UPUTSTVO
ZA POPUNJAVANJE TABELA USKLAĐENOSTI PROPISA
I. Tabela usklađenosti kao instrument usklađivanja propisa sa propisima EU
Tabela usklađenosti predstavlja metod tabelarnog prikazivanja podudarnosti odredaba (nacrta, predloga) propisa sa odredbama propisa EU (sekundarnog zakonodavstva) koji je predmet analize. Cilj ovog instrumenta je da omogući da se proces usklađivanja odvija na pregledan, kvalitetan, delotvoran i planski način putem preciznog povezivanja odredbi propisa EU sa odredaba domaćih propisa.
Za razliku od Izjave o usklađenosti koja vrši povezivanje propisa sa svim izvorima primarnog i sekundarnog zakonodavstva relevantnim za njegov normativni sadržaj bez ulaženja u pojedinosti, tabela usklađenosti vrši prikaz podudarnosti konkretnih odredaba propisa sa odredbama konkretnog sekundarnog izvora prava EU.
Tabela usklađenosti ima višestruku funkciju:
utvrđivanja usklađenosti odredbi važećih propisa sa odredbama propisa EU;
utvrđivanja usklađenosti odredbi nacrta ili predloga propisa sa odredbama propisa EU;
osnova za planiranje daljih zakonodavnih aktivnosti na usklađivanju propisa sa propisima EU u određenim oblastima i godišnje revizije Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI);
osnove za izveštavanje Evropske komisije o stepenu usklađenosti određene pravne oblasti u procesu evropskih integracija;
korišćenja podataka sadržanih u tabeli usklađenosti u pregovorima o zaključenju Sporazuma o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji u fazi analitičkog pregleda i ocene usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU (screening) i fazi pregovora po pojedinim poglavljima.
Potrebno je imati u vidu da se usklađenost propisa posmatra u odnosu na celokupno pravo EU, ne samo u odnosu na konkretan pravni propis EU. Potpuna usklađenost propisa utvrđuje se u odnosu na propis EU koji je predmet tabele usklađenosti i u odnosu na druge izvore prava EU, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum (PTS).
II. Način formiranje tabele usklađenosti
Tabela usklađenosti se formira prema važećem pojedinačnom sekundarnom propisu EU sa njegovim poslednjim izmenama i dopunama. Jedna tabela se formira za jedan sekundarni propis EU. Tabelu formira prema navedenom obrascu organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa, koji je nadležan za izradu propisa, odnosno praćenje usklađenosti važećeg propisa.
III. Pristupanje izradi propisa i primena tabele usklađenosti
Tabele usklađenosti se popunjavaju uporedo sa izradom nacrta ili predloga propisa, sa odredbama propisa EU u prvoj koloni. Druga kolona se postepeno popunjava sa odredbama propisa u toku njegove izrade. Formirana tabela se koristi u toku izrade propisa, popunjava se i ažurira za potrebe izrade propisa, odnosno analize podudarnosti važećeg propisa.
Potrebno je prilikom izrade propisa da organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa pođe od ranije izrađene tabele usklađenosti za određeni propis EU koja se nalazi u bazi NPI.
IV. Ažuriranje tabele usklađenosti
Tabela usklađenosti se ažurira u postupku izrade propisa. Posle donošenja propisa tabelu je neophodno ponovo ažurirati.
Ažuriranu tabelu organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa u elektronskoj formi dostavlja Kancelariji za evropske integracije.
Praćenje stepena prenosa pojedinačnog propisa EU u pravni poredak, odnosno tekuće ažuriranje tabele usklađenosti vrši organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa koji je unutar Podgrupe Stručne grupe Koordinacionog tela za proces pristupanja Evropskoj uniji preuzeo nadležnost za propis EU koji je predmet tabele usklađenosti.
V. Obrazac tabele usklađenosti
1. Naziv propisa EU 2. „CELEX” oznaka EU propisa 3. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa 4. datum izrade tabele 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa (član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU
.
