.
Postupak priznavanja ne sprovodi se kada je javna isprava stečena na teritoriji SFRJ do 27. aprila 1992. godine.
Javna isprava iz stava 6. ovog člana proizvodi isto pravno dejstvo kao javna isprava izdata na teritoriji Republike.
U postupku priznavanja strane visokoškolske isprave iz st. 3. i 4. ovog člana uzima se u obzir sistem obrazovanja u zemlji u kojoj je stečena strana visokoškolska isprava, studijski program, uslovi upisa na studijski program, prava koja daje ta visokoškolska isprava u zemlji u kojoj je stečena i druge činjenice od značaja za priznavanje strane visokoškolske isprave.
Ovlašćeni organ samostalne visokoškolske ustanove donosi rešenje po zahtevu za priznavanje iz st. 3. i 4. ovog člana.
Rešenje iz stava 9. ovog člana konačno je u upravnom postupku.
PRIZNAVANJE STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE JESTE POSTUPAK KOJIM SE IMAOCU TE ISPRAVE UTVRĐUJE PRAVO NA NASTAVAK OBRAZOVANJA, ODNOSNO NA ZAPOŠLJAVANJE. POSTUPAK PRIZNAVANJA STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE SPROVODI SE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA, AKO MEĐUNARODNIM UGOVOROM NIJE PREDVIĐENO DRUGAČIJE.
VISOKOŠKOLSKA JAVNA ISPRAVA STEČENA U SFRJ – DO 27. APRILA 1992. GODINE, U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI, ODNOSNO DRŽAVNOJ ZAJEDNICI SRBIJA I CRNA GORA – DO 16. JUNA 2006. GODINE I REPUBLICI SRPSKOJ NE PODLEŽE POSTUPKU PRIZNAVANJA STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE.
JAVNA ISPRAVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PROIZVODI ISTO PRAVNO DEJSTVO KAO JAVNA ISPRAVA IZDATA U REPUBLICI.
VISINU TAKSE ZA TROŠKOVE POSTUPKA PRIZNAVANJA STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE, OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA TAKSE I DRUGA PITANJA U VEZI SA TROŠKOVIMA POSTUPKA PRIZNAVANJA STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE PROPISUJE MINISTAR.
Vrednovanje stranih studijskih programa
Član 105.
U postupku priznavanja iz člana 104. ovog zakona sprovodi se vrednovanje stranog studijskog programa, na osnovu vrste i nivoa postignutih znanja i veština.
Jednom izvršeno pozitivno vrednovanje određenog stranog studijskog programa važi za sve naredne slučajeve kada se radi o istom studijskom programu.
Vrednovanje iz stava 1. ovog člana vrši stručni organ samostalne visokoškolske ustanove, uzimajući u obzir podatke o stranoj visokoškolskoj ustanovi na kojoj se studijski program izvodi, a koje pribavlja Ministarstvo.
U postupku vrednovanja radi priznavanja domaće visokoškolske isprave u inostranstvu, podatke o samostalnoj visokoškolskoj ustanovi i sistemu obrazovanja daje Ministarstvo.
„ČLAN 105.
VREDNOVANJE STRANOG STUDIJSKOG PROGRAMA VRŠI SE NA OSNOVU VRSTE I NIVOA POSTIGNUTIH ZNANJA I VEŠTINA, UZIMAJUĆI U OBZIR SISTEM OBRAZOVANJA U ZEMLJI U KOJOJ JE VISOKOŠKOLSKA ISPRAVA STEČENA, USLOVE UPISA, KOMPETENCIJE STEČENE ZAVRŠETKOM STUDIJSKOG PROGRAMA, PRAVA KOJA PROISTIČU IZ STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE U ZEMLJI U KOJOJ JE STEČENA I DRUGE RELEVANTNE ČINJENICE, BEZ RAZMATRANJA FORMALNIH OBELEŽJA I STRUKTURE STUDIJSKOG PROGRAMA.
VREDNOVANJE STRANOG STUDIJSKOG PROGRAMA, ODNOSNO DELA STUDIJSKOG PROGRAMA, RADI NASTAVKA OBRAZOVANJA, VRŠI STRUČNI ORGAN SAMOSTALNE VISOKOŠKOLSKE USTANOVE KOJOJ JE PODNET ZAHTEV ZA AKADEMSKO PRIZNAVANJE.
