Na osnovu člana 17. stav 1. i člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS” br, 55/05, 71/05- ispravka i 101/07),
Vlada donosi
STRATEGIJU
POVEĆANJA IZVOZA REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD OD 2008. DO 2011. GODINE
Globalizacija svetske privrede, intenzivirana od 80-tih godina prošlog veka, nameće potrebu svim zemljama za veće uključenje u svetske tokove, tj. u razmenu roba, usluga, rada i kapitala. Prilagođavanje izazovima globalizacije važan je zadatak svih država kako bi se mogao ostvariti osnovni ekonomski cilj – rast životnog standarda svih građana.
U takvim okolnostima, povećanje izvoza je jedan od najbitnijih uslova za povećanje privredne aktivnosti neke zemlje. Ova konstatacija je posebno značajna kada je u pitanju mala zemlja, sa relativno skromnim resursima. U takvoj zemlji, koja se još nalazi u tokovima procesa globalizacije, nameće se potreba za povećanjem izvoza zbog najmanje dva razloga:
Na domaćem tržištu ne može se obezbediti ekonomija obima, a time i jedan od najbitnijih uslova za jačanje konkurentske pozicije domaćih preduzeća u svetu;
Nedostatak osnovnih proizvodnih inputa kao i neophodnost zadovoljavanja potreba svih građana, kroz kupovinu robe i usluga, neminovno dovode do rasta uvoza, čime se povećava potreba i za većim izvozom kako bi se spoljnotrgovinski sektor održao u ravnoteži.
Republika Srbija je spada u grupu relativno malih zemalja sa skromnim resursima. Stoga je jasno da bez rasta izvoza Republika Srbija ne može ostvariti svoje osnovne ekonomske ciljeve. Imajući to u vidu, glavni zadatak ekonomske politike u narednom periodu je povećanje izvoza kako bi se:
Povećala proizvodnja, a time i zaposlenost i životni standard građana;
Obezbedila makroekonomska stabilnost, kroz smanjivanje osetljivosti privrednog rasta od veličine priliva kapitala (rizik smanjivanja deficita tekućeg bilansa na pad kursa dinara, rast inflacije i pad proizvodnje);
Omogućilo uredno servisiranje spoljnog duga.
Svetska trgovina u poslednjih pet godina beleži viši rast od rasta svetske privrede, što je nastavak trenda prisutnog od druge polovine XX veka.
[pic]
Izvor: World Economic Outlook, oktobar 2007. godine
Kada se sagleda obim spoljne trgovine izražen u dolarima, uočava se znatno veći godišnji rast kao posledica rasta svetskih cena i promene deviznih kurseva.
[pic]
Izvor: World Economic Outlook, oktobar 2007. godine
U strukturi svetske privrede dominiraju energenti, putnički automobili i informaciono-telekomunikaciona (IT) oprema.
T1 – Dvadeset najznačajnijih proizvoda u strukturi svetske trgovine prema SMTK klasifikaciji, u mlrd USD
[pic]
Izvor: UNCTAD, Handbook of Statistics 2006-07
Važno je primetiti da je u svetskoj trgovini prisutna velika koncentracija, kako proizvodna tako i geografska. Prvih 20 proizvoda (od ukupno 262) prema Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji (SMTK, na trećem nivou) učestvuje u ukupnoj trgovini sa 45,9%. Ovakva činjenica ukazuje da u izvozu dominiraju zemlje koje:
1) imaju značajne energetske resurse (sirova nafta, prirodan gas) i
2) zemlje u kojima su razvijene automobilska, elektronska i farmaceutska industrija i sektor informacionih tehnologija.
[pic]
Izvor: UNCTAD, Handbook of Statistics 2006-07
Koncentracija izvoza prema zemljama izraženija je nego što je koncentracija prema proizvodima. Deset najvećih izvoznika dominira u strukturi ukupnog svetskog izvoza sa 52,4%, a najveći svetski izvoznici su najrazvijenije zemlje sveta.
Kretanja u svetskoj trgovini u periodu 2000-2005. godina, pored rasta ukupne trgovine, karakteriše značajan rast izvoza zemalja u razvoju i tranzicionih zemalja.
[pic]
Izvor: UNCTAD, Handbook of Statistics 2006-07
U kontekstu rasta izvoza tranzicionih zemalja važno je primetiti da je on uglavnom vođen rastom izvoza Sektora 7 po SMTK, odnosno rastom izvoza mašina i transportnih uređaja.
[pic]
Izvor: UNCTAD, Handbook of Statistics 2006-07
Rast izvoza mašina i transportnih uređaja kod svih uspešnih tranzicionih zemlja je veoma visok i brži je u odnosu na rast izvoza kod drugih sektora, čime je njegovo učešće u ukupnom izvozu znatno povećano, a kod nekih zemalja dostiže iznos od preko 50% (Mađarska – 58,8%, Češka 50,2%).
Jedno od osnovnih obeležja makroekonomskih kretanja u Republici Srbiji nakon 2000. godine je visok spoljnotrgovinski deficit, odnosno deficit tekućeg dela platnog bilansa.
T2 – Kretanja u spoljnom sektoru u periodu 2001-2007. godina, u mil. dolara
[pic]Napomena: U 2006. i 2007. godini uključena je spoljnotrgovinska razmena sa Crnom Gorom
Izvor: Republički zavod za statistiku i Narodna banaka Srbije
Tokom celog perioda beleži se visoko učešće spoljnotrgovinkog deficita i deficita tekućih transakcija u bruto domaćem proizvodu (BDP). U 2007. godini zabeleženi su rekordno visoki deficiti koji prete da naruše makroekonomsku stabilnost i izazovu platnobilansu, odnosno valutnu krizu.
Visoki spoljni debalansi prateća su pojava u tranziciji i prisutni su kod skoro svih zemalja u tranziciji, uglavnom kao posledica strukturnih promena, značajnog priliva kapitala i približavanja ka razvijenim zemljama EU.
