Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU

Član 1.

U Zakoniku o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) u članu 3. stav 1. reči: „će se smatrati” zamenjuju se rečima: „se smatra”.

U stavu 2. posle reči: „oštećenog i” reči: „načelo sudske nezavisnosti” zamenjuju se rečima: „nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda”.

Član 2.

Član 4. menja se i glasi:

„(1) Svaki okrivljeni, odnosno osumnjičeni, ima pravo:

1) da u najkraćem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe i dokazima koji su protiv njega prikupljeni;

2) da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere iz reda advokata;

3) da njegovom saslušanju prisustvuje branilac;

4) da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku;

5) da mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;

6) da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da sam ili preko branioca iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane;

7) da dobije prevodioca i tumača ako ne razume i ne govori jezik koji se koristi u postupku.

(2) Sud ili drugi državni organ je dužan:

1) da obezbedi ostvarenje prava okrivljenog, odnosno osumnjičenog, iz stava 1. ovog člana;

2) da pre prvog saslušanja upozori okrivljenog, odnosno osumnjičenog, da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz i pouči ga o pravu da uzme branioca i da branilac može prisustvovati njegovom saslušanju.

(3) Ako okrivljeni, odnosno osumnjičeni ne uzme sam branioca, sud će mu postaviti branioca kad je to određeno ovim zakonikom.

(4) Okrivljenom koji ne može da plati branioca biće na njegov zahtev postavljen branilac na teret budžetskih sredstava suda u skladu sa ovim zakonikom.

(5) Okrivljenom koji je dostupan sudu može se suditi samo u njegovom prisustvu, osim kad je suđenje u njegovom odsustvu ovim zakonikom izuzetno dozvoljeno.

(6) Okrivljeni koji je dostupan sudu ne može biti kažnjen ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani.”.

Član 3.

Član 5. menja se i glasi:

„(1) Licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah se saopštava da nije dužno ništa da izjavi, da sve što izjavi može biti upotrebljeno kao dokaz protiv njega i da ima pravo da bude saslušano u prisustvu branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu biti postavljen na teret budžetskih sredstava, ako ne može samo da ga plati.

(2) Lice lišeno slobode bez odluke suda mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati predato nadležnom istražnom sudiji. U protivnom ono se pušta na slobodu.

(3) Osim prava koja okrivljenom i osumnjičenom pripadaju po članu 4. ovog zakonika, lice lišeno slobode ima i sledeća dopunska prava:

1) da se na njegov zahtev o vremenu, mestu i svakoj promeni mesta lišenja slobode bez odlaganja obavesti neki od članova porodice ili drugo njemu blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik države čiji je državljanin, odnosno predstavnik međunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva;

2) da neometano opšti sa svojim braniocem, diplomatsko-konzularnim predstavnikom, predstavnikom međunarodne organizacije i Zaštitnikom građana;

3) da ga na njegov zahtev bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi organ lišenja slobode, odnosno istražni sudija;

4) da pokrene postupak pred sudom, odnosno da izjavi žalbu sudu koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito.

(4) Zabranjeno je i kažnjivo svako nasilje nad licem lišenim slobode i licem kome je sloboda ograničena. Prema takvom licu mora se postupati čovečno, sa uvažavanjem dostojanstva njegove ličnosti.”.

Član 4.

U članu 7. stav 1. menja se i glasi:

„(1) U krivičnom postupku u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo. Drugi jezici i pisma službeno se upotrebljavaju u skladu sa Ustavom i zakonom.

U stavu 2. posle reči: „u skladu sa” dodaju se reči: „Ustavom i”.

Član 5.

U članu 9. stav 2. posle reči: „obezbediće se” stavlja se zapeta i dodaju reči: „na teret budžetskih sredstava,”.

Član 6.

U članu 12. reči: „nad licem lišenim slobode i licem kojem je sloboda ograničena” brišu se.

Član 7.

Član 13. briše se.

Član 8.

U članu 16. stav 1. briše se.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 1.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reč: „potrebno” zamenjuje se rečju: „neophodno”.

Član 9.

Član 18. menja se i glasi:

„(1) Izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju. Presudu ili rešenje koje odgovara presudi sud može zasnovati samo na činjenicama i u čiju je izvesnost potpuno uveren.

(2) Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili međunarodnim pravom, ili su ovim zakonikom ili drugim zakonom izričito zabranjeni.

(3) Sumnju u pogledu odlučnih činjenica koje čine obeležje krivičnog dela ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe krivičnog zakona sud će u presudi ili rešenju koje odgovara presudi rešiti u korist okrivljenog.”.

Član 10.

U članu 24. stav 1. posle prve rečenice dodaje se nova rečenica koja glasi: „U prvom stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od trojice sudija kad je to predviđeno ovim zakonikom ili drugim zakonom.”.

Stav 2. menja i glasi:

„U drugom stepenu sud sudi u većima sastavljenim od trojice sudija.”.

U stavu 3. reč: „sedam” zamenjuje se rečju: „pet”.

Član 11.

U članu 36. stav 1. reči: „Sud određen zakonom” zamenjuju se rečima: „Vrhovni kasacioni sud”, a reči: „na svom području” brišu se.

Član 12.

U članu 43. stav 5. posle reči: „člana 42. st.” dodaje se broj: „2” i stavlja zapeta.

Član 13.

U članu 45. stav 4. reči: „organa unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečima: „ministarstva nadležnog za unutrašnje poslova-policije”.

Član 14.

U članu 46. stav 3. reči: „Organi unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečima: „Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove-policija (u daljem tekstu: organ unutrašnjih poslova)”.

Član 15.

U članu 71. stav 1. reči: „ili teža kazna” brišu se.

U stavu 5. posle prve rečenice dodaju se druga, treća i četvrta rečenica koje glase:

„Advokatska komora dostavlja spisak advokata po azbučnom redu. Prilikom postavljanja branioca po službenoj dužnosti sud je dužan da poštuje redosled sa spiska. Svako odstupanje od redosleda predsednik suda je dužan da pismeno obrazloži i obaveštenje o odstupanju dostavi advokatskoj komori.”.

Član 16.

U članu 73. stav 4. reči: „u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana” brišu se.

Član 17.

U članu 74. stav 2. posle reči: „krivičnu prijavu“ stavlja se zapeta i dodaju se reči: „zapisnik o uviđaju, nalaz i mišljenje veštaka”.

Član 18.

U članu 75. st. 4. i 5. brišu se.

Član 19.

U članu 79. stav 3. druga rečenica se menja i glasi: „Lice koje sprovodi pretres i prisutni svedoci mogu biti samo lica istog pola kao i lice koje se pretresa.”.

Posle stava 8. dodaje se stav 9. koji glasi:

„(9) Tok pretresanja se može tonski i vizuelno snimiti, a predmeti pronađeni tokom pretresanja posebno fotografisati. Snimci će se priložiti zapisniku o pretresanju.”.

Član 20.

U članu 81. stav 1. posle reči: „okrivljenog, ili radi” dodaje se reč: „neposrednog”, a posle reči: „ili radi otklanjanja” dodaje se reč: „neposredne i”.

Član 21.

Posle člana 81. dodaje se novi član 81a koji glasi:

„Član 81a

(1) Lice koje se pretresa, odnosno držalac čiji se stan, prostorija ili predmet pretresa može u roku od tri dana od završenog pretresanja podneti prigovor protiv postupka organa koji je obavio pretresanje. Prigovor se podnosi veću iz člana 24. stav 6. ovog zakonika.

(2) Veće će u roku od tri dana od prijema prigovora doneti odluku kojom utvrđuje da li je pretresanje bilo zakonito.”.

Član 22.

U članu 82. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„(2) U predmete iz stava 1. ovog člana spadaju i uređaji za automatsku obradu podataka i oprema na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi. Lice koje se koristi ovim uređajima i opremom dužno je da organu koji vodi postupak, na zahtev suda, omogući pristup i da pruži obaveštenja potrebna za njihovu upotrebu. Pre oduzimanja ovih predmeta organ koji vodi postupak će izvršiti pregled uređaja i opreme i popisati njihovu sadržinu. Ako korisnik prisustvuje ovoj radnji može staviti primedbe.”.

Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 3. do 6.

Član 23.

U članu 85. stav 1. reč: „odašilje” zamenjuje se rečju: „šalje”.

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„(4) Mere iz stava 1. ovog člana mogu trajati tri meseca, a zbog važnih razloga mogu biti produžene za još tri meseca. Sprovođenje mera se prekida čim prestanu razlozi za njihovu primenu.”.

Član 24.

U članu 89. stav 1. posle reči: „ izdržao” zapeta se zamenjuje rečju: „i”, posle reči: „drugo krivično delo” umesto zapete stavlja se tačka, a reči: „a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik.” brišu se.

U stavu. 2. reči: „člana 13. stav 3.” zamenjuju se rečima: „člana 4. stav 2. tačka 2).”.

U stavu 3. reč: „Okrivljenom” zamenjuje se rečju: „Osumnjičenom”, a posle reči: „krivičnu prijavu” stavlja se zapeta i dodaju reči: „zapisnik o uviđaju, nalaz i mišljenje veštaka”.

U stavu 8. posle reči: „obmana,” dodaje se reč: „nedozvoljeno”.

U stavu 9. reči: „člana 13. stav 3.” zamenjuju se rečima: „člana 4. stav 2. tačka 2)”.

Član 25.

U članu 90. stav 1. reči: „se smeju” zamenjuju se rečima: „sud sme,”.

Član 26.

U članu 94. reči: „je priznanje očigledno lažno,” zamenjuju se rečima: „postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja ili je priznanje”.

Član 27.

U članu 97. posle tačke 3) dodaje se tačka 4) koja glasi:

„4) ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova o sadržaju obaveštenja koje je dobilo u smislu člana 226. i člana 235. stav 2. ovog zakonika.”.

Član 28.

U članu 103. stav 1. posle reči: „niti” dodaju se reči: „sud može”.

Član 29.

Posle člana 109. dodaju se novi čl. 109a do 109đ koji glase:

„Član 109a

(1) Kada postoje okolnosti koje ukazuju da bi svedoku ili njemu bliskim licima javnim svedočenjem bili ugroženi život, telo, zdravlje, sloboda ili imovina većeg obima, a naročito kada se radi o krivičnim delima organizovanog kriminala, korupcije i drugim izuzetno teškim krivičnim delima, sud može rešenjem odobriti da se svedoku obezbede mere posebne zaštite (zaštićeni svedok).

(2) Mere posebne zaštite svedoka obuhvataju ispitivanje svedoka pod uslovima i na način koji obezbeđuju da se ne otkrije njegova istovetnost i mere fizičkog obezbeđenja svedoka u toku postupka.

Član 109b

(1) Rešenje o merama posebne zaštite svedoka sud može doneti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranaka ili samog svedoka.

(2) Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži: podatke o krivičnom delu o kome se svedok ispituje, lične podatke o svedoku, činjenice i dokaze koji ukazuju da u slučaju javnog svedočenja postoji ozbiljna i stvarna opasnost za život, telo, zdravlje, slobodu ili imovinu većeg obima svedoka ili njemu bliskih lica i opis okolnosti na koje se svedočenje odnosi.

(3) Zahtev se podnosi u zapečaćenom omotu na kome je naznačeno „zaštita svedoka – službena tajna” i predaje se u toku istrage istražnom sudiji, a nakon stupanja optužnice na pravnu snagu predsedniku veća.

(4) Ako svedok prilikom ispitivanja kod istražnog sudije uskrati podatke o sebi, odgovor na pojedina pitanja ili svedočenje u celini, uz obrazloženje da postoje okolnosti iz člana 109a stav 1. ovog zakonika, smatraće se da je podneo zahtev da mu se obezbede mere posebne zaštite, nakon čega će ga istražni sudija, ako oceni da je opasnost osnovana, pozvati da u roku od tri dana postupi u skladu sa odredbama st. 3. i 4. ovog člana. Ako istražni sudija oceni da je uskraćivanje podataka, odgovora ili svedočenja očigledno neosnovano, ili svedok u ostavljenom roku ne postupi u skladu sa odredbama st. 3. i 4. ovog člana, primeniće odredbe člana 108. stav 2. ovog zakonika.

Član 109v

(1) Rešenje o merama posebne zaštite svedoka donosi u toku istrage istražni sudija, a nakon stupanja optužnice na pravnu snagu pretresno veće ako je u zasedanju, odnosno veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika ako pretresno veće nije u zasedanju. Pretresno veće prilikom odlučivanja o merama posebne zaštite svedoka isključuje javnost (član 292. i član 293. stav 1), bez izuzetaka propisanih u članu 293. stav. 2 ovog zakonika.

(2) Ako se istražni sudija ne saglasi sa zahtevom iz člana 109b ovog zakonika zatražiće da o zahtevu odluči veće (član 24. stav 6). Veće je dužno da odluku donese u roku od tri dana od prijema spisa.

(3) Ako istražni sudija ili pretresno veće prihvati zahtev iz člana 109b ovog zakonika, doneće rešenje koje sadrži: šifru koja će zamenjivati ime svedoka, naredbu za brisanje iz spisa imena i drugih podataka pomoću kojih se može utvrditi istovetnost svedoka, način na koji će se svedočenje sprovesti i mere koje je potrebno preduzeti da bi se sprečilo otkrivanje istovetnosti, prebivališta i mesta boravka svedoka ili njemu bliskih lica.

(4) Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana stranke i svedok mogu izjaviti žalbu. O žalbi u istrazi odlučuje veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika, a nakon stupanja optužnice na pravnu snagu drugostepeni sud. Odluku o žalbi veće je dužno da donese u roku od tri dana, a drugostepeni sud u roku od osam dana od prijema spisa.

Član 109g

(1) Kad rešenje o merama posebne zaštite svedoka postane pravnosnažno, sud će posebnom naredbom, koja predstavlja službenu tajnu, na poverljiv način obavestiti stranke i svedoka o danu, satu i mestu ispitivanja svedoka.

(2) Pre početka ispitivanja svedok se obaveštava da će biti ispitan pod merama posebne zaštite, koje su to mere i da se njegova istovetnost neće nikome otkriti sem sudijama koje odlučuju o predmetu, a mesec dana pre početka glavnog pretresa strankama i braniocu.

(3) Ispitivanje zaštićenog svedoka može se obaviti na jedan ili više sledećih načina: isključenjem javnosti sa glavnog pretresa, prikrivanjem izgleda svedoka i svedočenjem iz posebne prostorije uz promenu glasa i lika svedoka posredstvom tehničkih uređaja za prenos zvuka i slike.

(4) Podatke o istovetnosti svedoka i njemu bliskih lica i o drugim okolnostima koje mogu dovesti do otkrivanja njihove istovetnosti, istražni sudija, odnosno veće iz člana 109v ovog zakonika, zatvoriće u poseban omot, zapečatiti i predati na čuvanje jedinici za zaštitu svedoka. Zapečaćeni omot može otvarati samo drugostepeno veće koje odlučuje o žalbi protiv presude. Na omotu će se naznačiti dan i čas otvaranja i imena članova veća koji su upoznati sa sadržajem podataka, nakon čega će se omot ponovo zapečatiti i vratiti jedinici za zaštitu svedoka.

Član 109d

Presuda se ne može zasnivati samo na izjavi zaštićenog svedoka.

Član 109đ

Sva lica koja prisustvuju ispitivanju zaštićenog svedoka ili u bilo kom svojstvu saznaju njegove podatke i podatke o njemu bliskim licima, njihovom prebivalištu, boravištu, premeštanju, dovođenju, čuvanju, mestu i načinu ispitivanja, dužna su da te podatke čuvaju kao tajnu.”.

Član 30.

U članu 120. stav 2. broj: „4” zamenjuje se brojem: „6”.

Član 31.

U članu 136. stav 9. posle reči: „uračunaće se u izrečenu” dodaju se reči: „kaznu oduzimanja vozačke dozvole ili”.

Član 32.

U članu 137. reči: „stav 2. tačka 4)” zamenjuju se rečima: „stav 1. tačka 4)”.

Član 33.

U članu 138. stav 1. reči: „koji se” zamenjuju se rečima: „koji sud”.

Član 34.

U članu 139. stav 2. reči: „stav 2. tačka 4)” zamenjuju se rečima: „stav 1. tačka 4)”.

Član 35.

U članu 141. stav 1. menja se i glasi:

„(1) Pritvor se može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom.”.

U stavu 2. posle reči: „pravnu pomoć” dodaju se reči: „da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i”.

Član 36.

Član 142. menja se i glasi:

„(1) Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako:

1) se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;

2) postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače;

3) osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti;

4) u svojstvu optuženog koji je uredno pozvan očigledno izbegava da dođe na glavni pretres;

5) je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela;

6) mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.

(2) U slučaju iz tačke 1) stava 1. ovog člana, pritvor koji je određen samo zbog toga što se ne može utvrditi istovetnost lica, traje dok se ova istovetnost ne utvrdi. U slučaju iz tačke 2) stava 1. ovog člana, pritvor će se ukinuti čim se obezbede dokazi zbog kojih je određen. Pritvor koji je određen na osnovu tačke 4) stava 1. ovog člana može trajati do objavljivanja presude.”.

Član 37.

Posle člana 142. dodaje se novi član 142a koji glasi:

„Član 142a

(1) Odluka o određivanju ili ukidanju pritvora donosi se na ročištu pred istražnim sudijom ili većem. Odluka o produženju pritvora donosi se u sednici veća.

(2) Na ročište iz stava 1. ovog člana pozivaju se javni tužilac i branilac okrivljenog, a po odluci istražnog sudije ili predsednika veća i okrivljeni ako je dostupan.

(3) Ročište iz stava 1. ovog člana održaće se i u odsustvu uredno pozvanih lica, kao i okrivljenog i branioca kojima poziv nije mogao da bude uručen zbog nedostupnosti ili zbog toga što nisu prijavili promenu adrese.

(4) Na ročištu iz stava 1. ovog člana javni tužilac obrazlaže i po potrebi dopunjuje svoj predlog, a okrivljeni i branilac iznose svoje razloge. Stranke mogu podnositi dokaze koji su bitni za donošenje odluke.

(5) O ročištu ili sednici veća na kojoj se odlučuje o pritvoru vodi se poseban zapisnik koji se prilaže spisima.”.

Član 38.

U članu 143. stav 3. reči: „od 24 sata” zamenjuju se rečima: „od 12 sati”.

U stavu 4. reči: „pritvoreno lice može” zamenjuju se rečima: „stranke mogu”, a reči: „u roku od 24 sata od časa predaje rešenja” brišu se.

U stavu 5. reči: „pritvoreno lice može” zamenjuju se rečima: „stranke mogu”.

U stavu 6. posle reči: „dužno je da donese” dodaju se reči: „i dostavi”.

Posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi:

„(7) Ako je rešenje o određivanju pritvora doneto bez saslušanja okrivljenog sud će u roku od 48 sati od časa lišenja slobode okrivljenog postupiti u skladu sa članom 142a ovog zakonika.”.

Član 39.

U članu 144. stav 3. reči: „veće vrhovnog suda” zamenjuju se rečima: „veće neposredno višeg suda”, posle reči: „izvršenje rešenja” zapeta se zamenjuje tačkom, a reči: „o kojoj odlučuje Vrhovni sud Srbije u veću sastavljenom od trojice sudija.” brišu se.

Član 40.

U članu 146. stav 1. reči: „po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu” zamenjuju se rečima: „u skladu sa članom 142a ovog zakonika”.

Član 41.

U članu 147. stav 1. posle reči: „odmah” zapeta i reči: „a najkasnije u roku od 24 sata od časa lišenja slobode,” brišu se.

U stavu 2. reči: „odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana” zamenjuju se rečima: „bez odlaganja”.

Član 42.

U članu 150, u stavu 1. posle druge rečenice dodaje se treća rečenica koja glasi: „Protiv rešenja istražnog sudije o zabrani pojedinih poseta pritvorenik može izjaviti žalbu koja ne zadržava izvršenje rešenja.”.

U članu 150. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„(3) Zaštitnik građana ima pravo da nesmetano posećuje pritvorena lica i da sa njima razgovara bez prisustva drugih lica.”.

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:

„Pritvorenik se može dopisivati s licima van zatvora sa znanjem i pod nadzorom istražnog sudije. Istražni sudija može zabraniti slanje i primanje pisama i drugih pošiljki štetnih za vođenje postupka. Protiv rešenja istražnog sudije pritvorenik može izjaviti žalbu koja ne zadržava izvršenje rešenja.”.

Posle dosadašnjem stava 3. koji postaje stav 4. dodaju se novi st. 5. i 6. koji glase:

„(5) Zabrana iz stava 4. ovog člana ne odnosi se na pisma koja pritvorenik šalje međunarodnim sudovima, međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava, zaštitniku građana, svom braniocu i domaćim organima zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, ili ih od njih prima.

(6) Ne može se zabraniti slanje molbe, pritužbe ili žalbe lica lišenog slobode ili pritvorenog lica. Ovakva pismena šalju se i primaju u zapečaćenoj koverti, koja se zatvara i otvara pred pritvorenikom i to samo u cilju pregleda sadržaja koverte, a ne i sadržaja pismena.”.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 7. reči: „st. 1. do 3.” zamenjuju se rečima: „st. 1, 2. i 4.”.

Član 43.

U članu 152. stav 2. reči: „preduzme potrebne mere da se otklone nepravilnosti uočene prilikom obilaska zatvora” zamenjuju se rečima: „o nepravilnostima uočenim prilikom obilaska zatvora bez odlaganja obavesti ministarstvo nadležno za pravosuđe, koje je dužno da u roku od petnaest dana od dana prijema obavesti predsednika suda, odnosno sudiju o merama preduzetim za njihovo otklanjanje”.

Član 44.

U članu 156. stav 2. reči: „i da li je krivično odgovoran” brišu se.

U stavu 3. reči: „krivičnoj odgovornosti i” brišu se.

Član 45.

U članu 170. stav 5. menja se i glasi:

„(5) Okrivljeni, odnosno osumnjičeni koji je saslušan po odredbama ovog zakonika o saslušanju okrivljenog i branilac, imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju prikupljene predmete koji služe kao dokaz.”.

Član 46.

U članu 184. stav 1. menja se i glasi:

„(1) Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu žalbe na presudu ili na rešenje o primeni mere bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi, odnosno rok za podnošenje prigovora protiv rešenja o kažnjavanju, sud će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje radi izjave žalbe, odnosno prigovora, ako u roku od osam dana posle prestanka uzroka zbog koga je propustio rok, podnese molbu za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno s molbom preda i žalbu, odnosno prigovor.”.

Član 47.

U članu 185. stav 3. reči: „ili vaspitne mere” brišu se, posle reči: „imovinske koristi,” dodaju se reči: „odnosno zajedno sa prigovorom protiv rešenja o kažnjavanju,”, a posle reči: „dostavi” dodaje se reč: „neposredno”.

Član 48.

U članu 186. posle reči: „rešenja” dodaju se reči: „o kažnjavanju ili”, reči: „ili vaspitne mere” brišu se, a reči: „sa izvršenjem zastane” zamenjuju se rečima: „izvršenje prekine”.

Član 49.

U članu 193, u stavu 2. tačka 6) reči: „analize krvi” zamenjuju se rečima: „medicinskih i bioloških analiza”.

U stavu 5. posle reči: „prevođenja” dodaju se reči: „i tumačenja”.

Član 50.

U članu 194. stav 1. posle reči: „rešenju” dodaju se reči: „o kažnjavanju, o izricanju sudske opomene i rešenju”.

U stavu 2. reči: „o obustavi krivičnog postupka” zamenjuju se rečima: „iz stava 1. ovog člana”.

Član 51.

U članu 221. tačka 4) reči: „krivično odgovorno za” zamenjuju se rečju: „učinilo”. Tačka 8) menja se i glasi:

„8) Izraz javni tužilac odnosi se na javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.”.

Član 52.

U članu 229. posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

„(7) Spisak advokata iz stava 6. ovog člana advokatska komora sačinjava po azbučnom redu advokata. Prilikom postavljanja branioca po službenoj dužnosti, organ unutrašnjih poslova je dužan da poštuje redosled sa spiska. Svako odstupanje od redosleda sa spiska advokata organ unutrašnjih poslova je dužan da pismeno obrazloži i obaveštenje o odstupanju dostavi advokatskoj komori.”.

Član 53.

Čl. 232. i 233. brišu se.

Član 54.

Član 234. menja se i glasi:

„(1) Javni tužilac može zahtevati da nadležni državni organ, bankarska ili druga finansijska organizacija obavi kontrolu poslovanja lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora od najmanje četiri godine i da mu dostavi dokumentaciju i podatke koji mogu poslužiti kao dokazi o krivičnom delu ili imovini pribavljenoj krivičnim delom, kao i obaveštenja o sumnjivim novčanim transakcijama u smislu Konvencije o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom. O zahtevu i prikupljenim podacima javni tužilac je dužan da odmah obavesti istražnog sudiju.

(2) Na pisani i obrazloženi zahtev javnog tužioca, pod uslovima iz stava 1. ovog člana, istražni sudija može odlučiti da nadležni organ ili organizacija privremeno obustavi određenu finansijsku transakciju, isplatu, odnosno izdavanje sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta za koje postoje osnovi sumnje da potiču od krivičnog dela ili od dobiti stečene krivičnim delom, ili su namenjeni izvršenju, odnosno prikrivanju krivičnog dela.

(3) Odluka istražnog sudije iz stava 2. ovog člana je u formi rešenja. Protiv rešenja istražnog sudije vlasnik novčanih sredstava ima pravo žalbe. O žalbi odlučuje veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika.

(4) U zahtevu iz stava 2. ovog člana javni tužilac će bliže označiti sadržaj mere ili radnje koju nalaže.

(5) Ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od tri meseca od dana kada se upoznao sa podacima prikupljenim primenom mera iz st. 1. i 2. ovog člana ili ako izjavi da ih neće koristiti u postupku odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, svi dostavljeni podaci će se uništiti pod nadzorom istražnog sudije, o čemu će istražni sudija sačiniti zapisnik.”.

Član 55.

U članu 235. stav 1. menja se i glasi:

„(1) Javni tužilac će odbaciti prijavu ako iz same prijave proističe da prijavljeno delo nije krivično delo ili da se ne goni po službenoj dužnosti, ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili ako postoje druge okolnosti koje isključuju gonjenje ili ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni učinio krivično delo. O odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tužilac će obavestiti oštećenog u roku od osam dana (član 61), a ako je krivičnu prijavu podneo organ unutrašnjih poslova, obavestiće i taj organ.”.

U stavu 4. reči: „ili ako ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni izvršio krivično delo,” brišu se.

Član 56.

U članu 243. stav 3. reč: „stranke” zamenjuje se rečima: „javni tužilac i osumnjičeni”.

U stavu 6. posle reči: „(član 24. stav 6)” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „koje je dužno da donese odluku u roku od 48 sati.”.

Član 57.

U članu 251. stav 1. menja se i glasi:

„(1) Saslušanje okrivljenog se može obaviti samo u prisustvu javnog tužioca. Oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, branilac i saokrivljeni koji je saslušan i njegov branilac mogu prisustvovati saslušanju okrivljenog.”.

U stavu 4. posle reči: „okrivljeni” stavlja se zapeta, a reči: „i branilac, a oštećeni samo kad je verovatno da svedok neće doći na glavni pretres” zamenjuju se rečima: „branilac i oštećeni”.

Član 58.

U članu 252. stav 3. reči: „i krivičnoj odgovornosti” brišu se.

Član 59.

U članu 254. stav 1. tačka 1) posle reči: „krivično delo” stavlja se zapeta, a reči: „za koje se goni po službenoj dužnosti” zamenjuju se rečima: „a nema uslova za primenu mera bezbednosti”.

Tačka 2) briše se.

Dosadašnje tač. 3) i 4) postaju tač. 2) i 3).

Član 60.

U članu 255. stav 2. menja se i glasi:

„(2) Ako postoje uslovi za izricanje jedinstvene kazne kojom će se obuhvatiti i kazne iz ranijih presuda, odnosno rešenja o kažnjavanju, istražni sudija će zatražiti spise predmeta u kojima su izrečene ove odluke, ili overene prepise tih pravnosnažnih odluka.”.

Član 61.

U članu 261. reči: „Ako to zahtevaju interesi krivičnog postupka, interesi čuvanja tajni, interesi javnog reda, razlozi morala ili zaštite ličnog ili porodičnog života oštećenog ili okrivljenog” zamenjuju se rečima: „Ako to zahtevaju interesi morala, javnog poretka, nacionalne bezbednosti, interesi zaštite maloletnika ili privatnog života učesnika u postupku, ili kada je to neophodno s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi javnost mogla da povredi interese pravde”.

Član 62.

U članu 268. stav 1. reči: „tač. 1) do 3)” zamenjuju se rečima: „tač. 1) i 2)”.

Član 63.

U članu 274. stav 1. tačka 1) posle reči: „krivično delo” dodaje se zapeta i reči: „a nema uslova za primenu mera bezbednosti”.

Tačka 2) briše se.

Dosadašnje tač. 3) i 4) postaju tač. 2) i 3).

Član 64.

U članu 275. stav 1. reči: „tač. 1) do 3)” zamenjuju se rečima: „tač. 1) i 2)”, a reči: „tački 4)” zamenjuju se rečima: „tački 3)”.

Član 65.

U članu 292. reči: „njihovom saslušanju” zamenjuje se rečima: „uzimanju njihovih izjava”, a reči „ako je to potrebno radi čuvanja tajne, čuvanja javnog reda, zaštite morala, zaštite interesa maloletnika ili zaštite ličnog ili porodičnog života okrivljenog ili oštećenog” zamenjuju se rečima: „ako to zahtevaju interesi morala, javnog poretka, nacionalne bezbednosti, interesi zaštite maloletnika ili privatnog života učesnika u postupku, ili kada je to, po mišljenju suda, neophodno s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi javnost mogla da povredi interese pravde”.

Član 66.

U članu 296. stav 1. posle reči: „optuženog,” dodaje se reč: „ispituje”.

Član 67.

U članu 305. stav 1. u drugoj rečenici posle reči: „branioca” briše se zapeta i reči: „ako se optuženi sa tim saglasi”.

Član 68.

Posle člana 308. dodaju se novi čl. 308a i 308b koji glase:

„Član 308a

(1) Glavni pretres koji je odložen mora početi iznova ako se izmenio sastav veća, s tim što veće može odlučiti, po uzimanju izjava od stranaka, da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, nego da se pročitaju njihovi iskazi dati na ranijem glavnom pretresu. Ako se izmenio predsednik veća, glavni pretres mora početi iznova.

(2) Glavni pretres koji je bio odložen, a održava se pred istim većem, nastaviće se, a predsednik veća će ukratko izneti tok ranijeg glavnog pretresa, s tim što veće može i u ovom slučaju odlučiti da glavni pretres počne iznova.

(3) O svakom odlaganju koje traje duže od 30 dana, predsednik veća je dužan da obavesti predsednika suda i predsednika neposredno višeg suda.

Član 308b

(1) Osim slučajeva predviđenih u ovom zakoniku, predsednik veća može prekinuti glavni pretres zbog pribavljanja određenih dokaza u kratkom vremenu, pripremanja optužbe ili odbrane, odmora ili isteka radnog vremena.

(2) Prekinuti glavni pretres nastavlja se uvek pred istim većem.

(3) Ako se glavni pretres ne može nastaviti pred istim većem, postupiće se po odredbama člana 308a ovog zakonika.”.

Član 69.

U članu 320. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

„(2) Posle toga, predsednik veća će upitati optuženog da li priznaje da je učinio krivično delo za koje je optužen i pozvati ga da se, ako to želi, izjasni o optužbi i iznese svoju odbranu. Optuženi nije dužan da se izjasni o optužbi niti da iznosi svoju odbranu.

(3) Odbijanje optuženog da odgovori na pitanje iz stava 2. ovog člana smatraće se poricanjem.”.

Posle stava 3. dodaju se novi st. 4. do 7. koji glase:

„(4) Kada optuženi završi svoj iskaz, pitanja mu mogu postavljati najpre njegov branilac, zatim tužilac, posle njega predsednik veća i članovi veća, a zatim oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik, saoptuženi i njegov branilac i veštaci.

(5) Oštećeni, zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog i veštaci mogu neposredno optuženom postavljati pitanja uz odobrenje predsednika veća.

(6) Predsednik veća će zabraniti pitanje ili odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (član 90. stav 1) ili se ne odnosi na predmet optužbe. Smatraće se da se na predmet optužbe odnosi pitanje kojim se proverava verodostojnost iskaza. Stranke mogu zahtevati da o zabrani odluči veće.

(7) Predsednik veća može uvek postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanje postavljeno od strane drugih učesnika u postupku.”.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 8.

Član 70.

U članu 327. reči: „ u slučaju propisanom u članu 94. ovog zakonika i kad su u pitanju dokazi od kojih zavisi vrsta i mera krivične sankcije” zamenjuju se rečima: „dokaza od kojih zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz člana 94. ovog zakonika, kao i dokaza od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.”.

Član 71.

U članu 328. dodaju se novi st. 1. i 2. koji glase:

„(1) Dokazi se izvode onim redom koji utvrdi predsednik veća. Po pravilu, prvo će se izvesti dokazi koje predlaže tužilac, zatim dokazi koje predlaže odbrana, a na kraju dokazi čije je izvođenje veće odredilo po službenoj dužnosti. Ako obe stranke predlože isti dokaz, prednost u izvođenju tog dokaza ima stranka koja je prva stavila dokazni predlog.

(2) Ako oštećeni koji je prisutan treba da se ispita kao svedok, njegovo ispitivanje će se obaviti pre ostalih svedoka.”.

Dosadašnji st. 1. do 4. postaju st. 3. do 6.

Član 72.

Član 331. menja se i glasi:

„(1) Svedoku i veštaku neposredno postavljaju pitanja stranke, predsednik veća i članovi veća. Ako se stranke ne saglase o drukčijem redosledu, pitanja najpre postavlja stranka koja je predložila svedoka ili veštaka, zatim suprotna stranka, posle nje predsednik i članovi veća, a zatim oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik, saoptuženi i veštaci. Ako je sud odredio izvođenje dokaza bez predloga stranaka, pitanja prvi postavljaju predsednik i članovi veća, zatim tužilac, optuženi i njegov branilac, oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik i veštaci. Stranka koja je predložila svedoka ili veštaka može posle svih da postavi dopunska pitanja.

(2) Oštećeni, ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik, kao i veštaci mogu neposredno postavljati pitanja uz odobrenje predsednika veća.

(3) Predsednik veća će zabraniti pitanje ili odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (član 103. stav 1) ili se ne odnosi na predmet. Stranke mogu zahtevati da o zabrani odluči veće.

(4) Predsednik veća može uvek postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanje postavljeno od strane drugih učesnika u postupku.”.

Član 73.

U članu 333. stav 1. reč: „saslušanju” zamenjuje se rečima: „uzimanju izjava od”.

Član 74.

U članu 335. reč: „saslušanju” zamenjuje se rečima: „uzimanju izjava od”.

Član 75.

U članu 337. stav 1. reč: „saoptuženih” zamenjuje se rečju: „saokrivljenih”.

U stavu 2. reči: „njihovom saslušanju” zamenjuju se rečima: „uzimanju njihovih izjava”.

Član 76.

U članu 344. reči: „i staviće i obrazložiti predlog o krivičnoj odgovornosti optuženog” brišu se.

Član 77.

U članu 345. reči: „krivičnoj odgovornosti” zamenjuju se rečima: „krivičnom delu”.

Član 78.

U članu 355. tačka 2) briše se.

Dosadašnja tačka 3) postaje tačka 2).

Član 79.

U članu 356. stav 1. tačka 7) posle reči: „postupka” briše se zapeta i dodaje se reč: „i”, posle reči: „imovinskopravnom zahtevu” zapeta se zamenjuje tačkom, a reči: „kao i tome da se pravnosnažna presuda ima javno objaviti” brišu se.

U stavu 2. posle reči: „naznačiti” dodaju se reči: „da li je novčana kazna odmerena i izrečena u dnevnim iznosima ili u određenom iznosu i”, a posle reči: „platiti” dodaje se zapeta i reč: „kao”.

Posle stava 2. dodaju su novi st. 3, 4. i 5. koji glase:

„(3) Ako je optuženi osuđen na kaznu rada u javnom interesu, u presudi će se navesti vrsta i trajanje rada i način zamene ove kazne kaznom zatvora u slučaju da optuženi ne obavi rad u celosti ili u jednom delu.

(4) Ako je optuženi osuđen na kaznu oduzimanja vozačke dozvole, u presudi će se izreći trajanje ove kazne i način njene zamene kaznom zatvora u slučaju da optuženi upravlja motornim vozilom za vreme trajanja kazne oduzimanja vozačke dozvole.

(5) Ako je optuženom izrečena uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, u presudi će se navesti sadržina, trajanje i posledice neispunjenja obaveze zaštitnog nadzora.”.

Član 80.

U članu 358. stav 1. reči: „stav 2. tač. 1) i 3)” zamenjuju se rečima: „stav 1. tač. 1) i 3)”.

U stavu 2. posle reči: „novčanu kaznu,” dodaju se reči: „na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozačke dozvole,”.

U stavu 5. reči: „stav 1. tačka 2)” zamenjuju se rečima: „stav 1. tačka 6)”.

Član 81.

U članu 361. stav 7. reči: „i krivična odgovornost” brišu se.

Član 82.

U članu 367. tačka 4) menja se i glasi:

„4) zbog odluke o krivičnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnim zahtevima.”.

Član 83.

U članu 369. tačka 2) briše se.

Dosadašnje tač. 3) do 6) postaju tač. 2) do 5).

Član 84.

U članu 371. stav 1. reči: „tačka 5” zamenjuju se rečima: „tačka 4”.

U stavu 2. reči: „tačka 5)” zamenjuju se rečima: „tačka 4)”.

Stav 3. menja se i glasi:

„(3) Odluka o imovinskopravnom zahtevu ili o troškovima krivičnog postupka može se pobijati ako je nepravilna ili suprotna zakonskim odredbama.”.

Stav 4. briše se.

Član 85.

U članu 377. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana pretres pred drugostepenim sudom mora se održati ako je u istom krivičnom predmetu presuda već jednom bila ukinuta.”.

Dosadašnji st. 2. do 4. postaju st. 3 do 5.

Član 86.

U članu 385. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, u slučaju da je u istom predmetu već jedanput ukinuta prvostepena presuda, drugostepeni sud je dužan da održi glavni pretres i donese odluku, pri čemu ne može ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.”.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 87.

U članu 391. stav 3. reči: „tačka 2)” zamenjuje se rečima: „tačka 6)”.

Član 88.

U članu 395. stav 1. menja se i glasi:

„(1) Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu samo u slučaju ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim.”.

Član 89.

U članu 405. stav 1. tačka 1) posle reči: „više presuda” stavlja se zapeta i dodaju se reči: „odnosno rešenja o kažnjavanju”.

U tački 2) posle reči: „ranijoj presudi” stavlja se zapeta i dodaju se reči: „odnosno rešenju o kažnjavanju”.

U stavu 2. posle reči: „ranije presude” stavlja se zapeta i dodaju se reči: „odnosno rešenja o kažnjavanju”.

U stavu 3. posle reči: „svoju presudu” stavlja se zapeta i dodaju se reči: „odnosno rešenje o kažnjavanju”, a posle reči: „ranijoj presudi” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „odnosno rešenju o kažnjavanju.”.

U stavu 6. posle reči: „u obzir i presude” stavlja se zapeta i dodaju se reči: „odnosno rešenja o kažnjavanju”.

Član 90.

U članu 421. druga rečenica briše se.

Član 91.

U članu 428. stav 1. reči: „ili maloletničkog zatvora” brišu se.

U stavu 2. posle reči: „primio” dodaju se reči: „odluku Ustavnog suda ili”, a posle reči: „međunarodnog suda” dodaju se reči: „ili drugog nadležnog međunarodnog organa, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom,”.

Stav 3. menja se i glasi:

„(3) Okrivljeni koji nije koristio redovni pravni lek protiv presude ne može podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, osim ako je presudom drugostepenog suda umesto oslobođenja od kazne, sudske opomene, uslovne osude, rada u javnom interesu, oduzimanja vozačke dozvole ili novčane kazne, izrečena kazna zatvora.”.

Član 92.

U članu 430. tačka 1) reči: „tač. 1) do 4) i tačka 6)” zamenjuju se rečima: „tač. 1) do 3) i tačka 5)”.

Posle tačke 3) dodaje se tačka 4) koja glasi:

„4) zbog povrede prava osuđenog u krivičnom postupku koja je utvrđena odlukom Ustavnog ili međunarodnog suda ili drugog nadležnog međunarodnog organa, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.”.

Član 93.

U naslovu pododeljka D. iznad glave XXVI posle reči: „GLAVNOG PRETRESA” zapeta se zamenjuje rečju: „I”, a reči: „I ZA POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA” brišu se.

Član 94.

U članu 436. stav 1. tačka 2) posle reči: „preti” dodaju se reči: „ili da će ponoviti krivično delo”.

Član 95.

U članu 441. stav 1. reči: „tač. 1) do 3)” zamenjuju se rečima: „tač. 1) i 2)”, a reči: „tački 4)” zamenjuju se rečima: „tački 3)”.

U stavu 2. reč: „okrivljenom” zamenjuje se rečju: „osumnjičenom”.

Član 96.

U članu 446. stav 3. posle reči: „osudu,” dodaju se reči: „kaznu oduzimanja vozačke dozvole, kaznu rada u javnom interesu,”.

U stavu 10. reči: „u svojstvu tužioca” brišu se.

Član 97.

U članu 447. stav 1. reč: „okrivljenog” zamenjuje se rečju: „osumnjičenog”, a reč: „Okrivljenom” zamenjuje se rečju: „Osumnjičenom”.

U stavu 2. reč: „izmirenja stranaka” zamenjuje se rečima: „izmirenja privatnog tužioca i osumnjičenog”, a reči: „od stranaka” zamenjuju se rečima: „od njih”.

U stavu 4. reč: „okrivljeni” zamenjuje se rečju: „osumnjičeni”.

Član 98.

U članu 450. posle reči: „kaznu” dodaje se zapeta i reči: „kaznu rada u javnom interesu, kaznu oduzimanja vozačke dozvole”.

Član 99.

U članu 451. stav 1. reč: „okrivljenom” zamenjuje se rečju: „osumnjičenom”.

U stavu 3. reč: „novčanoj” briše se.

Član 100.

U članu 457. stav 1. posle reči: „novčanu kaznu,” dodaju se reči: „kaznu rada u javnom interesu, kaznu oduzimanja vozačke dozvole”.

Član 101.

U članu 461. stav 2. menja se i glasi:

„(2) Ako rešenje o sudskoj opomeni sadrži odluku o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi, može se pobijati zbog osnova navedenog u članu 371. stav 2. ovog zakonika.”.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„(3) Ako rešenje o sudskoj opomeni sadrži odluku o imovinskopravnom zahtevu ili o troškovima krivičnog postupka može se pobijati zbog osnova navedenog u članu 371. stav 3. ovog zakonika.”.

Član 102.

U članu 462. reči: „tač. 1) do 4)” zamenjuju se rečima: „tač. 1) do 3)”, a reči: „ili o javnom objavljivanju” brišu se.

Član 103.

Naslov iznad glave XXIXa i glava XXIXa menja se i glasi:

„Glava XXIXa

POSEBNE ODREDBE O POSTUPKU ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGA IZUZETNO TEŠKA KRIVIČNA DELA

1. Opšte odredbe

Član 504a

(1) Odredbe ove glave sadrže pojedina posebna procesna pravila za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teška krivična dela, za postupak oduzimanja predmeta i imovinske koristi i postupak međunarodne saradnje u otkrivanju i krivičnom gonjenju učinilaca tih krivičnih dela.

(2) Ako odredbama ove glave za slučajeve iz stava 1. ovog člana nije posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

(3) Organizovani kriminal iz stava 1. ovog člana predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika.

(4) Pod organizovanom kriminalnom grupom iz stava 3. ovog člana podrazumeva se grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi.

(5) U krivična dela korupcije iz stava 1. ovog člana i ako nisu rezultat delovanja organizovane kriminalne grupe, spadaju krivična dela: zloupotreba službenog položaja (član 359. Krivičnog zakonika), protivzakonito posredovanje (član 366. Krivičnog zakonika), primanje mita (član 367. Krivičnog zakonika) i davanje mita (član 368. Krivičnog zakonika).

(6) U druga izuzetno teška krivična dela iz stava 1. ovog člana i ako nisu rezultat delovanja organizovane kriminalne grupe, spadaju krivična dela: ubistvo (član 113. Krivičnog zakonika), teško ubistvo (član 114. Krivičnog zakonika), otmica (član 134. Krivičnog zakonika), razbojništvo (član 206. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika), iznuda (član 214. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika), falsifikovanje novca (član 223. st. 1. do 3. Krivičnog zakonika), pranje novca (član 231. st. 1. i 2. Krivičnog zakonika), prouzrokovanje lažnog stečaja (član 236. Krivičnog zakonika), neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. st. 1. i 2. Krivičnog zakonika), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321. Krivičnog zakonika), sprečavanje i ometanje dokazivanja (član 336. Krivičnog zakonika), nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija (član 348. stav 3. Krivičnog zakonika), nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi (član 350. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika), trgovina ljudima (član 388. Krivičnog zakonika), trgovina decom radi usvojenja (član 389. Krivičnog zakonika) i finansiranje terorizma (član 393. Krivičnog zakonika).

(7) Odredbe ove glave koje se odnose na krivična dela iz stava 3. ovog člana primenjuju se i u postupku za krivična dela iz čl. 370. do 386. Krivičnog zakonika, kao i u postupku za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine, koja su navedena u statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

(8) Odredbe ove glave koje se odnose na krivična dela iz stava 3. ovog člana primenjuju se i u postupku za krivično delo iz člana 333. Krivičnog zakonika, ako je izvršeno u vezi sa krivičnim delima iz stava 7. ovog člana.

Član 504b

Službena lica koja učestvuju u krivičnom postupku za krivična dela iz člana 504a ovog zakonika dužna su da postupaju hitno.

Član 504v

(1) Podaci o pretkrivičnom i istražnom postupku za krivična dela iz člana 504a ovog zakonika predstavljaju službenu tajnu. Osim službenih lica te podatke ne mogu odavati ni drugi učesnici postupka kojima oni postanu dostupni. Službeno lice pred kojim se vodi postupak dužno je da učesnika postupka obavesti o dužnosti čuvanja tajne.