VREDNOVANJE STRANOG STUDIJSKOG PROGRAMA RADI ZAPOŠLJAVANJA VRŠI NACIONALNI CENTAR ZA PRIZNAVANJE STRANIH VISOKOŠKOLSKIH ISPRAVA (U DALJEM TEKSTU: ENIC/NARIC CENTAR), KAO UNUTRAŠNJA ORGANIZACIONA JEDINICA MINISTARSTVA.
ZA POTREBE DAVANJA STRUČNOG MIŠLJENJA U POSTUPKU PRVOG VREDNOVANJA STRANOG STUDIJSKOG PROGRAMA RADI ZAPOŠLJAVANJA, MINISTAR OBRAZUJE KOMISIJU OD NAJMANJE TRI ČLANA IZ REDA PROFESORA UNIVERZITETA IZ ODGOVARAJUĆIH OBLASTI, SA LISTE KOJU OBRAZUJE KONFERENCIJA UNIVERZITETA SRBIJE.
JEDNOM IZVRŠENO VREDNOVANJE ODREĐENOG STRANOG STUDIJSKOG PROGRAMA VAŽI ZA SVE NAREDNE SLUČAJEVE PRIZNAVANJA STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE KADA JE STRANA VISOKOŠKOLSKA ISPRAVA STEČENA ZAVRŠAVANJEM ISTOG STUDIJSKOG PROGRAMA.
INFORMACIJE O ČINJENICAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DAJE ENIC/NARIC CENTAR.
U POSTUPKU VREDNOVANJA RADI PRIZNAVANJA DOMAĆE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE U INOSTRANSTVU, INFORMACIJE O SAMOSTALNOJ VISOKOŠKOLSKOJ USTANOVI I SISTEMU OBRAZOVANJA DAJE ENIC/NARIC CENTAR.”
PRIZNAVANJE STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE
RADI NASTAVKA OBRAZOVANJA
ČLAN 105A
PRIZNAVANJE STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE RADI NASTAVKA OBRAZOVANJA U SISTEMU VISOKOG OBRAZOVANJA (U DALJEM TEKSTU: AKADEMSKO PRIZNAVANJE) SPROVODI SAMOSTALNA VISOKOŠKOLSKA USTANOVA, PO PRETHODNO IZVRŠENOM VREDNOVANJU STRANOG STUDIJSKOG PROGRAMA, ODNOSNO DELA STUDIJSKOG PROGRAMA.
NASTAVAK OBRAZOVANJA I UPIS VIŠEG OBRAZOVNOG STEPENA MOGU BITI USLOVLJENI OBAVEZOM STICANJA DODATNIH ISHODA UČENJA ILI ODBIJENI AKO SE UTVRDI POSTOJANJE SUŠTINSKE RAZLIKE IZMEĐU VRSTE I NIVOA POSTIGNUTIH ZNANJA I VEŠTINA I USLOVA ZA UPIS NA ODREĐENI STUDIJSKI PROGRAM.
KRITERIJUME ZA UTVRĐIVANJE POSTOJANJA SUŠTINSKE RAZLIKE IZMEĐU VRSTE I NIVOA POSTIGNUTIH ZNANJA I VEŠTINA I USLOVA ZA UPIS NA ODREĐENI STUDIJSKI PROGRAM I POSTUPAK AKADEMSKOG PRIZNAVANJA PROPISUJE SAMOSTALNA VISOKOŠKOLSKA USTANOVA SVOJIM OPŠTIM AKTOM, A TERET DOKAZIVANJA POSTOJANJA SUŠTINSKE RAZLIKE SNOSI NADLEŽNI STRUČNI ORGAN.
REŠENJE O ISHODU POSTUPKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DONOSI STRUČNI ORGAN SAMOSTALNE VISOKOŠKOLSKE USTANOVE U ROKU OD 60 DANA OD DANA PRIJEMA UREDNOG ZAHTEVA.
REŠENJE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA JE KONAČNO.
UKOLIKO NIJE DRUGAČIJE PROPISANO, NA POSTUPAK AKADEMSKOG PRIZNAVANJA PRIMENJUJE SE ZAKON KOJIM SE UREĐUJE OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK.
