Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije u periodu od 2010. do 2015. godine

Na osnovu člana 8. stav 1 Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, br. 110/05 i 50/06-ispravka) i člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),

Vlada donosi

STRATEGIJU

naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine

Republici Srbiji potrebna je strategija u domenu nauke i tehnologije. Tehnologija je svuda oko nas. Jedina održiva pozicija Republike Srbije u 21. veku je kroz učešće u branšama sa visokim stepenom dodate vrednosti, odnosno znanja. Svaka naučna manifestacija poput Festivala nauke pokrene veliko interesovanje. Sa druge strane, odluke našeg društva prikazuju u mnogo čemu drugačiju sliku. Budžetska izdvajanja za nauku i tehnologiju, nisu značajnije napredovala i ostala su na oko 0,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Nema krupnijih investicija u naučnu infrastrukturu. Značajan broj mladih naučnika i visokokvalifikovanih inženjera i dalje napušta zemlju. Studenti se sve manje opredeljuju za prirodno-matematičke smerove. Privreda i dalje ne ulaže značajnija sredstva u tehnologiju. To se na kraju jasno vidi u onome što Republika Srbija plasira na svetsko tržište.

Mi ne igramo značajnu ulogu ni u jednoj naučnoj disciplini u Evropi i svetu. Neosporivi individualni talenti ne mogu da nadomeste činjenicu da se ni jedan od naših univerziteta nije našao na šangajskoj listi 500 najboljih u svetu. Globalizacija je dovela do multiplikacije centara tehnologije i nauke. Uz tradicionalnu Zapadnu Evropu, Sjedinjene Američke Države, Japan i Kanadu, poslednjih dvadeset godina pojavile su se, uz oporavak Rusije, Indija, Kina, Brazil, čak i Bliski Istok. Svi oni značajno investiraju u nauku i tehnologiju.

Starenje bogatih društava sa Zapada i konkurencija sa Istoka će u sledeće dve decenije dovesti do veoma snažnog pokreta migracija naučnih i tehnoloških talenata ka snažnim zemljama gde nema dovoljno demografskog potencijala. Nemačka namerava da zaposli u sledećih osam godina čak 400 hiljada inženjera i naučnika, dobrim delom iz imigracije. Kina ulaže ogromna sredstva u povratak njenih naučnika iz Amerike. Nedostatak naučnog i tehnološkog talenta je ključni razlog za donošenje, u novembru 2008. godine, takozvanog „plavog kartona” od strane EU, koji poput njegovog američkog modela „zelene karte“ treba da omogući Evropi da uzme deo svetskog naučnog talenta. Amerika, gde se planira dupliranje izdataka za nauku tokom predstojeće decenije, dodatno će podsticati tradicionalnu imigraciju naučnog talenta iz celog sveta. Naši najbolji talenti biće na ceni i na meti mnogih. Republika Srbija ne može sebi da dopusti da najbolji ponovo odlaze.

Brzo i jako opredeljenje za ekonomiju znanja i razvoj tehnološkog i naučnog kapaciteta zemlje nema validnu alternativu za Republiku Srbiju na početku 21. veka. Na tom nivou konstatacije bi se skoro svi građani Republike Srbije složili, ali pravo je pitanje kako to pretočiti u realnost. Krećemo sa uskom bazom od oko 10.000 naučnika, sa malim brojem domaćih i stranih tehnoloških preduzeća i još uvek skromnim vezama sa evropskim i drugim međunarodnim naučnim institucijama.

Lako je reći da treba investirati u nauku, teže je, ali jedino operativno, odrediti one domene gde zemlja gabarita Republike Srbije i njenog stanja može u razumnom roku postati relevantna na svetskom planu. Lako je deklarisati da želimo više mladih u nauci, teže je, ali jedino moguće, da obezbedimo ozbiljne resurse za doktorske studije, kao i dugoročna sredstva za izgradnju centara izvrsnosti i popravak generalnih uslova života, tako da talenti imaju dovoljno razloga da odrede Srbiju kao svoju bazu života, uz normalnu i poželjnu dozu mobilnosti svakog naučnika. Evidentno je da moramo više uraditi na povezivanju nauke sa privredom, ali će to iziskivati poreske i budžetske podsticaje tokom ekonomske krize. Kompleksno je, ali nužno, odrediti pravni okvir za sufinansiranje programa tehnološkog razvoja između države i privatnog sektora, uz pravičnu raspodelu prihoda od intelektualne svojine za učesnike u procesu njenog stvaranja. Država mora da podstakne domaću tehnologiju tako što će kroz sopstvene programe raznih nivoa vlasti, kao i javnih preduzeća, dati šansu domaćoj pameti. Teže je, ali nužno, definisati uslove koji neće biti samo povod za izbegavanje javnih nabavki i forsiranje rešenja koja ne bi doprinela konkurentnosti cele države.

Ova strategija je krenula od strateškog dokumenta koji je pripremio Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj (u daljem tekstu: Nacionalni savet), kao i brojnih sastanaka i okruglih stolova sa domaćim i inostranim naučnicima, privrednicima, državnicima, pripadnicima civilnog sektora i mnogim drugima. U saglasnosti sa preporukom Nacionalnog saveta, i u skladu sa međunarodnom praksom, predlaže se strategija u trajanju od pet godina.

Javna rasprava je trajala od 29. juna do kraja novembra 2009. godine, i bila je konstruktivna. Putem foruma i elektronske pošte, u Ministarstvo su pristigle stotine komentara domaćih naučnika, privrednika, stranih partnera, i tvoraca naučne politike drugih zemalja. Svi ovi komentari su pojedinačno razmtrani i zahvalni smo na otvorenom dijalogu i trudu koji je uložen kako bi finalna verzija teksta bila što bolja.

Ova Strategija ne bavi se idealima oko kojih bi se svi odmah složili (i tu stali), već o načinu na koji Republika Srbija u sledećih nekoliko godina može transformisati u svoju korist surovu međunarodnu realnost koja preti da joj zatvori vrata jedinog mogućeg puta napretka.

Vizija je Republika Srbija kao inovativna zemlja u kojoj naučnici dostižu evropske standarde, doprinose ukupnom nivou znanja društva i unapređuju tehnološki razvoj privrede. Dve ključne reči su „fokus i partnerstvoˮ. Fokus, zato što treba, kao što to rade i mnogo moćniji od nas, da odredimo listu nacionalnih naučnih prioriteta gde smo u mogućnosti da napravimo pomak. Partnerstvo, zato što je razvoj nauke pitanje celog društva a ne jednog ministarstva, i pitanje gde Republika Srbija mora pronalaziti naučne i privredne saveznike, u zemlji i van nje.

Zato se očekuje da ova strategija bude predmet diskusije, pa i sporenja, jer ona predstavlja rezultat beskompromisnog i bespristrasnog analitičkog pristupa koji se uvek vraćao ka činjenicama. Pošto u nauci, pa i u strategiji nauke, sve mora i može biti podložno proveri realnosti, i ova strategija će se prilagođavati eventualnoj promeni okolnosti, ali treba da služi kao ključni dokument kojim će se određivati i pravac studiranja na visokoškolskim ustanovama, sistem podsticaja za studente i profesore, način i prioriteti u finansiranju naučnih i tehnoloških projekata, kao i odnosi sa privredom i međunarodnim partnerima.

Savet Evrope je u Lisabonu marta 2000. godine uputio apel da stari kontinent poveća izdvajanja za istraživanja i razvoj sa 1,9 na 3 odsto BDP-a do 2010. godine. Dve godine posle Lisabona, u Barseloni je usvojen Akcioni plan koji se odnosi na povećanje nivoa investicija u istraživanja i razvoj.

U ovom istom periodu, nakon izlaska iz teškog perioda devedestih godina, budžetska izdvajanja za nauku u Republici Srbiji su značajno porasla u bruto iznosu, sa skromnih 28 miliona evra 2001. godine, na oko 100 miliona evra u 2008. godini (Grafik 1.1). U ovih sedam godina, plate istraživača porasle su nekoliko puta i skoro 30 miliona evra uloženo je u kapitalnu opremu za naučna istraživanja. Ipak, kada se gleda učešće nauke u BDP-u, ono je 2003. godine dostiglo 0,3% BDP-a i stagniralo na tom nivou do sada (Grafik 1.2).

[pic]

Pored sredstava budžeta Republike Srbije kojim se finansiraju projekti Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj (MNTR), postoje i drugi izvori ulaganja u nauku u Republici Srbiji. Postoje skromna budžetska izdvajanja za nauku i tehnologiju i u drugim ministarstvima i organima državne uprave, kao i u AP Vojvodini. Naučni instituti ostvaruju prihode kroz saradnju sa privredom i učestvuju u međunarodnim programima, a procenjuje se da je u 2008. godini prihod instituta mimo budžeta MNTR, iznosio oko 12,5 milijardi dinara. Istovremeno, iz budžeta Republike Srbije 2008. godine izdvojeno je 23 milijarde dinara za finansiranje visokoškolskih ustanova koje su pored toga realizovale i oko 12 milijardi sopstvenih prihoda.

Ipak, u poređenju sa razvijenim zemljama sveta značajno zaostajemo. U 2007. godini izdvajanja za nauku u SAD su bila 2,6% BDP-a, u Japanu 3,3%, u Kini 1,3%, u Ruskoj Federaciji 1,1% a prosek evropskih zemalja bio je 1,84% (Grafik 1.3). Ono što još više zabrinjava je činjenica da u ovom pogledu značajno zaostajemo u odnosu na zemlje u okruženju koje sve, osim Albanije, izdvajaju preko 0,5% BDP-a, a Slovenija, Češka i Hrvatska već izdvajaju preko 1% BDP-a.

Kako u Republici Srbiji ne postoji tačna procena izdvajanja privatnog sektora u naučna i tehnološka istraživanja, poređenje državnih ulaganja od 0,3% BDP-a sa ukupnim ulaganjima drugih zemalja nije realno, ali je korisno poređenje. Procena je da ukupna ulaganja u nauku u Republici Srbiji ne prelaze 0,5% BDP-a što Republiku Srbiju još uvek svrstava među najmanjim ulaganjima u nauku, kako u razvijenom svetu, tako i u regionu.

Pored niskog izdvajanja za nauku, zabrinjavajući je i nedostatak jasnog pozitivnog trenda u izdvajanjima. U svim visoko i srednje razvijenim zemljama sveta, ulaganja u nauku kontinuirano rastu, i ovaj trend nije zaustavljen čak ni efektima svetske ekonomske krize. Naprotiv, u nekim delovima sveta izdvajanja za nauku vrtoglavo rastu: SAD su najavile dupliranje budžetskih izdvajanja u narednih deset godina a Kina svake godine uveća svoj naučni budžet za skoro 20%.

Jedan od ključnih ciljeva Lisabonske agende je da od 3% BDP-a, koliko su ciljana izdvajanja za nauku, samo jedna trećina dolazi iz budžeta evropskih zemalja i EU, a čak dve trećine da budu investicije privrede u istraživanja. Iako sve evropske zemlje nisu blizu dostizanja ovog cilja, evropski prosek za 2007. godinu pokazuje da je za EU-27, samo 35,4% izdvajanja za nauku dolazilo direktno iz budžeta, 54 % iz privrede a 10,6 posto iz drugih nacionalnih i međunarodnih izvora.

Neke zemlje kao što su SAD, Švedska, Nemačka, Švajcarska i Kina već su postigle da ulaganja njihove privrede u nauku čine dve trećine ukupnih ulaganja. U Japanu učešće privrede je dostiglo rekordnih 76,1%. Čak i zemlje u našem regionu postižu značajna ulaganja privatnog sektora u nauku: U Češkoj čak 54% izdvajanja za nauku dolazi od industrije, u Estoniji 38,5%, u Mađarskoj 39,4% a u Rumuniji 37,2%. Posledica ovog trenda je i to da se naučna istraživanja ne odvijaju samo na univerzitetima i državnim naučnim institutima, već je omogućilo zaposlenje velikog broja naučnika u privatnom sektoru gde se odvijaju neka od najnaprednijih svetskih istraživanja.

Jedna od posledica devedesetih godina u Republici Srbiji je i to da vojska, nekada vodeći finansijer primenjenih naučnih istraživanja u Republici Srbiji, više nema sredstava da podrži razvojne projekte. Takođe, razvojni centri naših nekadašnjih velikih kompanija polako su se gasili kada su ove kompanije izgubile svoje tržište tokom tog teškog perioda, a privatizacijom ovih kompanija razvojni centri često su smanjeni ili potpuno nestali.

Produktivnost nauke može se meriti na različite načine, a veoma je važan i njen uticaj na privredu i ekonomiju, koji je u Republici Srbiji nedovoljan i ne raste u značajnoj meri.

Stanje u nauci 2000. godine bilo je veoma loše i zahtevalo je radikalnu reformu. Primera radi: Republika Srbija je u periodu od 2000-2003. godine objavila u proseku 607 radova na milion stanovnika, dok je za isto vreme Švedska objavila 14,5 puta više, odnosno 8.845 naučnih radova. Da bi se navedeno stanje popravilo, pristupilo se sprovođenju raznih podsticajnih mera koje su doprinele značajnom porastu broja objavljenih naučnih radova. Jedna od tih mera bila je nagrađivanje 20% najboljih naučnika u Republici Srbiji po svetski priznatim kriterijumima (broj i kvalitet radova koji se meri impakt faktorom, citiranost). Zatim, tokom 2005. godine formirani su kriterijumi koji su se odnosili na evaluaciju projekata i istraživača za novi projektni ciklus 2006-2010. godine i na osnovu njih su obrazovane kategorije istraživača u oblastima osnovnih istraživanja koje su se razlikovale po finansiranju. Tom prilikom je oko 500 istraživača izgubilo pravo na finansiranje ali su zato najbolji istraživači imali veća primanja.

Broj radova objavljenih naučnim časopisima u Republici Srbiji u periodu od 2000. do 2004. godine imao je slab porast, međutim od 2004. a naročito od 2005. do 2007. godine došlo je do naglog povećanja publikovanja. Tako da se od 927 naučnih radova koliko je objavljeno u 2000. godini došlo do 2.047 u 2007, a u 2008. godini nastavljen je uzlazni trend kada je objavljeno 2.558 naučnih radova (Grafik 1.4).

Za razliku od perioda 2000-2005. Godine kada smo bili među poslednjima u Evropi prema broju i kvalitetu naučnih radova sa SCI liste, kao i prema citiranosti, a mnogo smo zaostajali i za zemljama iz najbližeg okruženja, u novije vreme – 2006, 2007. i 2008. uspeli smo da premašimo neke države u regionu, po broju radova, Bugarsku i Hrvatsku, pa i da dostignemo i Sloveniju, (Grafik 1.4). Prema najnovijim podacima (oktobar 2009.) uspeli smo da preteknemo čak i Sloveniju. U 2008. godini po zbiru IF svih objavljenih radova, kao i prema citiranosti (sa autocitatima) premašili smo Bugarsku i Hrvatsku, a zaostajemo samo za Slovenijom. Naravno, po broju objavljenih radova u odnosu na broj stanovnika i dalje zaostajemo, mada je i prema tom parametru postignut značajan napredak. U 2003. godini bili smo lošiji od Slovenije sedam, Hrvatske tri, a od Bugarske nešto manje od dva puta, a danas smo zaostatak smanjili u odnosu na Sloveniju na 3,5, Hrvatsku 1,5 puta a Bugarsku smo premašili za 1,5 puta. Veoma povoljan uticaj na reformu u sektoru Osnovnih istraživanja imala su kapitalna ulaganja u opremu kao i pristup projektima EU.

Zaostajanje u oblasti društvenih i humanističkih nauka je veoma ozbiljno, kako u odnosu na ostale naučne oblasti u Republici Srbiji, tako i u okruženju (od 2.047 radova u 2007. samo 52 je iz oblasti društvenih i humanističkih nauka). U isto vreme Češka je objavila 454 rada iz navedenih oblasti. Međutim, za razliku od 2003. godine kada je u oblasti društvenih i humanističih nauka objavljeno samo devet radova, u 2008. je publikovano 83 rada što ukazuje da je došlo do napretka, mada i dalje nedovoljnog, jer je to svega 3,2 % u odnosu na ukupan broj radova koji su u 2008. godini objavili naučnici iz Republike Srbije.

[pic]

Grafik 1.4 Ukupan broj naučnih radova u Republici Srbiji u poređenju sa zemljama u regionu (izvor: Thomson Reuters, ISI Web of Knowledge)

Interesantno je naglasiti da ako se broj objavljenih radova u Repiblici Srbiji dovede u vezu sa količinom uloženog novca u istraživanje i razvoj, Republika Srbija zauzima jedno od prvih mesta na svetu. Međutim, taj indikator se ne koristi kao merilo uspešnosti jedne nacije.

Najzad, iako je učinjen veoma ozbiljan pomak u broju i kvalitetu radova (zbir impakt faktora svih objavljenih radova u 2008. veći je 2,8 puta u odnosu na 2003), kao i u citiranosti, još uvek se ne oseća značajniji uticaj na privredu, odnosno ekonomiju zemlje, što u narednom periodu svakako treba popraviti.

Jedan od velikih problema nauke u Republici Srbiji je to što se mala količina sredstava, koja se uglavnom iz jednog izvora ulaže u naučna istraživanja raspoređuje na preko 1.000 projekata. Iz sredstava budžeta Republike Srbije u 2009. godini finansiran je 501 projekat osnovnih istraživanja za koje se izdvaja 50,2% ukupnih sredstava budžeta dodeljenih Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj (Grafik 1.5). Pored navedenih projekata, iz ovih sredstava Ministarstvo finansira i 471 projekat tehnološkog razvoja i 129 projekata inovacione delatnosti, za koje se izdvaja 39,2% sredstava sa razdela MNTR. Za razliku od Republike Srbije, u većini evropskih i najrazvijenih zemalja u svetu, ovaj odnos je obrnut, i izdvajanja za primenjena istraživanja zauzimaju veći deo državnog budžeta. Takođe, skoro 80% sredstava namenjenih naučnim projektima jesu plate istraživača i nesrazmerno mali deo sredstava odlazi na troškove izvođenja eksperimenata i slično. Iako je posle 20 godina bez ikakvih ulaganja u opremu, 27 miliona evra opreme nabavljeno sredstvima Nacionalnog investicionog plana (NIP), često je slučaj da nedostatak sredstava za svakodnevno funkcionisanje dovodi do toga da se ova oprema ne koristi punim kapacitetom, ili u nekim slučajevima uopšte. Redak je slučaj i da se oprema koristi od strane istraživača sa raznih institucija, iako se podaci o dostupnosti opreme nalaze na internet prezentaciji Ministarstva.

[pic]

Rascepkanost ionako malih izdvajanja, je dovela do nedostatka velikih multidisciplinarnih timova istraživača koji imaju kapacitet da odgovore na neka veća naučna pitanja od interesa za Srbiju i svet.

[pic]

Grafik 1.6 Finansiranje osnovnih istraživanja u 2008. godini prema naučnoj oblasti (u milionima evra) (Izvor: MNTR)

Kada se budžetska izdvajanja od oko 100 miliona evra podele na sve naučne discipline, ni za jednu oblast osnovnih istraživanja godišnje iz budžeta ne izdvoji se više od deset miliona evra. Najviše se izdvaja za hemiju (7,9 miliona evra) a zatim za biologiju (6,9), društvene nauke (6,5) i fiziku (5,8) (Grafik 1.6)

U oblasti tehnološkog razvoja, osim za biotehniku i agroindustriju za koju se godišnje izdvoji 12,3 miliona evra, ni za jednu drugu oblast se ne izdvaja više od pet miliona evra (Grafik 1.7). Ukupan budžet za nauku Republike Srbije u 2008. je oko 100 miliona evra (od toga za naš najveći institut, Institut za nuklearne nauke „Vinča“ izdvaja se oko 12 miliona evra) što se ne može porediti čak ni sa nekim većim univerzitetima ili institutima u svetu čiji godišnji budžeti po pravilu prelaze jednu milijardu evra (budžet Max Planck-a za 2006. godinu iznosio je 1,45 milijardi evra).

[pic]

Grafik 1.7 Finansiranje tehnološkog razvoja u 2008. godini prema naučnoj oblasti (u milionima evra) (Izvor: MNTR)

Najzad, treba naglasiti da Republika Srbija nema ni jednog naučnika u prvih 5000 najcitiranijih naučnika sveta, kao ni jedan univerzitet u 500 najboljih na svetu. Na toj listi nalazi se jedan univerzitet u Sloveniji i čak pet sa Novog Zelanda.

Prema projekciji Republičkog zavoda za statistiku broj stanovnika Republike Srbije će se smanjivati za oko 2% svake pete godine, odnosno 2022. godine imaćemo 6,3% manje stanovnika nego danas. Starosna struktura stanovništva Republike Srbije je nezadovoljavajuća. Prosečna starost stanovništva iznosi 40,25 godina što Republiku Srbiju svrstava u zemlje sa starim stanovništvom.

