Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08) i člana 167. stav 1. tačka 1) Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS”, br. 72/09 i 18/10),
Vlada donosi
Savremeno društvo zahteva kvalitetne informacije o prostoru za optimalno upravljanje resursima, efikasno odlučivanje i neprekidan razvoj.
Geoinformacije danas predstavljaju ključni element u procesu donošenja odluka, za optimalno upravljanje resursima, razmenu podataka, komunikaciju i održiv razvoj. Razvoj tehnologije doprinosi da geoinformacije postanu obavezni element savremenog društva. Tehnologija će dostići pun potencijal kada javna uprava omogući veći pristup geografskim informacijama kroz infrastrukturu prostornih podataka.
Nacionalna infrastrukturageoprostornih podataka – NIGP, (eng. National Spatial Data Infrastructure – NSDI), predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka, koji omogućava korisnicima da identifikuju i pristupe prostornim informacijama dobijenim iz različitih izvora, od lokalnog, preko nacionalnog do globalnog nivoa, na sveobuhvatan način.
Prostorne informacije ujedinjene u zajedničku infrastrukturu obezbeđuju mnoštvo mogućnosti za unapređenje javnih servisa, onemogućavajući dupliranje i nekonzistentnost podataka.
NIGP će se uspostaviti u skladu sa principima definisanim u INSPIRE direktivi.
Cilj strategije NIGP-a je uspostavljanje infrastrukture, koja će obezbediti podršku kvalitetnom i stabilnom razvoju životne sredine u sprezi sa ekonomskim rastom, kroz efikasne servise, ispunjavajući potrebe i zahteve javnog i privatnog sektora, kao i svih građana. Strategija predstavlja okvir unutar koga se može razvijati politika širokog korišćenja geoinformacija i sprečiti dupliranje napora i smanjenje administrativnih troškova.
Strategija će usmeravati stvaranje NIGP-a u Srbiji kroz sledeće strateške oblasti:
Saradnja;
Prostorni podaci i servisi;
Standardizacija;
Pravni okvir;
Geodetski referentni sistem;
Finansiranje;
Istraživanje, razvoj i edukacija.
Različiti učesnici radiće zajedno na realizaciji strategije postizanjem definisanih ciljeva. Efektivnost implementacije strategije zavisiće od neprekidnog uključivanja širokog spektra partnera iz geosektora.
Republički geodetski zavod (RGZ) je odlučan da preuzme vođstvo u razvoju strategije i pripadajućeg plana za implementaciju. NIGP ne može biti kreiran i održavan od strane jedne organizacije. Ključna uloga RGZ je vođstvo, razvoj i promocija zajedničke infrastrukture kroz iskren zajednički pristup između svih zainteresovanih strana.
Ključni faktor za uspešnu implementaciju NIGP je omogućavanje korisnicima da pristupaju prostornim podacima kroz uspešnu saradnju.
Sve se negde dešava. Današnjem društvu su potrebne informacije o prostoru mnogo više nego ikada pre. Dostupnost geoinformacija je važna za raznovrsne funkcije u društvu. Mnoge od informacija potrebnih za donošenje jasnih odluka su zasnovane na geoinformacijama. Postoji konstantan pritisak za donošenje pravih odluka na mnogo efikasniji i efektivniji način.
Geosektor se brzo razvija i to je inovacioni sektor sa širokim mogućnostima i potencijalima za povećano korišćenje geoproizvoda. Rapidan razvoj informacione tehnologije i porast zahteva za pristup prostornim podacima, podstiče da aktivnosti javnog sektora postanu više uslužno orijentisane. Saradnja između javnih institucija i ostalih učesnika je veoma važna za obezbeđivanje zajedničkog okvira.
Važan cilj odgovornih javnih institucija je da službeni podaci budu dostupni. Mnoge institucije koje su nadležne za obezbeđivanje geoinformacija i različiti nivoi korisnika imaju potrebu za zajedničkim okvirom za saradnju i razmenu informacija zasnovanih na prostoru.
Korisnici moraju da raspolažu sa jasno interpretiranim heterogenim podacima u različitim formatima, mogućnošću za povezivanje podataka sa ostalim izvorima, izdavanje i kasniju obradu podataka koji su im potrebni.
Postoji konstantan pritisak za postizanje balansa između korisničkih zahteva i sposobnosti javnog sektora za snabdevanje geoinformacijama. Uslovi za korišćenje i razmenu prostornih podataka moraju biti jasni i nedvosmisleni. Zajednički okvir treba da postigne balans između obezbeđivanja zaštite podataka i privatnosti i zahteva korisnika za lak pristup širokom spektru geoinformacija.
Značaj geoinformacija raste u brojnim slučajevima primene u savremenom društvu, posebno u sledećim oblastima:
Unapređenje javnog delovanja kroz bolje geoservise
Privreda i javni sektor zahtevaju lak pristup geopodacima koji su u nadležnosti javnih institucija. Potrebni su prostorni podaci i servisi za korišćenje u oblastima kao što su tržište nepokretnosti, upravljanje zemljištem i vodama, transport, razvoj pozicionih i navigacionih servisa, odbrana i bezbednost, turizam, rekreativne aktivnosti na otvorenom i slično.
Informacije o prostoru su integralni deo trenutnih i novih inicijativa za neprekidno unapređenje i poboljšanje javnih usluga i obezbeđivanje potrebnih informacija unutar javnog sektora. Cilj je maksimalno iskorišćenje geoinformacija i dobrobit za javnost, državu i privredu kroz servis za zadovoljenje zahteva na svim nivoima.
Bolje geoinformacije za svakodnevne aktivnosti
Različiti korisnici zahtevaju bolju pristupačnost i kvalitet prostornih podataka sa povoljnom cenom. Tačni, i na vreme obezbeđeni prostorni podaci, treba da budu raspoloživi da podrže jasne odluke zasnovane na prostoru, i da urade to bez dupliranja napora sa prihvatljivim troškovima.
Dobra karta opisuje šta i gde se nalazi i pruža odgovor na druge upite, bolje nego pisane reči. Dobra karta je pouzdana, laka za korišćenje, pristupačna i jednostavna za održavanje.
Međunarodna saradnja
Geoinformacije su bitne za procese u rešenjima prekograničnih problema kao što su zaštita životne sredine, klimatske promene, nepogode, opšta bezbednost, transportna infrastruktura, snabdevanje energijom, vremenska prognoza, javno zdravlje i slično. Zajednički okvir za geopodatke ima potencijal da snabdeva širu zajednicu prostornim informacijama, koje su povezane iz različitih izvora i nivoa, za podršku održivom i ekonomskom razvoju koji se ne zaustavlja na granici.
U ovom smislu, uspostavljanje NIGP-a će biti pravi smer za postizanje ovih težnji. Cilj je promocija i uspostavljanje infrastrukture koja će postići da pristup prostornim (i neprostornim) podacima doprinese lokalnim, nacionalnim i globalnim potrebama za efikasnim javnim servisom, ekonomskom razvoju, kvalitetu životne sredine i stabilnosti.
Zajedničke potrebe za NIGP-om su lak pristup prostornim podacima, metapodacima i servisima, interoperabilnost podataka i servisa usaglašenih sa standardima, jasni principi korišćenja (intelektualna prava, licenciranje, garantovanje dostupnosti, politika cena) i koordinacija.
Opšte stanje prostornih informacija u Evropi je podeljenost skupova podataka i izvora podataka, nedostatak harmonizacije između skupova podataka, nedostaci u dostupnosti i dupliranje u prikupljanju podataka. Navedeni problemi otežavaju pristup i korišćenje raspoloživih podataka. To čini trenutno stanje u oblasti geoinformacija kao „ostrva” podataka sa različitim standardima i kvalitetom.
Potreba za NIGP-om raste usled opšte situacije i nedefinisanih pravila vezanih za prostorne podatke. Postojeće stanje u vezi pristupa i korišćenja prostornih podataka u Srbiji karakterišu sledeće slabosti:
• Dupliranje napora i troškova – redundantnost podataka zbog velikog broja javnih institucija koje prikupljaju slične podatke, preklapanje nadležnosti, postojeći podaci se ne koriste više puta, troškovi korišćenja su visoki;
• Nedovoljno korišćenje standarda – nedostatak harmonizacije između podataka, nekompatibilne informacije i informacioni sistemi, različit kvalitet i različiti tipovi atributivnih informacija, teškoće u razmeni i kombinovanju informacija;
• Slaba pristupačnost – teško je pronaći potrebne podatke i gde su dostupni, nedostatak odgovarajućih digitalnih podataka, ograničena prava pristupa, neprikladna distribucija, nepotpuna tehnička infrastruktura, nedosledna politika cena;
• Prepreke u razmeni podataka – nedostatak dobrih partnerskih odnosa, nedostatak interoperabilnosti, osiguranje jednakosti u pristupu podacima, briga oko zloupotrebe podataka, pouzdanost i poverljivost podataka, nejasan kvalitet podataka;
• Nejasna zaštita prava i politika licenciranja koja generalno sprečava distribuciju i razmenu podataka, uslovi za korišćenje su promenljivi i često restriktivni;
• Nedostatak koordinacije između administrativnih nivoa odgovornih za snabdevanje podacima unutar države i razmenu podataka preko granica, ne postoji koherentan pristup za obezbeđivanje geopodataka između različitih vlasnika podataka;
• Ostali nedostaci – ograničeno iskustvo u razvoju web servisa, ograničeni finansijski i ljudski resursi, ne postoji jedinstven srednjoročni program radova u geosektoru i na osnovu toga stabilni izvori i definisani načini finansiranja institucija koje se bave obezbeđenjem geopodataka.
Na evropskom i nacionalnom nivou raste svest o potrebi za kvalitetnim geoinformacijama, kao podrška razumevanju složenosti i međusobnom uticaju između ljudskih aktivnosti i životne sredine.
Nacionalna infrastruktura prostornih podataka omogućava povezivanje i razmenu harmonizovanih podataka i servisa iz različitih izvora od različitih vlasnika podataka i čini ih lako dostupnim za korisnike putem Interneta.NSDI je način za jednostavan pristup i razmenu prostornih podataka iz različitih izvora u cilju povećanja dobrobiti za društvo u celini. [pic] Slika 1. NSDI komponente
NSDI čini skup tehnologija, pravila, standarda i ljudskih resursa neophodnih za prikupljanje, obradu, smeštaj, distribuciju i efektivno korišćenje prostornih podataka.
Infrastruktura prostornih podataka je skup institucionalnog okvira i geoinformacija koje su podržane standardima, servisima i kooperacijom između uključenih strana. Dodatno, harmonizacija i interoperabilnost prostornih podataka je neophodna da se informacije učine dostupnim i upotrebljivim preko elektronskih komunikacionih sredstava kao što je Internet.
Svrha integrisane infrastrukture je postizanje bolje raspoloživosti geoinformacija za korisnike i omogućavanje javnim institucijama i ostalim partnerima da razmenjuju podatke na efikasan način.
Osnovni koncept je da korisnik može pristupiti lako geoinformacijama koje su mu potrebne. Svako ko želi da pristupi podacima mora to učiniti kroz tehničke komponente.
