Uredba o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava prvenstva zakupa, kriterijumima za utvrđivanje visine zakupnine za pravo prvenstva zakupa, kao i dokumentaciji koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prvenstva zakupa

Na osnovu člana 64a stav 26. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 65/08, 41/09, 112/15 i 80/17) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US i 44/14),

Vlada donosi

UREDBU

O USLOVIMA, NAČINU I POSTUPKU ZA OSTVARIVANJE PRAVA PRVENSTVA ZAKUPA, KRITERIJUMIMA ZA UTVRĐIVANJE VISINE ZAKUPNINE ZA PRAVO PRVENSTVA ZAKUPA, KAO I DOKUMENTACIJI KOJA SE DOSTAVLJA UZ ZAHTEV ZA OSTVARIVANJE

PRAVA PRVENSTVA ZAKUPA

Član 1.

Ovom uredbom bliže se propisuju uslovi, način i postupak za ostvarivanje prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kriterijumi za utvrđivanje visine zakupnine za pravo prvenstva zakupa, kao i dokumentacija koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prvenstva zakupa.

Član 2.

Pravo prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (u daljem tekstu: pravo prvenstva zakupa), na period do 30 godina ima pravno lice koje:

1) je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu;

2) dostavi investicioni plan, koji se odnosi na investiciono ulaganje u sektor poljoprivrede, odnosno u sektor poljoprivredno-prerađivačke industrije radi započinjanja obavljanja nove poslovne delatnosti, proširenja postojeće delatnosti, diversifikacije postojećeg proizvodnog programa u nove proizvode, koji nisu bili sadržani u postojećem proizvodnom programu ili bitne promene u celokupnom proizvodnom procesu postojeće delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju ulaganja.

Član 3.

Ulaganja u sektor poljoprivredno-prerađivačke industrije u smislu ove uredbe jesu sva ulaganja koja se odnose na preradu poljoprivredih proizvoda čiji je rezultat proizvod koji je i sam poljoprivredni proizvod ili novi proizvod, kao i ulaganja u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora koja kao sirovinu koriste proizvode poreklom iz poljoprivrede i prerađivačke industrije.

Ulaganja u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora su prihvatljiva kao sastavni deo vertikalnog procesa integracije u poljoprivredi, odnosno koja su sastavni deo veće celine zajedno sa stočarskom proizvodnjom, odnosno sa drugim vidovima poljoprivredno-prerađivačke delatnosti.

Proizvodnja energije na ovaj način je prihvatljiva kao dopunska delatnost predviđenog investicionog ulaganja ukoliko usled njene proizvodnje nije umanjena proizvodnja hrane na poljoprivrednom zemljištu koje je predmet zakupa, pri čemu moraju postojati pozitivne ekonomske koristi od investicionog ulaganja za Republiku Srbiju.

Ulaganja u sektor poljoprivrede u smislu ove uredbe jesu ulaganja u oblasti unapređenja genetskog potencijala u stočarstvu koje podrazumeva ulaganja u nabavku kvalitetnog priplodnog materijala (živa stoka, seme, embrioni) čistih rasa domaćih životinja, namenjenog za dalju reprodukciju, sa odgajivačkim vrednostima većim od proseka kontrolisane populacije u Republici Srbiji.

Član 4.

Pravo prvenstva zakupa može da ostvari više pravnih lica na teritoriji jedne lokalne samouprave, a koja nisu u svojstvu povezanih lica, s tim što ukupna površina ostvarena po ovom osnovu ne može da bude veća od 30% od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini predviđene za davanje u zakup u jedinici lokalne samouprave, u trenutku davanja saglasnosti od strane komisije koja odlučuje o pravu prvenstva zakupa (u daljem tekstu: Komisija), u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Pravno lice može ostvariti pravo prvenstva zakupa na području više jedinica lokalnih samouprava, ako je to neophodno za realizaciju investicionog plana.

Član 5.

Komisiju rešenjem obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede i obavezno je čine ministar nadležan za poslove poljoprivrede, ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove privrede, kao i najmanje još dva člana koje imenuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede može odrediti i dva člana za postupanje po konkretnom zahtevu, koji mogu biti predstavnici jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi zemljište obuhvaćeno zahtevom ili predstavnici autonomne pokrajine.

Mandat članova Komisije iz stava 2. ovog člana traje do okončanja postupka po tom konkretnom zahtevu.

