Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08)
Vlada donosi
NACIONALNU STRATEGIJU
ZA BORBU PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA
Organizovani kriminal predstavlja najsloženiju i najopasniju vrstu kriminala u svakom društvu i jednu od najvećih pretnji savremenom čovečanstvu. Republika Srbija je odlučna u nameri da, strateškim pristupom i uz pomoć međunarodne zajednice, razvije nacionalne kapacitete i potencijale za efikasnu borbu protiv svih oblika organizovanog kriminala, a posebno protiv različitih oblika koruptivnog povezivanja i uticaja njegovih nosilaca u strukturama državne vlasti.
Donošenje i implementacija Nacionalne strategije za borbu protiv organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Strategija) je od najšireg značaja za sve građane Republike Srbije i važan je korak u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Vlada će stvoriti sve neophodne političke i pravne pretpostavke za uspešnu primenu Strategije sa težištem na tri osnovna principa: primeni i razvijanju preventivnog, represivnog delovanja i oduzimanja imovine proistekle iz krivičnih dela. Takođe, Vlada će preko svojih institucija aktivno razvijati poverenje i saradnju sa građanima i privatnim sektorom, radi povezivanja svih snaga i potencijala zajednice u borbi protiv organizovanog kriminala.
Strategijom Vlada utvrđuje politiku u oblasti uspostavljanja efikasnog sistema za borbu protiv organizovanog kriminala, kojom definiše strategijske ciljeve, uloge i odgovornost državnih subjekata i određuje okvire za izradu planova implementacije. Takođe, Strategijom se stvaraju dodatni uslovi za efikasnije uključivanje Republike Srbije u regionalni, evropski i svetski koncept borbe protiv organizovanog kriminala.
Strategija je u skladu sa Nacionalnim programom za integraciju u Evropsku uniju, kao i tekućim reformskim procesima u zemlji, pre svega onim koji su navedeni u dokumentu „Evropsko partnerstvo”. Ona je u čvrstoj koncepcijskoj i funkcionalnoj vezi sa određenim strategijama u Republici Srbiji, koje se odnose na različite oblasti: borba protiv korupcije, pranje novca i finansiranje terorizma, trgovina ljudima, integrisano upravljanje granicom, nedozvoljena trgovina drogama i suprotstavljanje ilegalnim migracijama (koja se nalazi u postupku usvajanja).
Društvo sa najrazvijenijim sistemom i najboljim rezultatima u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu, sa težnjom ka njegovom potpunom eliminisanju.
Strategija je zasnovana na sledećim vrednostima:
poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda;
profesionalni državni službenici;
partnerstvo sa zajednicom;
poštovanje nacionalnih i međunarodnih standarda;
transparentnost rada;
saglasnost ličnih i grupnih interesa sa organizacionim;
prihvatanje individualnih odgovornosti i posvećenost poslu.
Republika Srbija će svim raspoloživim kapacitetima i u saradnji sa državama regiona i međunarodnim organizacijama, kao i razvijanjem savremenih zakonskih okvira, institucija i kapaciteta, efikasno da se bori protiv organizovanog kriminala.
Strategijom se, u skladu sa međunarodnim standardima i preporukama, u dužem vremenskom periodu predviđaju mogući trendovi i pravci razvoja organizovanog kriminala i definišu odgovarajući osnovni ciljevi i mogućnosti Republike Srbije za njegovo predupređenje i smanjivanje na najmanju moguću meru. Takođe, Strategijom se definiše politika, pravac i metodologija državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala.
Osnovni ciljevi Strategije su:
razvijanje proaktivnog pristupa u borbi protiv organizovanog kriminala;
povećanje efikasnosti u borbi protiv organizovanog kriminala odgovarajućom primenom preventivnog i represivnog delovanja, kao i oduzimanje imovine proistekle izvršenjem krivičnog dela;
harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala;
jačanje kapaciteta (ljudskih i materijalno-tehničkih) svih državnih organa koji učestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala;
jačanje saradnje na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou;
jačanje saradnje između državnih organa, privatnog sektora i civilnog društva.
Organizovani kriminal je izrazito štetna pojava za društva u bilo kojoj fazi razvoja, a posebno za ona koja se nalaze u fazi tranzicije i demokratskog preobražaja. On zadire u sve sfere društva, uništava živote i pričinjava veliku materijalnu štetu, produkuje i podstiče druge vrste kriminala, uzrokuje osećanje straha i beznađa i narušava integritet i ugled državnih institucija i države u celini.
Organizovani kriminal podrazumeva vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. Pod organizovanom kriminalnom grupom podrazumeva se grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge koristi.