Smanjenje broja stanovnika i njegova starosna struktura u Republici Srbiji i njenom okruženju imaće uticaja, pored ostalih faktora, na očuvanje i jačanje naučne zajednice. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Republici Srbiji ima ukupno 10.220 istraživača od kojih je 8.800 angažovano na projektima MNTR. Prosečna starost istraživača je 44,3 godine što je više od prosečne starosti stanovništva i ukazuje na potrebu preduzimanja aktivnosti na stvaranju naučnoistraživačkog podmlatka. Od ukupnog broja istraživača 43% su žene, što polnu strukturu naučnika čini pozitivnom i mnogo boljom u odnosu na većinu zemalja u Evropi. Broj istraživača prema starosnoj strukturi, polu i oblastima prikazan je na graficima 1.8, 1.9 i 1.10.

Grafik 1.8 Broj istraživača prema polu i starosti (Izvor: MNTR)

[pic]

U ovako negativnom demografskom trendu u Republici Srbiji poseban značaj ima očuvanje i stvaranje mladih naučnika što je uslovljeno i dobrom visokoobrazovnom politikom. Sadašnjih 8% visokoobrazovanih u odnosu na ukupan broj stanovnika nikako ne mogu da obezbede razvoj Republike Srbije. Povećanje broja diplomiranih, kao budućeg naučnog potencijala, postiže se ne samo povećanjem broja upisanih studenata, već i efikasnijim studijama. Prelaskom na sistem obrazovanja prema Bolonjskoj deklaraciji, uprkos značajnim početnim teškoćama, efikasnost studiranja će se povećati, a novim studijskim programima doktorskih studija dobiće se naučni istraživači mnogo mlađe starosne strukture.

[pic]

Jedan od značajnih problema očuvanja i jačanja naučne zajednice je odlazak visokoobrazovanih iz zemlje. Od 1990. do 2000. godine Republiku Srbiju je napustilo oko 73.000 stanovnika od čega 17.000 sa univerzitetskom diplomom (izvor: V. Grečić, 2002). Najčešći uzrok emigracije naučnika su, pored veće zarade, i bolji uslovi za naučnoistraživački rad. Odlazak studenata na završetak master i doktorskih studija takođe čini veliki broj mladih koji napuštaju Republiku Srbiju (14% iseljenih visokoobrazovanih). I posle 2000. godine odlazak se nastavio i Srbiju je napustilo oko 50.000, od čega je oko 2.000 visokoobrazovanih (V. Grečić, 2009). Što se tiče strukture iseljenih u odnosu na naučnu disciplinu kojom su se bavili nema relevantnih podataka. Ipak, može se pouzdano reći da je najveći broj visokoobrazovanih koji su napustili zemlju iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka (informacione tehnologije) i iz prirodnih nauka. Upravo iz tih razloga neophodna je promena politike visokog obrazovanja, preduzimanje podsticajnih mera za ostanak najboljih diplomiranih studenata i istraživača, kao i donošenje dugoročnog plana povratka naših naučnika iz dijaspore.

Prema osnovnoj definiciji i nameni, projekti tehnološkog razvoja za rezultat treba da imaju primenjena tehnička rešenja, patente, pilot postrojenja, nove sorte inovacije, tehnološka unapređenja i rezultate koji imaju neposrednu primenu. U proteklom periodu (2003-2007.) u oblasti tehnološkog razvoja realizovano je preko 3.400 tehničkih rešenja.

I pored ovog visokog broja tehničkih rešenja, broj prijavljenih patenata od strane naučnoistraživačkih organizacija u periodu od 2003-2009. godine iznosio je zanemarljivih 54 prijavljenih patenata. Ova cifra nije značajno bolja ni u privredi, ni kod fizičkih lica. Ovim rezultatima Republika Srbija nalazi se skoro na poslednjem mestu u Evropi (Grafik 1.11.). Ova cifra još je niža kada su u pitanju registrovani patenti naučnoistraživačkih organizacija kojih ima ukupno 18 za period 2003-2008. godine.

[pic]

U periodu od 2001. do 2009. godine naši istraživači su ostvarili ohrabrujuće početne rezultate u međunarodnoj naučnoj i tehnološkoj saradnji. Osnovni programi, okviri i instrumenti kroz koje je ona realizovana su Šesti i Sedmi okvirni program EU, zatim COST, EUREKA, NATO SPS, programi Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE), UNESKO-a, i bilateralni programi saradnje.

Okvirni programi za istraživanje su među glavnim instrumentima EU za dostizanje ciljeva „Lisabonske strategije“.

Šesti okvirni program

U Šestom okvirnom programu (OP6, 6th Framework Programme – FP6), koji je trajao od 2002. do 2006. godine i koji je imao ukupan budžet od 19,1 milijardi evra, Republika Srbija je imala status tzv. treće zemlje, što je podrazumevalo da učesnici iz Republike Srbije nisu imali pristup svim programima i pozivima, kao i da naši istraživači nisu mogli da se pojave u ulozi koordinatora projekata. I pored toga, učešće institucija iz Republike Srbije (naučnoistraživačke organizacije, državni organi, udruženja, javna i privatna preduzeća) bilo je značajno i rezultiralo sa 111 participacija u 89 finansiranih projekata, odnosno sa ukupnim realizovanim budžetom od 13,1 milion evra. Poređenja radi, Hrvatska koja je 1998. godine postala učesnik okvirnih programa kao treća zemlja, a 2006. godine u Šestom okvirnom programu po prvi put dobila status pridružene članice, unutar Šestog okvirnog programa u celini je učestvovala u 134 projekata (154 participacije) i realizivala budžet od 14,2 miliona evra. Od ovoga je samo u poslednjih godinu dana u statusu pridružene članice ostvarila učešće u 70 projekata, odnosno imala 82 participacije, pri čemu je realizovan budžet od 10,2 miliona evra. Za razliku od Srbije i Hrvatske, Češka Republika, koja je bila pridružena još Petom okvirnom programu, a punopravna članica postala u Šestom, u Šestom je zabeležila učešće u 876 projekata sa 1068 participacije, pri čemu je realizovala budžet od 130 miliona evra. Primeri Hrvatske i Češke ukazuju, između ostalog, na važan aspekt statusa koji pojedine države imaju u okvirnom programu u smislu pozitivne korelacije sa stepenom učešća i uspeha u okvirnim programima.

Srpske institucije najveću aktivnost ostvarile su u regionalnim pozivima namenjenim zemljama Zapadnog Balkana, i to u vidu 36 projekata odnosno 47 participacija, na osnovu čega je ostvaren priliv od 8,3 miliona evra, što čini 63,4% ukupno realizovanog budžeta.

Naše najaktivnije naučnoistraživačke organizacije bile su: Institut za nuklearne nauke „Vinčaˮ sa učešćem u ukupno 11 projekata, Poljoprivredni fakultet iz Beograda sa učešćem u sedam projekata, Institut za fiziku iz Beograda sa učešćem u šest projekata, Prirodnomatematički fakultet iz Novog Sada sa učešćem u pet projekata, Institut za medicinska istraživanja i Institut „Mihajlo Pupin“ iz Beograda sa učešćem u po četiri projekta, itd.

Prilikom dve posete u 2006. godini, komesar za nauku i istraživanja Evropske komisije, g-din Janez Potočnik, predložio je pridruženo članstvo Republike Srbije Sedmom okvirnom programu, što je i realizovano u 2007. godini.

Sedmi okvirni program

Sedmi okvirni program za istraživanja, tehnološki razvoj i demonstracione aktivnosti (7OP – Seventh Framework Programme for Research, Technological Development and Demonstration Activities, FP7) traje od 2007. do 2013. godine i raspolaže budžetom od 50,5 milijardi evra. Finansiranje i realizacija istraživanja se sprovodi kroz četiri osnovna programska stuba, i to „Saradnja“, „Ideje“, „Ljudi“ i „Kapaciteti“. Pored ova četiri osnovna programa postoji program saradnje u oblasti nuklearnih nauka i tehnologija, „Euroatom“, kao i saradnja sa Objedinjenim istraživačkim centrom, OIC, Evropske Komisije (Joint Research Center, JRC), koji je zapravo referentni naučni centar EK za definisanje i sprovođenje njenih politika. Republika Srbija je, na osnovu potpisanog Memoranduma o razumevanju o pridruživanju Sedmom okvirnom programu Evropske unije za istraživanje, tehnološki razvoj i ogledne aktivnosti, dobila status pridružene zemlje (Associated country) 13. juna 2007. godine. Ovaj status podrazumeva mogućnost učešća srpskih istraživača u gotovo svim programima (jedini program koji je bio izuzet, a kome Republika Srbija sada pristupa, je „Euroatom“), mogućnost koordinacije projektima, ali takođe i mogućnost uticaja na politiku istraživanja putem učešća srpskih eksperata i delegata u različitim programskim komitetima Sedmog okvirnog programa.

Prvi rezultati učešća iz 2007. bili su ohrabrujući, pogotovo oni ostvareni na regionalnom nivou. Tako, u okviru regionalnog poziva namenjenog istraživačkom infrastrukturnom ojačavanju (RegPot-3, program „Kapaciteti“), srpske naučne institucije su od 11 finansiranih projekata, bile koordinatori na sedam i učestvovale u realizaciji još tri od preostala četiri projekta.

Na osnovu statističkih podataka za prve dve godine trajanja programa (do kraja jula 2009. godine), 822 istraživačke grupe ili partnerske organizacije iz Republike Srbije učestvovale su u prijavi 663 predloga projekata. Od tog broja je za finasiranje odobreno 77 projekta, u koje je uključeno 95 naših istraživačkih grupa/organizacija.

Procenat uspešnosti u programu „Saradnja” po nekim od evropskih prioritetnih oblasti je veoma različit (tabela 1.1).

Tabela 1.1 Procenat uspešnosti srpskih istraživača u Sedmom okvirnom programu u različitim tematskim oblastima unutar programa „Saradnja” tokom prve dve godine, do kraja jula 2009. godine. (izvor: Evropska komisija)

Oblast Procenat uspešnosti Broj odobrenih projekata Nanonauke, nanotehnologije, materijali i nove tehnologije 38% 3 Energetika 20% 6 Transport 19% 5 Hrana, poljoprivreda, biotehnologija i ribarstvo 17% 8 Informacione i komunikacione tehnologije 18% 12 Zdravlje 4.3% 3 Zaštita životne sredine 4.5% 2

Prosečan procenat uspešnosti naših istraživača od 12,6% ohrabruje i blizak je uspešnosti novih članica EU kao što su Bugarska i Rumunija. Ipak, ovaj procenat je niži od evropskog proseka koji iznosi 21,8% i niži od proseka zemalja pridruženih članica 7OP kojima pripadamo, a čiji prosek je 20,8%.

Najuspešnije institucije iz Republike Srbije u prve dve godine realizacije OP7 su: Institut „Mihajlo Pupin” iz Beograda, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za fiziku iz Beograda, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, Mašinski fakuktet iz Kraljeva Univerziteta u Kragujevcu, Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet Univerzitata u Novom Sadu i dr.

Treba naglasiti da su srpske institucije u programu „Saradnja” ostvarile i dve koordinacije na nivou konzorcijuma u oblastima informacionih i komunikacionih tehnologija (Elektrotehnički fakultet, Beograd) i nanonauka, nanotehnologija materijala i novih tehnologija (Institut za fiziku, Beograd). Ugovorena sredstva na osnovu ukupnog broja uspešnih aplikacija u prve dve godine realizacije Sedmog okvirnog programa su 18,03 miliona evra.

MNTR je uspostavilo mrežu nacionalnih kontakt osoba za Sedmi okvirni program (krajem 2006. godine formirana, tokom 2009. godine proširena), nominovalo eksperte i delegate u Programske Komitete Sedmog okvirnog programa (tokom 2007. i 2008. godine) i formiralo Konsultativni biro za međunarodne projekte (u martu 2008. godine), a sve zarad pružanja podrške istraživačkom i privrednom sektoru i njihovom što širem uključenju u Sedmi okvirni program, kao i radi aktivnog učešća u donošenju bitnih odluka na nivou radnih programa u pojedinim prioritetnim oblastima.

Početni rezultati su vidljivi i u ostalim međunarodnim programima kao što su:

COST Evropska saradnja u domenu nauke i tehnologije (European Cooperation in the field of Scientific and Technical Research) – međuvladin okvir za evropsku saradnju koji omogućava da se istraživanja, koja se finansiraju na nacionalnom nivou, a u čijoj realizaciji učestvuju institucije iz najmanje pet država, koordiniraju na evropskom nivou. SFR Jugoslavija je bila jedan od osnivača COST-a 1971. godine, a Srbija (SR Jugoslavija) je postala punopravni član u junu 2001. godine. Srpski istraživački timovi trenutno učestvuju u 101 tekućoj COST akciji, od čega jednom akcijom i koordinišu (oblast materijali, fizičke i nanonauke).

EUREKA (EUREKA)- program EU u okviru koga se stimuliše i ostvaruje saradnja između preduzeća i naučnih institucija. Cilj ovog programa je povećanje produktivnosti i konkurentnosti evropskih industrija i ekonomija na svetskom tržištu kroz razvoj tržišno orijentisanih naprednih tehnologija, proizvoda ili usluga. Srbija je punopravni član EUREKE postala u 2002. godini. Srpski istraživači i privrednici trenutno učestvuju u realizaciji 36 EUREKA projekata čiji je ukupni budžet 15,3 miliona evra.

NATO Program Nauka za mir i sigurnost (NATO Science for Peace and Security) osnovan je 2006. godine u nameri da doprinese bezbednosti, stabilnosti i solidarnosti između nacija, primenom najsavremenijih tehničkih ekspertiza, kao i da pospeši saradnju u svim partnerstvima baziranim na inovacijama i civilnoj nauci. Vlada je 27. jula 2007. potpisala Prezentacioni dokument u vezi učešća Republike Srbije u Programu Partnerstvo za mir, kojim se obavezala na okvire saradnje sa NATO u oblasti nauke i tehnologije. Srpski istraživači su se u program uključili krajem 2007. godine i do sada ostvareni rezultati se ogledaju u realizaciji 14 projekata.

Program saradnje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, MAAE (International Atomic Energy Agency, IAEA) Saradnja Republike Srbije i MAAE se u proteklih nekoliko godina odvijala pre svega kroz programe tehničke pomoći u opremi, ekspertskom znanju i treninzima, kao i kroz regionalne i međuregionalne aktivnosti. Tehnička saradnja se u najvećoj meri odnosila na programe dekomisije istraživačkog nuklearnog reaktora i upravljanje radioaktivnim otpadom, ali i na nuklearnu i radijacionu sigurnost, radijacionu medicinu i zdravlje, nuklearnu i radio-hemiju primenu izotopa u hidrologiji, poljoprivredi i industriji.

Saradnja sa UNESKO-om (UNESCO) – se odvija u najvećoj meri putem podrške UNESKO-a organizaciji velikih međunarodnih skupova na teme od šireg (globalnog) interesa za međunarodnu zajednicu, podrške uspostavljanju regionalnih mreža između laboratorija koje se bave određenom vrstom (osnovnih) istraživanja, podrške u izradi strateških dokumenata i sl.

Bilateralni programi saradnje – U sadašnjem periodu realizuju se sa Slovenijom, Hrvatskom, Francuskom (dva programa: „Pavle Savić“ i saradnja sa CNRS), Slovačkom, Nemačkom (DAAD program), Švajcarskom (SCOPES program). U pripremi je novi poziv u saradnji sa Grčkom. Pokrenuta je saradnja sa Mađarskom, Kinom i Indijom, a sa još nekoliko država je postignuta načelna saglasnost i procedura je u toku (Makedonija, Crna Gora, Austrija, Češka, Portugal, Španija, Rusija, SAD).

Pored programa saradnje, značajno je i naše učešće u evropskim i svetskim naučnim organizacijama kao što je CERN (Evropski centar za nuklearna istraživanja), gde je doprinos naših fizičara i inženjera zapažen i pored činjenice da Srbija nije član ove organizacije. Iz tog razloga je u martu 2009. godine podnesen zvaničan zahtev Republike Srbije za članstvo u CERN-u. U novembru 2008. godine Republika Srbija se učlanila i u evropsko partnerstvo za superračunarstvo (Partnership for Advanced Computing in Europe). Članstvo Republike Srbije u ovakvim vodećim međunarodnim naučnim organizacijama je jedan od ključnih faktora u razvoju međunarodne saradnje.

Napokon, sa nekoliko izuzetaka, Republika Srbija nije još uspela da privuče značajne međunarodne tehnološke kompanije koje bi deo svog razvojnog programa realizovale kod nas ulaganjem u postojeće istraživačke kapacitete ili putem formiranja novih. Sedmi okvirni program može da bude katalizator ove saradnje i da do nje dođe putem zajedničkog učešća u projektnim konzorcijumima, ali su ovde od izuzetne važnosti mere države u vidu poreskih i budžetskih podsticaja okrenutih ka privlačenju tehnoloških kompanija.

Pozitivni primeri realizovane saradnje postoje, ali su retki. Majkrosoft (Microsoft), svetski lider među high-tech kompanijama, i istovremeno lider u investiranju u istraživanja i razvoj (u 2007. godini 5,58 milijardi evra), otvorio je u Republici Srbiji 2005. godine jedan od svojih pet razvojnih centara van Amerike: Microsoft Development Center Serbia (MDCS). Takođe, Simens (Siemens) je preuzeo ekipu domaćih inženjera i vremenom širio svoje razvojne kapacitete u Republici Srbiji. Nekoliko domaćih institucija i kompanija imaju uspešnu saradnju sa međunarodnim liderima (Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Institut „Mihajlo Pupin“, Institut za ratarstvo i povrtarstvo i drugi). Međutim, to je sveukupno veoma mali obim poslovanja.

Brojni su radovi, teorijski i empirijski, koji dokazuju ključnu ulogu naučnoistraži-vačkog (NI) i istraživačko-razvojnog (IR) rada i inovacionih aktivnosti u celini kao motora rasta zaposlenosti i konkurentnosti, rezultata NI i IR rada i inovacija kao temelja razvoja ekonomije i društva države.

Granična vrednost ili prag koji treba dostići, a od kojeg se uspostavlja brži ritam podrške NI i IR radu i inovacionim aktivnostima u jednoj državi, jeste prema brojnim studijama 1% BDP-a.

Samo manji broj država EU-15 nije dostigao prag od 1% troškova za NI i IR rad u BDP-a države, a od EU-12 država koje su postale članice 2003. godine. samo Rumunija, Bugarska i Malta nisu postigle 0,5% do 2005. godine. Prosečno, države EU su trošile 1,84% BDP-a za NI i IR aktivnosti, odnosno oko 412 evra po stanovniku.

Od država Zapadnog Balkana ističe se Hrvatska sa 1,22%, a Republika Srbija sa oko 0,3% i Makedonija sa 0,24% još su daleko od navedenog praga od 1%.

Pored troškova za NI i IR rad, sliku o veličini razvojnih resursa jedne države upotpunjuju indikatori angažovanih ljudskih resursa u NI i IR sistemu.

Prosečan broj FTE (Full Time Equivalent, ili „ekvivalent zaposlenih sa punim radnim vremenom“) istraživača na 10.000 stanovnika u EU jeste 24,8. Republika Srbija ima manje od polovine tog proseka (11,55), što je nešto bolje od Makedonije (7,05), ali znatno lošije od Hrvatske (16,07) i Slovenije (19,19).

Interesantno je da EU sa 1,2 miliona 2005. godine još nije dostigla SAD (skoro 1,4 miliona) po broju FTE istraživača, a da je Kina vrlo blizu EU (1,1 milion). Broj na 10.000 stanovnika od 11,55 u Republici Srbiji čine svega 8600 FTE istraživača, što implicira potrebu za značajnim uvećanjem broja visokoškolski obrazovnih ljudskih resursa u NI i IR sektoru Republike Srbije.

Srpski izvoz se karakteriše nepovoljnom sektorskom strukturom. Dominiraju proizvodi niže faze prerade, uglavnom sirovine i poluproizvodi. Intermedijarni proizvodi čine više od 50% ukupnog izvoza, a ukoliko se tome doda i izvoz energije i ostalih dobara (uglavnom poljoprivrednih proizvoda) može se konstatovati da je sektorska struktura srpskog izvoza veoma nepovoljna.

Kako bi se ova slika promenila, Republika Srbija mora da postavi cilj sličan onom koji je sebi postavila i EU. Podrška naučnoistraživačkom i istraživačko-razvojnom radu i inovacijama i inovacionim aktivnostima, smatra se ključnom osnovom strategije koju je Savet Evrope usvojio u Lisabonu marta 2000. godine, a koja treba da realizuje cilj da EU do 2010. godine postane dinamična ekonomija zasnovana na znanju, najkonkurentnija na svetu, sa održivim ekonomskim rastom, sa većim brojem i boljim radnim mestima i većom socijalnom kohezijom – tzv. „Lisabonska strategija“. Republika Srbija mora definisati sopstvenu ulogu u tom pokretu našeg kontinenta.

Nauka se još uvek u Srbiji prečesto posmatra i funkcioniše kao delatnost koja je sama sebi cilj i koja funkcioniše isključivo kroz naučnoistraživačke projekte MNTR. Takav pristup je neodrživ pošto razvoj i prosperitet cele ekonomije i celog društva jedne zemlje mora počivati na znanju. Nauka jedino može dati pozitivne efekte ukoliko se uspostavi jedinstveni nacionalni inovacioni sistem. Nacionalni inovacioni sistem je kompleksna mreža javnih preduzeća, privrednih društava, univerziteta, istraživačkih i razvojnih instituta, profesionalnih društava, finansijskih institucija, obrazovne i informacione infrastrukture, agencija i javnih resursa, za generisanje, difuziju i primenu naučnih i tehnoloških znanja u određenoj zemlji. Proces difuzije inovacija i tehnologije doživljava suštinske promene. Glavni pokretač je rastući pritisak tržišta koji vodi ka većoj integraciji tehnologije, kao i naučnog i tehnološkog razvoja, u komercijalne strategije.

