Na osnovu člana 34.stav 3. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju («Službeni glasnik RS», broj 101/05),
Vlada donosi
UREDBU
O BLIŽIM USLOVIMA
ZA PRIMENU ANTIDAMPINšKIH MERA
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovom uredbom uređuju se bliži uslovi za primenu antidampinških mera, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije.
II. DAMPING
Pojam dampinga
Član 2.
Damping iz člana 35. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (u daljem tekstu Zakon) je uvoz robe u Republiku Srbiju (u daljem tekstu: Republika) po ceni nižoj od normalne vrednosti te robe, koji:
izaziva ili preti da izazove znatnu štetu postojećoj domaćoj proizvodnji, ili
znatno usporava stvaranje domaće proizvodnje.
Izvozna cena
Član 3.
Cena po kojoj se roba izvozi (u daljem tekstu: izvozna cena) u Republiku iz člana 36. stav 2 Zakona je stvarno plaćena cena ili cena koja treba da bude plaćena za robu koja se izvozi iz države izvoznice u Republiku.
Kada izvozna cena nije poznata ili se ne može pouzdano utvrditi zbog povezanosti ili kompenzacionih aranžmana između izvoznika i uvoznika ili trećeg lica, izvozna cena može da se obračuna na osnovu cene po kojoj se takva uvezena roba prvi put prodaje nezavisnom kupcu ili, ako to nije moguće, na drugi pogodan način (u daljem tekstu: obračunata cena).
U obračunatu cenu iz stava 2. ovog člana ne uračunavaju se troškovi nastali posle uvoza a pre dalje prodaje (uvozne dažbine, porezi i ostvarena zarada).
Prilikom obračuna izvozne cene uzimaju se u obzir svi troškovi koje najčešće snosi uvoznik i u slučaju kada te troškove plati lice povezano sa uvoznikom ili izvoznikom ili lice koje sa uvoznikom ili izvoznikom ima kompenzacioni aranžman.
Upoređivanje
Član 4.
Upoređivanje izvozne cene i normalne vrednosti vrši se na istom nivou trgovine, na paritetu franko fabrika, u približno istom vremenskom periodu, uzimajući u obzir razlike koje utiču na uporedivost cene, uključujući razlike u uslovima prodaje, oporezivanja, nivoa trgovine, količina, fizičkih karakteristika i svih drugih razlika koje mogu da utiču na uporedivost cena.
Kada normalna vrednost i izvozna cena nisu uporedivi na način propisan odredbom stava 1. ovog člana, upoređivanje se vrši prilagođavanjem, odnosno primenom sledećih korektivnih faktora:
Fizička svojstva – prilagođavanje se vrši za iznos procenjene razlike u tržišnoj vrednosti nastale kao posledica različitih fizičkih svojstava date robe;
Uvozne dažbinei posredni porezi – prilagođavanje se vrši za iznos koji odgovora uvoznim dažbinama ili posrednim porezima koji se plaćaju na sličnu robu i na materijale koji su fizički ugrađeni u takvu robu kada su namenjeni za potrošnju u zemlji izvoznici, a koji se ne naplaćuju ili se vraćaju kada se roba izvozi u Republiku;
Popusti, rabati i količine – prilagođavanje se vrši za razlike u popustima i rabatima, uključujući i količinske, ako su pravilno utvrđeni i direktno povezani sa prodajom koja je predmet ispitivanja. Mogu se uzeti u obzir i popusti i rabati, ako su korišćeni u praksi u periodu koji prethodi upoređivanju;
«Nivo» trgovine – prilagođavanje se vrši za iznos koji odgovara razlici između izvozne cene i normalne vrednosti koja je posledica razlike u nivou trgovine, na osnovu tržišnih vrednosti, kada se pokaže da nivo trgovine značajno i stalno utiče na cenu po kojoj prodavac prodaje robu na tržištu države izvoznice;
Troškovi transporta, osiguranja, manipulativni troškovi i propratni troškovi – prilagođavanje se vrši za iznos razlike u neposrednim troškovima transporta, uključujući i troškove osiguranja i pretovara manipulativne i propratne troškove, date robe od izvoznika do nezavisnog kupca, koji su uračunati u prodajnu cenu.