T3 – Uporedni prikaz kretanja spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa u tranzicionim zemljama u 2006. godini (% BDP)
Spoljnotrgovinski deficit Deficit tekućeg računa Albanija -22,6 -7,4 Bosna i Hercegovina -47,2 -12,8 Bugarska -22,2 -15,9 Estonija -16,7 -14,9 Letonija -26,3 -21,1 Litvanija -13,7 -9,4 Mađarska -0,5 -5,8 Makedonija -21,3 -0,4 Poljska -1,5 -2,3 Rumunija -12,1 -11,3 Slovačka -6,2 -7,0 Slovenija -3,9 -2,5 Srbija -21,3 -12,3 Hrvatska -25,9 -8,1 Crna Gora -53,2 -29,1 Češka 1,2 -4,2
Izvor: EBRD, MMF, RZS i NBS
Ipak, u okviru ove grupe zemalja postoji značajna razlika s obzirom na uspešnost tranzicionog procesa i konsolidovanja i razvoja realnog sektora. Drugim rečima, zemlje koje su na relativno uspešan način završile tranzicioni proces i koje su u razumnom roku uspele da ojačaju privredu i povećaju izvoz (Mađarska, Poljska, Slovenija, Češka) uspele se da povrate ravnotežu u srednjem roku.
U odnosu na uspešne tranzicione zemlje, a naročito na zemlje članice EU, privreda Srbije, koja se još uvek nalazi u procesu tranzicije, nije dovoljno konkurentna, što za posledicu ima nedovoljan nivo investicija, nizak stepen privredne aktivnosti merene visinom BDP po stanovniku (iako se u poslednjih nekoliko godina beleže relativno visoke stope rasta) i nizak nivo izvoza po glavi stanovnika. Ukoliko kao pokazatelj konkurentnosti prihvatimo izvoz po stanovniku uočavamo da Republika Srbija, uprkos visokim stopama rasta izvoza, značajno zaostaje za naprednim tranzicionim zemljama, ali i zemljama iz regiona.
[pic]
Izvor: Kalkulacije na bazi podataka nacionalnih statističkih zavoda
Uočava se da su zemlje koje su uspele da osnaže izvozni sektor i obezbede visok izvoz najbrže prošle kroz tranzicioni proces i u velikoj meri uspele da se približe najrazvijenijim zemljama EU.
Pored niske konkurentnosti, srpski izvoz se karakteriše i nepovoljnom sektorskom i geografskom strukturom. Prema sektorskoj strukturi, dominiraju proizvodi niže faze prerade, uglavnom sirovine i poluproizvodi.
[pic]
Izvor: Republički zavod za statistiku
Intermedijarni proizvodi čine više od 50% ukupnog izvoza, a ukoliko se tome doda i izvoz energije i ostalih dobara (uglavnom poljoprivrednih proizvoda) može se konstatovati da je sektorska struktura srpskog izvoza nepovoljna. Nepovoljna struktura izvoza predstavlja rizik za ostvarenje izvoznih kretanja u narednom periodu usled potencijalnih pogoršanja odnosa razmene.
Uzrok nepovoljne strukture izvoza je pre svega loša sektorska struktura prerađivačke industrije u kojoj dominiraju sektori sa nižom dodatom vrednošću (oko 70% proizvodnje prerađivačke industrije čine intermedijarni proizvodi). Dakle, uporedo sa promenom strukture izvoza, potrebno je podići izvozni potencijal prerađivačke industrije i povećati stepen finalizacije proizvoda.
Posmatrano po sektorima, najveći doprinos rastu izvoza u periodu 2003-2007. godina imaju sektori osnovnih metala, prehrambena industrija i industrija pića. Ova dva sektora doprineli su ukupnom rastu od 164,8% sa blizu 75 procentnih poena (Tabela 4). Pored pomenuta dva sektora, najveće učešće u strukturi izvoza imaju hemijska industrija i industrija gume, zatim tekstilna i metalska industrija.
T4 – Izvoz 2003-2007. godina prema proizvodnom principu, u mln evra i %
[pic]
Izvor: Republički zavod za statistiku
Kada je u pitanju geografska struktura srpskog izvoza, čak 88,2% izvoza otišlo je na tržište Evropske unije i u zemlje CEFTA. Prema podacima za 2006. godinu, oko 90% srpskog suficita otpada na samo tri zemlje (Grafikon 3), dok se kod određenih zemalja kao što su Rusija i Kina beleže vrlo visoki deficiti praćeni niskim učešćem srpskog izvoza na ta tržišta.
[pic]
Izvor: Republički zavod za statistiku
Zaključak je da uprkos visokim stopama rasta od preko 25% godišnje u periodu 2001-2007. godina, srpski izvoz nije na nivou koji može obezbediti održivost kretanja u spoljnom sektoru, pa je neophodno preduzeti značajne mere kojima bi se mogao obezbediti još dinamičniji rast izvoza. Ključni izazov u narednom periodu biće povećanje stepena finalizacije proizvoda i geografska diversifikacija izvoznog programa.
Republika Srbija je u 2007. godini plasirala 88,2% svog izvoza na tržište Evropske unije i u zemlje članice CEFTA. Od toga, gotovo polovina izvoza u Evropsku uniju usmerena je na tri zemlje: Italiju, Nemačku i Sloveniju. Sa druge strane, 90% od izvoza u zemlje CEFTA otpada na izvoz u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju. Ovakva visoka koncentracija srpskog izvoza na svega nekoliko zemalja može da ima negativne posledice na dalji rast izvoza. Stoga je jedan od osnovnih zadataka spoljnotrgovinske politike u narednom periodu usmeravanje preduzeća na nova tržišta i to:
Ulazak srpskih preduzeća na nova tržišta biće ostvaren u dva pravca, a u skladu sa trećim ciljem Strategije da se ostvari optimalna geografska diversifikacija izvoza osvajanjem novih tržišta:
Tržišta sa velikim potencijalom rasta i/ili velike kupovne moći i/ili
Tržišta koja su bila tradicionalni partneri bivše SFRJ, odnosno zemlje sa kojima je Srbija u okviru bivše SFRJ imala izuzetno razvijenu spoljnotrgovinsku saradnju
Prema potencijalu rasta, tj. privrednom rastu, sva tržišta možemo podeliti na brzorastuća (preko 5,5% prosečan rast BDP-a od 2000-2008. godine), umerenorastuća (od 3-5,5%) i spororastuća (ispod 3%). Sa druge strane, prema veličini tržišta možemo podeliti na velika (BDP u 2006. godini preko 330 milijardi dolara), srednja (BDP između 45 i 330 milijardi dolara) i mala (BDP ispod 45 milijardi dolara). Klasifikacija izvoznih tržišta prema ova dva kriterijuma data je na slici 1.
S1. Klasifikacija izvoznih tržišta prema veličini i rastu
[pic]
Izvor: Republički zavod za statistiku, MMF
Uzimajući u obzir prosečne stope rasta zemalja od 2000-2008. godine, kao i tradiciju spoljnotrgoviinske razmene sa Republikom Srbijom 1987. godine, možemo identifikovati nekoliko potencijalnih novih tržišta za srpske proizvode.