Proizvodnja dobara i usluga postaje sve više naučno intenzivna zahvaljujući boljem korišćenju postojećeg naučnog znanja, više tehnološki intenzivna zahvaljujući difuziji napredne opreme, kao i više intenzivna u pogledu obučenosti kada je u pitanju upravljanje sve većim kompleksom osnove znanja vezane za proizvodne aktivnosti. Apsorpcioni kapacitet je sposobnost preuzimanja novog znanja i prilagođavanja uvezenih tehnologija i ključan je za tranzicione ekonomije, pa i Republiku Srbiju.

Neophodno je izgraditi nacionalni inovacioni sistem da bi se uspostavila ekonomija i društvo zasnovano na znanju. MNTR će zajedno sa drugim nadležnim državnim institucijama i postojećim resursima ubrzano raditi na izgradnji, integrisanju i razvoju nacionalnog inovacionog sistema u kome će jedino moći da se proizvedu i komercijalizuju nove tehnologije u dužem vremenskom periodu (Šema).

U ovoj strategiji dati su elementi nacionalnog inovacionog sistema koji se odnose na povezanost i interakciju između stvaraoca i korisnika znanja javnog i privatnog sektora na nacionalnom, regionalnom i internacionalnom nivou .

Često se u naučnoj i široj javnosti u Republici Srbiji suprotstavljaju finansiranje osnovne i primenjene nauke, kao i oslanjanje na sopstvene snage naspram uključenja u međunarodne projekte i integracije. Realnost je, srećom, kompleksnija i nalaže simultani razvoj na svim pomenutim poljima uz strogo određene prioritete. Republici Srbiji su potrebne jasnije smernice u osnovnim istraživanjima. Strani gosti sa prestižnih katedra se često iznenade kada konstatuju da neke od njihovih srpskih kolega mogu godinama, ponekad decenijama, da se posvete isključivo teoretskom radu, bez ikakve obaveze primene rezultata ili pak nastave. Takav odnos je skoro nemoguć u mnogo bogatijim sredinama. Istovremeno, Republika Srbija nikad do sada nije odredila listu državnih prioriteta u domenu osnovnih istraživanja kao i međudisciplinarni pristup među njima. S druge strane, integracija naprednih tehnologija u društvu nije moguća bez dovoljne naučne i obrazovne baze u domenu osnovnih disciplina i istraživanja.

Republika Srbija mora da odabere sopstvene prioritete u skladu sa njenim evropskim aspiracijama i realnostima globalizacije dvadeset prvog veka. Pod tim uslovom imaće šansu da se poveže sa naprednim međunarodnim naučnim i korporativnim centrima. Međunarodna naučna saradnja ne može više biti samo samoinicijativna već mora odražavati i sprovoditi utanačenu strategiju i prioritete. Proaktivno privlačenje međunarodnih tehnoloških firmi i razvoj domaćih u prioritetnim oblastima je možda još važnija mada složenija aktivnost u istom duhu.

Strategija je sprovođenje međusobno povezanih mera za dostizanje definisanog cilja kroz odluke o alokaciji ograničenih ljudskih i finansijskih sredstava. Treba više uložiti u nauku. Pravo pitanje je gde, kada, sa kojim ciljem i sa kojim merilom uspeha. Vodeće nacije ulažu desetine milijardi evra godišnje u nauku i tehnologiju, što kroz nacionalne budžete, što kroz firme. Potrebne investicije za najnaprednije eksperimente su navele lidere da sarađuju, kroz „CERN” ili „ITER” projekte. Evropa sve jasnije ide ka racionalizaciji njene naučne infrastrukture.

Najveće svetske naučne nacije su, zbog potrebnih investicija da bi se dostigla kritična masa i relevantnost, odredile kratku listu prioriteta (Tabela 3.1).

Republika Srbija, sa jedva sto miliona evra godišnje državnih investicija u nauku, i skoro nikakvih iz privrede, ima mnogo više razloga da fokusira sopstvene napore. Naš godišnji budžet je desetak puta manji od budžeta iole važnijeg svetskog univerziteta ili instituta. Moramo se fokusirati.

Tabela 3.1 Primeri naučnih nacionalnih prioriteta (Izvor: ERAWATCH).

Velika Britanija Energetika, e-Nauke, Genomika/Proteomika, Matične ćelije, Neuronauke, Ruralna ekonomija i korišćenje zemljišta Francuska „Life sciences”, Biotehnologija i zdravlje, Energetika, Bezbednost, Društveno-ekonomske i humanističke nauke, Zaštita životne sredine, Proučavanje Zemlje i svemira SAD Unapređeni sistemi odbrane, Zaštita zdravlja, Poljoprivreda, Energetika, Istraživanja i eksploatacija svemira, Osnovna istraživanja Japan Primarne oblasti: „Life sciences”, Informacione i komunikacione tehnologije, Zaštita životne sredine, Nanotehnologije i materijaliSekundarne oblasti: Energetika, Proizvodne tehnologije, Društvena infrastruktura, Multidisciplinarna istraživanja Kina Energetika, Vodni i mineralni resursi, Zaštita životne sredine, Poljoprivreda, Proizvodne tehnologije, Transport, Informacione tehnologije, Zdravlje populacije, Urbanizam, Javna bezbednost Evropska unija Zdravlje, Hrana, poljoprivreda, ribarstvo i biotehnologija, Informacione i komunikacione tehnologije, Nanonauke, nanotehnologije, materijali i nove proizvodne tehnologije, Energetika, Zaštita životne okoline (uključujući klimatske promene), Transport (uključujući aeronautiku), Društveno-ekonomske i humanističke nauke, Svemir, Bezbednost

Kako odrediti naučne prioritete Republike Srbije?

Ovo je ključno pitanje cele Strategije. Mora se krenuti od realnosti, od onoga što postoji. Dosadašnja relativna uspešnost i postojanje jakih kadrova je dobra preporuka za dalja ulaganja. Međutim, mora se ukrstiti naša realnost sa evropskim i svetskim trendovima da se nacija pripremi za buduće, ne trenutne ili pak prošle izazove i mogućnosti. Napokon, treba uključiti i nacionalne izazove i potrebe u ovom momentu istorije jer nauka mora, kao i ostatak društva, dati svoj doprinos državnoj politici.

Sve u svemu, upotrebljeni su sledeći kriterijumi:

Usklađenost sa strategijom razvoja zemlje

Mogućnost uspešnog učešća u Lisabonskoj agendi i naučnim prioritetima Evropske unije

Broj i kvalitet postojećih kadrova, u zemlji i u rasejanju

Količina ulaganja iz budžeta u poslednjih sedam godina

Uspešnost dosadašnjih istraživanja

Potrebna ulaganja u budućnosti za postizanje kritične mase i relevantnosti

Mogućnost primene u privredi u zemlji i inostranstvu

Trenutna i potencijalna međunarodna saradnja

Doprinos uspešnom vođenju javnih politika na domaćem i međunarodnom nivou

Analizirano je devet osnovnih nauka sa trideset pet pod-oblasti kao i devet domena tehnoloških istraživanja sa četrdeset i šest pod-oblasti (elementi se nalaze na sajtu: www.nauka.gov.rs). Posle pripreme i analiza, vođena je rasprava sa vodećim istraživačima, privrednicima i državnim institucijama u određenim domenima. Konsultovani su i Nacionalni savet i SANU. Ali, lista ne može biti duža od nekoliko prioriteta ukoliko se želi sprovesti Strategija a ne, kao uvek do sada, da se „zarad mira u kućiˮ, sve razvodni, a Republika Srbija i dalje ostane bez kritične mase u bilo kojoj tematici. Takvo izbegavanje preuzimanja odgovornosti bi, u ovom trenutku, bilo pogubno.

Analiza naučnih oblasti u Republici Srbiji je identifikovala sedam nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije:

Biomedicina

Novi materijali i nanonauke

Zaštita životne sredine i klimatske promene

Energetika i energetska efikasnost

Poljoprivreda i hrana

Informacione i komunikacione tehnologije

Unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta

Značaj istraživanja u oblasti biomedicine

Zadivljujući napredak molekularne biologije i molekularne genetike, ostvaren u drugoj polovini 20. veka bio je osnova za spektakularne i značajne naučne prodore ne samo u oblasti genomike i proteomike, već u oblasti nauke uopšte, a posebno u oblasti biomedicine. S obzirom na to da u osnovi patogeneze raznih oboljenja stoji poremećaj u regulaciji i ekspresiji gena i transdukciji signala u ćelijama, istraživanja u molekularnoj biomedicini danas predstavljaju jednu od najpropulzivnijih oblasti svetske nauke. Živimo u doba civilizacije u kojoj se javlja sve veći broj multifaktorskih bolesti, čija je patogeneza veoma složena.

Očuvanje i poboljšanje zdravlja ljudi je ključni prioritet svake nacije. Molekularna biomedicina uvodi nove pristupe u savremenu medicinu 21-og veka, s ciljem poboljšanja kvaliteta i efikasnosti preventivne medicine, dijagnostike i terapije, pa time i kliničke medicine. Imajući u vidu učestalost pojave kardiovaskularnih i malignih oboljenja, kao i sve veći broj obolelih od dijabetesa, neophodno je definisati integralna biomedicinska istraživanja, koja su u korelaciji sa usvojenim nacionalnim programima borbe protiv pomenutih bolesti.

Pravci istraživanja u savremenoj biomedicini su veoma raznovrsni, i dostignuća iz ove oblasti počinju da nalaze svoju primenu u najrazličitijim sferama nauke i svakodnevnog života. Ipak, istraživanja koja u ovom trenutku privlače najveću pažnju i najatraktivnija su kako za javnost tako i za privlačenje kapitalnih investicija, su istraživanja genoma i proteina (prvenstveno ljudskih) radi primene u medicini radi razvijanja novih lekova i terapija. U tu vrstu istraživanja spadaju proučavanje kompletnih genoma, proučavanje proteina i pronalaženje proteinskih targeta za lekove, i na kraju praktična primena tako dobijenih rezultata ostvarena kroz dizajn novih lekovitih supstanci i lekova.

Aktuelnu primenjenu i razvojnu oblast biomedicinskih istraživanja predstavljaju biotehnološka istraživanja čiji je rezultat sinteza novih biološki aktivnih jedinjenja koja se mogu koristiti u terapiji različitih bolesti (maligna oboljenja, bolesti izazvane virusima, poremećaji nastali delovanjem neurotoksina). Razvoj novih biološki aktivnih jedinjenja vodi dobijanju novih pro-lekova, transportera bioaktivnih molekula kao i dobijanju novih organskih molekula sa unapređenim biološkim karakteristikama (neposredno aktivna jedinjenja, “lead-compounds“).

Na bazi informacija dobijenih na osnovu strukturnih i funkcionalnih ispitivanja genoma, kao i proteomskih istraživanja, u toku narednih deset godina očekuje se značajan napredak u medicini, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.

Dobijanje konkretnih informacija iz pročitanog genetskog koda i otkrivanje molekularne osnove patogenetskih mehanizama (naročito kada su u pitanju bolesti sa naslednom osnovom), treba da bude teorijska i eksperimentalna osnova za individualizaciju terapijskih protokola, kao i za dizajn novih, usko specifičnih lekovitih supstanci i lekova koji bi bili u skladu sa genetskim kodom pojedinca i samim tim neuporedivo efikasniji od postojećih lekova.

Sistemska genomska i ekstragenomska istraživanja omogućiće bolji uvid u mehanizme regulacije genske ekspresije, detaljnije znanje o strukturnim i funkcionalnim karakteristikama regulatornih i strukturnih proteina, njihovoj dinamici i molekulskoj interakciji u živoj ćeliji kako u homeostazi, tako i u uslovima narušene homeostaze pod delovanjem neuroendokrinih, oksidativnih, fizičkih, hemijskih, psihosocijalnih i drugih stresogenih faktora.

Uloga i značaj biomedicinskih istraživanja ogleda se u sledećim domenima:

Razvoj i primena predikcionih metoda i preventivnih pristupa u oblasti preventivne medicine

Uvođenje individualnih medicinskih pristupa u kliničku praksu

Razvoj i primena efikasnijih dijagnostičkih pristupa, posebno u latentnim fazama bolesti

Značaj za bolesnika – efikasan dijagnostički i terapijski pristup

Značaj za lekare – ciljna genotipizacija pojedinih pacijenata, olakšan izbor leka, posebno za one pacijente kojima je potrebna dugotrajna terapija (antihipertenzivi, neuroleptici, psihofarmaci i dr.)

Značaj za društvo je manja potrošnja neadekvatno odabranih lekova

Stanje istraživačkog potencijala

Trenutno glavni participanti u realizaciji biomedicinskih projekata su sledeće institucije: Institut za medicinska istraživanja, Institut za molekularnu genetiku i genetički inženjering, Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” (Centar za imunološka istraživanja), Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, Institut za primenu nuklearne energije, Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Nacionalni centar za istraživanje kancera Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Centar za biohemijski i biomedicinski inženjering Univerziteta u Beogradu, Medicinski fakulteti (Univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu), Farmaceutski fakultet (Univerzitet u Beogradu), Biološki fakulteti (Univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu), Veterinarski fakultet (Univerzitet u Beogradu), Hemijski fakultet (Univerziteta u Beogradu), Vojnomedicinska akademija.

Pojedini delovi ovih programa realizuju se na Hemijskom i Tehnološko-metalurškom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, kao i u okviru nekih istraživačko razvojnih centara. U toku je realizacija 106 projekata u medicinskim naukama, na kojima je angažovano 905 istraživača, i 61 projekat u biološkim naukama, na kojima je angažovano 619 istraživača.

Na međunarodnom nivou, koji je za sada skroman, realizuju se sledeći projekti:

OP7: Po statističkim podacima iz 2009. godine od 77 projekta finansiranih od strane EK u kojima učestvuju pertnerske organizacije iz Republike Srbije, tri su iz oblasti biomedicine, odnosno 4% od ukupnog broja.

COST: Od tekućih 101 akcije u koje su uključeni istraživači iz Republike Srbije, 16 pripada oblasti biomedicine, odnosno 15,8%.

Prioritetne teme istraživanja u biomedicini:

celularna i molekulska osnova fizioloških procesa i patogenetskih mehanizama pokrenutih delovanjem endogenih i egzogenih etioloških faktora;

molekularne osnove monogenskih, poligenskih i multifaktorskih bolesti;

preklinička i klinička istraživanja koja originalno i inovativno doprinose predikcionim, preventivnim, dijagnostičkim i terapijskim pristupima;

farmakogenomika, regulatorni mehanizmi i farmakološke modulacije;

biomedicinsko inženjerstvo.

Pored nedovoljnog finansiranja biomedicinskih programa, koji su zbog prirode istraživanja skupa, jer uključuju multi i interdisciplinarnost, a to znači složenu kadrovsku strukturu, skupu opremu i potrošni materijal, jedan od velikih nedostataka u ovaj oblasti je razuđenost istraživačkog kadra. Neophodno je osnovati mrežu biomedicinskih institucija, a to će i predstavljati osnovu za definisanje nacionalnog programa iz biomedicine. Nacionalni biomedicinski program, koji će imati jasno definisane prioritete, omogućiće bolji plasman i na međunarodnom naučnom i privrednom tržištu.

Krajnji korisnici rezultata istraživanja i dostignuća treba da budu zdravstvene ustanove, farmaceutska industrija i industrija hrane. Preklinička i klinička ispitivanja lekova, lekovitih supstanci, aditiva za hranu, proizvoda iz domena funkcionalne hrane i drugih kategorija biološki aktivnih supstanci vršiće se za domaće i međunarodne firme.

Značaj istraživanja u oblasti novih materijala i nanonauka

Periodi naglog industrijskog razvoja u prošlosti uvek su započinjali otkrićem novih materijala, najpre gvožđa i čelika, zatim polimera, lakih legura, kompozitnih materijala, poluprovodnika, keramike i na kraju nanomaterijala. Nanomaterijali, biomaterijali, eko-materijali, materijali za informacione tehnologije i alternativne izvore energije prepoznati su kao nosioci daljeg industrijskog razvoja od strane Evropske unije, SAD, Japana, Kine, Indije i svih većih privreda sveta. Na primer, OP7 okvirni program EU definiše Nanonauke, nanotehnologije, materijale i nove proizvodne tehnologije (NMP) kao jednu od prioritetnih tema kroz koje se finansiraju istraživanja u okviru EU. Pokazalo se da su istraživanja u okviru materijala i nanotehnologija u Republici Srbiji kompatibilna sa evropskim, pa je naučna zajednica u Republici Srbiji najvećim delom orijentisana upravo ka saradnji sa Evropskom unijom, što nepobitno dokazuju statistički podaci o učešću naših NIO u Evropskim projektima. Republika Srbija je u oblasti novih materijala i nanonauka učestvovala u 6 projekata od ukupno 89 dobijenih projekata OP6, a u OP7 Srbija već učestvuje sa šest od ukupno 77 projekata, od čega su tri u okviru programa „Kapaciteti” a tri u okviru programa „Saradnja”. Republici Srbija trenutno učestvuje u tri projekta NMP prioriteta.

Osnovni ciljevi istraživanja u oblasti savremenih materijala odnose se na razumevanje korelacije između sinteze, procesiranja i karakteristika materijala, kao i opis strukture materijala, sastava i svojstava na atomskom, molekularnom, mikroskopskom i makroskopskom nivou. Materijali imaju multidisciplinarni aspekt i zahtevaju istraživanja iz oblasti fizike, hemije, matematike, inženjerstva, a najznačajniji izazovi se nalaze na granicama osnovnih oblasti.

Osnovni pravci razvoja savremenih materijala su:

• inovativna primena postojećih materijala koja treba da se bazira na dobrom poznavanju strukture i svojstava materijala i eksploatacionih zahteva;

• sinteza novih funkcionalnih materijala i materijala novih i superiornih karakteristika;

• unapređenje fundamentalnog razumevanja svojstava materijala i fenomena pri konsolidaciji kroz teorijska istraživanja;

• primene nanonauka i nanotehnologija u cilju poboljšanja karakteristika, dobijanja potpuno novih funkcionalnih karakteristika, kao i u cilju minijaturizacije;

• razvoj čistih tehnologija, koje visoko vrednuju zaštitu životne sredine, smanjenje toksičnosti materijala i rizika po životnu sredinu.

Stanje istraživačkog potencijala

Zbog svoje sveobuhvatnosti i multidisciplinarnosti istraživanja u oblasti novih materijala i nanotehnologija sprovode se u velikom broju NIO: Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Institut za fiziku, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Institut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti, Elektrotehnički fakultet, Fakultet za fizičku hemiju, Rudarsko-geološki fakultet, Hemijski fakultet, Fizički fakultet, Tehnološko–metalurški fakultet, Univerzitet u Novom Sadu: Tehnološki fakultet, Fakultet tehničkih nauka, PMF, Univerzitet u Nišu i Univerzitet u Kragujevcu.

U poslednjih nekoliko godina Republika Srbija je uložila oko 30 miliona evra u razvoj infrastrukture i nabavku kapitalne opreme u naučnoistraživačke centre Republike Srbije. Veliki deo tih sredstava uložen je upravo u NIO koje se bave materijalima i nanotehnologijama. Time je stvorena baza najneophodnije opreme za dalji napredak istraživanja u oblasti materijala i nanonauka. Ipak, u Republici Srbiji još ne postoji sofisticirana oprema, kao na primer HRTEM, FESEM, XPS, i dr, oprema visoke rezolucije, koja je nephodna za istraživanja u oblasti materijala, a naročito u oblasti nanotehnologija. Takođe, u ovom trenutku postoji problem nedostatka opreme za sintezu materijala savremenim metodama.

Buduće aktivnosti biće usmerene ka formiranju jedinstvenog centra za istraživanje materijala i nanonauke, jedne centralne laboratorije, u koju će biti smeštena vrhunska oprema za sintezu i karakterizaciju čija je nabavka planirana za potrebe svih NIO u Republici Srbiji. Osim u vrhunsku opremu za karakterizaciju uložiće se značajna sredstva u opremu za sintezu materijala, kao osnovnog preduslova za razvoj novih tehnologija i njihovu implementaciju u domaću privredu.

Naučnoistraživački kadar Republike Srbije je dobro edukovan i predstavlja jedan od bitnih faktora razvoja. Republika Srbija ima 589 istraživača angažovanih na ukupno 48 projekata programa Tehnološkog razvoja i Osnovnih istraživanja u ovom domenu.