Značajne karakteristike organizovanog kriminala su sledeće:
svaki član kriminalne organizacije ima unapred određeni, odnosno očigledno odredivi zadatak ili ulogu;
delatnost kriminalne organizacije planirana je na duže vreme ili za neograničeni vremenski period;
delatnost organizacije zasniva se na primeni određenih pravila unutrašnje kontrole i discipline članova;
delatnost organizacije planira se i vrši u međunarodnim razmerama;
u vršenju delatnosti primenjuje se nasilje, zastrašivanje ili da postoji spremnost za njihovu primenu;
u vršenju delatnosti koriste se privredne ili poslovne strukture, pranje novca i nezakonito stečene dobiti;
postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast, sredstva javnog informisanja, zakonodavnu, izvršnu ili sudsku vlast ili na druge važne društvene ili ekonomske činioce.
Procenjuje se da u Republici Srbiji deluje više organizovanih kriminalnih grupa (u daljem tekstu: OKG) koje su regionalo povezane sa istim takvim grupama u zemljama u okruženju i šire, a najviše sa grupama iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Republike Hrvatske, Republike Makedonije, Republike Bugarske i Republike Albanije. OKG ostvaruju veoma štetan uticaj na privredni i ekonomski razvoj Republike Srbije. Osnovni metod njihovog delovanja je ulaganje velikih suma nelegalno stečenog novca u legalne tokove, kao i za korumpiranje pripadnika državne administracije, kako bi se došlo do zaštićenih informacija i ostvario uticaj na tok i ishod krivičnog progona. Nemoguće je precizno izračunati materijalno-finansijsku štetu koju Republici Srbiji nanosi organizovani kriminal, ali je sasvim sigurno da je ona velikih razmera.
Na teritoriji AP Kosova i Metohije deluje veliki broj OKG sa izraženom hijerarhijskom strukturom uspostavljenom na familijarnim odnosima koje se pretežno bave krijumčarenjem opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, trgovinom ljudima i ljudskim organima, krijumčarenjem ljudi, međunarodnim krijumčarenjem motornih vozila, krijumčarenjem oružja i eksploziva, akcizne robe i drugih krivičnih dela sa elementima nasilja. Ove grupe su povezane sa pojedinim OKG na teritoriji centralne Srbije i AP Vojvodine i drugim OKG u zemljama regiona, a deo ilegalno stečenih sredstava preusmeravaju na finansiranje terorističkih organizacija.
Specifičnost aktivnosti organizovanog kriminala u Republici Srbiji je pretnja po nacionalnu bezbednost, što zahteva pojačano angažovanje bezbednosnih službi.
Pojavni oblici organizovanog kriminala zastupljeni u Republici Srbiji su: trgovina narkoticima, iznude, otmice, ucene, trgovina ljudima, krijumčarenje ljudi, korupcija, pranje novca, zloupotreba službenog položaja, falsifikovanje novca i drugih sredstava plaćanja, prostitucija, trgovina oružjem i eksplozivnim materijama, međunarodno krijumčarenje vozila, krijumčarenje akcizne robe i visokotehnološki kriminal.
Položaj Republike Srbije i njeno mesto na međunarodnom putu droge doprinose da velike količine droge prolaze, ali se i zadržavaju u našoj zemlji. Procesi dezintegracije prethodnog društvenog sistema sa uspostavljanjem novog, koji je tek u formiranju, zajedno sa porastom organizovanog kriminala, prostitucije, trgovine ljudima i generalno osiromašenje nacije samo su doprineli intenziviranju problema vezanog za droge. Ekonomski gubici za društvo zbog trgovine drogama, ilegalnih tokova novca i transakcija su ogromni, koje između ostalog produkuju i velike troškove lečenja zavisnika, njihove socijalne zaštite i dr. Ponuda opojnih droga na domaćem „tržištu” direktno zavisi od njenog kretanja na evropskom i svetskom „tržištu”.
Krivična dela sa elementima nasilja, kao što su: otmice, iznude i ucene karakterišu specifične ekonomske i društvene prilike u Republici Srbiji. Sadašnja ekonomska kriza na svetskom nivou, koja će verovatno zahvatiti i našu zemlju, uticaće na porast krivičnih dela sa elementima nasilja i specijalizaciju organizovanih kriminalnih grupa za vršenje ovih krivičnih dela kao i povezivanje sa OKG u okruženju.
Deo zapadnog Balkana, a samim tim i Republika Srbija, postala je izvorište trgovine oružja, naročito nakon oružanih konflikata u poslednjoj deceniji prošlog veka, koje je preostalo kao veliki „višak” naoružanja. Za krijumčarenje oružja Republika Srbija je tranzitna zemlja, ali i zemlja izvorišta i odredišta.
Problematiku međunarodnog krijumčarenja motornih vozila karakterišu povezivanje kriminalnih grupa u regionu i šire, sa jasnim podelama poslova, stvarajući mrežnu strukturu, krađe i prevare u vezi sa osiguranjem automobila, skupocenih autobusa, kamiona i radnih mašina, falsifikovanje dokumentacije i povezivanje sa graničnim državnim službenicima radi nesmetanog prolaska.