1. Naziv propisa EU
U ovaj deo tabele unosi se naziv sekundarnog izvora prava EU koji je predmet analize podudarnosti.
Ukoliko se radi o važećem ili planiranom propisu iz NPI korisno je, prilikom utvrđivanja relevantnog sekundarnog izvora prava EU poći od NPI. Pri tome treba sve vreme voditi računa o važenju navedenog propisa u pravnom poretku EU i uzeti u obzir sve njegove izmene i dopune. Potrebno je formirati i popunjavati tabele usklađenosti za svaki sekundarni izvor prava koji je predmet usklađivanja u toku izrade propisa, odnosno za sve sekundarne izvore prava sadržane u Izjavi o usklađenosti, ukoliko je u pitanju važeći propis.
Potrebno je navesti pun naziv propisa EU u prevodu na srpski jezik tako i na engleskom jeziku na način da se navede vrsta akta, oznaka institucije/institucija EU koja ga je donela i brojčana oznaka propisa EU i broj Službenog glasnika Evropske unije (Official Journal – OJ) u kojem je objavljen. Ukoliko je propis EU pretrpeo izmene, potrebno je u zagradi iza naziva propisa navesti kratko vrstu propisa kojom je izvršena poslednja izmena, institucije/institucija EU koja ga je donela i njegov broj u Službenom glasniku Evropske unije (npr. „sa poslednjom izmenom Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2008/43/EZ”).
2. „CELEX” oznaka EU propisa
Navesti CELEX oznaku propisa EU.
3. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Unosi se naziv organa državne uprave, odnosno drugog ovlašćenog predlagača propisa koji je izradio tabelu usklađenosti propisa.
4. Datum izrade tabele
Navesti datum izrade tabele usklađenosti. (datum navoditi u sledećem obliku: dan.mesec.godina. – tj. 24.05.2009.)
5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa
Upisuje se puni naziv propisa na srpskom jeziku i u prevodu na engleski jezik bilo da je reč o zakonu, uredbi, odluci ili drugom podzakonskom aktu kojim se sprovodi usklađivanje. Ukoliko je u pitanju važeći propis izrađivač tabele unosi naziv službenog glasnika ili službenog lista.
6. Brojčana oznaka (šifra) planiranih propisa iz baze NPI
Uneti jedinstvenu brojčanu oznaku (šifru) propisa koja je tom propisu dodeljena u bazi NPI.
7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU
a) Odredbe i zahtevi propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks)
U cilju formiranja tabele usklađenosti odredbu sekundarni izvor prava EU treba raščlaniti na članove, stavove, podstavove, tačke tako da jedan red zauzima jedan član, stav, podstav, tačka (zaključno sa nivoom tačke).
Aneksi propisa EU mogu se, povezivati sa glavama, odeljcima, odnosno prilozima koji su sastavni deo domaćeg propisa ili na drugi odgovarajući način.
a1) Sadržina odredbe
Potrebno je u celini ili sažeto prikazati sadržinu odredbe (naznačiti šta je predmet uređivanja te odredbe, a to je moguće učiniti i navođenjem naziva odredbe ili ključnog pojma iz odredbe).
b) Odredbe propisa (član, stav, tačka)
U odgovarajući red kolone b) unosi se član, stav, tačka propisa koji je relevantan za sadržinu odredbe sekundarnog izvora prava EU koja se nalazi u odgovarajućem redu kolone a) ukoliko postoji takva odredba propisa. U pitanju može biti odredba propisa koja delimično ili u celini prenosi određenu odredbu sekundarnog izvora prava EU ili tretira odgovarajuću materiju kao relevantna odredba sekundarnog izvora prava EU.