(2) Podaci o pretkrivičnom i istražnom postupku koji se odnose na krivična dela iz člana 504a ovog zakonika mogu se objaviti samo na osnovu pismenog odobrenja nadležnog javnog tužioca, odnosno istražnog sudije.

Član 504g

(1) U postupku za krivična dela iz člana 504a stav 3. ovog zakonika u prvom stepenu sudi veće sastavljeno od trojice sudija, a u drugom stepenu veće sastavljeno od petorice sudija.

(2) Žalbu protiv presude prvostepenog suda u postupku za krivična dela iz člana 504a stav 3. ovog zakonika ovlašćena lica mogu izajviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.

Član 504d

(1) U postupku za krivična dela iz člana 504a stav 3. ovog zakonika ne primenjuju se posebne odredbe o skraćenom postupku (glava XXVI) i o postupku za izricanje krivičnih sankcija bez glavnog pretresa (glava XXVII).

(2) Prema pritvorenom organizatoru kriminalne grupe u postupku za krivična dela iz člana 504a stav 3. mogu se primeniti i mere posebnog nadzora propisane posebnim zakonom.

Član 504đ

(1) Ako organi unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku preduzmu neku radnju za krivično delo iz člana 504a ovog zakonika, dužni su da o tome odmah obaveste nadležnog javnog tužioca.

(2) Javni tužilac može zahtevati da organi unutrašnjih poslova preduzmu određene mere ili radnje u datom roku i da ga o tome obaveste.

(3) Neizvršenje zahteva iz stava 2. ovog člana ili prekoračenje određenog roka organ unutrašnjih poslova dužan je da javnom tužiocu posebno obrazloži.

(4) Iskazi i obaveštenja koje je javni tužilac prikupio u pretkrivičnom postupku mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, ali se odluka ne može zasnivati samo na njima.

2. Posebne mere organa gonjenja za otkrivanje i dokazivanje krivičnih dela iz člana 504a ovog zakonika

Član 504e

(1) Na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca istražni sudija može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koje postoje osnovi sumnje da je samostalno ili sa drugim licima učinilo krivično delo iz člana 504a ovog zakonika, ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje moglo da ugrozi život ili zdravlje ljudi.

(2) Mere iz stava 1. ovog člana izuzetno se mogu odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivičnih dela iz člana 504a ovog zakonika, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost.

(3) Mere iz stava 1. ovog člana određuje istražni sudija obrazloženom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu prema kojem se mera primenjuje, dokazi na kojima se zasniva sumnja, način sprovođenja, obim i trajanje mera. Mere mogu trajati najduže šest meseci, a zbog važnih razloga mogu biti produžene još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca. Izvođenje mera se prekida čim prestanu razlozi za njihovu primenu.

Član 504ž

(1) Naredbu istražnog sudije iz člana 504e stav 1. ovog zakonika izvršavaju organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojno-bezbednosne agencije. O izvršenju mere organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije sačinjavaju dnevne izveštaje koje zajedno sa prikupljenom dokumentacijom dostavljaju istražnom sudiji i javnom tužiocu na njihov zahtev.

(2) Poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija dužna su da organima unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije omoguće izvršenje mera iz člana 504e stava 1. ovog zakonika.

(3) Snimanja iz člana 504e stav 1. ovog zakonika mogu se po naredbi istražnog sudije obaviti i na javnim mestima i u prostorijama koje nisu stanovi.

(4) Dok mera traje, naredba istražnog sudije i postupak njenog izvršenja smatraju se službenom tajnom.

Član 504z

(1) Po izvršenju mera iz člana 504e stav 1. ovog zakonika, organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije dostaviće istražnom sudiji snimke i poseban izveštaj koji sadrži: vreme početka i završetka mere, podatke o službenom licu koje je meru sprovelo, opis tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvaćenih merom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatitima primenjene mere.

(2) Istražni sudija može odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava u celini ili delimično prepišu i opišu. Istražni sudija će pozvati javnog tužioca da se upozna sa materijalom dobijenim upotrebom mera iz člana 504e stav 1. ovog zakonika.

(3) Ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa materijalom iz stava 2. ovog člana ili ako izjavi da ga neće koristiti u postupku odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, istražni sudija će doneti rešenje o uništenju prikupljenog materijala. O donošenju rešenja istražni sudija može obavestiti osumnjičenog. Materijal se uništava pod nadzorom istražnog sudije. O radnjama iz ovoga stava istražni sudija će sastaviti zapisnik.

(4) Ako je u primeni mera iz člana 504e stav 1. ovog zakonika postupljeno suprotno odredbama ovog zakonika ili naredbi istražnog sudije, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka. Na dobijene podatke i obaveštenja shodno će se primenjivati odredbe člana 99. ovog zakonika. Odredbe člana 178. stav 1, člana 273. stav 4, člana 337. stav 3. i člana 374. stav 4. ovog zakonika shodno će se primenjivati i na snimke sačinjene suprotno odredbama čl. 504e do 504z ovog zakonika.

(5) Ako je primenom mera iz člana 504e stav 1. ovog zakonika prikupljen marterijal koji se odnosi na krivično delo koje nije bilo obuhvaćeno naredbom istražnog sudije iz člana 504e stav 3. ovog zakonika, takav materijal se može koristiti u krivičnom postupku samo ako se odnosi na krivično delo koje spada u krivična dela predviđena u članu 504a ovog zakonika.

Član 504i

(1) Istražni sudija može, na zahtev javnog tužioca, odrediti da se angažuje prikriveni islednik kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo iz člana 504a ovog zakonika, ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje moglo da ugrozi život ili zdravlje ljudi.

(2) Mera iz stava 1. ovog člana izuzetno se može odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivičnih dela iz člana 504a ovog zakonika, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost.

(3) Pismena i obrazložena naredba istražnog sudije kojom se određuje mera iz stava 1. ovog člana, sadrži podatke o licima i grupi prema kojima se primenjuje, opis mogućih krivičnih dela, način, obim, mesto i trajanje mera.

(4) Prikrivenog islednika pod pseudonimom ili šifrom određuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, direktor Bezbednosno-informativne agencije ili direktor Vojno-bezbednosne agencije, odnosno lice koje oni ovlaste.

(5) Prikriveni islednik je, po pravilu, ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova, a ako to zahtevaju posebne okolnosti slučaja, i drugo obučeno lice, koje pod uslovom uzajamnosti može biti i strani državljanin.

(6) Prikriveni islednik ne može biti lice protiv koga je u toku krivični postupak ili je pravnosnažno osuđivano za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, niti lice za koje postoje osnovi sumnje da je pripadnik organizovane kriminalne grupe.

(7) Mera iz stava 1. ovog člana traje koliko je potrebno da se prikupe dokazi, a najduže godinu dana. Na obrazložen predlog javnog tužioca istražni sudija može produžiti trajanje mere za najduže šest meseci.

(8) Za vreme sprovođenja mere iz stava 1. ovog člana, radi zaštite identiteta prikrivenog islednika, nadležni organi mogu izmeniti podatke u bazama podataka, kao i izdavati lične isprave sa izmenjenim podacima u cilju zaštite identiteta prikrivenog islednika i sprovođenja ove mere. Ovi podaci predstavljaju službenu tajnu.

Član 504j

(1) Prikriveni islednik može u skladu sa naredbom istražnog sudije upotrebiti tehnička sredstva za snimanje razgovora, odnosno sredstva za fotografisanje ili zvučno i video snimanje.

(2) Prikriveni islednik tokom trajanja mere podnosi periodične izveštaje svom neposrednom starešini. Izuzetno, izveštaji se neće podnositi ako bi to ugrozilo bezbednost prikrivenog islednika ili drugih lica.

(3) Po završetku mere, starešina iz stava 2. ovog člana dužan je da podnese izveštaj istražnom sudiji i javnom tužiocu. Izveštaj sadrži: vreme početka i završetka mere; šifru ili pseudonim prikrivenog islednika; opis primenjenih postupaka i tehničkih sredstava; podatke o broju i identitetu lica obuhvaćenih merom i opis postignutih rezultata.

(4) Uz izveštaj iz stava 3. ovog člana, javnom tužiocu se dostavljaju fotografije, zvučni i video snimci, prikupljena dokumentacija i drugi dokazi koji su pribavljeni primenom mere.

(5) Zabranjeno je i kažnjivo da prikriveni islednik podstrekava drugog na izvršenje krivičnog dela.

Član 504k

(1) Prikriveni islednik se pod šifrom ili pseudonimom može ispitati u krivičnom postupku kao svedok. Ispitivanje će se obaviti tako da se ne otkrije identitet prikrivenog islednika. Istovetnost prikrivenog islednika neposredno pre njegovog ispitivanja sud će utvrditi na osnovu izveštaja starešine iz člana 504j stav 3. ovog zakonika. Podaci o identitetu prikrivenog islednika koji se ispituje kao svedok predstavljaju tajnu. Ispitivanje prikrivenog islednika će se obaviti shodnom primenom pravila o ispitivanju zaštićenih svedoka. Prikriveni islednik se poziva preko starešine iz člana 504j stav 2. ovog zakonika.

(2) Sudska odluka se ne može zasnivati samo na iskazu prikrivenog islednika.

(3) Ako je primenom mere iz člana 504i stav 1. ovog zakonika prikupljen materijal koji se odnosi na krivično delo koje nije bilo obuhvaćeno naredbom istražnog sudije iz člana 504i stav 3. ovog zakonika, takav materijal se može koristiti u krivičnom postupku samo ako se odnosi na krivično delo koje spada u krivična dela predviđena u članu 504a ovog zakonika.

Član 504l

(1) Ako postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo iz člana 504a ovog zakonika istražni sudija može, na zahtev javnog tužioca, odobriti pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova, ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje moglo da ugrozi život ili zdravlje ljudi.

(3) Pismena i obrazložena naredba istražnog sudije kojom se određuje mera iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o licu prema kojem se mera sprovodi, zakonski naziv i opis krivičnog dela, način, obim, mesto i trajanje mere.

(4) Mera iz stava 1. ovog člana može trajati šest meseci. Na obrazloženi predlog javnog tužioca istražni sudija može produžiti trajanje mere najviše za još tri meseca. Prilikom određivanja i produženja mere istražni sudija će posebno oceniti da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana.

Član 504lj

(1) Meru iz člana 504l stav 1. ovog zakonika izvršavaju ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Vojno-bezbednosne agencije ili drugo lice koje, na predlog organa unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojno-bezbednosne agencije, odredi istražni sudija. O izvršenju mere ovlašćeno službeno lice sačinjava dnevne izveštaje koje zajedno sa prikupljenom dokumentacijom dostavlja istražnom sudiji i javnom tužiocu.

(2) Po izvršenju mere iz člana 504l stav 1. ovog zakonika organ unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija ili Vojno-bezbednosna agencija dostavlja istražnom sudiji i javnom tužiocu poseban izveštaj u kome se navodi: vreme početka i završetka mere, podaci o licu koje je sprovelo meru, opis tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvaćenih merom i rezultati primenjene mere.

(3) Uz izveštaj iz stava 2. ovog člana organ unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija ili Vojno-bezbednosna agencija dostavlja javnom tužiocu celokupnu dokumentaciju o preduzetoj meri, video, zvučne ili elektronske zapise i sve druge dokaze koji su prikupljeni primenom mere.

(4) Lice koje izvršavajući naredbu istražnog sudije pruža simulovane poslovne usluge i sklapa simulovane pravne poslove ne čini krivično delo, ako je radnja koju preduzima Krivičnim zakonikom predviđena kao radnja krivičnog dela.

Član 504m

(1) Ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa dokumentacijom iz člana 504lj stav 3. ovog zakonika ili ako izjavi da je neće koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, istražni sudija će postupiti u skladu sa odredbom člana 504z stav 3. ovog zakonika.

(2) Ako je primenom mere iz člana 504l stav 1. ovog zakonika prikupljen materijal koji se odnosi na krivično delo koje nije bilo obuhvaćeno naredbom istražnog sudije iz člana 504l stav 3. ovog zakonika, takav materijal se može koristiti u krivičnom postupku samo ako se odnosi na krivično delo koje spada u krivična dela predviđena u članu 504a ovog zakonika.

Član 504n

(1) Republički javni tužilac, odnosno drugi javni tužilac nadležan za teritoriju Republike Srbije može odobriti kontrolisanu isporuku, kojom se dozvoljava da nezakonite ili sumnjive pošiljke izađu, pređu ili uđu na teritoriju jedne ili više država, uz znanje i pod nadzorom njihovih nadležnih organa u cilju prikupljanja dokaza i identifikovanja lica umešanih u izvršenje krivičnog dela.

(2) Meru iz stava 1. ovog člana i način sprovođenja te mere sprovode organi unutrašnjih poslova ili drugi državni organi koje odredi Republički javni tužilac, odnosno drugi javni tužilac nadležan za teritoriju Republike Srbije.

(3) Kontrolisana isporuka se sprovodi uz saglasnost nadležnih organa zainteresovanih država i na osnovu načela reciprociteta, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, kojima se detaljnije uređuje sadržaj ove mere.

(4) Mera iz stava 1. ovog člana može se preduzeti ako otkrivanje i lišenje slobode osumnjičenih koji su uključeni u vršenje krivičnih dela iz člana 504a ovog zakonika na drugi način ne bi bilo moguće, ili bi bilo znatno otežano, naročito u slučajevima nezakonitog prevoza opojnih droga, oružja i drugih predmeta proisteklih iz vršenja krivičnih dela ili koji služe kao sredstva za vršenje krivičnih dela.

(5) Ako međunarodnim ugovorom nije drugačije predviđeno mere iz stava 1. ovog člana će se preduzeti ako su se nadležni organi država preko kojih prolaze nezakonite ili sumnjive pošiljke prethodno saglasili:

1) da određene nezakonite ili sumnjive pošiljke uđu i izađu, odnosno pređu preko teritorije domaće države;

2) da će prelaz i isporuka nezakonitih ili sumnjivih pošiljki biti neprestano nadzirana od strane nadležnih organa države na čijoj se teritoriji nalaze;

3) da će biti preduzete radnje u cilju krivičnog gonjenja svih lica koja su učestvovala u isporuci nezakonitih ili sumnjivih pošiljki;

4) da će nadležni državni organi drugih država biti redovno obaveštavani o toku i ishodu krivičnog postupka protiv okrivljenih za krivična dela koja su bila predmet kontrolisane isporuke.

(6) Republički javni tužilac, odnosno drugi javni tužilac nadležan za teritoriju Republike Srbije određuje način sprovođenja mere iz stava 1. ovog člana.

(7) Po izvršenju mera iz stava 1. ovog člana ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova, odnosno drugog državnog organa, podnosi Republičkom javnom tužiocu, odnosno drugom javnom tužiocu nadležnom za teritoriju Republike Srbije izveštaj koji sadrži: podatke o vremenu početka i završetka mere; podatke o službenom licu koje je sprovelo meru; opis primenjenih tehničkih sredstava; podatke o broju i identitetu obuhvaćenih lica i rezultatima primenjene mere.

Član 504nj

(1) Automatsko računarsko pretraživanje ličnih i drugih sa njima povezanih podataka i njihova elektronska obrada može se preduzeti ako postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo iz člana 504a ovog zakonika, ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje moglo da ugrozi život ili zdravlje ljudi.

(3) Mera iz stava 1. ovog člana se sastoji u automatskom pretraživanju već pohranjenih ličnih i drugih, sa njima neposredno povezanih podataka i u njihovom automatskom poređenju sa podacima koji se odnose na krivično delo iz stava 1. ovog člana i na osumnjičenog, da bi se kao mogući osumnjičeni isključila lica u pogledu kojih ne postoji verovatnoća da su povezana sa krivičnim delom.

(4) Meru iz stava 1. ovog člana naređuje istražni sudija, na predlog javnog tužioca. Naredba istražnog sudije sadrži: zakonski naziv krivičnog dela iz stava 1. ovog člana; opis podataka koje je potrebno automatski prikupiti i proslediti; označenje državnog organa koji je dužan da automatski prikuplja tražene podatke i dostavlja ih javnom tužiocu i organu unutrašnjih poslova; obim posebne dokazne radnje i vreme njenog trajanja.

(5) Mera iz stava 1. ovog člana može trajati najviše šest meseci, a iz važnih razloga njeno trajanje se može produžiti za još tri meseca.

(6) Meru iz stava 1. ovog člana sprovode organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna agencija, organi carinske službe ili drugi državni organi, odnosno druga pravna lica koja na osnovu zakona vrše određena javna ovlašćenja.

(7) Ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa podacima prikupljenim primenom mere iz stava 3. ovog člana ili ako izjavi da ih neće koristiti u postupku odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, istražni sudija će postupiti u skladu sa odredbom člana 504z stav 3. ovog zakonika.

3. Svedok saradnik i njegovo ispitivanje

Član 504o

(1) Javni tužilac može sudu predložiti da se uz određene pogodnosti kao svedok ispita pripadnik organizovane kriminalne grupe, koji je priznao da joj pripada (u daljem tekstu: svedok saradnik), protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo iz člana 504a stav 3. ovog zakonika, pod uslovom da je u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela, da postoje olakšavajuće okolnosti na osnovu kojim bi mu po Krivičnom zakoniku kazna bila ublažena ili bi mogao biti oslobođen od kazne i ako je značaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje drugih krivičnih dela organizovane kriminalne grupe pretežniji od štetnih posledica krivičnog dela koje je učinio.

(2) Svedok saradnik ne može biti lice za koje postoji osnovana sumnja da je organizator grupe iz stava 1. ovog člana.

(3) Predlog iz stava 1. ovog člana javni tužilac može da podnese do završtka glavnog pretresa.

Član 504p

(1) Pre podnošenja zahteva, javni tužilac će upozoriti svedoka saradnika na dužnosti iz člana 102. stav 2. i člana 106. ovog zakonika i pogodnosti iz člana 504t ovog zakonika. Na pogodnost oslobađanja od dužnosti svedočenja iz člana 98. ovog zakonika i oslobođenja od dužnosti odgovaranja na pojedina pitanja iz člana 100. ovog zakonika svedok saradnik se ne može pozivati.

(2) Javni tužilac će pozvati svedoka saradnika da u roku koji ne može biti duži od 30 dana, samostalno i svojeručno, što detaljnije i potpunije, iskreno opiše sve što zna o predmetu suđenja. Nepismeni svedok saradnik diktiraće ovaj preliminarni iskaz u aparat za snimanje glasa.

(3) Upozorenje iz stava 1. ovog člana, odgovori svedoka saradnika i njegova izjava da će dati iskaz o svemu što mu je poznato i da neće ništa prećutati, javni tužilac će uneti u zapisnik, zajedno sa iskazom iz stava 2. ovog člana, a koji potpisuje i svedok saradnik. Zapisnik se prilaže uz predlog javnog tužioca iz člana 504o stav 1. ovog zakonika.

Član 504r

(1) O predlogu javnog tužioca iz člana 504o stav 1. ovog zakonika u istrazi i do početka glavnog pretresa odlučuje rešenjem veće prvostepenog suda iz člana 24. stav 6. ovog zakonika, a na glavnom pretresu veće pred kojim se drži glavni pretres.

(2) Na sednicu veća će se pozvati javni tužilac, lice predloženo za svedoka saradnika i njegov branilac. Sednica veća se drži bez prisustva javnosti.

(3) Protiv rešenja veća iz stava 1. ovog člana kojim se predlog javnog tužioca odbija žalbu može izjaviti javni tužilac u roku od 48 sati od časa dostavljanja rešenja. Odluku o žalbi donosi neposredno viši sud u roku od tri dana od dostavljanja žalbe i spisa prvostepenog suda.

(4) Ako uvaži predlog javnog tužioca, veće će odrediti da se iz spisa izdvoje zapisnici i službene beleške o ranijim iskazima svedoka saradnika koje je dao kao osumnjičeni ili okrivljeni, i oni se ne mogu upotrebiti kao dokaz u krivičnom postupku, osim u slučaju iz člana 504t stav 3. ovog zakonika.

Član 504s

(1) Prilikom ispitivanja svedoka saradnika javnost je isključena, osim ako veće na predlog javnog tužioca i uz saglasnost svedoka saradnika ne odluči drukčije.

(2) Pre donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, predsednik veća će uz prisustvo branioca upoznati svedoka sa predlogom javnog tužioca i obavestiti ga o njegovom pravu da bude ispitan bez prisustva javnosti. Izjava svedoka saradnika da bude ispitan uz prisustvo javnosti uneće se u zapisnik.

Član 504t

(1) Svedoku saradniku koji je sudu dao iskaz u skladu sa obavezama iz člana 504p ovog zakonika, utvrđuje se minimalna kazna propisana Krivičnim zakonikom za krivično delo koje je priznao i za koje je u postupku dokazano da ga je učinio, a zatim se tako utvrđena kazna izriče umanjena za jednu polovinu, s tim što ne može biti manja od 30 dana zatvora.

(2) Uzimajući u obzir značaj iskaza svedoka saradnika, okolnosti krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret, njegovo držanje pred sudom, raniji život i druge bitne okolnosti, sud može izuzetno, na predlog javnog tužioca, svedoka saradnika oglasiti krivim i izreći mu blažu kaznu ili ga osloboditi od kazne. Protiv odluke suda o kazni ili oslobođenju od kazne žalba nije dozvoljena.

(3) Svedok saradnik koji ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 504p ovog zakonika ili pre pravnosnažno okončanog postupka izvrši novo krivično delo iz člana 504a stav 3. ovog zakonika, gubi svojstvo svedoka saradnika. Javni tužilac će protiv njega pokrenuti postupak za novo krivično delo.

(4) Ako se u toku postupka otkrije neko ranije izvršeno krivično delo svedoka saradnika navedeno u članu 504a stav 3. ovog zakonika, javni tužilac može postupiti u skladu sa odredbama čl. 504o i 504p ovog zakonika.

(5) Osim dužnosti da iskazuje istinu i da ne prećuti ništa što mu je o predmetu suđenja poznato, svedok saradnik ima sva prava koja po ovom zakoniku pripadaju okrivljenom.”.

Član 104.

U članu 505. stav 1. reči: „krivično delo” zamenjuju se rečima: „protivpravno delo koje je u zakonu određeno kao krivično delo”.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„(3) Prema okrivljenom koji se nalazi na slobodi može se, pored osnova iz člana 142. ovog zakonika, odrediti pritvor ako postoji opravdana opasnost da bi usled duševnih smetnji mogao da izvrši krivično delo. Pre donošenja odluke o pritvoru sud će pribaviti mišljenje veštaka. Nakon donošenja odluke o pritvoru okrivljeni se do završetka postupka za primenu mera bezbednosti smešta u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu ili prostoriju koja odgovara njegovom zdravstenom stanju.”.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 105.

U članu 506. stav 3. reči: „krivično delo” zamenjuju se rečima: „protivpravno delo koje je u zakonu određeno kao krivično delo”, a reči: „krivičnog dela” brišu se.

Član 106.

U članu 511. stav 1. reči: „mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana” zamenjuju se rečima: „mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara ili obaveznog lečenja narkomana”.

U stavu 2. reči: „izrečene mere obaveznog lečenja alkoholičara ili narkomana” zamenjuju se rečima: „izrečenih mera obaveznog lečenja alkoholičara ili obaveznog lečenja narkomana”.

Član 107.

U članu 517. stav 1. reči: „ili u rešenju o primeni vaspitne mere” brišu se.

Član 108.

U članu 522. stav 4. reč: „saslušati” zamenjuju se rečima: „uzeti izjavu od”.

Član 109.

U naslovu Glave XXXI reči: „BRISANjU OSUDE” zamenjuju se rečju: „REHABILITACIJI”.

Član 110.

Član 523. menja se i glasi:

„(1) Kada po zakonu rehabilitacija nastupa protekom određenog vremena i pod uslovom da osuđeni ne izvrši novo krivično delo (zakonska rehabilitacija – član 98. Krivičnog zakonika), rešenje o rehabilitaciji donosi po službenoj dužnosti organ nadležan za vođenje kaznene evidencije.

(2) Pre donošenja rešenja o rehabilitaciji obaviće se potrebna proveravanja, a naročito prikupiti podaci o tome da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju.”.

Član 111.

U članu 524. stav 1. reči: „brisanju osude” zamenjuju se rečju: „rehabilitaciji”, a reči: „brisanje osude nastupilo” zamenjuju se rečima: „rehabilitacija nastupila”.

U stavu 2. reči: „brisanju osude” zamenjuju se rečju: „rehabilitaciji”.

U stavu 3. reč: „sud” zamenjuje se rečima: „veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika”, a reč: „saslušanju” zamenjuje se rečima: „uzimanju izjave od”.

Član 112.

U članu 525. reči: „kojim se utvrđuje brisanje uslovne osude” zamenjuje se rečima: „o rehabilitaciji”.

Član 113.

U članu 526. stav 1. menja se i glasi:

„(1) Postupak sudske rehabilitacije (član 99. Krivičnog zakonika) pokreće se po molbi osuđenog.”.

U stavu 5. reč: „saslušanju” zamenjuje se rečima: „uzimanju izjave od”.

U st. 6. i 7. reči: „brisanje osude” zamenjuju se rečju: „rehabilitaciju”.

Član 114.

U članu 527. reči: „brisana osuda i brisane pravne posledice osude” zamenjuju se rečima: „osuda i pravne posledice osude brisane u postupku rehabilitacije”.

Član 115.

U članu 528. stav 4. reč: „saslušanju” zamenjuje se rečima: „uzimanju izjave od”.

Član 116.

U članu 534. stavu 5. reč: „republičkim” briše se, posle reči: „zakonom” zapeta i reči: „a za vojna lica – prvostepeni vojni sud” brišu se.

Član 117.

U članu 546. reči: „sudu određenom republičkim propisom” zamenjuje se rečima: „nadležnom sudu”.

Član 118.

U članu 557. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

„(3) O postizanju sporazuma o vrsti i visini naknade štete odlučuje komisija Ministarstva nadležnog za pravosuđe.

(4) Sastav i način rada komisije iz stava 3. ovog člana bliže će se urediti aktom ministra nadležnog za pravosuđe.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

Član 119.

U članu 569. stav 1. reči: „onog državnog organa” zamenjuju se rečju: „suda”.

U stavu 3. reč: „pravde” zamenjuje se rečima: „nadležnog za pravosuđe”.

Član 120.

U članu 30. st. 1. i 3, članu 166. st. 3. i 4, članu 219. stav 1, članu 536. stav 4, članu 540. stav 1. tač. 1) i 5) i stav 2. i članu 555. stav 1, reči „i Crne Gore” u određenom padežu, brišu se.

Član 121.

U članu 32, članu 43. stav 2, članu 68. stav 3, članu 179. stav 2, članu 398. stav 4. i članu 534. stav 4, reči „Vrhovni sud Srbije”, u određenom padežu, zamenjuju se rečima „Vrhovni kasacioni sud”, u odgovarajućem padežu.

Član 122.

U članu 40. tačka 4), članu 60. stav 3, u naslovu iznad člana 96. i u članu 96. stav 2, članu 97, članu 98. st. 2. i 3, članu 99, članu 101. stav 3, članu 102. st. 1. i 4, članu 103. st. 1. i 4, članu 105, članu 107. tač. 1. i 2, članu 108. stav 1, članu 116. st. 1. i 3, članu 122, članu 123, članu 125. stav 2, članu 231. stav 1, članu 242. stav 4, članu 251. st. 2. i 4, članu 285. stav 1, članu 288, članu 301. stav 3, članu 309. stav 1, članu 313. stav 3, članu 317. st. 1. i 3, članu 326. stav 3, članu 328. st. 3. do 5, članu 329, članu 330. st. 1. i 4, članu 332, članu 333, članu 334. st. 1. i 3, članu 337. st. 2. i 3, članu 339, članu 361. stav 7. i u članu 377. stav 3, reči „saslušanje”, „saslušati” ili „saslušan” u određenom obliku zamenjuju se rečima: „ispitivanje”, „ispitati”, odnosno „ispitan” u odgovarajućem obliku.

U članu 117. stav 6, članu 174. stav 4, članu 177. st. 1, 2. i 5, članu 179. st. 1, 3, 4. i 5, članu 226. stav 2, članu 261, članu 316. stav 2, članu 337. stav 1. tačka 1), članu 338, članu 506. stav 3, članu 514. stav 1. i članu 531, posle reči „saslušanje”, „saslušati” ili „saslušan” u odgovarajućem obliku dodaje se zapeta i reči „odnosno ispitivanje”, „odnosno ispitati”, „odnosno ispitan” u odgovarajućem obliku.

Član 123.

U članu 364. stav 6. i članu 365. stav 4. posle reči: „zatvora od” dodaju se reči: „trideset do”.

Član 124.

U članu 532. stav 1, članu 533. st. 1. i 4, članu 541. stav 2, članu 542. stav 1, članu 543. stav 2. i članu 545. stav 3, reči: „organ određen posebnim propisom” u određenom padežu zamenjuju se rečima: „ministarstvo nadležno za pravosuđe” u odgovarajućem padežu.

U članu 557. stav 2. reči: „organu određenom republičkim propisom, a ako je u pitanju odluka vojnog suda, Saveznom ministarstvu odbrane,” zamenjuju se rečima: „ministarstvu nadležnom za pravosuđe”.

U članu 558. stav 1. reči: „organ uprave” zamenjuju se rečima: „ministarstvo nadležno za pravosuđe”.

Član 125.

U članu 547. reči: „organu određenom posebnim propisom” zamenjuju se rečima: „ministru nadležnom za pravosuđe”

U članu 548. st. 1. i 2. reči: „Organ određen posebnim propisom” zamenjuju se rečima: „Ministar nadležan za pravosuđe”, a reč: „Organ” zamenjuje se rečju: „Ministar”.

U članu 549. stav 1. reč: „organ” zamenjuje se rečju: „ministar”.

U članu 549. stav 2, članu 552. stav 1, članu 553. stav 1, članu 555. stav 1, reči: „organ određen posebnim propisom” zamenjuju se rečima: „ministar nadležan za pravosuđe”.

Član 126.

Ako je do dana stupanja na snagu ovog zakona izjavljena žalba na prvostepenu presudu, o toj žalbi odlučivaće drugostepeni sud u veću koje je sastavljeno u skladu sa odredbama ovog zakonika koje su važile do stupanja na snagu ovog zakona.

Član 127.

Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona izjavljena žalba na drugostepenu presudu, odnosno ako još nije protekao rok za izjavljivanje žalbe na drugostepenu presudu, postupak po toj žalbi okončaće se u skladu sa odredbama ovog zakonika koje su važile do stupanja na snagu ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana o žalbi će odlučivati sud u veću koje je sastavljeno u skladu sa odredbama ovog zakonika koje su važile do stupanja na snagu ovog zakona.

Član 128.

Na lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla status svedoka saradnika primenjuju se zakonske odredbe koje su važile u vreme dobijanja tog statusa.

Član 129.

Do početka rada Vrhovnog kasacionog suda poslove tog suda predviđene odredbama ovog zakonika obavljaće Vrhovni sud Srbije.

Član 130.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 46/06 i 49/07).

Član 131.

Ovaj zakon stupa na snagu 30. decembra 2008. godine.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku sadržan je u članu 27. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom. Pored toga, članom 97. tačka 2. Ustava utvrđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, kao i postupak pred sudovima i drugim državnim organima.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Posle donošenja Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) donet je novi Ustav Republike, Krivični zakonik („Službeni glasnik RS”, broj 85/05 ) i ratifikovan jedan broj međunarodnih konvencija i ugovora koji se odnose na krivični postupak. Sve to uslovilo je pripremu izmena i dopuna važećeg Zakonika o krivičnom postupku i stvaranje uslova za njegovu primenu u jedinstvenom pravnom poretku Republike. Takođe, ovim tekstom predložen je i jedan broj najnužnijih izmena i dopuna zakonika koje nisu posledica usklađivanja Zakonika sa Ustavom, Krivičnim zakonikom i međunarodnim pravnim aktima, već su prema mišljenju sudske prakse i stručne javnosti neophodne za stvaranje uslova za efikasnu i celishodnu primenu zakonika u praksi. Istovremeno, imajući u vidu da je donet i poseban Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica („Službeni glasnik RS”, broj 85/05), nastala je potreba i za određenim pravno-tehničkim izmenama u tom delu važećeg zakonika.

Pri tom bi trebalo imati u vidu i činjenicu da je u maju 2006. godine donet novi Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 46/06) koji je, između ostalog, predvideo da se vođenje krivične istrage poveri javnom tužilaštvu i policiji, umesto istražnom sudiji koji je sada vodi. U članu 555. navedenog zakonika bilo je predviđeno da će se primenjivati od 1. juna 2007. godine, ali je naknadno posebnim Zakonom o izmeni Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 49/07) taj rok produžen na 31. decembar ove godine. Odlaganje primene zakonika tada je obrazloženo nepostojanjem kadrovskih, tehničkih, finansijskih i drugih uslova za sprovođenje zakonika u praksi. Stoga je u članu 130. ovog teksta zakona predloženo da se zakonik iz 2006. godine stavi van snage, imajući u vidu da je u međuvremenu formirana stručna grupa sa zadatkom da izradi predlog novog teksta Zakonika o krivičnom postupku sa modelom tužilačke, tj. stranačke istrage u kome bi bili otklonjeni nedostaci zakonika iz 2006. godine.

Pored toga, članom 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno je da se do 31. decembra 2008. godine sa Ustavom moraju uskladiti svi zakoni koji nisu u skladu sa njim. Takođe, trebalo bi imati u vidu da se još jedan od razloga za donošenje ovog zakona nalazi i u činjenici da novi Ustav sadrži i odredbe člana 194. st. 1, 3. i 5. kojima je izričito utvrđeno da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven, da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici moraju biti saglasni sa Ustavom i da ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Odredbama čl. 1-9. Predloga zakona vrše se izmene rešenja sadržanih u prvoj glavi zakonika – osnovna načela. Te izmene su neophodne iz razloga usklađivanja zakonika sa Ustavom i međunarodnim aktima o pravima lica lišenih slobode i okrivljenih u krivičnom postupku. U cilju bolje sistematike zakonika brisani su član 13. (član 7. zakona) i stav 1. u članu 16. zakonika (član 8. zakona), dok su prava okrivljenih predviđena u tim odredbama preneta u član 2. Predloga zakona, koji sada na jednom mestu sadrži sva najvažnija ustavna i konvencijska prava okrivljenog u krivičnom postupku, a propisuje i dužnost suda da obezbedi ostvarivanje tih prava. Iz istog razloga izvršena je intervencija u članu 12. zakonika (član 6. zakona).

U članu 9. Predloga zakona, kojim se menja član 18. važećeg zakonika u skladu sa shvatanjima savremene nauke, preciznije je definisano procesno načelo slobodne ocene dokaza (stav 1. člana 9. zakona) i načelo in dubio pro reo koje do sada zakonik nije poznavao.

Odredbama čl. 10-18. Predloga zakona predviđaju se izmene koje su u prvom redu izazvane promenama u organizaciji sudova, tj. uvođenjem apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda umesto dosadašnjeg Vrhovnog suda Srbije (član 11. zakona) i donošenjem novog Krivičnog zakonika (član 15. zakona). Takođe, nedavno vođeni pretresi u drugostepenom postupku pred Vrhovnim sudom pokazali su da je učešće sudija porotnika u tom postupku necelishodno, pa je predloženo da veće u tom slučaju bude sastavljeno od trojice profesionalnih sudija (član 10. zakona), dakle, bez sudija porotnika. Najvažnija promena je u članu 18. Predloga zakona koja predviđa brisanje st. 4. i 5. u članu 75. zakonika, koji su do sada pod određenim uslovima omogućavali kontrolu korespondencije (zadržavanjem i pregledanjem pisama) između pritvorenog, okrivljenog i njegovog branioca u toku istražnog postupka. Branilac je svrstan u grupu subjekata koji se mogu dopisivati sa pritvorenikom bez nadzora istražnog sudije (član 150. zakonika). Predložena izmena je u skladu sa međunarodnim pravnim standardima u toj oblasti. Dosadašnje rešenje nije bilo ni logično, budući da ukoliko se razgovor između pritvorenog i njegovog branioca ne sme prisluškivati (član 75. stav 2. zakonika), onda je logično da se ni njihova korespondencija ne sme čitati.

Odredbama čl. 19-28. Predloga zakona se menjaju odredbe zakonika koje se odnose na pretresanje stana i lica i preciziraju neka pitanja vezana za saslušavanje, odnosno ispitivanje okrivljenih i svedoka. U vezi sa pretresanjem predviđeno je nekoliko važnih izmena:

a) lice koje sprovodi pretresanje i prisutni svedoci mogu biti samo lica istog pola kao i pretresano lice (član 19. zakona). Važeća odredba člana 79. stav 3. zakonika je diskriminatorska jer ne pruža zaštitu po principima rodne ravnopravnosti;

b) predviđeno je pravo pretresanog lica i držaoca stana na prigovor protiv postupka organa koji obavlja pretresanje (član 21. zakona). Vanraspravno veće svojom odlukom utvrđuje da li je pretresanje bilo zakonito;

v) predviđena je vrlo važna dopuna člana 82. zakonika koja se odnosi na pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi;

g) predviđa se rok u kome se po naredbi istražnog sudije mogu zadržavati i otvarati pisma, telegrami i druge poštanske pošiljke koje šalje okrivljeni ili koje su njemu upućene (član 23. zakona), koji do sada nije postojao.

Od ostalih izmena iz ove glave značajne su i one koje se odnose na čl. 90. stav 1. i 103. stav 1. zakonika (čl. 25. i 28. zakona). Tim izmenama se dosadašnja apsolutna zabrana postavljanja sugestivnih pitanja ograničava na saslušavanje okrivljenog na glavnom pretresu, odnosno ispitivanje svedoka na glavnom pretresu, a ne važi za saslušavanje i ispitivanje na koje ima pravo druga stranka, tj. unakrsno saslušavanje, odnosno ispitivanje. Nigde u svetu nema apsolutne zabrane postavljanja sugestivnih pitanja prilikom unakrsnog saslušavanja i ispitivanja, koje Ustav pretpostavlja kada govori o pravu okrivljenog da „ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispitaju i svedoci odbrane” (član 33. stav 5. Ustava).

Članom 29. Predloga zakona predviđa se uvođenje čitavog sistema normi o procesnopravnoj zaštiti ugroženih svedoka. Naime, uneto je šest novih članova (109a-109e zakona), koje važeći Zakonik o krivičnom postupku ne sadrži, a postoje u svim savremenim evropskim krivičnim procesnim zakonodavstvima.

Odredbama čl. 30-43. Predloga zakona preciziraju se (osim člana 30. zakona) mere procesne prinude, među kojima je najviše pažnje posvećeno pritvoru. Neke od predloženih izmena nalaže usklađivanje sa Krivičnim zakonikom (npr. član 31. zakona).

Najznačajnije izmene sadržane u čl. 36. i 37. Predloga zakona se ogledaju u sledećem:

a) član 36. zakona predviđa izmene člana 142. zakonika kojim se uređuju osnovi za određivanje pritvora. Cilj je otklanjanje određenih pravno-tehničkih propusta koji su u toj odredbi zakonika nastali posle ukidanja obaveznog pritvora i uvođenje logičnijeg redosleda u navođenju zakonskih razloga za određivanje fakultativnog pritvora;

b) članom 37. zakona predlaže se uvođenje posebnog, za stranke, javnog ročišta za određivanje i ukidanje pritvora. Odsustvo uredno pozvanih stranaka ne sprečava održavanje ročišta i donošenje odluke o pritvoru. Time se ne bi gubilo na efikasnosti, a odlučivanju o pritvoru bi prethodila kontradiktorna rasprava, tj. mogućnost da stranke sudu neposredno iznesu svoje argumente i protivargumente.

Sve izmene predviđene članom 38. Predloga zakona predstavljaju usklađivanje sa odredbom člana 30. st. 2. i 3. Ustava i tiču se trajanja pritvora. U čl. 42. i 43. Predloga zakona predviđeno je nekoliko važnih izmena i dopuna u odredbama zakonika koje se odnose na režim izdržavanja pritvora: pravo Zaštitnika građana da nesmetano posećuje pritvorena lica i da sa njima nasamo razgovara; da o zabrani poseta i prepiske odlučuje istražni sudija rešenjem na koje se pritvoreni može žaliti; listi necenzurisanih pisama dodata su i ona koje okrivljeni upućuje svome braniocu ili ih od njega prima; konkretizovane su i mere koje predsednik suda preduzima kad u periodičnom obilasku pritvorenika uoči nepravilnosti u njihovom tretmanu i dr.

Odredbama čl. 44-51. Predloga zakona predviđeno je usklađivanje Zakonika o krivičnom postupku sa Krivičnim zakonikom, koji umesto o krivičnoj odgovornosti kao samostalnom krivično-pravnom pojmu govori o krivici kao elementu krivičnog dela (čl. 44. i 51. zakona). Ostale izmene su posledica izdvajanja krivičnog postupka prema maloletnicima iz Zakonika o krivičnom postupku u poseban zakon, uz istovremeno popunjavanje praznina koje su postojale u zakoniku ( čl. 46, 47, 48. i 50. zakona). Članom 46. Predloga zakona, proširuje se pravo povraćaja u pređašnje stanje i na okrivljenog koji iz opravdanog razloga propusti da u roku iz člana 452. stav 2. zakonika izjavi prigovor protiv rešenja o kažnjavanju.

Odredbama čl. 52-76. Predloga zakona, predviđaju se izmene od kojih su neke posledica usaglašavanja sa novim Krivičnim zakonom (čl. 58, 59, 63, 75. i 76. zakona), a druge sa novim Ustavom (čl. 61, 63, 65, 73. i 74. zakona). Odredbe o javnosti u prethodnom postupku i na glavnom pretresu sadržane u čl. 61. i 65. Predloga zakona unete si iz razloga usaglašavanja zakonika, sa članom 32. stav 3. Ustava koji propisuje razloge za isključenje javnosti, ali u isto vreme i sa članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja se odnosi na isto pitanje. Ustav u članu 33. stav 5. govori o „svedocima optužbe” i „svedocima odbrane” što je zahtevalo intervencije u odredbama zakonika o redosledu i načinu ispitivanja svedoka, odnosno saslušavanja okrivljenog (čl. 69, 70. i 71. zakona).

Odredbe čl. 232. i 233. zakonika u suštini nisu brisane, kao što stoji u članu 53. Predloga zakona, već su prenete u odeljak o posebnom postupku za dela organizovanog kriminala, gde im je pravo mesto. Na taj način zakonik neće sadržati različita rešenja o istom pitanju, kao što je do sada bio slučaj u delu zakonika o nadzoru telefonskih razgovora.

Važeći zakonik nema u vidu da se od uvođenja posebnog postupka za kažnjavanje pre glavnog pretresa (član 449. zakonika) kazna može izreći i rešenjem, a ne samo presudom, kao što je bilo ranije. Zato je u nekim slučajevima kad se govori o presudi bilo je potrebno pomenuti i rešenje o kažnjavanju, odnosno pojam presude zameniti opštim pojmom „odluka”, koji podrazumeva i rešenje (član 60. zakona).

Izmena predviđena članom 57. Predloga zakona ima za cilj popravljanje procesnog položaja oštećenog, koji će nakon unošenja ovog rešenja moći da prisustvuje ispitivanju svedoka u istrazi bez ikakvog ograničenja.

Izmene predviđene u čl. 73. i 74. Predloga zakona i u nekim drugim članovima (član 122. zakona) su terminološke prirode i usledile su s toga što se po Ustavu svedok ispituje (član 33. stav 5. Ustava), a okrivljeni saslušava (član 33. stav 4. Ustava).

Odredbama čl. 77-82. Predloga zakona predviđene su izmene koje su posledica promena u Krivičnom zakoniku i vezane su za izostavljanje elementa krivične odgovornosti kao samostalnog krivično-pravnog pojma.

Odredbe čl. 83-99. Predloga zakona sadrže rešenja koja u najvećem delu predstavljaju usaglašavanje Zakonika o krivičnom postupku sa Krivičnom zakonikom (čl. 83. zakona). Druga rešenja su posledica pravosudno-organizacionih promena (ukidanje vojnog pravosuđa, član 90. zakona), a izmene predviđene članom 93. Predloga zakona postale su neophodne posle izdvajanja odredaba o postupku prema maloletnicima u poseban zakon. Takođe, predviđene su i izmene zakonika koje omogućavaju da se rešenje o kažnjavanju doneto bez održavanja glavnog pretresa upodobi sa osuđujućom presudom. Izmena člana 377. Zakonika o krivičnom postupku (član 85. zakona), koja predviđa obavezu drugostepenog suda da održi pretres i da sam presudi slučaj, ako je već jednom ukidao prvostepenu presudu i predmet vraćao na novo suđenje prvostepenom sudu, ima za cilj da skrati trajanje krivičnog postupka i poveća stepen odgovornosti drugostepenog suda.

Odredbama čl. 100-102. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje zakonika sa Krivičnim zakonikom u delu koji se odnosi na krivične sankcije.

Odredbama člana 103. Predloga zakona predviđena je izmena glave XXIXa zakonika, kojom su propisane posebne odredbe o postupku za dela organizovanog kriminala. Postojeće odredbe su zamenjene sa 22 nova člana (504a-504t zakona), a najznačajnije novine u odnosu na sada važeća rešenja su sledeće:

a) posebne odredbe, kojima su utvrđena posebna ovlašćenja organa krivičnog gonjenja, važile bi ubuduće ne samo za dela organizovanog kriminala, već i za dela korupcije i druga izuzetno teška krivična dela čije je otkrivanje i dokazivanje neefikasno i teško (član 504a st. 6. do 9. zakona);

b) rok za žalbu protiv presude prvostepenog suda u ovom postupku produžen je na 30 dana;

v) prema pritvorenom organizatoru kriminalne grupe mogu se primeniti mere posebnog nadzora koje se predviđaju posebnim zakonom;

g) sve posebne mere za lakše otkrivanje i dokazivanje ovih krivičnih dela, uključujući nadzor telefonskih razgovora i kontrolu finansijskih transakcija osumnjičenog, date su na jednom mestu, tj. samo u glavi XXIXa zakonika (čl. 504e-504nj zakona);

d) zaštita identiteta prikrivenog islednika je bolje rešena, s obzirom na to da je njegova upotreba do sada izostajala uglavnom zbog rizika kojima su ta lica bila izložena;

đ) uslovi za određivanje posebnih mera su konkretizovani i precizno iskazani za svaku meru pojedinačno;

e) dosadašnjem spisku mera dodata je i mera automatsko računarsko pretraživanje ličnih i drugih sa njima povezanih podataka i njihova elektronska obrada;

ž) svedok saradnik i posle sticanja tog statusa ostaje u postupku okrivljeni, obuhvata se presudom i odmerava mu se kazna po Krivičnom zakoniku, a zatim odmerena kazna izriče umanjena za jednu polovinu, s tim što mu se na predlog javnog tužioca i s obzirom na izvršeno krivično delo, držanje pred sudom i druge bitne okolnosti slučaja, može izreći i blaža kazna ili oslobođenje od kazne. Predloženo rešenje je više u skladu sa duhom Krivičnog zakonika i sa principom pravičnosti od sadašnjeg rešenja.