Prioriteti istraživanja u novim materijalima i nanonaukama

Sledeće klase materijala su od posebnog interesa i najvećeg potencijala:

• keramički materijali, u obliku komadne keramike, tankih filmova i prevlaka su materijali napravljeni od nemetalnih neorganskih jedinjenja, i nalaze široku industrijsku primenu, u procesnoj industriji, energetici, kao rezni alati, balistička keramika, u avio industriji i dr;

• metalni materijali i intermetalna jedinjenja, sa širokom industrijskom primenom u skoro svim granama;

• kompoziti, katalizatori, hibridi dva ili više materijala, često ojačane keramike, metala ili materijala sa organskom matricom, koji kombinuju najbolje karakteristike konstituenata, sa primenom u vojnoj industriji, avio industriji, i dr. Od posebnog značaja su nanokompoziti za primenu kao elektrokatalizatori i njihovi nosači, superkondenzatori i dr;

• biomaterijali i biomolekularni materijali, koji predstavljaju različite tipove materijala kompatibilnih sa ljudskim tkivima, odnosno biološkim fenomenima kao i materijali koji imaju biološko poreklo. Primenu nalaze u farmaciji, medicini, stomatologiji, a od posebnog značaja su u medicinskoj dijagnostici, regenerativnoj medicini i ciljanoj terapiji malignih oboljenja;

• ugljenične nanostrukture i nanokapsule, uz uvođenje fotosenzitivnih podjedinica dobijaju se nanoklasteri značajno izmenjenih fotofizičkih osobina što omogućava njihovo ispitivanje u nanobionici kao i oblasti fotodinamičke terapije različitih bolesti (maligne bolesti, bolesti izazvane virusima, neurotoksini);

• materijali za nove i obnovljive izvore energije, kao što su materijali za gorivne ćelije, fotovoltaici, nanokatalizatori, sa primenom u transportnim sredstvima, stacionarnim energetskim jedinicama, baterijama i dr;

• elektronski materijali, aktivni, takozvani funkcionalni materijali, kao što su jonski provodnici, senzori, poluprovodnici na bazi keramike, polimera i metala sa primenom u elektronskoj industriji, informacionim tehnologijama, automobilskoj, industriji bele tehnike, energetici i svim granama elektronike i upravljanja proizvodnjom;

• magnetni materijali, na bazi metala, keramike ili organskih materijala. Primena je u auto industriji, audio-vizuelnoj tehnici i informacionim tehnologijama, električnim aparatima široke potrošnje, medicini i dr;

• polimeri, veliki molekuli sa dugim nizovima, predstavljaju savremene materijale programiranih, tačno dizajniranih karakteristika (tečni kristali i molekulske mašine, bio-nano čestice, itd.). Tekstilna vlakna posebno dizajniranih osobina i posebno tretirane površine, baktericidne depozicije na tekstilu, hidrofobni i hiperhidrofobni materijali;

• optički i fotonski materijali, koji prenose svetlost ili su svetlosni izvori izrađeni od stakla u različitom obliku (optička vlakna) ili kompleksnih funkcionalnih materijala koji imaju značajnu ulogu u modernim komunikacionim sistemima;

• eko-materijali su materijali koji za svoju sintezu koriste obnovljive sirovine, odnosno materijali čiji je uticaj na životnu sredinu na prvom mestu. Karakterističan primer su geopolimeri sa primenom u građevinarstvu, industriji, saobraćaju, rudarstvu, poljoprivredi i dr.

Strateška opredeljenja razvoja materijala i nanonauke u Republici Srbiji imaju za cilj da raspoložive naučne resurse i postojeću infrastrukturu unaprede i ojačaju, te da oni postanu integralni deo evropskih, odnosno, svetskih istraživanja, koji će finalno biti valorizovani u novim proizvodima i tehnologijama za dobrobit celog društva. Pored toga, politika razvoja u oblasti savremenih materijala, i posebno nanonauka i nanotehnologija ima zadatak da ohrabri industrijske kompanije i mala i srednja preduzeća i težiće ka snažnoj interakciji istraživanja sa industrijom.

Implementacija naučnih znanja u privredu podrazumeva korišćenje visokih tehnologija koje su u mogućnosti da obezbede visokokvalitetne materijale sa aspekta njihovih funkcionalnih i strukturnih karakteristika. Time će industrijska proizvodnja u velikoj meri biti pomerena sa klasičnih, konvencionalnih postupaka na sofisticirane metode koje obezbeđuju dobijanje konkurentnih materijala, sposobnih da odgovore zahtevima savremenog razvoja. Neophodno je podsticati privredne subjekte na tešnju saradnju sa NIO kroz razne olakšice, ali i predočiti im prednosti ove saradnje, kao što su učešća u međunarodnim projektima, mogućnosti proširenja proizvodnje i unapređenja kvaliteta, osvajanja novih tehnologija i podizanja konkurentnosti na svetskom tržištu. Mala i srednja preduzeća mogu imati najviše koristi od nauke te će buduće aktivnosti velikim delom biti usmerene ka malim i srednjim preduzećima i njihovim potrebama ali i ka formiranju novih kompanija.

Značaj istraživanja u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena

Ekološka bezbednost, održivi razvoj i pitanja životne sredine u procesu približavanja EU jesu deo regionalnih inicijativa i faktor unutrašnje stabilnosti i ekonomskog razvoja. Tokom poslednjih decenija, postalo je jasno da je naše globalno okruženje pod ozbiljnom pretnjom posledica ljudskih aktivnosti koje vode ka sveobuhvatnom zagađenju voda i vazduha, iscrpljivanju prirodnih bogatstava, kao što su šumski i riblji fond, uništavanju biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa i rastućoj pretnji globalnog zagrevanja.

I pored mnogobrojnih zakona koji su nedavno usvojeni u oblasti zaštite životne sredine, Republika Srbija je suočena sa velikim ekološkim problemima, kako zbog nepoštovanja donešenih zakona, tako i zbog nedostatka dugoročnih strategija iz svih oblasti zaštite prirodnih resursa. Upravljanje otpadom u Republici Srbiji, primera radi, još uvek se ne realizuje na odgovarajući način i pored činjenice da je Nacionalna strategija upravljanja otpadom usvojena 2003. Velika zagađenja prirodnih resursa, pre svega vode, zemljišta i vazduha u Srbiji, kao i činjenica da se klimatske promene dešavaju mnogo brže nego što se predviđalo ukazuju na potrebu da se ova oblast uvrsti u prioritete u strategiji naučnog i tehnološkog razvoja. Primena rezultata istraživanja s ciljem poboljšanja stanja životne sredine od izuzetnog su značaja za budući razvoj zemlje.

Stanje istraživačkog potencijala

Iz sredstava budžeta Republike Srbije sa razdela MNTR trenutno se finansira 144 naučnoistraživačka projekta iz oblasti zaštite životne sredine. Ukupna finansijska podrška projektima vezanim za zaštitu životne sredine i klimatske promene u svim domenima nauke u 2008. godini iznosila je 9,7 miliona evra što predstavlja 9,7% (2,3% u okviru osnovnih istraživanja i 7,4% u okviru programa tehnološkog razvoja) ukupnih budžetskih sredstava za nauku i tehnološki razvoj.

Najveći broj projekata obuhvata istraživanja primene novih materijala u zaštiti životne sredine i razvoj novih tehnologija za skladištenje i reciklažu otpada, zatim slede projekti u okviru osnovnih istraživanja, projekti koji se bave istraživanjima energetske efikasnosti u zaštiti životne sredine, a najmanji broj je vezan za analizu ekonomskih aspekata zaštite životne sredine sa uticajem na sistem ponašanja. U proteklom periodu je evidentna nedovoljna saradnja između naučnoistraživačkih organizacija i direktnih korisnika rezultata istraživanja, kao što su mala i srednja preduzeća i industrija.

Od 25 postojećih bilateralnih projekata sa Grčkom, Mađarskom, Hrvatskom, Slovenijom i Francuskom, 14 projekata se odnosi na istraživanja iz oblasti zaštite životne sredine. Osim projekata koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, u 42 projekta okvirnog programa OP pet, šest, i sedam učestvuju naučnoistraživačke institucije iz Republike Srbije sa udelom od 1,37 miliona evra što predstavlja skroman rezultat.

Veliki broj naučnoistraživačkih organizacija je uključeno u istraživanja u oblasti zaštite životne sredine. U najvećem obimu ovim istraživanjima se bave: Šumarski fakultet, Poljoprivredni fakultet, Biološki fakultet, Tehnološko-metaluški fakultet i Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet, Tehnološki fakultet i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Čačku, Prirodno-matematički fakultet, Tehnološki fakultet i Fakultet zaštite na radu Univerziteta u Nišu, kao i mnogobrojni instituti: Institut za zemljište, Institut za šumarstvo, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, Institut za zaštitu bilja i zaštitu životne sredine, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Institut za nuklearne nauke „Vinča” i dr., i ostale ustanove: Republički hidrometeorološki zavod, Zavod za zaštitu prirode, Zavod za javno zdravlje Beograd i drugi.

Prioriteti istraživanja u zaštiti životne sredine i klimatskih promena

Kao i u ostalim prioritetnim oblastima za razvoj nauke u Republici Srbiji od izuzetnog je značaja uspostavljanje jače saradnje između naučnoistraživačkih organizacija i korisnika rezultata istraživanja. Oblast zaštite životne sredine obuhvata gotovo sve segmente našeg društva i upravo iz tih razloga je neophodno angažovanje svih, kako istraživača (multidisciplinarni pristup istraživanjima), tako i nadležnih ministarstava, privrednih društava, lokalne uprave i dr.

Prioritetna istraživanja u zaštiti životne sredine i klimatskim promenama mogu se grupisati u sledeće osnovne celine:

razvoj tehnologija zaštite životne sredine;

naučni monitoring ekosistema, integrisano upravljanje u oblasti zaštite životne sredine (kvalitet vode, vazduha, zemljišta) i zaštita biodiverziteta;

hazardi životne sredine i ekosistemska procena rizika;

istraživanje klimatskih promena i njihovog uticaja na životnu sredinu – praćenje uticaja, adaptacija i ublažavanje.

Zaštita ekosistema zahteva multidisciplinaran pristup rešavanju problema, od posmatranja i razumevanja do adaptivnog upravljanja. Aktivnosti su predviđene u odnosu na resurse vodu, vazduh i zemljište, biodiverzitet urbanih sistema i šuma. Značajne probleme sa kojima se stanovništvo susreće svakodnevno su zagađenje obradivog zemljišta i nedostatak sistema za prečišćavanje industrijskih i urbanih otpadnih voda koje se izlivaju u rečne tokove. U oblasti kvaliteta zemljišta prednost imaju istraživanja remedijacije zemljišta. Intenzivno se istražuju mogućnosti primene fitoekstrakcije, imobilizacije kontaminanata i tehnike tzv. „pranja“ zemljišta. Aktivnosti u istraživanjima treba proširiti s ciljem razvoja novih tehnologija u oblasti pouzdanosti i rizika urbanih vodenih sistema, posebno u kontekstu nestašice vode i neregulisanih uslova vodosnabdevanja. Tehnološka rešenja treba da budu otvorena i integrativna, tehnički jednostavnija i jeftinija za rad i održavanje.

Stanje ekosistema predstavlja ključni pokazatelj efekata klimatskih promena, a njihov monitoring obuhvata dugoročno praćenje ekoloških parametara, indikatora klimatskih i drugih promena u prirodnim, poluprirodnim i agroekosistemima. Neophodno je razviti konzistentan sistem monitoringa koji se oslanja na postojeće evropske mreže kao što je to ILTER-Europe, regionalna mreža u okviru Međunarodne mreže dugoročnih ekoloških istraživanja (ILTER). Time bi se obezbedila razmena podataka i bliska naučna saradnja sa regionalnim i evropskim institucijama radi razumevanja promena u ekosistemima pod uticajem klimatskih promena i njihovog uticaja na biodiverzitet.

Ekološka procena hazarda i rizika danas, a uslovljena pre svih Okvirnom direktivom Evropske unije o vodama (WFD), podrazumeva praćenje statusa ekosistema kao celine, jer se integritet ekosistema smatra merom njegovog ekološkog statusa. Ovakav koncept se mnogo više oslanja na praćenje efekta pojedinih hazardnih materija (a uslovljeno REACH Direktivom), ali i sinergističkog dejstva velikog broja hazardnih i štetnih materija na biološke sisteme – od individue, preko populacija, do ukupnih ekosistema, koji se ne mogu utvrditi isključivo hemijskim analizama, već širokim spektrom ekotoksikoloških metoda.

Klimatske promene, prema različitim scenarijima i izveštajima, bitno će uticati na promene prirodnih sistema i neke ključne resurse životne sredine (poljoprivredu, vodne resurse, šume), a time i na sektor ekonomije. Međutim, brzina i posledice promena tokom 21. veka, su veoma neizvesne, naročito u regionalnom smislu, iako će biti, veoma verovatno, ozbiljne. Kako će sistem upravljanja životnom sredinom biti značajno uslovljen pravcem globalnog zagrevanja u 21. veku, neophodno je da se, na osnovu strateških prioriteta i politike u oblasti životne sredine obezbede uslovi za sprovođenje sistematskog monitoringa i istraživanja uticaja klimatskih promena na životnu sredinu kao osnove za donošenje strategije za proces adaptacije.

Pošto u Republici Srbiji još uvek nisu pokrenuta kompleksna proučavanja u ovom kontekstu, a imajući u vidu različite scenarije o klimatskim promenama u ovom veku, potrebno je pokretanje kompleksnog makroprojekta koji bi imao regionalni karakter, kojim bi bili obuhvaćeni ključni resursi životne sredine. Republika Srbija je dobila 2007. godine odgovornost za uspostavljanje regionalnog centra za praćenje klimatskih promena. Razvojem regionalnog modela, stvara se mogućnost predviđanja promena koje će se odraziti na upravljanje resursima drveta, vezivanja ugljenika, zaštite biodiverziteta, vodnih potencijala, zaštitu i planiranje upravljanja prostorom sa procenom rizika i društveno-ekonomskim posledicama.

Potrebne mere uključuju:

značajniji podsticaj istraživanjima u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena finansiranjem „top down” i multidisciplinarneh projekata;

formiranje Nacionalnih laboratorija za kontrolu kvaliteta vode, zemljišta i vazduha;

podrška institucijama za konzistentan sistem monitoringa koji se oslanja na postojeće mreže u okviru Međunarodne mreže dugoročnih ekoloških istraživanja (ILTER) i institucijama za sistem monitoringa klimatskih promena;

podsticaj za veće uključivanje naših istraživača u projekte OP7 programa, ostale programe EU, kao i u projekte bilateralne saradnje.

Značaj istraživanja u oblasti energetike i energetske efikasnosti

Energetika je strateška infrastruktura zemlje, neophodna za njen sveukupni razvoj i sigurnost. Republika Srbija ne raspolaže energetskim resursima dovoljnim za sopstvene potrebe, pa je orijentisana na uvoz većeg dela strateških energenata (nafte, gasa i kvalitetnog uglja), kao i dela energetske opreme, posebno savremene – efikasne i ekološki prihvatljive. Zbog toga je pored sigurnog snabdevanja energijom i racionalne potrošnje, strateški interes Republike Srbije i smanjenje uvozne zavisnosti i obnova i proširenje domaće proizvodnje savremene energetske opreme i opreme za zaštitu okoline, čime se doprinosi i smanjenju stope nezaposlenosti.

Stanje energetskog sektora Republike Srbije i stanje istraživačkog potencijala

I pored ogromnih napora i značajnih sredstava uloženih u revitalizaciju postrojenja energetskog sistema Republike Srbije, posebno u elektroenergetici, stanje u energetskom sektoru u Republici Srbiji je nepovoljno, i ne predstavlja dovoljno sigurnu infrastrukturu za njen privredni razvoj.

Republici Srbiji neminovno predstoji uvođenje novih, efikasnih, ekološki prihvatljivih energetskih tehnologija, tehnologija za distribuiranu proizvodnju energije, tehnologija za zaštitu prirodne sredine, tehnologija za korišćenje nekvalitetnih goriva, biomase, vanbilansnih rezervi uglja, ugljeva iz rudnika podzemne eksploatacije, tehnologija za korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE): biomase, malih hidroelektrana, energije vetra, geotermalne energije, energije sunca, komunalnog i industrijskog otpada. Sa jedne strane to predstavlja investicioni napor, ali sa druge strane to je izazov za nauku i tehnološki razvoj i mogućnost otvaranja nove proizvodnje.

Suprotno relativnoj razvijenosti energetike, kultura energetske efikasnosti je nerazvijena. Osnovni razlog je neadekvatno tržišno vrednovanje proizvedene električne energije, što prouzrokuje neracionalno i energetski neefikasno gazdovanje energijom. Zbog toga postoji i blago zaostajanje u istraživanju novijih tehnologija proizvodnje energije, ekološki prihvatljivijih i iz obnovljivih izvora.

Raspoloživi naučni i stručni potencijal u oblasti energetike je vrlo dobar. Na istraživanjima, već više decenija, organizovano rade instituti i fakulteti, koji pokrivaju celu naučnu oblast od interesa za sve sektore energetskog sistema Republike Srbije. MNTR vodi politiku u ovim oblastima preko dva matična odbora – za energetiku, i za energetsku efikasnost, a takođe finansira i poseban Nacionalni program energetske efikasnosti. Angažovano je približno 750 istraživača, ulaganja MNTR su na nivou od četiri miliona evra godišnje, dok je istraživačka oprema u proteklim godinama zanemarljivo malo finansirana.

Prioriteti razvoja energetike Republike Srbije i prioriteti istraživanja u toj oblasti

Prioriteti u nauci i tehnološkom razvoju moraju biti usklađeni sa prioritetima razvoja energetike. U energetici će se u narednom periodu najviše raditi na izgradnji novih energetskih objekata za proizvodnju električne energije, a zatim na revitalizaciji energetskih postrojenja u elektroenergetskom sistemu, opremi na površinskim kopovima, gradskim toplanama i industrijskim energanama. Sigurno je da će biti potrebna i tehnološka modernizacija energetskih objekata, poboljšanje tehnoloških i operativnih performansi objekata u pogonu, uz uvođenje savremenih tehnologija pri gradnji zamenskih kapaciteta i ugradnja opreme za zaštitu okoline. Biće potrebno usklađivanje zakonske regulative u oblasti energetike i ekologije sa evropskim propisima i standardima i zadovoljenje međunarodnih konvencija i obaveza sa pooštravanjem ekoloških standarda – radi približavanja evropskim integracijama, očuvanja prirodne sredine i zdravlja stanovništva.

Navedeni ciljevi ne mogu da se obave uspešno bez aktivnog i organizovanog učešća nauke, osnovnih, primenjenih i razvojnih istraživanja, koje bi bilo razvijano u svim segmentima (razvoj i uvođenje savremenih energetskih tehnologija; procesi, tehnologije i oprema za korišćenje uglja, lignita i uglja malih rudnika; procesi, tehnologije i oprema za korišćenje gasa, pre svega u domaćinstvima; i dr.), ali je jasan opšti prioritet energetska efikasnost: povećanje efikasnosti energetskih transformacija od proizvodnje primarne i sekundarne energije do finalne potrošnje u industrijskoj i komunalnoj energetici i domaćinstvima, supstitucija električne energije, za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga u sektorima domaćinstava i javne i komercijalne delatnosti, smanjenje gubitaka pri distribuciji električne i toplotne energije. U okviru povećanja energetske efikasnosti, potrebno je istraživanje i primena energetskih izvora sa gasno-parnim ciklusom, za spregnutu proizvodnju električne i toplotne energije (kogeneraciju), i povećanje učešća spregnute proizvodnje električne i toplotne energije u komunalnoj i industrijskoj energetici.

Iako korišćenje OIE u apsolutnom smislu ne doprinosi u kratkom roku značajnije energetskom bilansu (posebno bilansu električne energije), ni smanjenju uvozne zavisnosti u celini, naučnoistraživačka strategija mora ovim aktivnostima da posveti značajnu pažnju. Dugo su postojale zablude o raspoloživim energetskim potencijalima obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji. Favorizovani su korišćenje energije sunca i geotermalna energija, i pored očiglednih činjenica da Republika Srbija raspolaže velikim količinama biomase, pre svega otpadne biomase, šumarske i poljoprivredne proizvodnje i drvne industrije. Precenjivane su mogućnosti zamene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije. Tek su Studijama Nacionalnog programa energetske efikasnosti, Strategijom privrednog razvoja Republike Srbije do 2010. godine, i konačno Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine (Modul 14), definisane približno tačne veličine ovih energetskih potencijala, i uspostavljeni realni odnosi među njima. Ostvarivanje strateškog cilja povećanja korišćenja OIE, kako električne, tako i toplotne, mora se oslanjati na one energetske izvore koje imaju najveći potencijal, a to su: biomasa, mali vodotokovi i, u manjem iznosu, energija vetra.

Prioritetne teme istraživanja u energetici i energetskoj efikasnosti su:

povećanje energetske efikasnosti proizvodnje, distribucije i korišćenja energije, sa posebnom pažnjom na povećanje energetske efikasnosti građevinskih objekata;

razvoj novih tehnologija korišćenja obnovljivih izvora energije i čistih tehnologija sa nultom emisijom, prvenstveno malih hidroelektrana, kogeneracije, proizvodnja i korišćenje biomase (uz istraživanja u oblasti plazme);

savremene merne tehnike utroška energije i primena inteligentnih mreža u elektroenergetici, monitoring i optimalno automatsko upravljanje;

efikasno korišćenje postojećih rudnika i istraživanja novih nalazišta.