Poslednjih godina Republika Srbija se osim tranzita ili odredišta, češće pojavljuje i kao zemlja porekla žrtava trgovine ljudima, najčešće u cilju seksualne i radne eksploatacije. Republika Srbija se nalazi u centru tranzitnih ruta za legalan i ilegalan promet roba i ljudi. Imajući to u vidu, niz godina unazad se upravo „balkanskom rutom” ka zemljama Evropske unije vršilo krijumčarenje državljana afroazijskih zemalja, kao i lica albanske i turske nacionalnosti. U pojavi ilegalnih migracija preko teritorije Republike Srbije kao tranzitne zemlje, poslednjih godina je sve prisutnija i ekonomska migracija domaćeg stanovništva. Navedenom pogoduje i status dela teritorije Republike Srbije, AP Kosova i Metohije, iz kog pravca je poslednjih godina registrovan najveći broj ilegalnih ulazaka na teritoriju centralne Srbije.
Korupcija predstavlja ozbiljan društveni problem i njene razmere nije moguće utvrditi. Postoje indicije da je takozvana „tamna brojka kriminala” u ovoj oblasti daleko veća imajući u vidu obostranu korist lica koje prima i koje daje mito. Korupcija je odnos koji se zasniva zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. Organizovani kriminal neodvojivo je povezan sa korupcijom, a pre svega u državnim organima. U slučajevima korupcije u državnim organima, organizacijama i javnim službama narušavana je zakonska procedura, profesionalna etika i moral, strukovna pravila i povređivana su prava građana na socijalnu zaštitu, obrazovanje, medicinski tretman, fer i pravično suđenje. Korupcijom su posebno pogođeni obrazovni i zdravstveni sektor, lokalna samouprava, pravosuđe, carina i policija.
Pranje novca predstavlja spoj između opšteg i privrednog kriminala i jedan je od bitnijih faktora organizovanog kriminala. Uočene tendencije ukazuju da se novac stečen vršenjem predikatnih krivičnih dela ulaže u kupovinu nepokretnosti i luksuznih dobara na teritoriji Republike Srbije. Takođe, nezakonito stečen novac transferiše se van granica Republike Srbije na privatne račune fizičkih lica, kao i na račune „off shore” firmi koje se osnivaju za tu namenu. Prisutna je i tendencija da novac stečen vršenjem predikatnih krivičnih dela iz oblasti opšteg kriminala se plasira u legalne tokove, pri čemu se koriste specijalizovana lica iz oblasti finansija za pranje novca. Uočena je pojava da se novac stečen na nelegalan način u inostranstvu unosi u zemlju, fizički ili putem bankarskih transfera i ulaže u nekretnine u Republici Srbiji, čemu pogoduje nepostojanje ili nezadovoljavajuća primena propisa o poreklu imovine. Proces privatizacije u Republici Srbiji u velikoj meri omogućuje ulaganje „prljavog” novca u kupovinu pravnih lica koja se privatizuju.
Nakon uvođenja jedinstvene evropske valute, uočeno je da kriminalne grupe u Republici Srbiji, koje se bave falsifikovanjem novca i njegovom distribucijom, uglavnom falsifikuju Evro novčanice, a da su novčanice domaće valute i američkog dolara sve ređe predmet falsifikovanja. Pored organizovanog falsifikovanja novca, sve su češći slučajevi u kojima pojedinici, uz pomoć savremene računarske opreme, vrše izradu falsifikovanog novca, što u budućnosti može biti veliki problem, s obzirom na potencijalnu masovnost ovakvih slučajeva. Osim slučajeva falsifikovanja novca, tokom 2008. godine, na teritoriji Republike Srbije, uočeno je i postojanje organizovanih kriminalnih grupa koje se bave falsifikovanjem i zloupotrebom platnih kartica, koje su sve češće sredstvo plaćanja u našoj zemlji.
Trenutna situacija u oblasti visokotehnološkog kriminala ukazuje na činjenicu da je stopa porasta ove vrste kriminala i broja povratnika u izvršenju ovih krivičnih dela velika, naročito u domenu neovlašćenog pristupa zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka, i povredi prava intelektualne svojine. Tokom 2008. godine zabeležen je enormno veliki broj neovlašćenog pristupa zaštićenim računarima i računarskim mrežama koji se odnose na internet prezentacije, kako Vladinih institucija tako i na internet prezentacije pravnih i fizičkih lica iz Republike Srbije. Takođe, organizovane kriminalne grupe za krijumčarenje narkotika, falsifikovanje novca, trgovinu ljudima, pranja novca sve više koriste mogućnosti novih tehnologija za ostvarivanje međusobne komunikacije, koja se ogleda u primeni VoIP tehnologije, elektronske pošte, instant mesindžera (MSN, ICQ, i dr.).