T5 – Potencijalna (tradicionalna) tržišta
[pic]
* Tradicija je merena preko spoljnotrgovinske razmene 1987. godine
Ukoliko razmena zauzima 1-10. mesto ocena je VRLO VISOKA TRADICIJA
Ukoliko razmena zauzima 10-20. mesto ocena je VISOKA TRADICIJA
Ukoliko razmena zauzima 20-30. mesto ocena je RELATIVNO VISOKA TRADICIJA
Na osnovu prethodne analize i anketa izvoznika o potencijalnim tržištima, možemo izdvojiti četiri ključna izvozna tržišta za Srbiju. To su:
Evropska unija;
CEFTA;
Zajednica Nezavisnih Država (ZND);
Bliski i Srednji Istok i Severna Afrika (BSISA)
Specifični ciljevi Strategije povećanja izvoza u periodu 2008-2011. godina za ova tržišta su sledeći:
Održati visoke stope rasta izvoza na tržištima Evropske Unije i CEFTA od 20-25% prosečno godišnje ;
Ostvariti stope rasta izvoza u region ZND od 30% prosečno godišnje do 2011. godine
Ostvariti stope rasta izvoza u region BSISA od 40% prosečno godišnje do 2011. godine
4.1 Evropska unija
Evropska unija je tradicionalno najznačajnije srpsko izvozno tržište. U 2007. godini na ovo tržište je izvezeno 56% ukupnog izvoza, što je pad u odnosu na 2006. godinu kada je izvoz u Evropsku uniju iznosio 57,4%. Sa tržištem od 497,2 miliona stanovnika i neponderisanom stopom rasta u periodu 2000-2007. godina od 3,9% (što je nešto ispod prosečnog rasta svetske privrede od 4,4%) i pozitivnim izgledima u pogledu daljeg rasta (naročito novih članca), EU će i u budućnosti predstavljati ključno izvozno tržište za srpske proizvode. To potvrđuje i činjenica da blizu trećine srpskih izvoznika planira u narednom periodu povećanje izvoza u EU.
T6 – Spoljnotrgovinska razmena Republike Srbije sa EU, u mln evra
[pic]
Izvor: Republički zavod za statistiku
Tržište EU je za izvoznike iz Republike Srbije značajno zbog povoljnog tretmana koji omogućava izvoz velikog broja proizvoda bez carine, uključujući i veliki broj proizvoda koji se izvoze pod preferencijalnim statusom. Potpisivanjem i primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, svi naši proizvodi će biti oslobođeni carine prema zemljama EU.
Prema učešću u ukupnom izvozu Republike Srbije od 32,2% tržište CEFTA je drugo po značaju. Ovo tržište je značajno za privredu Republike Srbije zbog činjenice da na ovom tržištu Srbija ostvaruje kontinuirani suficit, koji je u 2007. godini iznosio 978,9 miliona evra, što je rast od 40,7% u odnosu na prethodnu godinu. Rast izvoza na ovo tržište u 2007. godini je značajno viši od rasta ukupnog izvoza (33,4% naspram 26,1%). Sa druge strane, uvoz je rasto 27,6% u prošloj godini, što je na nivou rasta ukupnog uvoza. Oko 22% srpskih izvoznika planira u narednom periodu da poveća izvoz u CEFTA region.
T7 – Spoljnotrgovinska razmena Srbije za zemljama članicama CEFTA, u mln evra
[pic]
Izvor: Republički zavod za statistiku
Potencijali tržišta zemalja koje su članice CEFTA su značajni:
U periodu 2000-2007. godina ostvarene su visoke stope rasta BDP od 4,7% prosečno godišnje;
Jasne su perspektive u pogledu daljeg rasta kao posledice napretka u evropskim integracijama;
Tržište CEFTA čini 17,5 miliona stanovnika, a njegove dodatne prednosti su blizina i poznavanje poslovne kulture i preferencija potrošača
Mogućnost oslobađanja od carina za izvoz proizvoda za čiju proizvodnju je korišćeno 70% sirovina iz CEFTA regiona ili EU
Zajednica Nezavisnih Država (ZND) je veoma značajno potencijalno tržište za Republiku Srbiju. To potvrđuje i veliki interes srpskih firmi, pre svega za rusko i ukrajinsko tržište (oko 20% preduzeća planira da poveća izvoz u ove dve zemlje u nerednom periodu). Učešće izvoza na ova tržišta u ukupnom izvozu iznosi 7,0% u 2007. godini, ali je rast izvoza na ova tržišta manji u odnosu na rast ukupnog izvoza (23,8% naspram 26,1%). U spoljnotrgovinskoj razmeni sa ovim zemljama, Republika Srbija ostvaruje visok deficit od 1.681,4 miliona evra, što čini trećinu ukupno ostvarenog spoljnotrgovinskog deficita, a to je direktna posledica uvoza energenata iz ovog regiona, prvenstveno iz Rusije.
T8 – Spoljnotrgovinska razmena Srbije za zemljama ZND, u mln evra
[pic]
Izvor: Republički zavod za statistiku
Potencijal tržišta zemalja Zajednice Nezavisnih Država je veliki:
Rast BDP u periodu 2000-2007. godina je iznosio 9,1% prosečno godišnje, sa velikim izgledima za nastavak tako visokog rasta i u narednom periodu;
Ukupan broj stanovnika na ovom tržištu je 273,7 miliona;
Republika Srbija tradicionalno ima dobre političke i ekonomske odnose sa ovim zemljama (kroz saradnju sa bivšim SSSR);
Potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, a u toku su pregovori za potpisivanje SST sa Belorusijom;
Struktura srpskog izvoza je takva da bi mogla da bude konkurentna na ovim tržištima u pojedinim segmentima;
Ključne zemlje iz regiona: Rusija, Ukrajina, Belorusija i Kazakstan.
Region Bliskog i Srednjeg Istoka i Severne Afrike (BSISA) imao je značajno učešće u spoljnotrgovinskoj razmene u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka. U 2007. godini učešće srpskog izvoza u ovaj region je iznosilo 1,8%, ali uz snažan rast od 40,4% koji znatno prevazilazi ukupan rast izvoza.