Prioriteti su usaglašeni sa tri postojeća dokumenta:

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine;

Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine;

Nacionalna strategija održivog razvoja;

Potrebne mere uključuju:

unapređenje postojeće regulative u oblasti korišćenja OIE;

razmatranje mogućnosti za uvođenje poreskih olakšica za OIE opremu i izolaciju zgrada;

razmatranje mogućnosti za smanjenje carinskih stopa na odgovarajuću opremu;

dugoročno kreditiranje uz podsticajne kamatne stope;

opremanje eksperimentalnih i atestnih laboratorija savremenom opremom.

Značaj istraživanja u oblasti poljoprivrede i hrane

Istraživanja u oblasti poljoprivrede i hrane uvek su bila u najdirektnijoj vezi sa razvojem poljoprivrede i prehrambene industrije naše zemlje. Dosadašnja iskustva pokazaju da je u ovoj oblasti za svaku zemlju važno postojanje kvalitetnih naučno istraživačkih organizacija i obrazovnih ustanova. Takve ustanove za svaku zemlju predstavljaju imperativ razvoja. Njihova buduća misija treba da razrešava, dugoročno usmerava i proverava potrebe potrošača i proizvođača.

Izmenjene privredno-sistemske prilike u svetu i kod nas zahtevaju od naučnoistraživačkog rada odgovore na socijalne, ekološke i ekonomske izazove (rastuću potražnju za bezbednijom, zdravijom i kvalitetnijom hranom) i za održivim korišćenjem i proizvodnjom obnovljivih bioresursa. U budućim istraživanjima, potrebno je objediniti osnovna, primenjena i razvojna istraživanja koja zajednički treba da doprinesu izgradnji srpske bioekonomije zasnovane na znanju putem udruživanja nauke, industrije i drugih zainteresovanih faktora s ciljem:

očuvanja zemljišta, biljnih i životinjskih resursa;

izgradnje održivog i efikasnog poljoprivrednog i prehrambenog sektora koji može da se takmiči na svetskom tržištu, doprinoseći porastu nacionalnog dohotka;

obezbeđenja hrane koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti („food quality and safety”);

razvoj tehnologija koje će sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje;

pripremiti poljoprivredu i prehrambenu industriju Srbije za integracije u EU.

Stanje istraživačkog potencijala

Valorizacija naučnoistraživačkih rezultata posle 2000. godine, opet dobija šansu da realizuje svoj resurs i potencijal na tržištu. To je pre svega omogućeno otvaranjem spoljneg tržišta i sklapanjem autonomnih trgovinskih preferencijala sa EU (sadržani u Rezoluciji 2007/2000 EK i dopunjeni regulativom 2563/2000 EK), koji su zajedno sa drugim dokumentima i merama pozitivno uticali na porast izvoza. Danas u Republici Srbiji agroindustrija u stvaranju društvenog proizvoda zemlje učestvuje sa oko 20%. Republika Srbija ima veoma povoljne prirodne uslove za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, iskusne proizvođače, vrhunske stručnjake i naučne radnike. Od 2005. godine, Republika Srbija ostvaruje pozitivan trgovinski bilans kod izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda čija zastupljenost u ukupnom izvozu iznosi 20%, što je znatno više u poređenju sa drugim zapadno-balkanskim zemljama (oko 10%). U 2008. godini, ukupna robna razmena agrara Republike Srbije sa svetom iznosila je preko dve milijarde dolara i u odnosu na 2007. godinu, izvoz je povećan za 16%. Izvoz semenske robe je od posebne važnosti jer se izvoze sorte i hibridi stvoreni u našim naučnoistraživačkim organizacijama. Bitno je istaći konkurentnost naših sorti i hibrida na inostranom tržištu gde se preko tri miliona hektara godišnje zaseje našim sortama i hibridima. Naučni radnici u ovoj oblasti razvili su optimalne tehnologije u više disciplina uglavnom se oslanjajući na tradicionalne biotehnološke metode i postupke.

Glavni realizatori projekata u ovom domenu su: Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd; Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad; Institut za voćarstvo, Čačak; Institut za stočarstvo, Beograd; Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd; Institut za zemljište, Beograd; Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka; Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd; Institut za proučavanje lekovitog bilja „Josip Pančić”, Beograd, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd; Institut za krmno bilje, Kruševac; Institut za veterinarstvo Srbije, Beograd; Institut za veterinarstvo „Novi Sad”; Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, Beograd; Institut za molekularnu genetiku i genetički inženjering, Beograd; Institut za primenu ekonomike u poljoprivredi, Beograd; Poljoprivredni fakultet u Zemunu Univerziteta u Beogradu; Poljoprivredni fakultet i Tehnološki fakultet u Novom Sadu Univerziteta u Novom Sadu; Agronomski fakultet u Čačku Univerziteta u Kragujevcu; Veterinarski fakultet u Beogradu Univerziteta u Beogradu; Hemijski fakultet u Beogradu i Tehnološko metalurški fakultet u Beogradu Univerziteta u Beogradu.

Sve ove institucije pokrivaju određene podoblasti kao što su: zemljište, ratarstvo i povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo, stočarstvo i veterina, prehrambene tehnologije, razvoj novih enzima i mikroorganizama u bioprocesima i agroekonomija. Ukupno se finansira 117 projekata sa preko 1.300 istraživača. Ulaganje u ovu oblast je povećano preko šest puta u odnosu na 2002. godinu i sada iznosi preko 1,2 milijarde dinara za 2008. godinu.

Poslednjih godina, ova oblast je među najvidljivijim u međunarodnim okvirima. Tako u Sedmom Okvirnom Programu EU u programu „Saradnja” unutar tematske oblasti „Hrana, poljoprivreda, ribarstvo i biotehnologija” istraživačke grupe iz Srbije se po procentu uspešnosti nalaze na evropskom proseku (oko 17% uspešnosti). U COST (17 od 101), EUREKA (5 od 36), NATO i drugim međunarodnim programima učestvuju srpski istraživači, kao i u bilateralnim programima saradnje.

Prioriteti istraživanja u poljoprivredi i hrani

Buduća istraživanja bi trebalo da obuhvate sledeće tematske okvire:

održivo korišćenje, povećanje plodnosti, remedijacija i zaštita zemljišta;

evaluacija i korišćenje gajenih i divljih genetičkih resursa putem konvencionalnih i novih biotehnoloških metoda u oplemenjivanju s ciljem dobijanja produktivnih sorti, hibrida ili rasa, koji će poslužiti kao baza za proizvodnju hrane, posebno funkcionalne, specijalne i nove hrane;

uvođenje i razvoj novih biotehnologija sa ciljem održivog upravljanja u intenzivnoj kao i u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji korišćenjem postojećih bioloških resursa;

razvoj novih tehnologija i proizvoda u prehrambenoj industriji i tehnologija baziranih na tradicionalnim proizvodima;

istraživanja i razvoj primene novih enzima i mikroorganizama u bioprocesima, novi proizvodi, produkcija biomase.

U skladu sa ovim tematskim celinama buduća istraživanja bi trebalo da prate sledeće mere:

u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba sačiniti celovite programe istraživanja. Ovim bi se doprinelo intenziviranju naučnih istraživanja, njihovoj boljoj primeni u praksi i na kraju, postizanju boljih rezultata u poljoprivrednoj proizvodnji;

uspostavljanje Nacionalne tehnološke platforme „Hrana za život”;

potrebno je uspostaviti čvršću i funkcionalniju vezu između Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Privredne komore Srbije, naučnoistraživačkih organizacija, proizvodnih i tržišnih subjekata (veliki sistemi i mala i srednja preduzeća);

organizovanost državnih instituta treba uskladiti i dovesti na nivo kompetentnosti sa adekvatnim institucija u razvijenim zemljama.

Prioriteti su usaglašeni sa sledećim dokumentima:

Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine;

Strategija razvoja poljoprivrede Srbije , usvojena na Vladi 18. avgusta 2005. godine;

Nacionalni program poljoprivrede Srbije 2009-2011. godine.

Značaj

Informacione i komunikacione tehnologije (IKT) su najdinamičnija tehnološka oblast od ključnog značaja za održivi razvoj i napredovanje svakog društva. U ovoj strategiji pod IKT naslovom pored telekomunikacija i informacionih tehnologija, tretira i elektronika sa svojim odgovarajućim podoblastima. Primena IKT vodi ka ostvarivanju osnovnih ciljeva društva: inovativnosti, kompetitivnosti i transparentnosti. IKT je u potpunosti multidisciplinarna u svojim primenama i stoga je neraskidiv deo strateških planova u oblasti zdravlja, energetike, hrane i zaštite životne sredine.

Stanje u oblasti IKT i stanje istraživanja

Oblast informacionih i komunikacionih tehnologija razvijena je u Republici Srbiji na dobrom nivou i predstavlja njenu važnu granu i privrede i nauke. U oblasti proizvodnje softvera, i delimično hardvera, postoji nekoliko privrednih društava koja se bave plasmanom znanja i dobro posluju na tržištu, čak i u regionu. U pogledu proizvodnje hardvera, malo domaćih tehnologija, nažalost, nije nikako zaštićeno, niti se one podstiču. Naglo opadanje industrijskih kapaciteta vezanih za vojnu i srodnu industriju, dovelo je do zastoja proizvodnje i uvoza svega, makar postojao domaći proizvod kao zamena. Veći partneri te industrije su Telekom, Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, a takođe MUP i Vojska, što znači da ova oblast većinom počiva na javnim preduzećima i državnim institucijama. U pogledu softvera, pored jedne velike, postoji dosta malih kompanija, koje razvijaju nove proizvode ne samo u klasičnoj oblasti, nego i u puno drugih (za mobilne telefone, digitalne televizore, internet rutere i dr.). U oblasti softvera postoji veliki potencijal, postoje i evidentni rezultati i treba uložiti u razvoj ove oblasti. Povećavaju se zahtevi i za telekomunikacionim uslugama. Ipak, najbolje stanje je u oblasti ugrađenog softvera, gde postoje firme koje zapošljavaju preko sto inženjera. Postoji i klaster Embedded.rs sa mnoštvom manjih kompanija.

Imajući u vidu dobro razvijenu infrastrukturu, kao i servise koje pruža svojim korisnicima, Akademska naučno-istraživačka i obrazovna mreža predstavlja jedan od najznačajnijih resursa naučno-istraživačkog i obrazovnog rada i nosilac je razvoja informacionog društva u Srbiji. Istraživanje u oblasti IKT vodi se u više instituta i fakulteta, kao što su Elektrotehnički fakultet u beogradu, Elektronski fakultet u Nišu, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, Matematički fakultet i Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, kao i institutima IRITEL, Mihajlo Pupin i Imtel u Beogradu, pri čemu su istraživačko-razvojni, pa čak i proizvodni (što je za izuzetnu pohvalu), kapaciteti u nekim NIO smanjeni u odnosu na raniji period i sigurno da je potrebno jačanje njihove infrastrukture uz zapošljavanje istraživačkog podmlatka. Postoji dobar naučni kadar i dobar interes studenata (i to odličnih) za upis odgovarajućih fakulteta. Objavljuje se srazmerno veliki broj radova u međunarodnim časopisima i kako fakulteti, tako i par instituta, imaju dobru saradnju sa industrijom. Transfer znanja u privredu je na dobrom nivou. Postoje i inkubator preduzeća i idejni projekat razvoja IT kampusa. Postoji nekoliko dobrih kompjuterskih centara (RCUB, Institut za fiziku Bgd, Računski centar ETF u Beogradu, PMF Novi Sad), koji nisu dovoljno iskorišćeni od strane privrede. MNTR vodi politiku u ovoj oblasti preko dva matična odbora – za elektroniku i telekomunikacije, i za industrijski softver i informatiku. Angažovano je približno 700 istraživača, ulaganja MNTR su na nivou od 5,5 miliona evra godišnje, dok je istraživačka oprema u protekle tri godine finansirana u iznosu od pola miliona evra.

Prioriteti:

• elektronske komunikacione mreže i servisi – mreže naredne generacije, konvergencija mreža i servisa, ad-hoc mreže (analiza sistema i upravljanje mrežnim saobraćajem, senzorske mreže), sistemi za osmatranje i javljanje (meteorološki, policijski, vojni, mreže za nadzor i upravljanje u industriji, poljoprivredi i ekologiji, medicinski instrumenti i senzori), metode kontrole kvaliteta servisa;

• ugrađeni elektronski sistemi – izrada uređaja i softvera, modeliranje i optimizacija performansi sistema u realnom vremenu, upravljanje i kontrola. Razvoj i implementacija savremenih hardverskih i softverskih rešenja u embedded tehnologiji (nove generacije signal procesora i kontrolera, embedded operativni sistemi) prilagođenih za komunikaciju zasnovanu na IP tehnologiji;

• upravljanje i kontrola kompleksnih distribuiranih sistema – upravljanje proizvodnjom i distribucijom energije (energetska elektronika, automatika i upravljanje); upravljanje saobraćajem, komunalnim službama, nadgledanje životne sredine, korišćenje bežičnih komunikacija, GPS sistema, multisenzorskih mreža, satelitskih snimaka;

• inteligentni sistemi – veštačka inteligencija, ekspertski sistemi, sistemi za podršku odlučivanju, sistemi za inteligentnu obradu informacija, obrada prirodnog jezika, semantičke tehnologije, kognitivni sistemi, autonomni robotski sistemi;

• Bezbednost i pouzdanost mreža, sistema i podataka – bezbednost podataka, sigurnost računarskih i telekomunikacionih mreža, sigurnosni protokoli, sigurnosni servisi, kriptografija, elektronski identitet.

Prioriteti su usaglašeni sa šest postojeća dokumenta:

• Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji;

• Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010.

godine;

• Strategija razvoja širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji do 2012.

godine;

• Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine;

• Strategija prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog i radio programa u Republici Srbiji;

• Strategija povećanja učešća domaće industrije u razvoju telekomunikacija u Republici Srbiji.

Značaj istraživanja u oblasti društvenih nauka i humanistike

Društvene nauke i humanistika igraju višestruku ulogu u razvoju privrede, društva i države.

One su, s jedne strane, važan element državnog kontinuiteta, očuvanja nacionalnih tradicija i kulturne baštine. Sve demokratije su prepoznale važnu i specifičnu funkciju tih nauka. Za Republiku Srbiju, posle raspada SFR Jugoslavije, sa značajnim brojem pripadnika srpskog naroda koji živi van njenih granica i brojnom dijasporom širom sveta, uloga društvenih nauka i humanistike u očuvanju i jačanju srpskog nacionalnog identiteta je od vitalnog značaja. Modernoj Republici Srbiji, koja je nedavno obnovila sopstvenu državnost je potrebna snažna naučna podrška zarad afirmacije na međunarodnoj sceni i odbrani svih njenih nacionalnih interesa. To se naročito odnosi na miroljubivu, pravnu i diplomatsku borbu za teritorijalni integritet i suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Tokom srpske istorije, kulturne i naučne institucije poput Matice srpske su odigrale ključnu ulogu u afirmaciji nacionalnih ciljeva. Republika Srbija ima snažan multietnički i multikonfesionalni karakter, čija afirmacija je faktor tolerancije, raznovrsnosti i bogatstva kulturnog nasleđa i života u društvu. Republika Srbija je istovremeno i važna praistorijska, rimska, vizantijska, itd. zemlja. Valorizacija tog nasleđa dokazuje dubok evropski karakter Republike Srbije.

S druge strane, društvene nauke i humanistika su neizostavni oslonac svih reformskih poduhvata u društvu. One igraju ključnu ulogu u definisanju strategija javnih politika, identifikaciji mogućih opcija, optimizaciji funkcionisanja institucija, unapređenju ljudskih resursa i sistema upravljanja i postizanja odabranih ciljeva, poređenju sa međunarodnim iskustvima i dostignućima, uvođenju sistema praćenja postignutih rezultata kao i korektivnih mera. Mnoge od najrazvijenijih zemalja imaju unutar raznih nivoa vlasti ekipe posvećene strateškom planiranju i vođenju javnih politika. Društvene nauke i donekle humanistika su njihova glavna intelektualna potpora. Za zemlje u tranziciji, na putu ka članstvu u EU, ta uloga je naročito važna.

Napokon, sve veći broj multidisciplinarnih studija i ekipa istovremeno angažuje prirodno-matematičke, tehnološke ali i društvene i humanističke discipline. Kompleksni problemi po pravilu iziskuju holistički pristup, gde stroge granice naučnih disciplina moraju ustuknuti pred zahtevnim ciljevima postavljenim pred naučnu i privrednu zajednicu. Takav pristup je i dalje izuzetak u Republici Srbiji. Retke su ekipe koje uključuju nekoliko društvenih nauka, kamoli objedinjuju ceo spektar nauke i tehnologija. Međutim, pitanja poput zaštite životne okoline, bezbednosti hrane, energetske efikasnosti, biomedicine, itd. se ne mogu rešiti bez doprinosa društvenih nauka i humanistike.

Stanje istraživačkog potencijala

Društvene i humanističke nauke u Republici Srbiji su nedovoljno afirmisane. Mada se njima bavi oko 1.900 istraživača, od ukupno 2.047 naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima 2007. godine, samo 30 je bilo iz oblasti društvenih i humanističkih nauka. Rasprava o optimalnom sistemu ocenjivanja radova, nedostatku nezavisnih recenzenata u određenim disciplinama ne može zamaskirati činjenicu da su naše društvene i humanističke nauke u globalu neprimetne na međunarodnoj sceni. Istraživači imaju slabe veze sa nosiocima državne politike, pa i sa državnim činovnicima. Retko pišu o najaktuelnijim temama za državu, još ređe su konsultovani pri donošenju odluka. Mreža NIO nije skoro uopšte reformisana poslednjih nekoliko decenija. Jedan broj NIO je na samoj granici ljudske i finansijske održivosti.

U domenu društvenih nauka, istraživači su uzeli učešće u šest OP6 projekata, u osam COST inicijativa i sarađivalo unutar šest bilateralnih međunarodnih sporazuma.U domenu istorije, arheologije i etnologije istraživači su se angažovali u okviru šest bilateralnih sporazuma. U domenu jezika i književnosti međunarodna saradnja se odvija u okviru tri bilateralna projekta.

Uprkos često reafirmisanoj privrženosti kulturnoj i nacionalnoj baštini na javnoj sceni, Republika Srbija je jedna od poslednjih evropskih zemalja koja nema seriju „kapitalnih nacionalnih dela“ poput rečnika, atlasa, pravopisa, sistematskog popisa raznih kulturnih objekata, itd. To je utoliko više zabrinjavajuće imajući u vidu da postoje određena preklapanja u domenu leksikografske produkcije. U domenu humanistike, retko se publikuje na engleskom jeziku, još manje na internetu, dok publikacije na srpskom jeziku uglavnom ostaju limitirane na uzak krug specijalista. Sa nekoliko izuzetaka, poput jednog broja manastira i Viminacijuma, kulturna baština nije predstavljena na pristupačan način širokim slojevima društva i međunarodnoj publici.

Prioriteti istraživanja u oblasti društvenih nauka i humanistike

U narednom periodu, uloga društvenih i humanističkih nauka biće ključna u sledećim domenima:

afirmacija uloge društvenih nauka u formulaciji javnih politika: važno je da se poslednja saznanja društvenih nauka iskoriste u formulaciji javnih politika. Saradnja između naučnih instituta, visokoškolskih ustanova i nosilaca javnih politika mora biti sistematska, sa jasno određenim odgovornostima uz očuvanje nezavisnosti istraživača i definisanje tipa poverljivosti podataka i saznanja koja se generišu tokom zajedničkog rada. Nužno je finansirati u mnogo većem obimu terenski rad uz upotrebu kvantitativnih metoda, sa reprezentativnim uzorcima i jasnim metodologijama da bi se obezbedila relevantnost i pouzdanost istraživanja;

podrška u integrativnim procesima: godine koje dolaze će biti obeležene raznovrsnim integracijama, pre svega kroz pripremu za ulazak u EU, ali i u odnosima sa regionom, Ruskom federacijom, SAD, sektorskim pristupima u domenu energetike, klimatskih promena, borbe protiv organizovanog kriminala i finansiranja terorizma, itd. Naučni kapaciteti moraju biti iskorišćeni radi definisanja pregovaračkih platformi, dubinskih analiza partnera i njihovih politika;

dovršetak kapitalnih projekata: rečnik, atlas, pravopis, itd. Moraju se razraditi jasni rokovi i snažnije finansirati projekti radi dovršetka važnih dela koji će biti distribuirani modernim i jeftinijim elektronskim metodama. Eventualna preklapanja će biti rešena i ekipe konsolidovane ukoliko to bude potrebno;

afirmacija nacionalne istorijske i kulturne baštine: potrebno je da zajednica jasno odredi prioritete u obnovi i izgradnji nacionalno i evropsko važnih objekata i kompleksa. Tražiće se i delimična komercijalna održivost, pre svega zbog potrebe da se pokaže da su postavke predstavljene na razumljiv način, koji može da privuče široku publiku;

informatizacija biblioteka i digitalizacija – informatizacija svih bibilioteka i arhiva u Republici Srbiji, dostupnost preko interneta, digitalizacija svih javno dostupnih dobara, prezentacije svih kulturnih i prirodnih bogatstava.

Definisanje liste nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije je preduslov za racionalni i efikasno vođenje naučne politike.. Međutim, Republika Srbija ne može sebi da dopusti da se ugasi određena grana nauke. Sve su potrebne radi edukacije i apsorpcionog kapaciteta društva. Napokon, mora se sačuvati određena sloboda i kreativnost naučnika da usmeravaju sopstvena istraživanja ka disciplini njihovog izbora.