Odredbe čl. 104-112. Predloga zakona sadrže rešenja nastala iz potrebe usaglašavanja Zakonika o krivičnom postupku sa Krivičnim zakonikom. Pojedina rešenja, (član 107. zakona) su posledica izdvajanja postupka prema maloletnicima iz zakonika, dok se članom 108. zakona prati ustavna terminologija prema kojoj se svedoci ispituju, a okrivljeni saslušavaju.

Odredbama čl.113-131. Predloga zakona date su izmene koje su posledica ukidanja vojnog sudstva (član 116. zakona), promene državno-pravnog statusa Srbije (čl. 117, 119. i 120. zakona) i ustavne odredbe o najvišem sudu u Republici Srbiji (član 121. zakona). Pored toga, članom 118. Predloga zakona dopunjeno je rešenje o pravu na naknadu štete zbog neosnovane osude, u tom smislu što je predviđeno da o postizanju sporazuma o vrsti i visini naknade štete odlučuje komisija ministarstva nadležnog za pravosuđe.

Odredbe čl. 122. do 125. Predloga zakona predstavljaju zbirne odredbe kojima se vrši terminološko usklađivanje u skladu sa Ustavom i Krivičnim zakonikom.

Odredbe čl. 126-128. Predloga zakona sadrže prelazna rešenja koja se odnose sastav veća u drugostepenom postupku, izjavljivanje žalbe na drugostepenu presudu i sastav veća u trećem stepenu i položaj svedoka saradnika koji su ovaj status stekli pre stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbama člana 130. Predloga zakona određeno je da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakonik o krivičnom postupku iz 2006. godine. Odredbom člana 131. Predloga zakona predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu 30. decembra 2008. godine, a imajući u vidu odredbu člana 555. Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, po kojoj taj zakonik treba da počne da se primenjuje od 31. decembra 2008. godine.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku, predlaže se polazeći od odredbe člana 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojom je propisan opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom. Donošenje zakona po hitnom postupku je neophodno da bi se izbegle i eventualne štetne posledice po rad pravosudnih organa, koje bi mogle nastati ukoliko se ovaj zakon ne donese.

PREGLED ODREDABA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU

KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU

Član 3.

(1) Svako će se smatrati SE SMATRA nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

(2) Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i načelo sudske nezavisnosti, NEZAVISNOST, AUTORITET I NEPRISTRASNOST SUDA.

Član 4.

(1) Okrivljeni već na prvom saslušanju mora biti obavešten o delu za koje se tereti i o dokazima optužbe.

(2) Okrivljenom se mora omogućiti da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist.

(1) SVAKI OKRIVLJENI, ODNOSNO OSUMNJIčENI, IMA PRAVO:

1) DA U NAJKRAćEM ROKU, PODROBNO I NA JEZIKU KOJI RAZUME, BUDE OBAVEšTEN O DELU KOJE MU SE STAVLJA NA TERET, O PRIRODI I RAZLOZIMA OPTUžBE I DOKAZIMA KOJI SU PROTIV NJEGA PRIKUPLJENI;

2) DA SE BRANI SAM ILI UZ STRUčNU POMOć BRANIOCA KOGA SAM IZABERE IZ REDA ADVOKATA;

3) DA NJEGOVOM SASLUšANJU PRISUSTVUJE BRANILAC;

4) DA U NAJKRAćEM MOGUćEM ROKU BUDE IZVEDEN PRED SUD I DA MU BUDE SUđENO NEPRISTRASNO, PRAVIčNO I U RAZUMNOM ROKU;

5) DA MU SE OSIGURA DOVOLJNO VREMENA I MOGUćNOSTI ZA PRIPREMANJE ODBRANE;

6) DA SE IZJASNI O SVIM čINJENICAMA I DOKAZIMA KOJI GA TERETE I DA SAM ILI PREKO BRANIOCA IZNOSI čINJENICE I DOKAZE U SVOJU KORIST, DA ISPITUJE SVEDOKE OPTUžBE I ZAHTEVA DA SE POD ISTIM USLOVIMA KAO SVEDOCI OPTUžBE, U NJEGOVOM PRISUSTVU ISPITAJU SVEDOCI ODBRANE;

7) DA DOBIJE PREVODIOCA I TUMAčA AKO NE RAZUME I NE GOVORI JEZIK KOJI SE KORISTI U POSTUPKU.

(2) SUD ILI DRUGI DRžAVNI ORGAN JE DUžAN:

1) DA OBEZBEDI OSTVARENJE PRAVA OKRIVLJENOG, ODNOSNO OSUMNJIčENOG, IZ STAVA 1. OVOG čLANA;

2) DA PRE PRVOG SASLUšANJA UPOZORI OKRIVLJENOG, ODNOSNO OSUMNJIčENOG, DA SVE šTO IZJAVI MOžE BITI UPOTREBLJENO PROTIV NJEGA KAO DOKAZ I POUčI GA O PRAVU DA UZME BRANIOCA I DA BRANILAC MOžE PRISUSTVOVATI NJEGOVOM SASLUšANJU.

(3) AKO OKRIVLJENI, ODNOSNO OSUMNJIčENI NE UZME SAM BRANIOCA, SUD ćE MU POSTAVITI BRANIOCA KAD JE TO ODREđENO OVIM ZAKONIKOM.

(4) OKRIVLJENOM KOJI NE MOžE DA PLATI BRANIOCA BIćE NA NJEGOV ZAHTEV POSTAVLJEN BRANILAC NA TERET BUDžETSKIH SREDSTAVA SUDA U SKLADU SA OVIM ZAKONIKOM.

(5) OKRIVLJENOM KOJI JE DOSTUPAN SUDU MOžE SE SUDITI SAMO U NJEGOVOM PRISUSTVU, OSIM KAD JE SUđENJE U NJEGOVOM ODSUSTVU OVIM ZAKONIKOM IZUZETNO DOZVOLJENO.

(6) OKRIVLJENI KOJI JE DOSTUPAN SUDU NE MOžE BITI KAžNJEN AKO MU NIJE OMOGUćENO DA BUDE SASLUšAN I DA SE BRANI.

Član 5.

(1) Lice lišeno slobode mora biti odmah obavešteno, na svom jeziku ili jeziku koji razume, o razlozima lišenja slobode i o svemu što mu se stavlja na teret, kao i o svojim pravima:

1) da nije dužno ništa da izjavi i da sve što izjavi može biti upotrebljeno kao dokaz protiv njega;

2) da uzme branioca po svom izboru;

3) da neometano opšti sa braniocem;

4) da branilac prisustvuje njegovom saslušanju;

5) da zahteva da se o vremenu, mestu i svakoj promeni mesta lišenja slobode bez odlaganja obaveste lica po njegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik države čiji je državljanin odnosno predstavnik odgovarajuće međunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva;

6) da neometano opšti sa diplomatsko-konzularnim predstavnikom odnosno predstavnikom odgovarajuće međunarodne organizacije iz tačke 5) ovog stava;

7) da zahteva u svako doba da ga bez odlaganja pregleda lekar po njegovom izboru, a ako on nije dostupan, po izboru organa lišenja slobode;

8) da pokrene postupak pred sudom radi ispitivanja zakonitosti lišenja slobode;

9) da zahteva naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode.

(2) Lice koje je lišeno slobode bez odluke suda, mora biti odmah sprovedeno nadležnom istražnom sudiji.

(3) Lice lišeno slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će nadležni istražni sudija hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.

(1) LICU LIšENOM SLOBODE BEZ ODLUKE SUDA, ODMAH SE SAOPšTAVA DA NIJE DUžNO NIšTA DA IZJAVI, DA SVE šTO IZJAVI MOžE BITI UPOTREBLJENO KAO DOKAZ PROTIV NJEGA I DA IMA PRAVO DA BUDE SASLUšANO U PRISUSTVU BRANIOCA KOGA SAMO IZABERE ILI BRANIOCA KOJI ćE MU BITI POSTAVLJEN NA TERET BUDžETSKIH SREDSTAVA, AKO NE MOžE SAMO DA GA PLATI.

(2) LICE LIšENO SLOBODE BEZ ODLUKE SUDA MORA BITI BEZ ODLAGANJA, A NAJKASNIJE U ROKU OD 48 SATI PREDATO NADLEžNOM ISTRAžNOM SUDIJI. U PROTIVNOM ONO SE PUšTA NA SLOBODU.

(3) OSIM PRAVA KOJA OKRIVLJENOM I OSUMNJIčENOM PRIPADAJU PO čLANU 4. OVOG ZAKONIKA, LICE LIšENO SLOBODE IMA I SLEDEćA DOPUNSKA PRAVA:

1) DA SE NA NJEGOV ZAHTEV O VREMENU, MESTU I SVAKOJ PROMENI MESTA LIšENJA SLOBODE BEZ ODLAGANJA OBAVESTI NEKI OD čLANOVA PORODICE ILI DRUGO NJEMU BLISKO LICE, KAO I DIPLOMATSKO-KONZULARNI PREDSTAVNIK DRžAVE čIJI JE DRžAVLJANIN, ODNOSNO PREDSTAVNIK MEđUNARODNE ORGANIZACIJE AKO JE U PITANJU IZBEGLICA ILI LICE BEZ DRžAVLJANSTVA;

2) DA NEOMETANO OPšTI SA SVOJIM BRANIOCEM, DIPLOMATSKO-KONZULARNIM PREDSTAVNIKOM, PREDSTAVNIKOM MEđUNARODNE ORGANIZACIJE I ZAšTITNIKOM GRAđANA;

3) DA GA NA NJEGOV ZAHTEV BEZ ODLAGANJA PREGLEDA LEKAR KOGA SLOBODNO IZABERE, A AKO ON NIJE DOSTUPAN, LEKAR KOGA ODREDI ORGAN LIšENJA SLOBODE, ODNOSNO ISTRAžNI SUDIJA;

4) DA POKRENE POSTUPAK PRED SUDOM, ODNOSNO DA IZJAVI žALBU SUDU KOJI JE DUžAN DA HITNO ODLUčI O ZAKONITOSTI LIšENJA SLOBODE I DA NAREDI PUšTANJE NA SLOBODU AKO UTVRDI DA JE LIšENJE SLOBODE BILO NEZAKONITO.

(4) ZABRANJENO JE I KAžNJIVO SVAKO NASILJE NAD LICEM LIšENIM SLOBODE I LICEM KOME JE SLOBODA OGRANIčENA. PREMA TAKVOM LICU MORA SE POSTUPATI čOVEčNO, SA UVAžAVANJEM DOSTOJANSTVA NJEGOVE LIčNOSTI.

Član 7.

(1) U krivičnom postupku u službenoj upotrebi je srpski jezik ekavskog i ijekavskog izgovora i ćirilično pismo ili latinično pismo, u skladu sa ustavom i zakonom.

(1) U KRIVIČNOM POSTUPKU U SLUŽBENOJ UPOTREBI JE SRPSKI JEZIK I ĆIRILIČNO PISMO. DRUGI JEZICI I PISMA SLUŽBENO SE UPOTREBLjAVAJU U SKLADU SA USTAVOM I ZAKONOM.

(2) U sudovima na čijim područjima žive pripadnici nacionalnih manjina, u službenoj upotrebi u krivičnom postupku su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa USTAVOM I zakonom.

Član 9.

(1) Krivični postupak vodi se na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu.

(2) Stranke, svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku tog lica, obezbediće se, NA TERET BUDžETSKIH SREDSTAVA, usmeno prevođenje onoga što ono, odnosno drugi iznosi, kao i isprava i drugog pisanog dokaznog materijala.

(3) O pravu na prevođenje poučiće se lice iz stava 2. ovog člana, koje se može odreći tog prava ako zna jezik na kome se vodi postupak. U zapisniku će se zabeležiti da je data pouka i izjava učesnika.

(4) Prevođenje se poverava tumaču.

Član 12.

Zabranjeno je i kažnjivo svako nasilje nad licem lišenim slobode i licem kojem je sloboda ograničena, kao i svako iznuđivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog ili drugog lica koje učestvuje u postupku.

Član 13.

(1) Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca, koga sam izabere iz reda advokata.

(2) Okrivljeni ima pravo da njegovom saslušanju prisustvuje branilac.

(3) Pre prvog saslušanja, okrivljeni će se poučiti o pravu da uzme branioca i da branilac može prisustvovati njegovom saslušanju. On će se upozoriti da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz.

(4) Ako okrivljeni sam ne uzme branioca, sud će postaviti okrivljenom branioca kad je to određeno ovim zakonikom.

(5) Okrivljenom se mora osigurati dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane.

(6) Osumnjičeni ima pravo na branioca u skladu sa ovim zakonikom.

Član 16.

(1) Okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno bez odlaganja.

(2) (1) Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku.

(3)(2) Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće potrebno NEOPHODNO vreme.

Član 18.

(1) Pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

(2) Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakonika, drugog zakona, ustava ili međunarodnog prava.

(1) IZVEDENE DOKAZE KOJI SU OD ZNAčAJA ZA DONOšENJE SUDSKE ODLUKE SUD OCENJUJE PO SLOBODNOM SUDIJSKOM UVERENJU. PRESUDU ILI REšENJE KOJE ODGOVARA PRESUDI SUD MOžE ZASNOVATI SAMO NA čINJENICAMA I U čIJU JE IZVESNOST POTPUNO UVEREN.

(2) SUDSKE ODLUKE SE NE MOGU ZASNIVATI NA DOKAZIMA KOJI SU SAMI PO SEBI ILI PREMA NAčINU PRIBAVLJANJA U SUPROTNOSTI SA USTAVOM ILI MEđUNARODNIM PRAVOM, ILI SU OVIM ZAKONIKOM ILI DRUGIM ZAKONOM IZRIčITO ZABRANJENI.

(3) SUMNJU U POGLEDU ODLUčNIH čINJENICA KOJE čINE OBELEžJE KRIVIčNOG DELA ILI OD KOJIH ZAVISI PRIMENA NEKE DRUGE ODREDBE KRIVIčNOG ZAKONA SUD ćE U PRESUDI ILI REšENJU KOJE ODGOVARA PRESUDI REšITI U KORIST OKRIVLJENOG.

Član 24.

(1) U prvom stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika za krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u većima sastavljenim od jednog sudije i dvojice sudija-porotnika – za krivična dela za koja je propisana blaža kazna. U PRVOM STEPENU SUDOVI SUDE U VEĆIMA SASTAVLjENIM OD TROJICE SUDIJA KAD JE TO PREDVIĐENO OVIM ZAKONIKOM ILI DRUGIM ZAKONOM. Kad se primenjuju posebne odredbe o skraćenom postupku, u prvom stepenu sudi sudija pojedinac.

(2) U drugom stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od pet sudija za krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u većima sastavljenim od trojice sudija – za krivična dela za koja je propisana blaža kazna. Kad sudi u drugom stepenu na pretresu, veće je sastavljeno od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika.

(2) U DRUGOM STEPENU SUD SUDI U VEĆIMA SASTAVLjENIM OD TROJICE SUDIJA.

(3) U trećem stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od sedam PET sudija.

(4) Radnje u istrazi sprovodi istražni sudija prvostepenog suda.

(5) Predsednik suda i predsednik veća odlučuju u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku.

(6) Prvostepeni sudovi, u veću sastavljenom od trojice sudija, odlučuju o žalbama protiv rešenja istražnog sudije i drugih rešenja kad je to određeno ovim zakonikom, donose odluke u prvom stepenu van glavnog pretresa, sprovode postupak i donose presudu po odredbama člana 534. st. 2. do 6. ovog zakonika i stavljaju predloge u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu.

(7) Sud odlučuje o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne u veću sastavljenom od pet sudija ako se radi o krivičnom delu za koje je u zakonu propisana kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u veću sastavljenom od trojice sudija ako se radi o krivičnom delu za koje je propisana blaža kazna i kada odlučuje o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude.

(8) Sud odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti u veću sastavljenom od pet sudija, a u veću sastavljenom od sedam sudija, kad odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv odluke veća tog suda zbog povrede zakona.

(9) Ako ovim zakonikom nije drugačije određeno, sudovi višeg stepena odlučuju u veću sastavljenom od trojice sudija i u slučajevima koji nisu predviđeni u prethodnim stavovima ovog člana.

Član 30.

(1) Ako nije poznato mesto izvršenja krivičnog dela ili ako je to mesto van teritorije Srbije i Crne Gore, nadležan je sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište.

(2) Ako je sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište već započeo postupak, ostaje nadležan i ako se saznalo za mesto izvršenja krivičnog dela.

(3) Ako nije poznato mesto izvršenja krivičnog dela ni prebivalište ili boravište okrivljenog, ili su oba van teritorije Srbije i Crne Gore, nadležan je sud na čijem se području okrivljeni liši slobode ili se sam prijavi.

Član 32.

Ako se prema odredbama ovog zakonika ne može ustanoviti koji je sud mesno nadležan, Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD odrediće jedan od stvarno nadležnih sudova pred kojim će se sprovesti postupak.

Član 36.

(1) Sud određen zakonom VRHOVNI KASACIONI SUD može za vođenje postupka odrediti drugi stvarno nadležan sud na svom području ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako postoje drugi važni razlozi.

(2) Rešenje u smislu stava 1. ovog člana sud može doneti na predlog istražnog sudije, sudije pojedinca ili predsednika veća ili na predlog nadležnog javnog tužioca.

Član 40.

Sudija ili sudija-porotnik ne može vršiti sudijske dužnosti:

1) ako je oštećen krivičnim delom;

2) ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tužilac, oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;

3) ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tužiocem ili oštećenim u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika;

4) ako je u istom krivičnom predmetu vršio istražne radnje, ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca, ili je saslušan ISPITAN kao svedok ili kao veštak;

5) ako je u istom predmetu učestvovao u donošenju odluke nižeg suda ili ako je u istom sudu učestvovao u donošenju odluke koja se pobija žalbom;

6) ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Član 43.

(1) O zahtevu za izuzeće iz člana 42. ovog zakonika odlučuje predsednik suda.

(2) Ako se traži izuzeće samo predsednika suda, ili predsednika suda i sudije ili sudije-porotnika, odluku o izuzeću donosi predsednik neposredno višeg suda, a ako se traži izuzeće predsednika Vrhovnog suda Srbije VRHOVNOG KASACIONOG SUDA, odluku o izuzeću donosi opšta sednica tog suda.

(3) Pre donošenja rešenja o izuzeću pribaviće se izjava sudije, sudije-porotnika, odnosno predsednika suda, a po potrebi sprovešće se i drugi izviđaji.

(4) Protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće nije dozvoljena žalba. Rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može se pobijati posebnom žalbom, a ako je takvo rešenje doneseno posle podignute optužbe, onda samo žalbom na presudu.

(5) Ako je zahtev za izuzeće podnesen protivno odredbi člana 42. st. 2, 3, 5, i 6. ovog zakonika ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično. Protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena žalba. Rešenje kojim se zahtev odbacuje donosi predsednik suda, a od otvaranja zasedanja – veće. U donošenju tog rešenja od otvaranja zasedanja može učestvovati sudija čije se izuzeće traži.

Član 45.

(1) Odredbe o izuzeću sudija i sudija-porotnika shodno će se primenjivati i na javne tužioce i lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da javnog tužioca zastupaju u postupku, zapisničare, tumače i stručna lica, kao i na veštake, ako za njih nije što drugo određeno (član 116).

(2) Javni tužilac odlučuje o izuzeću lica koja su na osnovu zakona ovlašćena da ga zastupaju u krivičnom postupku. O izuzeću javnog tužioca odlučuje neposredno viši tužilac. O izuzeću republičkog javnog tužioca primenjuju se odredbe odgovarajućih zakona.

(3) O izuzeću zapisničara, tumača, stručnog lica i veštaka odlučuje veće, predsednik veća ili sudija.

(4) Kad ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE – POLICIJE preduzimaju istražne radnje na osnovu ovog zakonika, o njihovom izuzeću odlučuje istražni sudija. Ako prilikom preduzimanja ovih radnji sudeluje zapisničar, o njegovom izuzeću odlučuje službeno lice koje preduzima radnju.

Član 46.

(1) Osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca je gonjenje učinilaca krivičnih dela.

(2) Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti javni tužilac je nadležan:

1) da rukovodi pretkrivičnim postupkom;

2) da zahteva sprovođenje istrage i usmerava tok prethodnog krivičnog postupka u skladu sa ovim zakonikom;

3) da podiže i zastupa optužnicu, odnosno optužni predlog pred nadležnim sudom;

4) da izjavljuje žalbe protiv nepravnosnažnih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne lekove protiv pravnosnažnih sudskih odluka.

5) da vrši i druge radnje određene ovim zakonikom.

(3) Radi vršenja ovlašćenja iz tačke 1) stava 2. ovog člana, svi organi koji učestvuju u pretkrivičnom postupku dužni su da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadležnog javnog tužioca. Organi unutrašnjih poslova MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE – POLICIJA (U DALjEM TEKSTU: ORGAN UNUTRAŠNjIH POSLOVA) i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca.

(4) Ako organ unutrašnjih poslova ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 3. ovog člana, javni tužilac će obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, vladu ili nadležno skupštinsko telo.

Član 60.

(1) Oštećeni i privatni tužilac imaju pravo da u toku istrage ukažu na sve činjenice i da predlažu dokaze koji su od važnosti za krivičnu stvar i njihove imovinskopravne zahteve.

(2) Na glavnom pretresu oštećeni i privatni tužilac imaju pravo da predlažu dokaze, postavljaju pitanja optuženom, svedocima i veštacima, da iznose primedbe i objašnjenja u pogledu njihovih iskaza i da daju druge izjave i predloge.

(3) Oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju predmete koji služe kao dokaz. Oštećenom se može uskratiti razmatranje spisa dok ne bude saslušan ISPITAN kao svedok.

(4) Istražni sudija i predsednik veća upoznaće oštećenog i privatnog tužioca sa pravima navedenim u st. 1. do 3. ovog člana.

Član 68.

(1) Okrivljeni može imati branioca u toku celog krivičnog postupka.

(2) Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra i hranilac, kao i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici.

(3) Za branioca se može uzeti samo advokat, a njega može zameniti advokatski pripravnik, ako se postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju do pet godina. Pred Vrhovnim sudom Srbije VRHOVNIM KASACIONIM SUDOM branilac može biti samo advokat.

(4) Branilac je dužan da podnese punomoćje organu pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje na zapisnik kod organa pred kojim se vodi postupak.

Član 71.

(1) Ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina ili teža kazna, okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja.

(2) Okrivljeni prema kome je određen pritvor mora imati branioca dok je u pritvoru.

(3) Okrivljeni kome se sudi u odsustvu (član 304) mora imati branioca čim se donese rešenje o suđenju u odsustvu.

(4) Ako okrivljeni u slučajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti za dalji tok krivičnog postupka do pravnosnažnosti presude, a ako je izrečena kazna zatvora od četrdeset godina – i za postupak po vanrednim pravnim lekovima. Kad se okrivljenom po službenoj dužnosti postavi branilac posle podignute optužnice, obavestiće se o tome okrivljeni, zajedno sa dostavljanjem optužnice. Ako optuženi u slučaju obavezne odbrane ostane bez branioca u toku postupka, a sam ne uzme drugog branioca, predsednik suda pred kojim se vodi postupak postaviće branioca po službenoj dužnosti.

(5) Za branioca će se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajuća advokatska komora. ADVOKATSKA KOMORA DOSTAVLjA SPISAK ADVOKATA PO AZBUČNOM REDU. PRILIKOM POSTAVLjANjA BRANIOCA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI SUD JE DUŽAN DA POŠTUJE REDOSLED SA SPISKA. SVAKO ODSTUPANjE OD REDOSLEDA PREDSEDNIK SUDA JE DUŽAN DA PISMENO OBRAZLOŽI I OBAVEŠTENjE O ODSTUPANjU DOSTAVI ADVOKATSKOJ KOMORI.

Član 73.

(1) Umesto postavljenog branioca (čl. 71. i 72), okrivljeni može sam uzeti drugog branioca. U tom slučaju razrešiće se postavljeni branilac.

(2) Branilac postavljen po odredbi člana 71. stav 2. ovog zakonika biće razrešen nakon pravnosnažnosti rešenja o ukidanju pritvora.

(3) Postavljeni branilac može samo iz opravdanih razloga tražiti da bude razrešen.

(4) O razrešenju branioca u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje pre glavnog pretresa istražni sudija, odnosno predsednik veća, na glavnom pretresu veće, a u žalbenom postupku predsednik prvostepenog veća, odnosno veće nadležno za odlučivanje u postupku po žalbi. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

(5) Predsednik suda može razrešiti postavljenog branioca koji neuredno izvršava dužnost. Umesto razrešenog branioca, predsednik suda će postaviti drugog branioca. O razrešenju branioca obavestiće se advokatska komora.

Član 74.

(1) Posle donošenja rešenja o sprovođenju istrage ili posle neposrednog podizanja optužnice (član 244), a i pre toga, ako je osumnjičeni saslušan po odredbama o saslušanju okrivljenog, branilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda prikupljene predmete koji služe kao dokaz.

(2) Neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog, branilac ima pravo da pročita krivičnu prijavu, ZAPISNIK O UVIĐAJU, NALAZ I MIŠLjENjE VEŠTAKA i zahtev za sprovođenje istrage.

Član 75.

(1) Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, branilac se može s njim dopisivati i razgovarati.

(2) Branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjičenim koji je lišen slobode i pre nego što je osumnjičeni saslušan, kao i sa okrivljenim koji se nalazi u pritvoru. Kontrola ovog razgovora pre prvog saslušanja i tokom istrage dopuštena je samo posmatranjem, ali ne i slušanjem.

(3) Branilac se sa okrivljenim ne može dogovarati o tome kako da odgovara na pitanja koja su mu već postavljena.

(4) Istražni sudija može narediti da se pisma, koja okrivljeni iz pritvora upućuje braniocu ili ih branilac upućuje pritvorenom okrivljenom, predaju tek pošto ih on prethodno pregleda, ako ima razumnog osnova za verovanje da se ona koriste za pokušaj organizacije bekstva, uticanja na svedoke, zastrašivanje svedoka ili neko drugo ometanje istrage. O zadržavanju i pregledanju pisama istražni sudija sačiniće belešku.

(5) Kad se završi istraga ili kad se optužnica, odnosno optužni predlog podigne bez sprovođenja istrage, okrivljenom se ne može zabraniti da se slobodno i bez nadzora dopisuje i razgovara sa svojim braniocem.

Član 79.

(1) Držalac stana i drugih prostorija pozvaće se da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvaće se njegov zastupnik ili neko od odraslih ukućana ili suseda.

(2) Zaključane prostorije, nameštaj ili druge stvari otvoriće se silom samo ako njihov držalac nije prisutan ili neće dobrovoljno da ih otvori. Prilikom otvaranja izbegavaće se nepotrebno oštećenje.

(3) Pretresanju stana ili lica prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci. Žensko lice može biti pretresano samo od strane ženskog lica, a za svedoke će se uzimati samo ženska lica LICE KOJE SPROVODI PRETRES I PRISUTNI SVEDOCI MOGU BITI SAMO LICA ISTOG POLA KAO I LICE KOJE SE PRETRESA. Svedoci će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore ako smatraju da sadržina zapisnika nije tačna.

(4) Kada se pretresaju prostorije državnih organa, preduzeća ili drugih pravnih lica, pozvaće se njihov starešina da prisustvuje pretresanju.

(5) Kada se pretresa advokatska kancelarija, prema stavu 2. ovog člana ili u odsustvu advokata kome ona pripada, pozvaće se predstavnik nadležne advokatske komore, a ako to nije moguće, drugi advokat, član iste advokatske komore.

(6) Pretresanje i pregledi u vojnoj zgradi sprovešće se po odobrenju nadležnog vojnog starešine.

(7) Pretresanje stana i lica treba sprovesti obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava na intimnost, i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda.

(8) O svakom pretresanju stana ili lica sastaviće se zapisnik, koji potpisuju lice kod koga se ili na kome se sprovodi pretresanje i lica čije je prisustvo obavezno. Prilikom pretresanja, oduzeće se privremeno samo oni predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja. U zapisnik će se uneti i tačno naznačiti predmeti i isprave koji se oduzimaju, a to će se uneti i u potvrdu koja će se odmah izdati licu kome su predmeti, odnosno isprave oduzete.

(9) TOK PRETRESANjA SE MOŽE TONSKI I VIZUELNO SNIMITI, A PREDMETI PRONAĐENI TOKOM PRETRESANjA POSEBNO FOTOGRAFISATI. SNIMCI ĆE SE PRILOŽITI ZAPISNIKU O PRETRESANjU.

Član 81.

(1) Ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu i bez naredbe suda ući u tuđi stan ili druge prostorije i po potrebi sprovesti pretresanje ako držalac stana to traži ili ako neko zove u pomoć, ili radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog, ili radi NEPOSREDNOG lišenja slobode odbeglog učinioca koji je zatečen pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, ili radi otklanjanja NEPOSREDNE I ozbiljne opasnosti po život i zdravlje ljudi ili imovinu veće vrednosti.

(2) Držalac stana, ako je prisutan, ima pravo da protiv postupka organa iz stava 1. ovog člana izjavi prigovor. Ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova je dužno da držaoca stana obavesti o ovom pravu i da njegov prigovor unese u potvrdu o ulasku u stan, odnosno u zapisnik o pretresanju stana.

(3) U slučajevima iz stava 1. ovog člana neće se sastavljati zapisnik nego će se držaocu stana odmah izdati potvrda, u kojoj će se naznačiti razlog ulaženja u stan, odnosno druge prostorije i primedbe držaoca stana. Ako je u tuđim prostorijama izvršeno i pretresanje, postupiće se po odredbi člana 79. st. 3. i 7. ovog zakonika.

(4) Pretresanje se može sprovesti i bez prisustva svedoka ako nije moguće da se odmah obezbedi njihovo prisustvo, a postoji opasnost od odlaganja. Razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju se naznačiti u zapisniku.

(5) Ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka sprovesti pretresanje lica prilikom izvršenja rešenja o privođenju ili prilikom lišenja slobode, ako postoji sumnja da to lice poseduje oružje ili oruđe za napad, ili ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivičnom postupku.

(6) Kad ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova sprovode pretresanje bez naredbe o pretresanju, dužna su da o tome odmah podnesu izveštaj istražnom sudiji, a ako se postupak još ne vodi – nadležnom javnom tužiocu.

ČLAN 81A

(1) LICE KOJE SE PRETRESA, ODNOSNO DRžALAC čIJI SE STAN, PROSTORIJA ILI PREDMET PRETRESA MOžE U ROKU OD TRI DANA OD ZAVRšENOG PRETRESANJA PODNETI PRIGOVOR PROTIV POSTUPKA ORGANA KOJI JE OBAVIO PRETRESANJE. PRIGOVOR SE PODNOSI VEćU IZ čLANA 24. STAV 6. OVOG ZAKONIKA.

(2) VEćE ćE U ROKU OD TRI DANA OD PRIJEMA PRIGOVORA DONETI ODLUKU KOJOM UTVRđUJE DA LI JE PRETRESANJE BILO ZAKONITO.

Član 82.

(1) Predmeti koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, privremeno će se oduzeti i predati na čuvanje sudu ili će se na drugi način obezbediti njihovo čuvanje.

(2) U PREDMETE IZ STAVA 1. OVOG čLANA SPADAJU I UREđAJI ZA AUTOMATSKU OBRADU PODATAKA I OPREMA NA KOJOJ SE čUVAJU ILI SE MOGU čUVATI ELEKTRONSKI ZAPISI. LICE KOJE SE KORISTI OVIM UREđAJIMA I OPREMOM DUžNO JE DA ORGANU KOJI VODI POSTUPAK, NA ZAHTEV SUDA, OMOGUćI PRISTUP I DA PRUžI OBAVEšTENJA POTREBNA ZA NJIHOVU UPOTREBU. PRE ODUZIMANJA OVIH PREDMETA ORGAN KOJI VODI POSTUPAK ćE IZVRšITI PREGLED UREđAJA I OPREME I POPISATI NJIHOVU SADRžINU. AKO KORISNIK PRISUSTVUJE OVOJ RADNJI MOžE STAVITI PRIMEDBE.

(2) (3) Ko drži ovakve predmete, dužan je da ih preda na zahtev suda. Lice koje odbije da preda predmete može se kazniti novčanom kaznom do 100.000 dinara, a ako i posle toga odbije da preda predmete može se još jednom kazniti istom kaznom. Na isti način postupiće se prema službenom ili odgovornom licu u državnom organu, preduzeću ili drugom pravnom licu.

(3) (4) O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna odlučuje veće (član 24. stav 6).

(4) (5) Ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1. ovog člana kad postupaju po čl. 225. i 238. ovog zakonika ili kad izvršavaju nalog suda.

(5) (6) Prilikom oduzimanja predmeta, naznačiće se gde su pronađeni i opisaće se, a po potrebi će se i na drugi način obezbediti utvrđivanje njihove istovetnosti. Za oduzete predmete izdaće se potvrda.

Član 85.

(1) Istražni sudija, sam ili na predlog javnog tužioca, može narediti da poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenos informacija zadrže i njemu, uz potvrdu prijema, predaju pisma, telegrame i druge pošiljke koje su upućene okrivljenom ili koje on odašilje ŠALjE, ako postoje okolnosti zbog kojih se sa osnovom može očekivati da će ove pošiljke poslužiti kao dokaz u postupku.

(2) Pošiljke otvara istražni sudija u prisustvu dva svedoka. Pri otvaranju će se paziti da se ne povrede pečati, a omoti i adrese će se sačuvati. O otvaranju će se sastaviti zapisnik.

(3) Ako interesi postupka dozvoljavaju, sadržaj pošiljke može se saopštiti u celini ili delimično okrivljenom, odnosno licu kome je upućena, a može mu se pošiljka i predati. Ako je okrivljeni odsutan, pošiljka će se vratiti pošiljaocu ako se to ne protivi interesima postupka.

(4) MERE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOGU TRAJATI TRI MESECA, A ZBOG VAŽNIH RAZLOGA MOGU BITI PRODUŽENE ZA JOŠ TRI MESECA. SPROVOĐENjE MERA SE PREKIDA ČIM PRESTANU RAZLOZI ZA NjIHOVU PRIMENU.

Član 89.

(1) Kad se okrivljeni prvi put saslušava, pitaće se za ime i prezime, matični broj, nadimak, ako ga ima, ime i prezime roditelja, devojačko porodično ime majke, gde je rođen, gde stanuje, dan, mesec i godinu rođenja, čiji je državljanin, kojeg je zanimanja, kakve su mu porodične prilike, da li je pismen, kakve je škole završio, da li je, gde i kad služio vojsku, odnosno da li ima čin rezervnog podoficira, oficira, ili vojnog službenika, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadležnom za poslove odbrane, da li je odlikovan, kakvog je imovnog stanja, da li je, kad i zašto osuđivan, da li je i kad je izrečenu kaznu izdržao, I da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivično delo, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik.

(2) Okrivljeni će se poučiti da je dužan da se odazove pozivu i da odmah saopšti svaku promenu adrese ili nameru da promeni boravište, a upozoriće se i na posledice ako po tome ne postupi. Zatim će se okrivljenom saopštiti prava iz člana 13. stav 3. ČLANA 4. STAV 2. TAČKA 2) ovog zakonika, zašto se okrivljuje, osnovi sumnje koji stoje protiv njega, da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, pa će se pozvati da, ako to želi, iznese svoju odbranu.

(3) Okrivljenom OSUMNjIČENOM koji to zahteva, omogućiće se da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, ZAPISNIK O UVIĐAJU, NALAZ I MIŠLjENjE VEŠTAKA i zahtev za sprovođenje istrage.

(4) Okrivljeni se saslušava usmeno. Okrivljeni ima pravo da se pri saslušanju koristi svojim beleškama.

(5) Prilikom saslušanja treba okrivljenom omogućiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve činjenice koje mu služe za odbranu.

(6) Kad okrivljeni završi svoj iskaz, postaviće mu se pitanja ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrečnosti i nejasnosti u njegovom izlaganju.

(7) Okrivljeni se saslušava sa pristojnošću i uz puno poštovanje njegove ličnosti.

(8) Prema okrivljenom ne smeju se upotrebiti sila, pretnja, obmana, NEDOZVOLjENO obećanje, iznuda, iznurivanje ili druga slična sredstva (član 131. stav 4) da bi se došlo do njegove izjave ili priznanja ili nekog činjenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz.

(9) Okrivljeni može biti saslušan u odsustvu branioca ako se izričito odrekao tog prava, a odbrana nije obavezna, ako branilac nije prisutan iako je obavešten o saslušanju (član 251), a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 sata od časa kad je poučen o ovom pravu ( član 13. stav 3. ČLAN 4. STAV 2. TAČKA 2), osim u slučaju obavezne odbrane.

(10) Ako je postupljeno protivno odredbama st. 8. i 9. ovog člana ili okrivljeni nije poučen o pravima iz stava 2. ovog člana, ili ako izjave okrivljenog iz stava 9. ovog člana o prisustvovanju branioca nisu ubeležene u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Član 90.

(1) Okrivljenom treba postavljati pitanja jasno, razgovetno i određeno, tako da ih može potpuno razumeti. U saslušanju se ne sme polaziti od pretpostavke da je okrivljeni priznao nešto što nije priznao, niti se smeju SUD SME, postavljati pitanja u kojima je već sadržano kako na njih treba odgovarati.

(2) Ako se docniji iskazi okrivljenog razlikuju od ranijih, a naročito ako okrivljeni opozove svoje priznanje, sud ga može pozvati da iznese razloge zašto je dao različite iskaze, odnosno zašto je opozvao priznanje.

Član 94.

Kada okrivljeni priznaje izvršenje krivičnog dela, organ koji vodi postupak dužan je da i dalje prikuplja dokaze o krivičnom delu samo ako je priznanje očigledno lažno POSTOJI OSNOVANA SUMNjA U ISTINITOST PRIZNANjA ILI JE PRIZNANjE nepotpuno, protivrečno ili nejasno i ako nije potkrepljeno drugim dokazima.

5. Saslušanje ISPITIVANjE svedoka

Član 96.

(1) Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da će moći da daju obaveštenja o krivičnom delu i učiniocu i o drugim važnim okolnostima.

(2) Oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac mogu se saslušati ISPITIVATI kao svedoci.

(3) Svako lice koje se kao svedok poziva dužno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonikom nije drugačije određeno, dužno je i da svedoči.

Član 97.

Ne može se saslušati ISPITIVATI kao svedok:

1) lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja državne, vojne ili službene tajne, dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti;

2) branilac okrivljenog o onome što mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio;

3) lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja profesionalne tajne (verski ispovednik, advokat, lekar, babica i dr.), osim ako je oslobođeno te dužnosti posebnim propisom ili izjavom lica u čiju je korist ustanovljeno čuvanje tajne.

4) OVLAŠĆENO SLUŽBENO LICE ORGANA UNUTRAŠNjIH POSLOVA O SADRŽAJU OBAVEŠTENjA KOJE JE DOBILO U SMISLU ČLANA 226. I ČLANA 235. STAV 2. OVOG ZAKONIKA.

Član 98.

(1) Oslobođeni su od dužnosti svedočenja:

1) bračni drug okrivljenog i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici;

2) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zaključno;

3) usvojenik i usvojilac okrivljenog.

(2) Sud koji vodi postupak dužan je da lica pomenuta u stavu 1. ovog člana, pre njihovog saslušanja ISPITIVANjA ili čim sazna za njihov odnos prema okrivljenom, upozori da ne moraju svedočiti. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.

(3) Maloletno lice koje, s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost, nije sposobno da shvati značaj prava da ne mora svedočiti, ne može se saslušati ISPITIVATI kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva.

(4) Lice koje ima osnova da uskrati svedočenje prema jednom od okrivljenih, oslobođeno je od dužnosti svedočenja i prema ostalim okrivljenim, ako se njegov iskaz prema prirodi stvari ne može ograničiti samo na ostale okrivljene.

Član 99.

Ako je kao svedok saslušano ISPITANO lice koje se ne može saslušati ISPITATI kao svedok (član 97) ili lice koje ne mora svedočiti (član 98), a nije na to upozoreno ili se nije izričito odreklo tog prava, ili ako upozorenje i odricanje nije ubeleženo u zapisnik, ili ako je saslušan ISPITAN maloletnik koji ne može shvatiti značaj prava da ne mora svedočiti, ili ako je iskaz svedoka iznuđen silom, pretnjom ili drugim sličnim zabranjenim sredstvom (član 131. stav 4), na takvom iskazu svedoka ne može se zasnivati sudska odluka.

Član 101.

(1) Pozivanje svedoka vrši se dostavljanjem pismenog poziva, u kome će se navesti ime i prezime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, krivični predmet po kome se poziva, naznačenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka (član 108).

(2) Pozivanje kao svedoka maloletnog lica koje nije navršilo šesnaest godina vrši se preko njegovih roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogućno zbog potrebe da se hitno postupa ili drugih okolnosti.

(3) Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili teških telesnih mana ne mogu odazvati pozivu, mogu se saslušati ISPITATI u svom stanu.

Član 102.

(1) Svedoci se saslušavaju ISPITUJU ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka. Svedok je dužan da odgovore daje usmeno.

(2) Svedok će se prethodno opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa prećutati, a zatim će se upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo. Svedok će se i upozoriti da nije dužan da odgovara na pitanja predviđena u članu 100. ovog zakonika i ovo upozorenje će se uneti u zapisnik.

(3) Posle toga, svedok će se pitati za ime i prezime, ime oca, ili majke, zanimanje, boravište, mesto i godinu rođenja i njegov odnos sa okrivljenim i oštećenim. Svedok će se upozoriti da je dužan da o promeni adrese ili boravišta obavesti sud.

(4) Prilikom saslušanja ISPITIVANjA maloletnog lica, naročito ako je ono oštećeno krivičnim delom, postupiće se obazrivo da saslušanje ne bi štetno uticalo na psihičko stanje maloletnika. Ako je to potrebno, saslušanje ISPITIVANjE maloletnog lica obaviće se uz pomoć pedagoga ili drugog stručnog lica.

Član 103.

(1) Posle opštih pitanja, svedok se poziva da iznese sve što mu je o predmetu poznato, a zatim će mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i razjašnjenja. Prilikom saslušanja ISPITIVANjA svedoka nije dozvoljeno služiti se obmanom niti, SUD MOŽE postavljati takva pitanja u kojima je već sadržano kako bi trebalo odgovoriti.

(2) Svedok će se uvek pitati otkud mu je poznato ono o čemu svedoči.

(3) Svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Istovremeno se mogu suočiti samo dva svedoka. Na suočenju svedoka primeniće se odredbe člana 91. stav 2. ovog zakonika.

(4) Oštećeni koji se saslušava ISPITUJE kao svedok pitaće se da li želi da u krivičnom postupku ostvaruje imovinskopravni zahtev.

Član 105.

Ako se saslušanje ISPITIVANjE svedoka obavlja preko tumača ili ako je svedok gluv ili nem, njegovo saslušanje ISPITIVANjE vrši se na način predviđen u članu 95. ovog zakonika.

Član 107.

Ne smeju se zaklinjati lica:

1) koja nisu punoletna u času saslušanja ISPITIVANjA;

2) za koja je dokazano ili za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila ili učestvovala u krivičnom delu zbog koga se saslušavaju ISPITUJU;

3) koja zbog duševnog stanja ne mogu da shvate značaj zakletve.

Član 108.

(1) Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan ISPITAN, može se narediti da se prinudno dovede, a može se i kazniti novčano do 100.000 dinara.

(2) Ako svedok dođe, pa pošto je upozoren na posledice neće bez zakonskog razloga da svedoči, može se kazniti novčano do 100.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči, može se još jednom kazniti istom kaznom.

(3) O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna odlučuje veće (član 24. stav 6).

ČLAN 109A

(1) KADA POSTOJE OKOLNOSTI KOJE UKAZUJU DA BI SVEDOKU ILI NJEMU BLISKIM LICIMA JAVNIM SVEDOčENJEM BILI UGROžENI žIVOT, TELO, ZDRAVLJE, SLOBODA ILI IMOVINA VEćEG OBIMA, A NAROčITO KADA SE RADI O KRIVIčNIM DELIMA ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGIM IZUZETNO TEšKIM KRIVIčNIM DELIMA, SUD MOžE REšENJEM ODOBRITI DA SE SVEDOKU OBEZBEDE MERE POSEBNE ZAšTITE (ZAšTIćENI SVEDOK).

(2) MERE POSEBNE ZAšTITE SVEDOKA OBUHVATAJU ISPITIVANJE SVEDOKA POD USLOVIMA I NA NAčIN KOJI OBEZBEđUJU DA SE NE OTKRIJE NJEGOVA ISTOVETNOST I MERE FIZIčKOG OBEZBEđENJA SVEDOKA U TOKU POSTUPKA.

ČLAN 109B

(1) REšENJE O MERAMA POSEBNE ZAšTITE SVEDOKA SUD MOžE DONETI PO SLUžBENOJ DUžNOSTI ILI NA ZAHTEV STRANAKA ILI SAMOG SVEDOKA.

(2) ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG čLANA SADRžI: PODATKE O KRIVIčNOM DELU O KOME SE SVEDOK ISPITUJE, LIčNE PODATKE O SVEDOKU, čINJENICE I DOKAZE KOJI UKAZUJU DA U SLUčAJU JAVNOG SVEDOčENJA POSTOJI OZBILJNA I STVARNA OPASNOST ZA žIVOT, TELO, ZDRAVLJE, SLOBODU ILI IMOVINU VEćEG OBIMA SVEDOKA ILI NJEMU BLISKIH LICA I OPIS OKOLNOSTI NA KOJE SE SVEDOčENJE ODNOSI.