Ukoliko više odredbi propisa zajedno predstavlja celinu koja se upravo kao celina može prema sadržini upoređivati sa odredbom propisa EU, moguće je i na taj način uporediti odredbe radi utvrđivanja njihove podudarnosti.
b1) Sadržina odredbe
Potrebno je u celini ili sažeto prikazati sadržinu odredbe domaćeg propisa (naznačiti šta je predmet uređivanja te odredbe, a to je moguće učiniti i navođenjem naziva odredbe ili ključnog pojma iz odredbe).
v) Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo)
Pri oceni stepena usklađenosti odredbe propisa sa odredbom sekundarnog propisa EU treba se ograničiti na ocenu usklađenosti konkretne odredbe propisa navedene u koloni b) sa konkretnom odredbom sekundarnog propisa EU navedenoj u koloni a) i na osnovu takve analize navesti neku od sledećih oznaka stepena usklađenosti:
1. „potpuno usklađeno” – odredba je u skladu sa odredbom sekundarnog izvora prava EU, usklađena je sa svim obavezama koje proizlaze iz te odredbe, odnosno tom odredbom se preuzimaju sve obaveze koje proizlaze iz odredbe sekundarnog izvora prava EU u pitanju;
2. „delimično usklađeno” – odredba propisa je u skladu sa odredbom sekundarnog izvora prava EU, ali nije usklađena sa svim, već samo sa pojedinim, obavezama koje iz tih odredaba proizlaze, odnosno tom odredbom se ne preuzimaju sve obaveze koje proizlaze iz odredbe sekundarnog izvora prava EU u pitanju;
3. „neusklađeno” – odredba propisa je u suprotnosti sa odredbom izvora prava EU, i neusklađena je sa najvažnijim obavezama koje iz te odredbe proizlaze. Ova ocena se može uneti i ako ne postoji odredba domaćeg propisa koja se može uporediti sa odredbom propisa EU
4. „neprenosivo” – odredba izvora prava EU ne uspostavlja obavezu u pogledu usklađivanja.
Oznaka „neprenosivo“ se može koristiti i u slučaju tzv. alternativnih obaveza/opcija. Naime, takva situacija postoji kada propis EU izričito ostavlja diskreciono pravo državi članici da se opredeli za jednu od ponuđenih alternativnih načina ispunjavanja obaveze. Izbor jedne opcije tada isključuje obavezu prenošenja domaćim propisom druge opcije. U tom slučaju stepen usklađenosti (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno) određuje se samo u odnosu na odredbu propisa EU koja sadrži opciju koja se preuzima odredbom domaćeg propisa. Za odredbu koja sadrži opciju koju domaći propis ne preuzima, unosi se oznaka „neprenosivo” uz odgovarajuće obrazloženje.
Prilikom ocenjivanja potrebno je da se sve vreme vodi računa da li je odredba propisa iz odgovarajućeg reda kolone b) praćena odgovarajućom merom nadzora i srazmernom (proporcionalnom) sankcijom ukoliko takav zahtev izričito ili implicitno proizlazi iz obaveze koju nameće odredba sekundarnog propisa EU. Srazmernost (proporcionalnost) podrazumeva da je mera takve prirode da obezbeđuje ostvarenje cilja koji proizlazi iz propisa EU i ne ide izvan razumno neophodnog da bi se cilj propisa EU ostvario.
Potrebno je sve vreme voditi računa o usklađenosti drugih odredbi propisa koje nisu predmet analize podudarnosti (jer ne tretiraju neposredno pitanje koje pokrivaju odredbe sekundarnog izvora prava koji je predmet tabele) sa drugim sekundarnim i primarnim izvorima prava EU i PTS i SSP.
g) Razlozi za delimičnu usklađenost neusklađenost ili neprenosivost
Ukoliko je odredba propisa samo delimično usklađena sa odredbom sekundarnog propisa EU ili je sa njima neusklađena, potrebno je navesti razloge, bilo da je reč o pravnim razlozima (npr. ukoliko je smetnja usklađivanju status nečlanice EU ili potpuno usklađivanje zavisi od usvajanja podzakonskog akta), privrednim, finansijskim, socijalnim, ili nekim drugim razlozima. Pri tome, mora se pozvati na određenu analizu efekata, studiju ili neki drugi dokument, a ne uopšteno navesti razlog. Takođe, potrebno je navesti u kom roku se namerava postići potpuna usklađenost.
