Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11),
Vlada donosi
STRATEGIJU
RAZVOJA SLOBODNIH ZONA U REPUBLICI SRBIJI
ZA PERIOD OD 2011. DO 2016. GODINE
UVOD
Strategija razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji za period od 2011. do 2016. godine (u daljem tekstu: Strategija) predstavlja prvi strateški razvojni dokument iz oblasti razvoja slobodnih zona koji na konzistentan i celovit način definiše osnovne razvojne pravce slobodnih zona i načine njihovog ostvarivanja u narednim godinama.
Strategija polazi od potrebe ubrzavanja ekonomskog rasta i zaokruživanja procesa tranzicije ka tržišnoj privredi.
Namenjena je ostvarenju održivog privrednog razvoja koji će obezbediti konkurentnost i bolje ekonomske rezultate privrede, direktne (strane i domaće) investicije, podizanje životnog standarda stanovništva, kao i stvaranje pogodne infrastrukture i drugih uslova koji podstiču privredni razvoj Republike Srbije.
Novi model privrednog rasta i razvoja u narednoj deceniji zahteva stvaranje mnogo atraktivnijeg privrednog ambijenta, napuštanje potrošačkog i okretanje ka proinvesticionom i izvozno orijentisanom privrednom rastu.
Rast izvoza biće moguć samo ukoliko se, pored jačanja sektora malih i srednjih preduzeća, privuku „zvučne“ transnacionalne kompanije da greenfield investiraju, ili da tehnološki obnove još uvek neprivatizovane velike proizvodne kapacitete.
Strateško planiranje definiše budućnost slobodnih zona u Republici Srbiji, a time i obavezu svih činilaca privrednog, javnog i političkog života za njenu realizaciju.
Strategija je u svojim elementima koji se odnose na ciljeve, mere i projekte fokusirana na period od narednih pet godina, nakon čega je potrebno izvršiti ponovna istraživanja i usklađivanje sa novim parametrima.
Strategija prihvata osnovne principe izlaska iz postojećeg stanja kroz izgradnju efikasnijih slobodnih zona kao instrumenta usmerenog ka povećanju konkurentnosti privrede i rastu znanja putem privlačenja i primene modernih tehnologija. Korišćenje ovakvog ekonomskog modela, predviđeno je na način koji je upotrebljavan u zemljama sa vidljivim rezultatima u ovoj oblasti.
Kako je opredeljenje Republike Srbije ulazak u Evropsku uniju (u daljem tekstu: EU), Strategija definiše pravce privrednog razvoja koji garantuju usklađenost sa zahtevima i standardima EU, kao i trendove globalnih kretanja na svetskom tržištu. Slobodne zone se definišu kao institucionalni mehanizam za ostvarenje strategije prelaska u moderno društvo zasnovano na privrednoj konkurentnosti, kroz privlačenje direktnih stranih investicija, tehnološki razvoj, poboljšanje poslovne klime, restrukturiranje velikih privrednih sistema, razvoj malih i srednjih preduzeća, ravnomerni regionalni razvoj i poboljšanje efikasnosti preduzeća i države.
Pored činjenice da postojeća strateška opredeljenja na centralno mesto svojih sagledavanja ističu potrebu privlačenja direktnih investicija kao ključnu za ostvarenje razvoja države, neopravdano se izostavljaju mogućnosti slobodnih zona kao u svetu dobro poznat i dokazan instrument ekonomske politike.
Slobodne zone su prvi otvoreni prozor privrede u tranziciji koji pogoduje stranim ulaganjima. One omogućavaju najbrže privlačenje investicija u novu opremu i osavremenjavanje produkcionih procesa koji su ključna pretpostavka za poboljšanje konkurentnosti i postizanje većeg izvoza. Povećanje izvoznih prihoda je od velikog značaja za smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, servisiranje spoljnog duga i obezbeđivanje sredstava za finansiranje uvoza opreme i tehnologije, a to znači i uslov ekonomskog razvoja u narednim godinama. Stvaranje povoljne klime za inostrane investicije preduslov je za njihovo privlačenje. Povoljna investiciona klima se stvara u sredini bez birokratskih ograničenja i administrativnih odugovlačenja pri registraciji preduzeća, zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita i slično. Obezbeđenje specijalnih povlastica i olakšica na lokalnom i državnom nivou, kao što je poslovanje preduzeća bez uvoznih dažbina, može značajno uticati na odluku investitora da kapital investira u državu koja mu to omogućuje. Slobodna zona se najčešće definiše kao instrument ekonomske politike u pravcu rasta privrednog razvoja kroz povećani priliv investicija, rast izvoza i posledično poboljšanje platnog bilansa zemlje i porast zaposlenosti.
Kao pokretači i modelatori privrednog razvoja čitavih regiona, slobodne zone su značajni stvaraoci novih radnih mesta, nosioci tehnološkog razvoja i stranih investicija. Postoje na svim kontinentima, u razvijenim i nerazvijenim zemljama, u zemljama različitog državnog uređenja i primereno razvojnoj politici i zadatim očekivanjima, uz primenu zakonima utvrđenih uslova poslovanja i primenu određenog sistema povlastica, ostvaruju svoju ulogu.
Slobodne zone su posebno karakteristične za zemlje u razvoju, pogotovo zemlje u tranziciji, mada se u zavisnosti od širine prihvaćene definicije u slobodne zone mogu uključiti i one u razvijenim zemljama, koje polako napuštaju klasičan koncept i orijentišu se ka specijalizovanim uslugama, transformišu u industrijske i naučne parkove.
Prema raspoloživim podacima, danas u svetu funkcioniše više od 10.000 slobodnih zona.
[pic]
Države u kojima su formirane slobodne zone čine 70% površine sveta i 87% svetske populacije.
U periodu 1999-2002 godine u slobodnim zonama je bilo zaposleno preko 43 miliona radnika.
U ovom trenutku nameće se potreba definisanja puta razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji, pri čemu je od velikog značaja utvrđivanje principa razvoja koji će u isto vreme zadovoljiti kriterijume EU i svetske zajednice, kroz primenu opšte prihvaćenih rešenja u ovoj oblasti.
Istraživanje i praksa pokazuju da je za uspeh slobodnih zona značajan odnos države i njenih organa prema slobodnim zonama. Samo slobodne zone koje imaju snažnu državnu podršku mogu postići uspeh.
Cilj ove strategije je da definiše mogućnosti i pravce razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji u predviđenom periodu, stvori bolje institucionalne okvire i pomogne u predstavljanju koncepta.
RAZLOZI IZRADE STRATEŠKOG PLANA
Analizom izveštaja o poslovanju koje su privredna društva za upravljanje slobodnom zonom dostavljala prethodnih godina, može se zaključiti da je pozitivan trend koji je bio prisutan u svim posmatranim ekonomskim kategorijama kod svih slobodnih zona do 2009. godine u ovoj godini zaustavljen, pre svega kao rezultat svetske krize koja je u ovoj godini kulminirala.
Sve do 2009. godine u svim slobodnim zonama rastao je obim investicionih ulaganja, obim proizvodnje, vrednost izvoza robe proizvedene u slobodnoj zoni, vrednost pruženih usluga i broj zaposlenih radnika. Ovaj pozitivan trend se pre svega može pripisati korisnicima slobodnih zona koji se bave proizvodnom delatnošću i koji su prisutni u ovim slobodnim zonama od njihovog osnivanja, s obzirom da su iz godine u godinu povećavali obim investicija, a samim tim i obim proizvodnje, vrednost izvoza i broj zaposlenih.