T9 – Spoljnotrgovinska razmena Republike Srbije za zemljama BSISA, u mln evra
[pic]
Izvor: Republički zavod za statistiku
Potencijali ovih tržišta su:
Rast BDP u periodu 2000-2007. godina je iznosio 5,7% prosečno godišnje, sa velikim izgledima za nastavak tako visokog rasta i u narednom periodu;
Ukupan broj stanovnika na ovom tržištu je 388,2 miliona;
Republika Srbija tradicionalno ima dobre političke i ekonomske odnose sa određenim zemljama ovog regiona;
Struktura srpskog izvoza je takva da bi mogla da bude konkurentna na ovim tržištima u pojedinim segmentima;
Ključne zemlje iz regiona su: Turska, Egipat, Izrael, Iran, Libija i Jordan.
SWOT analiza daje prikaz prednosti, slabosti, šansi i pretnji za ostvarenje visokih stopa rasta izvoza Republike Srbije. Ona omogućava prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora koji utiču na ostvarenje opredeljenja i uspostavlja ravnotežu između internih sposobnosti i eksternih mogućnosti.
S2. SWOT analiza za ostvarenje visokih stopa rasta izvoza Republike Srbije
Prednosti:Jaka sirovinska osnova kod određenih grupa proizvoda (osnovni metali, gvožđe i čelik, drvo, prehrambena industija)Geografski položaj (Koridor VII i X)Visok privredni rast od 2000. godinePotencijali za razvoj ljudskog kapitalaDinamičan MSP sektor Nedostaci:Nedovoljan broj krupnih privrednih sistema koji obezbeđuju veliki izvozSlab imidž Srbije u svetuNedovoljne investicije u izvozni sektorNepovoljna struktura izvoza – visoko učešće proizvoda niže faze preradeVisoki troškovi finansiranja izvoznih poslovaVisok politički rizik zemljeZaostajanje za uspešnim tranzicionim zemljama Šanse:Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom FederacijomCEFTA sporazumTradicionalno dobri odnosi sa tržištima bivše SFRJRast svetske privrede, naročito zemalja regiona Opasnosti:Moguće usporavanja svetske privrede (SAD i EU)Jačanje konkurencije iz okruženjaZaostajanje u evropskim integracijamaPolitička nestabilnostKašnjenje za velikim nacionalnim infrastrukturnim projektimaPogoršanje odnosa razmene
Osnovni ciljevi Strategije povećanja izvoza u periodu 2008-2011. godina su:
Rast izvoza robe i usluga od 25% prosečno godišnje do 2011. godine;
Promena strukture izvoza od dominacije proizvoda niže faze prerade ka dominaciji proizvoda više faze prerade (veće učešće izvoza proizvoda sa višom dodatom vrednošću) – povećano učešće kapitalnih i potrošnih dobara u ukupnom izvozu sa 43,2% u 2007. godini na 65% u 2011. godini;
Optimalna geografska diversifikacija izvoza osvajanjem novih tržišta;
Povećan broj preduzeća koja izvoze preko 10 miliona evra godišnje sa 66 u 2007. godini na 120 do 2011. godine.
Prema projekciji makroekonomskih kretanja zaključno sa 2011. godinom, uz ostvarenje ciljeva definisanih strategijom, spoljnotrgovinski deficit (saldo robne razmene) će se smanjiti sa 21,5% na 15,8% BDP, uz smanjenje deficita tekućeg računa bez donacija sa 17,5% na 12,1%, čime će se obezbediti makroekonomska stabilnost. Neophodni uslovi za ostvarenje projekcija je priliv stranih direktnih investicija od tri milijarde evra godišnje, rast BDP od oko 6,3% prosečno godišnje i rast učešća investicija u osnovna sredstva u BDP sa 21,6% (procena) u 2007. na približno 25% u 2011. godini (videti Tabelu 9.).
Osnovni principi Strategije su:
Saradnja sektora privrede i države sa jasno definisanim nadležnostima, odgovornostima i zadacima u pogledu formulisanja i primene strategije;
Formulisanje sistema podrške izvozu u skladu sa dinamikom priključenja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (očekivano 2009. godine) i Evropskoj uniji (očekivano 2014. godine);
Strategija se bazira na dva osnovna stuba:
Jačanje kapaciteta malih i srednjih preduzeća (pre svega srednjih preduzeća) za izvoz;
Uspostavljanje sistema podsticaja za priliv stranih direktnih investicija koje su izvozno orjentisane;
T10 – Osnovne projekcije kretanja u tekućem delu platnog bilansa u periodu 2008-2011. godina, u mln USD
[pic]
Izvor: Kalkulacije autora
Rešen status preduzeća sa duštvenim kapitalnom do 2009. godine Tekuće stanje i problemi: Analizom strukture izvoza uočeno je da su najveći izvoznici uglavnom privatizovana preduzeća. Na kraju 2007. godine ostalo je još oko 750 neprivatizovanih društvenih preduzeća, uključujući i jedan broj nekadašnjih velikih privrednih sistema. Privatizacijom ovih preduzeća povećaće se njihova produktivnost, a time i konkurentska pozicija na inostranim tržištima. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Završetak privatizacije preduzeća sa društvenim kapitalom Agencija za privatizaciju, MERR – Kraj 2008. godine Broj neprivatizovanih preduzeća sa društvenim kapitalom Okončan proces stečaja i lividacije neprivatizovanih preduzeća Agencija za privatizaciju, MERR, Trgovinski sud Kraj 2009. godine Broj neprivatizovanih preduzeća u procesu stečaja i likvidacije
Stvoren efikasan servis za izvoznike Tekuće stanje i problemi: Jačanje servisa za izvoznike bitan je faktor povećanja izvoza. Neke od aktivnosti na ovom polju sprovodi SIEPA. Njeni finansijski i kadrovski kapaciteti nisu dovoljni za preduzimanje svih navedenih aktivnosti. Takođe, uočeno je da ne postoji dovoljna komunikacija svih državnih institucija koje se, u okviru svojih nadležnosti, bave podrškom izvoznom sektoru. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Formiranje jedinstvenog šaltera (one-stop shop) za izvoznike SIEPA, PKS Kraj 2008. i početak 2009. Broj korisnika jedinstvenog šaltera Uspostavljanje jače komunikacije i koordinacije državnih institucija koje se bave promocijom izvoza MERR, MTU, SIEPA, – 2008-2011. godina Savetodavne usluge, edukacija izvoznika, razvoj ljudskih resursa SIEPA, PKS 2008-2011. godina Broj korisnika i broj programa obuke Analiza inostranih tržišta (rast, struktura privrede, glavni proizvodi, potencijalni partneri, poslovno okruženje, barijere, praćenje tendera) SIEPA, MERR, i ostala nadležna ministarstva i PKS 2008-2011. godina Broj izvršenih analiza, broj korisnika Formiranje baze podataka (po ugledu i u saradnji sa ITC) SIEPA, MERR, PKS 2008-2009. godina Porast izvoza u zemljama za koje je rađena anaiza Prezentacija iskustava – stvaranje mreže izvoznika SIEPA, MERR, PKS 2008-2011. godina Broj prezentacija i korisnika Logistička podrška u transferu robe i usluga ka udaljenim tržištima, Distributivni centri u inostranstvu SIEPA, MERR, MD i ostala nadležna ministarstva 2008-2011. godina Izveršene aktivnosti u cilju davanja logističke podrške, broj distributivnih centara u inostranstvu Organizovanje sajamskih promocija srpske privrede i utvrđivanje godišnje liste međunarodnih sajmova SIEPA, PKS, MTU, MPŠV, MTID 800.000.000 2008-2011. godina Broj organizovanih sajmova, broj učesnika, vrednost zaključenih poslova po učesniku, vrednost realizovanih poslova po učesniku Posebni podsticaji za promociju novih ili unapređenih proizvoda MERR, SIEPA, MPŠV, MTID 2008-2011. godina Povećanje izvoznih proizvoda kao rezultat inovacija
Stabilan devizni kurs Tekuće stanje i problemi: U periodu nakon 2001. godine ostvaren je respektabilan rast izvoza, uglavnom kao posledica privatizacije i restrukturiranja preduzeća. Nakon 2005. godine, posle održavanja cenovne konkuretnosti u 2004. i 2005. godini, ponovo dolazi do realne apresijacije, a od polovine 2006. godine i do nominalne apresijacije dinara, što nije povoljna tendencija sa stanovišta stvaranja pretpostavki za rast izvoza. U proteklom periodu došlo je do značajnog rasta produktivnosti po osnovu smanjenja zaposlenosti i tehnološke modernizacije u restrukturiranim i privatizovanim preduzećima, što je kompenzovalo jačanje domaće valute. Međutim, deo privrede, a naročito neto izvoznici, pogođen je kursom. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Izrada i primena Strategije ekonomske politike koja bi imala za cilj da očuva i unapredi cenovnu konkurentnost srpske privrede na inostranom tržištu NBS, MF, MTU, MERR i ostala nadležna ministarstva – 2008. godina Kretanje nominalnog i realnog deviznog kursa i inflacije Razvoj deviznog tržišta – jačanje osiguranja od valutnog rizika MF, NBS, PKS – 2008. godina Broj i vrednost izvršenih terminskih transakcija
Povoljni i unapređeni sistem finansiranja i osiguranja izvoza Tekuće stanje i problemi: Identifikovan je problem nedostajućih finansijskih sredstava za obrtna sredstva i nove investicije u izvozne programe kod srpskih preduzeća. U Srbiji postoje četiri institucije koje se u (delu) svojim aktivnostima bave kreditiranjem i osiguranjem izvoznika: SMECA, AOFI, Fond za razvoj i Garancijski fond. Trenutno ove institucije nemaju dovoljno sredstava za podršku izvoza. Sa druge strane, banke nisu preterano zaiteresovane da samostalno podrže izvozni sektor. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Spajanje institucija za osiguranje i finansiranje izvoza MERR – 2008. godina Broj i efikasnost rada institucija za finansiranje i osiguranje izvoza Eliminisanje preklapanja aktivnosti i obezbeđivanje koordinacije različitih agencija SIEPA, AOFI, SMECA, Garancijski fond, Fond za razvoj, MERR – 2008. godina Razdvajanje i specijalizacija funkcija Obezbeđivanje dodatnih sredstva za finansijsko jačanje institucija za finansiranje i osiguranje izvoza MF i ostala nadležna ministarstva 600.000.000 2008-2011. godina Visina kapitala agencija za kreditiranje izvoza Poboljšanje uslova finansiranja i osiguranja izvoznih poslova (rokovi, visina kamata) MERR, MF, – 2008 godina Uslovi odobravanja kredita, visina premije osiguranja Obezbeđivanje veće finansijske podrške za izvoz proizvoda sa višom dodatom vrednošću MERR, MF, Fond za razvoj 2008-2011. godina Obezbeđivanje boljih finansijskih uslova za izvoz proizvoda sa višom dodatnom vrednošću Ramatranje obavezne rezerve NBS u vezi sa odobravanjem kredita namenjenih finansiranju izvoznih poslova NBS, MF, Vlada RS – Druga polovina 2008. godine Broj odobrenih bankarskih kredita izvoznom sektoru Razvoj faktoringa i forfetinga kao instrumenata finansiranja izvoznih poslova – identifikovanje i rešavanje problema za razvoj ovih finansijskih instrumenata NBS, MF, Udruženje banaka – 2008-2009. godina Broj i vrednost faktoring i forfeting transakcija Veća kontrola rada institucija za finansiranje i osiguranje izvoza MF, MERR, Vlada – 2008-2011. godina Efikasnost rada institucija za finansiranje i osiguranje izvoza
Unapređena komunikacija sa izvoznicima Tekuće stanje i problemi: U dosadašnjoj praksi bila je izražena nedovoljna komunikacija države i privrednika. Pozitivan pomak je učinjen organizacijom Samita izvoznika, novembra 2007. godine i uključivanjem privrednika u Nacionani savet za konkurentnost. Ne postoje reprezentativna udruženja izvoznika kako bi se na jednom mestu mogli definisati problemi izvoznika i uspostavila efikasna komunikacija sa Vladom. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Održavanje redovnih godišnjih samita izvoznika Vlada, PKS 3.500.000 2008-2011. godina Broj održanih samita izvoznika Sprovođenje redovnih godišnjih anketa izvoznika Vlada, PKS, RZS 400.000 2008-2011. godina Broj sprovedeih anketa, procenat odgovora privrednika Formiranje reprezentativnih udruženja izvoznika PKS – 2008. godina Broj formiranih udruženja izvoznika, ukupan izvoz članova udruženja