Komisija donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način rada i odlučivanje.

Član 6.

Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministarstvo), objavljuje na svojoj internet strani obaveštenje o jedinici lokalne samouprave koja je donela godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta (u daljem tekstu: Godišnji program).

Komisija, na osnovu izveštaja Uprave za poljoprivredno zemljište konstatuje površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje se daju u zakup, a koje čine do 30% ukupnih površina iz Godišnjeg programa jedinice lokalne samouprave iz stava 1. ovog člana predviđene za davanje u zakup.

Najkasnije u roku od 30 dana od dana utvrđivanja površine u skladu sa stavom 2. ovog člana, Komisija preko ministarstva raspisuje javni poziv kojim obaveštava zainteresovana lica o uslovima za ostvarivanje prava prvenstva zakupa, koji se objavljuje na internet strani ministarstva.

Javnim pozivom između ostalog određuje se rok od 30 dana od dana raspisivanja javnog poziva, za dostavljanje zahteva, investicionog plana, uslovi za ostvarivanje prava prvenstva zakupa i potrebna dokumentacija.

Zahtev se dostavlja na obrascu koji se objavljuje na internet strani ministarstva.

Član 7.

Zahtev naročito sadrži:

1) poslovno ime, sedište i matični broj podnosioca zahteva;

2) ime i prezime lica ovlašćenog za zastupanje;

3) potpis ovlašćenog lica;

4) osnovne podatke o podnosiocu zahteva, kao i njegovim povezanim licima;

5) skraćeni izveštaj o poslovanju za prethodni period i podatke o prosečnom broju zaposlenih na neodređeno i određeno vreme;

6) opis investicionog ulaganja;

7) podatke o području i bližoj lokaciji za koju postoji interesovanje za ulaganje, sa predlogom površine, odnosno sa predlogom katastarskih parcela koje bi bile predmet zakupa.

Zahtev mora biti overen pečatom pravnog lica.

Osnovni podaci o podnosiocu zahteva iz stava 1. tačka 4) ovog člana su naročito podaci o kvalifikovanosti podnosioca zahteva, odnosno kvalifikovanosti lica koja će učestvovati u upravljanju projektom ulaganja, iskustvu u bavljenju poljoprivrednom delatnošću, odnosno delatnošću u oblasti poljoprivredno-prerađivačke industrije, podaci o ranijem učešću u realizaciji sličnih investicionih projekata ukoliko ih je bilo i njihovoj uspešnosti i drugi podaci koji se odnose na reference podnosioca zahteva.

Član 8.

Pravno lice uz zahtev podnosi i investicioni plan koji mora da sadrži:

1) predmet investicionog plana;

2) opis, vrstu investicije i svrhu investiranja;

3) pregled razvojnih mogućnosti za realizaciju investicije;

4) proizvodni program i tehničko-tehnološka rešenja;

5) opis lokacije;

6) podatke o planiranom broju novozaposlenih lica na neodređeno vreme, kao i njihovoj kvalifikacionoj strukturi;

7) predračun investicionog ulaganja;

8) plodored sa jasnom rotacijom useva, koji pored zahtevanih površina uključuje i druge površine koje obrađuje podnosilac zahteva i njemu povezana lica;

9) period amortizacije svih osnovnih sredstava;

10) period amortizacije višegodišnjih zasada ukoliko su ista predviđena investicionim planom;

11) razgraničenje novih ulaganja u odnosu na postojeće kapacitete.

Pored podataka iz stava 1. ovog člana, investicioni plan može da sadrži i druge podatke, analize i procene, za koje podnosilac zahteva smatra da su od bitnog uticaja za realizaciju investicionog ulaganja, kao i druge elemente ili podatke za koje podnosilac zahteva smatra da mogu biti od značaja za sprovođenje ulaganja i ostvarivanje prava prvenstva zakupa, uključujući i informaciju o eventualnim alternativnim lokacijama za koje postoji interesovanje za ulaganje.

Član 9.

Podnosilac zahteva uz zahtev i investicioni plan, dostavlja i:

1) opis investicionog ulaganja koji je sastavni deo zahteva;

2) izjavu odgovornog lica, datu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, da protiv podnosioca zahteva ili njemu povezanih lica nije pokrenut prethodni stečajni postupak ili postupak stečaja ili likvidacije;

3) izjavu odgovornog lica, datu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, da podnosilac zahteva ili njemu povezana lica nisu učestvovala u neuspelim privatizacijama;

4) izjavu odgovornog lica, datu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, da podnosilac zahteva ili njemu povezana lica nemaju neizmirene obaveze prema Republici Srbiji.