U međuvremenu, ovi korisnici su uglavnom ostali jedini proizvođači u slobodnim zonama, s obzirom da nijedno privredno društvo za upravljanje slobodnom zonom nije uspelo da potpiše ugovor sa još nekim stranim investitorom. Činjenica je da su svake godine vođeni razgovori sa stranim investitorima, ali nijedan od tih razgovora nije konkretizovan potpisivanjem korisničkog ugovora.
Razloge ovog neuspeha treba tražiti pre svega u uslovima poslovanja koji se nude u slobodnim zonama u Republici Srbiji u odnosu na uslove poslovanja u slobodnim zonama susednih zemalja. Ovde se pre svega misli na poreske olakšice, carinsku proceduru, kao i podsticajne mere lokalne samouprave.
Imajući u vidu gore navedeno, jasna je potreba za donošenjem Strategije razvoja slobodnih zona u Republici Srbiji kao jednog od najvažnijih dokumenata u oblasti primene slobodnih zona kao instrumenta za privlačenje direktnih investicija.
Svrha ovog dokumenta je da objedini promene planirane za naredni period, kojima će se stvoriti okruženje koje pruža niz poslovnih mogućnosti za privlačenje direktnih investicija i povećanje zaposlenosti; za ulaganje i ostvarivanje profita davanjem niza podsticaja, kao što su podsticaji za mala i srednja preduzeća, za otvaranje novih radnih mesta, za započinjanje sopstvenog poslovnog projekta novim preduzetnicima, kao i za domaća i strana ulaganja. Strategijom se ukazuje na potrebu uvođenja novih tehnologija u slobodne zone koje doprinose njihovom razvoju i imaju pozitivan ekonomski uticaj na okruženje.
Strategija daje smernice koje:
upućuju na razvojno usmerenje slobodnih zona u periodu od 2011. do 2016. godine;
određuju široku zajedničku viziju i ciljeve ekonomske politike;
upućuju kako zakonodavstvo o slobodnim zonama treba uskladiti s pravnom regulativom EU i nacionalnom politikom razvoja slobodnih zona.
Prilikom izrade strateškog dokumenta poštovani su sledeći principi:
partnerstvo javnog i privatnog sektora u pripremi i implementaciji Strategije;
širok konsultativni proces u pripremi i izradi Strategije;
kombinacija dugoročnih i srednjoročnih razvojnih ciljeva;
usaglašenost sa nacionalnim strategijama i međunarodnim standardima;
povećanje konkurentnosti.
Strategija je u skladu sa nacionalnim prioritetima održivog razvoja Republike Srbije. Imajući u vidu sve gore navedeno značajan broj strateških dokumenata na republičkom nivou povezan je sa Strategijom u različitim oblastima koje ona obuhvata:
Strategija podsticaja i razvoja stranih ulaganja;
Nacionalna strategija za smanjenje siromaštva;
Nacionalni program zaštite životne sredine;
Strategija razvoja poljoprivrede Srbije;
Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji;
Nacionalna strategija regionalnog razvoja;
Strategija lokalnog ekonomskog razvoja;
Studija Postkrizni model privrednog rasta i razvoja Srbije 2011-2020 godine.
Primena koncepta slobodnih zona doprinosi ostvarenju sledećih ciljeva
koje definiše Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine:
podizanje regionalne konkurentnosti;
smanjenje regionalnih neravnomernosti i siromaštva;
izgradnja institucionalne regionalne infrastrukture.
CILjEVI I REALIZACIJA STRATEGIJE
Strategija razvoja slobodnih zona u Republii Srbiji podrazumeva obezbeđenje uslova koji omogućuju stvaranje najpovoljnijeg ekonomskog ambijenta, u cilju zadovoljavanja interesa države, stanovništva i investitora.
Osnovni ciljevi koji se žele postići kroz implementiranje Strategije su:
da se kroz razvojno orijentisan pristup doprinese opštoj društvenoj koristi, kao i ukupnom ekonomskom napretku što podrazumeva stvaranje najpovoljnijih uslova za priliv direktnih stranih i domaćih investicija kroz korišćenje različitih instrumenata, a posebno kroz integraciju pogodnosti za poslovanje industrijskih parkova i slobodnih zona;
jačanje institucionalnih i tehničkih kapaciteta potrebnih za podršku koncepta slobodnih zona što bi doprinelo efikasnom korišćenju pogodnosti za poslovanje, namenjenih prvenstveno proizvodnim aktivnostima u cilju povećanja zaposlenosti kroz:
olakšice, subvencije i pogodnosti za poslovanje koje obezbeđuje Republika Srbija,
olakšice i poreska oslobađanja koje daju lokalne samouprave,
pogodnosti za poslovanje koje omogućava Zakon o slobodnim zonama;
stvaranje najpovoljnijih prostornih uslova u slobodnim zonama i industrijskim parkovima kroz unapređenje infrastrukture, uslova za gradnju i tehničkih uslova, a u skladu sa planovima razvoja države, opština i potrebama investitora;
razvijanje jakih partnerskih odnosa između privatnog i javnog sektora i davanje podrške razvoju novih, profitabilnih proizvodnih programa, zasnovanih na ekološkim principima za zaštitu životne sredine;
ostvarivanje pune saradnje slobodnih zona u Republici Srbiji sa ministarstvima, agencijama i drugim relevantnim institucijama uz podršku i pomoć Uprave za slobodne zone Ministarstva finansija.
PRAVNI OSNOV ZA OSNIVANjE I POSLOVANjE SLOBODNIH ZONA
Imajući u vidu istorijski razvoj slobodnih zona, njihovu evoluciju i veliku ekspanziju poslednjih decenija dvadesetog veka, vidimo da je prvobitna ideja „ekonomske službenosti” u korist drugih država, kao i pravni osnov koji je nastao bilateralnim ili multilateralnim ugovorima, ustupila mesto nacionalnim zakonima o slobodnim zonama. Sopstvenim zakonima svaka država reguliše stepen sloboda i pogodnosti koje pruža stranim, a neretko, i svojim investitorima.
Oblast slobodnih zona u Republici Srbiji uređena je Zakonom o slobodnim zonama („Službeni glasnik RS”, broj 62/06) i Carinskim zakonom („Službeni glasnik RS”, broj 18/10), kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovih zakona. Pojedina pitanja koja dotiču rad slobodnih zona uređena su posebnim zakonima, koji uređuju druge oblasti, poput poreza, deviznog sistema, izgradnje, osiguranja, itd.
Zakon o slobodnim zonama iz 2006. godine donet je u cilju jačanja privrede Republike Srbije, kroz stvaranje povoljnih uslova za strane investicije, radi privlačenja stranog kapitala i tehnologija, usvajanja inostranog stručnog znanja i iskustva, inostranih menadžerskih veština, podizanja nivoa zaposlenosti i nivoa spoljnotrgovinske razmene, kao i jačanja pozicije Republike Srbije na svetskom tržištu i u svetskoj ekonomiji.
Nov i veoma jasan stav položaja slobodnih zona dat u ovoj Strategiji oslikava budući odnos države prema konceptu slobodnih zona u Republici Srbiji. Jasnu intenciju, u tom smislu oslikava i formiranje Uprave za slobodne zone kao organa uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, za obavljenje poslova državne uprave u oblasti slobodnih zona.