(3) ZAHTEV SE PODNOSI U ZAPEčAćENOM OMOTU NA KOME JE NAZNAčENO „ZAšTITA SVEDOKA – SLUžBENA TAJNA” I PREDAJE SE U TOKU ISTRAGE ISTRAžNOM SUDIJI, A NAKON STUPANJA OPTUžNICE NA PRAVNU SNAGU PREDSEDNIKU VEćA.

(4) AKO SVEDOK PRILIKOM ISPITIVANJA KOD ISTRAžNOG SUDIJE USKRATI PODATKE O SEBI, ODGOVOR NA POJEDINA PITANJA ILI SVEDOčENJE U CELINI, UZ OBRAZLOžENJE DA POSTOJE OKOLNOSTI IZ čLANA 109A STAV 1. OVOG ZAKONIKA, SMATRAćE SE DA JE PODNEO ZAHTEV DA MU SE OBEZBEDE MERE POSEBNE ZAšTITE, NAKON čEGA ćE GA ISTRAžNI SUDIJA, AKO OCENI DA JE OPASNOST OSNOVANA, POZVATI DA U ROKU OD TRI DANA POSTUPI U SKLADU SA ODREDBAMA ST. 3. I 4. OVOG čLANA. AKO ISTRAžNI SUDIJA OCENI DA JE USKRAćIVANJE PODATAKA, ODGOVORA ILI SVEDOčENJA OčIGLEDNO NEOSNOVANO, ILI SVEDOK U OSTAVLJENOM ROKU NE POSTUPI U SKLADU SA ODREDBAMA ST. 3. I 4. OVOG čLANA, PRIMENIćE ODREDBE čLANA 108. STAV 2. OVOG ZAKONIKA.

ČLAN 109V

(1) REšENJE O MERAMA POSEBNE ZAšTITE SVEDOKA DONOSI U TOKU ISTRAGE ISTRAžNI SUDIJA, A NAKON STUPANJA OPTUžNICE NA PRAVNU SNAGU PRETRESNO VEćE AKO JE U ZASEDANJU, ODNOSNO VEćE IZ čLANA 24. STAV 6. OVOG ZAKONIKA AKO PRETRESNO VEćE NIJE U ZASEDANJU. PRETRESNO VEćE PRILIKOM ODLUčIVANJA O MERAMA POSEBNE ZAšTITE SVEDOKA ISKLJUčUJE JAVNOST (čLAN 292. I čLAN 293. STAV 1), BEZ IZUZETAKA PROPISANIH U čLANU 293. STAV. 2 OVOG ZAKONIKA.

(2) AKO SE ISTRAžNI SUDIJA NE SAGLASI SA ZAHTEVOM IZ čLANA 109B OVOG ZAKONIKA ZATRAžIćE DA O ZAHTEVU ODLUčI VEćE (čLAN 24. STAV 6). VEćE JE DUžNO DA ODLUKU DONESE U ROKU OD TRI DANA OD PRIJEMA SPISA.

(3) AKO ISTRAžNI SUDIJA ILI PRETRESNO VEćE PRIHVATI ZAHTEV IZ čLANA 109B OVOG ZAKONIKA, DONEćE REšENJE KOJE SADRžI: šIFRU KOJA ćE ZAMENJIVATI IME SVEDOKA, NAREDBU ZA BRISANJE IZ SPISA IMENA I DRUGIH PODATAKA POMOćU KOJIH SE MOžE UTVRDITI ISTOVETNOST SVEDOKA, NAčIN NA KOJI ćE SE SVEDOčENJE SPROVESTI I MERE KOJE JE POTREBNO PREDUZETI DA BI SE SPREčILO OTKRIVANJE ISTOVETNOSTI, PREBIVALIšTA I MESTA BORAVKA SVEDOKA ILI NJEMU BLISKIH LICA.

(4) PROTIV REšENJA IZ STAVA 3. OVOG čLANA STRANKE I SVEDOK MOGU IZJAVITI žALBU. O žALBI U ISTRAZI ODLUčUJE VEćE IZ čLANA 24. STAV 6. OVOG ZAKONIKA, A NAKON STUPANJA OPTUžNICE NA PRAVNU SNAGU DRUGOSTEPENI SUD. ODLUKU O žALBI VEćE JE DUžNO DA DONESE U ROKU OD TRI DANA, A DRUGOSTEPENI SUD U ROKU OD OSAM DANA OD PRIJEMA SPISA.

ČLAN 109G

(1) KAD REšENJE O MERAMA POSEBNE ZAšTITE SVEDOKA POSTANE PRAVNOSNAžNO, SUD ćE POSEBNOM NAREDBOM, KOJA PREDSTAVLJA SLUžBENU TAJNU, NA POVERLJIV NAčIN OBAVESTITI STRANKE I SVEDOKA O DANU, SATU I MESTU ISPITIVANJA SVEDOKA.

(2) PRE POčETKA ISPITIVANJA SVEDOK SE OBAVEšTAVA DA ćE BITI ISPITAN POD MERAMA POSEBNE ZAšTITE, KOJE SU TO MERE I DA SE NJEGOVA ISTOVETNOST NEćE NIKOME OTKRITI SEM SUDIJAMA KOJE ODLUčUJU O PREDMETU, A MESEC DANA PRE POčETKA GLAVNOG PRETRESA STRANKAMA I BRANIOCU.

(3) ISPITIVANJE ZAšTIćENOG SVEDOKA MOžE SE OBAVITI NA JEDAN ILI VIšE SLEDEćIH NAčINA: ISKLJUčENJEM JAVNOSTI SA GLAVNOG PRETRESA, PRIKRIVANJEM IZGLEDA SVEDOKA I SVEDOčENJEM IZ POSEBNE PROSTORIJE UZ PROMENU GLASA I LIKA SVEDOKA POSREDSTVOM TEHNIčKIH UREđAJA ZA PRENOS ZVUKA I SLIKE.

(4) PODATKE O ISTOVETNOSTI SVEDOKA I NJEMU BLISKIH LICA I O DRUGIM OKOLNOSTIMA KOJE MOGU DOVESTI DO OTKRIVANJA NJIHOVE ISTOVETNOSTI, ISTRAžNI SUDIJA, ODNOSNO VEćE IZ čLANA 109V OVOG ZAKONIKA, ZATVORIćE U POSEBAN OMOT, ZAPEčATITI I PREDATI NA čUVANJE JEDINICI ZA ZAšTITU SVEDOKA. ZAPEčAćENI OMOT MOžE OTVARATI SAMO DRUGOSTEPENO VEćE KOJE ODLUčUJE O žALBI PROTIV PRESUDE. NA OMOTU ćE SE NAZNAčITI DAN I čAS OTVARANJA I IMENA čLANOVA VEćA KOJI SU UPOZNATI SA SADRžAJEM PODATAKA, NAKON čEGA ćE SE OMOT PONOVO ZAPEčATITI I VRATITI JEDINICI ZA ZAšTITU SVEDOKA.

ČLAN 109D

PRESUDA SE NE MOžE ZASNIVATI SAMO NA IZJAVI ZAšTIćENOG SVEDOKA.

ČLAN 109đ

SVA LICA KOJA PRISUSTVUJU ISPITIVANJU ZAšTIćENOG SVEDOKA ILI U BILO KOM SVOJSTVU SAZNAJU NJEGOVE PODATKE I PODATKE O NJEMU BLISKIM LICIMA, NJIHOVOM PREBIVALIšTU, BORAVIšTU, PREMEšTANJU, DOVOđENJU, čUVANJU, MESTU I NAčINU ISPITIVANJA, DUžNA SU DA TE PODATKE čUVAJU KAO TAJNU.

Član 116.

(1) Za veštaka se ne može odrediti lice koje ne može biti saslušano ISPITANO kao svedok (član 97) ili lice koje je oslobođeno od dužnosti svedočenja (član 98), kao ni lice prema kome je krivično delo učinjeno, a ako je određeno, na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati sudska odluka.

(2) Razlog za izuzeće veštaka (član 45) postoji i u pogledu lica koje je zaposleno kod oštećenog ili okrivljenog ili je, zajedno sa njima ili nekim od njih, zaposleno kod drugog poslodavca.

(3) Za veštaka se, po pravilu, neće odrediti lice koje je saslušano ISPITANO kao svedok.

(4) Kad je dozvoljena posebna žalba protiv rešenja kojim se odbija zahtev za izuzeće veštaka (član 43. stav 4), žalba odlaže izvršenje veštačenja, ukoliko ne postoji opasnost od odlaganja.

Član 117.

(1) Pre početka veštačenja, pozvaće se veštak da predmet veštačenja brižljivo razmotri, da tačno navede sve što zapazi i nađe i da svoje mišljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili veštine. On će se posebno upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.

(2) Od veštaka će se zahtevati da pre veštačenja položi zakletvu. Stalno postavljani zakleti veštak biće pre veštačenja samo opomenut na već položenu zakletvu.

(3) Pre glavnog pretresa veštak može položiti zakletvu samo pred sudom, ako postoji bojazan da zbog bolesti ili drugih razloga neće moći da dođe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada položena zakletva navešće se u zapisniku.

(4) Tekst zakletve glasi: „Zaklinjem se da ću veštačiti savesno i nepristrasno, po svom najboljem znanju i da ću tačno i potpuno izneti svoj nalaz i mišljenje.”

(5) Organ pred kojim se vodi postupak rukovodi veštačenjem, pokazuje veštaku predmete koje će razmotriti, postavlja mu pitanja i po potrebi traži objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.

(6) Veštaku se mogu davati razjašnjenja, a može mu se dozvoliti i da razmatra spise. Veštak može predložiti da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od važnosti za davanje nalaza i mišljenja. Ako prisustvuje uviđaju, rekonstrukciji ili drugoj istražnoj radnji, veštak može predložiti da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje se saslušava, ODNOSNO ISPITUJE postave pojedina pitanja.

Član 120.

(1) Ako se veštačenje poverava stručnoj ustanovi ili državnom organu, organ koji vodi postupak upozoriće da u davanju nalaza i mišljenja ne može učestvovati lice iz člana 116. ovog zakonika ili lice za koje postoje razlozi za izuzeće od veštačenja predviđeni u ovom zakoniku, kao i na posledice davanja lažnog nalaza i mišljenja.

(2) Stručnoj ustanovi, odnosno državnom organu staviće se na raspolaganje materijal potreban za veštačenje, a ako je potrebno, postupiće se shodno odredbama člana 117. stav 4. 6. ovog zakonika.

(3) Stručna ustanova, odnosno državni organ dostavlja pisani nalaz i mišljenje, potpisan od lica koja su izvršila veštačenje.

(4) Stranke mogu od starešine stručne ustanove, odnosno državnog organa zahtevati da im saopšti imena stručnjaka koji će izvršiti veštačenje.

(5) Odredbe člana 117. st. 1. do 5. ovog zakonika ne primenjuju se kad je veštačenje povereno stručnoj ustanovi ili državnom organu. Organ pred kojim se vodi postupak može tražiti od stručne ustanove ili organa objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.

Član 122.

Ako se podaci veštaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je njihov nalaz nejasan, nepotpun ili u protivrečnosti sam sa sobom ili sa izviđenim okolnostima, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem ISPITIVANjEM veštaka, obnoviće se veštačenje sa drugim veštacima.

Član 123.

Ako u mišljenju veštaka ima protivrečnosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u tačnost datog mišljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim saslušanjem ISPITIVANjEM veštaka, zatražiće se mišljenje drugih veštaka.

Član 125.

(1) Kada se veštači van stručne ustanove, leš će pregledati i obducirati jedan, a prema potrebi dva ili više lekara, koji, po pravilu, treba da budu sudsko-medicinske struke. Istražni sudija rukovodi tim veštačenjem i u zapisnik unosi nalaz i mišljenje veštaka.

(2) Za veštaka se ne može odrediti lekar koji je lečio umrlog. Prilikom obdukcije leša, a radi davanja razjašnjenja o toku i okolnostima bolesti, lekar koji je lečio umrlog može se saslušati ISPITATI kao svedok.

Član 136.

(1) Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobeći, sakriti se, otići u nepoznato mesto ili u inostranstvo, sud mu može obrazloženim rešenjem zabraniti da bez odobrenja napusti mesto boravišta.

(2) Uz meru iz stava 1. ovog člana, okrivljenom može biti zabranjeno posećivanje određenih mesta ili sastajanje sa određenim licima, ili naloženo da se povremeno javlja određenom državnom organu, ili privremeno oduzeta putna isprava ili vozačka dozvola.

(3) Merama iz st. 1. i 2. ovog člana ne može se ograničiti pravo okrivljenog da živi u svom stanu, da se nesmeteno viđa sa članovima porodice, bliskim srodnicima i svojim braniocem, kao i da obavlja svoju profesionalnu delatnost.

(4) Okrivljeni će se u rešenju o izricanju mera iz st. 1. i 2. ovog člana upozoriti da se protiv njega može odrediti pritvor ako prekrši izrečene zabrane.

(5) Sud može odrediti da se okrivljenom koji ima neodložnu potrebu da putuje u inostranstvo vrati putna isprava, ukoliko postavi punomoćnika za prijem pošte u Republici Srbiji i obeća da će se na svaki poziv suda odazvati, ili položi jemstvo.

(6) U toku istrage mere iz st. 1. i 2. ovog člana određuje i ukida istražni sudija, a posle podignute optužnice, predsednik veća. Ako meru nije predložio javni tužilac, a postupak se vodi za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, pre donošenja rešenja kojim se mera nalaže ili ukida, sud će zatražiti mišljenje javnog tužioca.

(7) Mere iz st. 1. i 2. ovog člana mogu trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude. Istražni sudija ili predsednik veća dužan je da svaka dva meseca ispita da li je primenjena mera još potrebna.

(8) Protiv rešenja kojim se određuju, produžavaju ili ukidaju mere iz st. 1. i 2. ovog člana stranke mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac i protiv rešenja kojim je njegov predlog za primenu mere odbijen. O žalbi odlučuje veće (član 24. stav 6) u roku od tri dana od dana prijema žalbe. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

(9) Privremeno oduzimanje vozačke dozvole može se odrediti i kao samostalna mera ako se postupak vodi zbog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti saobraćaja koje je prouzrokovalo teške posledice ili je izvršeno sa umišljajem. Odredbe st. 5. do 8. ovog člana primenjuju se i u ovom slučaju. Vreme za koje je vozačka dozvola oduzeta osumnjičenom ili okrivljenom koji je na slobodi uračunaće se u izrečenu KAZNU ODUZIMANjA VOZAČKE DOZVOLE ILI meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.

Član 137.

Okrivljeni koji treba da bude stavljen u pritvor i okrivljeni koji je već stavljen u pritvor samo zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će pobeći ili iz razloga propisanih u članu 142. stav 2. tačka 4) STAV 1. TAČKA 4) ovog zakonika može se ostaviti na slobodi, odnosno može se pustiti na slobodu ako on lično ili ko drugi za njega pruži jemstvo da do kraja krivičnog postupka neće pobeći, a sam okrivljeni obeća da se neće kriti i da bez odobrenja neće napustiti svoje boravište.

Član 138.

(1) Jemstvo uvek glasi na novčani iznos koji se KOJI SUD određuje s obzirom na težinu krivičnog dela, lične i porodične prilike okrivljenog i imovno stanje lica koje daje jemstvo.

(2) Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti i čuvati, ili u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretna dobra lica koje daje jemstvo, ili u ličnoj obavezi jednog ili više građana da će u slučaju bekstva okrivljenog platiti utvrđeni iznos jemstva.

(3) Ako okrivljeni pobegne, rešenjem će se odrediti da vrednost data kao jemstvo pripadne pravosudnom budžetu.

Član 139.

(1) Okrivljeni za koga je položeno jemstvo zbog opasnosti od bekstva, staviće se u pritvor ako na uredan poziv ne dođe a izostanak ne opravda, ili ako se protiv njega, pošto je ostavljen na slobodi, pojavi koji drugi zakonski osnov za pritvor.

(2) Okrivljeni za koga je položeno jemstvo zbog razloga za pritvor propisanih u članu 142. stav 2. tačka 4) STAV 1. TAČKA 4) ovog zakonika, staviće se u pritvor ako na prvi naredni uredni poziv na glavni pretres ne dođe, a izostanak ne opravda.

(3) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, jemstvo se ukida. Položeni novčani iznos, dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari vraćaju se, a hipoteka se skida. Na isti način će se postupiti i kad se krivični postupak pravnosnažno dovrši rešenjem o obustavi postupka ili presudom.

(4) Ako je presudom izrečena kazna zatvora, jemstvo se ukida tek kad osuđeni počne da izdržava kaznu.

Član 141.

(1) Pritvor se može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom.

(1) PRITVOR SE MOžE ODREDITI SAMO ODLUKOM SUDA POD USLOVIMA PROPISANIM U OVOM ZAKONIKU, AKO JE PRITVARANJE NEOPHODNO RADI VOđENJA KRIVIčNOG POSTUPKA I AKO SE ISTA SVRHA NE MOžE OSTVARITI DRUGOM MEROM.

(2) Dužnost je svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć DA TRAJANjE PRITVORA SVEDU NA NAJKRAĆE NEOPHODNO VREME I da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru.

(3) U toku celog postupka pritvor će se ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen.

Član 142.

(1) Pritvor će se odrediti:

1) protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od četrdeset godina, ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela;

2) protiv optuženog kome je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, ako se optuženi već ne nalazi u pritvoru, a to je opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela.

(2) Ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti:

1) ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva;

2) ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače;

3) ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti;

4) ako uredno pozvani optuženi očigledno izbegava da dođe na glavni pretres;

5) ako je za krivično delo propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti krivičnog dela.

(3) U slučaju iz tačke 1) stava 2. ovog člana, pritvor koji je određen samo zbog toga što se ne može utvrditi istovetnost lica traje dok se ova istovetnost ne utvrdi. U slučaju iz tačke 2) stav 2. ovog člana, pritvor će se ukinuti čim se obezbede dokazi zbog kojih je pritvor određen. Pritvor koji je određen po tački 4) stava 2. ovog člana može trajati do objavljivanja presude, a najduže mesec dana.

(1) PRITVOR SE MOžE ODREDITI PROTIV LICA ZA KOJE POSTOJI OSNOVANA SUMNJA DA JE UčINILO KRIVIčNO DELO AKO:

1) SE KRIJE ILI AKO SE NE MOžE UTVRDITI NJEGOVA ISTOVETNOST, ILI AKO POSTOJE DRUGE OKOLNOSTI KOJE UKAZUJU NA OPASNOST OD BEKSTVA;

2) POSTOJE OKOLNOSTI KOJE UKAZUJU DA ćE UNIšTITI, SAKRITI, IZMENITI ILI FALSIFIKOVATI DOKAZE ILI TRAGOVE KRIVIčNOG DELA ILI AKO OSOBITE OKOLNOSTI UKAZUJU DA ćE OMETATI POSTUPAK UTICANJEM NA SVEDOKE, SAUčESNIKE ILI PRIKRIVAčE;

3) OSOBITE OKOLNOSTI UKAZUJU DA ćE PONOVITI KRIVIčNO DELO, ILI DOVRšITI POKUšANO KRIVIčNO DELO, ILI DA ćE UčINITI KRIVIčNO DELO KOJIM PRETI;

4) U SVOJSTVU OPTUžENOG KOJI JE UREDNO POZVAN OčIGLEDNO IZBEGAVA DA DOđE NA GLAVNI PRETRES;

5) JE ZA KRIVIčNO DELO KOJE MU SE STAVLJA NA TERET PROPISANA KAZNA ZATVORA PREKO DESET GODINA I AKO JE TO OPRAVDANO ZBOG POSEBNO TEšKIH OKOLNOSTI KRIVIčNOG DELA;

6) MU JE PRESUDOM PRVOSTEPENOG SUDA IZREčENA KAZNA ZATVORA OD PET GODINA ILI TEžA KAZNA I AKO JE TO OPRAVDANO ZBOG POSEBNO TEšKIH OKOLNOSTI KRIVIčNOG DELA.

(2) U SLUčAJU IZ TAčKE 1) STAVA 1. OVOG čLANA, PRITVOR KOJI JE ODREđEN SAMO ZBOG TOGA šTO SE NE MOžE UTVRDITI ISTOVETNOST LICA, TRAJE DOK SE OVA ISTOVETNOST NE UTVRDI. U SLUčAJU IZ TAčKE 2) STAVA 1. OVOG čLANA, PRITVOR ćE SE UKINUTI čIM SE OBEZBEDE DOKAZI ZBOG KOJIH JE ODREđEN. PRITVOR KOJI JE ODREđEN NA OSNOVU TAčKE 4) STAVA 1. OVOG čLANA MOžE TRAJATI DO OBJAVLJIVANJA PRESUDE.

ČLAN 142A

(1) ODLUKA O ODREđIVANJU ILI UKIDANJU PRITVORA DONOSI SE NA ROčIšTU PRED ISTRAžNIM SUDIJOM ILI VEćEM. ODLUKA O PRODUžENJU PRITVORA DONOSI SE U SEDNICI VEćA.

(2) NA ROčIšTE IZ STAVA 1. OVOG čLANA POZIVAJU SE JAVNI TUžILAC I BRANILAC OKRIVLJENOG, A PO ODLUCI ISTRAžNOG SUDIJE ILI PREDSEDNIKA VEćA I OKRIVLJENI AKO JE DOSTUPAN.

(3) ROčIšTE IZ STAVA 1. OVOG čLANA ODRžAćE SE I U ODSUSTVU UREDNO POZVANIH LICA, KAO I OKRIVLJENOG I BRANIOCA KOJIMA POZIV NIJE MOGAO DA BUDE URUčEN ZBOG NEDOSTUPNOSTI ILI ZBOG TOGA šTO NISU PRIJAVILI PROMENU ADRESE.

(4) NA ROčIšTU IZ STAVA 1. OVOG čLANA JAVNI TUžILAC OBRAZLAžE I PO POTREBI DOPUNJUJE SVOJ PREDLOG, A OKRIVLJENI I BRANILAC IZNOSE SVOJE RAZLOGE. STRANKE MOGU PODNOSITI DOKAZE KOJI SU BITNI ZA DONOšENJE ODLUKE.

(5) O ROčIšTU ILI SEDNICI VEćA NA KOJOJ SE ODLUčUJE O PRITVORU VODI SE POSEBAN ZAPISNIK KOJI SE PRILAžE SPISIMA.

Član 143.

(1) Pritvor se određuje rešenjem nadležnog suda.

(2) Rešenje o određivanju pritvora sadrži: ime i prezime lica koje se pritvara, krivično delo za koje se ono okrivljuje, zakonski osnov za pritvor, vreme na koje je određen pritvor, vreme lišenja slobode, pouku o pravu na žalbu, obrazloženje osnova i razloga za određivanje pritvora, službeni pečat i potpis sudije koji određuje pritvor.

(3) Rešenje o pritvoru predaje se licu na koje se odnosi u času lišenja slobode, a najdocnije u roku od 24 sata OD 12 SATI od časa lišenja slobode, odnosno privođenja istražnom sudiji. U spisima se mora naznačiti dan i čas lišenja slobode i predaje rešenja.

(4) Protiv rešenja o pritvoru pritvoreno lice može STRANKE MOGU izjaviti žalbu veću (član 24. stav 6) u roku od 24 sata od časa predaje rešenja. Žalba, rešenje o pritvoru i ostali spisi dostavljaju se odmah veću. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

(5) Ako se istražni sudija ne složi sa predlogom javnog tužioca o određivanju pritvora, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6). Protiv rešenja veća kojim se određuje pritvor pritvoreno lice može STRANKE MOGU izjaviti žalbu, koja ne zadržava izvršenje rešenja. U pogledu predaje rešenja i izjave žalbe primenjuju se odredbe st. 3. i 4. ovog člana.

(6) U slučajevima iz st. 4. i 5. ovog člana veće koje odlučuje o žalbi dužno je da donese I DOSTAVI odluku u roku od 48 sati.

(7) AKO JE REŠENjE O ODREĐIVANjU PRITVORA DONETO BEZ SASLUŠANjA OKRIVLjENOG SUD ĆE U ROKU OD 48 SATI OD ČASA LIŠENjA SLOBODE OKRIVLjENOG POSTUPITI U SKLADU SA ČLANOM 142A OVOG ZAKONIKA.

Član 144.

(1) Na osnovu rešenja istražnog sudije, okrivljeni se može zadržati u pritvoru najviše mesec dana od dana lišenja slobode. Posle tog roka okrivljeni se može zadržati u pritvoru samo na osnovu rešenja o produženju pritvora.

(2) Pritvor se po odluci veća (član 24. stav 6) može produžiti najviše za dva meseca. Protiv rešenja veća dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja.

(3) Ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, veće vrhovnog suda VEĆE NEPOSREDNO VIŠEG SUDA može, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja, o kojoj odlučuje Vrhovni sud Srbije u veću sastavljenom od trojice sudija.

(4) Ako se do isteka rokova iz st. 2. i 3. ovog člana ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu.

Član 146.

(1) Posle predaje optužnice sudu, do završetka glavnog pretresa, pritvor se može, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu U SKLADU SA ČLANOM 142A OVOG ZAKONIKA, odrediti ili ukinuti samo rešenjem veća.

(2) Veće je dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu.

(3) Žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.

(4) Protiv rešenja veća kojim se odbija predlog za određivanje ili ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena.

Član 147.

(1) Organ unutrašnjih poslova, odnosno sud je dužan da o lišenju slobode odmah, a najkasnije u roku od 24 sata od časa lišenja slobode, obavesti porodicu lica lišenog slobode, ili drugo lice sa kojim ono živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, osim ako se lice lišeno slobode tome izričito protivi.

(2) O lišenju slobode advokata, organ unutrašnjih poslova, odnosno sud je dužan da odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana BEZ ODLAGANjA obavesti nadležnu advokatsku komoru.

(3) O lišenju slobode obavestiće se nadležni organ socijalnog staranja, ako je potrebno da se preduzmu mere za zbrinjavanje dece i drugih članova porodice o kojima se lice lišeno slobode stara.

Član 150.

(1) Po odobrenju istražnog sudije i pod njegovim nadzorom ili nadzorom lica koje on odredi, u granicama kućnog reda, pritvorenika mogu posećivati bliski srodnici, a po njegovom zahtevu – lekar i druga lica. Pojedine posete mogu se zabraniti ako bi usled toga mogla da nastane šteta za vođenje postupka. PROTIV REŠENjA ISTRAŽNOG SUDIJE O ZABRANI POJEDINIH POSETA PRITVORENIK MOŽE IZJAVITI ŽALBU KOJA NE ZADRŽAVA IZVRŠENjE REŠENjA.

(2) Diplomatski i konzularni predstavnici stranih država potpisnica odgovarajućih međunarodnih konvencija imaju pravo da sa znanjem istražnog sudije obilaze i bez nadzora razgovaraju sa pritvorenicima koji su državljani njihove države. O obilasku diplomatskog ili konzularnog predstavnika istražni sudija će obavestiti rukovodioca ustanove u kojoj okrivljeni izdržava pritvor.

(3) ZAšTITNIK GRAđANA IMA PRAVO DA NESMETANO POSEćUJE PRITVORENA LICA I DA SA NJIMA RAZGOVARA BEZ PRISUSTVA DRUGIH LICA.

(3)Pritvorenik se može dopisivati s licima van zatvora sa znanjem i pod nadzorom istražnog sudije. Istražni sudija može zabraniti odašiljanje i primanje pisama i drugih pošiljki štetnih za vođenje postupka. Zabrana se ne odnosi na pisma koja pritvorenik šalje međunarodnim sudovima i domaćim organima zakonodavne, sudske i izvršne vlasti ili ih od njih prima, kao i na pisma koja šalje svom braniocu ili ih od njega prima, osim ako se pregled prepiske sa braniocem pokazao opravdanim (član 75. stav 4). Odašiljanje molbe, pritužbe ili žalbe ne može se nikad zabraniti.

(3) (4)PRITVORENIK SE MOžE DOPISIVATI S LICIMA VAN ZATVORA SA ZNANJEM I POD NADZOROM ISTRAžNOG SUDIJE. ISTRAžNI SUDIJA MOžE ZABRANITI SLANJE I PRIMANJE PISAMA I DRUGIH POšILJKI šTETNIH ZA VOđENJE POSTUPKA. PROTIV REšENJA ISTRAžNOG SUDIJE PRITVORENIK MOžE IZJAVITI žALBU KOJA NE ZADRžAVA IZVRšENJE REšENJA.

(5) ZABRANA IZ STAVA 4. OVOG čLANA NE ODNOSI SE NA PISMA KOJA PRITVORENIK šALJE MEđUNARODNIM SUDOVIMA, MEđUNARODNIM ORGANIZACIJAMA KOJE SE BAVE ZAšTITOM LJUDSKIH PRAVA, ZAšTITNIKU GRAđANA, SVOM BRANIOCU I DOMAćIM ORGANIMA ZAKONODAVNE, SUDSKE I IZVRšNE VLASTI, ILI IH OD NJIH PRIMA.

(6) NE MOžE SE ZABRANITI SLANJE MOLBE, PRITUžBE ILI žALBE LICA LIšENOG SLOBODE ILI PRITVORENOG LICA. OVAKVA PISMENA šALJU SE I PRIMAJU U ZAPEčAćENOJ KOVERTI, KOJA SE ZATVARA I OTVARA PRED PRITVORENIKOM I TO SAMO U CILJU PREGLEDA SADRžAJA KOVERTE, A NE I SADRžAJA PISMENA.

(4) (7) Posle podignute optužnice, do pravnosnažnosti presude, ovlašćenja iz st. 1. do 3. ST. 1, 2. i 4. ovog člana vrši predsednik veća.

Član 152.

(1) Nadzor nad pritvorenicima vrši predsednik suda koji je na to ovlašćen.

(2) Predsednik suda ili sudija koga on odredi dužan je najmanje jedanput nedeljno da obiđe pritvorenike i da se, ako nađe za potrebno, i bez prisustva nadzornika i stražara obavesti kako se pritvorenici hrane, kako se snabdevaju drugim potrebama i kako se sa njima postupa. Predsednik, odnosno sudija koga on odredi dužan je da preduzme potrebne mere da se otklone nepravilnosti uočene prilikom obilaska zatvora O NEPRAVILNOSTIMA UOČENIM PRILIKOM OBILASKA ZATVORA BEZ ODLAGANjA OBAVESTI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE, KOJE JE DUŽNO DA U ROKU OD PETNAEST DANA OD DANA PRIJEMA OBAVESTI PREDSEDNIKA SUDA, ODNOSNO SUDIJU O MERAMA PREDUZETIM ZA NjIHOVO OTKLANjANjE. Određeni sudija ne može biti istražni sudija.

(3) Predsednik suda i istražni sudija mogu u svako doba da obilaze sve pritvorenike, da s njima razgovaraju i da od njih primaju pritužbe.

Član 156.

(1) Pri odlučivanju, prvo se glasa da li je sud nadležan, da li je potrebno dopuniti postupak, kao i o drugim prethodnim pitanjima. Kad se donese odluka o prethodnim pitanjima, prelazi se na rešavanje o glavnoj stvari.

(2) Pri odlučivanju o glavnoj stvari, prvo će se glasati da li je optuženi učinio krivično delo i da li je krivično odgovoran, a zatim će se glasati o kazni, drugim krivičnim sankcijama, troškovima krivičnog postupka, imovinsko-pravnom zahtevu i ostalim pitanjima o kojima treba doneti odluku.

(3) Ako je isto lice optuženo za više krivičnih dela, glasaće se o krivičnoj odgovornosti i kazni za svako od tih dela, a zatim o jedinstvenoj kazni za sva dela.

Član 166.

(1) Vojnim licima, pripadnicima straže u ustanovama u kojima su smeštena lica lišena slobode i radnicima suvozemnog, rečnog, pomorskog i vazduhoplovnog saobraćaja poziv se dostavlja preko njihove komande, odnosno neposrednog starešine, a, po potrebi, mogu im se na taj način dostavljati i ostala pismena.

(2) Licima lišenim slobode pismena se dostavljaju u sudu ili posredstvom uprave ustanove u kojoj su smeštena.

(3) Licima koja uživaju pravo imuniteta u Srbiji i Crnoj Gori, ako međunarodnim ugovorima nije drukčije predviđeno, pismena se dostavljaju posredstvom ministarstva nadležnog za spoljne poslove.

(4) Državljanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu, ako se ne primenjuje postupak propisan u čl. 532. i 533. ovog zakonika, pismena se dostavljaju posredstvom diplomatskog ili konzularnog predstavništva Srbije i Crne Gore u stranoj državi, pod uslovom da se strana država ne protivi takvom načinu dostavljanja i da lice kome se dostavlja dobrovoljno pristane da primi pismeno. Ovlašćeni radnik diplomatskog ili konzularnog predstavništva potpisuje dostavnicu kao dostavljač – ako je pismeno uručeno u samom predstavništvu, a ako je pismeno dostavljeno poštom – potvrđuje to na dostavnici.

Član 170.

(1) Svakom ko ima opravdani interes može se dozvoliti razmatranje, prepisivanje, kopiranje ili snimanje pojedinih krivičnih spisa.

(2) Radnje iz stava 1. dozvoljava organ pred kojim se postupak vodi kad je postupak u toku, a predsednik suda ili službeno lice koje on odredi, kad je postupak završen. Ako se spisi nalaze kod javnog tužioca, radnje iz stava 1. dozvoljava javni tužilac.

(3) Kad je javnost bila isključena sa glavnog pretresa ili bi se grubo kršilo pravo na privatnost, radnje iz stava 1. mogu se uskratiti ili usloviti zabranom javne upotrebe imena učesnika postupka. Protiv rešenja o uskraćivanju dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja.

(4) Za radnje iz stava 1. od strane privatnog tužioca, oštećenog kao tužioca, oštećenog i branioca važe odredbe člana 60, odnosno člana 74. ovog zakonika.

(5) Okrivljeni, odnosno osumnjičeni, kad je saslušan po odredbama o saslušanju okrivljenog, ili posle neposrednog podizanja optužnice (član 244), ima pravo da razmatra spise i razgleda prikupljene predmete koji služe kao dokaz.

(5) OKRIVLjENI, ODNOSNO OSUMNjIČENI KOJI JE SASLUŠAN PO ODREDBAMA OVOG ZAKONIKA O SASLUŠANjU OKRIVLjENOG I BRANILAC, IMAJU PRAVO DA RAZMATRAJU SPISE I RAZGLEDAJU PRIKUPLjENE PREDMETE KOJI SLUŽE KAO DOKAZ.

Član 174.

(1) O svakoj radnji preduzetoj u toku krivičnog postupka sastaviće se zapisnik istovremeno sa preduzimanjem radnje, a ako to nije mogućno, onda neposredno posle toga.

(2) Zapisnik piše zapisničar. Samo kad se vrši pretresanje stana ili lica, ili se radnja preduzima van službenih prostorija organa, a zapisničar se ne može obezbediti, zapisnik može pisati lice koje preduzima radnju.

(3) Kad zapisnik piše zapisničar, zapisnik se sastavlja na taj način što lice koje preduzima radnju kazuje glasno zapisničaru šta će uneti u zapisnik.

(4) Licu koje se saslušava, ODNOSNO ISPITUJE može se dozvoliti da samo kazuje odgovore u zapisnik. U slučaju zloupotrebe, ovo pravo mu se može uskratiti.

Član 177.

(1) Saslušano, ODNOSNO ISPITANO lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u postupku, kao i stranke, branilac i oštećeni ako su prisutni, imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita. Na to je dužno da ih upozori lice koje preduzima radnju, a u zapisniku će se naznačiti da li je upozorenje učinjeno i da li je zapisnik pročitan. Zapisnik će se uvek pročitati ako nije bilo zapisničara, i to će se naznačiti u zapisniku.

(2) Zapisnik potpisuje saslušano, ODNOSNO ISPITANO lice. Ako se zapisnik sastoji od više listova, saslušano, ODNOSNO ISPITANO lice potpisuje svaki list. Ako saslušano, ODNOSNO ISPITANO lice odbije da potpiše zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabeležiće se to u zapisniku i navešće se razlog odbijanja.

(3) Na kraju zapisnika potpisaće se tumač, ako ga je bilo, svedoci čije je prisustvo obavezno pri preduzimanju istražnih radnji, a pri pretresanju i lice koje se pretresa ili čiji se stan pretresa. Ako zapisnik ne piše zapisničar (član 174. stav 2), zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji. Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadržinu zapisnika, zapisnik potpisuju dva svedoka, osim ako nije mogućno da se obezbedi njihovo prisustvo.

(4) Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kažiprsta desne ruke, a zapisničar će ispod otiska upisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogućnosti da se stavi otisak desnog kažiprsta stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku će se naznačiti od kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak.

(5) Ako saslušano, ODNOSNO ISPITANO lice nema obe ruke – pročitaće zapisnik, a ako je nepismeno – zapisnik će mu se pročitati, i to će se zabeležiti u zapisniku.

(6) Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku će se naznačiti dan i čas kad je nastao prekid, kao i dan i čas kad se radnja nastavlja.

(7) Ako je bilo prigovora u pogledu sadržine zapisnika, navešće se u zapisniku i ti prigovori.

(8) Zapisnik na kraju potpisuje lice koje je preduzelo radnju i zapisničar.

Član 178.

(1) Kad je u ovom zakoniku određeno da se na iskazu okrivljenog, svedoka ili veštaka ne može zasnovati sudska odluka, istražni sudija će po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka doneti rešenje o izdvajanju zapisnika o ovim iskazima iz spisa odmah, a najdocnije do završetka istrage, odnosno davanja saglasnosti istražnog sudije da se optužnica može podići bez sprovođenja istrage (član 244. stav 1). Protiv ovog rešenja dozvoljena je posebna žalba.

(2) Po pravnosnažnosti rešenja, izdvojeni zapisnici se zatvaraju u poseban omot i čuvaju kod istražnog sudije odvojeno od ostalih spisa i ne mogu se razgledati niti se mogu koristiti u postupku.

(3) Posle završene istrage, kao i posle davanja saglasnosti da se optužnica može podići bez sprovođenja istrage (član 244. stav 1), istražni sudija će postupiti po odredbama st. 1. i 2. ovog člana i u pogledu svih obaveštenja koja su u smislu člana 235. stav 2. i člana 226. stav 1. ovog zakonika javnom tužiocu i organima unutrašnjih poslova dali građani, osim zapisnika iz člana 226. stav 9. ovog zakonika. Kad javni tužilac podigne optužnicu bez sprovođenja istrage (član 244. stav 6), dostaviće spise u kojima se nalaze ovakva obaveštenja istražnom sudiji, koji će postupiti po odredbama ovog člana.

Član 179.

(1) Istražni sudija može odrediti da se izvođenje istražne radnje snimi pomoću uređaja za zvučno ili optičko snimanje. O tome će istražni sudija prethodno obavestiti lice koje se saslušava, ODNOSNO ISPITUJE.

(2) Optička snimanja se ne mogu vršiti na glavnom pretresu, osim kad za pojedini glavni pretres to odobri predsednik Vrhovnog suda Srbije VRHOVNOG KASACIONOG SUDA. Ako je snimanje na glavnom pretresu odobreno, veće može iz opravdanih razloga odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju.

(3) Snimak mora da sadrži podatke iz člana 175. stav 1. ovog zakonika, podatke potrebne za identifikaciju lica čija se izjava snima i podatak u kom svojstvu se saslušava, ODNOSNO ISPITUJE. Kad se snimaju izjave više lica, mora se obezbediti da se iz snimka može jasno razaznati ko je dao izjavu.

(4) Na zahtev saslušanog, ODNOSNO ISPITANOG lica, snimak će se odmah reprodukovati, a ispravke ili objašnjenja tog lica će se snimiti.

(5) U zapisnik o istražnoj radnji ili glavnom pretresu uneće se da je izvršeno snimanje, ko je snimanje izvršio, da je lice koje se saslušava, ODNOSNO ISPITUJE prethodno obavešteno o snimanju, da je snimak reprodukovan i gde se snimak čuva, ako nije priložen spisima predmeta.

(6) Istražni sudija ili predsednik veća može odrediti da se snimak u celini ili delimično prepiše. U tom slučaju on će prepis pregledati, overiti i priključiti zapisniku o preduzimanju istražne radnje.

(7) Snimak se čuva u sudu do vremena do kog se čuva i krivični spis.

(8) Istražni sudija može dozvoliti da učesnici postupka koji imaju opravdan interes, pomoću magnetofona, snime izvođenje istražne radnje.

(9) Snimci iz prethodnih stavova ovog člana ne mogu se javno prikazivati bez pismenog odobrenja stranaka i učesnika snimljene radnje.

Član 184.

(1) Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu žalbe na presudu ili na rešenje o primeni mere bezbednosti ili vaspitne mere ili o oduzimanju imovinske koristi, sud će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje radi izjave žalbe ako u roku od osam dana posle prestanka uzroka zbog koga je propustio rok podnese molbu za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno s molbom preda i žalbu.

(1) OKRIVLJENOM KOJI IZ OPRAVDANIH RAZLOGA PROPUSTI ROK ZA IZJAVU žALBE NA PRESUDU ILI NA REšENJE O PRIMENI MERE BEZBEDNOSTI ILI O ODUZIMANJU IMOVINSKE KORISTI, ODNOSNO ROK ZA PODNOšENJE PRIGOVORA PROTIV REšENJA O KAžNJAVANJU, SUD ćE DOZVOLITI POVRAćAJ U PREđAšNJE STANJE RADI IZJAVE žALBE, ODNOSNO PRIGOVORA, AKO U ROKU OD OSAM DANA POSLE PRESTANKA UZROKA ZBOG KOGA JE PROPUSTIO ROK PODNESE MOLBU ZA POVRAćAJ U PREđAšNJE STANJE I AKO ISTOVREMENO S MOLBOM PREDA I žALBU, ODNOSNO PRIGOVOR.”.

(2) Posle proteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.

Član 185.

(1) O povraćaju u pređašnje stanje odlučuje predsednik veća koje je donelo presudu ili rešenje koje se pobija žalbom.

(2) Protiv rešenja kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba.

(3) Kad je okrivljeni izjavio žalbu na rešenje kojim se ne dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje, sud je dužan da ovu žalbu, zajedno sa žalbom na presudu ili na rešenje o primeni mere bezbednosti ili vaspitne mere ili o oduzimanju imovinske koristi, ODNOSNO ZAJEDNO SA PRIGOVOROM PROTIV REŠENjA O KAŽNjAVANjU, kao i sa odgovorom na žalbu i svim spisima, dostavi NEPOSREDNO višem sudu na rešavanje.

Član 186.

Molba za povraćaj u pređašnje stanje, po pravilu, ne zadržava izvršenje presude, odnosno rešenja O KAŽNjAVANjU ILI o primeni mere bezbednosti ili vaspitne mere ili o oduzimanju imovinske koristi, ali sud nadležan za rešavanje molbe može odlučiti da se sa izvršenjem zastane IZVRŠENjE PREKINE do donošenja odluke po molbi.

Član 193.

(1) Troškovi krivičnog postupka su izdaci učinjeni povodom krivičnog postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, i izdaci za preduzete istražne radnje pre istrage.

(2) Troškovi krivičnog postupka obuhvataju:

1) troškove za svedoke, veštake, tumače i stručna lica i troškove uviđaja;

2) troškove prevoza okrivljenog;

3) izdatke za dovođenje okrivljenog;

4) putne troškove službenih lica;

5) troškove lečenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao i troškove porođaja, osim troškova koji se naplaćuju iz fonda za zdravstveno osiguranje;

6) troškove tehničkog pregleda vozila, analize krvi MEDICINSKIH I BIOLOŠKIH ANALIZA i prevoza leša do mesta obdukcije;

7) nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika;

8) nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika;

9) paušalni iznos, za troškove koji nisu obuhvaćeni prethodnim tačkama.

(3) Paušalni iznos se određuje prema trajanju i složenosti postupka i imovnom stanju lica obaveznog da plati ovaj iznos.

(4) Troškovi iz tač. 1) do 6) stava 2. ovog člana, kao i nužni izdaci postavljenog branioca i postavljenog punomoćnika oštećenog kao tužioca (čl. 72. i 198), u postupku zbog krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, isplaćuju se iz sredstava organa koji vodi krivični postupak unapred, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ovog zakonika. Organ koji vodi krivični postupak dužan je da sve troškove koji su unapred isplaćeni unese u popis koji će se priložiti spisima.

(5) Troškovi prevođenja I TUMAČENjA neće se naplaćivati od lica koja su po odredbama ovog zakonika dužna da naknadne troškove krivičnog postupka.

(6) Troškove pretkrivičnog postupka koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca koga je odredio organ unutrašnjih poslova isplaćuje taj organ.

Član 194.

(1) U svakoj presudi i rešenju O KAŽNjAVANjU, O IZRICANjU SUDSKE OPOMENE I REŠENjU kojim se obustavlja krivični postupak odlučiće se ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose.

(2) Ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenja o visini troškova doneće istražni sudija, sudija pojedinac ili predsednik veća kada se ti podaci pribave. Podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najdocnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja o obustavi krivičnog postupka IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

(3) Kad je o troškovima krivičnog postupka odlučeno posebnim rešenjem, o žalbi protiv tog rešenja odlučuje veće (član 24. stav 6).

Član 219.

(1) U pogledu isključenja krivičnog gonjenja stranaca koji uživaju pravo imuniteta u Srbiji i Crnoj Gori važe pravila međunarodnog prava.

(2) U slučaju sumnje da li se radi o tim licima, sud će se za objašnjenje obratiti ministarstvu nadležnom za spoljne poslove.

Član 221.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku imaju ovo značenje:

1) Osumnjičeni je lice prema kome je pre pokretanja krivičnog postupka nadležni državni organ preduzeo neku radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvršilo krivično delo.

2) Okrivljeni je lice protiv koga je doneto rešenje o sprovođenju istrage ili protiv koga je podneta optužnica, optužni predlog ili privatna tužba.

3) Optuženi je lice protiv koga je optužnica stala na pravnu snagu.

4) Osuđeni je lice za koje je pravnosnažnom presudom ili pravnosnažnim rešenjem o kažnjavanju utvrđeno da je krivično odgovorno za UČINILO određeno krivično delo.

5) Izraz okrivljeni je i opšti naziv za okrivljenog, optuženog i osuđenog.

6) Oštećeni je lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo.

7) Tužilac je javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac.

8) Izraz javni tužilac odnosi se i na javnog tužioca.

(8) IZRAZ JAVNI TUŽILAC ODNOSI SE NA JAVNOG TUŽIOCA I ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA.

Član 226.

(1) Organi unutrašnjih poslova mogu i pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja. U pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva. Prinudno se može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno.