Ljudi
Slika 2. Odnos između ljudi i geoinformacija, [Rajabifard, 2002]
NSDI struktura obrazovaće se u skladu sa principima definisanim u evropskoj INSPIRE direktivi. Ova direktiva je pravni osnov za udruženo snabdevanje geoinformacija unutar Evropske unije, za narastajući broj politika koje se tiču životne sredine i pri tome imaju snažan uticaj prostorne dimenzije.
[pic]
Slika 3. Arhitektura opšteg SDI modela, [INSPIRE]
Prema definiciji NSDI uključuje nekoliko komponenti (GSDI Cookbook):
• Geografske informacije i atribute, organizovane u distribuirane repozitorijume;
• Dokumentaciju o ovim informacijama (metapodaci);
• Sredstva za pronalaženje, prikaz i vrednovanje podataka (katalozi i web mapping);
• Metode obezbeđenja pristupa geografskim informacijama;
• Skup sporazuma koji poštuju tehnička (standardi), organizaciona i pravna pitanja u cilju usklađivanja i upravljanja prostornim informacijama i servisima na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom opsegu.
Mnogi problemi današnjeg, i društva u budućnosti, su povezani sa prostornom dimenzijom. Analiza, brzo i adekvatno rešavanje ovih problema zahtevaju posedovanje odgovarajućih geoinformacija i znanja, koji moraju biti razmenjivani i korišćeni na efektivan način. U tu svrhu suštinski je važno imati dobro izgrađen NIGP.
Proces unapređenja načina upravljanja i korišćenja geoinformacija obezbediće dobrobit za javni i privatni sektor, kao i za građane, omogućavajući sledeće:
Efektivan javni sektor
Državne institucije obezbeđuju servise da omoguće jednostavan i pogodan pristup javnim geoinformacijama. Dodatno, infrastruktura će olakšati pristup informacijama preko granica i omogućiće integrisano korišćenje geopodataka unutar i između javnih ustanova.
NIGP je deo nacionalne informacione ponude i zauzima istaknuto mesto u državnoj strukturi e-servisa. Efikasnost javnih ustanova unaprediće se kroz dostupnost kvalitetnih e-servisa kao važna podrška razvoju e-uprave.
Integrisane informacije o prostoru su dragocene za donošenje odluka. Održiv razvoj zahteva jasne odluke zasnovane na kvalitetnim informacijama. Prostorne informacije su neophodne za donošenje valjanih odluka na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Ovi podaci su važni u mnogim oblastima, kao što su analize životne sredine, planiranje životnih zajednica, razvoj infrastrukture, zdravstvo, obrazovanje, sigurnost, transport, energetika, poljoprivreda, upravljanje vodama, šumarstvo, klimatske promene, risk-menadžment i slično.
Smanjenje dupliranja i povećano korišćenje podataka
Troškovi kreiranja i održavanja digitalnih prostornih podataka su izrazito visoki. Posebno je važno da podaci budu kreirani sa razumljivim troškovima tako što se napori međusobno dele između organizacija. Prema tome, značajno vreme, novac i trud može biti ušteđen ukoliko se geoinformacije međusobno razmenjuju i ažuriraju.
Prikupljeni podaci moraju se u potpunosti koristiti da bi se ostvarile potencijalne dobrobiti. Nadležne institucije treba da izbegavaju dupliranje i uz pomoć standardizacije osiguraju konzistentnost podataka.
Dobrobit za pojedinca
Građani koriste karte i snimke zemljine površine da analiziraju njihovo sopstveno okruženje, vlasnička prava i ograničenja, način korišćenja zemljišta, snabdevanje vodom, opšte širenje saznanja o svetu koji nas okružuje, kao što je kontaminacija tla, zagađenje vazduha ili zone buke.
NIGP treba da omogući svim građanima, bez izuzetka, laku pretragu i pregled skupa karata opšte namene (sitno razmerne karte) i integraciju karata na zajedničkim principima iz različitih javnih servisa. Lak pristup geoinformacijama i servisima kroz infrastrukturu omogućiće efikasan kontakt između javnih institucija i korisnika.
Proširene vrednosti proizvoda i poslovnih mogućnosti
Prostorne informacije obezbeđuju izobilje mogućnosti za poboljšanje komunikacija i interakciju između javnosti i privrede. Integracija prostornih podataka omogućava ažurne i dostupne informacije koje su jednostavne za korišćenje između javnih institucija i privrede u cilju podrške razvoja vrednosno proširenih proizvoda i servisa za tržište.
Pomenuto, takođe odlučujuće pomaže u postizanju smanjenja administrativnih troškova privrede i unapređenje javnih državnih servisa. Osim toga, široko dostupne informacije podstaći će inovacije i doprineti širenju ekonomskih mogućnosti. Integrisana infrastruktura obezbediće poboljšane mogućnosti privatnom sektoru za razvoj novih proizvoda i usluga.
Identifikovane su ciljne oblasti na koje posebno utiče efektivan NIGP:
• Korišćenje zemljišta i administracija pravom svojine;
• Vrednovanje životne sredine, upravljanje prirodnim resursima (šumarstvo, poljoprivreda, vodoprivreda, rudarstvo, energetika);
• Navigacija (vazduh, zemlja, reke), odbrana i bezbednost;
• Upravljanje u hitnim slučajevima (požari, prva pomoć, policija) i vanrednim situacijama.
Slika 4. Efekti implementacije NIGP-a
Kreiraćemo
infrastrukturu prostornih podataka kao zajedničku mrežu zasnovanu na saradnji između vlasnika podataka i korisnika
kao doprinos
boljem planiranju i donošenju odluka i smanjenju troškova ne dozvoljavajući dupliranje napora i nekonzistentnost podataka
za dobrobit
javnog i privatnog sektora, kao i svih građana.
Glavni oslonac za postizanje strateških ciljeva ka uspostavljanju NIGP-a je zasnovan na sledećim ključnim principima:
Uspešna saradnja između partnera
Efikasna kooperacija između javnih ustanova, privrede i privatnog sektora omogućava razmenu geoinformacija zasnovanu na zajedničkom okviru i uređena je sporazumima. Svrha udruživanja između različitih učesnika je smanjenje troškova proizvodnje i korišćenja prostornih podataka. Duh saradnje i deljenja podataka je fundament za uspešnu zajedničku infrastrukturu.
Zadovoljenje zahteva korisnika
Neophodno je stimulisati razvoj usluga koji mogu ispuniti zahteve javnog sektora i ostalih zainteresovanih strana. Mrežu servisa treba kreirati fleksibilno radi lakog prilagođavanja novim korisničkim zahtevima i tehničkom razvoju.
INSPIRE implementacija
Primena INSPIRE direktive je važan deo razvoja srpskog SDI. INSPIRE implementacija olakšava deljenje harmonizovanih prostornih podataka, radi omogućavanja integracije neprekinutih (bešavnih) podataka izvan nacionalnih granica na evropskom nivou, putem raspoloživih servisa.
Doprinos razvoju e-uprave
Obezbeđivanje geoinformacija kroz zajedničku infrastrukturu treba da doprinese razvoju srpske e-uprave. Geoinformacije omogućavaju mnoštvo mogućnosti za poboljšanje komunikacije između javnog sektora, privrede i građana.
Uspešna razmena kvalitetnih geoinformacija
Krajnji cilj infrastrukture je obezbeđenje prostornih podataka i servisa garantovane dostupnosti i kvaliteta, sa ažurnim i visoko kvalitetno opisanim geoinformacijama preko metapodataka.
[pic]
Strategija uspostavljanja infrastrukture prostornih podataka za period 2010 – 2012 usmerena je na definisanje principa, ciljeva i odgovarajućih mera koje razmatraju postizanje optimalne upotrebe geoinformacija u Srbiji.
Glavni cilj strategije je kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje geoinformacija za javni sektor, privredu i javnost uopšte.
Svrha strategije je promocija eksploatacije i dobrobiti za državu, privredu i javnost od geoinformacija i stvaranje okvira za podršku nacionalnim i evropskim inicijativama. Cilj je obezbeđivanje razmene kvalitetnih i upotrebljivih skupova prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji unutar geosektora.
Efikasna i isplativa razmena informacija između javnog i privatnog sektora zahteva korišćenje zajedničkih prostornih podataka kroz servise garantovane dostupnosti i kvaliteta. Program strateškog delovanja treba da osigura višestruko iskorišćenje pune vrednosti informacija sa prostornim karakteristikama za dobrobit društva u celini.
Takođe, jedan od strateških ciljeva je kreiranje okvira za podršku razvoja nacionalnog informacionog društva i međunarodne saradnje zasnovane na savremenim inicijativama i učešće u aktuelnim evropskim projektima.
Razvoj NIGP-a zahteva brojne usaglašene inicijative, gde će različiti učesnici zajedno implementirati efektivnu srpsku nacionalnu infrastrukturu prostornih podataka za period 2010 – 2012. U svrhu razvoja akcionog plana opisane inicijative su grupisane u sedam posebnih oblasti.
Saradnja;
Prostorni podaci i servisi;
Standardizacija;
Pravni okvir;
Geodetski referentni sistem;
Finansiranje;
Istraživanje, razvoj i edukacija.
[pic]
Za sve navedene akcione oblasti definisan je opšti cilj koji se realizuje preko posebnih (određenih) ciljeva. Dodatno su objašnjene aktivnosti kroz koje će se posebni ciljevi postići.
Servisno orijentisana mreža udruženih subjekata zasnovana na zajedničkom okviru, regulisana sporazumima i ugovorima. Ova mreža mora stimulisati razmenu podataka u cilju poboljšanja delovanja javnog sektora poštujući vlasništvo nad podacima udruženih partnera kroz sistematsko dugoročno udruživanje.
2010 – Uraditi Studiju trenutnog stanja u geosektoru po temama prostornih podataka (identifikovati nadležne institucije i raspoložive geopodatke);
2010 – Osnivanje nacionalnog tela za koordinaciju sa INSPIRE (npr. NIGP organizaciona jedinica/sekretarijat u RGZ);
2010 – Definisanje nadležnosti i osnivanje radnih grupa kao organa NIGP-a za obavljanje određenih stručnih poslova (Prilog 1 – Predlog tela za saradnju u okviru NIGP-a);
2010 – Potpisani sporazumi o razmeni podataka, pristupu i korišćenju geopodataka između ključnih subjekata NIGP-a;
2011 – Razvoj modela udruživanja koji opisuje organizaciju, odgovornost i finansiranje snabdevanja i razmene prostornih podataka i servisa;
2012 – RGZ sa ključnim partnerima organizuje seminar za razmatranje implementacije strategije i predlog revidiranog akcionog plana za sledeći period.
Biće postignuto kroz:
RGZ koji deluje kao koordinator između različitih tela NIGP-a i partnera u cilju prilagođavanja radnih procesa gde je potrebno, unutar i između organizacija. Organizaciona jedinica za NIGP-a ima ulogu vodeće snage i katalizatora.
Podsticanje koordiniranog programa za komunikaciju i organizovanje događaja za podizanje svesti, kao što su konferencije i publikacije, kao i tehničke radionice organizovane na nacionalnom, regionalnom i sektorskom nivou.