Pakovanje – prilagođavanje se vrši za iznos razlike u troškovima neposredno povezanim sa pakovanjem date robe.
Troškovi kreditiranja – prilagođavanje se vrši za iznos razlike u troškovima kredita odobrenih u vezi sa prodajom koja je predmet ispitivanja, ako ti troškovi ulaze u prodajnu cenu.
Troškovi posle prodaje – prilagođavanje se vrši za iznos razlike u direktnim troškovima obezbeđivanja garancije, tehničke pomoći i održavanja, u skladu sa zakonom, odnosno ugovorom o prodaji.
Provizije – prilagođavanje se vrši za iznos provizija koje se plaćaju u vezi sa prodajom date robe.
Konverzija valute – kada je to potrebno za upoređivanje cena, konverzija valuta se vrši na osnovu kursa koji važi na dan prodaje, osim u slučaju kada je prodaja strane valute na terminskom tržištu u direktnoj vezi sa datom izvoznom prodajom, kada se konverzija vrši na osnovu deviznog kursa u terminskoj prodaji. U uobičajenim uslovima, dan prodaje je datum fakture. Za upoređivanje može da se koristi i kurs koji važi na dan sklapanja ugovora, ili dan kada je izvršena, odnosno potvrđena porudžbina, ako se tako preciznije utvrđuju uslovi prodaje.
Prilagođavanje se može izvršiti i primenom drugih elemenata ako se pokaže da utiču na uporedivost u skladu sa odredbama ovog člana, ako ti elementi utiču na promenu cena na tržištu Republike.
Dampinška marža
Član 5.
Dampinška marža tokom postupka ispitivanja utvrđuje se upoređivanjem:
izračunate (ponderisane) prosečne normalne vrednosti sa izračunatim (ponderisanim) prosekom izvoznih cena prilikom izvoza u Republiku, ili
pojedinačnih normalnih vrednosti sa pojedinačnim izvoznim cenama prilikom izvoza u Republiku, za svaku pojedinačnu transakciju.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, normalna vrednost utvrđena na bazi ponderisanog proseka može da se uporedi sa pojedinačnim izvoznim cenama, ako postoji značajna razlika u izvoznim cenama u odnosu na različite kupce, regione ili vremenski period, i ako način utvrđivanja dampinške marže iz stava 1. ovog člana ne bi odražavao pune razmere dampinga koji je predmet ispitivanja.
III. ŠTETA
Postojanje znatne štete
Član 6.
Utvrđivanje postojanja znatne štete vrši se na osnovu dokaza i objektivne analize obima dampinškog uvoza i uticaja dampinškog uvoza na cene na tržištu Republike za sličnu robu i njihov uticaj na proizvodnju u Republici.
Opasnost od nastanka znatne štete
Član 7.
Utvrđivanje postojanja opasnosti od nastanka znatne štete vrši se isključivo na osnovu činjenica.
Pokazatelji koji se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja činjenica iz stava 1. ovog člana, uključuju:
znatan porast stope dampinškog uvoza na domaće tržište;
raspoložive kapacitete izvoznika ili izvestan i znatan porast takvih kapaciteta, imajući u vidu mogućnosti drugih izvoznih tržišta;
izvozne cene koje, dovode do značajnog smanjenja domaćih cene ili sprečavaju povećanje domaćih cena do koga bi inače došlo, što bi verovatno prouzrokovalo povećanu potražnju za uvoznom robom;
zalihe robe koja je predmet postupka ispitivanja.
Pokazatelji iz stava 2. ovog člana, posmatrani zajedno, moraju nesumnjivo ukazivati da je dalji dampinški izvoz izvestan i da je nastupanje znatne štete neizbežno ako se ne uvedu antidampinške mere.