(2) Prilikom postupanja po odredbama ovog člana, organi unutrašnjih poslova ne mogu građane saslušavati, ODNOSNO ISPITIVATI u svojstvu okrivljenog, svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz stava 9. ovog člana.

(3) Prikupljanje obaveštenja od istog lica može trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje, a najduže četiri sata.

(4) Obaveštenja od građana se ne smeju prikupljati prinudno.

(5) Službena beleška ili zapisnik o datom obaveštenju pročitaće se licu koje je obaveštenje dalo. To lice može staviti primedbe koje je organ unutrašnjih poslova dužan da unese u službenu belešku ili zapisnik. Kopija službene beleške ili zapisnika o datom obaveštenju izdaće se građaninu, ako to zahteva.

(6) Građanin se može ponovo pozivati radi prikupljanja obaveštenja o okolnostima drugog krivičnog dela ili učinioca, a radi prikupljanja obaveštenja o istom krivičnom delu ne može se ponovo prinudno privoditi.

(7) Kad organ unutrašnjih poslova prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u pretkrivičnom postupku predviđene ovim zakonikom, može ga pozivati u svojstvu osumnjičenog. U pozivu će se osumnjičeni upozoriti da ima pravo da uzme advokata.

(8) Ako organ unutrašnjih poslova u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužan je da ga odmah obavesti o delu za koje se tereti i osnovama sumnje, o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom daljem saslušanju, da nije dužan da bez branioca odgovara na postavljena pitanja, te da mu, u slučaju zadržavanja (član 229) predoči prava propisana u članu 5. ovog zakonika i omogući korišćenje prava propisanih u članu 228. stav 1. ovog zakonika.

(9) Ako osumnjičeni, u prisustvu advokata, pristane da da iskaz, organ unutrašnjih poslova će ga saslušati prema odredbama ovog zakonika o saslušanju okrivljenog. O saslušanju osumnjičenog, organ unutrašnjih poslova će obavestiti nadležnog javnog tužioca koji može prisustvovati njegovom saslušanju. Zapisnik o ovom saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

(10) Po odobrenju istražnog sudije, odnosno predsednika veća, organi unutrašnjih poslova mogu prikupljati obaveštenja i od lica koja se nalaze u pritvoru, ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivičnih dela i učinilaca. Ova će se obaveštenja prikupljati u ustanovi u kojoj okrivljeni izdržava pritvor, u vreme koje odredi istražni sudija ili predsednik veća, i u njegovom prisustvu, ili u prisustvu sudije koga on odredi. Prikupljanju ovih obaveštenja ima pravo da prisustvuje i branilac okrivljenog, ako to pritvorenik zahteva.

(11) Na osnovu prikupljenih obaveštenja, organ unutrašnjih poslova sastavlja krivičnu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznao prilikom prikupljanja obaveštenja. U krivičnu prijavu ne unosi se sadržina izjava koje su pojedini građani dali prilikom prikupljanja obaveštenja, osim iskaza datih u smislu stava 9. ovog člana. Uz krivičnu prijavu dostavljaju se i predmeti, skice, fotografije, pribavljeni izveštaji, spisi o preduzetim merama i radnjama, službene beleške, izjave i drugi materijali koji mogu biti korisni za uspešno vođenje postupka. Ako organi unutrašnjih poslova, posle podnošenja krivične prijave, saznaju za nove činjenice, dokaze ili tragove krivičnog dela, dužni su da prikupe potrebna obaveštenja i da izveštaj o tome, kao dopunu krivične prijave, dostave javnom tužiocu.

Član 229.

(1) Lice lišeno slobode prema članu 227. stav 1, kao i osumnjičenog iz člana 226. st. 7. i 8, organ unutrašnjih poslova može izuzetno zadržati radi prikupljanja obaveštenja (član 226. stav 1) ili saslušavanja najduže 48 sati od časa lišenja slobode, odnosno odazivanja na poziv.

(2) O zadržavanju organ unutrašnjih poslova odmah, a najkasnije u roku od dva sata, donosi i zadržanom licu uručuje rešenje. U rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjičeni tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja.

(3) Protiv rešenja o zadržavanju osumnjičeni i branilac imaju pravo žalbe, koja se odmah dostavlja istražnom sudiji. Istražni sudija je dužan da o žalbi odluči u roku od četiri sata od prijema žalbe. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

(4) Organ unutrašnjih poslova je dužan da o zadržavanju odmah obavesti istražnog sudiju. Istražni sudija može zahtevati da mu organ unutrašnjih poslova odmah sprovede zadržano lice.

(5) Osumnjičeni ima prava predviđena u članu 226. stav 8. ovog zakonika.

(6) Osumnjičeni mora imati branioca čim organ unutrašnjih poslova donese rešenje o zadržavanju. Ako osumnjičeni sam ne obezbedi branioca, organ unutrašnjih poslova će mu ga obezbediti po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska koji dostavlja odgovarajuća advokatska komora. Saslušanje osumnjičenog odložiće se do dolaska branioca, a najduže osam sati. Ako ni tada prisustvo branioca ne bude obezbeđeno, organ unutrašnjih poslova će osumnjičenog pustiti na slobodu ili bez odlaganja sprovesti nadležnom istražnom sudiji.

(7) SPISAK ADVOKATA IZ STAVA 6. OVOG čLANA ADVOKATSKA KOMORA SAčINJAVA PO AZBUčNOM REDU ADVOKATA. PRILIKOM POSTAVLJANJA BRANIOCA PO SLUžBENOJ DUžNOSTI, ORGAN UNUTRAšNJIH POSLOVA JE DUžAN DA POšTUJE REDOSLED SA SPISKA. SVAKO ODSTUPANJE OD REDOSLEDA SA SPISKA ADVOKATA ORGAN UNUTRAšNJIH POSLOVA JE DUžAN DA PISMENO OBRAZLOžI I OBAVEšTENJE O ODSTUPANJU DOSTAVI ADVOKATSKOJ KOMORI.

Član 231.

(1) Ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova imaju pravo da lica zatečena na mestu izvršenja krivičnog dela upute istražnom sudiji ili da ih zadrže na mestu izvršenja krivičnog dela do njegovog dolaska, ako bi ta lica mogla da daju podatke važne za krivični postupak i ako je verovatno da se njihovo saslušanje ISPITIVANjE docnije ne bi moglo izvršiti ili bi bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem ili drugim teškoćama. Zadržavanje ovih lica na mestu izvršenja krivičnog dela ne može trajati duže od šest sati.

(2) Kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjičenog i preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta.

(3) Ako je potrebno da se utvrdi od koga potiču otisci prstiju na pojedinim predmetima, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje javnog tužioca, uzimati otiske prstiju od lica za koja postoji verovatnoća da su mogla doći u dodir s tim predmetima.

(4) Lice prema kome je preduzeta neka od radnji iz ovog člana ima pravo da podnese pritužbu nadležnom javnom tužiocu ili neposredno višem organu unutrašnjih poslova .

Član 232.

(1) Istražni sudija, na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca, može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivična dela:

1) protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti;

2) protiv čovečnosti i međunarodnog prava;

3) sa elementima organizovanog kriminala (falsifikovanje i „pranje“ novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina oružjem, municijom ili eksplozivnim materijama, trgovina ljudima), davanja i primanja mita, iznude i otmice.

(2) Mere iz stava 1. ovog člana određuje istražni sudija obrazloženom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu protiv kojeg se mera primenjuje, osnovi sumnje, način sprovođenja, obim i trajanje mere. Mere mogu trajati najduže tri meseca, a zbog važnih razloga mogu biti produžene za još tri meseca. Izvođenje mere se prekida čim prestanu razlozi za njihovu primenu.

(3) Naredbu istražnog sudije iz stava 1. ovog člana izvršavaju organi unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija.

(4) Poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija su dužna da organima unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji omoguće izvršenje mera iz stava 1. ovog člana.

(5) Snimanja iz stava 1. ovog člana mogu se po naredbi istražnog sudije obaviti i u prostorijama koje nisu stanovi.

Član 233.

(1) Po izvršenju mera iz člana 232. ovog zakonika, organi unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija će dostaviti istražnom sudiji izveštaj i snimke.

(3) Ako podaci dobijeni primenom mera iz člana 232. ovog zakonika nisu potrebni za vođenje krivičnog postupka ili ako javni tužilac izjavi da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, sav prikupljeni materijal će se uništiti pod nadzorom istražnog sudije. Istražni sudija će o tome sastaviti zapisnik.

(4) Ako je u primeni mera iz člana 232. ovog zakonika postupljeno suprotno odredbama ovog zakonika ili naredbi istražnog sudije, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka. Na dobijene podatke i obaveštenja shodno će se primenjivati odredbe člana 99. ovog zakonika. Odredbe člana 178. stav 1, člana 273. stav 4, člana 337. stav 3. i člana 374. stav 4. ovog zakonika shodno će se primenjivati i na snimke sačinjene suprotno odredbama ovog i člana 232. ovog zakonika.

(5) U slučaju iz st. 3. i 4. ovog člana podaci se smatraju službenom tajnom.

Član 234.

(1) Kad postoji sumnja da je izvršeno krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora od najmanje četiri godine, istražni sudija može na pisani i obrazloženi predlog javnog tužioca narediti bankarskoj, finansijskoj ili drugoj organizaciji da dostavi podatke o stanju poslovnih ili ličnih računa osumnjičenog.

(2) Istražni sudija može na predlog javnog tužioca rešenjem narediti organizaciji iz stava 1. ovog člana da privremeno obustavi izvršenje finansijskih transakcija za koje postoji sumnja da predstavljaju krivično delo ili da su namenjene činjenju krivičnog dela, prikrivanju krivičnog dela ili dobiti ostvarene krivičnim delom.

(3) Rešenjem iz stava 2. ovog člana istražni sudija će odrediti da se finansijska sredstva i gotovinski iznosi novca domaće i strane valute namenjeni za transakcije iz stava 2. ovog člana privremeno oduzmu, pohrane na poseban račun i čuvaju do okončanja postupka odnosno do sticanja uslova za njihovo vraćanje.

(4) Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana žalbu mogu izjaviti tužilac, vlasnik finansijskih sredstava ili gotovog novca, osumnjičeni i organizacija iz stava 1. ovog člana. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

(5) Ako se utvrdi da navedeni podaci nisu potrebni za vođenje postupka ili ako javni tužilac izjavi da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, svi dostavljeni podaci će se uništiti pod nadzorom istražnog sudije, o čemu će istražni sudija sačiniti zapisnik.

(1) JAVNI TUžILAC MOžE ZAHTEVATI DA NADLEžNI DRžAVNI ORGAN, BANKARSKA ILI DRUGA FINANSIJSKA ORGANIZACIJA OBAVI KONTROLU POSLOVANJA LICA ZA KOJE POSTOJE OSNOVI SUMNJE DA JE UčINILO KRIVIčNO DELO ZA KOJE JE ZAKONOM PROPISANA KAZNA ZATVORA OD NAJMANJE čETIRI GODINE I DA MU DOSTAVI DOKUMENTACIJU I PODATKE KOJI MOGU POSLUžITI KAO DOKAZI O KRIVIčNOM DELU ILI IMOVINI PRIBAVLJENOJ KRIVIčNIM DELOM, KAO I OBAVEšTENJA O SUMNJIVIM NOVčANIM TRANSAKCIJAMA U SMISLU KONVENCIJE O PRANJU, TRAžENJU, ZAPLENI I KONFISKACIJI PRIHODA STEčENIH KRIMINALOM. O ZAHTEVU I PRIKUPLJENIM PODACIMA JAVNI TUžILAC JE DUžAN DA ODMAH OBAVESTI ISTRAžNOG SUDIJU.

(2) NA PISANI I OBRAZLOžENI ZAHTEV JAVNOG TUžIOCA, POD USLOVIMA IZ STAVA 1. OVOG čLANA, ISTRAžNI SUDIJA MOžE ODLUčITI DA NADLEžNI ORGAN ILI ORGANIZACIJA PRIVREMENO OBUSTAVI ODREđENU FINANSIJSKU TRANSAKCIJU, ISPLATU, ODNOSNO IZDAVANJE SUMNJIVOG NOVCA, VREDNOSNIH PAPIRA ILI PREDMETA ZA KOJE POSTOJE OSNOVI SUMNJE DA POTIčU OD KRIVIčNOG DELA ILI OD DOBITI STEčENE KRIVIčNIM DELOM, ILI SU NAMENJENI IZVRšENJU, ODNOSNO PRIKRIVANJU KRIVIčNOG DELA.

(3) ODLUKA ISTRAžNOG SUDIJE IZ STAVA 2. OVOG čLANA JE U FORMI REšENJA. PROTIV REšENJA ISTRAžNOG SUDIJE VLASNIK NOVčANIH SREDSTAVA IMA PRAVO žALBE. O žALBI ODLUčUJE VEćE IZ čLANA 24. STAV 6. OVOG ZAKONIKA.

(4) U ZAHTEVU IZ STAVA 2. OVOG čLANA JAVNI TUžILAC ćE BLIžE OZNAčITI SADRžAJ MERE ILI RADNJE KOJU NALAžE.

(5) AKO JAVNI TUžILAC NE POKRENE KRIVIčNI POSTUPAK U ROKU OD TRI MESECA OD DANA KADA SE UPOZNAO SA PODACIMA PRIKUPLJENIM PRIMENOM MERA IZ ST. 1. I 2. OVOG čLANA ILI AKO IZJAVI DA IH NEćE KORISTITI U POSTUPKU ODNOSNO DA PROTIV OSUMNJIčENOG NEćE ZAHTEVATI VOđENJE POSTUPKA, SVI DOSTAVLJENI PODACI ćE SE UNIšTITI POD NADZOROM ISTRAžNOG SUDIJE, O čEMU ćE ISTRAžNI SUDIJA SAčINITI ZAPISNIK.

Član 235.

(1) Javni tužilac će odbaciti prijavu ako iz same prijave proističe da prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje isključuju gonjenje. O odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tužilac će obavestiti oštećenog u roku od osam dana (član 61), a ako je krivičnu prijavu podneo organ unutrašnjih poslova, obavestiće i taj organ.

(1) JAVNI TUžILAC ćE ODBACITI PRIJAVU AKO IZ SAME PRIJAVE PROISTIčE DA PRIJAVLJENO DELO NIJE KRIVIčNO DELO ILI DA SE NE GONI PO SLUžBENOJ DUžNOSTI, AKO JE NASTUPILA ZASTARELOST ILI JE DELO OBUHVAćENO AMNESTIJOM ILI POMILOVANJEM ILI AKO POSTOJE DRUGE OKOLNOSTI KOJE ISKLJUčUJU GONJENJE ILI NE POSTOJI OSNOVANA SUMNJA DA JE OSUMNJIčENI UčINIO KRIVIčNO DELO. O ODBACIVANJU PRIJAVE, KAO I O RAZLOZIMA ZA TO, JAVNI TUžILAC ćE OBAVESTITI OšTEćENOG U ROKU OD OSAM DANA (čLAN 61), A AKO JE KRIVIčNU PRIJAVU PODNEO ORGAN UNUTRAšNJIH POSLOVA, OBAVESTIćE I TAJ ORGAN.

(2) Ako javni tužilac iz same prijave ne može oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pružaju dovoljno osnova da može odlučiti da li će zahtevati sprovođenja istrage, ili ako je do javnog tužioca samo dopro glas da je izvršeno krivično delo, a naročito ako je izvršilac nepoznat, javni tužilac će, sam ili posredstvom drugih organa, prikupiti potrebna obaveštenja. On može pozivati građane, pod uslovima iz člana 226. st. 1. do 6. ovog zakonika. Ako nije u mogućnosti da to preduzme sam, javni tužilac će zahtevati od organa unutrašnjih poslova da prikupe potrebna obaveštenja i da preduzmu druge mere radi otkrivanja krivičnog dela i učinioca (član 225, 226. i 231).

(3) Javni tužilac može uvek tražiti da ga organi unutrašnjih poslova obaveste o merama koje su preduzeli. Organi unutrašnjih poslova su dužni da mu bez odlaganja odgovore.

(4) Ako i posle preduzetih radnji iz st. 2. i 3. ovog člana proističu neke od okolnosti iz stava 1. ovog člana, ili ako ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni izvršio krivično delo, javni tužilac će odbaciti prijavu.

(5) Javni tužilac i drugi državni organi, preduzeća i druga pravna lica dužni su prilikom prikupljanja obaveštenja, odnosno davanja podataka da postupaju obazrivo, vodeći računa da se ne naškodi časti u ugledu lica na koje se ovi podaci odnose.

Član 242.

(1) Istraga se sprovodi na zahtev javnog tužioca.

(2) Zahtev za sprovođenje istrage podnosi se istražnom sudiji nadležnog suda.

(3) U zahtevu se moraju naznačiti: lični podaci osumnjičenog, opis dela iz koga proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela, zakonski naziv krivičnog dela, okolnosti iz kojih proizlazi osnovanost sumnje i postojeći dokazi.

(4) U zahtevu za sprovođenje istrage može se predložiti da se izvide određene okolnosti, da se preduzmu pojedine radnje i da se o izvesnim pitanjima saslušaju ISPITAJU određena lica, a može se predložiti i da se osumnjičeni pritvori.

(5) Javni tužilac će dostaviti istražnom sudiji krivičnu prijavu i sve spise i zapisnike o radnjama koje su preduzete. Istovremeno, javni tužilac će dostaviti istražnom sudiji predmete koji mogu poslužiti kao dokaz ili će naznačiti gde se oni nalaze.

Član 243.

(1) Kad istražni sudija primi zahtev za sprovođenje istrage, razmotriće spise i ako se složi sa zahtevom, doneće rešenje o sprovođenju istrage, koje treba da sadrži podatke navedene u članu 242. stav 3. ovog zakonika. Rešenje će se dostaviti javnom tužiocu i okrivljenom.

(2) Pre donošenja rešenja istražni sudija će saslušati osumnjičenog, osim ako postoji opasnost od odlaganja.

(3) Istražni sudija može, pre nego što odluči o zahtevu javnog tužioca, pozvati javnog tužioca i osumnjičenog da određenog dana dođu u sud ako je potrebno da se izjasne o okolnostima koje mogu biti od važnosti za odlučivanje o zahtevu ili ako istražni sudija smatra da bi iz drugih razloga bilo celishodno njihovo usmeno izjašnjenje. Ovom prilikom stranke JAVNI TUŽILAC I OSUMNjIČENI mogu stavljati usmeno predloge, a javni tužilac može izmeniti ili dopuniti zahtev za sprovođenje istrage, a može i predložiti da se postupak sprovede neposredno na osnovu optužnice (član 244).

(4) U vezi sa pozivanjem, odbranom i saslušanjem osumnjičenog protiv kojeg se zahteva sprovođenje istrage primenjivaće se odredbe ovog zakonika o pozivanju, odbrani i saslušanju okrivljenog. Osumnjičenog koji je pozvan po stavu 3. ovog člana poučiće istražni sudija u smislu člana 89. stav 2. ovog zakonika.

(5) Protiv rešenja istražnog sudije o sprovođenju istrage okrivljeni se može žaliti. Ako je rešenje usmeno saopšteno, žalba se tom prilikom može izjaviti na zapisnik.

(6) Istražni sudija je dužan da žalbu odmah dostavi veću (član 24. stav 6)., KOJE JE DUŽNO DA DONESE ODLUKU U ROKU OD 48 SATI. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

(7) Ako se istražni sudija ne složi sa zahtevom javnog tužioca za sprovođenje istrage, zatražiće da o tome odluči veće (član 24. stav 6). Protiv rešenja veća okrivljeni, javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe, koja ne zadržava izvršenje rešenja.

(8) Ako je protiv rešenja veća žalbu izjavio samo oštećeni, a žalba se usvoji, smatraće se da je oštećeni izjavljivanjem žalbe preuzeo gonjenje.

(9) U slučajevima iz st. 6. i 7. ovog člana veće je dužno da donese odluku u roku od 48 časova.

(10) Pri odlučivanju o zahtevu za sprovođenje istrage, veće nije vezano za pravnu ocenu dela koju je naveo javni tužilac.

Član 251.

(1) Saslušanje okrivljenog se može obaviti samo u prisustvu javnog tužioca. Oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i branilac mogu prisustvovati saslušanju okrivljenog.

(1) SASLUšANJE OKRIVLJENOG SE MOžE OBAVITI SAMO U PRISUSTVU JAVNOG TUžIOCA. OšTEćENI KAO TUžILAC, PRIVATNI TUžILAC, BRANILAC I SAOKRIVLJENI KOJI JE SASLUšAN I NJEGOV BRANILAC MOGU PRISUSTVOVATI SASLUšANJU OKRIVLJENOG.

(2) Tužilac, oštećeni, okrivljeni i branilac mogu prisustvovati uviđaju i saslušanju ISPITIVANjU veštaka.

(3) Tužilac i branilac mogu prisustvovati pretresanju stana.

(4) Saslušanju ISPITIVANjU svedoka mogu da prisustvuju tužilac, okrivljeni, i branilac, a oštećeni samo kad je verovatno da svedok neće doći na glavni pretres BRANILAC I OŠTEĆENI.

(5) Istražni sudija je dužan da na pogodan način obavesti tužioca, branioca, oštećenog i okrivljenog o vremenu i mestu izvršenja istražnih radnji kojima oni mogu prisustvovati, osim kad postoji opasnost od odlaganja. Ako okrivljeni ima branioca, istražni sudija će, po pravilu, obaveštavati samo branioca. Ako je okrivljeni u pritvoru, a istražna radnja se preduzima van sedišta suda, istražni sudija će odlučiti da li je potrebno prisustvo okrivljenog.

(6) Ako lice kome je upućeno obaveštenje o istražnoj radnji nije prisutno, radnja se može preduzeti i u njegovom odsustvu. Ako na ročište za saslušanje okrivljenog ne dođe javni tužilac ili lice koje ga zastupa, saslušanje će se odložiti, osim ako bi istekao rok iz člana 228. stav 2. ovog zakonika. O nedolasku javnog tužioca ili lica koje ga zastupa, istražni sudija će obavestiti nadležnog javnog tužioca.

(7) Lica koja prisustvuju istražnim radnjama mogu predložiti istražnom sudiji da radi razjašnjenja stvari postavi određena pitanja okrivljenom, svedoku ili veštaku, a po dozvoli istražnog sudije mogu postavljati pitanja i neposredno. Ova lica imaju prava da zahtevaju da se u zapisnik unesu i njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji, a mogu i predlagati izvođenje pojedinih dokaza.

(8) Radi razjašnjenja pojedinih tehničkih ili drugih stručnih pitanja koja se postavljaju u vezi s pribavljenim dokazima ili prilikom saslušanja okrivljenog ili preduzimanja drugih istražnih radnji, istražni sudija može zatražiti od lica odgovarajuće struke da mu o tim pitanjima da potrebna objašnjenja. Ako su prilikom davanja objašnjenja stranke prisutne, one mogu tražiti da to lice pruži bliža objašnjenja. U slučaju potrebe, istražni sudija može tražiti objašnjenja i od odgovarajuće stručne ustanove.

(9) Odredbe st. 1. do 8. ovog člana primenjuju se i ako se istražna radnja preduzima pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage.

Član 252.

(1) Istražni sudija će rešenjem prekinuti istragu ako kod okrivljenog posla izvršenog krivičnog dela nastupi duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili kakva druga teška bolest zbog koje ne može učestvovati u postupku ili se pojave okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje (ako nema predloga ili odobrenja za gonjenje ili zahteva ovlašćenog tužioca).

(2) Ako se ne zna boravište okrivljenog, istraga se može prekinuti, ali ako je okrivljeni u bekstvu, ili inače nije dostižan državnim organima, istraga će se prekinuti samo na predlog javnog tužioca, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu.

(3) Pre nego što se istraga prekine, prikupiće se svi dokazi o krivičnom delu i krivičnoj odgovornosti okrivljenog do kojih se može doći.

(4) Kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid, istražni sudija će nastaviti istragu.

Član 254.

(1) Istragu će rešenjem obustaviti veće (član 24. stav 6) kad odlučuje o bilo kom pitanju u toku istrage u sledećim slučajevima:

1) ako delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, A NEMA USLOVA ZA PRIMENU MERA BEZBEDNOSTI;

2) ako postoje okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost okrivljenog, a nema uslova za primenu mera bezbednosti;

32) ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju gonjenje;

4 3) ako nema dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo.

(2) Ako istražni sudija nađe da postoje razlozi za obustavljanje istrage iz stava 1. ovog člana, obavestiće o tome javnog tužioca. Ako javni tužilac u roku od osam dana ne obavesti istražnog sudiju da odustaje od gonjenja, istražni sudija će zatražiti da veće odluči o obustavljanju istrage.

(3) Rešenje o obustavljanju istrage dostavlja se javnom tužiocu, oštećenom i okrivljenom, koji će se odmah pustiti na slobodu ako je u pritvoru. Protiv ovog rešenja javni tužilac i oštećeni imaju pravo žalbe.

(4) Ako je protiv rešenja o obustavljanju istrage žalbu izjavio samo oštećeni, a žalba se uvaži, smatraće se da je oštećeni izjavom žalbe preuzeo gonjenje.

(5) Ako utvrdi da postoje samo privremene smetnje za gonjenje okrivljenog (član 252. stav 1), veće će rešenjem prekinuti istragu.

(6) Kad prestanu razlozi koji su doveli do prekida, istražni sudija će nastaviti istragu.

Član 255.

(1) Istražni sudija će pre završene istrage pribaviti podatke o okrivljenom navedene u članu 89. stav 1. ovog zakonika, ako nedostaju ili ih treba proveriti, kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog, a ako okrivljeni još izdržava kaznu ili drugu sankciju koja je vezana za lišenje slobode – podatke o njegovom ponašanju za vreme izdržavanja kazne ili druge sankcije. Po potrebi, istražni sudija će pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi, kao i o drugim okolnostima koje se tiču njegove ličnosti. Istražni sudija može odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kad je potrebno da se dopune podaci o ličnosti okrivljenog.

(2) Ako dolazi u obzir izricanje jedinstvene kazne kojom će se obuhvatiti i kazne iz ranijih presuda odnosno rešenja o kažnjavanju, istražni sudija će zatražiti spise predmeta u kojima su izrečene ove presude odluke, ili overene prepise tih pravnosnažnih presuda odluka.

(2) AKO POSTOJE USLOVI ZA IZRICANjE JEDINSTVENE KAZNE KOJOM ĆE SE OBUHVATITI I KAZNE IZ RANIJIH PRESUDA, ODNOSNO REŠENjA O KAŽNjAVANjU, ISTRAŽNI SUDIJA ĆE ZATRAŽITI SPISE PREDMETA U KOJIMA SU IZREČENE OVE ODLUKE, ILI OVERENE PREPISE TIH PRAVNOSNAŽNIH ODLUKA.

Član 261.

Ako to zahtevaju interesi krivičnog postupka, interesi čuvanja tajni, interesi javnog reda, razlozi morala ili zaštite ličnog ili porodičnog života oštećenog ili okrivljenog AKO TO ZAHTEVAJU INTERESI MORALA, JAVNOG PORETKA, NACIONALNE BEZBEDNOSTI, INTERESI ZAŠTITE MALOLETNIKA ILI PRIVATNOG ŽIVOTA UČESNIKA U POSTUPKU, ILI KADA JE TO NEOPHODNO S OBZIROM NA POSEBNE OKOLNOSTI ZBOG KOJIH BI JAVNOST MOGLA DA POVREDI INTERESE PRAVDE, službeno lice koje preduzima istražnu radnju narediće licima koja saslušava, ODNOSNO ISPITUJE ili koja prisustvuju istražnim radnjama ili razgledaju spise istrage da čuvaju kao tajnu određene činjenice ili podatke koje su tom prilikom saznala i ukazaće im da odavanje tajne predstavlja krivično delo. Ova naredba uneće se u zapisnik o istražnoj radnji, odnosno zabeležiće se na spisima koji se razgledaju, uz potpis lica koje je upozoreno.

Član 268.

(1) Ako oštećeni kao tužilac podigne optužnicu bez sprovođenja istrage (član 244. stav 6) ili ako je podnesena privatna tužba za krivično delo za koje nije vođena istraga, osim ako se privatna tužba podnosi za krivično delo za koje se sprovodi skraćeni postupak, predsednik prvostepenog veća će, ako smatra da nema mesta gonjenju zbog postojanja okolnosti iz člana 274. stav 1. tač. 1) do 3) TAČ. 1) i 2) ovog zakonika, zatražiti odluku veća (član 24. stav 6).

(2) Ako oštećeni kao tužilac, protivno odredbama člana 244. st. 1. i 2. ovog zakonika, podigne optužnicu bez sprovođenja istrage za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, smatraće se da je stavio zahtev za sprovođenje istrage.

(3) Protiv rešenja veća oštećeni kao tužilac, odnosno privatni tužilac, ima pravo žalbe.

Član 274.

(1) Rešavajući o prigovoru protiv optužnice, veće će odlučiti da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja ako ustanovi:

1) da delo koje je predmet optužbe nije krivično delo , A NEMA USLOVA ZA PRIMENU MERA BEZBEDNOSTI;

2) da postoje okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost, a ne dolazi u obzir primena mera bezbednosti;

32) da je krivično gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;

43) da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe.

(2) Ako veće ustanovi da nema zahteva ovlašćenog tužioca, potrebnog predloga ili odobrenja za krivično gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje, rešenjem će optužnicu odbaciti.

Član 275.

(1) Kad rešava o prigovoru protiv optužnice javnog tužioca podnesene na osnovu člana 244. stav 6. ovog zakonika ili o zahtevu predsednika veća povodom te optužnice (član 281), ili kad rešava povodom neslaganja predsednika prvostepenog veća sa optužnicom oštećenog kao tužioca ili sa privatnom tužbom u slučajevima iz član 268. stav 1, odnosno stav 2. tog člana, veće će rešenjem odbaciti optužnicu, odnosno privatnu tužbu, ako utvrdi da postoje razlozi iz člana 274. stav 1. tač. 1) do 3) TAČ. 1) I 2) ovog zakonika, a ako su sprovedene istražne radnje – i iz razloga predviđenog u tački 4) TAČKI 3) stav 1. člana 274.

(2) Ako je povodom prigovora protiv optužnice javnog tužioca iz stava 1. ovog člana ili po zahtevu predsednika veća povodom te optužnice (član 281) sprovedena istraga (član 273. stav 2) a veće, po sprovedenoj istrazi, nađe da postoje razlozi iz člana 274. stav 1. ovog zakonika, odlučiće rešenjem da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja.

Član 285.

(1) Na glavni pretres pozvaće se optuženi i njegov branilac, tužilac i oštećeni i njihovi zakonski zastupnici i punomoćnici, kao i tumač. Na glavni pretres pozvaće se i svedoci i veštaci koje su predložili tužilac u optužnici i okrivljeni u prigovoru protiv optužnice, osim onih za koje predsednik veća smatra da njihovo saslušanje ISPITIVANjE na glavnom pretresu nije potrebno.

(2) U pogledu sadržine poziva za optuženog i svedoke primeniće se odredbe čl. 134. i 101. ovog zakonika. Kad odbrana nije obavezna, optuženi će se u pozivu poučiti da ima pravo da uzme branioca, ali da glavni pretres neće morati da se odloži zbog toga što branilac nije došao na glavni pretres ili što je optuženi uzeo branioca tek na glavnom pretresu.

(3) Poziv optuženom mora se dostaviti tako da između dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana. Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora od deset godina ili teža kazna, vreme za pripremanje odbrane iznosi najmanje petnaest dana. Na zahtev optuženog ili na zahtev tužioca, a po pristanku optuženog, ovi rokovi se mogu skratiti.

(4) Oštećenog koji se ne poziva kao svedok sud će obavestiti u pozivu da će se glavni pretres održati i bez njega, a da će se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu pročitati. Oštećeni će se upozoriti i na to da će se, ako ne dođe, smatrati da nije voljan da produži gonjenje ako javni tužilac odustane od optužbe.

(5) Oštećeni kao tužilac i privatni tužilac upozoriće se u pozivu da će se, ako na glavni pretres ne dođu, niti pošalju punomoćnika, smatrati da su odustali od optužbe.

(6) Optuženi, svedok i veštak upozoriće se u pozivu na posledice nedolaska na glavni pretres (čl. 304. i 307).

Član 288.

(1) Ako se sazna da neki svedok ili veštak koji je pozvan na glavni pretres, a još nije saslušan ISPITAN, neće moći da dođe na glavni pretres zbog dugotrajne bolesti ili zbog drugih smetnji, može se saslušati ISPITATI u mestu gde se nalazi.

(2) Svedoka, odnosno veštaka saslušaće ISPITAĆE i zakleti predsednik veća ili sudija-član veća, ili će se njegovo saslušanje ISPITIVANjE obaviti preko istražnog sudije suda na čijem se području svedok, odnosno veštak nalazi.

(3) O vremenu i mestu saslušanja ISPITIVANjA obavestiće se stranke i oštećeni, ako je s obzirom na hitnost postupka, to mogućno. Ako je optuženi u pritvoru, o potrebi njegovog prisustvovanja saslušanju odlučuje predsednik veća. Kad stranke i oštećeni prisustvuju saslušanju ISPITIVANjU, imaju prava iz člana 251. stav 7. ovog zakonika.

Član 292.

Od otvaranja zasedanja pa do završetka glavnog pretresa, veće može u svako doba, po službenoj dužnosti ili po predlogu stranaka, ali uvek po njihovom saslušanju UZIMANjU NjIHOVIH IZJAVA isključiti javnost za ceo glavni pretres ili jedan njegov deo, ako je to potrebno radi čuvanja tajne, čuvanja javnog reda, zaštite morala, zaštite interesa maloletnika ili zaštite ličnog ili porodičnog života okrivljenog ili oštećenog AKO TO ZAHTEVAJU INTERESI MORALA, JAVNOG PORETKA, NACIONALNE BEZBEDNOSTI, INTERESI ZAŠTITE MALOLETNIKA ILI PRIVATNOG ŽIVOTA UČESNIKA U POSTUPKU, ILI KADA JE TO, PO MIŠLjENjU SUDA, NEOPHODNO S OBZIROM NA POSEBNE OKOLNOSTI ZBOG KOJIH BI JAVNOST MOGLA DA POVREDI INTERESE PRAVDE.

Član 296.

(1) Predsednik veća rukovodi glavnim pretresom, saslušava optuženog, ISPITUJE svedoke i veštake i daje reč članovima veća, strankama, oštećenom, zakonskim zastupnicima, punomoćnicima, braniocu i veštacima.

(2) Dužnost je predsednika veća da se stara za svestrano pretresanje predmeta, pronalaženja istine i otklanjanje svega što odugovlači postupak a ne služi razjašnjenju stvari.

(3) Predsednik veća odlučuje o predlozima stranaka ako o njima ne odlučuje veće.

(4) O predlogu o kome ne postoji saglasnost stranaka i o saglasnim predlozima stranaka koje predsednik ne usvoji, odlučuje veće. Veće, takođe, odlučuje o prigovoru protiv mera predsednika veća koje se odnose na rukovođenje glavnim pretresom.

(5) Rešenja veća se uvek objavljuju i sa kratkim obrazloženjem unose u zapisnik o glavnom pretresu.

Član 301.

(1) Ako optuženi na glavnom pretresu učini krivično delo, postupiće se po odredbi člana 342. ovog zakonika.

(2) Ako neko drugi u toku glavnog pretresa u zasedanju učini krivično delo, veće može prekinuti glavni pretres i po usmenoj optužbi tužioca suditi o učinjenom krivičnom delu odmah, a može za to delo suditi po završetku otpočetog glavnog pretresa.

(3) Ako postoje osnovi sumnje da je svedok ili veštak na glavnom pretresu dao lažni iskaz, ne može se za to krivično delo odmah suditi. U takvom slučaju, predsednik veća može narediti da se o iskazu svedoka, odnosno veštaka sastavi poseban zapisnik, koji će dostaviti javnom tužiocu. Ovaj zapisnik potpisaće saslušani ISPITANI svedok, odnosno veštak.

(4) Ako nije moguće da se učiniocu krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti odmah sudi, ili ako je za suđenje nadležan viši sud, obavestiće se o tome nadležni javni tužilac radi daljeg postupka.

Član 305.

(1) Ako na glavni pretres ne dođe branilac koji je uredno pozvan, a ne obavesti sud o razlogu sprečenosti čim je za ovaj razlog saznao, ili ako branilac bez odobrenja napusti glavni pretres, optuženi će se pozvati da odmah uzme drugog branioca. Ako optuženi to ne učini, veće može odlučiti da se glavni pretres održi i bez prisustva branioca, ako se optuženi s tim saglasi. Ako u slučaju obavezne odbrane ne postoji mogućnost da optuženi odmah uzme drugog branioca, odnosno da ga sud postavi bez štete za odbranu, glavni pretres će se odložiti.

(2) Uredno pozvanog branioca čiji je neopravdani nedolazak doveo do odlaganja glavnog pretresa veće će kazniti novčanom kaznom od 50.000 dinara i obavezati da plati troškove odlaganja glavnog pretresa. Rešenje o tome sa kratkim obrazloženjem unosi se u zapisnik o glavnom pretresu.

ČLAN 308A

(1) GLAVNI PRETRES KOJI JE ODLOžEN MORA POčETI IZNOVA AKO SE IZMENIO SASTAV VEćA, S TIM šTO VEćE MOžE ODLUčITI, PO UZIMANJU IZJAVA OD STRANAKA, DA SE SVEDOCI I VEšTACI NE ISPITUJU PONOVO, NEGO DA SE PROčITAJU NJIHOVI ISKAZI DATI NA RANIJEM GLAVNOM PRETRESU. AKO SE IZMENIO PREDSEDNIK VEćA, GLAVNI PRETRES MORA POčETI IZNOVA.

(2) GLAVNI PRETRES KOJI JE BIO ODLOžEN, A ODRžAVA SE PRED ISTIM VEćEM, NASTAVIćE SE, A PREDSEDNIK VEćA ćE UKRATKO IZNETI TOK RANIJEG GLAVNOG PRETRESA, S TIM šTO VEćE MOžE I U OVOM SLUčAJU ODLUčITI DA GLAVNI PRETRES POčNE IZNOVA.

(3) O SVAKOM ODLAGANJU KOJE TRAJE DUžE OD 30 DANA, PREDSEDNIK VEćA JE DUžAN DA OBAVESTI PREDSEDNIKA SUDA I PREDSEDNIKA NEPOSREDNO VIšEG SUDA.

ČLAN 308B

(1) OSIM SLUčAJEVA PREDVIđENIH U OVOM ZAKONIKU, PREDSEDNIK VEćA MOžE PREKINUTI GLAVNI PRETRES ZBOG PRIBAVLJANJA ODREđENIH DOKAZA U KRATKOM VREMENU, PRIPREMANJA OPTUžBE ILI ODBRANE, ODMORA ILI ISTEKA RADNOG VREMENA.

(2) PREKINUTI GLAVNI PRETRES NASTAVLJA SE UVEK PRED ISTIM VEćEM.

(3) AKO SE GLAVNI PRETRES NE MOžE NASTAVITI PRED ISTIM VEćEM, POSTUPIćE SE PO ODREDBAMA čLANA 308A OVOG ZAKONIKA.

Član 309.

(1) Glavni pretres koji je odložen mora iznova početi ako se izmenio sastav veća, ali po saslušanju ISPITIVANjU stranaka veće može odlučiti da se u ovakvom slučaju svedoci i veštaci ne saslušavaju ISPITUJU ponovo i da se ne preduzima novi uviđaj, nego da se pročitaju iskazi svedoka i veštaka dati na ranijem glavnom pretresu, odnosno da se pročita zapisnik o uviđaju.

(2) Ako se glavni pretres koji je bio odložen drži pred istim većem, on će se nastaviti, a predsednik veća će ukratko izneti tok ranijeg glavnog pretresa, ali i u ovom slučaju veće može odrediti da glavni pretres počne iznova.

(3) Ako je odlaganje trajalo duže od tri meseca, ili ako se glavni pretres drži pred drugim predsednikom veća, glavni pretres mora iznova početi i svi dokazi se moraju ponovo izvesti.

Član 313.

(1) Zapisnik mora biti završen sa zaključenjem zasedanja. Zapisnik potpisuju predsednik veća i zapisničar.

(2) Stranke imaju pravo da pregledaju završeni zapisnik i njegove priloge, da stave primedbe u pogledu sadržine i da traže ispravku zapisnika. Stranke imaju pravo da posle završenog zasedanja dobiju kopiju zapisnika, ako to zahtevaju.

(3) Ispravke pogrešno upisanih imena, brojeva i drugih očiglednih pogrešaka u pisanju može narediti predsednik veća po predlogu stranaka ili saslušanog ISPITANOG lica ili po službenoj dužnosti. Druge ispravke i dopune zapisnika može narediti samo veće.

(4) Primedbe i predlozi stranaka u pogledu zapisnika, kao i ispravke i dopune zapisnika, moraju se zabeležiti u nastavku završenog zapisnika. U nastavku zapisnika zabeležiće se i razlozi zbog kojih pojedini predlozi i primedbe nisu usvojeni. Predsednik veća i zapisničar potpisuju i nastavak zapisnika.

Član 316.

(1) Prilikom ulaska sudije ili veća u sudnicu i prilikom njihovog izlaska iz sudnice, svi prisutni, na poziv ovlašćenog lica, treba da ustanu.

(2) Stranke i drugi učesnici postupka dužni su da ustanu kad se obraćaju sudu, osim ako za to postoje opravdane prepreke ili ako je saslušanje, ODNOSNO ISPITIVANjE uređeno na drugi način.

(3) Kad je predsednik veća utvrdio da su na glavni pretres došla sva pozvana lica, ili kad je veće odlučilo da se glavni pretres održi u odsustvu nekog od pozvanih lica, ili je ostavilo da o tim pitanjima docnije reši, pozvaće predsednik veća optuženog i od njega uzeti lične podatke (član 89) da bi utvrdio njegovu istovetnost.

Član 317.

(1) Pošto istovetnost optuženog bude utvrđena, predsednik veća uputiće svedoke i veštake na mesto koje je za njih određeno, gde će sačekati dok budu pozvani radi saslušanja ISPITIVANjA. U slučaju potrebe, predsednik veća može zadržati veštake da prate tok glavnog pretresa.

(2) Ako je oštećeni prisutan, a još nije prijavio imovinskopravni zahtev, uputiće ga predsednik veća da može staviti predlog za ostvarivanje tog zahteva u krivičnom postupku i poučiće ga o pravima iz člana 60. ovog zakonika.

(3) Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac treba da budu saslušani ISPITANI kao svedoci, neće se ukloniti iz zasedanja.

(4) Predsednik veća može preduzeti potrebne mere da spreči dogovaranje između svedoka, veštaka i stranaka.

Član 320.

(1) Pošto je optužnica ili privatna tužba pročitana ili je usmeno izložen njihov sadržaj, predsednik veća upitaće optuženog da li je razumeo optužbu. Ako se predsednik veća uveri da optuženi nije razumeo optužbu, ponovo će mu izložiti njenu sadržinu na način da je optuženi najlakše može razumeti.

(2) Nakon toga, predsednik veća će pozvati optuženog da se, ako to želi, izjasni povodom svake tačke optužbe da li priznaje da je učinio delo za koje je optužen i da li priznaje svoju krivičnu odgovornost, i da u slučaju priznanja pruži potrebna objašnjenja, a u slučaju poricanja iznese svoju odbranu.

(3) Optuženi nije dužan da se izjasni o optužbi niti da iznosi svoju odbranu.

(2) POSLE TOGA, PREDSEDNIK VEćA ćE UPITATI OPTUžENOG DA LI PRIZNAJE DA JE UčINIO KRIVIčNO DELO ZA KOJE JE OPTUžEN I POZVATI GA DA SE, AKO TO žELI, IZJASNI O OPTUžBI I IZNESE SVOJU ODBRANU. OPTUžENI NIJE DUžAN DA SE IZJASNI O OPTUžBI NITI DA IZNOSI SVOJU ODBRANU.

(3) ODBIJANJE OPTUžENOG DA ODGOVORI NA PITANJE IZ STAVA 2. OVOG čLANA SMATRAćE SE PORICANJEM.

(4) KADA OPTUžENI ZAVRšI SVOJ ISKAZ, PITANJA MU MOGU POSTAVLJATI NAJPRE NJEGOV BRANILAC, ZATIM TUžILAC, POSLE NJEGA PREDSEDNIK VEćA I čLANOVI VEćA, A ZATIM OšTEćENI ILI NJEGOV ZAKONSKI ZASTUPNIK I PUNOMOćNIK, SAOPTUžENI I NJEGOV BRANILAC I VEšTACI.

(5) OšTEćENI, ZAKONSKI ZASTUPNIK I PUNOMOćNIK OšTEćENOG I VEšTACI MOGU NEPOSREDNO OPTUžENOM POSTAVLJATI PITANJA UZ ODOBRENJE PREDSEDNIKA VEćA.

(6) PREDSEDNIK VEćA ćE ZABRANITI PITANJE ILI ODGOVOR NA VEć POSTAVLJENO PITANJE AKO JE ONO NEDOZVOLJENO (čLAN 90. STAV 1) ILI SE NE ODNOSI NA PREDMET OPTUžBE. SMATRAćE SE DA SE NA PREDMET OPTUžBE ODNOSI PITANJE KOJIM SE PROVERAVA VERODOSTOJNOST ISKAZA. STRANKE MOGU ZAHTEVATI DA O ZABRANI ODLUčI VEćE.

(7) PREDSEDNIK VEćA MOžE UVEK POSTAVITI PITANJE KOJE DOPRINOSI POTPUNIJEM ILI JASNIJEM ODGOVORU NA PITANJE POSTAVLJENO OD STRANE DRUGIH UčESNIKA U POSTUPKU.

(4 8) Saslušanju optuženog ne mogu prisustvovati saoptuženi koji još nisu saslušani.

Član 326.

(1) Pošto je optuženi saslušan, postupak se nastavlja izvođenjem dokaza.

(2) Dokazivanje obuhvata sve činjenice za koje sud smatra da su važne za pravilno presuđenje.

(3) Dokazi se izvode onim redom koji utvrdi predsednik veća. Ako oštećeni koji je prisutan treba da se sasluša ISPITA kao svedok, njegovo saslušanje ISPITIVANjE će se obaviti odmah posle saslušanja optuženog.

(4) Stranke i oštećeni mogu do završetka glavnog pretresa predlagati da se izvide nove činjenice i pribave novi dokazi, a mogu ponoviti i one predloge koje je predsednik veća ili veće ranije odbilo.