Naročito je važno da određivanjem prioriteta, ionako mala naučna zajednica Republike Srbije, ne zamisli da se „cepa“ na dva dela: ona koja se bavi prioritetnim oblastima i ona koja se ne bavi prioritetnim oblastima. Očuvanje jedinstva naučnoistraživačkog sistema je ključno i iz tog razloga svi istraživači, projekti, ekipe i institucije, biće ocenjivani po istim kriterijumima, nezavisno od stepena prioriteta. Takođe, sva infrastruktura u domenu nauke biće podjednako dostupna svim istraživačima. Prioriteti su fokalizacija dodatnih sredstava, ne isključivost, a još manje gašenje bilo koje discipline.

Cilj osnovnih istraživanja je otkrivanje i opisivanje nepoznatih pojava u prirodi i laboratoriji, cilj primenjenih istraživanja je pronalaženje mogućih primena rezultata osnovnih istraživanja, a cilj razvoja tehnologija je omogućavanje proizvodnje raznovrsnih roba na osnovu rezultata osnovnih i primenjenih istraživanja. Dakle, bazu celokupnog naučnotehnološkog razvoja predstavljaju osnovna istraživanja. U vezi sa tim, treba istaći tri prateća efekta osnovnih istraživanja koja su od bitnog značaja za naučnotehnološki razvoj zemlje. Prvi od tih efekata je formiranje visokokvalitetnog naučnog i stručnog kadra, drugi je osvajanje visokih tehnologija, i treći je slobodno komuniciranje sa razvijenim zemljama. Kriterijumi za uključivanje osnovnih istraživanja u prioritetne programe, moraju biti pre svega njegova originalnost i kvalitet.

Definisanje liste naučnih prioriteta upravo pokazuje da se nacionalna strategija zasniva na tradiciji uspešnog razvoja u osnovnim naučnim istraživanjima u Republici Srbiji. U prilog tome govore dosadašnja iskustva, koja nedvosmisleno ukazuju da su osnovna istraživanja u prirodno-matematičkim naukama i medicini jedini pravi pokretač razvoja i primene novih tehnologija. Samo ako su osnovna istraživanja na visokom nivou po rezultatima i svojoj aktuelnosti, mogu se očekivati savremena tehnološka dostignuća. Osnovna istraživanja osposobljavaju kadrove za vrhunski razvojni i primenjeni naučni rad, a u isto vreme predstavljaju osnovu civilizacijskog i kulturnog razvoja društva. Na taj način se stvaraju uslovi koji omogućavaju nosiocima tehnološkog razvoja adekvatno naučno-stručno obrazovanje, tako da oni mogu da prihvate i primene najsavremenije tehnološke inovacije koje se velikom brzinom menjaju, u jednom periodu su moderne tehnologije, a već u sledećem zastarele. Dakle, cilj definisanja liste prioriteta, između ostalog, je i favorizovanje razvoja osnovnih istraživanja u naučnim oblastima, kao baze za unapređenje obrazovnog i tehnološkog nivoa celokupnog društva. S tim u vezi, u predstojećem ciklusu finansiranja biće predviđene podsticajne mere za one naučnike i ekipe koji su u domenu osnovnih istraživanja ostvarili značajne međunarodno priznate rezultate (publikacije, predavanja po pozivu na međunarodnim konferencijama, pozicije recenzenata u vodećim međunarodnim časopisima i dr.).

S druge strane, nabrojani naučni prioriteti uključuju multidisciplinarna i interdisciplinarna istraživanja, koja će omogućiti povezivanje naših naučnika iz oblasti fizike, hemije, biologije, medicine, matematike i drugih nauka, a koja najbrže dovode do tehnoloških prodora u zaštiti i očuvanju čovekovog zdravlja i životne sredine, do proizvodnje funkcionalne hrane, do novih materijala, do najsavremenijih informacionih i komunikacionih tehnologija, i dr. Multidisciplinarnost je imperativ 21. veka za razvoj nauke i tehnologije u okviru jedinstvenog, evropskog, naučnoistraživačkog prostora.

Dalji razvoj osnovnih istraživanja u okviru pojedinih naučnih oblasti, intenziviranje saradnje sa svetskim institucijama, školovanje mladih ljudi u vrhunskim laboratorijama, jesu preduslovi za aktivnije učešće i bolji plasman naše naučne elite na nacionalnom i međunarodnom nivou.

3.5. Uspeh u svim domenima nauke podrazumeva razvoj kapaciteta „superračunarstva” (supercomputing) i informatičke infrastrukture

Danas je trend kreiranja i korišćenja moćnih računarskih instalacija, najčešće u obliku:

supercomputing centara, sa stotinama ili hiljadama kompaktnih (blade) servera, koji predstavljaju moćne klaster računare sa velikim mogućnostima obrade podataka, tj. paralelnog korišćenja velikog broja procesora;

centara za skladištenje podataka (data centers) sa velikim kapacitetom diskova za smeštaj i odlaganja podataka.

Kako i vrlo moćne računarske instalacije mogu postati „usko grlo“, primenom koncepta mreža računara, tj. grid computing više računara istovremeno mogu izvršavati obradu podataka jednog programa. Klaster umreženih, ali samostalnih heterogenih računara na različitim geografskim položajima, može po potrebi usaglašeno da radi na izvršenju velikih i zajedničkih zadataka (distributed parallel processing). Korišćenje optičkih računarskih mreža širokog opsega, sa velikim kapacitetom i brzinom prenosa podataka na nacionalnom, ali i globalnom nivou, umreženi računari koji čine tzv. mrežnu infrastrukturu (grid infrastructure) mogu u vrlo kratkom vremenu da obezbede i visoke performanse istovremene obrade podataka, ali i smeštaja velikog broja podataka.

Pojedine NIO iz Republike Srbije učestvuju u međunarodnim istraživačkim projektima u oblasti grid computing. Na primer, Institut za fiziku učestvuje u međunarodnim projektima CX-CMCS, EGEE-III, SEE-GRID-SCI i dr. U novembru 2008. godine Republika Srbija je postala i član evropskog partnerstva za suprkompjuting (PRACE- Partnership for Advanced Computing in Europe) sa Institutom za fiziku kao centralnom institucijom za kordinaciju aktivnosti u ovom domenu u Republici Srbiji.

Primenom koncepta umreženih računara sa mogućnošću zajedničkog (orkestriranog) rada, moguće je izgraditi i posebnu mrežu računara većeg broja NIO u Republic Srbiji (univerziteta i instituta) za potrebe:

istraživačkog i razvojnog rada NIO;

nastave i razvoja kadrova u oblasti informatike (razvoj nastavnih sadržaja i materijala, ali i metoda i tehnologija e-učenja);

pružanja supercomputing usluga korisnicima i van naučnoistraživačke i akademske zajednice (privreda, državna uprava i dr.);

rada jedinstvenog sistema za praćenje i upravljanje projektima MNTR, kao i svih njegovih servisa za potrebe NIO (skladištenje i pretraživanje aktivnih podataka o istraživačima, projektima, objavljenim radovima i postignutim rezultatima, doktorskim disertacijama, razvijenim tehnologijama i tehničkim rešenjima, NI infrastrukturi, podnošenje i obrada zahteva po svim programima MNTR, pristup i pretraživanje bibliografskih izvora i dr.);

skladištenje podataka i dokumenata radi trajnog arhiviranja (sa mogućnostima inteligentnog pretraživanja) za potrebe ne samo NIO, već i državne uprave, državnih i javnih ustanova, javnih preduzeća i drugih klijenata.

Ovakav višegodišnji program biće strateškog karaktera i omogućiće dalji razvoj računarske mreže naučnoistraživačke zajednice (akademske mreže), koja treba da poveže sve NIO (visokoškolske ustanove i istraživačke organizacije) i da omogući opremanje NIO računarskom opremom radi realizacije projekata i funkcija ovog programa. Stečena iskustva, kao i razvijeni kadrovi i softver za rad računarskih infrastruktura koje treba da koristi ovaj program, biće od velikog značaja u razvoju sličnih računarskih infrastruktura u privredi Republike Srbije, a posebno i u okviru programa e-uprava (e-government) na svim nivoima državne uprave.

U okviru predviđenog programa, bili bi realizovani i koncepti tzv. cloud computing servisa:

servisna infrastruktura (IaaS – infrastructure as a service);

servisne platforme (PaaS – platform as a service);

servisni softver (SaaS – software as a service).

Korisnici ovih servisa (pre svega NIO, ali i javna preduzeća i državne ustanove) mogli bi da dobiju brzo potrebne usluge, bez potreba razvoja sopstvenih IT sistema, što bi smanjilo troškove primene IT, ubrzalo korišćenje savremenih informacionih sistema baziranih na tzv. veb servisima. Pored koristi od direktnog korišćenja ovih servisa, još značajnija korist od predviđenog programa sigurno je u razvoju znanja i stručnjaka neophodnih za primenu savremenih računarskih infrastruktura i IT servisa u privredi i društvu.

Za ostvarenje strateških ciljeva razvoja nauke i tehnologije u Republici Srbiji preduzeće se sledeće mere koje će obezbediti razvoj i očuvanja talenata:

sa Ministarstvom prosvete i Ministarstvom za omladinu i sport izradiće se strateški dokument koji će sveobuhvatno definisati način identifikovanje, praćenja, obrazovanja i usavršavanja talentovane i darovite dece kao budućeg naučnoistraživačkog potencijala;

posebnim podsticajnim merama će se, u saradnji sa navedenim ministarstvima, unaprediti rad obrazovnih ustanova za talentovane i darovite proširenjem kapaciteta i unapređenjem nastavnih sadržaja;

pružiće se snažnija podrška postojećim vanškolskim institucijama koje dodatno obrazuju talentovane i uvode ih u naučnoistraživački rad, kao i za osnivanje novih;

stipendiranje darovitih i talentovanih učenika i studenata svih nivoa studija će se nastaviti;

MNTR i Ministarstvo prosvete će pokrenuti inicijativu da se preduzmu mere i aktivnosti na ostvarivanju programa doktorskih studija i poboljšanju njihovog kvaliteta;

povećaće se podrška za dodatno usavršavanje stipendista MNTR i uključivanje mladih istraživača u rad na naučnoistraživačkim projektima;

u kriterijumima za vrednovanje naučnoistraživačkih projekata uvešće se kriterijum razvoja karijera mladih istraživača;

nastaviće se započeta izgradnja stanova za mlade istraživače i naučnike i time, uz ostale uslove, obezbediti njihov ostanak u zemlji.

Interesovanje za darovitu i talentovanu decu i mlade kontinuirano raste, šireći se sa profesionalnih istraživača i nastavnika na roditelje i druge značajne društvene grupe i institucije. Talentovani i daroviti učenici se školuju u redovnim školama sa mogućnošću uključivanja u dopunske aktivnosti, što je nedovoljno za njihov dalji razvoj. Da bi se zadovoljile obrazovne potrebe darovitih i talentovanih učenika, potrebno je promeniti školske kurikulume u pravcu jačanja njihovog kvaliteta u skladu sa usvojenom strategijom njihovog obrazovanja i usavršavanja.

Mnogi poznati naučnici u Republici Srbiji su potekli iz škola kao što su: Matematička gimnazija, Filološka gimnazija i njima slične obrazovne ustanove. Jačanje stručnog i infrastrukturnog kapaciteta ovakvih škola jedan je od preduslova za stvaranje budućih naučnika. U sklopu projekta kojim se konkuriše za sredstva kod Evropske investicione banke i drugih finansijskih institucija predviđeno je proširenje kapaciteta i poboljšanje uslova rada obrazovnih ustanova u kojima se školuju daroviti i talentovani učenici.

MNTR već duži niz godina podržava rad vanškolskih organizacija u Republici Srbiji koje se bave talentovanom i darovitom decom i mladima, kao što je Istraživačka stanica „Petnica”. Ova institucija se na jedinstven način bavi uvođenjem mladih u metodologiju naučnog i istraživačkog rada i u narednom periodu radiće se na obezbeđenju neophodne infrastrukture za kvalitetan rad. Broj vanškolskih organizacija za razvoj talentovanih i darovitih u Republici Srbiji je nedovoljan i osnivanje novih je jedan od ciljeva implementacije strategije.

Stipendiranje je samo jedan od vidova podrške mladim za bavljenje naučnoistraživačkim radom. Veća finansijska podrška će se pružati i za njihovo usavršavanje u inostranstvu (letnje škole, kampovi, odlasci na naučne skupove, međunarodna studentska razmena i sl.), nabavku strane literature i korišćenje elektronskih baza časopisa, materijalne troškove istraživanja i dr.

Jedan od preduslova za ostanak mladih naučnika je i rešavanje njihovih egzistencijalnih potreba, u koje pre svega spada rešavanje stambenih problema. Početkom 2001. godine počela je izgradnja univerzitetskog naselja u Beogradu i do sada su izgrađene dve zgrade sa oko 300 stanova. Manji broj stanova izgrađen je i u ostalim univerzitetskim centrima. Potrebe za rešavanjem ovog problema su izuzetno velike. Danas u Republici Srbiji oko 2.500 istraživača nema adekvatno rešen stambeni problem (u Beogradu oko 1.000). Rešavanjem ovog problema Republika Srbija bi obezbedila ostanak najtalentovanijih mladih ljudi, kao i povratak dela onih koji su otišli.

Implementacija ciljeva Strategije oslanja se na obezbeđenje potrebnog broja mladih opredeljenih za naučnoistraživački rad. Jedan od preduslova za to je usklađena politika upisa i efikasnost studiranja na visokoobrazovnim ustanovama sa prioritetima razvoja nauke i tehnologije u Republici Srbiji. Visokoškolsko obrazovanje u Republici Srbiji odvija se na sedam akreditovanih državnih univerziteta (83 fakulteta), osam privatnih univerziteta (46 fakulteta) i šest visokih škola akademskih studija. Broj upisanih studenata (238.710) se u poslednjih deset godina povećao skoro dva puta, kao i broj diplomiranih (29.406). Međutim, zabrinjavajući je odnos između broja upisanih i diplomiranih studenata.

Dosadašnja politika upisa dovela je do neadekvatnog broja upisanih (i posledično diplomiranih) studenata po profesionalnim i naučnim oblastima u odnosu na potrebe razvoja nauke i tehnologije. Tako je, na primer, odnos diplomiranih studenata na Univerzitetu u Beogradu 2006/2007. bio: društveno-humanističke 45,5%, tehničko-tehnološke nauke 31,5%, medicinske 16,9% i prirodno-matematičke nauke 6,0%. Odnos diplomiranih studenata prema naučnim oblastima sličan je i na ostalim univerzitetima. Očigledno je da manji broj studenata upisuje fakultete prirodnih i tehničkih nauka, a veći broj fakulteta društvenih nauka. Okrenutost nastavnim aktivnostima prouzrokovala je, između ostalog, zaostajanje društvenih nauka u naučnom publikovanju u odnosu na druge nauke. Takođe, nedostatak kvalifikovanog kadra u industriji i obrazovanju oseća se sve više u osnovnim naukama. Zbog toga je neophodno sprovođenje planske politike upisa studenata na fakultete usklađene sa prioritetima nacije.

Plan u narednim godinama je da se broj upisanih budžetskih studenata po pojedinim oblastima uskladi sa utvrđenim strateškim prioritetima. Osim toga, odrediće se i posredni podsticaji za studiranje prirodnih i tehničko-tehnoloških nauka, važnih disciplina za naučni i tehnološki razvoj. Dakle, potrebno je da se sistem finansiranja visokog obrazovanja promeni (finansiranja prema broju studenata), a da se fondovi za stipendiranje usmere na studente prioritetnih naučnih oblasti. Potreban odnos upisanih budžetskih studenata je oko: 15%-prirodne, 35%-tehničke, 15%-medicinske i 35%-društveno-humanističke nauke. S obzirom na dosadašnju uspešnost u studiranju, može da se očekuje da će broj diplomiranih biti na nivou do 20% upisanih, što bi u Republici Srbiji iznosilo petinu od 250.000, odnosno 50.000 diplomiranih godišnje.

Ostvarenje navedenih mera preduslov je za veoma važnu politiku u odnosu na doktorske studije. Ukupan broj studenata koji su završili poslediplomske studije i stekli diplome magistara i doktora nauka se u nekoliko poslednjih godina kreće oko 2.000. Da bi dostigli potreban broj naučnika na 1000 stanovnika, potrebno je da se ovaj broj udvostruči. Naučni, istraživački i razvojni potencijal zemlje predstavljaju najbolji diplomirani studenti. Zbog toga je u svakoj oblasti potrebno imati dovoljan broj kandidata zainteresovanih i motivisanih za dalji naučni i istraživački rad. Usvojene mere treba da omoguće da u svakoj oblasti postoji potreban kvantitet, koji bi kroz doktorske studije formirao kvalitet, a time i potreban naučni, istraživački i univerzitetsko-nastavni podmladak. Dodatnim podsticajnim merama stvoriće se povoljniji uslovi za naučnoistraživački rad kroz: inoviranje infrastrukture (opreme, prostora za rad, i dr.), nastavak finansiranja brze dostupnosti naučnoistraživačkih informacija, veće finansiranje usavršavanja u inostranstvu, poboljšanje životnog standarda mladih istraživača i naučnika (lična primanja, materijalni troškovi istraživanja, rešavanje stambenih problema i sl.). Na osnovu predviđenog broja studenata na akreditovanim studijskim programima i raspoloživih kapaciteta fakulteta (mentori, oprema i dr.) procena je da je da će se na doktorskim studijama iz budžeta finansirati 5% diplomiranih u generaciji u svakoj oblasti (nivo od oko 2.500 studenata), što će biti usklađeno sa utvrđenim prioritetima razvoja nauke i ukupnog privrednog i društvenog razvoja. Zbog značaja doktorskih studija potrebno je da MNTR, zajedno sa Ministarstvom prosvete, radi na ostvarenju programa doktorskih studija i na poboljšanju kvaliteta doktorskih studija kao ključnog elementa u razvoju istraživačkog podmlatka.

Na bazi postignutog napretka, moramo unaprediti sistem ocenjivanja i unapređenja koji počiva na objektivnim kriterijumima i meritokratiji.

Na institucionalnom nivou, u narednom petogodišnjem periodu najmanje jedan univerzitet iz Republike Srbije morao bi da uđe na listu 500 najboljih univerziteta u svetu. Malo je poznato naučnoj i univerzitetskoj javnosti da je jedan od glavnih kriterijuma za ulazak na Šangajsku listu broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa SCI liste. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj će u saradnji sa Univerzitetima organizovati predavanja u vezi sa ovom temom.

Na individualnom nivou treba ustanoviti nove podsticajne mere, gde bi, na primer, za svaki rad objavljen u časopisima Nature i Science MNTR obezbedilo odgovarajuću nagradu, kao i za radove u ostalim najboljim svetskim časopisima (prvih 15% za odgovarajuću poddisciplinu). Tako bi se još jasnije prepoznao relativni trud i teškoća u publikovanju između raznih časopisa.

U vezi sa tim, konkurs za novi Projektni ciklus iz osnovnih istraživanja, koji će biti raspisan u maju 2010. godine, pored već jasno definisanih kriterijuma koji su važili za projektni ciklus 2006-2010. godine, sadržaće i navedenu podsticajnu meru, kao i niz poboljšanja koja se odnose na kvantitativne, kao i na kvalitativne parametre (nagrade i priznanja za naučni rad, članstvo u odborima međunarodnih naučnih konferencija, članstva u uređivačkim odborima međunarodnih časopisa, uređivanje monografija, recenzije naučnih radova i projekata, mentorstvo pri izradi magistarskih i doktorskih radova, međunarodna saradnja) koji će biti objavljeni u Kriterijumima za ocenjivanje pojedinaca i projekata marta 2010. godine, uzimajući u obzir mišljenja odgovarajućih matičnih odbora i Nacionalnog saveta. Uvažiće se specifične situacije: mlađi kadrovi, povratak iz inostranstva ili povratak sa administrativnih funkcija.

U oblasti tehnološkog razvoja nedavno su po prvi put uvedene tematske celine kod predlaganja projekata i tri kategorije istraživača sa određenim brojem poena ostvarenih u prethodnom petogodišnjem periodu. U narednom periodu nastaviće se rad na ključnoj kategoriji rezultata TR – tehničko rešenje, njegovoj verifikaciji i valorizaciji. U vezi sa tim ključni kriterijum biće povećanje uticaja naučnih istraživanja na privredu i ekonomiju zemlje. Pored tehničkih rešenja i patenata vrednovaće se i konkretni rezultati naučnih istraživanja koja su već plasirani na tržište.

Pokrenuće se formiranje centra za transfera tehnologija čiji će primarni zadatak da omogući brži transfer tehnologija na tržište ali i da pomogne i ubrza razvoj i korišćenje naših inovacijskih potencijala u NIO kao i u tehnološkim privrednim društvima. Centar će uspostaviti instuticionalnu saradnju sa različitim poslovnim partnerima posebno među proizvođačima tehnologije i uključiće ih u premanentnu demonstraciju korišćenja tehnoloških rešenja i inovacionih rezultata nastalih iz tehnoloških i inovacionih projekata. Centar će podržavati uspostavljanje privatnog i javnog partnerstva, zatim aktivno učestvovati u poboljšanju upravljanja inovativnim preduzetništvom, upravljanju klasterima, iznalaženju različitih načina finansiranjem inovacija i primenu evropskih standarda u ovoj oblasti.