Povezanim licima u smislu ove uredbe smatraju se povezana lica u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica i zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Član 10.

Komisija razmatra zahtev i investicioni plan podnosioca zahteva odmah po njegovom prijemu, nakon pribavljanja neophodnih informacija i podataka.

Komisija, preko ministarstva, može da traži od podnosioca zahteva da dostavi i druge podatke koje smatra da su od značaja za ocenu investicionog plana, odnosno dopunu dokumentacije.

Podnosilac zahteva može Komisiji da dostavi dopunu dokumentacije najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za dopunu dokumentacije iz stava 2. ovog člana.

Podnosilac zahteva ili komisija uz saglasnost podnosioca zahteva može do donošenja odluke Komisije, a zbog okolnosti koje utiču na ostvarivanje prava prvenstva zakupa, da utvrde druge katastarske parcele i površine u odnosu na parcele i površine inicijalno opisane u okvirnom opisu lokacije iz člana 8. stav 1. tačka 5) ove uredbe.

Član 11.

Komisija, preko ministarstva, vrši uvid u podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija i pribavlja potrebnu dokumentaciju i to:

1) izvod i potvrdu o registraciji pravnog lica iz nadležnog registra;

2) potvrdu da je pravno lice koje je upisano u nadležni registar u aktivnom statusu;

3) dokaz da pravno lice ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu.

Komisija, preko ministarstva, pribavlja i sledeću dokumentaciju:

1) usvojeni godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji dostavlja jedinica lokalne samouprave kao i potvrdu da su predložene katastarske parcele njegov sastavni deo i opredeljene za davanje u zakup;

2) potvrdu o postojanju ili nepostojanju tereta koju dostavlja Republički geodetski zavod. Ukoliko postoje tereti čiji je osnov upisa prestao da važi Republički geodetski zavod dostavlja potvrdu o brisanju istih;

3) zapisnik o utvrđivanju faktičkog stanja predmetnih parcela, da se iste koriste kao poljoprivredno zemljište, da se na predmetnim parcelama ne nalazi infrastruktura koja je u privatnoj svojini, osim u slučaju kada vlasnik infrastrukture nije poštovao odredbe zakona kojim se uređuje poljoprivredno zemljište i ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kao i da ne postoje prepreke za realizaciju prava prvenstva zakupa koji dostavlja poljoprivredna inspekcija;

4) potvrdu da predmetne parcele nisu predmet potraživanja od strane bivših vlasnika na osnovu zakona kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine i obeštećenje, odnosno zakona kojima se uređuje vraćanje (restitucija) imovine crkvama i verskim zajednicama, odnosno zakona kojim se uređuje otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika, koju dostavlja agencija za restituciju;

5) potvrdu da predmetne parcele nisu predmet potraživanja od strane bivših vlasnika po zakonu kojim se uređuje priznavanje prava i vraćanje zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda odnosno po zakonu kojim se uređuje vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje, koju dostavlja nadležni organ jedinice lokalne samouprave;

6) potvrdu jedinice lokalne samouprave da za predmetne katastarske parcele, prostornim i urbanističkim planovima i drugim planskim dokumentima, nije predviđena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, kao i svim okolnostima koje bi eventualno mogle da imaju uticaj na sprovođenje postupka prava prvenstva zakupa;

7) podatak da podnosilac zahteva ili njemu povezana lica nema neizmirenih obaveza po osnovu ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta, koji dostavlja Uprava za poljoprivredno zemljište, odnosno po nekom drugom osnovu korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ili su koristili poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova koji dostavlja poljoprivredna inspekcija.

Član 12.

Komisija na osnovu podataka iz zahteva, na osnovu investicionog plana i na osnovu podnete dokumentacije daje procenu opravdanosti dodeljivanja prava prvenstva zakupa, u skladu sa zakonom koji uređuje poljoprivredno zemljište i ovom uredbom.

Komisija prilikom razmatranja zahteva vodi računa o uslovljenosti i međusobnoj usaglašenosti proizvodnje na poljoprivrednom zemljištu i investicija koje se odnose na poljoprivredno-prerađivačke kapacitete i ulaganja u sektor poljoprivrede, pri čemu razmatra neophodnost dodeljivanja površina sa aspekta obezbeđenja neophodnih sirovina koje nije moguće ili je teško nabaviti na tržištu, odnosno nad čijom proizvodnjom je neophodno imati kontrolu i nadzor, kako bi se obezbedilo nesmetano i sigurno poslovanje planirane investicije.