(5) Veće može odlučiti da se izvedu dokazi koji nisu predloženi ili od kojih je predlagač odustao.

Član 327.

Priznanje optuženog na glavnom pretresu oslobađa sud dužnosti da izvodi druge dokaze, osim u slučaju propisanom u članu 94. ovog zakonika i kad su u pitanju dokazi od kojih zavisi vrsta i mera krivične sankcije DOKAZA OD KOJIH ZAVISI OCENA DA LI PRIZNANjE ISPUNjAVA PRETPOSTAVKE IZ ČLANA 94. OVOG ZAKONIKA, KAO I DOKAZA OD KOJIH ZAVISI ODLUKA O VRSTI I MERI KRIVIČNE SANKCIJE.

Član 328.

(1) DOKAZI SE IZVODE ONIM REDOM KOJI UTVRDI PREDSEDNIK VEćA. PO PRAVILU, PRVO ćE SE IZVESTI DOKAZI KOJE PREDLAžE TUžILAC, POTOM DOKAZI KOJE PREDLAžE ODBRANA, A NA KRAJU DOKAZI čIJE JE IZVOđENJE VEćE ODREDILO PO SLUžBENOJ DUžNOSTI. AKO OBE STRANKE PREDLOžE ISTI DOKAZ, PREDNOST U IZVOđENJU TOG DOKAZA IMA STRANKA KOJA JE PRVA STAVILA DOKAZNI PREDLOG.

(2) AKO OšTEćENI KOJI JE PRISUTAN TREBA DA SE ISPITA KAO SVEDOK, NJEGOVO ISPITIVANJE ćE SE OBAVITI PRE OSTALIH SVEDOKA.

(1 3) Pri saslušanju ISPITIVANjU svedoka i veštaka na glavnom pretresu, shodno će se primenjivati opšte odredbe koje važe za njihovo saslušanje ISPITIVANjE.

(2 4) Svedok koji nije saslušan ISPITAN neće, po pravilu, prisustvovati izvođenju dokaza.

(3 5) Ako se kao svedok saslušava ISPITUJE lice mlađe od četrnaest godina, veće može odlučiti da se za vreme njegovog saslušanja ISPITIVANjA isključi javnost.

(4 6) Ako maloletno lice prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oštećeni, udaljiće se iz sudnice čim njegovo prisustvo nije više potrebno.

Član 329.

(1) Pre saslušanja ISPITIVANjA svedoka, predsednik veća će ga opomenuti na dužnost da iznese sudu sve što mu je o predmetu poznato i upozoriće ga da lažno svedočenje predstavlja krivično delo.

(2) Predsednik veća će pozvati svedoka koji nije zaklet u istrazi da pre saslušanja ISPITIVANjA položi zakletvu, a ako je zakletvu položio u istrazi, opomenuće ga na već položenu zakletvu.

Član 330.

(1) Pre saslušanja ISPITIVANjA veštaka, predsednik veća će ga opomenuti na dužnost da nalaz i mišljenje da po najboljem znanju i upozoriće ga da davanje lažnog nalaza i mišljenja predstavlja krivično delo.

(2) Predsednik veća će pozvati veštaka koji nije zaklet da pre veštačenja položi zakletvu, a ako je zakletvu položio, opomenuće ga na već položenu zakletvu.

(3) Veštak izlaže usmeno na glavnom pretresu svoj nalaz i mišljenje. Ako je veštak pre glavnog pretresa pripremio pisani nalaz i mišljenje, može mu se dozvoliti da ga pročita, a potom će se njegov sastav priložiti zapisniku.

(4) Veće može odlučiti da se, umesto pozivanja stručnjaka ustanove ili organa kojima je povereno veštačenje, samo pročita nalaz i mišljenje, ako se zbog prirode veštačenja ne može očekivati potpunije objašnjenje njihovog pisanog nalaza i mišljenja. Ako oceni da je to potrebno s obzirom na ostale izvedene dokaze i primedbe stranaka (član 339), veće može naknadno odlučiti da se i neposredno saslušaju ISPITAJU stručnjaci koji su veštačili.

Član 331.

(1) Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka ili veštaka, članovi veća mogu svedoku, odnosno veštaku neposredno postavljati pitanja. Tužilac, optuženi, branilac, oštećeni, zakonski zastupnik, punomoćnik i veštaci mogu po odobrenju predsednika veća, neposredno postavljati pitanja svedocima i veštacima.

(2) Predsednik će zabraniti pitanje i odbiti odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (član 90) ili se ne odnosi na predmet. Ako predsednik veća zabrani postavljanje određenog pitanja ili davanje odgovora, stranke mogu zahtevati da o tome odluči veće.

(1) SVEDOKU I VEšTAKU NEPOSREDNO POSTAVLJAJU PITANJA STRANKE, PREDSEDNIK VEćA I čLANOVI VEćA. AKO SE STRANKE NE SAGLASE O DRUKčIJEM REDOSLEDU, PITANJA NAJPRE POSTAVLJA STRANKA KOJA JE PREDLOžILA SVEDOKA ILI VEšTAKA, ZATIM SUPROTNA STRANKA, POSLE NJE PREDSEDNIK I čLANOVI VEćA, A ZATIM OšTEćENI ILI NJEGOV ZAKONSKI ZASTUPNIK I PUNOMOćNIK, SAOPTUžENI I VEšTACI. AKO JE SUD ODREDIO IZVOđENJE DOKAZA BEZ PREDLOGA STRANAKA, PITANJA PRVI POSTAVLJAJU PREDSEDNIK I čLANOVI VEćA, ZATIM TUžILAC, OPTUžENI I NJEGOV BRANILAC, OšTEćENI ILI NJEGOV ZAKONSKI ZASTUPNIK I PUNOMOćNIK I VEšTACI. STRANKA KOJA JE PREDLOžILA SVEDOKA ILI VEšTAKA MOžE POSLE SVIH DA POSTAVI DOPUNSKA PITANJA.

(2) OšTEćENI, ILI NJEGOV ZAKONSKI ZASTUPNIK I PUNOMOćNIK, KAO I VEšTACI MOGU NEPOSREDNO POSTAVLJATI PITANJA UZ ODOBRENJE PREDSEDNIKA VEćA.

(3) PREDSEDNIK VEćA ćE ZABRANITI PITANJE ILI ODGOVOR NA VEć POSTAVLJENO PITANJE AKO JE ONO NEDOZVOLJENO (čLAN 103. STAV 1) ILI SE NE ODNOSI NA PREDMET. STRANKE MOGU ZAHTEVATI DA O ZABRANI ODLUčI VEćE.

(4) PREDSEDNIK VEćA MOžE UVEK POSTAVITI PITANJE KOJE DOPRINOSI POTPUNIJEM ILI JASNIJEM ODGOVORU NA PITANJE POSTAVLJENO OD STRANE DRUGIH UčESNIKA U POSTUPKU.

Član 332.

Ako je svedok ili veštak pri ranijem saslušanju ISPITIVANjU naveo činjenice kojih se više ne seća ili ako odstupi od svog iskaza, predočiće mu se raniji iskaz, odnosno ukazaće mu se na odstupanje i upitaće se zašto sada iskazuje drukčije, a, po potrebi, pročitaće se njegov raniji iskaz ili deo tog iskaza.

Član 333.

(1) Saslušani ISPITANI svedoci i veštaci ostaju u sudnici ako ih predsednik veća po saslušanju UZIMANjU IZJAVA OD stranaka sasvim ne otpusti ili ne naredi da se privremeno udalje iz sudnice.

(2) Po predlogu stranaka ili po službenoj dužnosti, predsednik veća može narediti da se saslušani ISPITANI svedoci i veštaci udalje iz sudnice i da se docnije ponovo pozovu i još jednom saslušaju ISPITAJU u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i veštaka.

Član 334.

(1) Ako se na glavnom pretresu sazna da svedok ili veštak ne može doći pred sud ili mu je dolazak znatno otežan, može veće, ako smatra da je njegov iskaz važan, narediti da ga van glavnog pretresa sasluša ISPITA predsednik veća ili sudija član veća, ili da saslušanje ISPITIVANjE obavi istražni sudija suda na čijem se području svedok, odnosno veštak nalazi.

(2) Ako je potrebno da se izvrši uviđaj ili rekonstrukcija van glavnog pretresa, to će učiniti predsednik veća ili sudija član veća.

(3) Stranke, branilac i oštećeni obavestiće se uvek kad će se i na kom mestu saslušati ISPITATI svedok, odnosno izvršiti uviđaj ili rekonstrukcija, sa upozorenjem da mogu prisustvovati tim radnjama. Ako je optuženi u pritvoru, o potrebi njegovog prisustva tim radnjama odlučuje veće. Kad stranke i oštećeni prisustvuju izvođenju tih radnji, imaju prava propisana u članu 251. stav 7. ovog zakonika.

Član 335.

Veće može, u toku glavnog pretresa, po saslušanju UZIMANjU IZJAVA OD stranaka, odlučiti da zatraži od istražnog sudije da preduzme određene radnje radi razjašnjenja izvesnih činjenica, ako bi preduzimanje tih radnji na glavnom pretresu bilo skopčano sa znatnim odugovlačenjem postupka ili sa drugim znatnim teškoćama. Kad istražni sudija postupa po ovakvom zahtevu veća, primenjuju se odredbe koje se odnose na preduzimanje istražnih radnji.

Član 337.

(1) Osim slučajeva koji su posebno propisani u ovom zakoniku, zapisnici o iskazima svedoka, saoptuženih SAOKRIVLjENIH ili već osuđenih učesnika u krivičnom delu, kao i zapisnici ili druga pismena o nalazu i mišljenju veštaka, mogu se po odluci veća pročitati samo u ovim slučajevima:

1) ako su saslušana, ODNOSNO ISPITANA lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih uzroka;

2) ako svedoci ili veštaci bez zakonskih razloga neće da daju iskaz na glavnom pretresu.

(2) Veće može, uz saglasnost stranaka, odlučiti da se zapisnik o ranijem saslušanju ISPITIVANjU svedoka ili veštaka, odnosno njegov pisani nalaz i mišljenje pročita iako svedok, odnosno veštak nije prisutan, bez obzira da li je bio pozvan na glavni pretres. Izuzetno, i bez saglasnosti stranaka, ali po njihovom saslušanju UZIMANjU NjIHOVIH IZJAVA, veće može odlučiti da se pročita zapisnik o saslušanju ISPITIVANjU svedoka ili veštaka na ranijem glavnom pretresu, koji je održan pred istim predsednikom veća, iako je protekao rok iz člana 309. stav 3. ovog zakonika, ili da se pročita pisani nalaz i mišljenje stručne ustanove ili državnog organa kad pozvani stručnjak iz te ustanove, odnosno organa koji je izvršio veštačenje nije došao na glavni pretres, ako, s obzirom na ostale izvedene dokaze, oceni da je potrebno da se upozna sa sadržinom zapisnika ili pisanog nalaza i mišljenja. Kad zapisnik, odnosno pisani nalaz i mišljenje budu pročitani i saslušane primedbe stranaka (član 339), veće će, uzimajući u obzir i ostale izvedene dokaze, odlučiti da li će i neposredno saslušati ISPITATI svedoka ili veštaka.

(3) Zapisnici o ranijem saslušanju ISPITIVANjU lica koja su oslobođena od dužnosti svedočenja (član 98) ne smeju se pročitati ako ta lica nisu uopšte pozvana na glavni pretres ili su na glavnom pretresu, pre prvog saslušanja ISPITIVANjA, izjavila da neće da svedoče. Po završenom dokaznom postupku, veće će odlučiti da se ovi zapisnici izdvoje iz spisa i odvojeno čuvaju (član 178). Ovako će veće postupati i u pogledu drugih zapisnika i obaveštenja navedenih u članu 178. ovog zakonika, ako nije ranije donesena odluka o njihovom izdvajanju. Protiv rešenja o izdvajanju zapisnika i obaveštenja dozvoljena je posebna žalba. Po pravnosnažnosti rešenja, izdvojeni zapisnici i obaveštenja zatvaraju se u poseban omot i predaju istražnom sudiji radi čuvanja odvojeno od ostalih spisa i ne mogu se razgledati ni koristiti u postupku. Zapisnici i obaveštenja moraju biti izdvojeni pre nego što se spisi, povodom žalbe protiv presude, dostave višem sudu.

(4) Razlozi zbog kojih se čita zapisnik navešće se u zapisniku o glavnom pretresu, a prilikom čitanja će se saopštiti da li je svedok ili veštak zaklet.

Član 338.

U slučajevima iz čl. 321, 332. i 337. ovog zakonika, kao i u drugim slučajevima kad je to potrebno, veće može odlučiti da se na glavnom pretresu, pored čitanja zapisnika, reprodukuje i snimak saslušanja, ODNOSNO ISPITIVANjA (član 179).

Član 339

Posle dovršenog saslušanja ISPITIVANjA svakog svedoka ili veštaka i posle čitanja svakog zapisnika ili drugog pismena, upitaće predsednik veća stranke i oštećenog da li imaju šta da primete.

Član 344.

Tužilac će u svojoj reči izneti ocenu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, zatim će izložiti zaključke o činjenicama važnim za odluku i staviće i obrazložiti predlog o krivičnoj odgovornosti optuženog, o odredbama krivičnog i drugog zakona koje bi se imale primeniti, kao i o olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne. Tužilac ne može stavljati određeni predlog o visini kazne, ali može predložiti sudsku opomenu ili uslovnu osudu.

Član 345.

Oštećeni ili njegov punomoćnik može u svojoj reči obrazložiti imovinskopravni zahtev i ukazati na dokaze o krivičnoj odgovornosti optuženog KRIVIČNOM DELU.

Član 355.

Presudu kojom se optuženi oslobađa od optužbe sud će izreći:

1) ako delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo;

2) ako ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost;

3) 2) ako nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje je optužen.

Član 356.

(1) U presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim, sud će izreći:

1) za koje se delo oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela, kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe krivičnog zakona;

2) zakonski naziv krivičnog dela i koje su odredbe zakona primenjene;

3) na kakvu se kaznu osuđuje optuženi ili se po odredbama krivičnog zakona oslobađa od kazne;

4) odluku o uslovnoj osudi, odnosno o opozivanju uslovne osude ili uslovnog otpusta;

5) odluku o merama bezbednosti i o oduzimanju imovinske koristi;

6) odluku o uračunavanju pritvora ili već izdržane kazne;

7) odluku o troškovima krivičnog postupka, I o imovinskopravnom zahtevu, kao i tome da se pravnosnažna presuda ima javno objaviti.

(2) Ako je optuženi osuđen na novčanu kaznu, u presudi će se naznačiti DA LI JE NOVČANA KAZNA ODMERENA I IZREČENA U DNEVNIM IZNOSIMA ILI U ODREĐENOM IZNOSU I rok u kome se novčana kazna ima platiti, KAO i način zamene novčane kazne, kada se ona ni prinudnim putem ne može naplatiti.

(3) AKO JE OPTUžENI OSUđEN NA KAZNU RADA U JAVNOM INTERESU, U PRESUDI ćE SE NAVESTI VRSTA I TRAJANJE RADA I NAčIN ZAMENE OVE KAZNE KAZNOM ZATVORA U SLUčAJU DA OPTUžENI NE OBAVI RAD U CELOSTI ILI U JEDNOM DELU.

(4) AKO JE OPTUžENI OSUđEN NA KAZNU ODUZIMANJA VOZAčKE DOZVOLE, U PRESUDI ćE SE IZREćI TRAJANJE OVE KAZNE I NAčIN NJENE ZAMENE KAZNOM ZATVORA U SLUčAJU DA OPTUžENI UPRAVLJA MOTORNIM VOZILOM ZA VREME TRAJANJA KAZNE ODUZIMANJA VOZAčKE DOZVOLE.

(5) AKO JE OPTUžENOM IZREčENA USLOVNA OSUDA SA ZAšTITNIM NADZOROM, U PRESUDI ćE SE NAVESTI SADRžINA, TRAJANJE I POSLEDICE NEISPUNJENJA OBAVEZE ZAšTITNOG NADZORA.

Član 358.

(1) Kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 142. stav 2. tač. 1) i 3) STAV 1. TAČ. 1) I 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako za pritvor više ne postoje razlozi zbog kojih je bio određen.

(2) Pritvor će veće uvek ukinuti i narediti da se optuženi pusti na slobodu ako je oslobođen od optužbe, ili je optužba odbijena, ili ako je oglašen krivim a oslobođen od kazne, ili je osuđen samo na novčanu kaznu, NA KAZNU RADA U JAVNOM INTERESU ILI NA KAZNU ODUZIMANjA VOZAČKE DOZVOLE, ili mu je izrečena sudska opomena ili je uslovno osuđen, ili je zbog uračunavanja pritvora kaznu već izdržao, ili je optužba odbačena (član 394), osim zbog stvarne nenadležnosti.

(3) Za određivanje ili ukidanje pritvora posle objavljivanja presude, do njene pravnosnažnosti primenjivaće se odredba stava 1. ovog člana. Odluku donosi veće prvostepenog suda (član 24. stav 6).

(4) Pre donošenja rešenja kojim se određuje ili ukida pritvor u slučajevima iz st. 1. i 3. ovog člana, pribaviće se mišljenje javnog tužioca kad se postupak vodi po njegovom zahtevu.

(5) Ako se optuženi već nalazi u pritvoru a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoje razlozi iz člana 142. stav 1. tačka 2) STAV 1. TAČKA 6. i stava 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora. Posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor. Žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja.

(6) Pritvor koji je određen ili produžen po odredbama prethodnih stavova može trajati do pravnosnažnosti presude, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi.

(7) Na zahtev optuženog, koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u pritvoru, predsednik veća može optuženog rešenjem uputiti u ustanovu za izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude.

Član 361.

(1) Pismeno izrađena presuda mora potpuno da odgovara presudi koja je objavljena. Presuda mora imati uvod, izreku i obrazloženje.

(2) Uvod presude sadrži: naznačenje da se presuda izriče u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća i zapisničara, ime i prezime optuženog, krivično delo za koje je optužen i da li je bio prisutan na glavnom pretresu, dan glavnog pretresa i da li je glavni pretres bio javan, ime i prezime tužioca, branioca, zakonskog zastupnika i punomoćnika koji su bili prisutni na glavnom pretresu i dan objavljivanja izrečene presude.

(3) Izreka presude sadrži lične podatke o optuženom (član 89. stav 1) i odluku kojom se optuženi oglašava krivim za delo za koje je optužen ili kojom se oslobađa od optužbe za to delo ili kojom se optužba odbija.

(4) Ako je optuženi oglašen krivim, izreka presude mora obuhvatiti potrebne podatke navedene u članu 356. ovog zakonika, a ako je oslobođen od optužbe ili je optužba odbijena, izreka presude mora obuhvatiti opis dela za koje je optužen i odluku o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu ako je bio postavljen.

(5) U slučaju sticaja krivičnih dela, sud će u izreku presude uneti kazne utvrđene za svako pojedino krivično delo, a zatim kaznu koja je izrečena za sva dela u sticaju.

(6) U obrazloženju presude sud će izneti razloge za svaku tačku presude.

(7) Sud će određeno i potpuno izneti koje činjenice i iz kojih razloga uzima kao dokazane ili nedokazane, dajući pri tome naročito ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza, iz kojih razloga nije uvažio pojedine predloge stranaka, iz kojih razloga je odlučio da se ne sasluša ISPITA neposredno svedok ili veštak čiji je iskaz, odnosno pismeni nalaz i mišljenje pročitan bez saglasnosti stranaka (član 337. stav 2), kojim razlozima se rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja, a naročito pri utvrđivanju da li postoji krivično delo i krivična odgovornost optuženog i pri primenjivanju određenih odredaba zakona na optuženog i njegovo delo.

(8) Ako je optuženi osuđen na kaznu, u obrazloženju će se navesti koje je okolnosti sud uzeo u obzir pri odmeravanju kazne. Posebno će sud obrazložiti kojim se razlozima rukovodio kad je našao da treba izreći strožu kaznu od propisane, ili kad je našao da kaznu treba ublažiti ili optuženog osloboditi od kazne ili uslovno osuditi ili da treba izreći meru bezbednosti ili oduzimanje imovinske koristi ili opozvati uslovni otpust.

(9) Ako se optuženi oslobađa od optužbe, u obrazloženju će se naročito navesti iz kojih se razloga navedenih u članu 355. ovog zakonika to čini.

(10) U obrazloženju presude kojom se optužba odbija i u obrazloženju rešenja kojim se optužba odbacuje sud se neće upuštati u ocenu glavne stvari, nego će se ograničiti samo na razloge za odbijanje, odnosno odbacivanje optužbe.

Član 364.

(1) Žalbu mogu izjaviti stranke, branilac, zakonski zastupnik optuženog i oštećeni.

(2) U korist optuženog žalbu mogu izjaviti i njegov bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici. Rok za žalbu i u tom slučaju teče od dana kad je optuženom, odnosno njegovom braniocu dostavljen prepis presude.

(3) Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu, tako i u korist optuženog.

(4) Oštećeni može pobijati presudu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka, ali ako je javni tužilac preuzeo gonjenje od oštećenog kao tužioca (član 64. stav 2), oštećeni može izjaviti žalbu zbog svih osnova zbog kojih se presuda može pobijati (član 367).

(5) Žalbu može izjaviti i lice čiji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom.

(6) Branilac i lica iz stava 2. ovog člana mogu izjaviti žalbu i bez naročitog ovlašćenja optuženog, ali ne i protiv njegove volje, osim kad je optuženom izrečena kazna zatvora od TRIDESET DO četrdeset godina.

Član 365.

(1) Optuženi se može odreći prava na žalbu samo pošto mu je presuda dostavljena. Optuženi se i pre toga može odreći prava na žalbu ako su se tužilac i oštećeni, kad ima pravo da izjavi žalbu zbog svih osnova (član 364. stav 4), odrekli prava na žalbu, osim ako bi optuženi po presudi imao da izdržava kaznu zatvora. Do donošenja odluke drugostepenog suda, optuženi može odustati od već izjavljene žalbe. Optuženi može odustati i od žalbe koju su izjavili njegov branilac ili lica navedena u članu 364. stav 2. ovog zakonika.

(2) Tužilac i oštećeni mogu se odreći prava na žalbu od časa objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavu žalbe, a mogu do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od već izjavljene žalbe.

(3) Odricanje i odustajanje od žalbe ne može se opozvati.

(4) Optuženi se ne može odreći prava na žalbu niti odustati od već izjavljene žalbe ako mu je izrečena kazna zatvora od TRIDESET DO četrdeset godina.

Član 367.

Presuda se može pobijati:

1) zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka;

2) zbog povrede krivičnog zakona;

3) zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja;

4)zbog odluke o krivičnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima krivičnog postupka, imovinsko-pravnim zahtevima, kao i zbog odluke o objavljivanju presude putem sredstava javnog obaveštavanja.

(4)ZBOG ODLUKE O KRIVIČNIM SANKCIJAMA, ODUZIMANjU IMOVINSKE KORISTI, TROŠKOVIMA KRIVIČNOG POSTUPKA I IMOVINSKOPRAVNIM ZAHTEVIMA.

Član 369.

Povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju:

1) da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo;

2) da li ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost;

3 2) da li ima okolnosti koje isključuju krivično gonjenje, a naročito da li je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja, ili je stvar već pravnosnažno presuđena;

4 3) da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti;

5 4) da li je odlukom o kazni, uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni, odnosno odlukom o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta, prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu;

6 5) da li su povređene odredbe o uračunavanju pritvora i izdržane kazne.

Član 371.

(1) Presuda, odnosno rešenje o sudskoj opomeni može se pobijati zbog odluke o kazni, uslovnoj osudi i sudskoj opomeni kad tom odlukom nije prekoračeno zakonsko ovlašćenje (član 369. tačka 5 TAČKA 4), ali sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja i zbog toga što je sud primenio ili nije primenio odredbe o ublažavanju kazne, o oslobođenju od kazne, o uslovnoj osudi, o opozivanju uslovnog otpusta ili o sudskoj opomeni, iako su za to postojali zakonski uslovi.

(2) Odluka o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi može se pobijati ako ne postoji povreda zakona iz člana 369. tačka 5) TAČKA 4) ovog zakonika, ali je sud nepravilno doneo ovu odluku ili nije izrekao meru bezbednosti, odnosno oduzimanje imovinske koristi, iako su za to postojali zakonski uslovi.

(3) Odluka o troškovima postupka može se pobijati ako je nepravilna ili suprotna zakonskim odredbama.

(3) ODLUKA O IMOVINSKOPRAVNOM ZAHTEVU ILI O TROŠKOVIMA KRIVIČNOG POSTUPKA MOŽE SE POBIJATI AKO JE NEPRAVILNA ILI SUPROTNA ZAKONSKIM ODREDBAMA.

(4) Odluka o imovinskopravnim zahtevima i odluka o objavljivanju presude putem štampe, radija ili televizije mogu se pobijati ako su donete suprotno zakonskim odredbama.

Član 377.

(1) Pretres pred drugostepenim sudom održaće se samo ako je potrebno da se zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja izvedu novi dokazi ili ponove već ranije izvedeni dokazi i ako postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres.

(2) IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, PRETRES PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM MORA SE ODRŽATI AKO JE U ISTOM KRIVIČNOM PREDMETU PRESUDA VEĆ JEDNOM BILA UKINUTA.

(2 3) Na pretres pred drugostepenim sudom pozivaju se optuženi i njegov branilac, tužilac, oštećeni, zakonski zastupnici i punomoćnici oštećenog, oštećenog kao tužioca i privatnog tužioca, kao i oni svedoci i veštaci za koje sud odluči da se saslušaju ISPITAJU.

(3 4) Ako je optuženi u pritvoru, predsednik veća drugostepenog suda preduzeće što je potrebno da se optuženi dovede na pretres.

(4 5) Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac ne dođe na pretres pred drugostepenim sudom, neće se primeniti odredba člana 303. stav 2. ovog zakonika.

Član 385.

(1) Drugostepeni sud može u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, ili odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena, ili ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili preinačiti prvostepenu presudu.

(2) IZUZETNO OD ODREDABA STAVA 1. OVOG ČLANA, U SLUČAJU DA JE U ISTOM PREDMETU VEĆ JEDANPUT UKINUTA PRVOSTEPENA PRESUDA, DRUGOSTEPENI SUD JE DUŽAN DA ODRŽI GLAVNI PRETRES I DONESE ODLUKU, PRI ČEMU NE MOŽE UKINUTI OVU PRESUDU I UPUTITI PREDMET PRVOSTEPENOM SUDU NA PONOVNO SUĐENjE.

(2 3) O svim žalbama protiv iste presude drugostepeni sud odlučuje jednom odlukom.

Član 391.

(1) Drugostepeni sud će uvažavajući žalbu ili po službenoj dužnosti presudom preinačiti prvostepenu presudu ako utvrdi da su odlučne činjenice u prvostepenoj presudi pravilno utvrđene i da se, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, po pravilnoj primeni zakona ima doneti drukčija presuda, a prema stanju stvari i u slučaju povrede iz člana 368. stav 1. tač. 5), 8) i 9) ovog zakonika.

(2) Ako drugostepeni sud nađe da postoje zakonski uslovi za izricanje sudske opomene, preinačiće rešenjem prvostepenu presudu i izreći će sudsku opomenu.

(3) Ako su se zbog preinačenja prvostepene presude stekli uslovi da se odredi, odnoso ukine pritvor na osnovu člana 142. stav 1. tačka 2) TAČKA 6. i člana 358. stav 2. ovog zakonika, drugostepeni sud će o tome doneti posebno rešenje, protiv koga nije dozvoljena žalba.

Član 395.

(1) Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu samo u sledećim slučajevima:

(1) PROTIV PRESUDE DRUGOSTEPENOG SUDA DOZVOLjENA JE ŽALBA SUDU KOJI ODLUČUJE U TREĆEM STEPENU SAMO U SLUČAJU AKO JE DRUGOSTEPENI SUD PREINAČIO PRVOSTEPENU PRESUDU KOJOM JE OPTUŽENI OSLOBOĐEN OD OPTUŽBE I IZREKAO PRESUDU KOJOM SE OPTUŽENI OGLAŠAVA KRIVIM.

1) ako je drugostepeni sud izrekao kaznu zatvora od TRIDESET DO četrdeset godina, ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je izrečena takva kazna;

2) ako je drugostepeni sud na osnovu održanog pretresa utvrdio činjenično stanje drugačije nego prvostepeni sud i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju presudu;

3) ako je drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim.

(2) O žalbi protiv drugostepene presude rešava sud trećeg stepena u sednici veća, shodno odredbama koje važe za postupak u drugom stepenu. Pred ovim sudom ne može se održati pretres.

(3) Odredbe člana 384. ovog zakonika primeniće se i na saoptuženog koji nije imao pravo da izjavi žalbu protiv drugostepene presude.

Član 398.

(1) Protiv rešenja istražnog sudije i protiv drugih rešenja suda donesenih u prvom stepenu, stranke i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kad u ovom zakoniku nije izrično određeno da žalba nije dozvoljena.

(2) Protiv rešenja veća donesenog pre i u toku istrage nije dozvoljena žalba, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno.

(3) Rešenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude mogu se pobijati samo u žalbi na presudu.

(4) Protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije VRHOVNOG KASACIONOG SUDA žalba nije dozvoljena, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Član 405.

(1) Pravnosnažna presuda može se preinačiti i bez ponavljanja krivičnog postupka:

1) ako je u dve ili više presuda, ODNOSNO REŠENjA O KAŽNjAVANjU protiv istog osuđenog pravnosnažno izrečeno više kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju;

2) ako je prilikom izricanja jedinstvene kazne, primenom odredaba o sticaju, uzeta kao utvrđena i kazna koja je već obuhvaćena u kazni izrečenoj po odredbama o sticaju u nekoj ranijoj presudi, ODNOSNO REŠENjU O KAŽNjAVANjU;

3) ako se pravnosnažna presuda kojom je za više krivičnih dela izrečena jedinstvena kazna ne bi mogla u jednom delu izvršiti zbog amnestije, pomilovanja ili iz drugih razloga.

(2) U slučaju iz tačke 1) stav 1. ovog člana, sud će novom presudom preinačiti ranije presude, ODNOSNO REŠENjA O KAŽNjAVANjU, u pogledu odluka o kazni i izreći jedinstvenu kaznu. Za donošenje nove presude nadležan je prvostepeni sud koji je sudio u stvari u kojoj je izrečena najstroža vrsta kazne, a kod istovrsnih kazni – sud koji je izrekao najveću kaznu, a ako su kazne jednake – sud koji je poslednji izrekao kaznu.

(3) U slučaju iz tačke 2) stav 1. ovog člana, preinačiće svoju presudu, ODNOSNO REŠENjE O KAŽNjAVANjU sud koji je prilikom izricanja jedinstvene kazne pogrešno uzeo u obzir kaznu koja je već obuhvaćena u nekoj ranijoj presudi . , ODNOSNO REŠENjU O KAŽNjAVANjU.

(4) U slučaju iz tačke 3) stav 1. ovog člana, sud koji je sudio u prvom stepenu preinačiće raniju presudu u pogledu kazne i izreći novu kaznu ili će utvrditi koliko se od kazne izrečene ranijom presudom ima izvršiti.

(5) Novu presudu donosi sud u sednici veća na predlog javnog tužioca ili osuđenog, a po saslušanju protivne stranke.

(6) Ako su u slučaju iz tač. 1) i 2) stava 1. ovog člana prilikom izricanja kazne uzete u obzir i presude, ODNOSNO REŠENjA O KAŽNjAVANjU drugih sudova, overeni prepis nove pravnosnažne presude dostaviće se i tim sudovima.

Član 421.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podiže javni tužilac određen zakonom. Vrhovni vojni tužilac podiže zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava Vrhovni vojni sud.

Član 428.

(1) Okrivljeni koji je pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora ili maloletničkog zatvora može podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude zbog povrede zakona u slučajevima predviđenim ovim zakonikom.

(2) Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude podnosi se u roku od mesec dana od dana kad je okrivljeni primio ODLUKU USTAVNOG SUDA ILI pravnosnažnu presudu domaćeg suda ili odlukom međunarodnog suda ILI DRUGOG NADLEŽNOG MEĐUNARODNOG ORGANA, U SKLADU SA POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM, kojom je utvrđena povreda njegovog prava ili osnovne slobode u krivičnom postupku pred domaćim sudom.

(3) Okrivljeni koji nije koristio redovni pravni lek protiv presude ne može podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, osim ako je presudom drugostepenog suda umesto oslobođenja od kazne, sudske opomene, uslovne osude ili novčane kazne, izrečena kazna zatvora, odnosno, umesto vaspitne mere kazna maloletničkog zatvora.

(3) OKRIVLJENI KOJI NIJE KORISTIO REDOVNI PRAVNI LEK PROTIV PRESUDE NE MOžE PODNETI ZAHTEV ZA ISPITIVANJE ZAKONITOSTI PRAVNOSNAžNE PRESUDE, OSIM AKO JE PRESUDOM DRUGOSTEPENOG SUDA UMESTO OSLOBOđENJA OD KAZNE, SUDSKE OPOMENE, USLOVNE OSUDE, RADA U JAVNOM INTERESU, ODUZIMANJA VOZAčKE DOZVOLE ILI NOVčANE KAZNE, IZREčENA KAZNA ZATVORA.

Član 430.

Zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude može se podneti u sledećim slučajevima:

1) zbog povrede krivičnog zakona na štetu osuđenog propisane u članu 369. tač. 1) do 4) i tačka 6) TAČ. 1) DO 3) I TAČKA 5) ovog zakonika, ili zbog povrede iz tačke 5) tog člana ako se prekoračenje ovlašćenja odnosi na odluku o kazni, meri bezbednosti ili oduzimanju imovinske koristi;

2) zbog povrede odredaba krivičnog postupka propisanih u članu 368. stav 1. tač. 1), 5), 8), 9) i 10) ovog zakonika, ili zbog učestvovanja u rešavanju u drugom, odnosno trećem stepenu sudije ili sudije-porotnika koji se morao izuzeti (član 40. tač. 1) do 5), ili zbog toga što je okrivljenom, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu ili pretresu pred drugostepenim sudom upotrebljava svoj jezik (član 9);

3) zbog povrede prava osuđenog na odbranu na glavnom pretresu ili zbog povrede odredaba krivičnog postupka u žalbenom postupku, ako je ta povreda bila od uticaja na donošenje pravilne presude.

4) ZBOG POVREDE PRAVA OSUĐENOG U KRIVIČNOM POSTUPKU KOJA JE UTVRĐENA ODLUKOM USTAVNOG ILI MEĐUNARODNOG SUDA ILI DRUGOG NADLEŽNOG MEĐUNARODNOG ORGANA, U SKLADU SA POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM.

D. POSEBNE ODREDBE ZA SKRAĆENI POSTUPAK, ZA POSTUPKE IZRICANjA KRIVIČNIH SANKCIJA BEZ GLAVNOG PRETRESA, I ZA IZRICANjE SUDSKE OPOMENE I ZA POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA

Član 436.

(1) Pritvor se može odrediti, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo:

1) ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost ili ako postoje druge okolnosti koje očigledno ukazuju na opasnost od bekstva;

2) ako je u pitanju krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine, a osobite okolnosti ukazuju da će okrivljeni dovršiti pokušano krivično delo ili da će izvršiti krivično delo kojim preti ILI DA ĆE PONOVITI KRIVIČNO DELO.

(2) Pre podnošenja optužnog predloga, pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu istražne radnje, ali ne duže od osam dana. O žalbi protiv rešenja o pritvoru rešava veće (član 24. stav 6).

(3) U pogledu pritvora od predaje optužnog predloga do izricanja prvostepene presude, primenjuju se shodno odredbe člana 146. ovog zakonika, s tim što je veće dužno da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za pritvor.

(4) Kad se okrivljeni nalazi u pritvoru, sud je dužan da postupa sa naročitom hitnošću.

Član 441.

(1) Sudija će odbiti optužni predlog ili privatnu tužbu ako nađe da postoje razlozi za obustavljanje postupka predviđeni u članu 274. stav 1. tač. 1) do 3) TAČ. 1) I 2) ovog zakonika, a ako su sprovedene istražne radnje – i iz razloga predviđenog u tački 4) TAČKI 3) tog člana.

(2) Rešenje sa kratkim obrazloženjem dostavlja se javnom tužiocu, oštećenom kao tužiocu, ili privatnom tužiocu, kao i okrivljenom OSUMNjIČENOM.

Član 446.

(1) Glavni pretres počinje objavljivanjem glavne sadržine optužnog predloga ili privatne tužbe. Započeti glavni pretres dovršiće se po mogućnosti bez prekidanja.

(2) U slučaju potpunog priznanja okrivljenog datog na glavnom pretresu, koje je potkrepljeno drugim dokazima, sud će uz saglasan predlog stranaka prekinuti dokazni postupak i preći na izricanje krivične sankcije, osim ako posumnja u istinitost priznanja.

(3) Pod uslovima iz stava 2. ovog člana sud može izreći sledeće krivične sankcije: sudsku opomenu, uslovnu osudu, KAZNU ODUZIMANjA VOZAČKE DOZVOLE, KAZNU RADA U JAVNOM INTERESU, novčanu kaznu i kaznu zatvora do jedne godine, a uz njih jednu ili više sledećih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upravljanja motornog vozila i oduzimanje imovinske koristi. Za krivična dela iz člana 443. stav 2. ovog zakonika kazna zatvora ne može biti veća od tri godine.

(4) Ako u toku ili po završetku glavnog pretresa sudija nađe da je za suđenje nadležan viši sud, dostaviće spise nadležnom javnom tužiocu, a ako nađe da je za suđenje nadležno veće, obrazovaće se veće i glavni pretres će početi iznova. Kad utvrdi da postoji koji od drugih razloga iz člana 349. ovog zakonika, sudija će rešenjem odbaciti optužbu.

(5) Po zaključenju glavnog pretresa, sud će odmah izreći presudu i objaviti je s bitnim razlozima. Presuda se mora izraditi pismeno u roku od osam dana od dana objavljivanja.

(6) Protiv presude žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.

(7) Stranke i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu odmah po objavljivanju presude. U takvom slučaju prepis presude dostaviće se stranci i oštećenom samo ako to zahtevaju. Ako su se obe stranke i oštećeni po objavljivanju presude odrekli prava na žalbu i ako niko od njih nije zahtevao dostavljanje presude, pismeno izrađena presuda ne mora da sadrži obrazloženje.

(8) Odredbe člana 358. ovog zakonika shodno će se primenjivati i u pogledu ukidanja pritvora posle izricanja presude.

(9) Kad sud izrekne kaznu zatvora, može se odrediti da se okrivljeni stavi u pritvor, odnosno da ostane u pritvoru, ako postoje razlozi iz člana 436. stav 1. ovog zakonika. Pritvor u takvom slučaju može trajati do pravnosnažnosti presude, ali najduže dok okrivljenom ne istekne kazna koju je izrekao prvostepeni sud.

(10) Ako javni tužilac nije prisustvovao glavnom pretresu (član 445. stav 1), oštećeni ima pravo da u svojstvu tužioca izjavi žalbu protiv presude, bez obzira da li se žali i javni tužilac.

Član 447.

(1) Pre zakazivanja glavnog pretresa za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi, sudija može pozvati samo privatnog tužioca i okrivljenog OSUMNjIČENOG da određenog dana dođu u sud radi prethodnog razjašnjavanja stvari, ako smatra da bi to bilo celishodno za brže okončanje postupka. Okrivljenom OSUMNjIČENOM se uz poziv dostavlja i prepis privatne tužbe.

(2) Ako ne dođe do izmirenja stranaka IZMIRENjA PRIVATNOG TUŽIOCA I OSUMNjIČENOG i povlačenja privatne tužbe, sudija će uzeti izjave od stranaka OD NjIH i pozvati ih da stave svoje predloge u pogledu pribavljanja dokaza.

(3) Ako sudija ne nađe da postoje uslovi za odbacivanje tužbe, doneće odluku o tome koji će se dokazi izvesti na glavnom pretresu i zakazaće, po pravilu, odmah glavni pretres i saopštiće to strankama.

(4) Ako sudija smatra da nije potrebno pribavljanje dokaza, a ne postoje neki drugi razlozi za posebno zakazivanje glavnog pretresa, može odmah otvoriti glavni pretres i po izvođenju dokaza koji se nalaze pred sudom doneti odluku povodom privatne tužbe. Na ovo će se posebno upozoriti privatni tužilac i okrivljeni OSUMNjIČENI prilikom dostavljanja poziva.

(5) Za neodazivanje privatnog tužioca na poziv iz stava 1. ovog člana važi odredba člana 59. ovog zakonika.

(6) U slučaju nedolaska okrivljenog, ako je sudija odlučio da otvori glavni pretres, primeniće se odredba člana 445. stav 3. ovog zakonika.

Član 450.

Rešenjem o kažnjavanju sudija može izreći novčanu kaznu, KAZNU RADA U JAVNOM INTERESU, KAZNU ODUZIMANjA VOZAČKE DOZVOLE ili uslovnu osudu i uz njih jednu ili više od sledećih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upravljanja motornim vozilom i oduzimanje imovinske koristi.

Član 451.

(1) Pre nego što utvrdi da li postoje pretpostavke za donošenje rešenja o kažnjavanju, sudija će postupiti po odredbama člana 439. stav 1. do člana 441. ovog zakonika. Ako sudija utvrdi da pretpostavke za donošenje rešenja o kažnjavanju nisu ispunjene, dostaviće optužbu okrivljenom OSUMNjIČENOM i odmah će zakazati glavni pretres.

(2) Ako se sudija složi sa predlogom javnog tužioca, pribaviće podatke o ranijim osudama, a po potrebi, i o ličnosti okrivljenog, a zatim će, nakon saslušanja okrivljenog, doneti rešenje o kažnjavanju.

(3) Rešenje o kažnjavanju mora da sadrži naznačenje da je predlog javnog tužioca prihvaćen; lične podatke okrivljenog; delo za koje se oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela i od kojih zavisi primena određene odredbe krivičnog zakona; zakonski naziv krivičnog dela i koje su odredbe krivičnog i drugog zakona primenjene; odluku o izrečenoj novčanoj kazni i meri, kao i odluku o upućivanju ovlašćenog lica na ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u parničnom postupku; obrazloženje izrečene kazne i mere; pouku o pravu na prigovor, kao i upozorenje da će po proteku roka za prigovor, ako ne bude podnesen, rešenje o kažnjavanju postati pravnosnažno.

Član 457.

(1) Pod uslovima iz člana 455. istražni sudija može izreći novčanu kaznu, KAZNU RADA U JAVNOM INTERESU, KAZNU ODUZIMANjA VOZAČKE DOZVOLE, uslovnu osudu i kaznu zatvora do jedne godine, a uz njih jednu ili više sledećih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upravljanja motornim vozilom i oduzimanje imovinske koristi.

(2) Troškovi postupka iz člana 455. padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Član 461.

(1) Rešenje o sudskoj opomeni može se pobijati zbog osnova navedenih u članu 367. tač. 1) do 3) ovog zakonika, kao i zbog toga što nisu postojale okolnosti koje opravdavaju izricanje sudske opomene.

(2) Ako rešenje o sudskoj opomeni sadrži odluku o merama bezbednosti, o oduzimanju imovinske koristi, o troškovima krivičnog postupka, o imovinskopravnom zahtevu ili o javnom objavljivanju, ova odluka se može pobijati iz razloga što sud nije pravilno primenio meru bezbednosti ili oduzimanje imovinske koristi, odnosno što je odluku o troškovima krivičnog postupka, o imovinskopravnom zahtevu ili o javnom objavljivanju doneo protivno zakonskim odredbama.

(2) AKO REŠENjE O SUDSKOJ OPOMENI SADRŽI ODLUKU O MERI BEZBEDNOSTI ILI O ODUZIMANjU IMOVINSKE KORISTI, MOŽE SE POBIJATI ZBOG OSNOVA NAVEDENOG U ČLANU 371. STAV 2. OVOG ZAKONIKA.

(3) AKO REŠENjE O SUDSKOJ OPOMENI SADRŽI ODLUKU O IMOVINSKOPRAVNOM ZAHTEVU ILI O TROŠKOVIMA KRIVIČNOG POSTUPKA, MOŽE SE POBIJATI ZBOG OSNOVA NAVEDENOG U ČLANU 371. STAV 3. OVOG ZAKONIKA.

Član 462.

Povreda krivičnog zakona u slučaju izricanja sudske opomene postoji, osim po pitanjima navedenim u članu 369. tač. 1) do 4) TAČ. 1) DO 3) ovog zakonika, i kad je odlukom o sudskoj opomeni, meri bezbednosti, oduzimanju imovinske koristi ili o javnom objavljivanju prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu.

Glava XXXIXa

POSEBNE ODREDBE O POSTUPKU ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Član 504a

(1) Odredbe ove glave sadrže posebna pravila za krivično gonjenje učinilaca krivičnih dela organizovanog kriminala, za postupak oduzimanja predmeta i imovinske koristi i postupak međunarodne saradnje u otkrivanju i krivičnom gonjenju učinilaca krivičnih dela organizovanog kriminala.

(2) Ako u odredbama ove glave za slučajeve iz stava 1. ovog člana nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

(3) Odredbe ove glave primenjuju se na slučajeve osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo rezultat organizovanog delovanja više od dva lica čiji je cilj vršenje teških krivičnih dela radi sticanja dobiti ili moći.

(4) Pored uslova iz stava 3. ovog člana, za postojanje krivičnog dela organizovanog kriminala mora da su ispunjeni još najmanje tri od sledećih uslova: da je svaki član kriminalne organizacije imao unapred određeni zadatak ili ulogu; da je delatnost kriminalne organizacije planirana na duže vreme ili neograničeno; da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila interne kontrole i discipline članova; da se delatnost organizacije planira i vrši u međunarodnim razmerama; da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastrašivanje ili da postoji spremnost za njihovu primenu; da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture; da se koristi pranje novca ili nezakonito stečene dobiti i da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast, medije, izvršnu ili sudsku vlast ili na druge društvene ili ekonomske činioce.

Član 504b

Službena lica koja učestvuju u krivičnom postupku za krivična dela organizovanog kriminala dužna su da postupaju hitno.