IV. SPROVOĐENjE POSTUPKA ISPITIVANjA
Zahtev za pokretanje postupka
Član 8.
Zahtev za pokretanje postupka ispitivanja koji podnose domaći proizvođači u skladu sa odredbom člana 40, stav 1, tačka 2. Zakona sadrži podatke o svim poznatim domaćim proizvođačima slične robe ili udruženjima domaćih proizvođača slične robe i, u meri u kojoj je to moguće, obim i vrednost domaće proizvodnje slične robe koji se odnosi na te proizvođače.
Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (u daljem tekstu: Ministarstvo) pošto ispita podneti zahtev u skladu sa odredbom člana 41. stav 4. Zakona obaveštava Vladu o potrebi pokretanja postupka ispitivanja, u roku od 45 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako podneti zahtev nije potpun, Ministarstvo, u roku iz stava 2. ovog člana, poziva podnosioca da zahtev dopuni i određuje mu rok za postupanje koji ne može biti kraći od 30 dana. Ako podnosilac ne postupi po nalogu, Ministarstvo odbacuje podneti zahtev.
Ako podnosilac povuče zahtev pre pokretanja postupka ispitivanja, smatra se da zahtev nije ni podnet.
Ako podnosilac povuče zahtev za pokretanje postupka posle donošenja odluke o pokretanju postupka ispitivanja, postupak se može nastaviti po službenoj dužnosti.
Odluka
Član 9.
Prilikom odlučivanja o pokretanju postupka ispitivanja dokazi o postojanju dampinga i znatne štete se razmatraju istovremeno.
Ako postoji dovoljno dokaza o dampingu i znatnoj šteti Vlada odlučuje da se pokrene postupak ispitivanja.
Ako ne postoji dovoljno dokaza o dampingu i znatnoj šteti koji bi opravdali pokretanje postupka ispitivanja, Vlada odbija zahtev za pokretanje postupka ispitivanja.
Sadržina odluke
Član 10.
Odluka iz člana 9. stav 2. ove uredbe sadrži opis robe koja je predmet postupka ispitivanja, državu porekla, odnosno izvoza te robe, kratak pregled dobijenih podataka, kao i poziv zainteresovanim licima da sve podatke koje smatraju bitnim dostave Ministarstvu i da iznesu svoje stavove u pismenoj formi, u roku koji odredi Ministarstvo.
Odluka iz člana 9. stav 2. ove uredbe objavljuje se u «Službenom glasniku Republike Srbije».
Usmena rasprava
Član 11.
Uz odgovor na poziv iz člana 10. stav 1. ove uredbe zainteresovana lica dužna su da dostave dokaze koji ukazuju da ishod postupka može imati uticaja na njih, a mogu da zahtevaju i da na te okolnosti iznesu dokaze na usmenoj raspravi.
Ministarstvo omogućava uvoznicima, izvoznicima, predstavnicima vlade države izvoznice i podnosilaca zahteva da se u cilju iznošenja svojih stavova, na usmenoj raspravi, sretnu sa stranama sa suprotstavljenim interesima, vodeći pri tome računa da se očuva poverljivost podataka svih učesnika u postupku.
Prisustvovo učesnika u postupku i zainteresovanih lica na raspravi nije obavezno, a neprisustvovanje raspravi ne može imati štetne posledice.
Teritorija i vreme
Član 12.
Ministarstvo vodi postupak ispitivanja na celoj teritoriji Republike, ispitujući istovremeno postojanje dampinga i znatne štete, odnosno opasnosti od nastanka znatne štete.
Ispitivanje obuhvata period od najmanje šest meseci koji neposredno prethodi pokretanju postupka ispitivanja.
Pribavljanje podataka
Član 13.
Učesnici u postupku dužni su da na zahtev Ministarstva dostave potrebne podatke u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
Zahtev za dostavu podataka smatra se primljenim sedmog dana od dana pošto je poslat izvozniku ili diplomatskom predstavniku države izvoznice.