Predviđa se da će budući period visokotehnološkog kriminala karakterisati veće uključivanje organizovanog kriminala u korišćenje računara prilikom distribucije opojnih droga, zloupotrebe dece, zloupotrebe platnih kartica, zatim u prostituciji, trgovini ljudskim organima, elektronskom transferu novca koji nudi atraktivne mogućnosti za brzo i pouzdano „pranje novca”, većem uključivanju maloletnih lica u izvršenje težih krivičnih dela, krađi identiteta i zloupotrebi u elektronskoj trgovini.
Faktori koji pogoduju razvoju organizovanog kriminala u Republici Srbiji su brojni, a po vrsti i intenzitetu slični su faktorima istovrsne pojave koja je zahvatila zemlje u tranziciji. Posebno su uticajni sledeći faktori: siromaštvo i visok stepen nezaposlenosti, struktura vlasništva i svojinska transformacija, korupcija, geotranzitni položaj zemlje, neprimenjivanje ili selektivno primenjivanje propisa, nedostatak profesionalizma i zloupotreba savremenih tehnologija.
Predviđa se da će na dalje kretanje i razvoj organizovanog kriminala u Republici Srbiji, varirajućim intenzitetom, uticati svi navedeni faktori, ali i svetska ekonomska kriza, povećan trend konzumiranja opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, ulaganje novca stečenog izvršenjem krivičnih dela u legalne tokove, ekspanzija visokotehnološkog kriminala, ekološki kriminal i dr.
Upravo iz ovih razloga, neophodno je da Strategija predvidi kontinuiran integrisan proces mera i metoda svih državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala.
Strategija je utemeljena na svim važećim zakonima, konvencijama, bilateralnim i multilateralnim ugovorima, kao i drugim pravnim aktima donetim i usvojenim do dana stupanja na snagu ove strategije. Republika Srbija je u proteklom periodu ratifikovala najvažnije konvencije koje se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala.
Uspostavljanje savremenog i sveobuhvatnog zakonskog okvira u skladu sa relevantnim međunarodnim standardima predstavlja jedan od ključnih sistemskih uslova za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala u Republici Srbiji. Svi državni organi koji su nadležni za borbu protiv organizovanog kriminala vrše procenu delotvornosti zakonskog okvira i staraju se o njegovom unapređenju u skladu sa potrebama.
Nadležnost, ovlašćenja i postupanje svih državnih organa koji učestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala uređuje više zakona, od kojih su najvažniji: Krivični zakonik („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka), Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05-dr.zakon, 85/05, 115/05 i 49/07) i Zakonik o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 49/07 i 122/08), Zakon o policiji („Službeni glasnik RS”, broj 101/05), Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS”, br. 42/02, 27/03, 39/03, 60/03-US, 67/03, 29/04, 58/04-dr.zakon, 45/05 i 61/05), Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 116/07), Zakon o službama bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SRJ”, broj 37/02 i „Službeni list Srbije i Crne Gore”, broj 17/04), Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji („Službeni glasnik RS”, broj 42/02), Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS”, broj 97/08), Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Službeni glasnik RS”, broj 97/08), Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 85/05), Carinski zakon („Službeni glasnik RS”, br. 73/03, 61/05, 85/05-dr.zakon i 62/06-dr.zakon), Zakon o sprečavanju pranja novca („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 117/05-ispravka i 62/06-dr.zakon), Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr.zakon, 62/06-dr.zakon i 61/07), Zakon o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 85/05) i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala („Službeni glasnik RS”, broj 61/05).
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, koja je sastavni deo Odluke o utvrđivanju Nacionalne strategije protiv korupcije („Službeni glasnik RS”, broj 109/05), predviđa niz preporuka koje se odnose na borbu protiv korupcije. Ova strategija, pored ostalog, sadrži i preporuke koje se odnose na doslednu primenu propisa o obaveznom oduzimanju koristi koja potiče od korupcije, kao i izradu uputstva o postupanju sa privremeno oduzetom, zamrznutom i oduzetom imovinskom koristi.
U Zakoniku o krivičnom postupku sadržane su posebne odredbe o postupku za krivična dela organizovanog kriminala, o postupku oduzimanja predmeta i imovinske koristi i postupku međunarodne saradnje u otkrivanju i krivičnom gonjenju učinilaca krivičnih dela organizovanog kriminala. Takođe, sadržane su i odredbe koje se odnose na svedoka saradnika, ostvarivanje uvida u račun bankarske ili druge finansijske organizacije, privremenu obustavu isplate odnosno izdavanja sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta. Pored primene mera iz čl. 232. i 234. ovog zakonika, regulisana je i primena mera pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angažovanje prikrivenih islednika, kontrolisanih isporuka, kao i privremeno oduzimanje predmeta i imovinske koristi i van uslova predviđenih odredbama čl. 82. do 88. i čl. 513. do 520. ovog zakonika.