Posebno važno pitanje, koje se često postavlja i tumači u našim stručnim krugovima i državnim instutucijama, kada se govori o pravnom osnovu za osnivanje slobodnih zona, kao i o pogodnostima za poslovanje u slobodnim zonama i njihovoj vezi sa ostalim delom zemlje, jeste pojam i stepen eksteritorijalnosti slobodnih zona.
Slobodne zone, danas, su u većini slučajeva sastavni deo državne teritorije u kojima se nacionalnim zakonima određuju pravila za poslovanje, koja uglavnom oslobađaju korisnike slobodnih zona od mera ekonomske politike koje postoje izvan slobodne zone i, u isto vreme, u eri globalizacije, služe kao efikasno sredstvo međunarodne saradnje i unapređenja spoljno-trgovinske razmene i saobraćaja.
Novi Carinski kodeks EU (Modernised Community Customs Code) smatra slobodne zone specijalnim delovima carinske teritorije EU gde su roba i usluge oslobođene plaćanja carinskih dažbina, poreza na dodatu vrednost i ostalih uvoznih dažbina. Kjoto konvencija iz 1973. godine, kao i Posebni Aneks D Revidirane Kjoto konvencije iz 1999. godine, takođe predviđa da su slobodne zone izvan carinskog područja zemlje, kada je reč o uvoznim dažbinama i porezima na robu i usluge izvršene u zoni.
Što se tiče zakonske regulative slobodnih zona u svetu, treba razlikovati nacionalne zakone i internacionalna pravna dokumenta.
Kod nacionalne zakonske regulative ne postoji uniformnost. Ona se razlikuje od države do države, koje različitim rešenjima dodeljuju pogodnosti korisnicima slobodnih zona, kao što su carinska, fiskalna i finansijska oslobađanja i razni podsticaji u oblasti infrastrukture i usluga. Jedina ograničenja mogu biti uvedena propisima koje državama nameće članstvo u carinskoj uniji ili zoni slobodne trgovine (EU, SAD) ili međunarodnim organizacijama i savezima (npr. STO), kao što su tarifne i netarifne barijere, nelojalna konkurencija, izvozni podsticaji, državne pomoći, poljoprivredni i industrijski podsticaji, pravila o poreklu robe, itd. Novi članovi Evropske unije (Kipar, Češka, Estonija, Mađarska, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka, Slovenija, Bugarska i Rumunija), kao i kandidati za članove (Turska) moraju da prilagode svoje nacionalne zakone o slobodnim zonama sa evropskim zakonima o slobodnim zonama i slobodnim skladištima.
Internacionalna pravna regulativa vezana je za pojedine ugovore, međunarodne protokole i statute međunarodnih organizacija i udruženja, koji definišu i utiču na pravni osnov postojanja slobodnih zona svuda u svetu.
Ostali instrumenti pravne regulative nalaze se u ugovorima, sporazumima i zakonima kakvi su GATT – Opšti sporazum o carinama i trgovini, STO – Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije, Revidirana Kjoto konvencija, Carinski kodeks EU, Zakon o porezu na dodatu vrednost – VAT, Zakon o akcizama, Zakon o slobodnim zonama Republike Srbije, itd.
Evropska zakonska regulativa koja se bavi slobodnim zonama i reguliše pitanja slobodnih zona, ulaska robe, kontrole, rada, izlaska robe, reeksporta i ostalih aktivnosti u zoni, usaglašena je sa Revidiranom Kjoto konvencijom, i Briselskim protokolom od 26. juna 1999. godine.
Carinski kodeks EU (u Glavi 3 „Drugi odobreni carinski postupci”, od člana 166. do 181.) uređuje pitanja vezana za rad u slobodnim zonama EU, koja su
detaljno definisana pojedinim direktivama.
Indirektni porezi i porezi na potrošnju, kao i porez na dodatu vrednost, u državama koje ga koriste, ne primenjuje se u njihovim slobodnim zonama. Po šestoj Direktivi VAT-a, (direktiva 77/388 /EEZ, OJ 1977 Br. L 145, str. 1, i OJ 1999 br. L 376, str. 4), zemlje-članice su ovlašćene (član 16. Direktive) da iz VAT-a izuzmu:
– zalihe robe koja se nalazi u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu;
– usluge koje se odnose na zalihe robe koja se nalazi u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu;
– zalihe robe ili usluge koje se izvršavaju u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu, pod uslovom da cilj izuzetaka nije krajnja upotreba i/ili potrošnja, i da iznos poreza na dodatu vrednost koji se plaća zbog prestanka ugovora, odgovara iznosu poreza koji bi se plaćao kada bi svaka od ovih transakcija bila oporezivana na državnoj teritoriji.
Odredbe pravnih propisa EU o akcizama, pravila direktnog oporezivanja, državne pomoći, itd. ne odnose se na slobodne zone.
Rezime pravnog osnova formiranja slobodnih zona ukazuje da postoji jaka podrška ovom konceptu u međunarodnom pravu, koje daje osnovne postulate poslovanja slobodnih zona, dok nacionalna zakonodavstva mogu projektovati svoje zakone u zavisnosti od potreba i konkretnih razvojnih ciljeva.
POSTOJEĆE STANjE
Dosadašnji razvoj slobodnih zona u Republici Srbiji bio je nezadovoljavajući i nije ispunio očekivanja. Slobodne zone u Republici Srbiji su svoje poslovanje zasnivale na pružanju usluga skladištenja i radile kao trgovačke slobodne zone. Izuzetak je pozitivan primer ekonomskih efekata korišćenja režima slobodne zone u Subotici i Pirotu. Slobodna zona „Pirot” u ovom trenutku ima osam proizvodnih programa, od kojih je dominantan pogon za proizvodnju autoguma (Michelin) čime je omogućeno korišćenje slobodne zone kao izvozne proizvodne zone (export processing zone). Ovo je omogućilo testiranje načina rada sa proizvodnim aktivnostima u slobodnim zonama u Republici Srbiji i time dalo odgovor da korišćenje slobodnih zona u funkciji proizvodnje za izvoz daje dobre rezultate.
U 2009. godini u Republici Srbiji funkcionisale su četiri slobodne zone: Pirot, Subotica, Novi Sad i Zrenjanin. Krajem 2009. godine Vlada je dala saglasnost za određivanje područja dve slobodne zone, „FAS Slobodna zona” u Kragujevcu i „Slobodna zona Šabac” u Šapcu, ali ove slobodne zone nisu imale poslovne rezultate, s obzirom da su rešenja dobile tek krajem godine. U junu 2010. godine saglasnost Vlade za određivanje područja slobodne zone dobila je „Slobodna zona Užice” u Sevojnu.
U slobodnim zonama 2009. godine u Republici Srbiji delatnost je obavljalo 180 korisnika, od čega 80 domaćih i 100 stranih. Ukupna investiciona ulaganja u 2009 godini, su bila 19.038.023,00 evra, a broj uposlenih je bio 4.915.
Ukupna vrednost realizovanog prometa robe i usluga preko slobodnih zona u 2009. godini iznosila je 559.108.279,00 evra i u odnosu na 2001. godinu isti je porastao 3,7 puta, dok je u odnosu na 2008. godinu manji za 14,21%.
U 2009. godini uvoz je iznosio 225.869.561,00 evra, dok je ukupna vrednost realizovanog izvoza iznosila 278.638.653,00 evra. U odnosu na 2008. godinu uvoz je manji za 22,95%, izvoz za 11,67%, dok je plasman na tržište Republike Srbije porastao za 26,62%.