Povećan broj klastera Tekuće stanje i problemi: Često preduzeća iz Republike Srbije nisu u mogućnosti da samostalno nastupe na inostranom tržištu (nedostatak finansijskih sredstava, usitnjena ponuda, nedostatak u ljudstvu). Problem bi se mogao prevazići formiranjem klastera. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Stvaranje institucionalnog okvira za razvoj klastera MERR i ostala nadležna ministarstva – 2008. godina Donošenje zakona i podzakonskih akata koji regulišu rad klastera Identifikacija modela za formiranje klastera i potencijanih klastera MERR i ostala nadležna ministarstva i PKS 2008. godina Broj analiza i broj utvrđenih potencijalnih klastera Obezbeđivanje sredstava za razvoj klastera (tehničko usklađivanje proizvoda klastera, nabavka novih tehnologija za proizvodnju, stručno osposobljavanje zaposlenih, aktivnosti pripreme, prodaje i upravljanja) SIEPA, MTU, MERR, MPOLj, PKS 1.000.000.000 2008-2011. godina Broj klastera koji koristi sredstva iz državnih fondova Izrada biznis planova i logistička podrške za klastere MERR, PKS 2008-2009. godina Broj primenjenih biznis planova Obrazovanje klaster menadžera MERR, PKS 100.000.000 2008-2011. godina Broj menadžera koji je prošao kroz obuku Razvijena ekonomska diplomatija u funkciji povećanja izvoza Tekuće stanje i problemi: Srpska diplomatija do sada nije bila u funkciji promocije interesa srpskih kompanija u inostranstvu. Ekonomska pitanja su u dosadašnjem periodu bila periferna u odnosu na politička pitanja. U narednom periodu očekuju se aktivnosti susednih država na planu redukcije uvoza iz Republike Srbije (Crna Gora, BiH). S tim u vezi, potrebno je pojačati diplomatske aktivnosti kako bi se pomoglo domaćim preduzećima da nastupe na inostranim tržištima. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Identifikovanje barijera koje domaće kompanije imaju na inostranom tržištu MERR, MSP i ostala nadležna ministarstva i PKS – 2008-2011. godine Broj identifikovanih barijera i efekasnost njihovog rešavanja Lobiranje za interese domaćih preduzeća MSP, MERR, MTU i ostala nadležna ministarstva i PKS 2008-2011. godine Broj sprovedenih aktivnosti u cilju zaštite interesa domaćih preduzeća na inostranom tržištu Jačanje uloge ekonomskog tima ambasada Srbije i koordinacija različitih institucija u inostranstvu u cilju promocije izvoza MERR, MSP 2008-2011. godine Broj dostavljenih izveštaja o kretanju na inostranim tržištima Korišćenje prostora ambasada za potrebe privrede na ključnim tržištima MSP, MERR, PKS 2008-2011. godine Broj poseta preduzeća ambasadama, broj zaključenih poslova
Povećana podrška nastupu srpskih preduzeća na novim izvoznim tržištima Tekuće stanje i problemi: Postojeći srpski izvoz nije dovoljno dobro geografski diversifikovan. Čak 90% suficita Republika Srbija ostvaruje sa samo tri zemlje: Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Analiza perspektivnih izvoznih tržišta i mogućnosti srpske privrede da odgovori na njihove potrebe MERR, SIEPA, MSP i ostala nadležna ministarstva i PKS – 2008. godina Broj izvršenih analiza i stepen zainteresovanosti privrede za korišćenje ove usluge Razvoj diplomatskih odnosa sa zemljama u razvoju MSP – 2008-2011. god. Diplomatska aktivnost Zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa potencijalnim partnerima MERR i ostala nadležna ministarstva – 2008-2011. godina Broj zaključenih sporazuma na ciljnim tržištima Rešavanje zaostalih problema sa zemljama u razvoju koji ugrožavaju jačanje međusobne trgovine MF i ostala nadležna ministarstva i NBS 2008-2011. godina Broj rešenih problema na ciljnim tržištima Veća podrške izvozu na ključna ciljna tržišta (povoljni uslovi kreditiranja i osiguranja izvoznih poslova, podrška za promotivne aktivnosti) AOFI, SMECA, SIEPA, MF 2008-2011. godina Rast izvoza na tim tržištima, broj sajmova na novim tržištima
Povećano učešće domaćih dobavljača u lancu izvoznog proizvoda Tekuće stanje i problemi: Uočeno je da postoji značajna veza između izvoza i uvoza, u smislu da su najveći izvoznici istovremeno i značajni uvoznici. Izvoz je u velikoj meri zavisan od uvoza (koeficijent elastičnosti uvoza intermedijarnih dobara od izvoza kreće se u rasponu od 0,65 do 1). Zato je teško obezbediti smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita sa sadašnjom strukturom izvoza. Jedna od mogućnosti je supstitucija uvoza razvojem mreže domaćih dobavljača. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Formiranje baze podataka postojećih i potencijalnih domaćih dobavljača MERR, SIEPA, MTU, PKS 2008. godina Formirana baza podataka domaćih dobavljača Povećavanje kontrole kvaliteta uvoznih proizvoda MF, MZ, MPŠV, MZŽS, MERR, MTU 2008. godina Smanjen uvoz proizvoda lošeg kvaliteta Smanjenje cena domaćih sirovina i poboljšanje uslova poslovanja (pre svega javnih preduzeća) Komisija za restruktur. i privatizaciju JP 2008-2011. godine Kretanje cena sirovina za metalsku, prehrambenu i drvnu industriju
Unapređeni imidž Srbije u svetu Tekuće stanje i problemi: Republika Srbija još uvek ima lošu reputaciju u svetu. Ideja je da se na sistematski način sprovode mere koje imaju za cilj promociju Republike Srbije u svetu. Ovakve mere za posledicu će imati i razvoj privredne saradnje sa inostranstvom Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Izrada i sprovođenje Strategije brendiranja Srbije MTU 2008-2009. god. Doneta Strategija brendiranja Srbije Program „Srbija u modi“. Potrebno je sinhronizovanom akcijom staviti Srbiju na mapu investitora. MTU, MERR, MSP 2008-2011. godine Broj stranih investitora
Poboljšana poreska i carinska politika u funkciji rasta izvoza Tekuće stanje i problemi: Reforme koje su nakon 2000. godine sprovedene sa ciljem da se poveća naplata fiskalnih dažbina i suzbije siva ekonomija imale su pozitivne rezultate. Međutim, razvoj privrede u prethodnom periodu ukazao je na potrebu za daljim reformama i postepenom liberalizacijom fiskalnog sistema. Rezultati analize poslovanja izvoznika u Republici Srbiji pokazuju da su neki od najvećih problema i prepreka ka bržem rastu izvoza vezani za komplikovanost i sporost carinskih i poreskih organa. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Pojednostavljenje rada poreskih i carinskih organa (izmena Cerinskog zakona i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji) MF – 2008. godina Broj procedura i potrebno vreme za obavljanje administrativnih poslova Pojednostavljenje procedura za dobijanje rešenja za uvoz po osnovu odobrenih carinskih kontingenata MF – 2008. godina Broj izdatih rešenja Ublažavanje kriterijuma za sticanje statusa pretežnog izvoznika na 50% i razmatranje njegovog daljeg smanjivanja MF, Poreska uprava – 1. januar 2009. godine Smanjen cenzus Nastavak politike smanjenja direktnih (porez na zarade i dobit, doprinosi), a povećanja indirektnih poreza (PDV, akcize) MF – 1. januar 2009. godine Visina poreskih stopa Unapređenje portala (internet sajta) Uprave carina Uprava carina Kraj 2008. godine Broj korisnika portala Stvaranje uslova da se omogući elektronsko popunjavanje, obrada i provera carinskih deklaracija i pratećih dokumenata MF, Uprava carina, MTID Prva polovina 2009. godine Vreme trajanja obrade carinskih dokumenata