Usklađene i usvojene uslove za razmenu i korišćenje prostornih podataka iz javnog sektora za uključene partnere i ostale korisnike.
Utvrđivanje najvažnijih učesnika ili partnera sa interesom za pristup geoinformacijama i razmenom podataka kroz infrastrukturu prostornih podataka.
Razvoj zajedničkog modela udruživanja (obezbeđivanje šablona za sporazume između partnera ili organizacija, raspodela odgovornosti za snabdevanje podacima, finansiranje …).
Razvoj bolje međunarodne saradnje sa institucijama u geosektoru u regionu i Evropi.
Osnivanje stalnog tela za saradnju i monitoring razvojnog kooperativnog procesa, upravljanje potencijalnim problemima, prihvatanje principa za primenu i pokretanje inicijativa.
Organizovanje dugoročne saradnje između partnera razvojem zajedničkog modela za saradnju.
Prostorni podaci i servisi
Osiguranje proizvodnje i obezbeđivanje ažurnih, kvalitetnih i raspoloživih prostornih informacija u skladu sa dobro definisanom strukturom/modelom tako da njihovo korišćenje bude lako i uspešno.
Objedinjavanje referentnih geopodataka i metapodataka tako da informacije o prostoru budu dostupne preko web servisa.
2010 – Metapodaci za INSPIRE Aneks I su dostupni na geoportalu;
2010 – Imenovanje radne grupe za tematska pitanja sa mandatom da primeni specifikacije za podatke i implementaciona pravila za INSPIRE teme;
2011 – Metapodaci za INSPIRE Aneks II su dostupni na geoportalu;
2011 – Izrađeni akcioni planovi subjekata NIGP-a nadležnih za geopodatke iz Aneksa III INSPIRE direktive;
2012 – Poređenje modela podataka za RGZ skupove podataka i uključenih partnera sa INSPIRE specifikacijama za odabrane teme;
2010 – 2012 – Razvoj Nacionalnog geoportala, zasnovanog na inicijalnom geoportalu, kao nacionalni „čvor” za saradnju i razmenu geopodataka u skladu sa INSPIRE;
2012 – Skupovi referentnih prostornih podataka su dostupni kroz Nacionalni geoportal.
Biće postignuto kroz:
Pripremu metapodataka u skladu sa srpskim profilom za metapodatke za RGZ i partnerske skupove podataka. Uključene javne institucije i ostali partneri treba da kreiraju metapodatke za sopstvene skupove i servise podataka pri čemu će osigurati da su metapodaci razumljivi, važeći i konzistentni sa usvojenim standardima.
Identifikovanje referentnih prostornih podataka i tematskih podataka kroz identifikovanje oblasti u kojima geo-usluge mogu imati najveću potencijalnu vrednost.
Definisanje odgovornih institucija za snabdevanje prostornim podacima sa metapodacima u skladu sa INSPIRE temama (nadležnost, prikupljanje, održavanje, deljenje, distribucija, garantovanje kvaliteta), koje su regulisane kroz sporazume i propise. Jasna raspodela dužnosti i obaveza u svrhu osiguranja da su referentni skupovi prostornih podataka dobro vođeni i pravovremeno održavani.
Državne institucije koje treba da teže da geoinformacije budu dostupne što je više moguće u digitalnoj formi u okviru prihvatljivih i jednakih uslova. Neophodno je težiti da referentni i tematski podaci obuhvate celu državu.
Zadovoljenje i ispunjenje potreba različitih korisničkih grupa za upravljanjem i distribucijom prostornih informacija i osiguranje da su servisi kvalitetni i jednako dostupni.
Obezbeđenje pristupa prostornim podacima preko mreže servisa u skladu sa harmonizovanim specifikacijama za podatke u svrhu postizanja interoperabilnosti podataka. Dobavljači podataka mogu takođe usaglasiti svoje modele podataka sa INSPIRE specifikacijama za harmonizaciju.
Temeljni princip je da javna uprava koristi servisno orijentisanu arhitekturu za obezbeđivanje servisa unutar nacionalnog okvira za snabdevanje geopodacima od različitih vlasnika podataka.
Nacionalni geoportal koji će biti dalje razvijan kao mesto za pristupanje geopodacima i pridruženim servisima sa centralnom ulogom u tehničkoj infrastrukturi. Geoportal će biti značajno mesto za pristup geopodacima kao jedinstven entitet na nacionalnom i prekograničnom nivou. Svrha geoportala je da obezbedi pregled koji geopodaci i servisi su dostupni, i gde su dostupni, na jednostavan način.
Standardizacija
Prostorne informacije su dostupne na osnovu zajedničkih standarda zadovoljavajući bitne potrebe za interoperabilnošću i kvalitetom. Geoinformacije od partnera biće standardizovane i podesne za višestruko korišćenje, kao unapređivanje mogućnosti deljenja podataka na nacionalnom i međunarodnom nivou.
2010 – Predlog srpskog osnovnog profila za standarde metapodataka zasnovanog na INSPIRE implementacionim pravilima, ISO 19115 i ISO 19139;
2010 – Uspostavljanje organizacionog modela, uključujući i utvrđivanje nadležnosti za iniciranje donošenja srpskog standarda kod Instituta za standardizaciju Srbije;
2011 – Inicijalne aktivnosti u vezi monitoringa i izveštavanja u skladu sa INSPIRE zahtevima;
2011 – Usvajanje strategije za primenu i održavanje standarda u oblasti geoinformacija.
Biće postignuto kroz:
Javne ustanove odgovorne za podatke treba da osiguraju da su zajednički standardi i preporuke usvojeni i implementirani u sopstvenim sektorima. Neophodni su procesi koji podržavaju primenu standarda za usaglašavanje strukture referentnih skupova podataka kao i razvoj servisa za geopodatke.
Obezbeđenje modela metapodataka i alata koji ispunjavaju ISO, INSPIRE i nacionalne potrebe.
Uputstvo kako se metapodaci koriste i praktičan vodič kako prikupiti ciljane metapodatke.
Izradu editora za metapodatke koji će omogućiti svim uključenim partnerima da prikupe i održavaju metapodatke. Editor omogućava unos metapodataka u skladu sa definisanim standardom, čime je olakšano njihovo objavljivanje i pretraga, što čini informacije o prostoru dostupnije i pogodnije za korišćenje.
Sačinjavanje liste nacionalnih standarda potrebnih da podrže NIGP na osnovu postojećih međunarodnih standarda kao što su ISO 19100 serije, OGC (Open Spatial Consortium), W3C (World Wide Web Consortium), uključujući INSPIRE sa prioritetima primene.
Rad na standardizaciji u geosektoru mora biti koordiniran sa trenutnim radom na formulisanju INSPIRE implementacionih pravila.
Definisanje organizacionog modela da bi se razjasnile uloge koje se tiču odgovornosti za standardizaciju (ko (koja organizacija ili telo) i za šta, finansiranje, implementacija).
Interoperabilnost geopodataka unutar i između javnih institucija i ostalih uključenih strana je dostižna kroz jasne sporazume i standarde.
Usvajanje strategije za korišćenje i održavanje standarda (pravni okvir, tehnički okvir, uputstvo za implementaciju, mere harmonizacije referentnih skupova prostornih podataka, kost-benefit analize …).
Uspostavljanje test okruženja da se provere servisi, harmonizacija podataka i metapodaci u skladu sa strategijom, standardima i INSPIRE zahtevima.
Razmatranje i procenu mehanizma za razvoj i promociju primene tehničkih standarda i rešenja.
Pravni okvir u potpunosti podržava principe NIGP-a i postiže balans između potrebe da se zaštite važni interesi države, vlasnika podataka kao i zahtevi korisnika za dostupnošću geoinformacija. Uslovi za obezbeđivanje informacija kroz NIGP moraju se pridržavati nacionalnih i međunarodnih propisa na jasan i nedvosmislen način.
2010 – Osnivanje radne grupe za pravni okvir;
2010 – Sprovesti studiju o postojećem stanju u zakonodavstvu u geosektoru;
2011 – Savet NIGP-a određuje odgovornog subjekta za određene teme NIGP-a;
2011 – 2012 – Određivanje vremenskog rasporeda za kreiranje i donošenje podzakonskih akata.
Biće postignuto kroz:
Pregled relevantnog zakonodavstva u geosektoru, diskusija o potrebama za novim nacionalnim propisima koji se odnose na NIGP.
Uključivanje INSPIRE direktive i implementacionih pravila unutar nacionalnog zakonodavstva kao što su odluke i propisi za metapodatke, harmonizaciju podataka i strukturu servisa.
Raspodelu odgovornosti u javnom sektoru kroz definisanje u nacionalnom zakonodavstvu uloge javnih ustanova za kreiranje i održavanje referentnih skupova podataka.
Donošenje propisa koji se odnose na usvajanje standarda (vodič, instrukcije).
Donošenje propisa koji se odnose na modele naknade i pitanja poverljivosti (sigurnost i ograničenja za pristup geoservisima), zaštitu ličnih podataka (zabrana upotrebe izvan nadležnosti), zaštitu distribucije geoinformacija (potrebna je dozvola od Vojske u posebnim slučajevima).
Primenu elektronskog potpisa.
Promociju pravne sigurnosti za efikasno korišćenje geoinformacija preko infrastrukture (mrežni servisi i deljenje podataka).
Koordinaciju sa akcionim planom za e-upravu.
Geodetski referentni sistem
Omogućiti svim proizvođačima i korisnicima prostornih podataka da primenjuju jedinstven srpski geodetski referentni sistem, kao i servise za transformaciju prostornih podataka iz različitih referentnih sistema.
2010 – Usvajanje modela za transformaciju iz postojećeg državnog u Evropski terestički referentni sistem 1989 (European Terrestrial Reference System 1989 – ETRS89);
2010 – Obezbeđivanje servisa za transformaciju za koordinatne sisteme relevantne za Srbiju preko inicijalnog geoportala;
2010 – Priprema projekta za referentni sistem visina od strane RGZ;
2011 – Prelazak na ETRS89 počeće najkasnije 1. januara 2011. Godine, prema Zakonu o državnom premeru i katastru.
Biće postignuto kroz:
Transformaciju postojećih prostornih podataka u ETRS89 za katastarske parcele, administrativne jedinice, adrese i geografske nazive preko modela transformacije.
Prelazak u novi referentni sistem – obaveza prikupljanja novih prostornih podataka u novom sistemu za RGZ skupove podataka.
RGZ koji će pripremiti svu neophodnu dokumentaciju i obaviti aktivnosti za projekat koji se odnosi na definisanje referentnog sistema visina.
RGZ koji će pružati znanje i podsticati prelazak i upotrebu ETRS89 sistema preko uputstava i seminara.
RGZ koji će preuzeti inicijativu da obezbedi podršku drugim organizacijama u ubrzanju usvajanja i primene ETRS89 sistema (pronalaženje mogućnosti za pružanje pomoći).
Finansiranje
Uspostavljanje kofinansiranja za osnovne proizvode i uvođenje fleksibilnih modela naknade sa uvažavanjem vrednosti, načina korišćenja i kategorije korisnika. Modeli će podstaći povećano korišćenje geopodataka za višenamenske svrhe i dugoročno osigurati njihovu dostupnost i razvoj kvaliteta.