PRIZNAVANJE STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE
RADI ZAPOŠLJAVANJA
ČLAN 105B
PRIZNAVANJE STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE RADI ZAPOŠLJAVANJA (U DALJEM TEKSTU: PROFESIONALNO PRIZNAVANJE) SPROVODI MINISTARSTVO PREKO ENIC/NARIC CENTRA.
PROFESIONALNO PRIZNAVANJE VRŠI SE PO PRETHODNO IZVRŠENOM VREDNOVANJU STRANOG STUDIJSKOG PROGRAMA.
REŠENJE O PROFESIONALNOM PRIZNAVANJU POSEBNO SADRŽI: NAZIV, VRSTU, NIVO I TRAJANJE (OBIM) STUDIJSKOG PROGRAMA, ODNOSNO KVALIFIKACIJE, KOJI JE NAVEDEN U STRANOJ VISOKOŠKOLSKOJ ISPRAVI – NA IZVORNOM JEZIKU I NA SRPSKOM JEZIKU I NAUČNU, UMETNIČKU, ODNOSNO STRUČNU OBLAST U OKVIRU KOJE JE OSTVAREN STUDIJSKI PROGRAM.
MINISTAR DONOSI REŠENJE O PROFESIONALNOM PRIZNAVANJU U ROKU OD 90 DANA OD DANA PRIJEMA UREDNOG ZAHTEVA.
REŠENJE O PROFESIONALNOM PRIZNAVANJU JE KONAČNO.
UKOLIKO NIJE DRUGAČIJE PROPISANO, NA POSTUPAK PROFESIONALNOG PRIZNAVANJA PRIMENJUJE SE ZAKON KOJIM SE UREĐUJE OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK.
REŠENJE O PROFESIONALNOM PRIZNAVANJU IMA ZNAČAJ JAVNE ISPRAVE.
NACIONALNI SAVET PROŠIRUJE LISTU STRUČNIH, AKADEMSKIH I NAUČNIH NAZIVA IZ ČLANA 11. STAV 1. TAČKA 14. OVOG ZAKONA I UTVRĐUJE NAZIVE KVALIFIKACIJA ZA PRIZNATE STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE, SA POSEBNOM OZNAKOM, NA OSNOVU POLJA IZ ČLANA 27. OVOG ZAKONA.
EVIDENCIJA O SPROVEDENOM POSTUPKU PRIZNAVANJA
ČLAN 105V
ORGAN NADLEŽAN ZA SPROVOĐENJE POSTUPKA PRIZNAVANJA STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE VODI EVIDENCIJU I TRAJNO ČUVA DOKUMENTACIJU O SPROVEDENIM POSTUPCIMA.
EVIDENCIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VODI SE U ELEKTRONSKOJ I PISMENOJ FORMI I OBUHVATA: PREZIME, IME JEDNOG RODITELJA I IME, DATUM I MESTO ROĐENJA, DRŽAVLJANSTVO, ADRESU I BROJ TELEFONA IMAOCA STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE- PODNOSIOCA ZAHTEVA; NAZIV VISOKOŠKOLSKE USTANOVE KOJA JE IZDALA ISPRAVU, MESTO I DRŽAVU, TRAJANJE STUDIJA (STUDIJSKOG PROGRAMA), VRSTU I NIVO STUDIJA, SMER STUDIJA (PROGRAM, DISCIPLINU), STRUČNI, AKADEMSKI, NAUČNI NAZIV, BROJ I DATUM AKTA O VREDNOVANJU STRANOG STUDIJSKOG PROGRAMA I NAZIV ORGANA KOJI GA JE DONEO, BROJ I DATUM AKTA O DODATNIM ISPITIMA, BROJ I DATUM AKTA O POLOŽENIM DODATNIM ISPITIMA, BROJ I DATUM REŠENJA O PRIZNAVANJU STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE I KRATAK SADRŽAJ DISPOZITIVA REŠENJA.
Član 107.
Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj visokoškolska ustanova, ako:
1) obavlja delatnost van sedišta i van objekata u kojima se obavlja delatnost (član 32. stav 4. i član 41. stav 13);
1A) NE UČINI DOSTUPNOM JAVNOSTI DOKTORSKU DISERTACIJU PRE JAVNE ODBRANE, ODNOSNO AKO NE USPOSTAVI DIGITALNI REPOZITORIJUM ILI U NJEMU NE ČUVA ODBRANJENU DOKTORSKU DISERTACIJU ILI NE DOSTAVI MINISTARSTVU KOPIJU SADRŽAJA KOJI ČUVA U JAVNOM REPOZITORIJUMU (ČLAN 30. ST. 8–10);
2) ostvaruje studijski program koji nije naveden u dozvoli za rad (član 41. stav 13);
3) izvrši promenu naziva, sedišta i statusnu promenu suprotno odredbama ovog zakona (član 43. stav 1);
3A) IZABERE ORGAN POSLOVOĐENJA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 54. STAV 1);
3B) NE UČINI DOSTUPNIM JAVNOSTI PODATKE O IZNOSU SREDSTAVA USTANOVE (ČLAN 57. STAV 5);
4) naplati školarinu veću od utvrđene u skladu sa ovim zakonom (član 61);
5) posebno naplaćuje usluge studentima koje su obuhvaćene školarinom (član 61. stav 5);
5A) NE UČINI DOSTUPNIM JAVNOSTI MERILA ZA UTVRĐIVANJE VISINE ŠKOLARINE I ODLUKU O VISINI ŠKOLARINE (ČLAN 61. STAV 7);
6) primi u radni odnos nastavnika koji ne ispunjava uslove predviđene ovim zakonom, ili bez konkursa (čl. 63 – 66);
7) ne organizuje predavanja i druge oblike nastave (član 81. stav 2);
8) upiše na studijski program kandidata koji se nije prijavio na konkurs ili suprotno konkursu (član 83);
9) upiše studente preko broja utvrđenog u skladu sa ovim zakonom (član 84);
10) ne vodi na propisan način ili neuredno vodi evidenciju i izdaje javne isprave koje po sadržini ne odgovaraju sadržini koju je utvrdio ministar (član 97. stav 5. i član 99. stav 6).
11) izda diplomu koja ne odgovara akreditovanom studijskom programu (član 16. stav 1);
12) neosnovano naplati školarinu (čl. 61. i 88);
13) ako nastavniku otkaže ugovor o radu suprotno odredbama zakona (član 74. stav 1).
Novčanom kaznom od 20.000 do 60.000 dinara kazniće se odgovorno lice u visokoškolskoj ustanovi za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Studenti
Član 123.
Studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama do stupanja na snagu ovog zakona mogu završiti ove studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija, najkasnije do kraja školske 2013/2014. ŠKOLSKE 2015/2016. godine, odnosno do kraja školske 2014/2015. ŠKOLSKE 2016/2017. godine za studente upisane na integrisane studije iz polja medicinskih nauka.
Studenti upisani do stupanja na snagu ovog zakona na studije na višim školama koje ne dobiju dozvolu za rad mogu završiti studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija u roku od dve godine od dana donošenja rešenja o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za rad.
Studenti upisani na magistarske studije do stupanja na snagu ovog zakona imaju pravo da završe studije po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija, najkasnije do kraja školske 2013/2014. ŠKOLSKE 2015/2016. godine.
Studenti upisani na doktorske studije, odnosno kandidati koji su prijavili doktorsku disertaciju do stupanja na snagu ovog zakona, imaju pravo da završe studije po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija, odnosno da steknu naučni stepen doktora nauka, najkasnije do kraja školske 2015/2016. godine.
Studenti iz stava 1. ovog člana imaju pravo da nastave započete studije po studijskom programu koji je donet u skladu sa odredbama ovog zakona, na način i po postupku utvrđenim opštim aktom visokoškolske ustanove.
Usklađivanje stečenih akademskih, stručnih, odnosno naučnih naziva
Član 127.