Unapređena nacionalna infrastruktura Tekuće stanje i problemi: Jedan od ključnih uzroka niske konkurentnosti srpskih proizvoda je nepostojanje ili loš kvalitet nacionalne infrastrukture. U narednom periodu potrebno je pokrenuti nekoliko ključnih projekata na Koridoru X, čime bi se Republika Srbija uključia u međunarodne tokove. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Razvoj partnerstva privatnog i javnog sektora u oblasti infrastrukture, uspostavljanje institucionalnog okvira MINFR, MERR, MF, MRE i ostala ministarstva – Treći kvartal 2008. godine Broj i vrednost PPP u oblasti infrastrukture Razvoj vodenog saobraćaja kroz osposobljavanje kanala Dunav-Tisa-Dunav MINFR i ostala nadležna ministarstva 2008-2011. godine Ostvareni rečni saobraćaj Iskorišćavanje plovnog potencijala Koridora 7 MINFR, MERR 2008-2011. godine Ostvareni rečni saobraćaj Opremanje luka i kapaciteta za skladištenje proizvoda; MINFR, MERR 2008-2011. godine Nivo investicija Razvoj železničkog saobraćaja od nacionalnog značaja – utvrđivanje ključnih prioriteta MINFR 2008-2011. godine Ostvareni tonski kilometri Završetak izgradnje ključnih deonica na Koridoru X MINFR 2008-2011. godine Stepen završetka Koridora X
Veći izvoz proizvoda na bazi inovacija Tekuće stanje i problemi: Korišćenje rezultata istraživanja i razvoja, odnosno jačanje inovacione sposobnosti povećavaju produktivnosti i unapređuju konkurentnost privrede Republike Srbije. Postojeći Zakon o inovacionoj delatnosti nije se do sada adekvatno primenjivao. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Potpuno obezbeđivanje primene Zakona o inovacionoj delatnosti („Službeni glasnik RS“ 110/05) MNAUKE, MF, MERR 2008. godine Broj inovacija Unapređenje rada poslovno-tehnološkog inkubatora za visoke tehnologije MNAUKE, MTID 2008-2011. godine Broj primeljenih inovacija u privredi
Smanjen broj administrativnih prepreka izvozu Tekuće stanje i problemi: Prema izveštaju Svetske banke, državna administracija u Republici Srbiji je, u odnosu na druge tranzicione zemalje, jedna od najneefikasnijih i to predstavlja jednu od najvećih prepreka obavljanju poslovanja u zemlji. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Pojednostavljenje svih administrativnih procedura i smanjenje broja procedura MERR, MINFR, MZZS i ostala nadležna ministarstva i PKS – 2008-2009. godine Broj procedura Izmena regulative u oblasti izdavanje uvoznih i izvoznih dozvola MF, MINFR, MERR, MZŽS, MUP 2.000.000 2008-2009. godine Broj dana potrebnih za izdavanje dozvola Ubrzanje procedura za dobijanje transportnih dozvola – skraćenje roka izdavanja dozvola MINFR 1.000.000 2008-2009. godine Broj dana potrebnih za izdavanje dozvola Koordinacija i umrežavanje ministarstava nadležnih za izdavanje dozvola MTID 2008-2009. godine Broj dana potrebnih za izdavanje dozvola Veća koordinacija i saradnja inspekcijskih službi, naročito na graničnim prelazima MERR, MFIN, MTU, MZŽS, MPOLj, MZ, MUP, MTID 2008-2011. godine Broj izlazaka inspekcijskih službi
Unapređeni sistem standardizacije proizvoda Tekuće stanje i problemi: U Republici Srbiji trenutno postoji nekoliko hiljada standarda koji nisu usaglašeni sa evropskim i svetskim standardima. Za adekvatan nastup srpskih firmi na inostranom tržištu, potrebno je što pre izvršiti prilagođavanje ovih standarda sa EU i STO standardima. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Usvajanje grupe zakona iz oblasti tehničkih propisa i standarda i usaglašavanje sa standardima EU i STO MERR, Institut za standardiza-ciju 5.000.000 2008-2010. godine Stepen usaglašenosti sa standardima EU i STO Akreditacija institucija koje se bave sertifikacijom MERR, Institut za standardiza-ciju 2008-2010. godine Broj akreditovanih ustanova Usvajanje podsticaja za uvođenje standarda i sertifikacije – opredeljivanje bespovratnih sredstava u budžetu za uvođenje i primenu standarda (uz uslov delimičnog sufinansiranja od strane preduzeća) MERR, MF i ostala nadležna ministarstva i SIEPA 400.000.000 2008-2011. godine Visina opredeljenih sredstava i njihova efikasnost Osnivanje nacionalnih laboratorija za kontrolu kvaliteta MTU, MERR, MPŠV 2008-2011. godine Broj osnovanih nacionalnih laboratorija
Povećan nivo stranih direktnih investicija usmerenih u proizvodnju razmenljivih dobara ili usluga na 1,5 milijardi evra godišnje Tekuće stanje i problemi: Dosadašnje strane direktne investicije u Republici Srbiji pretežno su bile usmerene u finansijski sektor ili telekomunikacije, što ne stvara direktno potencijal za rast izvoza. Potrebno je privući investicije koje imaju za cilj ulaganje u sektore proizvodnje razmenljive robe i usluga i koje će osigurati stabilan devizni priliv u narednom periodu. Mere: Nadležnost: Potrebna sredstva: Period: Pokazatelji: Regulatorna giljotina – Pretresanje svih privrednih propisa sa ciljem da se ukinu nepotrebni i zastareli, unapredi preciznost i jasnoća važećih propisa, otklone protivrečnosti i nelogičnosti, smanji administriranje, promene ili ukinu odredbe koje ometaju i usporavaju funkcionisanje privrede i dr. MERR, MP, MF, MINF i ostala ministarstva iPKS 60.000.000 2008-2009. godina Broj novih SDI u razmenjiva dobra i usluge