2010 – Sprovesti istraživanje o troškovima i prihodima za snabdevanje i korišćenje geopodataka;
2010 – Uspostaviti vodič za pristup i troškovima korišćenja informacija iz javnog sektora i ostalih geopodataka udruženih partnera;
2011 – Razviti model finansiranja i plan obezbeđenja izabranih skupova podataka o prostoru u saradnji sa ključnim partnerima;
2011 – Razviti model naknade za korišćenje prostornih podatka koji će biti primenjen preko Nacionalnog geoportala;
2012 – Proceniti troškove INSPIRE implementacije (implementaciona pravila za metapodatke, referentni skupovi podataka, servisi, ICT) – upitnik u vezi finansijskih rezultata INSPIRE implementacije.
Biće postignuto kroz:
Model naknade treba da je jedinstven i fleksibilan zavisno od kategorije korisnika, korišćenja i vrednosti podataka (nivo cena treba da je nizak koliko je to moguće).
Sve cene i sistem za naknadu moraju biti potpuno kompatibilni sa opštim ciljem da se olakša deljenje prostornih skupova podataka i servisa između javnih institucija.
Metapodaci koji opisuju prostorne skupove podataka na opštem nivou treba da su besplatno dostupni za sve.
Principe korišćenja i distribucije setova prostornih podataka koji treba da uzmu u obzir opšta uputstva za državnu sigurnost i ličnu zaštitu podataka.
Kada postoji naknada podataka, treba da je održavana na neophodnom minimumu za osiguranje potrebnog kvaliteta i snabdevanje setova prostornih podataka i servisa zajedno sa razumljivim povratkom investicija.
[„… sve naplaćene naknade ne treba da prevazilaze troškove prikupljanja, izrade, reprodukcije i distribucije zajedno sa realnim povraćajem investicija”, INSPIRE direktiva (23)]
Uvažavanje, kada je primenljivo, potreba samofinansirajućih javnih institucija koje obezbeđuju prostorne skupove podataka i servise.
Koordinaciju i saradnju na nacionalnom nivou u finansiranju uspostavljanja NIGP-a.
Demonstraciju vidljivih dobrobiti i pozitivnih rezultata što je pre moguće.
Istraživanje, razvoj i obrazovanje
Srpski obrazovni sistem obezbeđuje profesionalce sa sveobuhvatnim SDI znanjem za uspešan razvoj i iskorišćenje NIGP-a.
Povećati sposobnost za razumevanje i upotrebu prostornih informacija kroz bolju razmenu i transfer znanja, kao i promociju najboljih iskustva i inovacija.
Nacionalni program za stimulisanje istraživanja, razvoja i obrazovanja u oblasti geoinformacija je utvrđen i implementiran.
2010 – Iniciranje osnivanja foruma za unapređenje geo-obrazovanja i istraživanja, koji uključuje univerzitete, privredu, obrazovne institucije, nauku i druge državne ustanove;
2011 – Pokretanje veb portala kao instrumenta za podršku obrazovno istraživačkom forumu u cilju obezbeđivanja relevantnih informacija;
2011 – Uspostavljanje radne grupe za istraživanje i razvoj kao podrška implementaciji nacionalne strategije za geoinformacije;
2011 – Usvajanje geo-obrazovnog programa od strane ministarstva nadležnih za prosvetu, nauku i informacione tehnologije uz pomoć foruma za geo-obrazovanje;
2012 – Proširenje trenutnog programa master i doktorskih studija koje se odnose na SDI pitanja.
Biće postignuto kroz:
Pregled trenutnog stanja u vezi istraživanja, razvoja i obrazovanja u oblasti prostornih informacija u Srbiji (organizacija, finansiranje, nadležnost, nedostaci, međunarodne aktivnosti).
Prikaz potreba i zahteva za istraživanjem, razvojem i obrazovanjem kao podršku implementaciji ciljeva nacionalne strategije za geoinformacije. Sastavljanje liste svih istraživačkih i razvojnih fondova koji podržavaju strategiju.
Jasno definisanje ko je odgovoran za upravljanje istraživačkim i razvojnim pitanjima u polju geoinformacija.
Obrazovanje u geoinformacionom polju koje treba da bude deo neprekidnog obrazovanja u cilju osiguranja da profesionalci u raznovrsnim oblastima poseduju odgovarajuće veštine za razvoj NIGP-a. Geo-obrazovni program će biti značajan temelj i instrument za postizanje nove infrastrukture za geoinformacije.
Proširenje postojećeg programa na univerzitetima (ICT, geoinformacije, menadžment …).
Povećanje informisanosti o mogućnostima korišćenja geoinformacija i dostupnim servisima. Promocija široke upotrebe geoinformacija kroz obrazovni sistem u cilju pružanja svesti o novim saznanjima i najboljoj praksi, preko publikovanja magazina ili biltena o geoinformacijama, za profesionalce i javnost uopšte.
Osnivanje foruma za istraživanje i razvoj u svrhu kreiranja mesta za saradnju između predstavnika sa univerziteta, državnih ustanova i privatnog sektora. Forum će biti čvor za distribuciju informacija o NIGP-u, kao što su informacije za kontakt sa pridruženim partnerima i telima NIGP-a (Savet i radne grupe), sporazumi, relevantni propisi, linkovi prema odgovarajućim geoportalima i web sajtovima, standardi, značajni strateški dokumenti, kalendar aktivnosti i druga zanimljiva pitanja za diskusiju. Forum će služiti kao mesto za razmenu iskustva i najbolje prakse, istovremeno i kao podstrek za usaglašavanje aktivnosti između partnera.
Razvoj međunarodne saradnje sa telima za istraživanje i razvoj u regionu i Evropi u oblasti geoinformacija.
Realizovane aktivnosti
2009 – Usvajanje Zakona o državnom premeru i katastru koji daje osnovne odredbe za osnivanje, održavanje i korišćenje NIGP-a;
2009 – Priprema prvog NIGP seminara za podizanje svesti u oblasti korišćenja geoinformacija;
2009 – Puštanje u rad inicijalnog geoportala „geoSrbija” za pristup servisima pretraživanja i pregleda za ograničeni broj metapodataka, setova prostornih podataka i servisa;
2009 – Inicijativa za uspostavljanje radne grupe za implementaciju nacionalnih skupova standarda u oblasti geoinformacija pod nadležnošću Instituta za standardizaciju;
2009 – Usvajanje novog državnog referentnog sistema ETRS89 kroz Zakon o državnom premeru i katastru;
2009 – Predlog preliminarnog modela transformacije između starog i novog geodetskog referentnog sistema u Srbiji;
2010 – Odabrani RGZ skupovi podataka i uključenih partnera dostupni su preko inicijalnog geoportala;
2010 – Institut za standardizaciju Srbije, kao nadležno nacionalno telo za standardizaciju, na osnovu inicijative Republičkog geodetskog zavoda je formirao Komisiju za standarde iz oblasti geografskih informacija sa oznakom KS I 211;
2010 – Na osnovu člana 166. Zakona o državnom premeru i katastru i člana 43. Zakona o Vladi na sednici od 21. januara 2010. godine Vlada je imenovala predsednika i članove Saveta Nacionalne infrastrukture prostornih podataka (NIGP).
IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE
Implementacija strategije zahteva jasnu odgovornost i efektivno upravljanje na svim nivoima. Neophodno je praćenje napretka i doslednost u implementaciji u svrhu utvrđivanja da li je odgovorna organizacija usvojila strateške ciljeve. Strategija zahteva od mnogih organizacija da se uključe i dele odgovornost za implementaciju.
Implementacija strategije zahteva paket administrativnih, organizacionih i tehnoloških mera, koje će se realizovati kroz podršku pravnog okvira i odgovarajuće politike. Savet NIGP-a će koordinirati ostala tela NIGP-a i uključenih grupa da osigura jedinstven razvoj različitih strateških komponenti.
U Zakonu o državnom premeru i katastru definisana su ovlašćenja Saveta NIGP-a:
predlaže Vladi subjekte, kriterijume i norme za osnivanje i održavanje NIGP-a, srednjoročni program radova, izvore i način finansiranja NIGP-a i visinu naknade za korišćenje geopodataka NIGP-a;
određuje odgovornog subjekta za određenu temu NIGP-a;
usklađuje aktivnosti subjekata NIGP-a;
vrši kontrolu osnivanja i funkcionisanja NIGP-a;
donosi poslovnik o svom radu;
formira radne grupe NIGP-a za obavljanje određenih stručnih poslova;
izveštava Vladu, subjekte NIGP-a i javnost o aktivnostima vezanim za osnivanje i funkcionisanje NIGP-a.
Republički geodetski zavod ima centralnu ulogu u implementaciji strategije kao snabdevač fundamentalnim prostornim podacima. RGZ je nezaobilazan u koordinaciji između uključenih partnera i obezbeđivanju periodičnih informacija za Savet NIGP-a o statusu u svrhu praćenja implementacije strategije.
Akcioni plan opisuje strateške ciljeve usmerene na sedam posebnih oblasti. Svaka strateška oblast označava napor na postizanju sistematske interakcije između svih učesnika.
Savet NIGP-a, sa RGZ-om kao koordinatorom, treba da promoviše strateške ciljeve u geosektoru u svrhu realizacije postavljenih ciljeva. Informacije o tekućim NIGP aktivnostima i strategiji plasiraće se kroz seminare, članke u medijima, web prezentacije i slično.
Savet NIGP-a, zajedno sa RGZ-om, dužan je da pripremi predlog ažuriranog akcionog plana uzimajući u obzir napredak i novonastale potrebe. Takođe, Savet NIGP-a ili delegirano telo priprema će godišnji izveštaj sa prikazom implementacije strategije počev od 2010. godine. Revizija strategije uradiće se najkasnije do kraja 2012. godine na osnovu saznanja stečenih iz postignutih rezultata tokom prethodnog perioda i svetskih tendencija u geosektoru. Organizovaće se seminar za strane uključene u NIGP i ostale zainteresovane grupe u svrhu upotpunjavanja revidirane verzije strategije i podnošenja Vladi na usvajanje.
Saradnja i koordinacija su fundamentalne za postizanje usklađenosti između svih učesnika u geosektoru. Isto tako, jako je važno zadržati stalan balans između mogućnosti infrastrukture prostornih podataka i potreba korisnika.
Izvori finansiranja neophodni za operativni program strategije biće obezbeđeni unutar državnog budžeta i finansijskog okvira NIGP-a. Trenutne i planirane investicije u informacionu tehnologiju su strateški važne za razvoj nacionalne infrastrukture.
Politika cena uglavnom treba da osigura efikasno korišćenje resursa. Ipak, ako informacije budu korišćene u komercijalne svrhe unutar privatne ili javne delatnosti, tražiće se tržišna cena. Neophodno je postići balans između onih što plaćaju i onih što imaju dobrobit od integrisane infrastrukture. Servisi metapodataka obezbediće besplatne metapodatke.