Ministarstvo može da, na obrazloženi pismeni zahtev učesnika u postupku, produži rok iz stava 1. ovog člana za još 30 dana.
Reprezentativni uzorak
Član 14.
Kada u postupku učestvuje više podnosilaca zahteva, izvoznika ili uvoznika ili kada se postupak odnosi na više vrsta robe ili više trgovinskih transakcija, postupak ispitivanja može da se ograniči na određen broj učesnika, robe ili trgovinskih transakcija, korišćenjem reprezentativnog uzorka dobijenog na osnovu dostupnih podataka.
Reprezentativni uzorak iz stava 1. ovog člana utvrđuje Ministarstvo, uz konsultaciju, odnosno saglasnost učesnika u postupku koji to zahteva, i koji u roku od 21 dan od dana otpočinjanja postupka ispitivanja, dostavi podatke potrebne za utvrđivanje reprezentativnog uzorka.
Kada je ispitivanje ograničeno u skladu sa odredbama ovog člana, pojedinačna dampinška marža se utvrđuje za svakog izvoznika ili proizvođača koji nije obuhvaćen reprezentativnim uzorkom, koji dostavi potrebne podatke u skladu sa ovom uredbom, osim u slučaju velikog broja izvoznika ili proizvođača, a pojedinačno ispitivanje onemogućilo bi pravovremeno okončanje postupka ispitivanja.
U slučaju odbijanja saradnje učesnika u postupku na utvrđivanju reprezentativnog uzorka koja značajno utiče na ishod postupka ispitivanja, Ministarstvo može da utvrdi novi reprezentativni uzorak.
Saradnja u postupku ispitivanja
Član 15..
Kada učesnik u postupku odbije da dozvoli pristup potrebnim podacima, dostavi netačne ili nepotpune podatke, ili podatke uopšte ne dostavi u skladu sa odredbama Zakona i ove uredbe, odluka se donosi na osnovu dostupnih podataka.
Nedostavljanje podataka u elektronskoj formi ne smatra se nedostatkom saradnje ako učesnik u postupku pokaže da bi dostavljanje odgovora na ovakav način predstavljalo dodatno opterećenje ili izazvalo neopravdano visoke dodatne troškove.
Ministarstvo je dužno da obavesti učesnika u postupku o razlozima neprihvatanja dostavljenih podataka i omogući mu da dostavi dodatna objašnjenja u roku koji odredi.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo može da sve raspoložive podatke proveri upoređivanjem sa drugim dostupnim podacima, uključujući objavljene cenovnike, zvanične statističke podatke o uvozu i iznosu naplaćenih carinskih dažbina, kao i podatke pribavljene od drugih učesnika u postupku ispitivanja.
Saradnja sa inostranstvom
Član 16.
Saradnja sa stranim organima, ustanovama, udruženjima i licima iz člana 44. Zakona obuhvata neposredni uvid u evidencije i podatke uvoznika, izvoznika, trgovaca, zastupnika, proizvođača, trgovinskih udruženja i organizacija, radi provere dobijenih podataka o dampingu, odnosno znatnoj šteti.
Aktivnosti iz stava 1. ovog člana sprovode se samo uz prethodno pribavljenu saglasnost lica u čije se evidencije i podatke vrši uvid. Prilikom traženja saglasnosti, Ministarstvo obaveštava to lice o evidencijama i podacima koji će biti predmet uvida.
Po pribavljenoj saglasnosti lica u čije se evidencije i podatke vrši uvid, Ministarstvo obaveštava o svim pojedinostima predstavnike vlade države u kojoj se sprovode aktivnosti iz stava 1. ovog člana.
Međuresorska saradnja
Član 17.
Nadležna ministarstva i drugi organi dužni su da na zahtev Ministarstva dostave podatke vezane za uvođenje i primenu antidampinških mera i antidampinških dažbina.