Stručni, akademski, odnosno naučni naziv stečen prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, u pogledu prava koja iz njega proizlaze, izjednačen je sa odgovarajućim stručnim, akademskim, odnosno naučnim nazivom utvrđenim ovim zakonom, i to:
1) stručni naziv stečen završavanjem:
– studija na višoj školi, u trajanju do tri godine, izjednačen je sa stručnim nazivom iz člana 95. stav 3. ovog zakona,
– dela studijskog programa osnovnih studija na fakultetu, čijim završavanjem se stiče prvi stepen visokog obrazovanja, izjednačen je sa stručnim nazivom iz člana 95. stav 1. ovog zakona,
– osnovnih studija na fakultetu, u trajanju od tri godine, izjednačen je sa stručnim nazivom iz člana 95. stav 1. ovog zakona,
– osnovnih studija na fakultetu, u trajanju od četiri do šest godina, izjednačen je sa akademskim nazivom iz člana 95. stav 6. ovog zakona;
2) akademski naziv stečen završavanjem:
– specijalističkih studija na fakultetu izjednačen je sa stručnim nazivom iz člana 95. stav 4. ovog zakona;
3) naučni stepen doktora nauka stečen završavanjem doktorskih studija, odnosno odbranom doktorske disertacije, izjednačen je sa naučnim nazivom doktora nauka iz člana 95. stav 7. STAV 8. ovog zakona.
Lice koje je steklo, ili stekne odgovarajući akademski, stručni ili naučni naziv (u daljem tekstu: naziv) prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, zadržava pravo na njegovo korišćenje u skladu sa propisima prema kojima ih je steklo.
Lice iz stava 1. ovog člana može tražiti od visokoškolske ustanove u kojoj je steklo naziv da mu u postupku i pod uslovima propisanim opštim aktom visokoškolske ustanove, a u skladu sa kriterijumima za usklađivanje stečenih naziva koje propisuje Konferencija univerzitetâ, odnosno Konferencija akademija strukovnih studija, utvrdi da ranije stečeni naziv odgovara nekom od naziva iz člana 95. ovog zakona.
Kada visokoškolska ustanova u postupku iz stava 3. ovog člana utvrdi odgovarajući naziv, izdaje novu diplomu u skladu sa ovim zakonom.
Diploma iz stava 4. ovog člana može se izdati samo ako se ranije izdata diploma oglasi nevažećom.
Ako je visokoškolska ustanova na kojoj je lice iz stava 3. ovog člana steklo naziv prestala da postoji, a nema pravnog sledbenika, Ministarstvo će odrediti visokoškolsku ustanovu koja će odlučivati o zahtevu.
Sticanje doktorata
Član 128.
Lica koja su prema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla akademski naziv magistra nauka mogu steći akademski naziv doktora nauka odbranom doktorske disertacije prema propisima koji su važili do stupanja na snagu ovog zakona, najkasnije u roku od sedam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
LICA SA ZVANJEM MAGISTRA NAUKA KOJA NISU OSTVARILA PRAVO IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, MOGU SE UPISATI NA TREĆU GODINU DOKTORSKIH AKADEMSKIH STUDIJA U ODGOVARAJUĆOJ OBLASTI, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
ČLAN 35.
IZUZETNO OD ODREDABA ČLANA 88. ZAKONA, STUDENT MOŽE DA SE U NAREDNOJ GODINI FINANSIRA IZ BUDŽETA AKO U ŠKOLSKOJ 2013/2014, ODNOSNO 2014/2015. GODINI OSTVARI NAJMANJE 48 ESPB BODOVA I RANGIRA SE U OKVIRU UKUPNOG BROJA STUDENATA ČIJE SE STUDIJE FINANSIRAJU IZ BUDŽETA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
ČLAN 36.
MINISTAR ĆE U ROKU OD GODINU DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA DONETI PODZAKONSKA AKTA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
ČLAN 37.
VISOKOŠKOLSKE USTANOVE ČIJI OSNIVAČ NIJE REPUBLIKA USKLADIĆE SVOJ OSNIVAČKI AKT SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA U ROKU OD DVA MESECA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
ČLAN 38.
KONFERENCIJA UNIVERZITETA SRBIJE I KONFERENCIJA AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA ĆE U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PREDLOŽITI NACIONALNOM SAVETU MINIMALNE USLOVE ZA IZBOR U ZVANJA NASTAVNIKA, A NACIONALNI SAVET ĆE U ROKU OD TRI MESECA OD DANA DOBIJANJA PREDLOGA UTVRDITI MINIMALNE USLOVE ZA IZBOR U ZVANJA NASTAVNIKA IZ ČLANA 11. TAČKA 13. ZAKONA.