Vrednost realizovanog prometa usluga u slobodnim zonama iznosila je 1.954.892,00 evra. U odnosu na 2008. godinu promet usluga porastao je za 23,99%.
Najveći promet realizovan je u Slobodnoj zoni „Pirot” i iznosio je 257.673.095,00 evra, odnosno 46,00% ukupno realizovanog prometa robe i usluga u slobodnim zonama.
U svakom slučaju ostvareni poslovni rezultati ukazuju da postoji potencijal slobodnih zona za porast ulaganja i upošljavanja u Republici Srbiji.
Jedini značajan i konkretan instrument podsticaja koje omogućavaju slobodne zone je mogućnost obavljanja proizvodnje radi izvoza, bez plaćanja carine i PDV-a. Pitanje koje se postavlja je, da li je ovo dovoljan instrument za privlačenje značajnih investicija u okviru režima slobodne zone, kao i da li je moguće ovaj podsticaj ostvariti i kroz neki drugi institut (smanjenje poreza i pojednostavljenje carinske procedure). Činjenica da određene carinske procedure (aktivno oplemenjivanje) omogućavaju ostvarenje ovih pogodnosti i bez režima slobodne zone, kao i činjenica da osim početne investicije u proizvodnu delatnost kod osnivanja slobodne zone, nije bilo značajnijih investicija u proizvodnu delatnost u slobodnim zonama od trenutka njihovog osnivanja, upućuje nas na zaključak da pogodnosti koje nudi režim slobodnih zona u ovom trenutku nije dovoljno atraktivan za privlačenje novih direktnih investicija.
Imajući u vidu da carinska oslobođenja za korisnike slobodne zone sve više gube na značaju, s obzirom na tendenciju snižavanja uvoznih carina do njihovog potpunog ukidanja prema zemljama EU, nameće se potreba za uvođenjem dodatnih stimulativnih mera koje bi slobodnim zonama omogućile dalji prosperitet. Pod dodatnim stimulativnim merama, pre svega se misli na poreske olakšice za korisnike slobodne zone. Poreske olakšice propisane članom 26. Zakona o slobodnim zonama mogu se ostvariti u skladu sa propisima koji uređuju porez na dobit preduzeća, porez na imovinu i porez na dohodak građana. Važeći poreski zakoni ne predviđaju posebne poreske olakšice za korisnike slobodne zone, osim onih koje su predviđene za sva pravna lica koja posluju na teritoriji Republike Srbije. Iz istih razloga u julu 2008. godine u Hrvatskoj je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnim zonama, kojim se predviđa više poreskih olakšica za korisnike slobodnih zona.
Jedna od prednosti na koje se pozivaju društva za upravljanje slobodnom zonom (ali važi i za ostali deo Republike Srbije) je i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, koji podrazumeva da se najveći deo proizvoda proizvedenih u Republici Srbiji može izvoziti na tržište Ruske Federacije bez plaćanja carine. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom može i mora se mnogo bolje iskoristiti. Inostrani partneri bi morali obezbediti većinsko domaće učešće u finalnom proizvodu i na taj način plasirati svoju robu na veliko tržište kakvo je tržište Ruske Federacije. Naravno, ovo nije prednost koja je specifična za proizvodnju koja se obavlja u režimu slobodne zone, već važi za proizvodnju koja se odvija na bilo kojoj lokaciji u Republici Srbiji, te se u tom smislu ne može isticati kao direktna prednost slobodnih zona, već kao dopuna glavne prednosti proizvodnje u slobodnim zonama, a to je obavljanje proizvodnje radi izvoza bez plaćanja carine i PDV-a na uvoz opreme i repromaterijala.
Značajniji razvoj koncepta slobodnih zona i privlačenja investicija dodatno je opterećen i sledećim pitanjima:
1) infrastrukturna izgrađenost i kvalitet usluga na prostoru slobodnih zona ništa nije veća od onoga što se nudi van režima slobodne zone;
2) naknade za izgradnju u slobodnim zonama iste su kao i naknade izvan režima slobodne zone (osim slobodne zone u Pirotu);
3) nedozvoljene subvencije u režimu slobodnih zona u trenutku ulaska Republike Srbije u EU.
KLjUČNE OBLASTI STRATEŠKOG PLANA
Privlačenje direktnih investicija
Problem slobodnih zona koje su osnovane od donošenja novog Zakona o slobodnim zonama 2006. godine i koje danas rade u Republici Srbiji, je u tome što su to uglavnom ostali izolovani slučajevi, usmereni na jedno proizvodno preduzeće koje obavlja proizvodnju namenjenu izvozu u granicama slobodne zone i koje je nosilac opstanka režima slobodne zone. Izostao je koncept integralnog razvoja i širenja zaposlenosti i dolaska novih investicija.
Istovremeno sama ponuda slobodnih zona je limitirana po više osnova; nema adekvatnih površina za greenfield investicije, izostala je značajnija podrška državnih institucija koje se bave privlačenjem investicija konceptu slobodnih zona u smislu promocije, usmeravanja investicija ka području slobodne zone i podrške društvima za upravljanje slobodnim zonama kod privlačenja direktnih investicija. Istovremeno nije kreiran prepoznatljiv segment podsticaja za ulaganje i rad u okviru režima slobodne zone.
Tendencija je da slobodne zone, kao instrument ekonomske politike, mogu da izvrše pozitivan uticaj na proces restrukturiranja privrede Republike Srbije u segmentu privlačenja direktnih stranih investicija, povećanja tehnološkog nivoa u proizvodnji i uslugama što bi uslovilo razvoj novih preduzeća i povećanje zaposlenosti. Doprinos u razvoju slobodnih zona pruža Uprava za slobodne zone, koja uz podršku države, može da preuzme odgovornost za njihov pravilan razvoj.
Na jedinstvenom prostoru potrebno je objediniti sve pogodnosti za poslovanje i time obezbediti konkurentnost u odnosu na slične instrumente u svetu:
Opšte pogodnosti koje u Republici Srbiji postoje za strane investitore:
Lokacija na koridoru 10, koji spaja Evropu sa Bliskim i Srednjim
Istokom;
Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama jugoistočne Evrope – CEFTA, sa tržištem od 60 miliona stanovnika;
Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA,
Sporazumi o slobodnoj trgovini sa Belorusijom i Kazahstanom;
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom;
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom;
Nezaposlena, obrazovana i jeftina radna snaga;
Pojednostavljeni propisi o spoljnoj trgovini i stranim ulaganjima;
Skraćena procedura za osnivanje preduzeća – 15 dana.
Niske poreske stope, i to:
PDV – 18% (u slobodnim zonama – 0%);
porez na imovinu – 0,4%;
porez na kapitalnu dobit – 20%;
porez na dobit preduzeća – 10%;
porez na zarade – 12%.
Specijalne poreske olakšice:
Za investicije preko 7,5 miliona USD i 100 dodatno zaposlenih radnika
ne plaća se porez na dobit u periodu od 10 godina;
Krediti namenjeni investiranju, maksimum na 10 godina i uz 20%
poreskih umanjenja;
Poreske pogodnosti za novozaposlene radnike;
Kredit u visini 40% od investicione vrednosti za investicije u osnovna
sredstva;
Oslobođenje od plaćanja poreza na dobit u periodu od pet godina za prihode
od koncesija;
Oslobođenje od plaćanja poreza na dobit investitora koji ulažu u
profesionalno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i
zapošljavanje invalida;
Krediti na dve godine za nerazvijena područja;
Nepovratna sredstva iz fondova za razvoj poljoprivrede, ekologije, zaštite
životne sredine, za naučna istraživanja itd.