Pojednostavljenje i ubrzanje dobijanja dozvola za gradnju objekata MINFR, MTID, lokalna samouprava 1.000.000 2008-2009. godina Broj novih SDI u razmenjiva dobra i usluge, potrebno vreme i procedura za dobijanje dozvola Razmatranje obezbeđivanja besplatnog zemljišta za investicije preduzeća čija je proizvodnja preko 50% namenjena izvozu MERR, MF, SIEPA 2008-2011. godine Broj novih SDI u razmenjiva dobra i usluge Povećanje subvencija po novozaposlenom ako je u pitanju investicija preduzeća čija je proizvodnja preko 50% namenjena izvozu MERR, MF, SIEPA 2008-2011. godine Broj novih SDI u razmenjiva dobra i usluge Jačanje kapaciteta lokalne uprave za definisanje imovinsko-pravne dokumentacije (priprema lokacija), strategije razvoja i opremanja infrastrukture (industrijski parkovi, IT infrastruktura), privatizacije gradskog građevinskog zemljišta, PPP, prihvatanje novih tehnologija, poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta MERR, MF, SIEPA, MDULS 2008-2011. godine Broj i vrednost novih SDI u razmenljiva dobra i usluge na lokalnom nivou Primena prava intelektualne svojine MUP, MTU 2008-2011. godine Stepen primene prava intelektualne svojine
Imajući u vidu da se utvrđivanje i donošenje Strategije povećanja izvoza Republike Srbije za period od 2008. do 2011. godine odvija u uslovima tranzicije privrede Republike Srbije sa jedne i globalizacije svetske privrede sa druge strane, kao i da su dugoročne prognoze, a samim tim i ciljevi Strategije, utvrđeni na bazi makroekonomskih pretpostavki i odgovarajućih ekonomskih parametara o intenzitetu spoljnotrgovinske razmene i industrijskog razvoja, neophodno je obezbediti kontinualno praćenje realizacije specifičnih ciljeva ove Strategije.
Praćenje realizacije i ocena uspešnosti Strategije, sa stanovišta ostvarivanja ciljeva, treba da počiva na detaljnoj analizi ekonomskih faktora generisanih u zemlji i okruženju, na utvrđenim principima Strategije i delotvornosti instrumenata pri implementaciji mera u okvirima pojedinačnih specifičnih ciljeva Strategije. Ovde se pre svega misli na uticaje privredno-ekonomskih okolnosti u zemlji, strukturnih promena u izvoznim sektorima, povećanje konkurentnosti domaće privrede, kao i ekonomske i političke promene na ciljnim tržištima.
Analiza uticaja ovih faktora na realizaciju Strategije, a time kvalitativnih promena u celini spoljnotrgovinskog sektora Srbije, uključujući i efikasnost rada i poslovanja novih privrednih subjekata i rast izvoza postojećih, zahteva ne samo visoko profesionalan tim za analitičko-studijski nadzor realizacije Strategije, već i državno telo sa visokim autoritetom u pogledu predlaganja mera resornim ministarstvima i Vladi za ažuriranje specifičnih ciljeva i mera, sa ciljem podsticanja doslednog ostvarivanja ciljeva Strategije povećanja izvoza Republike Srbije.
U tom svetlu, za realizaciju mera iz Strategije biće nadležna resorna ministarstva i specijalizovane institucije, dok će za nadzor realizacije Strategije biti zadužen Nacionalni savet za konkurentnost, sastavljen od predstavnika relevantnih ministarstava, privrede i nauke. Ministarstva nadležna za sprovođenje mera dužna su da kvartalno podnose izveštaj Nacionalnom savetu za konkurentnost i Vladi. Na osnovu analiza stanja spoljnog sektora i efikasnosti sprovođenja mera, dva puta godišnje će se po potrebi vršiti ažuriranje mera i specifičnih ciljeva Strategije.
10. Završna odredba
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV
Osnov za donošenje Strategije povećanja izvoza Republike Srbije za period od 2008. do 2011. godine, sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije prema kome Republika Srbija uređuje ekonomske odnose sa inostranstvom, te u članu 45. stav 1. Zakona o Vladi.
Usvajanje Strategije povećanja izvoza Republike Srbije za period od 2008. do 2011. godine u skladu je sa članom 17. st. 1. Zakona o Vladi, a s obzirom na potrebu što hitnijeg rešavanja problema niskog izvoza koji preti da naruši postignutu makroekonomsku stabilnost. Uprkos značajnom povećanju izvoza u proteklih nekoliko godina, vrednost izvoza u Republici Srbiji je među najnižima u tranzicionim zemljama.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE STRATEGIJE
Donošenjem Strategije povećanja izvoza Republike Srbije za period od 2008. do 2011. godine utvrđuje se strategijski okvir i usklađuju razvojni prioriteti u ekonomskoj sferi sa potrebom za povećanjem izvoza.
Strategijom se predviđa ostvarivanje ciljeva kao što su:
Rast izvoza roba i usluga od 25% prosečno godišnje do 2011. godine;
Promena strukture izvoza od dominacije proizvoda niže faze prerade ka dominaciji proizvoda više faze prerade (veće učešće izvoza proizvoda sa višom dodatom vrednošću) – povećano učešće kapitalnih i potrošnih dobara u ukupnom izvozu sa 43,2% u 2007. godini na 65% u 2011. godini;
Optimalna geografska diversifikacija izvoza osvajanjem novih tržišta;
Povećan broj preduzeća koja izvoze preko 10 miliona evra godišnje sa 66 u 2007. godini na 120 do 2011. godine.
Strategijom se predviđaju i mere potrebne za ostvarivanje ciljeva, kao i aktivnosti pojedinih subjekata.
Usvajanje ove strategije jedan i je od uslova za nesmetan napredak Republike Srbije u procesu evrointegracija.
OBJAŠNjENjE
OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Strategija povećanja izvoza Republike Srbije za period od 2008. do 2011. godine sastoji se od sledećih delova:
Srbija u kontekstu globalizacije svetske privrede
Svetski trendovi u spoljnoj trgovini
Izvoz Srbije u periodu od 2001. do 2007. godine
Analiza izvoznih tržišta
SWOT analiza
Ciljevi strategije povećanja izvoza
Principi strategije povećanja izvoza
Specifični ciljevi, mere, nadležnosti i rokovi za sprovođenje mera podsticaja izvoza
Primena strategije i kontrola sprovođenja
PROCENA
FINANSIJAKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE STRATEGIJE
Nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.
[pic]