Komisija u zavisnosti od složenosti investicije, a u cilju procene opravdanosti dodeljivanja prava prvenstva zakupa, može da traži i stručnu pomoć drugih organa i institucija.

Komisija na osnovu vrste investicije i površine poljoprivrednog zemljišta koje pravno lice ima u svom vlasništvu i u vlasništvu njemu povezanih lica, odnosno ukupne površine koju podnosilac zahteva i njemu povezana lica obrađuju, utvrđuje da li je podnosiocu zahteva za realizaciju investicionog plana potrebna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je navedena u zahtevu i da li je približno proporcionalna zastupljenost klasa i kultura u odnosu na strukturu ukupnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji na kojoj se ostvaruje investicija.

Prilikom utvrđivanja osnovanosti zahteva za realizaciju investicionog plana i potrebne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je navedena u zahtevu, Komisija vodi računa o potrebama kapaciteta predložene investicije pri čemu se u obzir uzimaju površine iz stava 4. ovog člana, kao i planirana rotacija useva koja je navedena u investicionom planu.

Komisija takođe vodi računa o površinama koje podnosilac zahteva i njemu povezana lica koriste po osnovu prava prečeg zakupa na osnovu infrastrukture.

Ukoliko komisija opredeli određene površine po osnovu prava prvenstva zakupa, površine koje podnosilac zahteva koristi po osnovu prava prečeg zakupa na osnovu infrastrukture moraju biti sastavni deo tih površina.

Ako Komisija utvrdi da je za realizaciju predložene investicije potrebna manja površina zemljišta u odnosu na površinu koja je predložena od strane podnosioca zahteva, Komisija o tome obaveštava podnosioca zahteva, o čemu se podnosilac zahteva izjašnjava u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja Komisije.

Član 13.

Opšta merila za ocenu investicionog plana za ulaganja u sektor poljoprivredno-prerađivačke industrije su da se radi o ulaganju u nova osnovna sredstva (objekte i opremu), a koja se ne odnose na isključivu ratarsku proizvodnju, u iznosu od najmanje tri hiljade evra po hektaru, od čega minimum ulaganja u prerađivačke kapacitete iznosi 500 evra po hektaru, odnosno najmanje 500.000 evra ukupne investicije, u periodu do tri godine od dana početka ulaganja u skladu sa dinamikom predviđenom ugovorom, s tim što se u prvoj godini mora realizovati najmanje 30% investicije, osim u jedinicama lokalnih samouprava koje imaju manje od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, u kojima ukupni iznos investicije može biti manji od 500.000 evra.

Opšta merila za ocenu investicionog plana za ulaganja u sektor poljoprivrede su da se radi o ulaganju u nova osnovna sredstva (objekte i opremu), a koja se ne odnose na isključivu ratarsku proizvodnju, u iznosu od najmanje tri hiljade evra po hektaru, odnosno najmanje 500.000 evra ukupne investicije, u periodu do tri godine od dana početka ulaganja u skladu sa dinamikom predviđenom ugovorom, s tim što se u prvoj godini mora realizovati najmanje 30% investicije, osim u jedinicama lokalnih samouprava koje imaju manje od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, u kojima ukupni iznos investicije može biti manji od 500.000 evra.

Član 14.

Posebna merila za ocenu investicionog plana su:

1) reference podnosioca zahteva, odnosno njemu povezanih lica ukoliko su navedena u investicionom planu (prepoznatljivost na tržištu, reference klijenata, dosadašnja iskustva i uspešnost u realizaciji investicionih projekata i sl);

2) vrsta i iznos investicije ukupno, odnosno po hektaru, pri čemu je minimalan iznos prihvatljivih investicionih ulaganja po hektaru za investicije za koje je predviđen zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u površini koja se odnosi na celokupnu površinu:

– do 200 hektara 3.000 evra,

– više od 200 do 400 hektara 4.000 evra,

– više od 400 do 600 hektara 5.000 evra,

– više od 600 do 800 hektara 6.000 evra,

– više od 800 do 1.500 hektara 7.000 evra,

– više od 1.500 hektara 8.000 evra;