Finansijski podsticaji
Republika Srbija pruža finansijsku pomoć potencijalnim investitorima. Na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija („Službeni glasnik RS“, br. 34/10 i 41/10), sredstva za privlačenje direktnih investicija obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Sredstva se mogu koristiti za finansiranje investicionih projekata u proizvodnom sektoru i sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine i za finansiranje investicionih projekata iz oblasti poljoprivrede, ugostiteljstva i trgovine.
Ukupna sredstva koja mogu biti dodeljena određuju se prema novim radnim mestima u periodu od tri godine, i to za investicije u proizvodnom sektoru:
od 4.000 do 10.000 evra u devastirana područja i područja od posebnog interesa,
od 5.000 do 10.000 evra u automobilsku, elektronsku ili industriju informacionih i telekomunikacionih tehnologija i u područja od posebnog interesa,
od 2.000 do 5.000 evra u ostala područja Republike Srbije.
Za investicije u sektoru usluga koje jesu ili mogu biti predmet međunarodne trgovine od 2.000 do 10.000 evra po novom radnom mestu otvorenom u periodu od tri godine.
Pogodnosti poslovanja po Zakonu o slobodnim zonama:
Uvoz robe i usluga u slobodnu zonu i izvoz robe i usluga iz slobodne zone
su slobodni;
Na uvezeni repromaterijal za robu namenjenu izvozu ne plaća se carina,
PDV i druge uvozne dažbine;
Na uvezenu opremu, mašine i građevinski materijal ne plaća se carina,
PDV i druge uvozne dažbine;
Prava korisnika slobodne zone ustanovljena Zakonom o slobodnim zonama ne mogu biti umanjena drugim propisom;
Uvoz u slobodnu zonu svih vrsta roba oslobođen je plaćanja carine. Roba iz
slobodne zone može se plasirati na domaće tržiše uz plaćanje carine i carinskih dažbina. Ako je roba koja ulazi na carinsko područje Republike Srbije proizvedena u slobodnoj zoni ili podvrgnuta manipulaciji uz učešće domaće komponente, carina se plaća po propisanoj stopi samo na inostranu komponentu u toj robi;
Uvoz u slobodnu zonu i izvoz iz nje su slobodni, tj. ne primenjuju se kvote,
uvozne ili izvozne dozvole ili druga ograničenja spoljnotrgovinskog prometa;
Roba se iz slobodne zone može privremeno izneti na ostali deo domaće teritorije ili uneti u slobodnu zonu sa ostalog dela domaće teritorije radi oplemenjivanja (prerade, dorade, obrade, ugradnje, opravke, kontrole kvaliteta, marketinške prezentacije itd.), što pruža velike mogućnosti povezivanja sa domaćom privredom;
Slobodan transfer dobiti ostvarene obavljanjem delatnosti u slobodnoj zoni;
Korisnici slobodne zone mogu uzimati u zakup, kupovati ili sami graditi proizvodne, skladišne ili poslovne objekte;
Korišćenje usluga logističkog centra;
Efikasna administracija u slobodnoj zoni (one stop shop).
Moguće stimulativne mere lokalne samouprave (primer Slobodne zone „Pirot”):
A. Za izgradnju u granicama slobodne zone korisnici su oslobođeni od plaćanja:
naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljšta;
naknade za takse i troškove opštinske uprave i izdavanje dokumentacije (komunalne takse, urbanistička dozvola, saglasnost, odobrenje za gradnju, itd.);
naknade za izdavanje uslova za priključenje na infrastrukturne mreže;
naknada za izdavanje saglasnosti za priključenje na infrastrukturne mreže;
naknada za priključenje na infrastrukturne mreže.
B. Pri eksploataciji objekata u granicama slobodne zone korisnici su oslobođeni od plaćanja za period od 10 godina od perioda izdavanja upotrebne dozvole za izgrađeni objekat:
lokalnih komunalnih taksi;
naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta;
naknada za komunalne usluge.
V. Posebne pogodnosti za povećanje zaposlenosti u slobodnoj zoni kroz odobravanje sredstava subvencije po osnovu broja novozaposlenih kod korisnika slobodne zone.
Transfer modernih tehnologija
Za restrukturiranje privrede Republike Srbije veoma je značajan uticaj koji slobodne zone mogu da imaju na tehnološki razvoj. Strani investitori u slobodne zone ne donose samo kapital, već i proizvodna i marketinška znanja (know-how), koja se mogu preneti na ostali deo privrede zemlje domaćina.
Slobodne zone mogu doprineti transferu modernih tehnologija na različite načine. Direktan način je kroz svakodnevni kontakt sa stranim stručnjacima, konsultantima i menadžerima. Kroz aktiviranje domaće privrede, vrši se prenos i tehnoloških znanja na preduzeća u okolini. Opšte podizanje tehnološkog nivoa u proizvodnji, kao i privlačenje najsavremenije tehnologije, odvija se kroz direktno obrazovanje radne snage za primenu tehnologija i kroz uvoz potrebne opreme i znanja za njeno korišćenje i održavanje. Kroz konkurentne cene domaćih sirovina i jeftinu i visokostručnu radnu snagu, animiraju se strani investitori da svoj ulog donesu u obliku savremene opreme i tehnologije.
Slobodne zone treba da privuku tehnološki složenije proizvodne procese. Potrebno je formiranje sopstvenih istraživačkih centara, hi-tech parkova i inkubatora razvoja na lokaciji slobodnih zona. Postoji i mogućnost stranog ulaganja zasnovanog na ulaganju znanja, dok bi država domaćin angažovala visokoobrazovane kadrove. Time se nova tehnološka znanja prenose na domaću privredu, kada stručnjaci svoja znanja prenesu van granica slobodne zone (primer Tajvana i Kine).
Transfer tehnologije ima svoje zakonitosti. Postoji opšta saglasnost da visoka tehnologija i komercijalna upotreba naučnih saznanja predstavljaju ključni faktor industrijskog i ekonomskog razvoja. U sadejstvu ekonomskih subjekata, kao što su dobavljači, potrošači, konkurencija, državne institucije i ekonomska politika, razvoj tehnoloških kapaciteta ima veliki uticaj. U procesu uspešne industrijalizacije država, koja se jasno vidi na primeru istočnoazijskih država – „azijskih tigrova” (Koreja, Singapur, Hong Kong i Tajvan), ekonomski rast je bio oslonjen na napretku tehnologija industrijskih preduzeća. Mogu se izabrati različiti prilazi povećanju tehnološkog razvoja države. U ekonomskoj literaturi su poznata tri pravca transfera tehnologija u zavisnosti od nivoa industrijskog razvoja države, koja imaju logičan put razvoja:
a) tehnološki transfer kroz trgovinu i pomoć na jačanju domaće proizvodnje za domaće tržište;
b) tehnološki transfer kroz direktne strane investicije i prodaju tehnologije za stvaranje domaćih izvozno orijentisanih preduzeća;
v) tehnološki transfer kroz izgradnju sistema zasnovanog na licencama i snabdevanju svih tržišta proizvodima preko domaćih kooperantskih preduzeća.