Status svedoka saradnika, uloga prikrivenog islednika, obim kontrolisane isporuke, mogućnost primene specijalnih istražnih tehnika i u fazi pripremanja krivičnog dela organizovanog kriminala, korišćenje video-konferencijske veze prilikom saslušanja okrivljenog ili osuđenog lica, poseban pritvorski i zatvorski režim za organizatore kriminalne organizacije, poštovanje međunarodnih standarda prava na odbranu, samo su neka od pitanja koja su zakonima već predviđena, ali bi ih trebalo na odgovarajući način urediti zakonima.
Vlada kao nosilac izvršne vlasti, usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom. Politička volja Vlade i drugih subjekata političkog sistema ima veoma važnu ulogu u borbi protiv organizovanog kriminala. Od rešenosti i sposobnosti činilaca političkog sistema da se obračunaju sa organizovanim kriminalom zavisi njen uspeh. Zbog toga, postojanje i stabilnost političke volje, usvajanje i sprovođenje odgovarajućih propisa, kao i jačanje državnih organa, odnosno institucionalnog okvira i politike predstavljaju uslove za sprovođenje Strategije.
Na osnovu važećeg zakonodavstva, nosioci borbe protiv organizovanog kriminala su: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA) kao organ uprave u sastavu Ministarstva odbrane, Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija (Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava, Uprava carina).
Zakonom se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, i formirani su specijalizovani državni organi za borbu protiv organizovanog kriminala, i to:
posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala – „Specijalno tužilaštvo” u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu;
služba za borbu protiv organizovanog kriminala (u daljem tekstu: SBPOK), u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova;
posebno odeljenje u Okružnom sudu u Beogradu;
posebna pritvorska jedinica u Okružnom zatvoru u Beogradu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova raspolaže posebno organizovanim, opremljenim i obučenim organizacionim jedinicama za borbu protiv organizovanog kriminala. Uprava kriminalističke policije objedinjuje sve jedinice koje učestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala među kojima je SBPOK nosilac tih aktivnosti. U okviru SBPOK-a funkcionišu organizacioni delovi koji se bave suzbijanjem organizovanog kriminala iz oblasti narkotika, opšteg, finansijskog i visokotehnološkog kriminala (Odeljenje formirano 2008. godine).
Ministarstvo pravde ( Posebna odeljenja sudova i posebno odeljenje tužilaštva nadležna za postupanje u krivičnim delima organizovanog kriminala u potpunosti su materijalno i tehnički opremljena.
U Republičkom javnom tužilaštvu, 2008. godine, osnovano je posebno odeljenje koje se bavi krivičnim delima korupcije i krivičnim delima privrednog kriminala koja su povezana sa korupcijom. Takođe, specijalizovana odeljenja formirana su u četiri okružna tužilaštva u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Navedena odeljenja postupaju u teškim slučajevima korupcije, odnosno slučajevima „visoke korupcije”.
U sastavu Ministarstva finansija nalaze se: Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava i Uprava carina.
Uprava za sprečavanje pranja novca ovlašćena je da pribavlja, analizira i razmenjuje podatke i informacije u vezi sa pranjem novca sa nadležnim državnim organima, kao i srodnim službama drugih država i međunarodnim organizacijama.
U okviru Poreske uprave formiran je Sektor poreske policije, kao posebna organizaciona jedinica nadležna za otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih učinilaca.
U Upravi carina formiran je Sektor za kontrolu primene carinskih propisa koji u svom sastavu ima odeljenja za suzbijanje krijumčarenja, zaštitu intelektualne svojine, carinske istrage, obaveštajne poslove i analizu i upravljanje rizikom, koja svoju delatnost obavljaju i u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala.
Bezbednosno-informativna agencija u okviru svojih nadležnosti obavlja i poslove koji su u vezi sa borbom protiv međunarodnog organizovanog kriminala, odnosno stručnim poslovima i zadacima otkrivanja, istraživanja i dokumentovanja najtežih oblika organizovanog kriminala sa elementima inostranosti. U Bezbednosno-informativnoj agenciji su na osnovu odgovarajućih podzakonskih akata, formirane organizacione jedinice koje se bave poslovima i zadacima u vezi sa suprotstavljanjem međunarodnom organizovanom kriminalu, u skladu sa zakonom i smernicama koje dobija od Vlade. Agencija je uspostavila saradnju sa većim brojem službi bezbednosti susednih zemalja, zemalja Jugoistočne Evrope i Evropske unije, kao i srodnim službama drugih zemalja.
Vojnobezbednosna agencija u okviru svojih nadležnosti otkriva, istražuje i dokumentuje krivična dela sa elementima organizovanog kriminala unutar Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ili koja su usmerena prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. U Vojnobezbednosnoj agenciji su na osnovu odgovarajućih podzakonskih akata formirane organizacione jedinice za suprotstavljanje organizovanom kriminalu. Vojnobezbednosna agencija je u oblasti suprotstavljanja organizovanom kriminalu ostvarila saradnju sa srodnim službama u zemlji i inostranstvu.