V. POVERLjIVOST PODATAKA
Poverljivi podaci
Član 18.
Podaci koji su po prirodi poverljivi ili su pribavljeni od učesnika u postupku ispitivanja kao poverljivi, na obrazložen zahtev, tretiraju se kao poverljivi.
Podaci po prirodi poverljivi iz stava 1. ovog člana uključuju i podatke čije bi otkrivanje dalo značajnu prednost konkurenciji ili bi to imalo značajan negativan uticaj na učesnika u postupku koji je dostavio podatke ili na lice od koga su ti podaci dobijeni.
Ministarstvo, odnosno službena lica ne mogu davati na uvid podatke koji su pribavljeni u skladu sa Zakonom i ovom uredbom za koje je lice koje je podatke dostavilo zahtevalo da budu tretirani kao poverljivi, bez izričite saglasnosti tog lica.
Sažeti prikaz podataka
Član 19.
Učesnici u postupku ispitivanja koji dostavljaju poverljive podatke dužni su da dostave i sažeti prikaz tih podataka koji nije poverljivog karaktera, koji sadrži dovoljno pojedinosti za razumevanje suštine podataka koji su označeni kao poverljivi.
Izuzetno od odredbe stava 1 ovog člana, učesnici u postupku ispitivanja mogu da naznače da takve podatke nije moguće sažeto prikazati, uz navođenje razloga zbog kojih sačinjavanje sažetog prikaza nije moguće.
Ako Ministarstvo oceni da zahtev za poštovanje poverljivosti nije opravdan a zainteresovana strana koja dostavlja podatak odbije da podatke učini dostupnim ili da omogući otkrivanje podataka u opštem ili sažetom obliku, takav podatak se ne uzima u obzir, osim ako se može na zadovoljavajući način dokazati iz drugih izvora da je podatak tačan.
Odluka Ministarstva kojom se odbija zahtev za poštovanje poverljivosti mora da sadrži obrazloženje.
Svrha podataka
Član 20.
Podaci pribavljeni u skladu sa Zakonom i ovom uredbom mogu se koristiti isključivo u svrhe u koje su traženi.
Objavljivanje opštih podataka
Član 21.
Odredbe čl. 18. do 20. ove uredbe ne sprečavaju Ministarstvo da objavi opšte podatke, a naročito razloge i dokaze na kojima se zasnivaju odluke koje donosi u skladu sa odredbama Zakona i ove uredbe, u meri potrebnoj za objašnjenje razloga i dokaza u eventualnom postupku pred sudom.
Prilikom objavljivanja opštih podataka iz stava 1. ovog člana Ministarstvo uzima u obzir interes učesnika u postupku za očuvanje poslovnih tajni.
Uvid u podatke učesnika u postupku ispitivanja
Član 22.
Ministarstvo može učesnicima, na njihov zahtev, u postupku ispitivanja, uključujući podnosioce zahteva, uvoznike i izvoznike i njihova reprezentativna udruženja, kao i predstavnike države izvoznice, da omogući samo uvid u sažeti prikaz podataka koji nije poverljivog karaktera a na osnovu kojih je odlučeno da se:
uvedu privremene mere;
uvedu konačne mere, ili
obustavi postupak ispitivanja bez uvođenja mere.
Zahtev za uvid u podatke iz stava 1. ovog člana dostavlja se u pismenom obliku, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke o uvođenju privremene ili konačne mere, odnosno odluke o obustavljanju postupka ispitivanja bez uvođenja mere.
VI. PREUZIMANjE OBAVEZE POVEĆANjA CENA
Povećanje cene
Član 23.
Ministarstvo može da predloži ili da prihvati preuzimanje obaveze povećanja cena iz člana 46. stav 1. Zakona samo ako je prethodno utvrđeno postojanje dampinga i znatne štete prouzrokovane tim dampingom.