INSPIRE direktiva obavezuje institucije nadležne za podatke da izmene sopstvene podatke radi usaglašavanja sa direktivom. Troškovi ispunjenja ovih zahteva treba po pravilu da bude finansirani iz sredstava same organizacije.
Uspešna implementacija strategije rezultiraće u efikasnoj i raznovrsnoj upotrebi dostupnih prostornih podataka, razvoju novih servisa i boljem pristupu informacijama. Takođe, obezbediće se okvir za razvoj nacionalnog informacionog društva i međunarodne saradnje unutar geosektora.
Katastarski, topografski i geodetski podaci poreklom iz nacionalnih katastarskih i kartografskih institucija su suštinski oslonac za NIGP. Neophodno je podvući fundamentalnu ulogu nacionalnih katastarskih i kartografskih institucija u procesu uspostavljanja NIGP-a i implementacije INSPIRE direktive.
Republički geodetski zavod je vodeća institucija u Srbiji u geosektoru kao snabdevač ključnim prostornim informacijama. S obzirom da je RGZ odgovoran za razvoj integrisane infrastrukture za geoinformacije, podržaće i promovisaće partnerstvo između zainteresovanih strana. RGZ preuzima inicijativu da započne sa uspostavljanjem NIGP-a u cilju omogućavanja lake razmene, povezivanja i korišćenja geoinformacija od različitih vlasnika podataka.
RGZ kao nacionalni snabdevač ključnim prostornim podacima mora preduzeti vodeću ulogu u koordinaciji uspostavljanja NIGP-a i implementacije INSPIRE direktive kroz sledeće:
• Implementacija evropskog jedinstvenog geodetskog sistema ETRS89 za celu zemlju i njegova primena za prikupljanje novih podataka;
• Prevođenje postojećih analognih podataka, što je pre moguće, u digitalni oblik kao vektor ili raster;
• Uspostavljanje funkcionalnog geoportala koji sadrži metapodatke, RGZ i uključenih partnera skupove podataka i mrežne servise;
• Razvoj partnerskih odnosa i modela saradnje između subjekata NIGP-a i ostalih partnera;
• Ohrabrivanje i pomoć relevantnim tematskim institucijama da učine sopstvene geoinformacije raspoložive kao deo NIGP-a i dostupne preko nacionalnog geoportala;
• Obezbediti da su prostorni podaci dostupni preko nacionalnog geoportala usaglašeni sa INSPIRE zahtevima;
• Preuzimanje vodeće uloge u pripremi i primeni standarda u geosektoru uključujući i donošenje uputstava i vodiča;
• Učestvovanje u tematskim radnim grupama sa predstavnicima različitih snabdevača podataka i ostalih uključenih strana;
• Saradnja sa ostalim nacionalnim katastarskim i kartografskim institucijama i međunarodnim udruženjima kao što je EuroGeographics u cilju razmene najboljih iskustava;
• Preuzimanje uloge srpskog tela za koordinaciju sa INSPIRE i usmeravanje ostalih učesnika da ispune i slede INSPIRE implementaciona pravila i specifikacije za podatke;
• Osiguranje neophodnog unutrašnjeg/organizacionog kapaciteta za vođenje i koordiniranje uspostavljanjem NIGP-a u skladu sa nacionalnom strategijom i INSPIRE implementacijom.
Nacionalni geoportal će se razvijati i održavati od strane RGZ, kao mesto pristupa za deljenje i distribuciju prostornih informacija. Takođe, stimulisaće relevantne institucije da omoguće dostupnost sopstvenih podataka preko nacionalnog geoportala. Nacionalni geoportal treba da sadrži servise za pronalaženje, pregled, preuzimanje i transformaciju podataka. Dodatno, nacionalni geoportal treba da olakša povezivanje i deljenje relevantnih podataka sa INSPIRE geoportalom.
RGZ će osnovati unutrašnju organizacionu jedinicu kao podrška za uspostavljanje NIGP-a koja će rukovoditi planiranjem, upravljanjem, administracijom i razvojem nacionalne infrastrukture. Isto tako, biće odgovorna za koordiniranje aktivnosti u nacionalnom geosektoru. Dodatno, imaće značajnu ulogu kao nacionalno telo za kontakt sa INSPIRE.
Predlog za uspostavljanje organizacione jedinice za NIGP-a u RGZ predstavljen je u Prilogu 2.
Pored mnoštva mogućnosti od zajedničke infrastrukture, takođe postoji nekoliko istaknutih izazova. Mnoga kritična pitanja stalno se pojavljuju kao izazovi i prepreke u kreiranju i razvoju NIGP-a, kao sledeće:
• Postizanje ravnoteže između relativno dugotrajnog pravnog procesa i ispunjenja zahteva korisnika povezano sa rapidnim tempom tehnološkog razvoja. Dugotrajan projekat nasuprot potrebi za kratkoročno vidljivim rezultatima.
• Potreba za razumevanjem zajedničkih potreba i bliska saradnja između učesnika kao što su država, lokalna uprava, privreda i privatni sektor. Praćenje novih inicijativa i podsticaj za učešćem novih partnera.
• Politika odgovornosti snabdevanja podacima i finansiranje (kako postupati sa troškovima, besplatnim informacijama, održavanju prostornih podataka i podrška za razvoj tehničke infrastrukture). Troškovi implementacije su lakši za merenje nego dobrobiti.
• Raspolaganje kompetentnim ljudskim resursima. Potreba za iskusnim i stručnim osobljem u geosektoru. Raspoređivanje posvećenih kadrova za aktivnosti u okviru NIGP-a.
• Neophodno je ispuniti politiku prava na privatnost i obezbeđenje sigurnosti, isto kao i javni pristup informacijama.
• Kvalitetni geoproizvodi i korisnički servis blagovremeno isporučeni u okviru planiranog budžeta (procena realnih troškova).
• Temelj za uspešnu implementaciju strategije je identifikovanje zajedničkih kritičnih pitanja.
Delotvorna saradnja između državnih institucija, privatnog sektora i privrede čini temelj za uspešan NIGP. Neki ključni faktori uspeha implementacije strategije navedeni su ovde:
Identifikovanje i zadovoljenje prioritetnih potreba:
NIGP mora biti relevantan za korisnike,
Utvrđivanje ko su prioritetni korisnici i šta su njihove potrebe;
Obezbeđivanje da su referentni podaci dostupni:
Neophodni su referentni podaci o prostoru kao što su: geodetski referentni sistem, topografske karte, katastar, adrese, administrativne jedinice, transport …,
Podaci su dostupni i harmonizovani u skladu sa standardima;
Saradnja i finansiranje:
Uspešan NIGP se ostvaruje kroz uspešnu saradnju i vođstvo,
Ključni element je usaglašena politika za delotvornu razmenu podataka.
Važna komponenta za postizanje efikasne infrastrukture zavisi od poverenja i udruživanja između svih učesnika, preko administrativnih granica. Uspeh realizacije strateških ciljeva zavisi će od toga koliko se dobra saradnja i upravljanje može postići u praksi u skladu sa akcionim planom. Angažovanost partnera da rade zajedno radi postizanja zajedničkih ciljeva je ključno za uspeh.
Državne institucije i ostale organizacije neprekidno zahtevaju brz odgovor i reakciju u kriznim situacijama (nacionalne nezgode, prirodne nepogode, industrijske nesreće, ugrožavanje životne sredine i nacionalna bezbednost). Razvoj privatnog sektora zahteva pristup geoprostornim podacima za potrebe planiranja, komunikacije, navigacije, praćenje pojava i usluga zasnovanih na lokaciji.
Razvojem modernog i demokratskog društva, svest pojedinca podiže se na viši nivo, a samim tim i njegova potreba za geoprostornim informacijama postaje veća. Savremeni čovek teži da ostvari svoje potrebe i interesovanja raspolaganjem kvalitetnijim informacijama, sa minimalnim gubitkom vremena i novca. Javna dostupnost geoprostornim informacijama, pruža sigurnost pojedincu i čini društvo transparentnim.
Većina neophodnih informacija za donošenje ispravnih odluka u takvim slučajevima zasnovani su na geoprostornim podacima. Ispravnost, tačnost i ažurnost geoprostornih podataka presudni su u odlučivanju.
Prednosti uvođenja NIGP:
Homogeni geografski podaci (nacionalni referentni podaci);
Kompatibilnost sa evropskim i međunarodnim standardima;
Pristupačnost podacima čiju proizvodnju i održavanje finansira država;
Stvaranje novih usluga vezanih za geografske informacije (internet, GPS) i razvoj privatnog sektora;
Ekonomski razvoj društva i ekspanzija tržišta;
Poboljšana razmena podataka između različitih organizacija i domena korisnika, mogućnost postizanja konsenzusa među institucijama i ministarstvima;
Unapređenje strateškog planiranja i odlučivanja;
Smanjenje troškova prikupljanja, održavanja i pristupa geoprostornim podacima (ušteda vremena i novca).
Ključni faktori koji obezbeđuju neprekidnu održivost NIGP uključuju jasnu poslovnu politiku, definisane standarde i pristup podacima, precizno definisana pravila u odnosima između učesnika i saradnju u transparentnom okruženju. Institucionalna i politička odlučnost predstavljaju preduslov uspešne implementacije NIGP u Republici Srbiji.
INSPIRE (Infrastructure for SPatial InfoRmation in Europe initiative – Infrastruktura za prostorne informacije u Evropi) je inicijativa koju je pokrenula, razvila i usvojila kao direktivu Evropska unija, u saradnji sa državama članicama i priključenim državama.
Svrha direktive je definisanje osnovnih pravila usmerenih ka uspostavljanju Infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj uniji za potrebe ekoloških politika Zajednice i potrebe politika i aktivnosti koje mogu imati uticaj na životnu sredinu.
Potreba za INSPIRE direktivom proistekla je iz opšteg stanja i nedefinisanih pravila vezanih za prostorne podatke u Evropi. Geoprostorne podatke karakteriše:
Podeljenost i nedostatak odgovarajuće dostupnosti podataka;
Manjak usklađenosti između podataka različitih geografskih razmera;
Redudantnost prikupljanja;
Nedovoljno korišćenje standarda (nekompatibilni podaci i informacioni sistemi, podeljenost i preklapanje podataka);
Nedostatak koordinacije između upravljačkih nivoa koji su odgovorni za prikupljanje podataka;
Nedostatak odgovarajućih podataka;
Restrikcije u distribuciji podataka (autorska prava, pristup podacima, naknade, itd.).
Navedeno stanje otežava identifikaciju, pristup i korišćenje postojećih podataka.
INSPIRE direktiva ima nameru na pokrene izradu infrastrukture evropskih prostornih informacija koja korisnicima daje integrisani servis prostornih informacija. Ovaj servis treba da omogući korisnicima da identifikuju i pristupe prostornim ili geografskim informacijama iz niza izvora, od lokalnog do globalnog nivoa, na inter-funkcionalan način za širok spektar korisnika.
Namera je de se učine dostupnim relevantni i kvalitetni geografski podaci kao osnova za postepeno stvaranje harmonizovane prostorne strukture podataka, u cilju formulisanja, implementacije, nadzora i procene prilikom donošenja odluka na nivou Evropske unije, sa stanovišta teritorijalnog uticaja.