Saradnja među subjektima u borbi protiv organizovanog kriminala je uspostavljena, sa mogućnošću unapređenja u zajedničkim istragama, razmeni podataka i uspostavanju efikasnijeg informacionog sistema.
Radna tela Vlade obrazuju se radi davanja mišljenja i predloga u pitanjima iz nadležnosti Vlade i usklađivanja stavova organa državne uprave. Vlada može da obrazuje povremena radna tela radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadležnosti i davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja. U cilju daljeg unapređenja saradnje između policijskih i pravosudnih organa i poboljšanja razmene informacija i koordinacije među državnim organima, uspostaviće se, pri Vladi, radno koordinaciono telo za pravosuđe i unutrašnje poslove koje će se baviti pitanjima iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova. Ovo telo će činiti predstavnici nadležnih državnih organa za oblast pravosuđa i unutrašnjih poslova, kao i ostalih državnih organa po pozivu.
Ostali državni organi, organi uprave, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave i javnih službi predstavljaju bitan činilac u borbi protiv organizovanog kriminala.
Uspostavljanje novih organizacionih jedinica
Potreba za fleksibilnim odgovorom na sve savremene oblike organizovanog kriminala, koje karakterišu složenost, dinamičnost i promena pojavnih oblika, zahteva mogućnost osnivanja novih organizacionih jedinica u skladu sa zakonskim okvirom i budžetskim sredstvima.
Novim Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela predviđeno je da se u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova formira organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu koja otkriva imovinu proisteklu iz krivičnog dela i vrši druge poslove u skladu sa navedenim zakonom, a u okviru Ministarstva pravde je predviđeno formiranje Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom koja bi vršila upravljanje, procenu, čuvanje i prodaju imovine proistekle iz krivičnog dela. Takođe, predviđeni su posebni postupci privremenog i trajnog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela.
Novim Zakonom o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, broj 116/08), predviđeno je osnivanje Tužilaštva za organizovani kriminal kao tužilaštva posebne nadležnosti koje se osniva za teritoriju Republike Srbije. Istim zakonom predviđeno je da ovo tužilaštvo može da ima odeljenja van svog sedišta. Predviđeno je da Republički javni tužilac može da ovlasti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog tužioca radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. Ovaj zakon će se primenjivati od 1. januara 2010. godine do kada će biti izabran Tužilac za organizovani kriminal, njegovi zamenici i biće preuzeti predmeti za koje je bilo nadležno Posebno odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala koje je obrazovano u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Sve državne organe koji su nadležni za borbu protiv organizovanog kriminala karakteriše kadrovska nepopunjenost, kako u broju tako i u kvalitetu. Na jednoj strani postoji tendencija odliva kvalitetnih i iskusnih kadrova u druge državne organe i privatni sektor, koji ih privlači neuporedivo boljim materijalnim uslovima rada, a na drugoj priliv mladih i neiskusnih službenika kojima u velikoj meri nedostaju znanja i veštine koji su potrebni za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. Da bi bili stvoreni kvalitetni kadrovi za borbu protiv organizovanog kriminala potreban je proces višegodišnjeg neposrednog angažovanja na tim poslovima i stalno osposobljavanje i usavršavanje za različite vrste specijalizacije.
Specijalizacija kadrova za borbu protiv organizovanog kriminala, kao proces, za sada nema trajni karakter, niti postoji razvijen sistem obuke koji bi omogućavao kontinuirano sticanje potrebnih kompetencija. Ona se sada ostvaruje povremeno, kroz seminare, okrugle stolove, praktične obuke, studijske posete i dr. Posebno je potrebna radi sagledavanja specifičnosti organizovanog kriminala, usavršavanja metoda borbe, taktike istraživanja i dokumentovanja savremenih oblika kriminala, primene specijalnih istražnih tehnika, sprovođenja finansijskih istraga i efikasnog oduzimanja imovine proistekle izvršenjem krivičnih dela, implementacije međunarodnih standarda, razvijanja pravne regulative i u drugim oblastima.
Ulaganje u modernizaciju infrastrukture i opreme je neprestana potreba, naročito u pogledu standardizovanosti i savremenosti, imajući u vidu sisteme i opremu koju danas koriste organizovane kriminalne grupe. Ovim se omogućava integracija i brza reakcija svih relevantnih državnih organa, i obezbeđuje kontinuirana i efikasna borba protiv organizovanog kriminala.