Sprovođenje Strategije mora da ima pre svega intelektualnu ali i finansijsku potporu. Procena je da je oko pola našeg naučnog potencijala već angažovano na predloženim nacionalnim prioritetima ali su neophodne promene koje će ovaj procenat učiniti još većim. Promene moraju u poslednjem domenu biti žustre ali ne i destabilizirajuće. Nauci je potrebna doza kontinuiteta ali i snažan pokret kroz sistem reformi. Predložene reforme finansiranja jesu:

počevši od 2010. godine MNTR će raspisivati pozive usmerene na nacionalne prioritete;

pokrenuće se multidisciplinarna istraživanja gde će uslov finansiranja biti angažovanje istraživača iz različitih oblasti i institucija;

deo finansiranja će biti sproveden kroz privredu koja će birati partnere unutar naučne zajednice;

uvešće se veći stepen fleksibilnosti u sistemu finansiranja: rokovi, veličine ekipa, trajanje projekata;

materijalni troškovi će biti usklađeni prema specifičnostima oblasti;

sistem će podsticati inicijativu pojedinaca, ekipa i institucija.

Takođe, za prioritetne oblasti raspisaće se posebni konkursi, ili će za takva istraživanja biti uvedeni posebni stimulativni koeficijenti, pri čemu se sredstva za oblasti koje nisu prioritetna neće smanjivati, niti su predviđena ukidanja finansiranja naučnika, osim onih koji ne ispunjavaju uslove izbora u zvanje i uslove konkursa. U skladu sa situacijom u budžetu Republike Srbije raspisaće se i jednogodišnji projekti na zadate teme. Pored redovnih poziva za projekte, MNTR će ubuduće, u skladu sa mogućnostima, podržati finansijski i pojedine dobre ideje i projekte u trenutku kada su aktuelni kako istraživači ne bi čekali celu godinu do narednog poziva.

Veoma velika pažnja mora biti posvećena ovom delu srpske nauke u godinama koje dolaze. Veoma značajan potencijal naučne zajednice mora biti iskazan zarad boljeg vođenja države i njene afirmacije u svetu. Ključne mere koje će biti preduzete su:

uvođenje primerenog sistema evaluacije naučnih radova, koji će nastaviti da afirmišu međunarodne časopise i liste ali koji će i prepoznati specifičnost ove dve branše nauke;

finansiranje terenskog rada koji je skoro sistematski preduslov za publikovanje u vodećim svetskim časopisima i uključenje u međunarodne projekte;

afirmacija domaćih časopisa kroz finansiranje njihovog proboja na međunarodne liste;

razvoj mreže kvalifikovanih međunarodnih recenzenata sa odgovarajućim budžetom;

dovršetak rada na prioritetnim kapitalnim projektima u domenu leksikografije;

racionalizacija institucija društvenih nauka ka izgradnji nekoliko jakih centara posvećenih unapređenju donošenja odluka na državnom nivou: međunarodna politika i pravo, ekonomija i finansije.

[pic]

Razuđenost naučnoistraživačkih organizacija (Grafik 4.1), kao i preterana usitnjenost naučnoistraživačkih programa, predstavljaju ključne prepreke za formiranje nacionalnog naučnoistraživačkog i inovacionog sistema, radi podsticanja razvoja i primene postojećih i novih znanja i tehnologija, kao i razvoja inovativnih proizvoda i procesa, koji treba da obezbede međunarodnu konkurentnost Republike Srbije.

Reorganizacija naučnoistraživačke mreže, koja uključuje transformaciju postojećih NIO, spajanje NIO koje su daleko ispod kritične mase, kao i osnivanje novih, omogućila bi racionalizaciju, a time i stvorila uslove za dobijanje konkurentnog i upotrebljivog istraživačkog rezultata uz primerenije troškove.

Racionalizacija mreže NIO, s jedne strane, i blisko povezivanje sa fakultetima, s druge strane, s ciljem podizanja kvaliteta studijskih programa, mora stvoriti stimulativni ambijent za naučnoistrživački rad, čiji rezultati imaju upotrebnu vrednost, jer doprinose privrednom i društvenom razvoju Republike Srbije.

Transformacija instituta: postojeći instituti čiji je osnivač Republika Srbija se moraju transformisati, tj. jasno definisati svoju strukturu, prilagoditi svoju organizacionu formu, način finansiranja i proces rada svojoj misiji, vrsti i programu istraživanja, kao i funkcijama koje obavljaju. Pri tome se mogu formirati sledeće forme istraživačkih instituta ili centara:

nacionalni naučni institut ili centar je javna ustanova koja realizuje osnovna i primenjena istraživanja u okviru dugoročnih strateških naučnoistraživačkih programa koja ugovaraju sa MNTR. Institut treba da realizuje u saradnji sa fakultetima doktorske studije;

istraživačko-razvojni institut ili centar je namenjen konkurentnim primenjenim i razvojnim istraživanjima, kao i pružanju stručnih i drugih neistraživačkih usluga na tržištu. Može biti ustanova ili preduzeće u državnom (javnom), privatnom ili mešovitom vlasništvu;

treba podsticati procese privatizacije i strana ulaganja istraživačko-razvojnih instituta tamo gde je to u interesu zajednice i formiranje privatnih preduzeća za pružanje istraživačko-razvojnih i konsultantskih usluga;

saradnja naučnoistraživačkih organizacija: treba jačati sve oblike vertikalnog i horizontalnog povezivanja obrazovnih, istraživačkih, razvojnih i proizvodnih organizacija radi njihovog zajedničkog istraživačkog i razvojnog rada, bez obzira na tip vlasništva tih organizacija, ili državu u kojoj deluju (istraživačke mreže, industrijski klasteri, mreže centara izvrsnosti). Treba podsticati osnivanje i rad posredničkih organizacija, koje obezbeđuju povezivanje partnera u istraživanju, razvoju i komercijalizaciji rezultata istraživanja i razvoja, npr. centri za transfer znanja i tehnologija, inovacioni centri;

centri izvrsnosti: Status centra izvrsnosti može steći naučnoistraživačka organizacija ili njena organizaciona jedinica koja postiže izuzetne rezultate na nacionalnom i međunarodnom nivou primenom međunarodnih kriterijuma. Centri izvrsnosti treba da deluju podsticajno na širenje izvrsnosti u svojoj okolini i time doprinesu razvoju društva i privrede Srbije.

Neophodnost povezivanja NIO i fakulteta u jedinstven naučno-obrazovani sistem

Kvalitet obrazovanja na univerzitetima u velikoj meri je povezan sa kvalitetom i intenzitetom njihovog naučnog rada. Mora se omogućiti jedinstvo naučnog i nastavnog rada na univerzitetima, i znatno unapređenje naučnog rada na univerzitetu: U cilju integracije naučnih instituta u obrazovni i naučni proces na univerzitetu, treba dozvoliti institutima da postanu ravnopravni članovi univerziteta, pod uslovom da ispunjavaju uslove da se akredituju za realizaciju doktorskih studija. Instituti bi time stekli pravo da u saradnji sa ostalim jedinicama univerziteta učestvuju u organizaciji doktorskih studija i da budu mesto na kojem bi doktoranti radili svoje doktorske disertacije. Univerzitet i njegove jedinice (fakulteti, departmani) mogli bi da budu osnivači naučnih instituta, naučnih i istraživačkih centara (sa ili bez svojstva pravnog lica), na način definisan Statutom univerziteta. Povezivanje visokog obrazovanja i nauke je jedna od najvažnijih tema primene ove strategije.

Približavanje nauke deci predškolskog i školskog uzrasta utiče na dalji akademski razvoj budućih generacija naučnika i istraživača. U tom cilju će se formirati Centar za promociju nauke, koji inspiriše znatiželju i doprinosi upoznavanju nauke još od predškolskog uzrasta. Izgradnja ovog centra, koji će imati središte u Beogradu ali i aktivnosti širom Republike Srbije, pruža dugoročno učenje, idealan ambijent za susret šire javnosti i naučnika, dopunu obrazovnom sistemu i doprinosi kulturnom i ekonomskom vitalitetu društva.

Javnost nije dovoljno upoznata sa radom naučnika, i stoga je potrebno organizovati niz prezentacija naučnih projekata, debate i okrugle stolove širom Republike Srbije. Model gde su naučnici u ulozi predavača i edukatora mladima treba primeniti u lokalnim sredinama. Mesta održavanja prezentacija i promocija treba da budu javni prostori, dostupni svima.

Naučnicima koji se angažuju na promociji i popularizaciji nauke davaće se podsticaji za ove aktivnosti a finansiranje projekata u ovom domenu će se nastaviti, i to naročito onih koji su do sada pokazali odličan prijem u javnosti kao što je Festival nauke i mnogi drugi. Pored konkurisanja na projekte promocije nauke, biće sistemski obezbeđena i sredstva u okviru redovnih projekata za diseminaciju rezultata, kao što je to slučaj u OP7 sistemu EU čime će svaki istraživač na projektima MNTR biti u obavezi da bar u nekoj meri svoje rezultate predstavi široj javnosti.

Naučna društva, koja okupljaju mlade istraživače i naučnike, predstavljaju jedan od značajnih faktora u popularizaciji nauke na lokalnom nivou. Intenzivnija saradnja sa naučnim društvima uticaće na porast interesovanja mladih da se bave naučnoistraživačkim delatnostima.

Jačanje saradnje sa medijima omogućava direktan kontakt sa lokalnim stanovništvom, sprovođenje anketa koje će pružiti mišljenje javnosti o konkretnim temama, otvaranje teme za diskusije o aktuelnim temama iz prioritetnih naučnih oblasti definisanih Strategijom.

Kreiranje pozitivnog stava predstavljanjem uspešnih naučnih i tehnoloških projekata, i socijalna afirmacija naučnika i pronalazača putem medija doprinosi opredeljivanju mladih za naučni rad i time se inicira povećanje broja istraživača i naučnika.

U smislu jasnog i intenzivnijeg povezivanja nauke, istraživanja i inovativnosti sa privredom, Vlada će ubrzo predložiti izmene i dopune Zakona o inovacionoj delatnosti i izmene i dopune Zakona o intelektualnoj svojini sa odredbama koje se tiču naučnih istraživanja. Time će biti stvoreni preduslovi da se za period primene ove strategije učine konkretni koraci u ovom pravcu. Zakonom će se između ostalog urediti:

strateška promena načina finansiranja, koji se delimično orijentiše ka privrednim subjektima kao nosiocima inovacionih projekata;

regulisanje veoma važnog pitanja zaštite prava intelektualne svojine do koje se dolazi u zajedničkim projektima privrede i NIO, a finansiranim delimično od MNTR, odnosno investicionog fonda sa većinskim državnim vlasništvom. Odredbe o intelektualnoj svojini će biti u potpunosti u saglasnosti sa međunarodnom praksom i prema njima je vlasnik na tako nastalim intelektualnim dobrima poslodavac ili naručilac dela. MNTR, u skladu sa Zakonom o inovacionoj delatnosti, donosi akt kojim propisuje način obezbeđivanja javnosti i poverljivosti informacija koje su u vezi sa realizacijom inovacionog projekta, kao i način kojim se uređuju međusobni odnosi učesnika u projektu, kako u pogledu prava intelektualne svojine, tako i odgovarajućih finansijskih nadoknada ukoliko dođe do komercijalizacije intelektualnog prava. Značajan deo prihoda bi pripao pronalazačima (ne manje od 50%);

osnivanje zajedničkih investicionih fondova radi finansiranja projekata.

U saradnji sa Ministarstvom za finansije, predložiće se regulisanje poreskih i budžetskih podsticaja za investicije u nauku i istraživanje. Predlaže se sledeće:

pokrenuće se inicijativa za smanjenje oporezivanja na iznos ulaganja privrednih preduzeća u projekte koji angažuju naučnoistraživačke organizacije, a koji su sufinansirani iz budžetskih sredstava;

pokrenuće se inicijativa za podršku zapošljavanju mladih istraživača registrovanih na projektima MNTR u privatnom sektoru;

predložiće se da ukoliko privredno društvo upiše zaposlenog na doktorske studije, polovina troškova školarine finansira se iz budžetskih sredstava;

predložiće se podrška mladim istraživačima registrovanim u MNTR koji osnuju spostveno privredno društvo;

troškove prijava patenata i drugih oblika zaštite intelektualne svojine u Zavodu za intelektualnu svojinu po svim projektima MNTR snosilo bi MNTR.

Kapacitet naše naučne dijaspore se u narednom periodu mora bolje iskoristiti. Prvi korak je identifikacija naših ljudi u inostranstvu i kreiranje baze podataka o njima, projektima na kojima rade, institucijama na kojima se nalaze i modelu saradnje kroz koji bi dali svoj doprinos razvoju nauke u Republici Srbiji. Započeta je izrada baze podataka naših istraživača u inostranstvu koja će biti finalizirana, u saradnji sa ministarstvom zaduženim za dijasporu.

Nakon što ostvarimo bolji uvid u to koliko naučnika iz Republike Srbije radi u inostranstvu i čime se bave, realizovaće se brojni vidovi saradnje, počevši od uključivanje naučnika u dijaspori u proces recenzije projekata u Republici Srbiji, kako se recenzije ne bi ograničile na naučnu zajednicu Republike Srbije već bi se otvaranjem ovog procesa ka većem broju ljudi van granica postigla veća objektivnost.

Otvoriće se i mehanizmi za uključivanje naučnika iz dijaspore u nacionalne projekte a veća mobilnost naučnika u zemlji će otvoriti mehanizme i za zapošljavanje naučnika koji dođu iz inostranstva na institutima i fakultetima u Republici Srbiji.

Realizovaće se i program povratka naučnika iz dijaspore koji će obuhvatiti kraće i duže studijske boravke i kroz koji će se obezbediti neophodna sredstva da naši naučnici koji žele da deo ili celu svoju karijeru nastave u Republici Srbiji imaju uslove da okupe istraživačke timove i nabave neophodnu opremu za istraživanja.

MNTR će razviti metode za bolje praćenje zbivanja u nauci i istraživanju u zemlji, kao i najuspešnijih iskustava u svetu u domenu naučne i tehnološke politike. Jedino na taj način, na osnovu pravih i tačnih informacija, mogu da se donose valjane odluke o upravljanju. Najpre će se završiti rad na bazi podataka istraživača u Republici Srbiji i naših istraživača u dijaspori, kao i rad na bazi podataka naučnih projekata i institucija.

Takođe, zajedno sa republičkim Zavodom za statistiku, a po ugledu na međunarodne statističke upitnike i analize (OECD, EuroStat, EC DG for Research Report), za sva preduzeća uvešće se obavezujući statistički formulari blisko povezani za završnim finansijskim izveštajem (završnim računom). U tom pravcu, u naredne tri godine (do 2012. godine), sprovodiće se poseban projekt i odgovarajuće aktivnosti, i na taj način pokušati da ustanovi pravo stanje u Republici Srbiji i indikatore nužne u procesu Lisabonske agende.

Za projekte koji su direktno u vezi sa razvojem proizvoda, procesa i usluga u prioritetnim oblastima i njihovim plasmanom na domaće i inostrano tržište potrebno je osnovati Fond za inovacionu delatnost (u daljem tekstu: Fond) i organizacije za podsticaj inovacionih aktivnosti. U Fondu i organizacijama bi se uspostavilo javno-privatno partnerstvo između direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, javnih preduzeća, međunarodnih finansijskih institucija, banaka, privrednih društava i drugih i definisaće se rad Fonda, načini finansiranja, raspolaganja sredstvima, procedure izbora projekata, forme ugovora sa korisnicima sredstava, itd.

U svom delovanju Fond i organizacije za podsticaj inovacione delatnosti bi definisali tematske okvire u kojima se mogu predlagati projekti koji imaju za cilj razvoj proizvoda, procesa i usluga na tržištu. Ovi tematski okviri moraju biti usklađeni sa politikom i prioritetima tehnološkog razvoja.

Na ovaj način Fond i organizacije za podsticaj inovacija bi omogućili direktno finansiranje privrednih društava koja mogu da sprovedu projekat vezan za razvoj proizvoda, procesa ili usluga, odabirom kompetentnih naučnoistraživačkih organizacija.

Na osnovu donetih kriterijuma i procedure evaluacije, birali bi se najbolji projekti čiji je nosilac ili NIO ili privredno društvo sa kojim sklapa ugovor gde se precizno definišu međusobne obaveze. Pored ovih, u ugovoru se reguliše i pravo zaštite intelektualne svojine svih učesnika.

U posebnom delu ugovora se definiše procenat svih strana u slučaju uspešne komercijalizacije novo-razvijenog proizvoda, procesa ili usluge na tržištu.

Pošto će se raditi o razvojnim projektima oni moraju u startu da se definišu mnogo većim budžetom tako da broj odobrenih projekata mora biti u funkciji obezbeđenja uspešne komercijalizacije a ne želje da se svi projekti podrže. Ne sme se dozvoliti usitnjavanje projekata koje bi dovelo do neuspeha.

Međunarodna naučna saradnja će odražavati i sprovoditi utanačenu strategiju i prioritete. U međunarodnim programima koji se delom finansiraju nacionalnim sredstvima, oblasti istraživanja će biti usklađene sa prioritetima. U Sedmom okvirnom programu unutar Programskih komiteta za različite oblasti i unutar ostalih savetodavnih i strateških komiteta i foruma Evropske Komisije, a preko delegiranih članova i eksperata, argumentovano će se isticati teme od interesa a u skladu sa Strategijom i njenom budućom implementacijom. Biće Razvijen sistem podrške za naše institucije i pojedince koji uzmu učešće i obezbede liderske pozicije u evropskim projektima, a istovremeno će raditi na jačanju veza sa evropskim institucijama koje vode međunarodne projekte u kojima učestvuju naši istraživači, kao i na pristupanju Evropskom partnerstvu za istraživače (European partnership for researchers).

Nastaviće se sa pravovremenom distribucijom informacija i organizovanju info dana, obuka, konsultacija i radionica kako bi došlo do što šireg i kvalitetnijeg učešća naših NIO u programima međunarodne saradnje. Pored navedenog, u prioritetnim domenima će razvijati posebne programe saradnje sa vodećim institucijama u svetskim okvirima u vidu zajedničkih projekata, razmene istraživača, i dr. Takođe, u saradnji sa Priverednom komorom Srbije i drugim nadležnim ministarstvima, Ministartvo će svojim aktivnostima podržati što šire uključenje srpske privrede u onim segmentima gde su različiti međunarodni programi, a pogotovo Sedmi okvirni program, otvoreni za njih. Imajući u vidu da su realizacijom jednog broja projekata formirani centri izvrsnosti u određenom broju naučnoistraživačkih organizacija, od njih se očekuje da u budućem periodu budu jezgra daljeg razvoja, kako u smislu prepoznavanja ove izvrsnosti od strane evropskih institucija i dalje međusobne saradnje unutar Sedmog i kasnijih okvirnih programa, tako i u smislu privlačenja stranih tehnoloških kompanija i realizacije delova njihovih razvojnih programa u našim NIO. Ne manje bitno, institucije koje su učešćem u okvirnim programima podigle svoje resurse, i infrastrukturne i ljudske, trebale bi da budu i oslonac srpskoj privredi, pogotovo sektoru inovativnih malih i srednjih preduzeća u njihovim razvojnim programima.

Za prioritetne oblasti gde je broj 7OP projekata mali ili je uspešnost niska (zdravlje, zaštita životne sredine) formiraće se specifični korektivni akcioni planovi.

Pristupiće se programu „Euroatom”, a biće razvijeni posebni oblici saradnje u oblastima od zajedničkog interesa sa Objedinjenim istraživačkim centrom (OIC) Evropske Komisije.

Unapređenje istraživačkog ljudskog i materijalnog potencijala u Republici Srbiji zahteva njegovo stalno angažovanje u velikim poslovima važnim za državu. Za to postoje vrlo opravdani razlozi, kako sa finansijskog stanovišta (kruženje investicionog novca unutar države), tako i potvrđene sposobnosti istraživačko-razvojnog sektora da uradi konkretan zadatak. To bi, takođe, dovelo i do mnogo većeg angažovanja domaće industrije.

U tom smislu, podsticaće se projekti u kojima bi se iz sredstava velikih infrastrukturnih projekata finansirale posebne aktivnosti sa konkretnim zadacima u kojima bi se deo za participaciju iz privrede pokrivao iz infrastrukturnih projekata, a deo za zarade istraživača iz budžetskih sredstava.