Izvoznik koji nudi preuzimanje obaveze povećanja cene dužan je da dostavi sažeti prikaz ponude koji nije poverljivog karaktera, koji se može dati na uvid učesnicima u postupku.
Izvoznik nije dužan da prihvati predlog Ministarstva za preuzimanje obaveze povećanja cena iz člana 46, stav 1. Zakona.
Činjenica da izvoznik nije ponudio preuzimanje obaveze povećanja cena, ili nije prihvatio predlog da to učini, ne može da utiče na donošenje odluke Ministarstva u konkretnom slučaju.
Odbijanje ponude
Član 24.
Ministarstvo nije dužno da prihvati ponuđeno preuzimanje obaveze povećanja cena, ako smatra da je prihvatanje takvih obaveza nemoguće sprovesti u praksi, ili iz drugih opravdanih razloga.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo može izvozniku da obrazloži razloge za odbijanje ponude prihvatanja obaveze i da mu omogući da iznese svoj stav u odnosu na te razloge.
Odluka kojom se ponuda za preuzimanje obaveze povećanja cena odbija mora da sadrži obrazloženje.
Odluka kojom se prihvata obaveza povećanja cena objavljuje se u «Službenom glasniku Republike Srbije»
Primena obaveze povećanja cene
Član 25.
Izvoznik koji je preuzeo obavezu povećanja cene dužan je da Ministarstvu periodično, u rokovima koje odredi Ministarstvo, dostavlja podatke u vezi sa ispunjavanjem takve obaveze, i da omogući proveru svih relevantnih podataka.
Neispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana smatra se kršenjem preuzete obaveze.
Kršenje obaveze povećanja cene
Član 26.
U slučaju kršenja ili neispunjenja preuzete obaveze, Vlada, na predlog Ministarstva, uvodi privremenu meru ili konačnu antidampinšku dažbinu na uvoz robe koja je bila predmet preuzete obaveze.
Privremena mera se uvodi u slučaju kada postupak ispitivanja nije okončan a ispunjeni su uslovi iz člana 49. Zakona.
Konačna antidampinška dažbina se uvodi ako je u postupku ispitivanja koji je prethodio preuzimanju obaveze konačnom odlukom utvrđeno postojanje dampinga i znatne štete, a izvozniku je, osim u slučaju gde je on sam povukao preuzetu obavezu, omogućeno da učestvuje u postupku.
VII. OKONČANjE POSTUPKA
Uvođenje konačne antidampinške dažbine
Član 27.
Konačna antidampinška dažbina uvodi se, za svaki pojedinačni slučaj, bez razlike u odnosu na izvor dampinškog uvoza robe.
Odluka o uvođenju antidampinške dažbine sadrži tarifnu oznaku i naimenovanje robe na koju se dažbina primenjuje, stopu dažbine i naznačenje izvoznika na koga se primenjuje.
Konačna antidampinška dažbina se ne primenjuje na robu izvoznika koji su preuzeli obavezu povećanja cene u skladu sa odredbama Zakona i ove uredbe.
Okončavanje postupka bez donošenja mera
Član 28.
Postupak ispitivanja okončava se bez uvođenja antidampinških mera ako se u postupku ispitivanja utvrdi da:
ne postoji damping, odnosno znatna šteta nastala kao posledica dampinga,
je šteta nastala kao posledica dampinga zanemarljiva, ili
je dampinška marža minimalna.
Šteta nastala kao posledica dampinga smatra se zanemarljivom ako obim dampinškog uvoza pojedinačnog izvoznika koji je predmet postupka ispitivanja, predstavlja manje od 3 % uvoza slične robe u Republiku. Šteta se neće smatrati zanemarljivom u slučaju kada je pojedinačni udeo izvoznika manji od 3% uvoza slične robe u Republiku ali ukupan zajednički uvoz predstavlja više od 7 % uvoza slične robe u Republiku.
Dampinška marža, u slučaju pojedinačnih izvoznika, smatra se minimalnom ako je manja od 2 %, u odnosu na izvoznu cenu robe koja je predmet postupka ispitivanja.
Izvoznici iz stava 3. ovog člana mogu da budu predmet postupka ispitivanja u postupku koji obuhvata više izvoznika.
Odluka kojom se okončava postupak ispitivanja bez uvođenja antidampinških mera objavljuje se u «Službenom glasniku Republike Srbije».
VIII. NAPLATA
Član 29.
Naplatu privremenih, odnosno konačnih antidampinških dažbina vrše carinski organi u iznosu, odnosno po stopi utvrđenoj odlukom o uvođenju mere, istovremeno sa ostalim uvoznim dažbinama, u skladu sa carinskim propisima.
Carinski organi dužni su da dostavljaju Ministarstvu mesečne izveštaje o uvozu robe koja je predmet antidampinških mera i iznosu naplaćenih antidampinških dažbina.
Naknadna naplata i povraćaj privremene, odnosno konačne antidampinške dažbine vrši se u skladu sa carinskim propisima.
IX. PREISPITIVANjE
Član 30.
Ministarstvo, u «Službenom glasniku Republike Srbije» objavljuje obaveštenje o predstojećem prestanku primene antidampinških mera, najkasnije devet meseci pre isteka perioda primene mera.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, domaći proizvođači mogu da u roku od tri meseca podnesu zahtev za preispitivanje potrebe da se produži primena antidampinške dažbine, u skladu sa odredbom člana 54. stav 1. Zakona.
Ako zahtev iz stava 2. ovog člana nije podnet, Ministarstvo objavljuje dan prestanka primene antidampinških mera.
Član 31.
Kada preispituje potrebu za produžetkom primene antidampinških mera u skladu sa odredbom člana 54. stav 1. Zakona, Ministarstvo omogućava izvoznicima, uvoznicima, predstavnicima država izvoznica i domaćih proizvođača da iznesu činjenice od značaja za donošenje odluke o prestanku, odnosno produženju primene antidampinških dažbina.
Član 32.
Ministarstvo preispituje potrebu da se produži primena antidampinške mere, na obrazloženi zahtev izvoznika, uvoznika, domaćeg proizvođača ili zainteresovanog lica, ako:
je prošlo godinu dana od uvođenja konačne antidampinške mere, i
postoji dovoljno dokaza da dalje ostajanje na snazi antidampiške mere nije više neophodno da bi se otklonio damping, odnosno da je mala verovatnoća daljeg postojanja dampinga i znatne štete.
Tokom postupka preispitivanja Ministarstvo utvrđuje da li su se okolnosti u vezi sa dampingom i znatnom štetom znatnije promenile i da li se primenom postojećih mera postiže otklanjanje znatne štete.
IX. IZBEGAVANjE MERA
Član 33.
U slučaju izbegavanja antidampinških mera, primena antidampinške dažbine uvedene u skladu sa odredbama Zakona i ove uredbe može da se proširi i na uvoz slične robe, ili njenih delova, iz država čiji izvoznici nisu bili obuhvaćeni postupkom ispitivanja.
Izbegavanje iz stava 1. ovog člana je svaka promena u trgovini između druge države i Republike koja nastaje kao rezultat prakse, procesa ili rada koji:
osim uvođenja dažbine, nema drugi opravdan uzrok ili dovoljno ekonomsko opravdanje,
pokazuje da je uticaj dažbine na cene, odnosno količine slične robe narušen, i
pokazuje da postoji damping u odnosu na normalne vrednosti koje su prethodno utvrđene za sličnu robu.
Izbegavanje iz stava 1. ovog člana uključuje uvoz sastavnih delova i njihovo sklapanje u finalni proizvod u Republici i uvoz proizvoda sastavljenih od sastavnih delova u drugim državama.
Smatra se da se sklapanjem iz stava 3. ovog člana izbegavaju antidampinške mere ako su ispunjeni uslovi iz stava 2, tač. 2. i 3. ovog člana, i ako:
je sklapanje otpočeto ili u znatnoj meri intenzivirano od dana, ili neposredno pre pokretanja postupka ispitivanja, pri čemu predmetni delovi potiču iz države čiji izvoznici ne podležu merama;
delovi čine najmanje 60 % od ukupne vrednosti delova sklopljenih proizvoda, i
vrednost dodata delovima tokom postupka sklapanja ili finalne obrade predstalja više od 25 % ukupnih troškova proizvodnje.
Član 34.
Odredbe Zakona i ove uredbe primenjuju se i na postupak za proširenje primene antidampinških mera na uvoz sličnih proizvoda ili njihovih delova iz država čiji izvoznici nisu bili obuhvaćeni postupkom ispitivanja.
Postupak iz stava 1. ovog člana može da traje najduže devet meseci.
X. TROŠKOVI POSTUPKA
Obaveza plaćanja troškova
Član 35.
Kada je postupak ispitivanja pokrenut po službenoj dužnosti, svi troškovi nastali tokom postupka ispitivanja i u vezi sa postupkom ispitivanja padaju na teret budžeta.
Kada je postupak ispitivanja pokrenut na zahtev domaćih proizvođača okončan uvođenjem konačne antidampinške dažbine, svi troškovi nastali tokom postupka ispitivanja i u vezi sa postupkom ispitivanja padaju na teret budžeta.
Kada je u toku postupka ispitivanja pokrenutog na zahtev domaćih proizvoćača utvrđeno da nisu ispunjeni uslovi za uvođenje konačne antidampinške dažbine, sve troškove nastale tokom postupka ispitivanja i u vezi sa postupkom ispitivanja snosi podnosilac, odnosno podnosioci zahteva.
Visina troškova
Član 36.
Visinu troškova postupka utvrđuje Ministarstvo u skladu sa odredbom člana 13. Zakona.
Kada je zahtev podnelo više podnosilaca, odnosno kada je zahtev podnet u ime više podnosilaca, svaki podnosilac odgovara solidarno za obavezu plaćanja troškova postupka.
Troškovi izvođenja pojedinih dokaza
Član 37.
Izuzetno od odredbe člana 35, stav 2. ove uredbe, sve vanredne troškove postupka, a naročito troškove nastale u vezi sa izvođenjem dokaza van sedišta Ministarstva i troškove nastale u vezi sa aktivnostima iz člana 16. ove uredbe snosi podnosilac, odnosno podnosioci zahteva.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, podnosilac, odnosno podnosioci zahteva dužni su da na zahtev Ministarstva uplate predujam troškova za izvođenje dokaza u roku 30 dana od dana prijema zahteva za plaćanje.
Ukoliko troškovi ne budu plaćeni u roku iz stava 2. ovog člana, dokaz za čije izvođenje je traženo plaćanje troškova neće biti izveden.
Naplata troškova
Član 38.
U slučaju iz člana 35, stav 3. ove uredbe, po pravnosnažnosti odluke kojom je okončan postupak ispitivanja, Ministarstvo dostavlja obračun troškova podnosiocu, odnosno podnosiocima zahteva.
Podnosilac, odnosno podnosioci zahteva dužni su da iznos iz stava 1. ovog člana plate u roku od 30 dana od dana prijema obračuna.
Obezbeđenje
Član 39.
Kada je doneta odluka o pokretanju postupka ispitivanja Ministarstvo može da zahteva od podnosioca, odnosno podnosilaca zahteva da polože obezbeđenje u iznosu koji odgovara procenjenoj visini troškova koji mogu nastati u postupku, odnosno u vezi sa postupkom ispitivanja.
Obezbeđenje može da bude u obliku jemstva ili polaganja depozita na poseban račun, u skladu sa carinskim propisima.
X. ZAVRŠNA ODREDBA
Član 40.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
Broj:
U Beogradu, 20. aprila 2006. godine
Vlada
Potpredsednik