Potrebna sredstva za sprovođenje aktivnosti obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije. Osnovni ciljevi Strategije će biti realizovani kroz različite aktivnosti državnih organa i međunarodnih subjekata. Posebne aktivnosti koje treba sprovesti je uspostavljanje mehanizama i instrumenata planiranja finansiranja kako iz budžeta Republike Srbije, tako i iz međunarodnih fondova i instrumenata finansiranja. Uočena je i potreba za povećanom koordinacijom međunarodnih fondova i instrumenata finansiranja.
Proaktivan pristup u borbi protiv organizovanog kriminala nosi u sebi perspektivu promena u našim ukupnim mogućnostima i podrazumeva, između ostalog, koordinaciju i bolje korišćenje obaveštajnih podataka, kao i informacija proisteklih iz strateške analize (npr. rizika i procene pretnji), unapređenje znanja, pojačanu međusobnu saradnju državnih organa, efikasnije sprovođenje postojećih zakona, primenu najboljih iskustava iz prakse i povezivanje informacionih mreža i baza podataka nadležnih državnih organa, kao i razvijanje regionalne saradnje na svim nivoima.
Organizovani kriminal predstavlja pretnju i rizik po nacionalnu bezbednost što zahteva pojačan kriminalističko-obaveštajni rad i razmenu podataka. Iako je saradnja bezbednosnih i obaveštajnih službi na zadovoljavajućem nivou, treba razmotriti mogućnost daljeg unapređenja razvoja ove saradnje ka još efikasnijem sistemu zasnovanom na novim saznanjima i iskustvima, kako domaćih tako i stranih subjekata u borbi protiv organizovanog kriminala. Informacije se razmenjuju, ali postoje brojni informacioni sistemi između kojih ne postoji zadovoljavajuća koordinacija.
Preventivni oblik borbe protiv organizovanog kriminala obuhvata različite aktivnosti kojima se umanjuju mogućnosti vršenja krivičnih dela i poboljšavaju društveni činioci koji sprečavaju nastanak i razvoj organizovanog kriminala. Pored toga, on doprinosi obaveštavanju i zaštiti žrtava organizovanog kriminala što uslovljava saradnju i povezivanje aktera prevencije na svim nivoima. Takođe, važno mesto bi morala da ima procena mogućeg uticaja određenih zakonskih rešenja na prevenciju organizovanog kriminala.
Nedostatak adekvatne strategijske analize je jedan od bitnih faktora koji otežava borbu protiv organizovanog kriminala. Strategijska analiza koja između ostalog obuhvata i analizu postojećih rizika i procenu pretnji, uz pojačan obaveštajni rad, preduslov je za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala.
Kompleksnost borbe protiv organizovanog kriminala kao društvene pojave zahteva aktivnu ulogu celokupnog društva, pre svega građanstva. Interes građanskog društva da bude zaštićeno od organizovanog kriminala predstavlja važan potencijal za saradnju sa nadležnim državnim organima. Takođe, postoje mnogobrojni simptomi organizovanog kriminala koje građani zapažaju, kao što su kriminalne aktivnosti, sumnjiva ponašanja, posledice i drugo.
Napori državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala ne mogu da daju odgovarajuće rezultate, bez podrške građana. Oni su jedan od glavnih objekata zaštite Strategije, ali i njen akter. Strategijom će se pružiti mogućnost za razvijanje svesti građana o dalekosežnim posledicama organizovanog kriminala.
Udruženja građana, strukovna i profesionalna udruženja takođe mogu da uoče probleme u vezi sa novim pojavnim oblicima organizovanog kriminala. Saradnja specijalizovanih državnih organa sa njima može da bude od velikog značaja prilikom uočavanja novih pojavnih oblika organizovanog kriminala.
Mediji i njihov nesumnjiv uticaj na društvo svakako predstavljaju značajan, gotovo nezaobilazan faktor u borbi protiv organizovanog kriminala, posebno kroz objektivno izveštavanje o pojavnim oblicima, afirmaciju postignutih rezultata, kao i ukazivanje na štetne posledice koje ova pojava ima na društvo u celini, u meri koja ne utiče na vođenje postupaka protiv učinilaca krivičnih dela organizovanog kriminala. U isto vreme, sama priroda i finansijska moć organizovanog kriminala nameće uvek prisutnu opasnost ostvarivanja uticaja na medije radi profilisanja javnog mnjenja i skretanja pažnje javnosti sa aktivnosti pojedinih kriminalnih grupa.