U slučaju upotrebe oznake „neprenosivo”, neophodno je opravdati njeno korišćenje.
Ukoliko je u koloni „v” uneta ocena „potpuno usklađeno”, a to na prvi pogled ne proizlazi iz poređenja odredbi propisa unetih u odgovarajućem redu u kolone „a” i „b”, kolona „g” se može iskoristiti i za ukazivanje na drugu odredbu propisa u odgovarajućem redu kolone „b” ili odredbu drugog propisa koja, zajedno sa odredbom propisa u pitanju, čini celinu iz koje proizlazi puno usklađivanje sa obavezom, odnosno puno preuzimanje obaveze.
d) Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti
Potrebno je navesti rok koji je predviđen NPI, SSP, PTS ili nekim drugim dokumentom za postizanje potpune usklađenosti (nacrta, predloga) propisa s pravnom tekovinom EU, kao i naznačiti da li je usklađivanje sprovedeno u zadatom roku. Ukoliko usklađivanje nije sprovedeno u roku, potrebno je navesti razloge za nepoštovanje rokova.
đ) Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU
IV. Standardizovani način unošenja podataka u tabelama u kolonama „a”, „a1” „b” i „b1”
Tabele usklađenosti je potrebno povezati sa pojedinačnim propisima EU preko baze podataka NPI. Kako bi se u kasnijoj fazi razvoja NPI baze/aplikacije obezbedilo jednostavnije prebacivanje podataka o vezama propisa EU i propisa Republike Srbije iz tabela usklađenosti u tabele NPI baze podataka, neophodno je da sve tabele imaju standardizovani način unošenja podataka, odnosno da na jedinstven način budu obeležavani članovi, stavovi, podstavovi, tačke, aneksi propisa EU, za koji se izrađuje tabela usklađenosti kao i članovi, stavovi, podstavovi itd. domaćeg propisa kojim se vrši usklađivanje.
Struktura označavanja odgovarajućih delova EU i propisa Republike Srbije čiji se stepen usklađenosti prikazuje, sastoji se od slovno-brojčanih oznaka, razdvojenih tačkama tako da oznake imaju sledeću strukturu:
č.s.p.t – gde „č” označava redni broj člana; „s” označava redni broj stava u okviru člana; „p” označava podstav u okviru stava i, „t” ozvačava redni broj tačke u okviru stava ili podstava, (npr. „5.2.3.5” gde „5”predstavlja član 5, „2”predstavlja stav 2, „3”predstavlja podstav 3, „5” predstavlja tačku 5 datog propisa).
Za značavanje delova propisa EU koji se nalaze u aneksu uz propis označavanje se vrši na sledeći način:
a*.č.s.t – gde: „a” označava da je u pitanju aneks propisa EU; * označava broj aneksa (ispisan arapskim brojem – 1, 2, …); „č” označava redni broj člana; „s” označava redni broj stava u okviru člana; i, „t” označava redni broj tačke u okviru stava, (na primer „a1.4.1” gde „a1” predstavlja aneks 1, „4” predstavlja član 4, „1” predstavlja stav 1 datog člana aneksa).
a) a1) b) b1) v) g) d) đ) 3.2.1.1 … 7.2.1 … … … … … 3.2.1.2 … 7.2.2 … … … … …
U slučaju da se se jedna odredba propisa EU prenosi u domaće zakonodavstvo putem više različitih odredaba propisa Republike Srbije, neophodno je da svaka od različitih odredaba propisa Republike Srbije stoji u različitom redu (ne stavljati oznake više odredaba u jednu ćeliju tabele). Na isti način treba postupiti ako se više odredaba jednog propisa EU prenosi jednom odredbom propisa Republike Srbije.
a) a1) b) b1) v) g) d) đ) 3.1 … 7.1 … … … … … 3.1 … 7.2 … … … … …
ili
a) a1) b) b1) v) g) d) đ) 3.2 … 7.2 … … … … … 3.3 … 7.2 … … … … …