Očigledna potreba se javlja u istraživačkim poslovima infrastrukturnog projekta Koridor 10 Ministarstva za infrastrukturu, zatim u programima razvoja akademske mreže i internet-koridora sa Ministarstvom za telekomunikacije i informaciono društvo, razvoju klastera i podsticanju razvoja malih i srednjih preduzeća zasnovanih na inovacijama sa Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj, aktivnim učešćem u nacionalnom programu „Srbija u borbi protiv raka“ i budućem „Srbija u borbi protiv kardiovaskularnih oboljenja“ sa Ministarstvom zdravlja, infrastrukturnim i razvojnim projektima sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, nastavku Nacionalnog programa energetske efikasnosti sa Ministarstvom rudarstva i energetike, kao i novih kapitalnih, infrastrukturnih i razvojnih programa u nastupajućim velikim ulaganjima u oblasti energetike, nastavku Nacionalnog programa voda sa Ministarstvom za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivrede – Direkcijom za vode, kao i drugih infrastrukturnih projekata sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, akcije u sklopu Fonda za zaštitu životne sredine odgovarajućeg ministarstva, sprovođenju aktivnosti Fonda za mlade talente Republike Srbije, kao i pripreme Republike Srbije za post-Kjoto svet. Takođe, važno je iskoristiti i podržati naučne potencijale vojnih naučnih ustanova, kao i kapacitete namenske industrije u ovom domenu.

Realan plan za rast budžetskih izdvajanja za nauku i tehnološki razvoj u narednih pet godina je godišnja stopa rasta od 0,15% BDP-a. Ovim tempom, budžetska izdvajanja će 2015. godine, do koje važi okvir ove strategije, dostići 1,05%. Ovo je realan cilj koji će se dostići sa velikim zakašnjenjem: još 2003. godine planirano je da se procenat izdvajanja za nauku od 1% BDP dostigne do 2007. godine. Ovaj cilj su zemlje poput Slovenije već odavno dostigle.

Ipak, čak i rast izdvajanja za nauku na 1% BDP u narednih pet godina, neće obezbediti dovoljno sredstava da nadomesti skromna izdvajanja za nauku u proteklih devet godina i veoma slaba izdvajanja devedesetih godina dvadesetog veka. To bi bio prvi ozbiljan korak.

Ovakav rast ulaganja omogućiće finansiranje skupljih interdisciplinarnih projekata na kojima radi veliki broj istraživača, obezbediće lakše svakodnevno funkcionisanje i nabavku potrošnog materijala, veću podršku mladim istraživačima, jačanje međunarodne saradnje ali neće rešiti problem nedostatka kapitalne opreme kao i loše stanje u kojima se nalazi infrastruktura naučnoistraživačkih organizacija. Ova infrastruktura i oprema je neophodna ne samo za rad na projektima, već otvara i mogućnost lakšeg uključenja u međunarodne projekte, a naše naučne ustanove čini primamljivijim partnerom i za privredu.

U odnosu na 2009. godinu, i uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, iz budžeta Republike Srbije izdvojena su značajnija sredstva za nauku za 2010. godinu što je predstavljalo određeni napor. Budžetska izdvajanja za nauku se povećavaju za 10%, na nešto manje od devet milijardi dinara. Pored ovih sredstava, u nauku će uložti i AP Vojvodina, a naši naučnici će kroz REGPOT projekte EU takođe povući značajna sredstva u 2010. godini.

Međutim, najvažniji doprinos ulaganjima u nauku doćiće iz zajma Evropske investicione banke koji je 14. decembra 2009. godine odobren na Upravnom odboru ove banke, kao i 25 miliona evra koje je za nauku i visoko obrazovanje odobrila EU iz IPA fondova. Uz druge izvore, ovo čini bazu najvećeg ciklusa investicja u naučnu i tehnološku infrastrukturu, koji je opisan u poglavlju 5.2. Uz ove dodatne izvore, očekuje se da će već u 2010. godini izdvajanja za nauku dostići 0,5-0,6% BDP-a.

Ključni izvori finansiranja infrastrukturnih projekata koji oslikavaju i omogućavaju razvoj prioritetnih disciplina u narednih pet godina biće međunarodne finansijske institucije, a naročito Evropska investiciona banka (EIB) koja je već odobrila 200 miliona evra kredita za ovu namenu. Pored EIB-a, u inicijativu će se uključiti Evropska banka za obnovu i razvoj, Svetska banka, Razvojna banka saveta Evrope kao i razni međunarodni donatori, a naročito predpristupni fondovi EU. Projekat infrastrukturnih investicija, u vrednosti od oko 400 miliona evra otpočeće svoju realizaciju u januaru 2010. godine i trajaće do kraja 2015. godine.

Za ovu investiciju odabrani su oni projekti na kojima će se zasnovati razvoj prioritetnih disciplina ali i oni koji će obezbediti uspešan razvoj i identifikaciju naučnih kadrova, sprečiti dalji odliv mozgova, i na kraju, oni koji će nadoknaditi skoro dvadeset godina slabih ulaganja u naučnu infrastrukturu.

5.3. Projekti „Inicijative za investiciju u infrastrukturu Republike Srbije u domenu nauke i tehnologije“

5.3.1. Popravka postojećih kapaciteta (oko 70 miliona evra)

Ovaj deo inicijative ima za cilj da delimično nadomesti nedostatke u finansiranju nauke u proteklih 20 godina, da popravi kritične probleme u infrastrukturi sa kojima se suočavaju naši fakulteti i instituti i da dovede laboratorije do svetskih istraživačkih i obrazovnih standarda.

5.3.1.1. Adaptacija postojećih zgrada i laboratorija

U okviru ove investicije će se raspisati poziv naučnoistraživačkim organizacijama za kandidovanje projekata koji su kritični za rešavanje, kao što je, primera radi, popravka zgrade Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu koja tone.

5.3.1.2. Nova kapitalna oprema za istraživanja

U okviru nabavke nove kapitalne opreme za istraživanja, pored generalnog poziva za predlaganje opreme neophodne za istraživanja, deo sredstava će biti namenjen opremi koja je potrebna za realizaciju projekata u prioritetnim oblastima.

5.3.2. Razvoj ljudskog kapitala (oko 33 miliona evra)

Kako smo devedesetih godina videli odlaženje jednog broja najobrazovanijih kadrova iz Republike Srbije i već analizirali nepovoljnu demografsku strukturu naučne zajednice u Republici Srbiji, jasno je da je jedna od ključnih investicija u narednom periodu investiranje u ljude. Zbog izuzetno loše trenutne situacije, razvoj ljudskih resursa u nauci se mora kretati u nekoliko pravaca. Prvi pravac je program povratka istraživača iz dijaspore kroz složen projekat kraćih i dužih boravaka, zajedničkih projekata i umrežavanje istraživača. Drugi pravac je rana identifikacija i rad sa talentovanim mladim istraživačima a treći, dugoročni pravac je kroz promociju nauke među najmlađom i najširom populacijom. Ova treća mera obezbeđuje ne samo veću javnu podršku naučnoj zajednici Republike Srbije, već je i najuspešniji način motivisanja dece za učenje i bavljenje naukom.

5.3.2.1. Program ljudskih resursa (program povratka srpskih istraživača iz dijaspore)

Jedan od glavnih uzroka loše demografske strukture naučne zajednice je značajan odliv mozgova tokom devedesetih godina koji je usporen ali do danas nije zaustavljen. Veliki deo ljudi koji su otišli je visokoobrazovan i naučni kadar. Ovo je stvorilo veliku bazu naših istraživača u dijaspori sa kojima treba uspostaviti jače kontakte kroz konkretne projekte. Jedan od projekata je povratak istraživača na određeni period za vreme kojeg su im obezbeđeni uslovi za rad, sredstva, neophodna oprema i povoljni uslovi stanovanja. Takođe, predviđeno je i umrežavanje istraživača u Republici Srbiji sa kolegama u dijaspori, posete eminentnih srpskih istraživača kao i podsticaji za istraživače u dijaspori da osnuju preduzeća u Republici Srbiji.

5.3.2.2. Istraživačka stanica „Petnica”

Istraživačka stanica „Petnica“ je jedinstvena ustanova kroz koju je u 26 godina dugoj istoriji prošlo oko 14.000 mladih ljudi, od kojih je veliki broj danas nosilac naučnih istraživanja u Republici Srbiji. U naredne tri godine, planiran je dovršetak radova na proširenju kapaciteta „Petnice“, kako smeštajnih, tako i prostora za nove savremene laboratorije za rad polaznika.

5.3.2.3. Kampus Matematičke gimnazije

Matematička gimnazija u Beogradu je specijalizovana srednjoškolska obrazovna ustanova koja posebnim kriterijumima selekcije upisuje najtalentovanije mlade matematičare i one zainteresovane za prirodne nauke iz čitave Republike Srbije. Zbog nedostatka smeštaja i uslova u đačkim domovima u Beogradu, mnogi talentovani đaci iz Republike Srbije nemaju mogućnost da se obrazuju u ovoj ustanovi. Iz tog razloga, planirana je izgradnja kampusa za đake, gde će pored smeštaja u toku školske godine, biti organizovane i pripreme đaka za međunarodna naučna takmičenja i mnoge druge aktivnosti.

5.3.2.4. Novi centar za promociju nauke u Beogradu

Jedan od ključnih projekata inicijative za izgradnju nove naučne infrastrukture je formiranje centra za promociju nauke u Beogradu. Glavni grad Republike Srbije je jedna od poslednjih prestonica Evrope koja svojim mladim građanima ne može svakodnevno da ponudi zanimljiv a edukativan sadržaj. Velika popularnost Festivala nauke pokazuje da interesovanje za ovakvim sadržajem postoji. Iz tog razloga, planirana je izgradnja modernog, interaktivnog centra gde će se deca, učenici, ali i njihovi roditelji i nastavnici, upoznati sa aktuelnim temama u domenu nauke. Centar će imati aktivnosti širom Republike Srbije.

5.3.3. Razvoj centara izvrsnosti i akademskih istraživačkih centara (oko 60 miliona evra)

Radi uspostavljanja jačih veza među naučnoistraživačkim organizacijama u Republici Srbiji i uspostavljanja kapaciteta za zajednički nastup prema Evropskoj uniji i drugim izvorima finansiranja naučnih projekata, planirano je formiranje centara izvrsnosti u prioritetnim domenima. Zavisno od prirode oblasti o kojoj se radi, i postojećih kapaciteta, formiranje ovih centara zahtevaće kombinaciju izgradnje novih objekata i umrežavanja postojećih.

Energija i zaštita životne sredine (Nacionalni institut energetike i nacionalne laboratorije za kvalitet vode, zemljišta i vazduha).

Novi materijali i nanonauke (Nacionalna laboratorija za fiziku, materijale i nanotehnologiju).

Poljoprivreda i hrana (Mreža instituta i fakulteta koji se bave istraživanjima u domenu poljoprivrede).

Biomedicina (Projekat izgradnje kampusa za biomedicinska istraživanja i biotehnološke kompanije na lokaciji Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu).

5.3.4. Razvoj infrastrukture u domenu tehnike i informacionih i komunikacionih tehnologija (od 50 do 80 miliona evra)

Kao jedan od definisanih naučnih prioriteta Republike Srbije, razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija zahteva razvoj infrastrukture i novih kadrova u ovom domenu. Ovo nije važno samo za oblast IKT, već i za razvoj drugih naučnih disciplina koje zahtevaju kompleksne proračune i modelovanje kompleksnih sistema. Uspešan razvoj kadrova u informacionim i komunikacionim tehnologijama je i jedan od najboljih načina za privlačenje tehnoloških firmi iz celog sveta da svoje razvojne kapacitete premeste u Republiku Srbiju.

5.3.4.1. Kampus za fakultete u domenu IKT nauka Univerziteta u Beogradu

Trenutno stanje infrastrukture tehničkih fakulteta Univerziteta u Beogradu je neadekvatno. Ovi fakulteti, na kojima se obrazuje jak inženjerski kadar, nemaju dovoljno prostora a zgrade u kojima se trenutno nalaze su u jako lošem stanju. Predviđeno je rešavanje ovog problema izgradnjom novog kampusa gde će biti objedinjeni svi fakulteti Beogradskog univerziteta koji se bave ovom tematikom kao i Fizički fakultet i Fakultet organizacionih nauka. Ovakvo umrežavanje omogućiće efikasniju nastavu, kao i lakše povezivanje u naučnoistraživačke projekte.

5.3.4.2. Infrastruktura za superkompjuting inicijativu „Plavi Dunav”

Jedan od kapaciteta koji je neophodan istraživačima u Republici Srbiji za proučavanje raznih kompleksnih fenomena je mogućnost vršenja proračuna na jakim procesorima. Iz tog razloga pokrenuta je superkompjuting inicijativa „Plavi Dunavˮ u okviru koje je predviđena mreža procesora u svim univerzitetskim centrima u Republici Srbiji. Kao deo ove inicijative, Republika Srbija se učlanila u Evropsko partnerstvo za superkompjuting u novembru 2008. godine. Jačanje infrastrukture u ovom domenu omogućiće realizaciju kompleksnih istraživanja u domenu klimatskih promena, bioinformatike, sinteze novih materijala, fizike i mnogim drugim. Kao komunikaciona osnova za „Plavi Dunavˮ koristiće se Akademska naučno-istraživačka i obrazovna mreža Srbije, čiji kapaciteti će biti prošireni za potrebe ove inicijative.

5.3.5.Stvaranje ekonomije zasnovane na znanju kroz izgradnju naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu (oko 30 miliona evra)

Jedan od ključnih elemenata ove strategije je diversifikacija izvora finansiranja naučnih projekata kroz jačanje saradnje sa privredom. Da bi ova opšteprihvaćena ideja bila pretočena u realnost, neophodno je jačanje kapaciteta naučne zajednice za realizaciju rezultata primenjenih istraživanja. Stvaranje naučnotehnoloških parkova koji su u tesnoj vezi sa univerzitetom i ostatkom naučne zajednice otvara mogućnost formiranja privrednih društava zasnovanih na inovacijama proizišlim iz naučnih istraživanja i daje infrastrukturnu podršku za ostvarivanje zajedničkih projekata naučnika i zainteresovanih preduzeća.

5.3.6. Bazični infrastrukturni projekti (oko 80 miliona evra)

5.3.6.1 Stambene zgrade za istraživače u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu

U okviru rešavanja problema odliva mozgova i jačanja ljudskih resursa naše naučne zajednice, ključni projekat je izgradnja stambenih zgrada namenjenih istraživačima. Ovaj projekat je već započeo i uspešno su završene dve od sedam stambenih jedinica u Beogradu i nekoliko u Nišu i Novom Sadu. Zbog nedostatka sredstava dinamika realizacije projekta je prvo usporena a zatim sasvim zaustavljena. Predviđen je završetak radova na preostalih pet zgrada u Beogradu, izgradnja stambenih jedinica u Kragujevcu i još stambenih jedinica u Novom Sadu i Nišu. Deo stanova biće dat u zakup po nekomercijalnim uslovima istraživačima na početku svojih karijera, dok će deo stanova naučnici moći da otkupe, po ceni izgradnje pod veoma povoljnim uslovima.

5.3.6.2. Infrastruktura za Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj

MNTR se trenutno nalazi na četiri različite lokacije u gradu. Pored toga što ova situacija otežava efikasnost rada MNTR, predstavlja problem i za istraživače koji moraju po nekoliko lokacija da promene kako bi uspešno obavili neku administrativnu obavezu. Ministarstvu je dodeljena zgrada na uglu Krunske ulice i Svetozara Markovića koja ima dovoljno kapaciteta da primi sve sektore i službe MNTR ali se ova zgrada nalazi u jako lošem stanju. Sanacija problema i adaptacija zgrade tako da ona postane ne samo radno mesto zaposlenih u MNTR već i centar za okupljanje naučne zajednice i organizaciju brojnih aktivnosti, jedan je od projekata koji će se realizovati u naredne tri godine.

Implementaciju Strategije prati Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, i drugim nadležnim ministarstvima, Nacionalnim savetom za nauku i tehnološki razvoj, Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje, SANU, drugim savetodavnim telima, predstavnicima domaćih i inostranih kompanija.

Instrumenti implementacije

Posebno treba definisati i planirati realizaciju sledećih programa:

Integralni programi istraživanja i razvoja, koji omogućavaju ciljno objedinjavanje na dugoročnoj bazi, osnovnih, primenjenih i razvojnih istraživanja u cilju rešavanja aktuelnih i dugoročnih razvojnih problema Srbije u skladu sa njenim razvojnim prioritetima. Treba stvarati uslove za kvalitetna osnovna istraživanja koja su usmerena ka stvaranju znanja neophodnih u primenjenim istraživanjima, čije rezultate treba u što većoj meri primenjivati u razvoju originalnih i inovativnih tehnoloških rešenja i proizvoda. Integralni programi istraživanja i razvoja finansiraju se i sprovode po posebnom planu realizacije. Najveći deo osnovnih i primenjenih istraživanja treba da se finansiraju u okviru integralnih programa istraživanja i razvoja.

Javne pozive za prijavu projekata iz osnovnih i primenjenih istraživanja treba objavljivati svake godine, i to najvećim delom u okviru integralnih programa istraživanja i razvoja. Prijavljeni projekti treba da prođu jasnu i transparentnu proceduru ocenjivanja, primenom uobičajenih međunarodnih kriterijuma i angažovanjem nezavisnih recenzenata iz zemlje i inostranstva.

Za svaku godinu, na predlog Nacionalnog saveta, MNTR utvrđuje u delu budžeta Republike namenjenom naučnim istraživanjima koji će biti udeo osnovnih i primenjenih istraživanja, kao i integralnih programa istraživanja i razvoja, uz poštovanje prethodno preuzetih obaveza.

Program tehnološkog razvoja, koji treba da omogući razvoj novih tehnologija, razvoj industrijskih proizvoda i unapređenje proizvodnih i poslovnih procesa. Preduslov za to je striktna selekcija tehnoloških projekata, koji se finansiraju u skladu sa strateškim prioritetima.

Program za podsticaj razvoja inovacija, koji treba da omogući finansiranje inovacionih projekata u NIO i industriji, osnivanje, razvoj i rad inovacionih centara, pomoć u komercijalizaciji proizvoda i zaštiti intelektualne svojine.

Program za transfer znanja i tehnologija, koji treba da omogući osnivanje, razvoj i rad centara za transfer tehnologija i njihovo umrežavanje, organizaciju kurseva obuke za primenu novih tehnologija, podsticaje za izradu studija izvodljivosti uvođenja novih tehnologija u našu industriju (u saradnji sa Fondom za inovacionu delatnost, bankama i Fondom za razvoj Republike Srbije).

Program za osnivanje fondova rizičnog kapitala, koji treba da podstakne osnivanje privatnih fondova rizičnog kapitala i jednog državnog fonda rizičnog kapitala: Fond za inovacionu delatnost (4.11).

Pored programa, neophodno je donošenje novih zakona, ili dopuna postojećih koji regulišu naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, visoko obrazovanje, osnivanje i rad privrednih društava, poreski sistem i dr.

Vlada treba da usvoji poseban Akcioni plan koji treba da definiše plan realizacije ovih programa i da identifikuje njihove nosioce.

Merila uspeha (početna lista)

Ciljno definisani i primenljivi naučnoistraživački programi.

Primena rezultata istraživanja.

Unapređenje visokog obrazovanja.

Poboljšanje efikasnosti alokacije i upotrebe svih naučnoistraživačkih i razvojnih resursa.

Efikasnije raspodela sredstava za nauku.

Unapređene i primenjene tehnologije kao rezultat sopstvenog razvoja.

Razvijen nacionalni inovacioni sistem koji obezbeđuje međunarodnu konkurentnost privrede Srbije.

Razvoj malih i srednjih preduzeća zasnovanih na inovacijama.

7. Akcioni plan

Vlada će doneti Akcioni plan za sprovođenje ove strategije u roku od 90 dana od dana donošenja Strategije.

8. Završna odredba

Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 Broj: 660-1122/2010-2

U Beogradu, 25. februara 2010. godine

V L A D A

PREDSEDNIKdr Mirko Cvetković

———————–Grafik 1.1. Budzetska izdvajanja za nauku

(u milionima evra bez NIP-a) (Izvor: Zakoni o budzetu RS)

Grafik 1.2. Budzetska ulaganja u nauku (u procentima BDP-a)

(Izvor: Zakoni o budzetu RS)

Grafik 1.3: Ukupna izdvajanja za nauku u procentima BDP-a (2007. godine)

(Izvor: OECD Science, Technology and Industry: Scoreboard 2007)

Grafik 1.5 Distribucija budzeta za nauku po sektorima

(u procentima ukupnog budzeta u 2009. godini) (Izvor: MNTR)

Grafik 1.8 Broj istraživača prema starosti i polu (Izvor: MNTR)

Grafik 1.9 Broj istraživača prema polu i oblasti osnovnih istraživanja

(Izvor: MNTR)

Grafik 1.10 Broj istraživača prema polu i oblasti tehnološkog razvoja

(Izvor: MNTR)

Grafik 1.11 Struktura prijava patenata domaćih podnosioca (izvor: Zavod za zaštitu intelektualne svojine)

Šema: Primer nacionalnog inovacionog sistema

KROZ PARTNERSTVA KA

NACIONALNOM INOVACIONOM SISTEMU

NAUČNI SISTEM SRBIJE

Instituti i fakulteti

DRUŠTVO

PRIVREDA

DRUGA MINISTARSTVA (kultura, ekonomija, poljoprivreda, energetika, infrastruktura, zdravlje, odbrana, zaštita životne sredine, omladina i sport…)

MEĐUNARODNE NAUČNE INSTITUCIJE

MINISTARSTVO PROSVETE

NAUČNA DIJASPORA

Grafik 4.1: Broj zaposlenih i broj istraživača u naučnim institutima u Republici Srbiji (Izvor: Centar za istraživanje razvoja nauke i tehnologije)

razvoja nauke i tehnologije

[pic]

[pic]