MERE ZA OSTVARENjE RAZVOJA SLOBODNIH ZONA
Za dalji uspešan razvoj koncepta slobodnih zona, radi privlačenja direktnih investicija, korisnicima se moraju ponuditi konkretni podsticaji i kreirati prepoznatljive prednosti:
Ponuda infrastrukturno opremljenog zemljišta
Za uspešan razvoj koncepta slobodnih zona i njihovu mogućnost da privuku direktne investicije mora se, pre svega, raditi na razvoju novih lokacija. Nosioci tih poslova moraju biti lokalne samouprave, koje u osnivanju slobodne zone na svojoj teritoriji moraju prepoznati svoj interes. Za sada, lokalne samouprave nisu sagledale pozitivne efekte osnivanja slobodnih zona na svojim područjima i njihov značaj za privlačenje direktnih investicija. Samo po sebi, nameće se pitanje, koje prednosti imaju lokalne samouprave u privlačenju investitora sa režimom slobodne zone u odnosu na lokalne samouprave bez ovog režima. U dosadašnjoj praksi, lokalne samouprave ovaj institut nisu osećale kao prednost, pa su i bez njega razvijali industrijske zone kao što je slučaj sa Inđijom, Lapovom, Pećincima, Zrenjaninom, Vršcem itd.
Osnivanje slobodnih zona imaće najveći efekat na lokacijama sa katastarski pravno rešenim odnosima nad zemljištem, jednostavnom i brzom administracijom i subvencijama lokalne samouprave.
Finansiranje opremanja lokacija industrijskih parkova sa režimom slobodne zone može biti iz više izvora, privatnih, javnih (država, gradovi i opštine) ili formiranjem javno-privatnih partnerstava. Kako slobodne zone treba da odigraju značajnu razvojnu ulogu, postoji potreba za dodatnim finansijskim sredstvima kako bi im se u tome pomoglo.
Slobodne zone se osnivaju na lokacijama na kojima one imaju pravo svojine, odnosno zakupa ili pravo korišćenja na zemljištu. U nekim slučajevima slobodne zone poseduju potrebnu infrastrukturu i objekte. U nekim kapital za finansiranje imovine osiguran je iz privatnih izvora, dok će kod nekih lokacija biti potrebna državna pomoć u ulaganju u razvoj i širenje infrastrukture i objekata slobodne zone.
Finasiranje razvoja slobodnih zona može se postići direktnim ulaganjima (državnim, opštinskim ili privatnim), obezbeđenjem donacija ili obezbeđivanjem sredstava iz fondova EU. Poželjna je i primena kombinovanog finansiranja od strane javnog i privatnog sektora kroz javna-privatna partnerstva koje bi formirala država ili lokalna samouprava sa zainteresovanim privatnim investitorima. Novčana sredstva javnog sektora mogu da budu obezbeđena iz budžeta Republike Srbije i EU izvora finansiranja. U ovakvim slučajevima visina ulaganja odrediće i udeo državnog vlasništva u izgrađenoj infrastrukturi u slobodnoj zoni.
U skladu sa prethodno iznetim razlozima u narednom periodu treba uložiti napor na uspostavljanju simbioze, tj. kompatibilnosti slobodnih zona i industrijskih parkova kao infrastrukturno opremljenog zemljišta. Režim slobodnih zona mora biti na glavnim putnim koridorima i imati sređenu infrastrukturu (puteve, vodu, kanalizaciju, gas, struju, itd).
Iako suštinske razlike između koncepta infrastrukturno opremljenih slobodnih zona namenjenih prvenstveno proizvodnim delatnostima i koncepta infrastrukturno opremljenih industrijskih parkova i industrijskih zona nema, razlika je mogućnost rada korisnika u režimu slobodne zone bez plaćanja carine i PDV, tj. rad namenjen prvenstveno inostranim tržištima koji omogućavaju slobodne zone i rad namenjen domaćem tržištu koji se obavlja u industrijskim parkovima i industrijskim zonama. Linija razgraničenja između ovih pojmova je jako mala ukoliko uopšte i postoji. Postoje slobodne zone koje nude infrastrukturno opremljeno zemljište i generišu rad koji se nudi svim tržištima, i stranim i domaćim, pri čemu za ovo drugo podleže plaćanju dažbina prilikom stavljanja u slobodan promet. U realizaciji oba koncepta završnu reč daće investitor svojim opredeljenjem i svojim namerama i ciljnim tržištem.
U svim gradovima moguće je formirati prostor ubrzanog privrednog razvoja koji kombinuje više vrsta pogodnosti za poslovanje i u svom sastavu ima:
objekte i infrastrukturne kapacitete napuštene u procesu tranzicije (namenjene za brownfield investicije);
infrastrukturno opremljeno zemljište za greenfield investicije namenjene izvozno orijentisanim proizvodnim programima sa režimom slobodne zone – slobodna zona;
infrastrukturno opremljeno zemljište namenjeno za greenfield investicije namenjene proizvodnim programima orjentisanim za domaće tržište.
Za uspešno poslovanje i atraktivnost prostora namenjenih ubrzanom razvoju potrebno je kombinovati koncept slobodnih zona namenjenih uvozno-izvoznim proizvodnim aktivnostima sa konceptom infrastrukturno opremljenih zemljišta namenjenih prvenstveno poslovanju sa domaćim tržištem – industrijskih parkova, stvarajući, na jednom mestu, mogućnost za razvoj proizvodnji namenjenih kako izvozu tako i sopstvenom tržištu. Tako se korisnicima nudi mogućnost pune poslovne kombinatorike na infrastrukturno opremljenom prostoru uz najveće pogodnosti za poslovanje.
Imajući u vidu da se u već pokrenutim industrijskim zonama po gradovima u Republici Srbiji odmaklo u infrastrukturnom opremanju zemljišta za potencijalne projekte, poželjno je da se u neku opremljeniju zonu uloži još dodatnih sredstava kako bi se dobila što kvalitetnija ponuda uz najmanja ulaganja i ovim putem može se kvalitetnije ubrzati proces realizacije potencijalne investicije.
Koncepcijski posmatrano, u Republici Srbiji slobodne zone i industrijski parkovi su postavljeni kao generatori razvoja pojedinih područja i regiona zemlje, odnosno područja nacionalne privrede. U njihovom osnivanju (industrijskih parkova) i funkcionisanju predviđena je značajna uloga države i investitora. Nacionalnim investicionim planom u Republici Srbiji predviđeno je formiranje industrijskih parkova u 50 opština. U te svrhe je za 2005. i 2006. godinu država predvidela oko 46 miliona evra. U koncepciji razvoja industrijskih i tehnoloških parkova, kao i slobodnih zona, predviđena je i značajna uloga lokalne samouprave, koja svojim aktivnostima i beneficijama treba da privuče potencijalne strane investitore, oživi lokalnu i regionalnu privrednu aktivnost i poveća zaposlenost. Ideja državnih organa u pogledu oživljavanja industrijskih i tehnoloških parkova zasniva se na principu da država izgradi potrebnu infrastrukturu, a investitori objekte i neophodnu opremu.
Ovakvom kombinacijom različitih namena i koncentracijom svih pogodnosti koje je moguće pružiti (državne, lokalne samouprave i preduzetničke) dobija se fleksibilan sistem koji zadovoljava sve potencijalne potrebe mogućih investitora gde svako može naći za sebe ono što mu odgovara. Za proizvodnju namenjenu izvovu najbolje je da bude u delu industrijskog parka koji je u isto vreme i slobodna zona, dok je za proizvodnju namenjenu domaćem tržištu, koja koristi domaće sirovine, potpuno nepotrebno korišćenje slobodne zone, koje može biti čak i ograničavajući faktor (npr. zbog nepotrebnih carinskih procedura).
Slika br. 1.: Kombinacija slobodne zone i industrijskog parka šematski prikazana:
Ovako planiran i realizovan industrijski park i slobodna zona, omogućavaju veoma fleksibilan režim poslovanja. Korisnici koriste pogodnosti u zavisnosti od svojih potreba, mogu da iznajme postojeći prostor za rad sa domaćim tržištem ili da u delu industrijskog parka namenjenog domaćem tržištu izgrade objekat bez plaćanja lokalnih poreza opštini. Ukoliko je njihovo poslovanje vezano za uvoz ili izvoz repromaterijala, proizvoda i usluga, sve to mogu raditi i u režimu koji omogućava Zakon o slobodnim zonama, tako da na ovaj način lokacija dobija dodatnu atraktivnost za investiranje.
Slobodne zone mogu biti poluga privrednog razvoja, posebno u onim gradovima i opštinama u kojima je industrija ugašena. Moguće je od lokacija i objekata postojećih društvenih preduzeća, koja nisu privatizovana, sa infrastrukturno opremljenim zemljištem i izgrađenim halama za proizvodnju, organizovati rad slobodne zone.
Bez infrastrukturno opremljenog zemljišta (lokacija) u ponudi slobodnih zona, nećemo imati rezultate kakvi se očekuju i koji su potrebni u cilju jačanja naše privrede i privlačenja direktnih investicija i kao posledicu toga povećanja zaposlenosti domaće radne snage. Pogodnosti koje se sada nude u smislu neplaćanja carine i PDV moguće je ostvariti i putem pojednostavljenih carinskih postupka na bilo kojoj lokaciji, što delimično umanjuje prednosti rada u režimu slobodne zone.
Poreske i druge olakšice i stimulacije
Pored postojećih podsticaja za obavljanje delatnosti u režimu slobodne zone moraju se sprovesti promene u programskim sadržajima i poboljšati struktura i kvalitet investicione klime, koja u sebi pored postojećih treba da sadrži i sledeće podsticaje:
Kvalitetne lokacije, geografski položaj (definisati potencijane lokacije za slobodne zone i raditi na njihovom stavljanju u funkciju);
Sa lokalnim samoupravama raditi na uvođenju oslobođenja od lokalnih taksi i poreza (paket olakšica i poreskih oslobađanja lokalnih samouprava);
Oslobođenje od plaćanja PDV za potrošnju električne energije, vode, gasa, kao i ostalih komunalnih usluga za proizvodnju u režimu slobodne zone namenjene izvozu;
U budžetu Republike Srbije planirati sredstva koja bi se preko Uprave za slobodne zone plasirala za projekte, izradu studija, infrastrukturno opremanje zemljišta za potrebe slobodnih zona;
Sa nadležnim ministarstvom raditi na ispitivanju mogućnosti izmena sistemskih zakona kojima se daju dodatni fiskalni podsticaji za korisnike slobodne zone koji se bave proizvodnom delatnošću.
Poboljšanja institucionalnih odnosa
Sadašnje stanje po pitanju institucionalne organizovanosti slobodnih zona i pored toga što postoji Uprava za slobodne zone, koja je formirana krajem 2008. godine, nije na nivou koji može privući značajniji broj direktnih investicija. Glavni razlog za to je što Uprava za slobodne zone ne poseduje potrebne mehanizme kojima može privući strane investitore. Zato je za uspešnost ovoga koncepta i novu politiku razvoja slobodnih zona nužno ustanoviti institucionalnu podršku na državnom i lokalnom nivou, koja će dovesti da stvaranja mehanizama koji će omogućiti ostvarenje postavljenih ciljeva. Pored zakonom određenih nadležnosti, potrebno je definisati uloge ostalih državnih institucija u jedinstvenom Akcionom planu namenjenom uspehu koncepta slobodnih zona. Svi državni organi moraju imati proaktivan i pozitivan pristup politici razvoja slobodnih zona koju treba uskladiti sa državnom razvojnom politikom.
Institucionalna podrška Ministarstva finansija razvoju slobodnih zona očekuje se kroz izmene i dopune poreskih zakona kojima bi se predvidele određene poreske olakšice za korisnike slobodnih zona, kao i kroz pojednostavljenje carinske procedure u slobodnim zonama, što bi stimulativno delovalo na strane investitore.
Institucionalna podrška razvoju slobodnih zona očekuje se i od Privredne komore Srbije, kao i od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), posebno u delu promocije slobodnih zona i ostvarivanje kontakata privrednih društava za upravljanje slobodnom zonom sa stranim investitorima.
Posebno je značajna uloga lokalne samouprave, koja stimulativnim merama može značajno uticati na razvoj slobodnih zona. Shodno svojim ovlašćenjima, lokalna samouprava može da donese odluku o pogodnostima za izgradnju objekata i infrastrukture na području slobodne zone, a takođe i da omogući obezbeđenje građevinskih i upotrebnih dozvola po ubrzanom postupku, kao i da eliminiše sva druga administrativna odugovlačenja.
Upravi za slobodne zone treba dati nadležnost za razvoj slobodnih zona kroz uticaj na izbor lokacija i infrastrukturno opremanje zemljišta u saradnji sa lokalnim samoupravama i regionalnim razvojnim agencijama. Potrebno je uraditi „master” plan razvoja slobodnih zona kao instrument aktivnosti na određivanju, stimulaciji i razvoju slobodnih zona u saradnji sa lokalnom samoupravom.
Uloga države u procesu osnivanja slobodnih zona je ključna, a posebno je neophodna državna pomoć kod onih lokalnih samouprava koje nisu sposobne da realizuju osnivanje slobodne zone, a istovremeno i ne raspolažu dovoljnim finansijskim sredstvima. Ne sme se dozvoliti da formiranje slobodnih zona zavisi isključivo od mogućnosti lokalnih subjekata.
Osim toga, Zakon o slobodnim zonama potencira i aktivno učešće organa lokalne samouprave, kao mogućeg osnivača slobodne zone i takođe, pruža mogućnost da lokalna samouprava daje dodatne podsticajne mere za poslovanje u okviru slobodne zone. Predviđeno aktivno učešće organa lokalne samouprave bilo bi omogućeno kroz institucionalnu preporuku lokalnoj samoupravi, kod osnivanja slobodne zone, za predviđanja posebnih podsticajnih mera.
Pored Ministarstva finansija, Uprave za slobodne zone i Uprave carina kao organa u sastavu Ministarstva finansija, koji se bave razvojem slobodnih zona, potrebno je da se i druge državne institucije svojim aktivnostima uključe u razvoj slobodnih zona.
U tu svrhu neophodno je doneti potrebne propise koji će definisati međusobne odnose, prava i obaveze.
Promocija slobodnih zona
Samo postojanje slobodnih zona više nije dovoljan razlog da bi potencijalni ulagači i korisnici usluga slobodnih zona našli ekonomski interes i locirali se u određenom području. Konkurentska prednost slobodnih zona se u današnje vreme gubi, naročito ako se i dalje pasivno nudi samo zemljište i osnovna infrastruktura uz minimalani nivo usluga postojećim i potencijalnim korisnicima.