NACIONALNI SAVET ĆE U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PROŠIRITI LISTU STRUČNIH, AKADEMSKIH I NAUČNIH NAZIVA I UTVRDITI NAZIVE KVALIFIKACIJA ZA PRIZNATE STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE IZ ČLANA 30. OVOG ZAKONA (ČLAN 105B STAV 8).
ČLAN 39.
VLADA ĆE U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA IMENOVATI PREDSTAVNIKE OSNIVAČA U SAVET VISOKOŠKOLSKE USTANOVE ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA, I TO U SLUČAJU KADA JE DOSADAŠNJIM ČLANOVIMA MANDAT IZ ČLANA 51. STAV 4. ZAKONA ISTEKAO, ODNOSNO U SLUČAJU KADA NISU BILI IMENOVANI.
ČLAN 40.
POSTUPCI ZA PRIZNAVANJE STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE KOJI SU ZAPOČETI DO STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA OKONČAĆE SE PREMA PROPISIMA PO KOJIMA SU ZAPOČETI, A NAJKASNIJE U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
UKOLIKO SE POSTUPAK IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE OKONČA U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, PODNOSILAC ZAHTEVA ZA PRIZNAVANJE STRANE VISOKOŠKOLSKE ISPRAVE IMA PRAVO DA MU SE ZAHTEV REŠAVA PO ODREDBAMA OVOG ZAKONA.
ČLAN 41.
MINISTARSTVO ĆE OBRAZOVATI ENIC/NARIC CENTAR U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
DO POČETKA RADA ENIC/NARIC CENTRA, POSTUPAK PROFESIONALNOG PRIZNAVANJA SPROVODIĆE SAMOSTALNA VISOKOŠKOLSKA USTANOVA SHODNOM PRIMENOM ODREDABA OVOG ZAKONA.
ČLAN 42.
UNIVERZITET JE DUŽAN DA USTANOVI JAVNI DIGITALNI REPOZITORIJUM IZ ČLANA 7. OVOG ZAKONA U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA U KOME ĆE SE ČUVATI DOKTORSKE DISERTACIJE KOJE SU ODBRANJENE OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
U REPOZITORIJUMU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOGU SE ČUVATI I DOKTORSKE DISERTACIJE KOJE SU ODBRANJENE PRE STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, U SKLADU SA MOGUĆNOSTIMA USTANOVE.
ČLAN 43.
STUDENTI IZ ZEMALJA EVROPSKE UNIJE MOĆI ĆE DA SE UPISUJU NA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE U STATUSU STUDENTA KOJI SE FINANSIRA IZ BUDŽETA OD DANA PRISTUPANJA REPUBLIKE SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI.
ČLAN 44.
U ZAKONU O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 93/12), U ČLANU 6. STAV 1. REČI: „ŠKOLSKE 2014/2015” ZAMENJUJU SE REČIMA: „ŠKOLSKE 2015/2016”.
BROJ ISPITNIH ROKOVA U ŠKOLSKOJ 2014/2015. GODINI JE PET, A TERMINI ODRŽAVANJA ISPITNIH ROKOVA UTVRĐUJU SE AKTOM VISOKOŠKOLSKE USTANOVE.
ČLAN 45.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”, OSIM ČLANA 3. STAV 1. OVOG ZAKONA (IZMENJENI ČLAN 14. STAV 4), KOJI SE PRIMENJUJE OD 1. JANUARA 2015. GODINE.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Predlagač: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
2. Naziv propisa:
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU
(Draft Law on Changes and Amandmans to the Law on Higher Education)
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa: Sporazum, Naslov VIII Politike saradnje, Član 102. Obrazovanje i stručno osposobljavanje
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma: Opšti rok utvrđen članom 72. Sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma: Potpuno
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju: Ovaj propis planiran je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije za treće tromesečje 2014. godine.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima Treaty on functioning of the European union, TITLE XII, EDUCATION, VOCATIONAL TRAINING, YOUTH AND SPORT, Article 165
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima: Direktiva saveta 77/486/EEZ od 25. jula 1977. godine O obrazovanju dece radnika migranata (Directive 77/486/EEC of 25 July 1977 on the education of the education of the children of migrant workers)
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
/
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije: od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
/
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Da
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne.