PRILOG 1.
POSEBNI ZAHTEVI ZA STABILITET RO-RO PUTNIČKIH BRODOVA
1. Uz zahteve Pravila II-1/B/8 SOLAS Konvencije, koji se odnose na vodonepropusno pregrađivanje i stabilitet u oštećenom stanju, svi ro-ro putnički brodovi iz člana 2. stav 1. ove uredbe moraju ispunjavati zahteve ovog Priloga.
1.1. Odredbe Pravila II-1/B/8.2.3 moraju se ispuniti kod uzimanja u obzir uticaj pretpostavljene količine morske vode za koju se pretpostavlja da se nakupila na prvoj palubi iznad projektne vodne linije teretnog prostora ili posebnog teretnog ro-ro prostora, kako je određeno u Pravilu II-2/3, za koji se pretpostavlja da je oštećen (u daljem tekstu: oštećena ro-ro paluba). Ostali zahtevi Pravila II-1/V/8 ne moraju biti ispunjeni prilikom primene zahteva stabiliteta ovog Priloga. Količina pretpostavljene nakupljene morske vode izračunava se na osnovu vodene površine sa stalnom visinom iznad:
(a) najniže tačke ivice palube oštećenog odeljka ro-ro palube; ili
(b) kada je ivica palube oštećenog odeljka uronjen, tada se proračun zasniva na stalnoj visini iznad mirne vodene površine kod svih uglova nagiba i trima, i to:
-0,5 m ako je preostalo nadvođe (fr) 0,3 m ili manje,
– 0,0 m ako je preostalo nadvođe (fr) 2,0 m ili više, i
međuvrednosti se određuju linearnom interpolacijom, ako je preostalo nadvođe (fr) od 0,3 m do 2,0 m, pri čemu je preostalo nadvođe (fr) najmanja udaljenost između oštećene ro-ro palube i konačne vodne linije na mestu oštećenja u slučaju oštećenja koje se razmatra, ne uzimajući u obzir uticaj pretpostavljene količine nakupljene vode na oštećenoj ro-ro palubi.
1.2. Kada je postavljen visoko efikasan sistem drenaže, priznata organizacija može dozvoliti smanjenje visine vodene površine.
1.3. Za brodove u geografski definisanim ograničenim područjima plovidbe, priznata organizacija može smanjiti visinu vodene površine propisane tačkom 1.1., tako da zameni takvu visinu vodene površine sledećim:
1.3.1. 0,0 m ako je značajna visina talasa (hs) za definisano područje 1,5 m ili manje;
1.3.2. vrednošću određenom u skladu sa tačkom 1.1., ako je značajna visina talasa (hs) za definisano područje 4,0 m ili više;
1.3.3. međuvrednostima koje se određuju linearnom interpolacijom, ako je značajna visina talasa (hs) za definisano područje od 1,5 m do 4,0 m,
pod uslovom da su ispunjeni sledeći uslovi:
1.3.4. da je definisano područje predstavljeno značajnom visinom talasa (hs) za koju je verovatnoća da neće biti premašena veća od 10 %; i
1.3.5. u ispravama su navedeni područje rada i ako je primenjivo, vremenski period u godini za koji je utvrđena određena vrednost značajne visine talasa (hs).
1.4. Umesto zahteva iz tač. 1.1. ili 1.3., može se kao druga mogućnost izuzeti primena zahteva tač. 1.1. ili 1.3. i prihvatiti dokaz dobijen na osnovu modelskih ispitivanja koja se vrše za pojedinačni brod u skladu sa Metodom modelskog ispitivanja ovog priloga, kojim se dokazuje da se brod neće prevrnuti kod pretpostavljene veličine oštećenja, kako je predviđeno u Pravilu II-1/B/8.4., na najgorem mestu koje se razmatra prema tački 1.1., u plovidbi na nepravilnim talasima.
1.5. Napomena o prihvatanju rezultata modelskog ispitivanja kao istovetnog ispunjavanja zahteva iz tač. 1.1. ili 1.3. i vrednost značajne visine talasa (hs), koja se koristi u modelskim ispitivanjima, upisuju se u brodske isprave.
1.6. Za ro-ro putničke brodove odobrene u skladu sa ovim zahtevima, primenjuju se neizmenjeni podaci, koji se dostavljaju zapovedniku broda u skladu sa Pravilima II-1/B/8.7.1. i II-1/B/8.7.2., sastavljenima radi usklađivanja sa Pravilima II-1/B/8.2.3. do II-1/B/8.2.3.4.
2. Za procenu uticaja pretpostavljene količine nakupljene morske vode na oštećenoj ro-ro palubi iz tačke 1., koristi se sledeće:
2.1. poprečna ili uzdužna pregrada se smatra neoštećenom ako svi njeni delovi leže između vertikalnih površina s obe strane broda, koje su smeštene na udaljenosti od spoljne oplate jednakoj jednoj petini širine broda, kako je utvrđeno Pravilom II-1/2 i mereno pod pravim uglom na simetralu broda na nivou najniže pregradne teretne linije;
2.2. u slučajevima kada je trup broda strukturalno delimično proširen radi usklađivanja sa odredbama ovog Priloga, povećanje vrednosti jedne petine njegove širine, koje iz toga proizlazi, koristi se za sve proračune, ali ne utiče na položaj postojećih prodora kroz pregrade, cevovode itd., koji su bili prihvaćeni pre proširenja;
2.3. nepropusnost poprečnih ili uzdužnih pregrada koje se uzimaju u obzir kao efikasne za zadržavanje pretpostavljene nakupljene morske vode u dotičnom odeljku na oštećenoj ro-ro palubi mora biti srazmerna sistemu drenaže i mora izdržati hidrostatički pritisak u skladu sa rezultatima proračuna stabiliteta u oštećenom stanju. Takve pregrade moraju biti visoke najmanje 2,2 m. Međutim, u slučaju broda s visećim palubama automobila, minimalna visina pregrade ne sme biti manja od visine pod visećom palubom kada je u spuštenom položaju;
2.4. za posebna rešenja, kao što su viseće palube pune širine i široke bočne pregrade, mogu se prihvatiti druge visine pregrada na osnovu detaljnih modelskih ispitivanja;
2.5. uticaj pretpostavljene količine nakupljene morske vode ne mora se uzeti u obzir ni za jedan odeljak oštećene ro-ro palube, pod uslovom da takav odeljak na svakoj strani palube ima otvore za oticanje vode, ravnomerno raspoređene duž bočnih stranica odeljka, koji ispunjavaju sledeće zahteve:
2.5.1. A ≥ 0,3 l, pri čemu je A ukupna površina otvora za oticanje vode na svakom boku palube u m2, a l je dužina odeljka u m;
2.5.2. brod mora zadržati preostalo nadvođe od najmanje 1,0 m u slučaju najgoreg oštećenja, ne uzimajući u obzir učinak pretpostavljene količine vode na oštećenoj ro-ro palubi; i
2.5.3. otvori za oticanje vode moraju biti smešteni unutar visine od 0,6 m iznad oštećene ro-ro palube, dok donji kraj otvora mora biti do 2 cm iznad oštećene ro-ro palube; i
2.5.4. otvori za oticanje vode moraju imati uređaje za zatvaranje ili poklopce, koji sprečavaju prodor vode na ro-ro palubu i istovremeno dozvoljavaju odvod vode koja se može nakupiti na ro-ro palubi.
2.6. kada se smatra da je pregrada iznad ro-ro palube oštećena, oba odeljka koja graniče sa pregradom smatraju se naplavljenima do iste visine vodene površine, kako je izračunato u tač. 1.1. ili 1.3.
3. Prilikom određivanja značajne visine talasa, upotrebljavaju se visine talasa navedene na kartama ili u klasifikaciji morskog područja određene države.
3.1. Za brodove koji obavljaju delatnost samo u kraćem vremenskom periodu, uprava države domaćina mora, u dogovoru sa drugim zemljama čija je luka uključena u plovidbeni put broda, odrediti značajnu visinu talasa koja će se koristiti.
4. Modelska ispitivanja se sprovode u skladu sa Metodom modelskog ispitivanja.
Metoda modelskog ispitivanja
1. Ciljevi
U ispitivanjima predviđenima u tački 1.4. zahteva stabiliteta ovog priloga brod mora da bude sposoban da izdrži plovidbu morem u najgorem mogućem pretpostavljenom slučaju oštećenja, kako je propisano u tački 3. ovih metoda.
2. Model broda
2.1. Model mora da predstavlja kopiju stvarnog broda kako spoljnim oblikom tako i unutrašnjim razmeštajem, a posebno svih oštećenih prostora koji utiču na postupak naplavljivanja i prelivanja vode. Oštećenje mora predstavljati najgori slučaj oštećenja, definisan radi usklađivanja sa Pravilom II-1/B/8.2.3.2 SOLAS Konvencije. Dodatno ispitivanje se zahteva kod oštećenja na sredini broda uz ravnu kobilicu, ako je mesto najgoreg oštećenja prema odredbi SOLAS 90 izvan raspona od ± 10 % Lpp od sredine broda. Ovo dodatno ispitivanje zahteva se samo kada se pretpostavlja da su oštećeni ro-ro prostori.
2.2. Model broda mora ispunjavati sledeće zahteve:
2.2.1. dužina između vertikala (Lpp) mora biti najmanje 3 m;
2.2.2. debljina stenki trupa mora biti dovoljno tanka u područjima u kojima ovo svojstvo ima utjicaj na rezultate;
2.2.3. svojstva pomeranja moraju ispravno prikazati pomeranja stvarnog broda, uz posebnu pažnju koju treba posvetiti određivanju merila za radijus okretanja kod ljuljanja i posrtanja. Gaz, trim, nagib i težište trebaju da predstavljaju najgori slučaj oštećenja;
2.2.4. glavna projektna svojstva, kao što su vodonepropusne pregrade, odušnici itd., iznad i ispod pregradne palube, koji mogu dovesti do nesimetričnog naplavljivanja moraju se, koliko je to moguće, ispravno prikazati na modelu kako bi predstavljali stvarnu situaciju;
2.2.5. oblik otvora oštećenja mora biti sledeći:
2.2.5.1. pravougaonik širine u skladu sa Pravilom II-1/B/8.4.1 SOLAS Konvencije i neograničenog vertikalnog pružanja;
2.2.5.2. jednakokraki trougao u horizontalnoj ravni visine koja odgovara B/5 u skladu sa Pravilom II-1/B/8.4.2 SOLAS Konvencije.
3. Postupak probe
3.1. Model se mora izložiti dugobregovitim nepravilnim talasima, definisanim prema Jonsvapovom spektru sa značajnom visinom talasa hs, utvrđenom u tački 1.3. zahteva stabiliteta, koji ima najveći faktor y, i najveći period Tp kako sledi:
3.1.1. Tp = 4√hs, uz y = 3,3; i
3.1.2. Tp jednak periodu ljuljanja za oštećeni brod bez vode na palubi kod navedenog stanja krcanja, ali ne veći od 6√hss, uz y = 1.
3.2. Model mora imati slobodu kretanja i mora se postaviti na bočne talase (90° u odnosu na smer napredovanja) sa otvorom od oštećenja položenim tako da je smešten vertikalno na smer dolazećih talasa. Model se ne sme kontrolisati na način da se odupire prevrtanju. Ako je brod u naplavljenom stanju uspravan, treba ga nagnuti za 1° u smeru oštećenja.
3.3. Treba izvršiti najmanje pet proba za svako najveće razdoblje. Vreme trajanja ispitivanja za svaku vožnju mora biti takvo da se postigne stanje ravnoteže, ali vožnja treba da traje najmanje 30 minuta u stvarnom vremenu. Za svako ispitivanje treba koristiti drugi način stvaranja niza talasa.
3.4. Ako ni jedna od proba ne rezultira konačnim nagibom u smeru oštećenja, probe treba ponoviti sa po pet vožnji za svako od dva navedena stanja talasa ili, model treba dodatno nagnuti u smeru oštećenja i probu ponoviti sa dve vožnje za svako od dva navedena stanja talasa. Svrha ovih dodatnih proba je da se na najbolji mogući način pokaže sposobnost odupiranja prevrtanju u oba smera.
3.5. Ispitivanja treba sprovesti za sledeće slučajeve oštećenja:
3.5.1. najgori slučaj oštećenja s obzirom na područje ispod kraka poluge prema SOLAS Konvenciji; i
3.5.2. najgori slučaj oštećenja na sredini broda s obzirom na preostalo nadvođe u području sredine broda, ako se to zahteva tačkom 2.1.
4. Kriterijumi preživljavanja broda
Smatra se da će brod preživeti ako se stanje ravnoteže postigne u uzastopnim probnim vožnjama, kako se zahteva tačkom 3.3., pod uslovom da se uglovi ljuljanja veći od 30° u odnosu na vertikalnu osu, koji se pojavljaju u više od 20 % ciklusa ljuljanja, ili nagib u stanju ravnoteže veći od 20°, uzimaju kao prevrtanja čak i kada se postigne stanje ravnoteže.
5. Odobrenje ispitivanja
5.1. Predlozi za programe modelskog ispitivanja unapred se dostavljaju na odobrenje.
5.2. Ispitivanje treba dokumentovati pomoću izveštaja i video snimaka ili drugih oblika video zapisa koji sadrže sve potrebne podatke o brodu i rezultate ispitivanja.