INSPIRE je interesantan model za razvoj ne samo tehničke infrastrukture, već takođe i razmena iskustva i metoda rada, kroz saradnju i partnerstvo.
Infrastrukturu prostornih podataka treba uspostaviti poštovanjem sledećih INSPIRE principa:
Podatke treba prikupiti jednom i održavati na nivou gde se to može raditi najefikasnije;
Treba omogućiti kombinovanje kontinuiranih prostornih podataka iz različitih izvora širom Evrope i podeliti ih između korisnika i aplikacija;
Treba omogućiti da informacije prikupljene na jednom nivou budu podeljene na različitim nivoima;
Prostorni podaci potrebni za efikasno upravljanje ne bi smeli biti dostupni samo ukoliko je ograničeno njihovo masovno korišćenje;
Potrebno je omogućiti lako pronalaženje dostupnih prostornih podataka, procenu da li su pogodni za upotrebu i ostvarenje cilja i uslove za njihovo dobijanje i korišćenje;
Geografski podaci treba da budu jednostavni za razumevanje i interpretiranje pošto će biti dokumentovani na odgovarajući način, te se mogu vizuelizovati u određenom kontekstu koji će biti prilagođen da odgovara korisnicima.
Skupovi prostornih podataka u kontekstu direktive moraju biti u digitalnoj formi u vlasništvu javnih institucija u vezi jedne ili više tema koje su date u aneksima.
Svrha direktive je stvaranje zakonskog okvira za upravljanjem i distribucijom geoinformacija preko Interneta. Direktiva sadrži opšta pravila usmerena ka uspostavljanju infrastrukture prostornih informacija u Evropskoj uniji za potrebe politika i aktivnosti koje mogu imati uticaja na životnu sredinu. Ova infrastruktura definisana je kroz osnovne INSPIRE komponente:
Metapodaci;
Interoperabilnost i harmonizacija setova prostornih podataka i servisa;
Mrežni servisi i tehnologije (pronalaženje, pregled, preuzimanje, transformacija, povezivanje) koji su dostupni na evropskom geoportalu;
Sporazumi za razmenu, pristup i korišćenje podataka i servisa;
Mehanizmi koordinacije i mere za monitoring i izveštavanje.
Detaljna tehnička podrška za dalja pitanja sadržana je u implementacionim pravilima. Pri izradi pravila implementacije uzimaju se u obzir relevantni korisnički zahtevi, postojeće inicijative i međunarodni standardi za harmonizaciju setova prostornih podataka, kao i razmatranje izvodljivosti i kost-benefit analize.
Da bi se osiguralo da je infrastruktura za prostorne podatke kompatibilna i u upotrebi u prekograničnom smislu, direktiva zahteva da se zajednička implementaciona pravila usvoje u brojnim posebnim oblastima u okviru određenog datuma za usvajanje. Interoperabilnost skupova prostornih podataka i servisa obezbeđuje se kroz potrebna implementaciona pravila sadržana u tehničkim sporazumima za interoperabilnost i, gde je moguće, harmonizaciji skupova prostornih podataka i servisa.
Pravila implementacije obuhvataju definiciju i klasifikaciju prostornih objekata od značaja za skupove prostornih podataka koji se odnose na teme navedene u Aneksima I, II ili III i način na koji će se ovi prostorni podaci georeferencirati.
Teme prostornih podataka definisane INSPIRE direktivom:
Aneks I
Referentni koordinatni sistem
Geografski grid sistem
Geografski nazivi
Administrativne jedinice
Adrese
Katastarske parcele
Saobraćajna mreža
Hidrografija
Zaštićena područja
Aneks II
Visine
Pokrivenost tla
Orto-snimci
Geologija
Aneks III
Statističke jedinice
Zgrade
Tlo
Korišćenje i namena zemljišta
Zdravlje i zaštita ljudi
Vodovi i državni servisi
Praćenje životne sredine
Proizvodni i industrijski kapaciteti
Poljoprivreda i poljoprivredni kapaciteti
Demografija
Upravljanje zemljištem, zone regulacije i ograničenja,
Zone prirodnih rizika
Atmosferski uslovi
Meteorološko-geografske karakteristike
Okeanografske karakteristike
Morska područja
Bio-geografska područja
Stanovanje i biotopi
Raspodela životinjskih i biljnih vrsta
Energetski resursi
Mineralni resursi
Metapodaci
Metapodaci se odnose na atributivne podatke koji opisuju prostorne skupove podataka. Metapodaci omogućavaju korisniku ili informacionim sistemu da pristupe i procene da li su traženi podaci pogodni za željeno korišćenje.
Generalno metapodaci opisuju delokrug izabrane materije, odgovornu organizaciju, metod klasifikacije, ključnu reč, geografsku poziciju, kvalitet i valjanost, uslove i ograničenja za javni pristup i ostale aspekte u vezi upotrebljivosti podataka. Metapodaci mogu se podeliti u opšte opisne metapodatke, koji su korisni kada pretražujemo resurse i proizvode u vezi geoinformacija, i detaljne metapodatke koji omogućavaju bližu procenu podataka i proizvoda.
Pored čuvanja podataka takođe je potrebno čuvati metapodatke i dopunske informacije. Bitno je osigurati da se objavi tumačenje podataka i da je dostupno.
U oblasti geoinformacija može se imati opis prostornih podataka (metapodaci prostornih podataka) i servisa (metapodaci servisa). Prostorni metapodaci se koriste da dokumentuju osnovne karakteristike podataka i resursa za informacije.
Metapodaci su korisni za mehanizme pronalaženja i pružanja informacija o prostornim podacima i servisima, istovremeno provajderima i korisnicima tih podataka. Prepoznati su sledeći nivoi metapodataka:
Pronalaženje: Koji izvori podataka sadrže tražene informacije?
Omogućava korisnicima da pretraže i nađu informacije o dostupnim temama, tematske kategorije, ključne reči, geografsku lokaciju, pokrivenost podacima …
Istraživanje (ili procena): Može li se pronaći prava informacija unutar izvora da odgovara potrebama?
Eksploatacija (korišćenje i pristup): Kako se može pristupiti izvoru podataka i koristiti? To je mnogo detaljniji opis podataka neophodnih za upotrebu geopodataka, naročito o kvalitetu, uslovima i ograničenjima, strukturi (model podataka i rečnik) …
Ove informacije pomažu krajnjem korisniku geoinformacija da na efikasan način čuva, ponovo koristi, održava i arhivira podatke. Odabrani standardi treba da ispune potrebe obezbeđenja servisa koristeći ove mehanizme. Metapodaci su dostupni za korisnike preko geoportala.
Standardi za metapodatke su neophodni da omoguće razmenu i interoperabilnost prostornih podataka. Trenutno najkorišćeniji standard za metapodatke je ISO 19115 Geografske informacije – metapodaci. Ovaj standard definiše šeme potrebne za opisivanje geografskih informacija i servisa. Na taj način obezbeđuju se informacije o identifikaciji, području, kvalitetu, prostornim i temporalnim šemama, prostornim odrednicama i distribuciji geografskih podataka.
Tradicionalno, geoinformacije se proizvode i koriste od strane geografske zajednice. Poslednjih godina povećano se kreiraju i koriste geoinformacije od strane još mnogih, čak i od poslovne zajednice. Standardi omogućavaju razvoj, razmenu i korišćenje geopodataka i zbog toga standardizacija predstavlja veoma važno tehničko pitanje za eksperte.
Glavni cilj međunarodne standardizacije je omogućiti razmenu dobara i servisa kroz eliminaciju tehničkih prepreka. Za omogućavanje efikasne razmene geoinformacija ključno je imati standarde, koji pružaju zajednički i prihvatljiv okvir. U tom slučaju snabdevač i primalac podataka i usluga mogu da razumeju jedan drugog.
Svrha standardizacije u oblasti digitalnih geoinformacija je:
Uspostavljanje struktuiranog skupa standarda za informacije koje se odnose na objekte ili pojave koje su direktno ili indirektno u vezi sa pozicijom u odnosu na Zemlju;
Ovi standardi za geoinformacije mogu odrediti metode, alate i servise za upravljanje podacima (uključujući definicije i opise), prikupljanje, obradu, analizu, pristup, prikaz i prevođenje takvih podataka u digitalni/elektronski oblik između različitih korisnika, sistema i lokacija;
Povezivanje odgovarajućih standarda za informacione tehnologije i podatke gde god je to moguće, i obezbeđivanje okvir za razvoj posebnih aplikacija u okviru sektora koristeći geografske podatke.
Cilj je razvoj familije međunarodnih standarda koje će:
Podržati razumevanje i korišćenje geografskih informacija;
Povećati dostupnost, pristup, integraciju i deljenje geografskih informacija;
Promovisati efikasnost, efektivnost i ekonomično korišćenje digitalnih geoinformacija i pripadajućeg hardverskog i softverskog sistema;
Olakšati uspostavljanje geoprostorne infrastrukture na lokalnom regionalnom i globalnom nivou;
Doprineti jedinstvenom pristupu za upućivanje globalnog ekološkog problema i doprineti održivom razvoju.
Standardi su glavni oslonac infrastrukture prostornih podataka. Upotreba standarda je važno pitanje za postizanje interoperabilnosti geoinformacija.
Treba slediti opšte IT i web standarde, imajući u vidu da povezani servisi treba da rade zadovoljavajuće kada im simultano pristupa više korisnika. Postizanje harmonizacije i interoperabilnosti prostornih podatka direktno zavisi od implementacije standarda. Pored harmonizacije tehničkih rešenja i formata za razmenu, takođe je potrebna i harmonizacija sadržaja podataka.
U mnogim zemljama postoje nacionalni modeli podataka za informacije vezane za prostor. Tematski podaci, kao katastar, adrese i administrativne granice različito su struktuirane u državama i regionima. Imajući u vidu potrebu za pristup neprekinutim (bešavnim) i harmonizovanim servisima neophodno je pronaći zajednički model podataka i definicije sadržaja.
ISO (The International Organization for Standardization – međunarodna organizacija za standarde) je svetska federacija nacionalnih tela za standardizaciju. Međunarodni standardi objedinjuju ključne principe opšte otvorenosti i transparentnosti, saglasnosti i tehničke doslednosti. Razvoj standarda je obezbeđen kroz ISO tehnički komitet (ISO/TC), koji predstavlja sve zainteresovane strane.
Cilj Tehničkog komiteta ISO/TC 211, geografske informacije/geomatika je obezbeđivanje strukture za opisivanje digitalnih geografskih podataka. ISO 19100 serija standarda usmerena je na različite komponente infrastrukture. Mnogi od ovih standarda tiču se tehničkih postupaka za servise, formate za razmenu, sintaksu, jezike i tehnička pitanja kodiranja.
OGC – Open Geospatial Consortium je vodeća organizacija za standarde, koja razvija standarde za geoprostorne servise. OGC je neprofitno međunarodno telo za standarde zasnovano na konsenzusu, koje razvija otvorene specifikacije za web pristup geoinformacijama. Standardi se usvajaju u obliku specifikacija. Postoje dva najvažnija tipa specifikacija – sažeta specifikacija i implementaciona specifikacija.
ISO/TC 211 i OGC formirali su zajedničku koordinacionu grupu da utiče na obostran razvoj i minimizira tehničko preklapanje. OGC podnosi svoje specifikacije za ISO standardizaciju preko ISO/TC 211. Dodatno, brojni standardi inicijalno su razvijeni od strane OGC i isporučeni ISO/TC 211. Nakon daljeg razvoja objavljeni su kao ISO međunarodni standardi. OGC, kao industrijski konzorcijum, ima program usaglašenosti i testiranja za specifikacije koje razvija.
Pravila implementacije treba zasnivati, gde je moguće, na međunarodnim standardima. Da bi se postigla korist od vrhunskih dostignuća i konkretnog iskustva u oblasti informacionih infrastruktura, prikladno je da mere neophodne za implementaciju INSPIRE direktive dobiju podršku međunarodnih standarda i standarda koje usvajaju evropska tela za standardizaciju. INSPIRE prepoznaje ISO standarde kao temelj za svoj rad.
Standardi su integrisana komponenta svake infrastrukture prostornih podataka i predstojeći nacionalni i evropski SDI-ovi biće zasnovani na standardima.
Internet i intranet tehnologije danas predstavljaju brzo i lako sredstvo kojim organizacije mogu međusobno deliti geoprostorne informacije u istoj organizaciji ili između organizacija.
Razvoj Interneta i posebno World Wide Web (www) omogućio je siguran pristup geoprostornim informacijama na web-u preko web pretraživača.
Predstavljanje opštih karakteristika karata, prikaz lokacija i geografskih pojava, omogućeno je kroz web mapping, kao interaktivan i prilagodljiv alat.
Svrha web mapping–a je brz i lak prikaz prostornih informacija za korisnike, zahtevajući jedino veštinu tumačenja karata. Web mapping servis može preko on-line upravljanja da uslužuje prostorne podatke, servisne informacije i relevantnost podataka, kao i prostorne podatke nastale sa nekoliko odvojenih servera.
Web Map Server (WMS) omogućava istovremeno vizuelno preklapanje kompleksnih i distribuiranih geografskih karata preko Interneta na interoperabilan način preko odgovarajućeg interfejsa. Treba naglasiti da WMS ili geoportali ne čuvaju i ne održavaju geoprostorne podatke, već to čine organizacije u čijoj nadležnosti su podaci.
Web servisi su način da se konzistentna baza geoprostornih podataka na lak i brz na distribuira na mreži (Internet).
[pic]
Slika 5. Web mapping mreža servera
Vlada je postavila temelj za osnivanje NIGP-a i obezbedila usklađenost sa evropskim trendovima usvajanjem Strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine.
Strategija razvoja informacionog društva je usaglašena sa drugim evropskim inicijativama. Strategija upućuje na nacionalnu informatičku infrastrukturu koju čine softver, hardver, podaci, organizacija, inicijative, procedure i ljudi koji su uključeni u stvaranje i korišćenje zajedničkog informacionog sistema.
U ovom sistemu glavni cilj je omogućiti nastavak kontinuiranog ekonomskog razvoja. Dodatni cilj je unapređenje usluga, tržišne konkurencije, administracije i upravljanja, raspoloživog ljudskog potencijala, smanjenje siromaštva i zaštita životne sredine. Geografske informacije su spomenute jedino u vezi sa zaštitom životne sredine. Isticanje značaja zaštite životne sredine je u saglasnosti sa težnjom INSPIRE inicijative, kao i Strategijom reforme državne uprave u Republici Srbiji, inicijativom za stvaranje e-uprave i unapređenjem planiranja životnog prostora.
Poreklo geoprostornih podataka je raznovrsno, oni se prikupljaju na različitim nivoima i nalaze se u nadležnosti različitih institucija. Glavni problem u pristupu jeste nedostatak shvatanja da se podaci trebaju prikupljati na mestu njihovog stvaranja i kao takvi da se integrišu u zajednički sistem. Geoprostorni podaci u Srbiji postoje prvenstveno u analognom obliku. Procenat digitalnih podataka je veoma nizak, dok je potreba za podacima u digitalnom obliku sve izraženija i zahtevi korisnika se svakodnevno progresivno povećavaju.
Savremena tehnologija nudi mogućnosti za brzo, kvalitetno i efikasno prikupljanje geoprostornih podataka – daljinska detekcija (fotogrametrijsko i satelitsko snimanje, trodimenzionalni model terena, digitalni ortofoto), GPS, Mobile GIS, i drugo.
U oblasti upravljanja geoprostornim podacima u Srbiji nedostaje zajedničko telo odgovorno za opštu koordinaciju i saradnju na svim društvenim nivoima.
Razvoj višenamenskih baza podataka i uvođenje GIS tehnologije i njihovo svakodnevno korišćenje za raznovrsne javne, privatne i neprofitne sektore u funkciji je delotvornijeg razvoja, održavanja i objedinjavanje na nivou nacionalnih setova podataka.
Geografski informacioni sistemi polako postaju shvaćeni kao alat pogodan za bolje funkcionisanje gradskih i opštinskih uprava i povezivanje između jedinica lokalne samouprave.
Zbog nepostojanja sistematskog organizovanja podataka na nacionalnom nivou, jedinice lokalne samouprave su samostalno pokrenule inicijativu za uspostavljanje sopstvenog GIS okruženja.
Skoro svaka jedinica lokalne samouprave u Srbiji ima aktivnu internet prezentaciju, a pojedine imaju elektronske servise za izdavanje dokumenata, što je značajan korak u smeru unapređivanja usluga prema korisnicima.
(Kao primer mogu se pogledati sajtovi Inđije, Subotice, Niša, Kragujevca, Šapca, Užica …)
Infrastruktura prostornih podataka ne može postojati i razvijati se u izolaciji od informacionih i komunikacionih tehnologija, informatičke infrastrukture i geografskog informacionog sistema.
Što se tiče korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija, Srbija je u zaostatku, ali polako se priključuje razvijenim evropskim zemljama ubrzanom izgradnjom infrastrukture.
Mreže za prenos podataka i pristup Internetu velikim brzinama su osnovna infrastruktura za razvoj informacionog društva.
Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. ima za cilj da identifikuje postojeće stanje i da ukaže na prepreke razvoja elektronskih komunikacija. U tom smislu postavlja okvir za unapređenje elektronskih komunikacija, određujući osnovne aktivnosti koje bi trebalo preduzeti kako bi se ostvarili ciljevi politike razvoja elektronskih komunikacija do 2020. godine
Republički zavod za statistiku Srbije sproveo je 2009. godine istraživanje o korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija u domaćinstvima (pojedinci) i preduzećima. Rezultati istraživanja prezentovani su u publikaciji „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2009”.
Istraživanje pokazuje da 98,6 % domaćinstava poseduje TV, 80,1 % mobilni telefon, 41,9 % kablovsku televiziju, 46,8 % računar i 9,3% laptop.
Pristup Internetu kod kuće ima 36,7 % domaćinstava. Od ukupnog broja domaćinstava koja poseduju Internet priključak, modemsku konekciju ima 29,3 % domaćinstava, WAP i GPRS 18 % domaćinstava, kablovski Internet 23,4 %, DSL (ADSL) 39,5 % domaćinstava.
Širokopojasna (broadband) Internet konekcija ne omogućava samo brži pristup Internetu, već menja celokupni način upotrebe Interneta budući da omogućava preuzimanje (download) informacija sa Interneta na značajno brži način od tradicionalne (dial-up) modemske konekcije. U skladu s tim, jedan od osnovnih pokazatelja razvijenosti upotrebe ICT-a u Evropskoj uniji od 2005. godine jeste i procenat domaćinstava koja poseduju ovaj vid Internet konekcije. U Srbiji, 22,9 % domaćinstava ima širokopojasnu (broadband) Internet konekciju.
Istraživanje pokazuje da među Internet populacijom, 12,9 % ispitanika koristi Internet servise umesto da ostvaruje lične kontakte ili da posećuje javne ustanove ili organe administracije, dok je 51,1 % ispitanika zainteresovano za tu mogućnost, ali je trenutno ne koristi. 79,8 % ispitanika u poslednja tri meseca koristilo je Internet za dobijanje informacija s website-a javnih institucija, 77,4 % za preuzimanje zvaničnih formulara i 42,9 % za slanje popunjenih obrazaca.
Zastupljenost računara i pristup Internetu dvostruko je veća u urbanim nego u ruralnim naseljima, dok je Beograd ispred ostalih regiona. Takođe, posedovanje računara u domaćinstvu u zavisnosti je od visine prihoda.
Odgovor(domaćinstva) TV Ne Personalni računar (PC) DSL (ADSL) 35.4 40.1 Stručna znanja Marketing i odnosi sa javnošćuZakonski okvir (nacionalni, međunarodni, Evropske unije)Administracija Tehnički standardi;Veb razvojProstorni podaciModelovanje podatakaIT infrastrukturaObuka/obrazovanjeTematska kartografija Broj zaposlenih 2-3 5-8 ZADACI Podrška potencijalnim spoljnim saradnicima (subjektima NIGP-a) x x Obezbeđenje institucionalnog i tehničkog okvira, predloga principa finansiranja i ugovaranja x Obezbeđuje komunikaciju i koordinaciju sa subjektima NIGP-a x Obezbeđuje implementaciju standarda i drugih tehničkih pravila x x Organizuje sastanke, radionice i seminare x x Prati i nadgleda tekuće projekte x x Upravlja i implementira projekte x x Obezbeđuje javnu kampanju o NIGP-u x x Obezbeđuje neophodne obuke i stručnu pomoć x x Priprema teme za odbor NIGP-a i spoljne radne grupe x x Saziva, vodi i registruje sastanke odbora NIGP-a i spoljnih radnih grupa x x Razvija rešenja za standarde i druga tehnička pitanja x Kontinuirano prati zahteve korisnika, analizira zahteve i izdaje mišljenja po osnovu podnesaka x Prati trendove na međunarodnom i evropskom nivou (INSPIRE, ISO standardi) x Prilog 4
Državni premer čine geodetski radovi na projektovanju, izvođenju i stručnom nadzoru u oblastima:
Katastarskog premera;
Komasacionog premera;
Premera vodova;
Topografskog premera;
Premera državne granice.
Katastar nepokretnosti je osnovni registar o nepokretnostima i pravima na njima. Nepokretnosti predstavljaju:
Katastarske parcele;
Nadzemni i podzemni objekti;
Posebni delovi objekata (stanovi, poslovni prostori, garaže …).
Katastar vodova jeste osnovni registar o vodovima i sadrži sledeće tematske celine:
Vodovodna mreža;
Kanalizaciona i drenažna mreža;
Toplovodna mreža;
Elektroenergetska mreža;
Telekomunikaciona mreža;
Naftovodna mreža;
Gasovodna mreža;
Zajednički objekti vodova.
Topografsko-kartografska baza podataka sadrži sledeće tematske celine:
Objekti;
Saobraćajna mreža;
Hidrografija;
Način korišćenja zemljišta;
Geografska i druga imena;
Digitalni model terena;
Digitalni ortofoto.