3) predviđeni broj novozaposlenih radnika na neodređeno vreme;

4) doprinos investicije poboljšanju konkurentnosti domaće poljoprivredne proizvodnje, odnosno poljoprivredno-prerađivačke industrije;

5) udeo domaćih dobavljača u realizaciji investicije i doprinos investicije poboljšanju poslovanja ostalih domaćih privrednih društava, preduzetnika i drugih pravnih lica, odnosno poljoprivrednih proizvođača;

6) prihvatljivost investicije sa aspekta zaštite životne sredine;

7) da se investicija ne odnosi isključivo na ulaganje u izgradnju sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, sadnju vinograda i voćnjaka, izgradnju ribnjaka, kao i proizvodnju ratarskih useva ako će biti predmet prometa na slobodnom tržištu, osim ukoliko će isti biti upotrebljeni za ishranu grla stoke kada se radi o ulaganjima u sektor poljoprivrede u smislu ove uredbe, odnosno ulaganja u oblasti unapređenja genetskog potencijala u stočarstvu;

8) povećanje obima izvoza;

9) uticaj na spoljnotrgovinsku razmenu;

10) doprinos razvoju jedinice lokalne samouprave, u koju se investicija realizuje i gde se zemljište zakupljuje;

11) mesto registracije podnosica zahteva (sedište) u toku važenja ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u odnosu na jedinicu lokalne samouprave u kojoj se nalazi poljoprivredno zemljište koje je predmet izadavanja po pravu prvenstva zakupa;

12) udeo domaćih dobavljača u poslovanju, podnosioca zahteva koji se odnosi na poslovanje proisteklo iz realizacije investicije na osnovu koje je zaključen ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

13) ekonomske koristi za Republiku Srbiju u smislu neto efekta javnih prihoda i državnih davanja svih oblika na svim nivoima. Neto efekti ekonomskih koristi u smislu ove uredbe moraju imati pozitivan efekat u korist Republike Srbije, pri čemu se prilikom utvrđivanja ekonomskih koristi ne ubraja iznos zakupnine od poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Prihvatljivom investicijom smatra se investicija u novu opremu i objekte, koja se realizuje nakon zaključenja ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po osnovu prava prvenstva.

Član 15.

Komisija daje saglasnost na predloženi investicioni plan ako oceni da su ispunjeni svi uslovi iz ove uredbe za davanje saglasnosti na predloženi investicioni plan.

Ako Komisija ne da saglasnost na investicioni plan, Komisija preko ministarstva o tome obaveštava podnosioca zahteva.

Ukoliko Komisija da saglasnost na investicioni plan, ministarstvo dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi zemljište koje je predmet zahteva, kopiju zahteva sa kopijom dokaza da je podnosilac zahteva upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da je u aktivnom statusu, kopiju investicionog plana, kao i saglasnost Komisije na investicioni plan, uz predlog mera za realizaciju zakupa i o tome obaveštava podnosioca zahteva.

Odluku o pravu prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini donosi skupština jedinice loklane samouprave u roku od 30 dana od dana prijema dokaza iz stava 3. ovog člana.

Protiv odluke o pravu prvenstva zakupa može se izjaviti žalba ministarstvu, a protiv istih odluka donetih od strane organa jedinica lokalnih samouprava sa teritorije autonomne pokrajine nadležnom organu autonomne pokrajine za poslove poljoprivrede, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke.

Odluku o pravu prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini jedinica lokalne samouprave dostavlja ministarstvu u roku od osam dana od dana donošenja odluke.

O odluci iz stava 6. ovog člana ministarstvo obaveštava podnosioca zahteva u roku od osam dana od dana prijema odluke jedinice lokalne samouprave.

Ako jedinica lokalne samouprave ne donese odluku o pravu prvenstva zakupa u roku iz stava 4. ovog člana, odluku donosi ministarstvo i dostavlja je podnosiocu zahteva u roku od osam dana od dana donošenja odluke.

Odluka o pravu prvenstva zakupa naročito sadrži podatke o poljoprivrednom zemljištu i površinu koja je predmet prava prvenstva zakupa (podatke o nazivu katastarske opštine, broju i podbroju katastarske parcele, nazivu potesa, broju lista nepokretnosti površini, kulturi i katastarskoj klasi zemljišta), podatak o ulasku u posed, visinu zakupnine, kao i rok plaćanja zakupnine.