Kao što je navedeno, u svetu postoji preko 10.000 slobodnih zona u oko 120 zemalja i sve one nude slične uslove poslovanja. Iz tog razloga veoma je značajno i pitanje promocije slobodnih zona koje kod nas trenutno nije dovoljno razvijeno. Mora se imati u vidu da i SIEPA radi sličan posao, promociju cele teritorije Republike Srbije za investiranje. S obzirom da je kadrovski i materijalno osposobljena za ovaj posao, SIEPA bi trebalo da značajnije radi na promociji ulaganja u slobodne zone, pre svega zato što je već stvorila široku mrežu kontakata za potrebe investicionog ulaganja.
Globalnu i najširu moguću promociju ulaganja u slobodne zone radila bi SIEPA, dok bi Uprava za slobodne zone, kao i same slobodne zone uz koordinaciju sa SIEPA radili na mikro promociji usmerenoj ka konkretnoj grupi korisnika ili ka konkretnom potencijalnom investitoru.
Sveobuhvatni program marketinških aktivnosti treba da uključuje promotivne događaje, odnose s javnošću i izveštaje o novim ulaganjima i novootvorenim radnim mestima, kao i adekvatne informativne materijale. Profesionalni programi prodaje i marketinga moraju omogućiti punu informisanost i uspostaviti kontakt s potencijalnim novim ulagačima kako bi se realizovala nova greenfield ulaganja.
EVROPSKE INTEGRACIJE I SLOBODNE ZONE
U Evropskoj uniji je, iako alternativne opcije postoje (privremeni izvoz robe i skladištenje, carinska skladišta, proizvodnja pod carinskom kontrolom, itd), sistem slobodnih zona sačuvan. Slobodne zone u EU omogućavaju koncentraciju i modernizaciju tehnologije i direktna ulaganja u raznim područjima. Industrijski i tehnološki parkovi i moderni koncept zona – inkubator za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao i logistički centri sa objedinjenim uslugama u provozu robe, pravci su u kojima slobodne zone EU nalaze svoje mesto.
Donošenjem Zakona o slobodnim zonama („Službeni glasnik RS”, broj 62/06) Republika Srbija je usaglasila ključna pitanja u vezi sa zahtevima iz EU.
Međutim, često se kod nas postavlja pitanje da li je koncept slobodnih zona ograničen do ulaska Republike Srbije u EU. Odgovor na ovo pitanje zavisi pre svega od nas samih i od naše spremnosti i sposobnosti da u pregovorima sa EU što povoljnije rešimo pitanje statusa slobodnih zona.
Veoma značajno za odnos prema EU je korišćenje maksimalnih poreskih olakšica i direktnih državnih subvencija. Do prijema Republike Srbije u EU korišćenje ovakvih vidova podsticaja može dovesti do uspešnog privlačenja direktnih investicija, dok bi posle ulaska u EU slobodnim zonama ostale pogodnosti kakve imaju ostale slobodne zone u EU (31 slobodna zona je uspešno poslovala do poslednjeg proširenja EU, dok sada posluje oko 150 slobodnih zona), tj. poslovanje bez carina i PDV-a i korišćenje regionalnih podsticaja. Upravo ovaj period, do ulaska u EU, treba iskoristiti za ubrzani priliv direktnih investicija maksimalnim državnim subvencijama.
Poseban zadatak Uprave za slobodne zone je saradnja sa slobodnim zonama EU i udruženjima slobodnih zona EU, kako bi analizom podsticaja koji su u EU dozvoljeni, predložila zakonska rešenja za stvaranje najpovoljnijeg poslovnog ambijenta za slobodne zone. Dosadašnje analize rada slobodnih zona u pojedinim zemljama EU pokazuju veoma različitu praksu.
Slobodne zone u Republici Srbiji treba da teže uspostavljanju veza sa udruženjima slobodnih zona u EU i svetu, radi razmene iskustava i ispitivanja mogućnosti ostvarivanja korisnih poslovnih kontakta u ime svojih korisnika.
MERE ZA RAZVOJ SLOBODNIH ZONA
Stvaranjem povoljnijih uslova za rad proizvodnih slobodnih zona moguće je značajno uticati na povećanje priliva direktnih stranih investicija, novih tehnologija i zaposlenost radne snage.
Osnovni principi koji će omogućiti uspešan razvoj slobodnih zona u Republici Srbiji:
Razvijati slobodne zone namenjene proizvodnji, kao instrument za privlačenje direktnih stranih investicija, novih tehnologija i povećanje zaposlenosti;
Kombinovati koncept slobodnih zona namenjenih izvoznim proizvodnim aktivnostima sa konceptom infrastrukturno opremljenih lokacija, namenjenih poslovanju sa domaćim tržištem – industrijskih parkova, stvarajući mogućnost za razvoj proizvodnih programa i usluga namenjenih kako izvozu tako i domaćem tržištu;
Obezbediti pogodnosti za poslovanje korisnika slobodnih zona na lokalnom, regionalnom i državnom nivou, i to:
finansijske – direktno obezbeđene od države, kao što su podsticajni krediti ili investiciona oslobađanja,
fiskalne – oslobođenje od poreskih opterećenja za direktne strane investicije, uvoznih carina, poreza na kapitalnu dobit itd; prilikom predlaganja izmena zakona iz oblasti poreskog sistema predvideti poreske olakšice za korisnike slobodnih zona, i to: umanjenje postojećih stopa poreza na dobit, poreza na imovinu i poreza na dohodak građana,
indirektne – obezbeđenje zemljišta i infrastrukture po cenama povoljnijim od tržišnih;
Razmotriti mogućnost izmene sistemskih zakona kojima se daju dodatni
fiskalni podsticaji za korisnike slobodne zone koji se bave proizvodnom
delatnošću.
Preporučiti organima lokalne samouprave u smislu davanja podsticajnih mera za razvoj slobodnih zona i industrijskih parkova (oslobođenje od plaćanja opštinskih naknada prilikom izgradnje i eksploatacije objekata u slobodnoj zoni);
Doneti propise o industrijskim parkovima koji će biti usklađeni sa primenom koncepta slobodnih zona, čime bi se stvorio pravni okvir za postojanje jasnog koncepta za privlačenje direktnih stranih investicija;
Obezbediti institucionalnu saradnju na razvoju slobodnih zona i industrijskih parkova.
H. AKCIONI PLAN
Mere i aktivnosti, sa rokovima, zadacima i organima i organizacijama nadležnim za sprovođenje ove strategije sadržane su u Akcionom planu.
Akcioni plan za sprovođenje aktivnosti
Aktivnost Rok Nosilac 1. Izmene i dopune zakona kojima se propisuju poreske olakšice korisnicima slobodne zone (porez na dobit pravnih lica, porezi na imovinu i porez na dohodak građana) jul 2011. MF 2.Izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost jul 2011. MF 3.Doneti propise koji će omogućiti zajedničko delovanje slobodnih zona i industrijskih parkova decembar 2011. MF, MERR 4.Izrada sistema za finansiranje infrastrukturnog opremanja slobodnih zona i industrijskih parkova decembar 2011. MF, MERR 5.Izrada „master” plana slobodnih zona i industrijskih parkova jul 2012. MF, MERR
Značenje skraćenica:
MERR Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
MF Ministarstvo finansija
ZAVRŠNI DEO
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj:U Beogradu, 2011. godine V L A D A PREDSEDNIK
———————–slobodna zona
brownfield
Industrijski park
sve vrste
investicija
IP
brownfield
domaće
tržište
slobodna zona
greenfield
IP
greenfield
domaće
tržište