Katastar nepokretnosti sadrži neophodne informacije o katastarskim parcelama, objektima i delovima objekata (prostorne podatke, površinu, namenu, spratnost, kućni broj i dr.). Takođe, sadrži podatke o nosiocima prava na ovim nepokretnostima i eventualnim teretima i ograničenjima (hipoteke, službenosti i sl.). Promene nad prostornim podacima o nepokretnostima (deoba parcele, izgradnja ili uklanjanje objekta i sl.) i promene vlasništva nad nepokretnostima (rešenja, odluka suda, ugovori i sl.) vode se u katastru nepokretnosti.
Katastar nepokretnosti sastoji se od katastarskog plana, operata i zbirke isprava.
Katastarski plan izrađuje se za područje katastarske opštine. Plan sadrži podatke o tačkama geodetske osnove, parcelama, objektima i nazivima (katastarske opštine, potesi, saobraćajnice, vodotokovi, kućni brojevi i sl.).
Na celokupnoj teritoriji Republike Srbije (5826 katastarskih opština) urađen je državni premer na osnovu koga su izrađeni katastarski planovi, i to u sledećim projekcijama:
Gaus–Krigerovoj projekciji, oslonjenoj na Beselov elipsoid, za 5635 katastarskih opština (razmera 1:500, 1:1000, 1:2000, 1:2500 i 1:5000).
Stereografskoj projekciji za 149 katastarskih opština na teritoriji Vojvodine (razmera 1:1440 i 1:2880).
U Zoldnerovoj projekciji za 42 katastarske opštine u centralnoj Srbiji (razmera 1:2500).
U toku je prevođenje analognih katastarskih planova u digitalni oblik. Digitalni katastarski plan u vektorskom obliku urađen je za 702 katastarskih opština i 69 delova katastarskih opština i nalazi se u statusu održavanja, odnosno analogni planovi su arhivirani. U toku su radovi na izradi digitalni katastarski plan za 1458 katastarskih opština.
Katastarski operat se izrađuje po katastarskim opštinama i čine ga listovi nepokretnosti. U listove nepokretnosti upisuju se podaci o parcelama, objektima, delovima objekata (stan, poslovni prostor, garaža) i nosiocima prava na nepokretnostima (vlasnicima, držaocima, korisnicima), teretima i ograničenjima na nepokretnostima (hipoteke, službenosti, dozvole).
Zbirka isprava predstavlja skup dokumenata (ugovori, rešenje, odluke i sl.) na osnovu kojih se upisuju prava i tereti.
Katastar zemljišta je evidencija o zemljištu i sadrži podatke o katastarskoj parceli (površina, potes, kultura i klasa). Katastar zemljišta nije vlasnička evidencija. Ukoliko se na području katastarske opštine vodi zemljišna knjiga ili knjiga tapija pravo svojine na zemljištu i objektima, kao i tereti i ograničenja na njima, upisuju se u zemljišnu knjigu ili knjigu tapija.
Katastar nepokretnosti izrađuje se na osnovu katastra zemljišta, zemljišne knjige i druge raspoložive dokumentacije. U katastarskoj opštini za koju je izrađen katastar nepokretnosti, prestaju da važe zemljišne knjige, knjige tapija i katastar zemljišta.
Trenutno katastar nepokretnosti izrađen je za 87% katastarskih opština.
Adresni registar obuhvata podatke o kućnim brojevima, nazivima naseljenih mesta, ulicama i trgovima.
Podaci adresnog registra prikupljaju se i održavaju u digitalnom obliku.
Registar prostornih jedinica obuhvata podatke o granici, nazivu i matičnom broju (ili šifri) za državu, pokrajine, regione, gradove, opštine, naselja, katastarske opštine, mesne zajednice i statističke krugove.
Podaci registra prostornih jedinica raspoloživi su u digitalnom obliku.
Osnovna državna karta izrađuje se u razmeri 1:5000 i 1:10000.
Osnovna državna karta u razmeri 1:5000 postoji za celu teritoriju Vojvodine i šire područje grada Beograda (osim manjeg dela Lazarevca i Mladenovca). Centralni deo Srbije sa Kosovom i Metohijom pokriven je osnovnom državnom kartom za oko 30% teritorije, i to uglavnom za šira područja većih gradova.
Ove karte su izrađene u različitim epohama i to 1955-1960, 1967-1972, 1980-1991 i 1987-1991. godine. Period izrade karata nije u vezi sa teritorijom na koju se odnosu.
Postoji manji broj osnovnih državnih karata u razmeri 1:10000, i to na granici prema Republici Crnoj Gori.
Prevođenje osnovnih državnih karata iz analognog u digitalni oblik vrši se prema zahtevu korisnika. Veći deo postojećih karata je skeniran i georeferenciran.
Topografske karte
Za celokupnu teritoriju Srbije postoje topografske karte u razmeri 1:25000 i 1:100000.
Topografske karte ažurirane su u periodu od 1968. do .1975. godine.
Topografske karte razmere 1:25 000, 1:50 000, 1:100 000 i 1:200 000 izrađuje Vojnogeografski institut.
Topografski plan sadrži podatke o zgradama i drugim građevinskim objektima, materijalizovane granice parcela (ograde), način korišćenja zemljišta i vegetaciju, saobraćajnice, vodotokove, vidljive delove vodova, reljef, nazive, kućne brojeve, geodetske tačke i dr. Topografski planovi važni su za funkcionisanje opštinskih i gradskih uprava. Topografske planove izrađuju privatne geodetske organizacije na zahtev investitora.
Ortofoto je digitalna slika u ortogonalnoj projekciji iz digitalnog aerofotogrametrijskog snimka, satelitskog snimka ili snimka dobijenog ostalim metodama snimanja iz vazduha.
U toku je projekat izrade digitalnog ortofotoa za celu teritoriju Srbije, a kao jedan od proizvoda je i digitalni model terena.
Digitalni model terena je kontinualna površ terena sa objektima i pojavama koje su vidljive, sa poznatim X, Y, Z koordinatama.
Katastar vodova je evidencija o nadzemnim i podzemnim vodovima sa pripadajućim postrojenjima i uređajima za koje postoji obaveza pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole i to za vodovodnu, kanalizacionu i drenažnu, toplovodnu, elektroenergetsku, telekomunikacionu, naftovodnu i gasovodnu mrežu. Prikupljeni podaci o vodovima prikazuju se grafički, numerički i opisno.
Na planu katastra vodova prikazani su podzemni i nadzemni vodovi sa uređajima koji omogućavaju funkcionisanje sistema (okna, komore, stubovi, pumpe i drugi objekti). Kao atributi prostornih podataka prikazuju se kote, materijal, dimenzije cevi, napon, kapacitet i slične karakteristike.
Promene u postupku održavanja katastra vodova nastale izgradnjom, rekonstrukcijom i uklanjanjem ili prestankom korišćenja postojećeg voda investitor prijavljuje nadležnoj organizacionoj jedinici Republičkog geodetskog zavoda. Prikupljanje podataka o promenama na vodovima na terenu obavlja geodetska organizacija.
Postojeći planovi katastra vodova izrađeni su u analognom obliku. Podaci o vodovima prikazani su na reprodukovanim planovima radnih originala katastarskih planova.
Prevođenje sadržaja analognih planova katastra vodova u digitalni vektorski oblik obavlja se kombinovanom metodom prikupljanja podataka, odnosno digitalizacijom skeniranih analognih planova i preuzimanjem numeričkih podataka održavanja katastra vodova. Izradu digitalne baze katastra vodova (DBKV) sufinansiraju Republički geodetski zavod i zainteresovani korisnici podataka o vodovima (gradske i opštinske uprave i javna preduzeća nadležna za vodovod, kanalizaciju, telekomunikacije, elektrodistibuciju i dr.).
U toku je formiranje DBKV se za teritoriju gradova Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Niš, Valjevo i Kikinda.
Prevođenje podataka katastra vodova u digitalni oblik izvode geodetske organizacije. Format za razmenu podataka o vodovima je ESRI SHAPE (datoteke *.shp, *.shx, *.dbf)
Aktivna geodetska referentna osnova Srbije (AGROS) uspostavljena je decembra 2005. godine i koristi se za precizno pozicioniranje u prostoru uz pomoć GPS tehnologije.
Uspostavljanjem AGROS-a ostvaren je neophodan uslov za prevazilaženje problema koji se odnose na referentne geodetske osnove i stvoreni su uslovi koji omogućavaju:
Realizaciju i održavanje geodetskog referentnog okvira Srbije;
Realizaciju, kontrolu kvaliteta i unifikaciju datuma geodetske osnove za potrebe državnog premera;
Pozicioniranje detaljnih tačaka državnog premera pri izradi i održavanju katastra nepokretnosti;
Pozicioniranje za potrebe izrade svih vrsta topografsko-kartografskih podloga;
Realizaciju geodetskih kontrolnih mreža, kao i druge vrste pozicioniranja pri projektovanju, izgradnji i eksploataciji građevinskih i drugih vrsta inženjersko-tehničkih radova;
Izučavanje geodinamičkih fenomena za praćenje opštih tektonskih pomeranja;
Praćenje i izučavanje geodinamičkih fenomena;
Distribuciju tačnog vremena.
Servis AGROS sastoji se iz:
GPS segmenta,
komunikacionog i
korisničkog segmenta.
GPS segment čine 32 permanentne stanice sa jasno definisanim karakteristikama uređaja, stabilizacije i prostornog rasporeda. Permanentne stanice relativno pravilno pokrivaju teritoriju Srbije i prosečno rastojanje između stanica je 70 km.
Komunikacioni segment predstavljaju kontrolni centar, telekomunikacione komponente kojima se obezbeđuje veza između GPS segmenta i kontrolnog centra i telekomunikacione komponente neophodne za vezu kontrolnog centra i korisničkog segmenta.
Struktura kontrolnog centra obezbeđuje prihvatanje podataka sa permanentnih stanica, njihovu obradu i komunikaciju sa korisnicima.
Centralna evidencija hipoteka je jedinstvena javna baza podataka u kojoj se nalaze podaci o hipotekama koje su upisane u nadležne registre nepokretnosti (katastar nepokretnosti, zemljišna knjiga i intabulaciona knjiga), u cilju pretraživanja i prikupljanja informacija o hipotekama. Pretraživanje evidencije o hipotekama moguće je preko broja parcele ili preko adrese objekta.
Interesne grupe koje koriste Centralnu evidenciju hipoteka su banke, agencije za nekretnine, advokatske kancelarije, organi državne uprave, javna preduzeća, privatne geodetske organizacije, projektni biroi, građani i dr.
Centralna evidencija hipoteka je servis kome se pristupa preko Interneta.
———————–Nepogode
Klimatske promene omene
Zaštita ekosistema
Životna sredina
Vodni resursi
Energetski izvori
Poljoprivreda
Vremenska prognoza
5
Geodetski referentni sistem
6
Finansiranje
7
Razvoj i edukacija
1
Saradnja
3
Standardizacija
2
Prostorni podaci i servisi
NIGP
AKCIONI PLAN
VIZIJA
4
Pravni okvir
Pristupna mreža
Tehničke komponente
Geoinformacije
Standardi
Smernice
Ljudi