Na osnovu predviđanja daljeg kretanja i razvijanja organizovanog kriminala u Republici Srbiji, kao i procene raspoloživih nacionalnih kapaciteta i mogućnosti za borbu protiv te pojave, potrebno je preduzeti sledeće mere:
Normativno-pravne
1. Formulisati jedinstvenu zakonsku definiciju organizovanog kriminala koja će biti usklađena sa evropskim i međunarodnim kriterijumima i omogućiti veću efikasnost u borbi protiv te pojave;
2. Proceniti normativno pravni okvir u smislu revidiranja postojećih zakona i usvajanja novih i nastaviti sa pristupanjem Republike Srbije međunarodnim konvencijama sa potpunom i doslednom primenom međunarodnih preporuka, inicijativa i standarda za borbu protiv organizovanog kriminala;
3. Doneti nove zakone kojima će se regulisati rad Bezbednosno-informativne agencije i Vojnobezbednosne agencije, uz uvažavanje specifičnosti da je do daljnjeg potrebno da navedene službe bezbednosti zadrže određena policijska ovlašćenja;
Institucionalne
4. Razvijati institucionalne uslove za efikasno otkrivanje i dokazivanje krijumčarenja narkotika, ljudi, vozila, lakog oružja i drugih dobara, pranja novca, koruptivnih i krivičnih dela u oblasti visoke tehnologije i dosledno oduzimanje imovine stečene izvršenjem krivičnih dela;
5. Unapređivati sve oblike saradnje i koordinacije državnih organa nadležnih za sprovođenje Strategije na svim nivoima kako u Republici Srbiji tako i na reginalnom i međunarodnom nivou;
6. Unapređivati prevenciju u borbi protiv organizovanog kriminala, sa težištem na izučavanju uzroka i posledica u saradnji državnih organa sa visokoobrazovnim ustanovama i institucijama u zemlji i inostranstvu;
Kapaciteti
7. Obezbeđivati i razvijati kvalitetne kadrove u državnim organima odgovornim za sprovođenje Strategije, sa težištem na objektivnim i visokim kriterijumima selekcije, popuni, razvoju i napredovanju u karijeri zasnovanim na sposobnostima i rezultatima rada, potrebnoj specijalizaciji, motivaciji i nagrađivanju, edukaciji i obuci i razvijati sistem upravljanja i rukovođenja i njihove organizacione kompetencije;
8. Razvijati proces proaktivnih istraga radi efikasnog dokazivanja i procesuiranja krivičnih dela organizovanog kriminala;
9. Obezbeđivati i razvijati materijalno-tehničke i finansijske kapacitete državnih organa koji su odgovorni za sprovođenje Strategije. Učestvovati u zajedničkim projektima sa medijima, lokalnom zajednicom i drugim partnerima Strategije;
10. Razvijati specijalne istražne, operativno-taktičke, kriminalističko-obeveštajne i analitičko-operativne metode borbe protiv organizovanog kriminala;
11. Stvarati zajedničke istražne timove i sprovoditi koordinisane akcije;
12. Uspostaviti i razvijati sistem efikasnih instrumenata za strategijsku analizu;
13. Uspostaviti nove i razvijati postojeće organizacione jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala;
Javnost i mediji
14. Promovisati rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i transparentnost rada državnih organa odgovornih za sprovođenje Strategije, kroz objektivno i nepristrasno izveštavanje;
15. Razvijati mogućnosti subjekata civilnog društva za pružanje doprinosa u borbi protiv organizovanog kriminala.
Da bi se obezbedila potpuna primena Strategije i postigao uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala, uspostaviće se efikasan i racionalan menadžment na najvišem nivou. U slučaju promene okolnosti predviđenih Strategijom izvršiće se njeno revidiranje.
U roku od šest meseci nakon objavljivanja Strategije, biće donet Akcioni plan o njenoj implementaciji, kojim će se detaljno razraditi mere, i posebno razmotriti preventivni i represivni oblik borbe protiv organizovanog kriminala, kao i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnih dela. Strukturu tog dokumenta činiće sledeći elementi: uspostavljanje efikasne organizacione strukture (stvaranje novih organizacionih jedinica i radnih grupa); podela odgovornosti u odnosu na strategijski nadzor, kontrolu, praćenje, evaluaciju i revidiranje (dalje razvijanje) Strategije, sistem rukovođenja, sistem mera za realizaciju mera Strategije, indikatore uspeha, nosioce i izvršioce aktivnosti, finansije, mogući rizici i rokovi.
Za efikasno sprovođenje Strategije, Vlada će osnovati radno telo sastavljeno od predstavnika državnih organa koji učestvuju u sprovođenju Strategije, kao i drugih zainteresovanih subjekata, sa osnovnim zadacima:
formiranje Radne grupe za izradu Akcionog plana;
koordiniranje radom državnih organa odgovornih za sprovođenje Strategije;
podnošenje izveštaja Vladi o sprovođenju Strategije;
predlaganje revidiranja Strategije u skladu sa potrebama.
Akcioni plan za sprovođenje ove strategije, Vlada će utvrditi u roku od šest meseci od dana objavljivanja Strategije.
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 02-1806/2009-1
U Beogradu, 26. marta 2009. godine
V L A D A
Tačnost prepisa overavaZAMENIKGENERALNOG SEKRETARASnežana Miljanić PRVI POTPREDSEDNIK VLADE – ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADEIvica Dačić, s.r.