Član 504v

(1) Podaci o pretkrivičnom i istražnom postupku za dela organizovanog kriminala predstavljaju službenu tajnu. Osim službenih lica te podatke ne mogu odavati ni drugi učesnici tih postupaka kojima oni postanu dostupni. Službeno lice pred kojim se vodi postupak dužno je da učesnika postupka obavesti o dužnosti čuvanja tajne.

(2) Podaci o pretkrivičnom postupku koji se odnose na krivična dela organizovanog kriminala mogu se objaviti samo na osnovu pismenog odobrenja nadležnog javnog tužioca.

(3) Podaci o istražnom postupku mogu se objaviti samo na osnovu pismenog odobrenja istražnog sudije uz prethodno pribavljenu saglasnost javnog tužioca.

Član 504g

U postupku za krivična dela organizovanog kriminala u prvom stepenu sudi veće sastavljeno od trojice sudija, a u drugom stepenu veće sastavljeno od pet sudija.

Član 504d

(1) Javni tužilac može sudu predložiti da se kao svedok sasluša pripadnik kriminalne organizacije (u daljem tekstu: svedok saradnik) protiv koga je podneta krivična prijava ili se vodi krivični postupak za delo organizovanog kriminala, pod uslovom da postoje olakšavajuće okolnosti na osnovu kojih se prema krivičnom zakonu može osloboditi od kazne ili mu se kazna može ublažiti i ako je značaj njenog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili sprečavanje drugih krivičnih dela kriminalne organizacije pretežniji od štetnih posledica krivičnog dela koje je učinio.

(2) Predlog iz stava 1. ovog člana javni tužilac može da podnese do završetka glavnog pretresa.

Član 504đ

(1) Pre podnošenja zahteva, javni tužilac će upozoriti svedoka saradnika na dužnosti iz člana 102. stav 2. i člana 106. ovog zakonika. Na pogodnost oslobađanja od dužnosti svedočenja iz člana 98. ovog zakonika i dužnosti odgovaranja na pojedina pitanja iz člana 100. ovog zakonika svedok saradnik se ne može pozvati.

(2) Upozorenje iz stava 1. ovog člana, odgovori svedoka saradnika i njegova izjava da će dati iskaz o svemu što mu je poznato i da neće ništa prećutati, javni tužilac će uneti u zapisnik koji potpisuje i svedok saradnik. Zapisnik se prilaže uz predlog sudu iz člana 504d ovog zakonika.

(3) Svedok saradnik ne može biti lice za koje postoji osnovana sumnja da je organizator kriminalne grupe.

Član 504e

(1) O predlogu javnog tužioca iz člana 504d ovog zakonika u istrazi i do početka glavnog pretresa odlučuje veće iz člana 24. stav 6. ovog zakonika, a na glavnom pretresu veće pred kojim se drži glavni pretres.

(2) Na sednicu veća će se pozvati javni tužilac, lice predloženo za svedoka saradnika i njegov branilac. Sednica se drži bez prisustva javnosti.

(3) Protiv rešenja veća iz stava 1. ovog člana kojim se predlog javnog tužioca odbija žalbu može izjaviti javni tužilac u roku od 48 sati od prijema rešenja. Odluku o žalbi donosi viši sud u roku od tri dana od prijema žalbe i spisa prvostepenog suda.

(4) Ako usvoji predlog javnog tužioca, veće će odrediti da se iz spisa izdvoje zapisnici i službene beleške o ranijim iskazima svedoka saradnika koje je dao kao osumnjičeni ili okrivljeni, i oni se ne mogu upotrebiti kao dokaz u krivičnom postupku, osim u slučaju iz člana 504i ovog zakonika.

Član 504ž

(1) Prilikom saslušanja svedoka saradnika javnost je isključena, osim ako veće na predlog javnog tužioca i uz saglasnost svedoka ne odluči drugačije.

(2) Pre donošenja odluke iz stava 1. ovog člana, predsednik veća će uz prisustvo branioca upoznati svedoka saradnika sa predlogom javnog tužioca i obavestiti ga o njegovom pravu da bude saslušan bez prisustva javnosti. Izjava svedoka saradnika da bude saslušan uz prisustvo javnosti uneće se u zapisnik.

Član 504z

(1) Svedok saradnik koji je sudu dao iskaz u skladu sa obavezama iz člana 504đ st. 1. i 2. ovog zakonika, ne može biti gonjen za krivično delo organizovanog kriminala za koje se vodi postupak.

(2) U slučaju iz stava 1. ovog člana javni tužilac će odustati od krivičnog gonjenja svedoka saradnika najkasnije do glavnog pretresa koji se vodi protiv drugih pripadnika kriminalne organizacije, a sud će izreći presudu kojom se optužba protiv svedoka saradnika odbije.

(3) U slučaju iz stava 2. ovog člana odredbe člana 61. ovog zakonika neće se primenjivati.

Član 504i

(1) Ako svedok saradnik ne postupi u skladu sa obavezama iz člana 504đ st. 1. i 2. ovog zakonika ili ako pre pravnosnažno okončanog postupka izvrši novo krivično delo organizovanog kriminala, javni tužilac će nastaviti krivično gonjenje, odnosno pokrenuti krivični postupak.

(2) Ako se u toku postupka otkrije neko ranije izvršeno krivično delo svedoka saradnika, javni tužilac će postupiti u skladu sa odredbama člana 504d ovog zakonika.

Član 504j

Iskazi i obaveštenja koje je javni tužilac prikupio u pretkrivičnom postupku mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, ali se odluka ne može zasnivati samo na njima.

Član 504k

(1) Javni tužilac može zahtevati da nadležni državni organ, bankarska ili druga finansijska organizacija obavi kontrolu poslovanja određenih lica i da mu dostavi dokumentaciju i podatke koji mogu poslužiti kao dokazi o krivičnom delu ili imovini pribavljenoj krivičnim delom, kao i obaveštenja o sumnjivim novčanim transakcijama u smislu Konvencije o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom.

(2) Pod uslovima iz stava 1. ovog člana javni tužilac može naložiti da nadležni organ ili organizacija privremeno obustavi isplatu, odnosno izdavanje sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta.

(3) U zahtevu iz st. 1. i 2. ovog člana javni tužilac će bliže označiti sadržaj mere ili radnje koju nalaže.

Član 504l

(1) Ako organi unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku preduzmu neku radnju za krivično delo organizovanog kriminala, o tome će odmah obavestiti nadležnog javnog tužioca.

(2) Javni tužilac može zahtevati da organi unutrašnjih poslova preduzmu određene mere ili radnje u datom roku i da ga o tome obaveste.

(3) Neizvršene određene mere i prekoračenje datog roka organ unutrašnjih poslova dužan je da posebno obrazloži.

Član 504lj

(1) Istražni sudija, na zahtev javnog tužioca, može prema licu za koje postoje osnovi sumnje da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo organizovanog kriminala, pored mera iz čl. 232. i 234. ovog zakonika, da odobri i primenu mera: pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angažovanje prikrivenih islednika, ako se krivično delo organizovanog kriminala na drugi način ne bi moglo otkriti, dokazati ili sprečiti, ili bi to bilo povezano sa znatnim teškoćama.

(2) Pismena i obrazložena naredba istražnog sudije kojom se određuju mere iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o licu prema kome se mera sprovodi, opis krivičnog dela, način, obim, mesto i trajanje mere.

(3) Mere iz stava 1. ovog člana mogu trajati šest meseci. Na obrazloženi predlog javnog tužioca istražni sudija može određenu meru produžiti najviše dva puta u trajanju po tri meseca. Prilikom određivanja i produženja mere istražni sudija će posebno oceniti da li je primena mere neophodna i da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana.

Član 504m

(1) Mere iz člana 504lj ovog zakonika izvršavaju organi unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija. O izvršenju mere organi unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija sačinjavaju dnevne izveštaje koje zajedno sa prikupljenom dokumentacijom dostavljaju istražnom sudiji i javnom tužiocu na njihov zahtev.

(2) Po izvršenju mere iz člana 504lj ovog zakonika organi unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija dostavljaju istražnom sudiji i javnom tužiocu poseban izveštaj koji sadrži: vreme početka i završetka mere, podatke o službenom licu koje je meru sprovelo, opis tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvaćenih merom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primenjene mere.

(3) Uz izveštaj iz stava 2. ovog člana organ unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija dostavljaju javnom tužiocu celokupnu dokumentaciju fotografskog, video, audio ili elektronskog zapisa i sve druge dokaze koje je primenom mere prikupio.

Član 504n

(1) Primena mere iz člana 504lj ovog zakonika prestaje kad istekne rok na koji je određene ili kad prestanu razlozi zbog kojih je bila određena.

(2) Ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci po prestanku mere iz člana 504lj ovog zakonika, svi prikupljeni podaci moraju biti uništeni, a o primeni mere obavestiće se lica na koja se ti podaci odnose, ako se može utvrditi njihov identitet.

(3) Podaci prikupljeni primenom mera iz člana 504lj ovog zakonika koji se odnose na krivično delo koje ne predstavlja delo organizovanog kriminala, ne mogu se koristiti u krivičnom postupku koji se vodi za to krivično delo.

Član 504nj

(1) Prikrivenog islednika određuje ministar nadležan za unutrašnje poslove odnosno direktor Bezbednosno-informativne agencije ili lice koje oni ovlaste.

(2) Prikriveni islednik može biti i lice zaposleno u državnim organima.

(3) Zabranjeno je i kažnjivo da prikriveni islednik podstiče na izvršenje krivičnih dela.

(4) Prikriveni islednik se u krivičnom postupku može saslušati kao svedok. Saslušanje će se obaviti tako da se ne otkrije identitet svedoka. Podaci o identitetu prikrivenog islednika koji se saslušava kao svedok predstavljaju službenu tajnu.

(5) Ako je naredbom istražnog sudije predviđeno, prikriveni islednik može upotrebiti tehnička sredstva za snimanje razgovora i ući u tuđi stan i druge prostorije.

Član 504o

(1) Meru kontrolisane isporuke, kojom se dozvoljava da nelegalne ili sumnjive pošiljke izađu, pređu ili uđu na teritoriju jedne ili više država, uz znanje i pod nadzorom njihovih nadležnih organa u cilju sprovođenja istrage i identifikovanja lica umešanih u izvršenje krivičnog dela, odobrava javni tužilac, a sprovode organi unutrašnjih poslova. Pismeno odobrenje javni tužilac izdaje za svaku isporuku posebno.

(2) Kontrolisana isporuka se sprovodi po pravilima iz člana 11. Konvencije ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci, uz saglasnost zainteresovanih država i na osnovu principa reciprociteta.

Član 504p

Javni tužilac može odrediti da se određenom svedoku, svedoku saradniku i članovima njihove uže porodice obezbedi posebna zaštita.

Član 504r

(1) Ako postoje osnovi sumnje ili osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo organizovanog kriminala, sud može odrediti meru privremenog oduzimanja predmeta i imovinske koristi i van uslova predviđenih u odredbama čl. 82. do 88. i čl. 513. do 520. ovog zakonika.

(2) Ako odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku privremenog oduzimanja predmeta i imovinske koristi iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvršnom postupku i odgovarajuće odredbe ovog zakonika.

Član 504s

(1) O merama privremenog oduzimanja predmeta i imovinske koristi odlučuje istražni sudija, odnosno veće pred kojim se drži glavni pretres. O žalbama protiv rešenja odlučuje veće iz člana 26. stav 4, odnosno viši sud.

(2) Postupak za izricanje mera iz stava 1. ovog člana pokreće javni tužilac.

(3) Zahtev javnog tužioca iz stava 2. ovog člana sadrži: kratak opis krivičnog dela i njegov zakonski naziv, opis predmeta ili imovinske koristi ostvarenih krivičnim delom organizovanog kriminala, podatke o licu koje te predmete ili imovinsku korist poseduje, razloge za sumnju da su predmeti, odnosno imovinska korist potekli iz krivičnog dela i razloge za verovatnoću da će do kraja krivičnog postupka biti znatno otežano ili onemogućeno oduzimanje predmeta ili imovinske koristi koji su stečeni izvršenjem krivičnog dela organizovanog kriminala.

Član 504t

(1) U rešenju o izricanju mere privremenog oduzimanja predmeta ili imovinske koristi sud će označiti vrednost i vrstu predmeta, odnosno imovinske koristi i vreme na koje se oduzimaju.

(2) U rešenju iz stava 1. ovog člana sud može odrediti da se mera ne odnosi na predmete ili imovinsku korist koje treba izuzeti primenom pravila o zaštiti savesnih sticaoca.

(3) Žalba protiv rešenja iz stava 1. ovog člana suda ne odlaže izvršenje.

(4) Obrazloženo rešenje iz stava 1. ovog člana sud će dostaviti licu na koje se mera odnosi, banci ili drugoj organizaciji nadležnoj za platni promet, a po potrebi i drugim licima i državnim organima.

Član 504ć

(1) Ako bude izjavljena žalba protiv rešenja o izricanju mere privremenog oduzimanja predmeta ili imovinske koristi veće iz člana 26. stav 4, odnosno veće višeg suda zakazaće ročište na koje će pozvati lice na koje se rešenje odnosi, njegovog branioca i javnog tužioca.

(2) Ročište iz stava 1. ovog člana održaće se u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe. Na tom ročištu saslušaće se pozvana lica. Njihov nedolazak ne sprečava održavanje ročišta.

(3) Veće će meru iz stava 1. ovog člana ukinuti ako se verodostojnim ispravama dokaže zakonitost porekla predmeta ili imovinske koristi i ako se učini verovatnim da predmeti ili imovinska korist ne potiču iz krivičnog dela organizovanog kriminala, niti da su pribavljeni prikrivanjem porekla i osnova sticanja.

Član 504u

(1) Mera privremenog oduzimanja predmeta i imovinske koristi može trajati najduže do okončanja krivičnog postupka pred prvostepenim sudom.

(2) Ako je mera iz stava 1. ovog člana određena pre pokretanja krivičnog postupka, ukinuće se ako krivični postupak za krivično delo organizovanog kriminala ne bude pokrenut u roku od tri meseca od dana donošenja rešenja kojim je mera određena.

(3) Pre isteka rokova iz st. 1. i 2. ovog člana, mera se može ukinuti po službenoj dužnosti suda ili na zahtev javnog tužioca ili zainteresovanog lica, ako se pokaže da nije potrebna ili opravdana s obzirom na težinu krivičnog dela, imovinske prilike lica na koje se odnosi ili prilike lica koje je po zakonu ono dužno da izdržava i okolnosti slučaja koje pokazuju da oduzimanje predmeta ili imovinske koristi neće biti onemogućeno ili znatno otežano do završetka krivičnog postupka.

Član 504f

(1) Meru privremenog oduzimanja predmeta ili imovinske koristi izvršava sud nadležan za sprovođenje izvršenja po Zakonu o izvršnom postupku.

(2) Za sporove koji nastanu povodom izvršenja nadležan je sud iz stava 1. ovog člana.

(3) Danom otvaranja stečajnog postupka prema licu kod koga se nalaze predmeti ili imovinska korist koji su privremeno oduzeti, stiče se pravo na podnošenje izlučne tužbe u pogledu tih predmeta i imovinske koristi kao dospelim iznosima.

Član 504h

Imovinom i sredstvima koji su privremeno oduzeti upravlja nadležni državni organ dok mera traje.

GLAVA XXIXA

POSEBNE ODREDBE O POSTUPKU ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGA IZUZETNO TEŠKA KRIVIČNA DELA

1. OPšTE ODREDBE

ČLAN 504A

(1) ODREDBE OVE GLAVE SADRžE POJEDINA POSEBNA PROCESNA PRAVILA ZA KRIVIčNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGA IZUZETNO TEšKA KRIVIčNA DELA, ZA POSTUPAK ODUZIMANJA PREDMETA I IMOVINSKE KORISTI I POSTUPAK MEđUNARODNE SARADNJE U OTKRIVANJU I KRIVIčNOM GONJENJU UčINILACA TIH KRIVIčNIH DELA.

(2) AKO ODREDBAMA OVE GLAVE ZA SLUčAJEVE IZ STAVA 1. OVOG čLANA NIJE POSEBNO PROPISANO, SHODNO ćE SE PRIMENJIVATI OSTALE ODREDBE OVOG ZAKONIKA.

(3) ORGANIZOVANI KRIMINAL IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PREDSTAVLJA VRšENJE KRIVIčNIH DELA OD STRANE ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPE ILI NJENIH PRIPADNIKA.

(4) POD ORGANIZOVANOM KRIMINALNOM GRUPOM IZ STAVA 3. OVOG čLANA PODRAZUMEVA SE GRUPA OD TRI ILI VIšE LICA, KOJA POSTOJI ODREđENO VREME I DELUJE SPORAZUMNO U CILJU VRšENJA JEDNOG ILI VIšE KRIVIčNIH DELA ZA KOJA JE PROPISANA KAZNA ZATVORA OD čETIRI GODINE ILI TEžA KAZNA, RADI STICANJA, POSREDNO ILI NEPOSREDNO, FINANSIJSKE ILI DRUGE MATERIJALNE KORISTI.

(5) U KRIVIčNA DELA KORUPCIJE IZ STAVA 1. OVOG čLANA I AKO NISU REZULTAT DELOVANJA ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPE, SPADAJU KRIVIčNA DELA: ZLOUPOTREBA SLUžBENOG POLOžAJA (čLAN 359. KRIVIčNOG ZAKONIKA), PROTIVZAKONITO POSREDOVANJE (čLAN 366. KRIVIčNOG ZAKONIKA), PRIMANJE MITA (čLAN 367. KRIVIčNOG ZAKONIKA) I DAVANJE MITA (čLAN 368. KRIVIčNOG ZAKONIKA).

(6) U DRUGA IZUZETNO TEšKA KRIVIčNA DELA IZ STAVA 1. OVOG čLANA I AKO NISU REZULTAT DELOVANJA ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPE, SPADAJU KRIVIčNA DELA: UBISTVO (čLAN 113. KRIVIčNOG ZAKONIKA), TEšKO UBISTVO (čLAN 114. KRIVIčNOG ZAKONIKA), OTMICA (čLAN 134. KRIVIčNOG ZAKONIKA), RAZBOJNIšTVO (čLAN 206. ST. 2. I 3. KRIVIčNOG ZAKONIKA), IZNUDA (čLAN 214. ST. 3. I 4. KRIVIčNOG ZAKONIKA), FALSIFIKOVANJE NOVCA (čLAN 223. ST. 1. DO 3. KRIVIčNOG ZAKONIKA), PRANJE NOVCA (čLAN 231. ST. 1. I 2. KRIVIčNOG ZAKONIKA), PROUZROKOVANJE LAžNOG STEčAJA (čLAN 236. KRIVIčNOG ZAKONIKA), NEOVLAšćENA PROIZVODNJA, DRžANJE I STAVLJANJE U PROMET OPOJNIH DROGA (čLAN 246. ST. 1. I 2. KRIVIčNOG ZAKONIKA), KRIVIčNA DELA PROTIV USTAVNOG UREđENJA I BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE (čL. 305. DO 321. KRIVIčNOG ZAKONIKA), SPREčAVANJE I OMETANJE DOKAZIVANJA (čLAN 336. KRIVIčNOG ZAKONIKA), NEDOZVOLJENO DRžANJE ORUžJA I EKSPLOZIVNIH MATERIJA (čLAN 348. STAV 3. KRIVIčNOG ZAKONIKA), NEDOZVOLJEN PRELAZ DRžAVNE GRANICE I KRIJUMčARENJE LJUDI (čLAN 350. ST. 2. I 3. KRIVIčNOG ZAKONIKA), TRGOVINA LJUDIMA (čLAN 388. KRIVIčNOG ZAKONIKA), TRGOVINA DECOM RADI USVOJENJA (čLAN 389. KRIVIčNOG ZAKONIKA) I FINANSIRANJE TERORIZMA (čLAN 393. KRIVIčNOG ZAKONIKA).

(7) ODREDBE OVE GLAVE KOJE SE ODNOSE NA KRIVIčNA DELA IZ STAVA 3. OVOG čLANA PRIMENJUJU SE I U POSTUPKU ZA KRIVIčNA DELA IZ čL. 370. DO 386. KRIVIčNOG ZAKONIKA, KAO I U POSTUPKU ZA TEšKA KRšENJA MEđUNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA IZVRšENA NA TERITORIJI BIVšE JUGOSLAVIJE OD 1. JANUARA 1991. GODINE, KOJA SU NAVEDENA U STATUTU MEđUNARODNOG KRIVIčNOG SUDA ZA BIVšU JUGOSLAVIJU.

(8) ODREDBE OVE GLAVE KOJE SE ODNOSE NA KRIVIčNA DELA IZ STAVA 3. OVOG čLANA PRIMENJUJU SE I U POSTUPKU ZA KRIVIčNO DELO IZ čLANA 333. KRIVIčNOG ZAKONIKA, AKO JE IZVRšENO U VEZI SA KRIVIčNIM DELIMA IZ STAVA 7. OVOG čLANA.

ČLAN 504B

SLUžBENA LICA KOJA UčESTVUJU U KRIVIčNOM POSTUPKU ZA KRIVIčNA DELA IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA DUžNA SU DA POSTUPAJU HITNO.

ČLAN 504V

(1) PODACI O PRETKRIVIčNOM I ISTRAžNOM POSTUPKU ZA KRIVIčNA DELA IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA PREDSTAVLJAJU SLUžBENU TAJNU. OSIM SLUžBENIH LICA TE PODATKE NE MOGU ODAVATI NI DRUGI UčESNICI POSTUPKA KOJIMA ONI POSTANU DOSTUPNI. SLUžBENO LICE PRED KOJIM SE VODI POSTUPAK DUžNO JE DA UčESNIKA POSTUPKA OBAVESTI O DUžNOSTI čUVANJA TAJNE.

(2) PODACI O PRETKRIVIčNOM I ISTRAžNOM POSTUPKU KOJI SE ODNOSE NA KRIVIčNA DELA IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA MOGU SE OBJAVITI SAMO NA OSNOVU PISMENOG ODOBRENJA NADLEžNOG JAVNOG TUžIOCA, ODNOSNO ISTRAžNOG SUDIJE.

ČLAN 504G

(1) U POSTUPKU ZA KRIVIčNA DELA IZ čLANA 504A STAV 3. OVOG ZAKONIKA U PRVOM STEPENU SUDI VEćE SASTAVLJENO OD TROJICE SUDIJA, A U DRUGOM STEPENU VEćE SASTAVLJENO OD PETORICE SUDIJA.

(2) ŽALBU PROTIV PRESUDE PRVOSTEPENOG SUDA U POSTUPKU ZA KRIVIčNA DELA IZ čLANA 504A STAV 3. OVOG ZAKONIKA OVLAšćENA LICA MOGU IZAJVITI U ROKU OD 30 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA PRESUDE.

ČLAN 504D

(1) U POSTUPKU ZA KRIVIčNA DELA IZ čLANA 504A STAV 3. OVOG ZAKONIKA NE PRIMENJUJU SE POSEBNE ODREDBE O SKRAćENOM POSTUPKU (GLAVA XXVI) I O POSTUPKU ZA IZRICANJE KRIVIčNIH SANKCIJA BEZ GLAVNOG PRETRESA (GLAVA XXVII).

(2) PREMA PRITVORENOM ORGANIZATORU KRIMINALNE GRUPE U POSTUPKU ZA KRIVIčNA DELA IZ čLANA 504A STAV 3. MOGU SE PRIMENITI I MERE POSEBNOG NADZORA PROPISANE POSEBNIM ZAKONOM.

ČLAN 504đ

(1) AKO ORGANI UNUTRAšNJIH POSLOVA U PRETKRIVIčNOM POSTUPKU PREDUZMU NEKU RADNJU ZA KRIVIčNO DELO IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA, DUžNI SU DA O TOME ODMAH OBAVESTE NADLEžNOG JAVNOG TUžIOCA.

(2) JAVNI TUžILAC MOžE ZAHTEVATI DA ORGANI UNUTRAšNJIH POSLOVA PREDUZMU ODREđENE MERE ILI RADNJE U DATOM ROKU I DA GA O TOME OBAVESTE.

(3) NEIZVRšENJE ZAHTEVA IZ STAVA 2. OVOG čLANA ILI PREKORAčENJE ODREđENOG ROKA ORGAN UNUTRAšNJIH POSLOVA DUžAN JE DA JAVNOM TUžIOCU POSEBNO OBRAZLOžI.

(4) ISKAZI I OBAVEšTENJA KOJE JE JAVNI TUžILAC PRIKUPIO U PRETKRIVIčNOM POSTUPKU MOGU SE KORISTITI KAO DOKAZ U KRIVIčNOM POSTUPKU, ALI SE ODLUKA NE MOžE ZASNIVATI SAMO NA NJIMA.

2. POSEBNE MERE ORGANA GONJENJA ZA OTKRIVANJE I DOKAZIVANJE KRIVIčNIH DELA IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA

ČLAN 504E

(1) NA PISMENI I OBRAZLOžENI PREDLOG JAVNOG TUžIOCA ISTRAžNI SUDIJA MOžE NAREDITI NADZOR I SNIMANJE TELEFONSKIH I DRUGIH RAZGOVORA ILI KOMUNIKACIJA DRUGIM TEHNIčKIM SREDSTVIMA I OPTIčKA SNIMANJA LICA ZA KOJE POSTOJE OSNOVI SUMNJE DA JE SAMOSTALNO ILI SA DRUGIM LICIMA UčINILO KRIVIčNO DELO IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA, AKO SE NA DRUGI NAčIN NE MOGU PRIKUPITI DOKAZI ZA KRIVIčNO GONJENJE ILI BI NJIHOVO PRIKUPLJANJE MOGLO DA UGROZI žIVOT ILI ZDRAVLJE LJUDI.

(2) MERE IZ STAVA 1. OVOG čLANA IZUZETNO SE MOGU ODREDITI I AKO POSTOJE OSNOVI SUMNJE DA SE PRIPREMA NEKO OD KRIVIčNIH DELA IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA, A OKOLNOSTI SLUčAJA UKAZUJU DA SE NA DRUGI NAčIN KRIVIčNO DELO NE BI MOGLO OTKRITI, SPREčITI ILI DOKAZATI, ILI BI TO IZAZVALO NESRAZMERNE TEšKOćE ILI VELIKU OPASNOST.

(3) MERE IZ STAVA 1. OVOG čLANA ODREđUJE ISTRAžNI SUDIJA OBRAZLOžENOM NAREDBOM. U NAREDBI SE NAVODE PODACI O LICU PREMA KOJEM SE MERA PRIMENJUJE, DOKAZI NA KOJIMA SE ZASNIVA SUMNJA, NAčIN SPROVOđENJA, OBIM I TRAJANJE MERA. MERE MOGU TRAJATI NAJDUžE šEST MESECI, A ZBOG VAžNIH RAZLOGA MOGU BITI PRODUžENE JOš NAJVIšE DVA PUTA U TRAJANJU OD PO TRI MESECA. IZVOđENJE MERA SE PREKIDA čIM PRESTANU RAZLOZI ZA NJIHOVU PRIMENU.

ČLAN 504ž

(1) NAREDBU ISTRAžNOG SUDIJE IZ čLANA 504E STAV 1. OVOG ZAKONIKA IZVRšAVAJU ORGANI UNUTRAšNJIH POSLOVA, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE ILI VOJNO-BEZBEDNOSNE AGENCIJE. O IZVRšENJU MERE ORGANI UNUTRAšNJIH POSLOVA, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE I VOJNO-BEZBEDNOSNE AGENCIJE SAčINJAVAJU DNEVNE IZVEšTAJE KOJE ZAJEDNO SA PRIKUPLJENOM DOKUMENTACIJOM DOSTAVLJAJU ISTRAžNOM SUDIJI I JAVNOM TUžIOCU NA NJIHOV ZAHTEV.

(2) POšTANSKA, TELEGRAFSKA I DRUGA PREDUZEćA, DRUšTVA I LICA REGISTROVANA ZA PRENOšENJE INFORMACIJA DUžNA SU DA ORGANIMA UNUTRAšNJIH POSLOVA, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE I VOJNO-BEZBEDNOSNE AGENCIJE OMOGUćE IZVRšENJE MERA IZ čLANA 504E STAVA 1. OVOG ZAKONIKA.

(3) SNIMANJA IZ čLANA 504E STAV 1. OVOG ZAKONIKA MOGU SE PO NAREDBI ISTRAžNOG SUDIJE OBAVITI I NA JAVNIM MESTIMA I U PROSTORIJAMA KOJE NISU STANOVI.

(4) DOK MERA TRAJE, NAREDBA ISTRAžNOG SUDIJE I POSTUPAK NJENOG IZVRšENJA SMATRAJU SE SLUžBENOM TAJNOM.

ČLAN 504Z

(1) PO IZVRšENJU MERA IZ čLANA 504E STAV 1. OVOG ZAKONIKA, ORGANI UNUTRAšNJIH POSLOVA, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE I VOJNO-BEZBEDNOSNE AGENCIJE DOSTAVIćE ISTRAžNOM SUDIJI SNIMKE I POSEBAN IZVEšTAJ KOJI SADRžI: VREME POčETKA I ZAVRšETKA MERE, PODATKE O SLUžBENOM LICU KOJE JE MERU SPROVELO, OPIS TEHNIčKIH SREDSTAVA KOJA SU PRIMENJENA, BROJ I IDENTITET LICA OBUHVAćENIH MEROM I OCENU O SVRSISHODNOSTI I REZULTATITIMA PRIMENJENE MERE.

(2) ISTRAžNI SUDIJA MOžE ODREDITI DA SE SNIMCI DOBIJENI UPOTREBOM TEHNIčKIH SREDSTAVA U CELINI ILI DELIMIčNO PREPIšU I OPIšU. ISTRAžNI SUDIJA ćE POZVATI JAVNOG TUžIOCA DA SE UPOZNA SA MATERIJALOM DOBIJENIM UPOTREBOM MERA IZ čLANA 504E STAV 1. OVOG ZAKONIKA.

(3) AKO JAVNI TUžILAC NE POKRENE KRIVIčNI POSTUPAK U ROKU OD šEST MESECI OD DANA KADA SE UPOZNAO SA MATERIJALOM IZ STAVA 2. OVOG čLANA ILI AKO IZJAVI DA GA NEćE KORISTITI U POSTUPKU ODNOSNO DA PROTIV OSUMNJIčENOG NEćE ZAHTEVATI VOđENJE POSTUPKA, ISTRAžNI SUDIJA ćE DONETI REšENJE O UNIšTENJU PRIKUPLJENOG MATERIJALA. O DONOšENJU REšENJA ISTRAžNI SUDIJA MOžE OBAVESTITI OSUMNJIčENOG. MATERIJAL SE UNIšTAVA POD NADZOROM ISTRAžNOG SUDIJE. O RADNJAMA IZ OVOGA STAVA ISTRAžNI SUDIJA ćE SASTAVITI ZAPISNIK.

(4) AKO JE U PRIMENI MERA IZ čLANA 504E STAV 1. OVOG ZAKONIKA POSTUPLJENO SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONIKA ILI NAREDBI ISTRAžNOG SUDIJE, NA PRIKUPLJENIM PODACIMA SE NE MOžE ZASNIVATI SUDSKA ODLUKA. NA DOBIJENE PODATKE I OBAVEšTENJA SHODNO ćE SE PRIMENJIVATI ODREDBE čLANA 99. OVOG ZAKONIKA. ODREDBE čLANA 178. STAV 1, čLANA 273. STAV 4, čLANA 337. STAV 3. I čLANA 374. STAV 4. OVOG ZAKONIKA SHODNO ćE SE PRIMENJIVATI I NA SNIMKE SAčINJENE SUPROTNO ODREDBAMA čL. 504E DO 504Z OVOG ZAKONIKA.

(5) AKO JE PRIMENOM MERA IZ čLANA 504E STAV 1. OVOG ZAKONIKA PRIKUPLJEN MARTERIJAL KOJI SE ODNOSI NA KRIVIčNO DELO KOJE NIJE BILO OBUHVAćENO NAREDBOM ISTRAžNOG SUDIJE IZ čLANA 504E STAV 3. OVOG ZAKONIKA, TAKAV MATERIJAL SE MOžE KORISTITI U KRIVIčNOM POSTUPKU SAMO AKO SE ODNOSI NA KRIVIčNO DELO KOJE SPADA U KRIVIčNA DELA PREDVIđENA U čLANU 504A OVOG ZAKONIKA.

ČLAN 504I

(1) ISTRAžNI SUDIJA MOžE, NA ZAHTEV JAVNOG TUžIOCA, ODREDITI DA SE ANGAžUJE PRIKRIVENI ISLEDNIK KADA POSTOJE OSNOVI SUMNJE DA JE UčINJENO KRIVIčNO DELO IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA, AKO SE NA DRUGI NAčIN NE MOGU PRIKUPITI DOKAZI ZA KRIVIčNO GONJENJE ILI BI NJIHOVO PRIKUPLJANJE MOGLO DA UGROZI žIVOT ILI ZDRAVLJE LJUDI.

(2) MERA IZ STAVA 1. OVOG čLANA IZUZETNO SE MOžE ODREDITI I AKO POSTOJE OSNOVI SUMNJE DA SE PRIPREMA NEKO OD KRIVIčNIH DELA IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA, A OKOLNOSTI SLUčAJA UKAZUJU DA SE NA DRUGI NAčIN DELO NE BI MOGLO OTKRITI, SPREčITI ILI DOKAZATI, ILI BI TO IZAZVALO NESRAZMERNE TEšKOćE ILI VELIKU OPASNOST.

(3) PISMENA I OBRAZLOžENA NAREDBA ISTRAžNOG SUDIJE KOJOM SE ODREđUJE MERA IZ STAVA 1. OVOG čLANA, SADRžI PODATKE O LICIMA I GRUPI PREMA KOJIMA SE PRIMENJUJE, OPIS MOGUćIH KRIVIčNIH DELA, NAčIN, OBIM, MESTO I TRAJANJE MERA.

(4) PRIKRIVENOG ISLEDNIKA POD PSEUDONIMOM ILI šIFROM ODREđUJE MINISTAR NADLEžAN ZA UNUTRAšNJE POSLOVE, DIREKTOR BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE ILI DIREKTOR VOJNO-BEZBEDNOSNE AGENCIJE, ODNOSNO LICE KOJE ONI OVLASTE.

(5) PRIKRIVENI ISLEDNIK JE, PO PRAVILU, OVLAšćENO SLUžBENO LICE ORGANA UNUTRAšNJIH POSLOVA, A AKO TO ZAHTEVAJU POSEBNE OKOLNOSTI SLUčAJA, I DRUGO OBUčENO LICE, KOJE POD USLOVOM UZAJAMNOSTI MOžE BITI I STRANI DRžAVLJANIN.

(6) PRIKRIVENI ISLEDNIK NE MOžE BITI LICE PROTIV KOGA JE U TOKU KRIVIčNI POSTUPAK ILI JE PRAVNOSNAžNO OSUđIVANO ZA KRIVIčNO DELO KOJE SE GONI PO SLUžBENOJ DUžNOSTI, NITI LICE ZA KOJE POSTOJE OSNOVI SUMNJE DA JE PRIPADNIK ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPE.

(7) MERA IZ STAVA 1. OVOG čLANA TRAJE KOLIKO JE POTREBNO DA SE PRIKUPE DOKAZI, A NAJDUžE GODINU DANA. NA OBRAZLOžEN PREDLOG JAVNOG TUžIOCA ISTRAžNI SUDIJA MOžE PRODUžITI TRAJANJE MERE ZA NAJDUžE šEST MESECI.

(8) ZA VREME SPROVOđENJA MERE IZ STAVA 1. OVOG čLANA, RADI ZAšTITE IDENTITETA PRIKRIVENOG ISLEDNIKA, NADLEžNI ORGANI MOGU IZMENITI PODATKE U BAZAMA PODATAKA, KAO I IZDAVATI LIčNE ISPRAVE SA IZMENJENIM PODACIMA U CILJU ZAšTITE IDENTITETA PRIKRIVENOG ISLEDNIKA I SPROVOđENJA OVE MERE. OVI PODACI PREDSTAVLJAJU SLUžBENU TAJNU.

ČLAN 504J

(1) PRIKRIVENI ISLEDNIK MOžE U SKLADU SA NAREDBOM ISTRAžNOG SUDIJE UPOTREBITI TEHNIčKA SREDSTVA ZA SNIMANJE RAZGOVORA, ODNOSNO SREDSTVA ZA FOTOGRAFISANJE ILI ZVUčNO I VIDEO SNIMANJE.

(2) PRIKRIVENI ISLEDNIK TOKOM TRAJANJA MERE PODNOSI PERIODIčNE IZVEšTAJE SVOM NEPOSREDNOM STAREšINI. IZUZETNO, IZVEšTAJI SE NEćE PODNOSITI AKO BI TO UGROZILO BEZBEDNOST PRIKRIVENOG ISLEDNIKA ILI DRUGIH LICA.

(3) PO ZAVRšETKU MERE, STAREšINA IZ STAVA 2. OVOG čLANA DUžAN JE DA PODNESE IZVEšTAJ ISTRAžNOM SUDIJI I JAVNOM TUžIOCU. IZVEšTAJ SADRžI: VREME POčETKA I ZAVRšETKA MERE; šIFRU ILI PSEUDONIM PRIKRIVENOG ISLEDNIKA; OPIS PRIMENJENIH POSTUPAKA I TEHNIčKIH SREDSTAVA; PODATKE O BROJU I IDENTITETU LICA OBUHVAćENIH MEROM I OPIS POSTIGNUTIH REZULTATA.

(4) UZ IZVEšTAJ IZ STAVA 3. OVOG čLANA, JAVNOM TUžIOCU SE DOSTAVLJAJU FOTOGRAFIJE, ZVUčNI I VIDEO SNIMCI, PRIKUPLJENA DOKUMENTACIJA I DRUGI DOKAZI KOJI SU PRIBAVLJENI PRIMENOM MERE.

(5) ZABRANJENO JE I KAžNJIVO DA PRIKRIVENI ISLEDNIK PODSTREKAVA DRUGOG NA IZVRšENJE KRIVIčNOG DELA.

ČLAN 504K

(1) PRIKRIVENI ISLEDNIK SE POD šIFROM ILI PSEUDONIMOM MOžE ISPITATI U KRIVIčNOM POSTUPKU KAO SVEDOK. ISPITIVANJE ćE SE OBAVITI TAKO DA SE NE OTKRIJE IDENTITET PRIKRIVENOG ISLEDNIKA. ISTOVETNOST PRIKRIVENOG ISLEDNIKA NEPOSREDNO PRE NJEGOVOG ISPITIVANJA SUD ćE UTVRDITI NA OSNOVU IZVEšTAJA STAREšINE IZ čLANA 504J STAV 3. OVOG ZAKONIKA. PODACI O IDENTITETU PRIKRIVENOG ISLEDNIKA KOJI SE ISPITUJE KAO SVEDOK PREDSTAVLJAJU TAJNU. ISPITIVANJE PRIKRIVENOG ISLEDNIKA ćE SE OBAVITI SHODNOM PRIMENOM PRAVILA O ISPITIVANJU ZAšTIćENIH SVEDOKA. PRIKRIVENI ISLEDNIK SE POZIVA PREKO STAREšINE IZ čLANA 504J STAV 2. OVOG ZAKONIKA.

(2) SUDSKA ODLUKA SE NE MOžE ZASNIVATI SAMO NA ISKAZU PRIKRIVENOG ISLEDNIKA.

(3) AKO JE PRIMENOM MERE IZ čLANA 504I STAV 1. OVOG ZAKONIKA PRIKUPLJEN MATERIJAL KOJI SE ODNOSI NA KRIVIčNO DELO KOJE NIJE BILO OBUHVAćENO NAREDBOM ISTRAžNOG SUDIJE IZ čLANA 504I STAV 3. OVOG ZAKONIKA, TAKAV MATERIJAL SE MOžE KORISTITI U KRIVIčNOM POSTUPKU SAMO AKO SE ODNOSI NA KRIVIčNO DELO KOJE SPADA U KRIVIčNA DELA PREDVIđENA U čLANU 504A OVOG ZAKONIKA.

ČLAN 504L

(1) AKO POSTOJE OSNOVI SUMNJE DA JE UčINJENO KRIVIčNO DELO IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA ISTRAžNI SUDIJA MOžE, NA ZAHTEV JAVNOG TUžIOCA, ODOBRITI PRUžANJE SIMULOVANIH POSLOVNIH USLUGA I SKLAPANJE SIMULOVANIH PRAVNIH POSLOVA, AKO SE NA DRUGI NAčIN NE MOGU PRIKUPITI DOKAZI ZA KRIVIčNO GONJENJE ILI BI NJIHOVO PRIKUPLJANJE MOGLO DA UGROZI žIVOT ILI ZDRAVLJE LJUDI.

(3) PISMENA I OBRAZLOžENA NAREDBA ISTRAžNOG SUDIJE KOJOM SE ODREđUJE MERA IZ STAVA 1. OVOG čLANA SADRžI PODATKE O LICU PREMA KOJEM SE MERA SPROVODI, ZAKONSKI NAZIV I OPIS KRIVIčNOG DELA, NAčIN, OBIM, MESTO I TRAJANJE MERE.

(4) MERA IZ STAVA 1. OVOG čLANA MOžE TRAJATI šEST MESECI. NA OBRAZLOžENI PREDLOG JAVNOG TUžIOCA ISTRAžNI SUDIJA MOžE PRODUžITI TRAJANJE MERE NAJVIšE ZA JOš TRI MESECA. PRILIKOM ODREđIVANJA I PRODUžENJA MERE ISTRAžNI SUDIJA ćE POSEBNO OCENITI DA LI BI SE ISTI REZULTAT MOGAO POSTIćI NA NAčIN KOJIM SE MANJE OGRANIčAVAJU PRAVA GRAđANA.

ČLAN 504LJ

(1) MERU IZ čLANA 504L STAV 1. OVOG ZAKONIKA IZVRšAVAJU OVLAšćENA SLUžBENA LICA ORGANA UNUTRAšNJIH POSLOVA, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE, VOJNO-BEZBEDNOSNE AGENCIJE ILI DRUGO LICE KOJE, NA PREDLOG ORGANA UNUTRAšNJIH POSLOVA, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE ILI VOJNO-BEZBEDNOSNE AGENCIJE, ODREDI ISTRAžNI SUDIJA. O IZVRšENJU MERE OVLAšćENO SLUžBENO LICE SAčINJAVA DNEVNE IZVEšTAJE KOJE ZAJEDNO SA PRIKUPLJENOM DOKUMENTACIJOM DOSTAVLJA ISTRAžNOM SUDIJI I JAVNOM TUžIOCU.

(2) PO IZVRšENJU MERE IZ čLANA 504L STAV 1. OVOG ZAKONIKA ORGAN UNUTRAšNJIH POSLOVA, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA ILI VOJNO-BEZBEDNOSNA AGENCIJA DOSTAVLJA ISTRAžNOM SUDIJI I JAVNOM TUžIOCU POSEBAN IZVEšTAJ U KOME SE NAVODI: VREME POčETKA I ZAVRšETKA MERE, PODACI O LICU KOJE JE SPROVELO MERU, OPIS TEHNIčKIH SREDSTAVA KOJA SU PRIMENJENA, BROJ I IDENTITET LICA OBUHVAćENIH MEROM I REZULTATI PRIMENJENE MERE.

(3) UZ IZVEšTAJ IZ STAVA 2. OVOG čLANA ORGAN UNUTRAšNJIH POSLOVA, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA ILI VOJNO-BEZBEDNOSNA AGENCIJA DOSTAVLJA JAVNOM TUžIOCU CELOKUPNU DOKUMENTACIJU O PREDUZETOJ MERI, VIDEO, ZVUčNE ILI ELEKTRONSKE ZAPISE I SVE DRUGE DOKAZE KOJI SU PRIKUPLJENI PRIMENOM MERE.

(4) LICE KOJE IZVRšAVAJUćI NAREDBU ISTRAžNOG SUDIJE PRUžA SIMULOVANE POSLOVNE USLUGE I SKLAPA SIMULOVANE PRAVNE POSLOVE NE čINI KRIVIčNO DELO, AKO JE RADNJA KOJU PREDUZIMA KRIVIčNIM ZAKONIKOM PREDVIđENA KAO RADNJA KRIVIčNOG DELA.

ČLAN 504M

(1) AKO JAVNI TUžILAC NE POKRENE KRIVIčNI POSTUPAK U ROKU OD šEST MESECI OD DANA KADA SE UPOZNAO SA DOKUMENTACIJOM IZ čLANA 504LJ STAV 3. OVOG ZAKONIKA ILI AKO IZJAVI DA JE NEćE KORISTITI U POSTUPKU, ODNOSNO DA PROTIV OSUMNJIčENOG NEćE ZAHTEVATI VOđENJE POSTUPKA, ISTRAžNI SUDIJA ćE POSTUPITI U SKLADU SA ODREDBOM čLANA 504Z STAV 3. OVOG ZAKONIKA.

(2) AKO JE PRIMENOM MERE IZ čLANA 504L STAV 1. OVOG ZAKONIKA PRIKUPLJEN MATERIJAL KOJI SE ODNOSI NA KRIVIčNO DELO KOJE NIJE BILO OBUHVAćENO NAREDBOM ISTRAžNOG SUDIJE IZ čLANA 504L STAV 3. OVOG ZAKONIKA, TAKAV MATERIJAL SE MOžE KORISTITI U KRIVIčNOM POSTUPKU SAMO AKO SE ODNOSI NA KRIVIčNO DELO KOJE SPADA U KRIVIčNA DELA PREDVIđENA U čLANU 504A OVOG ZAKONIKA.

ČLAN 504N

(1) REPUBLIčKI JAVNI TUžILAC, ODNOSNO DRUGI JAVNI TUžILAC NADLEžAN ZA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE MOžE ODOBRITI KONTROLISANU ISPORUKU, KOJOM SE DOZVOLJAVA DA NEZAKONITE ILI SUMNJIVE POšILJKE IZAđU, PREđU ILI UđU NA TERITORIJU JEDNE ILI VIšE DRžAVA, UZ ZNANJE I POD NADZOROM NJIHOVIH NADLEžNIH ORGANA U CILJU PRIKUPLJANJA DOKAZA I IDENTIFIKOVANJA LICA UMEšANIH U IZVRšENJE KRIVIčNOG DELA.

(2) MERU IZ STAVA 1. OVOG čLANA I NAčIN SPROVOđENJA TE MERE SPROVODE ORGANI UNUTRAšNJIH POSLOVA ILI DRUGI DRžAVNI ORGANI KOJE ODREDI REPUBLIčKI JAVNI TUžILAC, ODNOSNO DRUGI JAVNI TUžILAC NADLEžAN ZA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE.