Ulazak u posed zakupca po pravu prvenstva zakupa može biti sukcesivan, a najkasnije u roku od pet agroekonomskih godina od dana donošenja odluke o pravu prvenstva zakupa.

Agroekonomska godina počinje 1. novembra tekuće godine i završava se 31. oktobra naredne godine.

Član 16.

Zakupnina koja se ostvaruje po pravu prvenstva zakupa ne može da bude manja od zakupnine iz člana 64a stav 20. Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Za utvrđivanje visine zakupnine iz stava 1. ovog člana kao kriterijum se uzimaju klase i kulture poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje su predmet prava prvenstva zakupa, s tim što je visina zakupnine identična za svaku sledeću godinu zakupa, kao i utvrđene prve godine.

Komisija donosi instrukciju kojim se utvrđuju kriterijumi za utvrđivanje visine zakupnine.

Član 17.

Na osnovu pravnosnažne odluke o pravu prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a po izvršenoj uplati zakupnine po pravu prvenstva zakupa i dostavljanju sredstava obezbeđenja za višegodišnje ugovore ministarstvo i zakupac zaključuju ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Zakupnina iz stava 1. ovog člana se uplaćuje za katastarske parcele koje su predmet zakupa u tekućoj agroekonomskoj godini.

Nacrt ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini između ministarstva i investitora dostavlja se Vladi na usvajanje.

Jedinica lokalne samouprave u godišnjem programu označava katastarske parcele za koje je zaključen ugovor, po pravu prvenstva zakupa, a u koje zakupac ulazi u posed u agroekonomskoj godini za koju se donosi godišnji program.

Član 18.

Ugovor iz člana 17. ove uredbe sadrži:

1) podatke o ugovornim stranama;

2) podatke o poljoprivrednom zemljištu koje je predmet prava prvenstva zakupa (podatke o nazivu katastarske opštine, broju i podbroju katastarske parcele, površini katastarske parcele, nazivu potesa, broju katastarskog plana, površini, kulturi i katastarskoj klasi zemljišta);

3) vreme trajanja zakupa;

4) visinu i rok plaćanja zakupnine;

5) podatak o ulasku u posed;

6) vreme amortizacije višegodišnjih zasada;

7) prava i obaveze zakupca;

8) sredstva obezbeđenja plaćanja po ugovoru za višegodišnji zakup;

9) razloge za prestanak ugovora i druge odredbe.

Nakon ulaska u posed poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, u rokovima predviđenim ugovorom o zakupu, pravno lice dostavlja elaborat o izvršenoj analizi plodnosti poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je predmet zakupa.

Član 19.

Zakupac po pravu prvenstva zakupa svake godine podnosi izveštaj o realizaciji investicionog plana, koji sadrži naročito podatke o visini ostvarenih ulaganja i broju zaposlenih, kao i ostale elemente na osnovu kojih se može utvrditi da se način i dinamika ispunjenja obaveza iz ugovora o zakupu poštuju od strane tog lica, koji je izrađen od strane nezavisnog revizora.

Lice iz stava 1. ovog člana je dužno da, nakon svakog investicionog ciklusa, odnosno faze, kako je utvrđeno odredbama ugovora o zakupu, kao i nakon konačne realizacije investicionog plana, podnese detaljan izveštaj sa nalazom o stepenu ispunjenja ugovornih obaveza, koji je izrađen od strane nezavisnog revizora. Nezavisni revizor, u smislu ovog stava, može biti isključivo priznata revizorska kuća sa odgovarajućim pokrićem osiguranja od profesionalne odgovornosti.

Godišnji izveštaj iz stava 1. ovog člana i izveštaj nezavisnog revizora iz stava 2. ovog člana podnose se ministarstvu – Upravi za poljoprivredno zemljište.

Ministarstvo prati realizaciju investicionog plana i vrši kontrolu ispunjenja obaveza iz ugovora o zakupu.

Član 20.

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o uslovima, načinu i postupku za ostvarivanje prava prvenstva zakupa, kriterijumima za utvrđivanje visine zakupnine za pravo prvenstva zakupa, kao i dokumentaciji koja se dostavlja uz zahtev za ostvarivanje prava prvenstva zakupa („Službeni glasnik RS”, broj 105/16).

Član 21.

Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 Broj: 110-3721/2018

U Beogradu, 19. aprila 2018. godine

V L A D A

PREDSEDNIK

Ana Brnabić, s.r.

4827018.0127.31/1