(3) KONTROLISANA ISPORUKA SE SPROVODI UZ SAGLASNOST NADLEžNIH ORGANA ZAINTERESOVANIH DRžAVA I NA OSNOVU NAčELA RECIPROCITETA, U SKLADU SA POTVRđENIM MEđUNARODNIM UGOVORIMA, KOJIMA SE DETALJNIJE UREđUJE SADRžAJ OVE MERE.

(4) MERA IZ STAVA 1. OVOG čLANA MOžE SE PREDUZETI AKO OTKRIVANJE I LIšENJE SLOBODE OSUMNJIčENIH KOJI SU UKLJUčENI U VRšENJE KRIVIčNIH DELA IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA NA DRUGI NAčIN NE BI BILO MOGUćE, ILI BI BILO ZNATNO OTEžANO, NAROčITO U SLUčAJEVIMA NEZAKONITOG PREVOZA OPOJNIH DROGA, ORUžJA I DRUGIH PREDMETA PROISTEKLIH IZ VRšENJA KRIVIčNIH DELA ILI KOJI SLUžE KAO SREDSTVA ZA VRšENJE KRIVIčNIH DELA.

(5) AKO MEđUNARODNIM UGOVOROM NIJE DRUGAčIJE PREDVIđENO MERE IZ STAVA 1. OVOG čLANA ćE SE PREDUZETI AKO SU SE NADLEžNI ORGANI DRžAVA PREKO KOJIH PROLAZE NEZAKONITE ILI SUMNJIVE POšILJKE PRETHODNO SAGLASILI:

1) DA ODREđENE NEZAKONITE ILI SUMNJIVE POšILJKE UđU I IZAđU, ODNOSNO PREđU PREKO TERITORIJE DOMAćE DRžAVE;

2) DA ćE PRELAZ I ISPORUKA NEZAKONITIH ILI SUMNJIVIH POšILJKI BITI NEPRESTANO NADZIRANA OD STRANE NADLEžNIH ORGANA DRžAVE NA čIJOJ SE TERITORIJI NALAZE;

3) DA ćE BITI PREDUZETE RADNJE U CILJU KRIVIčNOG GONJENJA SVIH LICA KOJA SU UčESTVOVALA U ISPORUCI NEZAKONITIH ILI SUMNJIVIH POšILJKI;

4) DA ćE NADLEžNI DRžAVNI ORGANI DRUGIH DRžAVA BITI REDOVNO OBAVEšTAVANI O TOKU I ISHODU KRIVIčNOG POSTUPKA PROTIV OKRIVLJENIH ZA KRIVIčNA DELA KOJA SU BILA PREDMET KONTROLISANE ISPORUKE.

(6) REPUBLIčKI JAVNI TUžILAC, ODNOSNO DRUGI JAVNI TUžILAC NADLEžAN ZA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE ODREđUJE NAčIN SPROVOđENJA MERE IZ STAVA 1. OVOG čLANA.

(7) PO IZVRšENJU MERA IZ STAVA 1. OVOG čLANA OVLAšćENO SLUžBENO LICE ORGANA UNUTRAšNJIH POSLOVA, ODNOSNO DRUGOG DRžAVNOG ORGANA, PODNOSI REPUBLIčKOM JAVNOM TUžIOCU, ODNOSNO DRUGOM JAVNOM TUžIOCU NADLEžNOM ZA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE IZVEšTAJ KOJI SADRžI: PODATKE O VREMENU POčETKA I ZAVRšETKA MERE; PODATKE O SLUžBENOM LICU KOJE JE SPROVELO MERU; OPIS PRIMENJENIH TEHNIčKIH SREDSTAVA; PODATKE O BROJU I IDENTITETU OBUHVAćENIH LICA I REZULTATIMA PRIMENJENE MERE.

ČLAN 504NJ

(1) AUTOMATSKO RAčUNARSKO PRETRAžIVANJE LIčNIH I DRUGIH SA NJIMA POVEZANIH PODATAKA I NJIHOVA ELEKTRONSKA OBRADA MOžE SE PREDUZETI AKO POSTOJE OSNOVI SUMNJE DA JE UčINJENO KRIVIčNO DELO IZ čLANA 504A OVOG ZAKONIKA, AKO SE NA DRUGI NAčIN NE MOGU PRIKUPITI DOKAZI ZA KRIVIčNO GONJENJE ILI BI NJIHOVO PRIKUPLJANJE MOGLO DA UGROZI žIVOT ILI ZDRAVLJE LJUDI.

(3) MERA IZ STAVA 1. OVOG čLANA SE SASTOJI U AUTOMATSKOM PRETRAžIVANJU VEć POHRANJENIH LIčNIH I DRUGIH, SA NJIMA NEPOSREDNO POVEZANIH PODATAKA I U NJIHOVOM AUTOMATSKOM POREđENJU SA PODACIMA KOJI SE ODNOSE NA KRIVIčNO DELO IZ STAVA 1. OVOG čLANA I NA OSUMNJIčENOG, DA BI SE KAO MOGUćI OSUMNJIčENI ISKLJUčILA LICA U POGLEDU KOJIH NE POSTOJI VEROVATNOćA DA SU POVEZANA SA KRIVIčNIM DELOM.

(4) MERU IZ STAVA 1. OVOG čLANA NAREđUJE ISTRAžNI SUDIJA, NA PREDLOG JAVNOG TUžIOCA. NAREDBA ISTRAžNOG SUDIJE SADRžI: ZAKONSKI NAZIV KRIVIčNOG DELA IZ STAVA 1. OVOG čLANA; OPIS PODATAKA KOJE JE POTREBNO AUTOMATSKI PRIKUPITI I PROSLEDITI; OZNAčENJE DRžAVNOG ORGANA KOJI JE DUžAN DA AUTOMATSKI PRIKUPLJA TRAžENE PODATKE I DOSTAVLJA IH JAVNOM TUžIOCU I ORGANU UNUTRAŠNJIH POSLOVA; OBIM POSEBNE DOKAZNE RADNJE I VREME NJENOG TRAJANJA.

(5) MERA IZ STAVA 1. OVOG čLANA MOžE TRAJATI NAJVIšE šEST MESECI, A IZ VAžNIH RAZLOGA NJENO TRAJANJE SE MOžE PRODUžITI ZA JOš TRI MESECA.

(6) MERU IZ STAVA 1. OVOG čLANA SPROVODE ORGANI UNUTRAšNJIH POSLOVA, BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA, VOJNO-BEZBEDNOSNA AGENCIJA, ORGANI CARINSKE SLUžBE ILI DRUGI DRžAVNI ORGANI, ODNOSNO DRUGA PRAVNA LICA KOJA NA OSNOVU ZAKONA VRšE ODREđENA JAVNA OVLAšćENJA.

(7) AKO JAVNI TUžILAC NE POKRENE KRIVIčNI POSTUPAK U ROKU OD šEST MESECI OD DANA KADA SE UPOZNAO SA PODACIMA PRIKUPLJENIM PRIMENOM MERE IZ STAVA 3. OVOG čLANA ILI AKO IZJAVI DA IH NEćE KORISTITI U POSTUPKU ODNOSNO DA PROTIV OSUMNJIčENOG NEćE ZAHTEVATI VOđENJE POSTUPKA, ISTRAžNI SUDIJA ćE POSTUPITI U SKLADU SA ODREDBOM čLANA 504Z STAV 3. OVOG ZAKONIKA.

3. SVEDOK SARADNIK I NJEGOVO ISPITIVANJE

ČLAN 504O

(1) JAVNI TUžILAC MOžE SUDU PREDLOžITI DA SE UZ ODREđENE POGODNOSTI KAO SVEDOK ISPITA PRIPADNIK ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPE, KOJI JE PRIZNAO DA JOJ PRIPADA (U DALJEM TEKSTU: SVEDOK SARADNIK), PROTIV KOGA SE VODI KRIVIčNI POSTUPAK ZA KRIVIčNO DELO IZ čLANA 504A STAV 3. OVOG ZAKONIKA, POD USLOVOM DA JE U POTPUNOSTI PRIZNAO IZVRšENJE KRIVIčNOG DELA, DA POSTOJE OLAKšAVAJUćE OKOLNOSTI NA OSNOVU KOJIM BI MU PO KRIVIčNOM ZAKONIKU KAZNA BILA UBLAžENA ILI BI MOGAO BITI OSLOBOđEN OD KAZNE I AKO JE ZNAčAJ NJEGOVOG ISKAZA ZA OTKRIVANJE, DOKAZIVANJE ILI SPREčAVANJE DRUGIH KRIVIčNIH DELA ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPE PRETEžNIJI OD šTETNIH POSLEDICA KRIVIčNOG DELA KOJE JE UčINIO.

(2) SVEDOK SARADNIK NE MOžE BITI LICE ZA KOJE POSTOJI OSNOVANA SUMNJA DA JE ORGANIZATOR GRUPE IZ STAVA 1. OVOG čLANA.

(3) PREDLOG IZ STAVA 1. OVOG čLANA JAVNI TUžILAC MOžE DA PODNESE DO ZAVRšTKA GLAVNOG PRETRESA.

ČLAN 504P

(1) PRE PODNOšENJA ZAHTEVA, JAVNI TUžILAC ćE UPOZORITI SVEDOKA SARADNIKA NA DUžNOSTI IZ čLANA 102. STAV 2. I čLANA 106. OVOG ZAKONIKA I POGODNOSTI IZ čLANA 504T OVOG ZAKONIKA. NA POGODNOST OSLOBAđANJA OD DUžNOSTI SVEDOčENJA IZ čLANA 98. OVOG ZAKONIKA I OSLOBOđENJA OD DUžNOSTI ODGOVARANJA NA POJEDINA PITANJA IZ čLANA 100. OVOG ZAKONIKA SVEDOK SARADNIK SE NE MOžE POZIVATI.

(2) JAVNI TUžILAC ćE POZVATI SVEDOKA SARADNIKA DA U ROKU KOJI NE MOžE BITI DUžI OD 30 DANA, SAMOSTALNO I SVOJERUčNO, šTO DETALJNIJE I POTPUNIJE, ISKRENO OPIšE SVE šTO ZNA O PREDMETU SUđENJA. NEPISMENI SVEDOK SARADNIK DIKTIRAćE OVAJ PRELIMINARNI ISKAZ U APARAT ZA SNIMANJE GLASA.

(3) UPOZORENJE IZ STAVA 1. OVOG čLANA, ODGOVORI SVEDOKA SARADNIKA I NJEGOVA IZJAVA DA ćE DATI ISKAZ O SVEMU šTO MU JE POZNATO I DA NEćE NIšTA PREćUTATI, JAVNI TUžILAC ćE UNETI U ZAPISNIK, ZAJEDNO SA ISKAZOM IZ STAVA 2. OVOG čLANA, A KOJI POTPISUJE I SVEDOK SARADNIK. ZAPISNIK SE PRILAžE UZ PREDLOG JAVNOG TUžIOCA IZ čLANA 504O STAV 1. OVOG ZAKONIKA.

ČLAN 504R

(1) O PREDLOGU JAVNOG TUžIOCA IZ čLANA 504O STAV 1. OVOG ZAKONIKA U ISTRAZI I DO POčETKA GLAVNOG PRETRESA ODLUčUJE REšENJEM VEćE PRVOSTEPENOG SUDA IZ čLANA 24. STAV 6. OVOG ZAKONIKA, A NA GLAVNOM PRETRESU VEćE PRED KOJIM SE DRžI GLAVNI PRETRES.

(2) NA SEDNICU VEćA ćE SE POZVATI JAVNI TUžILAC, LICE PREDLOžENO ZA SVEDOKA SARADNIKA I NJEGOV BRANILAC. SEDNICA VEćA SE DRžI BEZ PRISUSTVA JAVNOSTI.

(3) PROTIV REšENJA VEćA IZ STAVA 1. OVOG čLANA KOJIM SE PREDLOG JAVNOG TUžIOCA ODBIJA žALBU MOžE IZJAVITI JAVNI TUžILAC U ROKU OD 48 SATI OD čASA DOSTAVLJANJA REšENJA. ODLUKU O žALBI DONOSI NEPOSREDNO VIšI SUD U ROKU OD TRI DANA OD DOSTAVLJANJA žALBE I SPISA PRVOSTEPENOG SUDA.

(4) AKO UVAžI PREDLOG JAVNOG TUžIOCA, VEćE ćE ODREDITI DA SE IZ SPISA IZDVOJE ZAPISNICI I SLUžBENE BELEšKE O RANIJIM ISKAZIMA SVEDOKA SARADNIKA KOJE JE DAO KAO OSUMNJIčENI ILI OKRIVLJENI, I ONI SE NE MOGU UPOTREBITI KAO DOKAZ U KRIVIčNOM POSTUPKU, OSIM U SLUčAJU IZ čLANA 504T STAV 3. OVOG ZAKONIKA.

ČLAN 504S

(1) PRILIKOM ISPITIVANJA SVEDOKA SARADNIKA JAVNOST JE ISKLJUčENA, OSIM AKO VEćE NA PREDLOG JAVNOG TUžIOCA I UZ SAGLASNOST SVEDOKA SARADNIKA NE ODLUčI DRUKčIJE.

(2) PRE DONOšENJA ODLUKE IZ STAVA 1. OVOG čLANA, PREDSEDNIK VEćA ćE UZ PRISUSTVO BRANIOCA UPOZNATI SVEDOKA SA PREDLOGOM JAVNOG TUžIOCA I OBAVESTITI GA O NJEGOVOM PRAVU DA BUDE ISPITAN BEZ PRISUSTVA JAVNOSTI. IZJAVA SVEDOKA SARADNIKA DA BUDE ISPITAN UZ PRISUSTVO JAVNOSTI UNEćE SE U ZAPISNIK.

ČLAN 504T

(1) SVEDOKU SARADNIKU KOJI JE SUDU DAO ISKAZ U SKLADU SA OBAVEZAMA IZ čLANA 504P OVOG ZAKONIKA, UTVRđUJE SE MINIMALNA KAZNA PROPISANA KRIVIčNIM ZAKONIKOM ZA KRIVIčNO DELO KOJE JE PRIZNAO I ZA KOJE JE U POSTUPKU DOKAZANO DA GA JE UčINIO, A ZATIM SE TAKO UTVRđENA KAZNA IZRIčE UMANJENA ZA JEDNU POLOVINU, S TIM šTO NE MOžE BITI MANJA OD 30 DANA ZATVORA.

(2) UZIMAJUćI U OBZIR ZNAčAJ ISKAZA SVEDOKA SARADNIKA, OKOLNOSTI KRIVIčNIH DELA KOJA MU SE STAVLJAJU NA TERET, NJEGOVO DRžANJE PRED SUDOM, RANIJI žIVOT I DRUGE BITNE OKOLNOSTI, SUD MOžE IZUZETNO, NA PREDLOG JAVNOG TUžIOCA, SVEDOKA SARADNIKA OGLASITI KRIVIM I IZREćI MU BLAžU KAZNU ILI GA OSLOBODITI OD KAZNE. PROTIV ODLUKE SUDA O KAZNI ILI OSLOBOđENJU OD KAZNE žALBA NIJE DOZVOLJENA.

(3) SVEDOK SARADNIK KOJI NE POSTUPI U SKLADU SA OBAVEZAMA IZ čLANA 504P OVOG ZAKONIKA ILI PRE PRAVNOSNAžNO OKONčANOG POSTUPKA IZVRšI NOVO KRIVIčNO DELO IZ čLANA 504A STAV 3. OVOG ZAKONIKA, GUBI SVOJSTVO SVEDOKA SARADNIKA. JAVNI TUžILAC ćE PROTIV NJEGA POKRENUTI POSTUPAK ZA NOVO KRIVIčNO DELO.

(4) AKO SE U TOKU POSTUPKA OTKRIJE NEKO RANIJE IZVRšENO KRIVIčNO DELO SVEDOKA SARADNIKA NAVEDENO U čLANU 504A STAV 3. OVOG ZAKONIKA, JAVNI TUžILAC MOžE POSTUPITI U SKLADU SA ODREDBAMA čL. 504O I 504P OVOG ZAKONIKA.

(5) OSIM DUžNOSTI DA ISKAZUJE ISTINU I DA NE PREćUTI NIšTA šTO MU JE O PREDMETU SUđENJA POZNATO, SVEDOK SARADNIK IMA SVA PRAVA KOJA PO OVOM ZAKONIKU PRIPADAJU OKRIVLJENOM.

Član 505.

(1) Ako je okrivljeni učinio krivično delo PROTIVPRAVNO DELO KOJE JE U ZAKONU ODREĐENO KAO KRIVIČNO DELO u stanju neuračunljivosti, javni tužilac će podneti sudu predlog da izrekne meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja takvog učinioca u zdravstvenoj ustanovi, odnosno predlog za obavezno psihijatrijsko lečenje učinioca na slobodi, ako za izricanje takve mere postoje uslovi predviđeni krivičnim zakonom.

(2) U ovom slučaju okrivljeni, koji se nalazi u pritvoru, neće se pustiti na slobodu nego će se do završetka postupka za primenu mera bezbednosti privremeno smestiti u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu ili u neku podesnu prostoriju.

(3) PREMA OKRIVLJENOM KOJI SE NALAZI NA SLOBODI MOžE SE, PORED OSNOVA IZ čLANA 142. OVOG ZAKONIKA, ODREDITI PRITVOR AKO POSTOJI OPRAVDANA OPASNOST DA BI USLED DUšEVNIH SMETNJI MOGAO DA IZVRšI KRIVIčNO DELO. PRE DONOšENJA ODLUKE O PRITVORU SUD ćE PRIBAVITI MIšLJENJE VEšTAKA. NAKON DONOšENJA ODLUKE O PRITVORU OKRIVLJENI SE DO ZAVRšETKA POSTUPKA ZA PRIMENU MERA BEZBEDNOSTI SMEšTA U ODGOVARAJUćU ZDRAVSTVENU USTANOVU ILI PROSTORIJU KOJA ODGOVARA NJEGOVOM ZDRAVSTENOM STANJU.

(3 4) Posle stavljanja predloga iz stava 1. ovog člana okrivljeni mora imati branioca.

Član 506.

(1) O primeni mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi ili obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi rešava, posle održanog glavnog pretresa, sud koji je nadležan za suđenje u prvom stepenu.

(2) Pored lica koja se moraju pozvati na glavni pretres, pozvaće se kao veštaci i lekari psihijatri iz zdravstvene ustanove kojoj je bilo povereno veštačenje o uračunljivosti okrivljenog. Okrivljeni će se pozvati ako je njegovo stanje takvo da može prisustvovati glavnom pretresu. O glavnom pretresu će se obavestiti bračni drug okrivljenog i njegovi roditelji, odnosno staralac, a prema okolnostima i drugi bliski srodnici.

(3) Ako sud, na osnovu sprovedenih dokaza, utvrdi da je okrivljeni učinio određeno krivično delo PROTIVPRAVNO DELO KOJE JE U ZAKONU ODREĐENO KAO KRIVIČNO DELO i da je u vreme izvršenja krivičnog dela bio neuračunljiv, odlučiće, na osnovu saslušanja, ODNOSNO ISPITIVANjA pozvanih lica i nalaza i mišljenja veštaka, da li će okrivljenom izreći meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. Pri odlučivanju koju će od tih mera bezbednosti izreći, sud nije vezan za predlog javnog tužioca.

(4) Ako sud nađe da okrivljeni nije bio neuračunljiv, obustaviće postupak za primenu mera bezbednosti.

(5) Protiv rešenja suda mogu, u roku od osam dana od dana prijema rešenja, izjaviti žalbu sva lica koja imaju pravo da se žale protiv presude (član 364), osim oštećenog.

Član 511.

(1) O primeni mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana MERA BEZBEDNOSTI OBAVEZNOG LEČENjA ALKOHOLIČARA ILI OBAVEZNOG LEČENjA NARKOMANA sud odlučuje pošto pribavi nalaz i mišljenje veštaka. Veštak treba da se izjasni i o mogućnostima za lečenje okrivljenog.

(2) Ako je uslovnom osudom učiniocu naloženo lečenje na slobodi, a on se nije podvrgao lečenju ili ga je samovoljno napustio, sud može, po službenoj dužnosti ili na predlog ustanove u kojoj se učinilac lečio ili je trebalo da se leči, a po saslušanju javnog tužioca i učinioca, odrediti opozivanje uslovne osude ili prinudno izvršenje izrečene mere obaveznog lečenja alkoholičara ili narkomana IZREČENIH MERA OBAVEZNOG LEČENjA ALKOHOLIČARA ILI OBAVEZNOG LEČENjA NARKOMANA u zdravstvenoj ustanovi ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Pre donošenja odluke, sud će, po potrebi, pribaviti i mišljenje lekara.

Član 514.

(1) Kad dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom od drugih lica, lice na koje je imovinska korist prenesena ili lice kome je imovinska korist pribavljena, odnosno predstavnik pravnog lica, pozvaće se radi saslušanja, ODNOSNO ISPITIVANjA u prethodnom postupku i na glavnom pretresu. U pozivu će se to lice upozoriti da će se postupak sprovesti bez njegovog prisustva.

(2) Predstavnik pravnog lica saslušaće se na glavnom pretresu posle okrivljenog. Na isti način postupiće se u odnosu na drugo lice iz prethodnog stava, ako nije pozvano kao svedok.

(3) Lice na koje je imovinska korist prenesena ili lice kome je imovinska korist pribavljena, odnosno predstavnik pravnog lica, ovlašćeno je da u vezi sa utvrđivanjem imovinske koristi predlaže dokaze i da, po ovlašćenju predsednika veća, postavlja pitanja okrivljenom, svedocima i veštacima.

(4) Isključenje javnosti na glavnom pretresu ne odnosi se na lice na koje je imovinska korist prenesena ili kome je pribavljena, odnosno na predstavnika pravnog lica.

(5) Ako sud tek u toku glavnog pretresa utvrdi da dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi, prekinuće glavni pretres i pozvaće lice na koje je imovinska korist prenesena ili kome je pribavljena, odnosno predstavnika pravnog lica.

Član 517.

(1) Oduzimanje imovinske koristi sud može izreći u presudi kojom se optuženi oglašava krivim, u rešenju o kažnjavanju bez glavnog pretresa, u rešenju o sudskoj opomeni ili u rešenju o primeni vaspitne mere, kao i u rešenju kojim se izriču mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

(2) U izreci presude ili rešenja, sud će navesti koji se predmet, odnosno novčani iznos oduzima.

(3) Overeni prepis presude, odnosno rešenja dostavlja se i licu na koje je imovinska korist prenesena ili kome je imovinska korist pribavljena, kao i predstavniku pravnog lica, ako je sud izrekao oduzimanje imovinske koristi od tog lica, odnosno pravnog lica.

Član 522.

(1) Postupak za puštanje na uslovni otpust pokreće se na molbu osuđenog.

(2) Molba se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu.

(3) Veće prvostepenog suda (član 24. stav 6) će utvrditi da li je proteklo potrebno vreme predviđeno zakonom za puštanje na uslovni otpust i zatražiti izveštaj od uprave ustanove u kojoj osuđeni izdržava kaznu zatvora o njegovom vladanju, izvršavanju radnih obaveza, s obzirom na radnu sposobnost, i drugim okolnostima koje pokazuju da li je postignuta svrha kažnjavanja, ako taj izveštaj nije dostavljen uz molbu osuđenog.

(4) Ako molbu ne odbaci, veće će saslušati UZETI IZJAVU OD javnog tužioca koji postupa pred tim sudom.

(5) Protiv odluke veća žalbu mogu izjaviti javni tužilac i osuđeni koji je podneo molbu za uslovni otpust.

Glava XXXI

POSTUPAK ZA DONOŠENjE ODLUKE O BRISANjU OSUDE REHABILITACIJI, ZA PRESTANAK PRAVNIH POSLEDICA OSUDE I MERA BEZBEDNOSTI

Član 523.

(1) Kad po zakonu brisanje osude kojom je izrečena sudska opomena, novčana kazna, kazna zatvora do jedne godine ili maloletnički zatvor, ili kojom je učinilac oslobođen od kazne nastupa protekom određenog vremena i pod uslovom da osuđeni u tom vremenu ne učini novo krivično delo, rešenje o brisanju osude donosi po službenoj dužnosti organ nadležan za vođenje kaznene evidencije.

(2) Pre donošenja rešenja o brisanju osude izvršiće se potrebna proveravanja, a naročito će se prikupiti podaci o tome da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za neko novo krivično delo učinjeno pre isteka postupka predviđenog za brisanje osude.

(1) KADA PO ZAKONU REHABILITACIJA NASTUPA PROTEKOM ODREđENOG VREMENA I POD USLOVOM DA OSUđENI NE IZVRšI NOVO KRIVIčNO DELO (ZAKONSKA REHABILITACIJA – čLAN 98. KRIVIčNOG ZAKONIKA), REšENJE O REHABILITACIJI DONOSI PO SLUžBENOJ DUžNOSTI ORGAN NADLEžAN ZA VOđENJE KAZNENE EVIDENCIJE.

(2) PRE DONOšENJA REšENJA O REHABILITACIJI OBAVIćE SE POTREBNA PROVERAVANJA, A NAROčITO PRIKUPITI PODACI O TOME DA LI JE PROTIV OSUđENOG U TOKU KRIVIčNI POSTUPAK ZA NOVO KRIVIčNO DELO UčINJENO PRE ISTEKA ROKA PREDVIđENOG ZA ZAKONSKU REHABILITACIJU.

Član 524.

(1) Ako nadležni organ ne donese rešenje o brisanju osude REHABILITACIJI, osuđeno lice može zahtevati da se utvrdi da je brisanje osude nastupilo REHABILITACIJA NASTUPILA po zakonu.

(2) Ako nadležni organ ne postupi po zahtevu osuđenog u roku od trideset dana od dana prijema zahteva, osuđeni može tražiti da sud koji je u prvom stepenu izrekao presudu donese rešenje o brisanju osude REHABILITACIJI.

(3) O zahtevu osuđenog odlučuje sud VEĆE IZ ČLANA 24. STAV 6. OVOG ZAKONIKA po saslušanju UZIMANjU IZJAVE OD javnog tužioca.

Član 525.

Ako uslovna osuda ne bude opozvana ni posle jedne godine od dana prestanka vremena proveravanja, sud koji je u prvom stepenu sudio doneće rešenje kojim se utvrđuje brisanje uslovne osude O REHABILITACIJI. Ovo rešenje dostaviće se osuđenom, javnom tužiocu i organu nadležnom za vođenje kaznene evidencije.

Član 526.

(1) Postupak za brisanje osude na kaznu zatvora preko jedne do tri godine na osnovu sudske odluke pokreće se po molbi osuđenog.

(1) POSTUPAK SUDSKE REHABILITACIJE (ČLAN 99. KRIVIČNOG ZAKONIKA) POKREĆE SE PO MOLBI OSUĐENOG.

(2) Molba se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu.

(3) Sudija koji za to bude određen prethodno će ispitati da li je proteklo potrebno vreme po zakonu, a zatim će sprovesti potrebne izviđaje, utvrditi činjenice na koje se poziva molilac i pribaviti dokaze o svim okolnostima koje su važne za odluku.

(4) Sud može o ponašanju osuđenog zatražiti izveštaj od organa unutrašnjih poslova na čijem je području osuđeni boravio posle izdržane kazne, a može takav izveštaj tražiti i od uprave ustanove u kojoj je osuđeni kaznu izdržavao.

(5) Posle izvršenih izviđaja, a po saslušanju UZIMANjU IZJAVE OD javnog tužioca, sudija će dostaviti spise sa obrazloženim predlogom veću suda koji je sudio u prvom stepenu.

(6) Protiv odluke suda po molbi za brisanje osude REHABILITACIJU žalbu mogu izjaviti molilac i javni tužilac.

(7) Ako sud odbije molbu zato što osuđeni svojim ponašanjem nije zaslužio brisanje osude REHABILITACIJU, osuđeni može molbu ponoviti po isteku jedne godine od dana pravnosnažnosti rešenja o odbijanju molbe.

Član 527.

U uverenju koje se građanima izdaje na osnovu kaznene evidencije, brisana osuda i brisane pravne posledice osude OSUDA I PRAVNE POSLEDICE OSUDE BRISANE U POSTUPKU REHABILITACIJE ne smeju se pominjati.

Član 528.

(1) Molba za prestanak mere bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti ili zabrane upravljanja motornim vozilom ili molba za prestanak pravne posledice osude koja se odnosi na zabranu sticanja određenog prava, podnosi se sudu koji je sudio u prvom stepenu.

(2) Sudija koji za to bude određen prethodno će ispitati da li je proteklo potrebno vreme po zakonu, a zatim će izvršiti potrebne izviđaje, utvrditi činjenice na koje se poziva molilac i prikupiti dokaze o svim okolnostima koje su važne za odluku.

(3) O ponašanju osuđenog sudija može zatražiti izveštaj od organa unutrašnjih poslova na čijem je području osuđeni boravio posle izdržane, oproštene ili zastarele glavne kazne, a može takav izveštaj tražiti i od ustanove u kojoj je osuđeni kaznu izdržao.

(4) Posle sprovedenih izviđaja, a po saslušanju UZIMANjU IZJAVE OD javnog tužioca, sudija će dostaviti spise sa obrazloženim predlogom veću svog suda.

Član 531.

Međunarodna krivičnopravna pomoć posebno obuhvata izvršenje pojedinih procesnih radnji, kao što su saslušanje, ODNOSNO ISPITIVANjE okrivljenog, svedoka i veštaka, uviđaj, pretres prostorija i lica, zaplenu predmeta, kao i dostavljanje akata, pismenih materijala i drugih predmeta koji su u vezi sa pretkrivičnim i krivičnim postupkom u državi molilji.

Član 532.

(1) Molbe domaćih sudova i javnih tužilaca za pravnu pomoć u pretkrivičnim i krivičnim postupcima dostavljaju se inostranim organima preko organa određenog posebnim propisom MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE. Na isti način dostavljaju se domaćim sudovima molbe inostranih organa za pravnu pomoć.

(2) U hitnim slučajevima, ako postoji uzajamnost, molbe za pravnu pomoć mogu se dostavljati posredstvom ministarstva unutrašnjih poslova.

(3) Posebnim propisom odrediće se koji će sudovi biti nadležni za ukazivanje međunarodne krivičnopravne pomoći, a može se odrediti da jedan sud obavlja te poslove za sve sudove na određenom području.

Član 533.

(1) Organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE dostaviće molbu inostranog organa za pravnu pomoć na postupak nadležnom sudu.

(2) U slučajevima predviđenim u članu 532. stav 2. ovog zakonika, ministarstvo unutrašnjih poslova upućuje molbu sudu preko ministarstva pravde.

(3) O dozvoljenosti i načinu izvršenja radnje koja je predmet molbe inostranog organa odlučuje sud po domaćim propisima.

(4) Kad se molba odnosi na krivično delo za koje po domaćim propisima nije dozvoljena ekstradicija, sud će zatražiti od organa određenog posebnim propisom MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE mišljenje da li će postupiti po molbi.

Član 534.

(1) Domaći sudovi neće postupiti po molbi inostranog organa kojom se traži izvršenje krivične presude inostranog suda.

(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, domaći sud će izvršiti pravnosnažnu presudu u odnosu na sankciju koju je izrekao inostrani sud ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom ili na osnovu uzajamnosti i ako sankciju izrekne i domaći sud prema krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije.

(3) Nadležan sud donosi presudu u veću iz člana 24. stav 6. ovog zakonika. O sednici veća obavestiće se javni tužilac i branilac.

(4) Mesna nadležnost suda određuje se prema poslednjem prebivalištu osuđenog lica u Republici Srbiji, a ako osuđeno lice nije imalo prebivalište u Republici Srbiji – prema mestu rođenja. Ako osuđeno lice nije imalo prebivalište niti je rođeno u Republici Srbiji, Vrhovni sud Srbije VRHOVNI KASACIONI SUD će odrediti jedan od stvarno nadležnih sudova, pred kojim će se sprovesti postupak.

(5) Stvarno nadležan sud je sud određen republičkim zakonom, a za vojna lica – prvostepeni vojni sud.

(6) U izreku presude iz stava 3. ovog člana sud će uneti potpunu izreku i naziv suda iz inostrane presude i izreći će sankciju. U obrazloženju presude, izneće razloge kojima se rukovodio prilikom izricanja sankcije.

(7) Protiv presude mogu izjaviti žalbu javni tužilac, osuđeni ili njegov branilac i lica iz člana 364. stav 2. ovog zakonika.

(8) Ako strani državljanin osuđen od domaćeg suda ili lice ovlašćeno ugovorom podnese molbu prvostepenom sudu da osuđeni izdržava kaznu u svojoj zemlji, prvostepeni sud će postupiti po međunarodnom ugovoru ili na osnovu uzajamnosti.

Član 536.

(1) Ako je na teritoriji Republike Srbije krivično delo izvršio stranac koji ima prebivalište u stranoj državi, toj državi se mogu, van uslova predviđenih u članu 540. ovog zakonika, ustupiti svi krivični spisi radi krivičnog gonjenja i suđenja, ako se strana država tome ne protivi.

(2) Pre donošenja rešenja o sprovođenju istrage odluku o ustupanju donosi nadležni javni tužilac. U toku istrage ovu odluku na predlog javnog tužioca donosi istražni sudija, a do početka glavnog pretresa – veće (član 24. stav 6).

(3) Ustupanje se može dozvoliti za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora do deset godina, kao i za krivična dela ugrožavanja javnog saobraćaja.

(4) Ako je oštećeni državljanin Srbije i Crne Gore, ustupanje nije dozvoljeno ako se on tome protivi, osim ako je dato obezbeđenje za ostvarivanje njegovog imovinskopravnog zahteva.

(5) Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, od strane države zatražiće se najkraćim putem da u roku od petnaest dana izvesti da li preuzima gonjenje.

Član 540.

(1) Pretpostavke za izdavanje jesu:

1) da lice čije se izdavanje traži nije državljanin Srbije i Crne Gore;

2) da delo zbog koga se traži izdavanje nije izvršeno na teritoriji Republike Srbije, protiv nje ili njenog državljanina;

3) da je delo zbog koga se traži izdavanje krivično delo i po domaćem zakonu i po zakonu države u kojoj je izvršeno;

4) da po domaćem zakonu nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili zastarelost izvršenja kazne ili da krivično delo nije obuhvaćeno amnestijom;

5) da stranac čije se izdavanje traži nije zbog istog dela od domaćeg suda već osuđen, ili da za isto delo nije od domaćeg suda pravnosnažno oslobođen, osim ako se stiču uslovi za ponavljanje krivičnog postupka predviđeni ovim zakonikom, ili da protiv stranca nije u Republici Srbiji zbog istog dela učinjenog prema Republici Srbiji pokrenut krivični postupak, a ako je pokrenut postupak zbog dela učinjenog prema državljaninu Srbije i Crne Gore, da je položeno obezbeđenje za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva oštećenog;

6) da je utvrđena istovetnost lica čije se izdavanje traži;

7) da ima dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je stranac čije se izdavanje traži učinio određeno krivično delo ili da postoji pravnosnažna presuda.

(2) Pod uslovima iz tač. 3), 4) i 6) stava 1. ovog člana i ako za isto krivično delo nije već osuđen od domaćeg suda, može se odobriti izdavanje stranca ili državljanina Srbije i Crne Gore međunarodnom sudu koji je Srbija i Crna Gora priznala potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Član 541.

(1) Postupak za izdavanje okrivljenih ili osuđenih stranaca pokreće se po molbi strane države.

(2) Molba za izdavanje podnosi se organu određenom posebnim propisom MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE.

(3) Uz molbu za izdavanje moraju se priložiti:

1) sredstva za utvrđivanje istovetnosti okrivljenog, odnosno osuđenog (tačan opis, fotografije, otisci prstiju i sl.);

2) uverenje ili drugi podaci o državljanstvu stranca;

3) optužnica ili presuda ili odluka o pritvoru ili koji drugi akt ravan ovoj odluci, u izvorniku ili overenom prepisu, u kome treba da je naznačeno ime i prezime lica čije se izdavanje traži i ostali podaci potrebni za utvrđivanje njegove istovetnosti, opis dela, zakonski naziv krivičnog dela i dokazi za osnovanu sumnju;

4) izvod iz teksta krivičnog zakona strane države koji se ima primeniti ili je primenjen prema okrivljenom zbog dela povodom koga se traži izdavanje, a ako je delo izvršeno na teritoriji treće države, onda i izvod iz teksta krivičnog zakona te države.

(4) Ako su pomenuti prilozi sastavljeni na stranom jeziku, treba da je priložen i overen prevod na srpskom jeziku.

Član 542.

(1) Organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE dostavlja molbu za izdavanje stranca istražnom sudiji suda na čijem području stranac boravi ili na čijem se području zatekne.

(2) Ako se ne zna prebivalište ili boravište stranca čije se izdavanje traži, ustanoviće se ono prethodno, preko organa unutrašnjih poslova.

(3) Ako molba odgovara uslovima iz člana 541. ovog zakonika, istražni sudija će strancu odrediti pritvor, ako postoje razlozi iz člana 142. ovog zakonika, odnosno preduzeće druge mere za obezbeđenje njegovog prisustva, osim ako je već iz same molbe očigledno da nema mesta izdavanju. Pritvor može trajati najduže do izvršenja odluke o izdavanju, ali ne duže od godinu dana od dana pritvaranja. Na ovaj pritvor shodno se primenjuje odredba člana 143. i člana 146. stav 2. ovog zakonika.

(4) Istražni sudija će, pošto ustanovi istovetnost stranca, ovom bez odlaganja saopštiti zbog čega se i na osnovu kojih dokaza traži njegovo izdavanje i pozvaće ga da navede šta ima u svoju odbranu.

(5) O saslušanju i odbrani sastaviće se zapisnik. Istražni sudija uputiće stranca da može uzeti branioca ili će mu ga postaviti po službenoj dužnosti, ako je odbrana po ovom zakoniku obavezna.

Član 543.

(1) U hitnim slučajevima, kad postoji opasnost da će stranac pobeći ili da će se sakriti, organ unutrašnjih poslova može stranca lišiti slobode radi sprovođenja istražnom sudiji nadležnog suda, na osnovu molbe nadležnog inostranog organa, bez obzira kako je upućena. U molbi treba da budu navedeni podaci za utvrđivanje istovetnosti stranca, priroda i naziv krivičnog dela, broj odluke, datum, mesto i naziv inostranog organa koji je odredio pritvor i izjava da će izdavanje biti traženo redovnim putem.

(2) Kad je određen pritvor u smislu stava 1. ovog člana i stranac bude sproveden istražnom sudiji, istražni sudija će posle njegovog saslušanja, odrediti pritvor i izvestiti o pritvoru organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE.

(3) Istražni sudija će pustiti na slobodu stranca kad prestanu razlozi za pritvor, ili ako molba za izdavanje ne bude podnesena u roku koji je on odredio, vodeći računa o udaljenosti države koja traži izdavanje, a koji ne može biti duži od dva meseca od dana pritvaranja stranca. O ovom roku obavestiće se strana država. Na molbu strane države, veće nadležnog suda može produžiti ovaj rok u opravdanim slučajevima najviše još za jedan mesec.

(4) Kad propisana molba bude podnesena u određenom roku, postupiće istražni sudija po članu 542. st. 3. i 4. ovog zakonika.

Član 545.

(1) Ako veće nadležnog suda ustanovi da nisu ispunjene pretpostavke za izdavanje, doneće rešenje da se molba za izdavanje odbija. Ovo rešenje dostaviće taj sud po službenoj dužnosti sudu određenom republičkim propisom, koji će po saslušanju javnog tužioca potvrditi, ukinuti ili preinačiti rešenje.

(2) Ako je stranac u pritvoru, veće može odlučiti da on ostane u pritvoru do pravnosnažnosti rešenja o odbijanju izdavanja.

(3) Pravnosnažno rešenje kojim se izdavanje odbija dostaviće se organu određenom posebnim propisom MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE koji će o tome obavestiti stranu državu.

Član 546.

Ako veće nadležnog suda ustanovi da su ispunjene pretpostavke za izdavanje stranca (član 540), utvrdiće to rešenjem. Protiv tog rešenja stranac ima pravo žalbe sudu određenom republičkim propisom NADLEŽNOM SUDU.

Član 547.

Ako sud povodom žalbe ustanovi da su ispunjene pretpostavke za izdavanje stranca, odnosno ako protiv takvog rešenja prvostepenog suda ne bude uložena žalba, predmet se dostavlja organu određenom posebnim propisom MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE, koji će odlučiti o izdavanju.

Član 548.

(1) Organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE donosi rešenje kojim se izdavanje dozvoljava ili ne dozvoljava. Organ MINISTAR može doneti rešenje da se izdavanje odloži zato što je zbog drugog krivičnog dela kod domaćeg suda u toku krivični postupak protiv stranca čije se izdavanje traži ili što se stranac nalazi na izdržavanju kazne u Republici Srbiji.

(2) Organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE neće dozvoliti izdavanje stranca koji u Republici Srbiji uživa pravo azila, ako se radi o političkom ili vojnom krivičnom delu, ako su strancu ugroženi život ili sloboda zbog rase, vere, etničke pripadnosti, društvenog položaja ili političkog ubeđenja, ako postoje ozbiljni razlozi da se veruje da će u državi koja traži izručenje, stranac biti izložen nehumanom postupanju ili torturi, ili ako u postupku koji je prethodio izručenju strancu nije bilo omogućeno da ima branioca. Organ može odbiti izdavanje ako su u pitanju krivična dela za koja je u domaćem zakonu predviđena kazna zatvora do tri godine, ili ako je inostrani sud izrekao kaznu lišenja slobode do jedne godine.

Član 549.

(1) U rešenju kojim dozvoljava izdavanje stranca organ MINISTAR će navesti:

1) da se on ne može goniti za drugo, pre izdavanja, učinjeno krivično delo;

2) da se prema njemu ne može izvršiti kazna za drugo, pre izdavanja, učinjeno krivično delo;

3) da se prema njemu ne može primeniti teža kazna od one na koju je osuđen, ili smrtna kazna;

4) da se on ne sme izdati trećoj državi radi gonjenja za krivično delo učinjeno pre dozvoljenog izdavanja.

(2) Osim navedenih uslova, organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE može postaviti i druge uslove za izdavanje, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorom.

Član 552.

(1) Ako se protiv lica koje se nalazi u stranoj državi vodi u Republici Srbiji krivični postupak ili ako je lice koje se nalazi u stranoj državi domaći sud kaznio, organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE može podneti molbu za izdavanje.

(2) Molba se podnosi stranoj državi diplomatskim putem i njoj se prilažu isprave i podaci iz člana 541. ovog zakonika.

Član 553.

(1) Kad postoji opasnost da će lice za koje se traži izdavanje pobeći ili da će se sakriti, organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE može i pre nego što se postupi po članu 552. ovog zakonika tražiti da se protiv tog lica preduzmu potrebne mere radi njegovog pritvaranja.

(2) U molbi za privremeno pritvaranje posebno će se naznačiti podaci o istovetnosti traženog lica, priroda i naziv krivičnog dela, broj odluke, datum, mesto i naziv organa koji je odredio pritvor, odnosno podaci o pravnosnažnosti presude, kao i izjava da će se izdavanje tražiti redovnim putem.

Član 555.

(1) Ako izdavanje traži strana država od druge strane države, a traženo lice bi se imalo sprovesti preko teritorije Republike Srbije, sprovođenje može, na molbu zainteresovane države, dozvoliti organ određen posebnim propisom MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE pod uslovom da se ne radi o državljaninu Srbije i Crne Gore i da se izdavanje ne vrši za političko ili vojno krivično delo.

(2) Molba za sprovođenje lica preko teritorije Republike Srbije mora sadržati sve podatke iz člana 541. ovog zakonika.

(3) Pod uslovom uzajamnosti, troškovi sprovođenja lica preko teritorije Republike Srbije padaju na teret saveznog budžeta.

Član 557.

(1) Pravo na naknadu štete zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene presude kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe ili kojom je optužba odbijena, odnosno pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen, a ako je povodom žalbe rešavao viši sud – od dana prijema odluke višeg suda.

(2) Pre podnošenja sudu tužbe za naknadu štete, oštećeni je dužan da se svojim zahtevom obrati organu određenom republičkim propisom, a ako je u pitanju odluka vojnog suda, Saveznom ministarstvu odbrane , MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA PRAVOSUĐE radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade.

(3) O POSTIZANJU SPORAZUMA O VRSTI I VISINI NAKNADE šTETE ODLUčUJE KOMISIJA MINISTARSTVA NADLEžNOG ZA PRAVOSUđE.

(4) SASTAV I NAčIN RADA KOMISIJE IZ STAVA 3. OVOG čLANA BLIžE ćE SE UREDITI AKTOM MINISTRA NADLEžNOG ZA PRAVOSUđE

(3) (5)U slučaju iz člana 556. stav 1. tačka 2) ovog zakonika, o zahtevu se može rešavati samo ako ovlašćeni tužilac nije preduzeo gonjenje pred nadležnim sudom u roku od tri meseca od dana prijema pravnosnažne presude. Ako po isteku ovog roka ovlašćeni tužilac preduzme gonjenje pred nadležnim sudom, prekinuće se postupak za naknadu štete do okončanja krivičnog postupka.

Član 558.

(1) Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili po njemu organ uprave MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, oštećeni može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete. Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, oštećeni može tužbu podneti u pogledu ostatka zahteva.

(2) Dok traje postupak iz stava 1. ovog člana, ne teče zastarelost predviđena u članu 557. stav 1. ovog zakonika.

(3) Tužba za naknadu štete podnosi se protiv Republike Srbije.

Član 569.

(1) Poternicu i objavu raspisuje organ unutrašnjih poslova nadležan po mestu onog državnog organa SUDA pred kojim se vodi krivični postupak, odnosno ustanove iz koje je pobeglo lice na izdržavanju kazne ili zavodske mere.

(2) Radi obaveštavanja javnosti o poternici ili objavi mogu se koristiti i sredstva javnog obaveštavanja.

(3) Ako je verovatno da se lice za kojim je izdata poternica nalazi u inostranstvu, ministarstvo unutrašnjih poslova može raspisati i međunarodnu poternicu, uz pribavljenu saglasnost ministarstva pravde NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE.

(4) Na molbu inostranog organa, ministarstvo unutrašnjih poslova može raspisati poternicu i za lice za koje se sumnja da se nalazi u Republici Srbiji, ako je u molbi data izjava da će se u slučaju pronalaženja tog lica zatražiti njegovo izdavanje.

Ostavite komentar Odustani od odgovora