Na osnovu člana 16. stav 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, br. 107/05, 72/09 – dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – dr. zakon, 93/14, 96/15 i 106/15) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US i 44/14),
Vlada donosi
U R E D B U
O NACIONALNOM PROGRAMU ZA PREVENCIJU GOJAZNOSTI KOD
DECE I ODRASLIH
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuje se Nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih.
Član 2.
Aktivnosti na unapređenju i očuvanju zdravlja, sprovode se po Nacionalom programu iz člana 1. ove uredbe, koji sadrži utvrđeni cilj, aktivnosti i očekivani rezultat.
Nacionalni program iz člana 1. ove uredbe odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 3.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 110-780/2018
U Beogradu, 31. januara 2018. godine
V L A D A
PREDSEDNIKAna Brnabić
NACIONALNI PROGRAM ZA PREVENCIJU GOJAZNOSTI KOD DECE I ODRASLIH
1. UVOD
Prekomerna uhranjenost i gojaznost, kako u populaciji odraslih, tako i u populaciji dece i adolescenata predstavlja poremećaje zdravlja od izuzetnog epidemiološkog i kliničkog značaja i jedan je od najvećih javno zdravstvenih problema današnjice.
Tokom poslednje dve decenije prevalencija gojaznosti u Evropi trostruko je povećana. Prekomerna uhranjenost i gojaznost prisutni su kod 20 – 30% dece i adolescenata u zemljama Evrope, a dramatičan trend godišnjeg porasta njihove prevalencije i česta udruženost sa drugim bolestima daju epidemiji gojaznosti u ovoj populacionoj grupi izuzetan značaj, ne samo zdravstveni već i ekonomski i demografski. Oko 60–85% gojazne dece školskog prepubertetskog uzrasta ostaju gojazna i u odraslom dobu, što dovodi do ranije i češće pojave hroničnih nezaraznih bolesti (povišen krvni pritisak, rana ateroskleroza, šećerna bolest tipa 2), endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja. Udruženost gojaznosti i ovih oboljenja u tako ranom životnom dobu prouzrokuje skraćenje očekivane prosečne dužine života, doprinosi velikom opterećenju bolestima u narednim generacijama i ugrožava funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i osiguranja.
Od 1980. do 2014. godine prevalencija gojaznosti u svetu kod odraslih je skoro udvostručena. Prekomerna masa i gojaznost uzrok su 3,4 miliona smrtnih slučajeva godišnje.
Značajne tehnološke, ekološke i socijalne promene poslednjih decenija uticale su na promenu načina života, posebno na vrstu i intenzitet telesne aktivnosti, kao i na način ishrane, čime se promenila slika stanja uhranjenosti stanovništva. Dok su još pre tridesetak godina u pojedinim krajevima Republike Srbije, posebno u nekim nerazvijenim seoskim područjima, pothranjenost i deficiti u ishrani bili česta pojava, danas retko viđamo pothranjenu decu i odrasle osobe s kliničkim znacima deficita u ishrani. Najčešće se radi o osobama s nekim od poremećaja ishrane (anoreksija), metaboličkim i gastrointestinalnim bolestima.
Moderan način života i urbanizacija sve je izraženija i u našoj zemlji. Urbana populacija postaje sve više orijentisana ka sedentarnom načinu života i rada, kojem doprinosi i sve veći stepen motorizovanog transporta, neplanskog i nekontrolisanog širenja urbanih naselja i smanjenih mogućnosti za redovnu dnevnu fizičku aktivnost u kućnoj, školskoj i profesionalnoj (radnoj) sredini. Sve veći procenat stanovništva živi u gradskim sredinama gde je fizička aktivnost sve manje sastavni deo svakodnevnog života, delom zbog nedostatka prostora i objekata (parkovi, staze za šetanje i igrališta, biciklističke staze, bazeni, sportski tereni), ali i zbog nedostatka navike za upražnjavanje redovne fizičke aktivnosti. Sedentarni način života karakterističan je za današnje stanovništvo svih uzrasta. Suočeni smo i sa nutritivnom tranzicijom i novim obrascima u ishrani koje odlikuje sve veča upotreba “brze hrane” s niskom biološkom vrednošću, dok su kuvani obroci sve ređe zastupljeni u svim generacijama. Moderno “obesogeno” okruženje, u kombinaciji sa neadekvatnom, uglavnom visokoenergetskom ishranom, fizičkom neaktivnošću i čestim stresnim situacijama doprinosi smanjenoj potrošnji energije i povećanju telesne mase, pa se i Republika Srbija danas, kao i većina zemalja sveta, suočava s rastućim problemom gojaznosti.
Danas je gojaznost najčešći poremećaj ishrane i Svetska zdravstvena organizacija (u daljem tekstu: SZO) ga je proglasila najvećim neprepoznatim javno-zdravstvenim problemom. Ako se ne preduzmu odlučne mere u cilju smanjenja prevencije i lečenja gojaznosti, predviđa se da će do 2025. godine 50% svetske populacije biti gojazno. Gojaznost značajno povećava rizik za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, bolesti koštano zglobnog sistema, steriliteta, depresije, ali i životno ugrožavajućih oboljenja kao što su infarkt srca, moždani udar, zloćudni tumori organa za varenje, dojki i materice. Ova oboljenja su uzrok najvećeg morbiditeta i mortaliteta, ali i značajno smanjuju radnu sposobnost stanovništva i u našoj zemlji.
Značaj problema potvrđuju i sledeći podaci:
1) U svetu godišnje od srčanog i moždanog udara umire oko 12 miliona osoba, a još oko 4 miliona umire od posledica povišenog krvnog pritiska i ostalih bolesti srca i krvnih sudova. Od bolesti srca i krvnih sudova u Republici Srbiji tokom 2015. umrlo je 54 376 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem 52,4% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Republici Srbiji. Žene su češće (54,6 %) u odnosu na muškarce (45,4%) umirale od ovih oboljenja;
2) Prema procenama SZO iz 2013.oko 387 miliona ljudi u svetu boluje od šećerne bolesti uglavnom tipa 2, a od posledica bolesti je umrlo 5,1 milion. SZO i Međunarodna federacija za šećernu bolest procenjuju da će broj obolelih do 2030. biti čak 552 miliona. Prema podacima iz 2015. u Republici Srbiji oko 12,4% (710 000) odraslog stanovništva ima šećerna bolest. Samo 465.000 ili 8,1% zna za svoju bolest i još 245.000 nema postavljenu dijagnozu i ne leči se. Šećerna bolest je u svetu, kao i u Republici Srbiji peti vodeći uzrok umiranja i peti uzrok opterećenja bolešću. Na godišnjem nivou u našoj zemlji od ove bolesti umre približno 3 000 osoba;
3) U svetu je 2014. godine bilo oko 1,9 milijardi ljudi starijih od 18 godina prekomerno uhranjenih, odnosno, 39% populacije (38% muškaraca i 40% žena), a od tog broja je 600 miliona bilo gojazno što iznosi oko 13% populacije (11% muškaraca i 15% žena). Prevalencija gojaznosti se više nego udvostručila u periodu 1980-2014. Prema podacima Istraživanja zdravlja stanovnika Republike Srbije iz 2006. 18,3% stanovnika je bilo gojazno, dok rezultati istraživanja iz 2013. godine ukazuju na trend povećanja učestalosti gojaznosti na 21,2%;
4) Prema podacima SZO iz 2013. godine, približno 42 miliona dece (6,3%) mlađe od pet godina je prekomerno uhranjeno i gojazno. Smatra se da je više od 10% dece i adolescenata školskog uzrasta u svetu prekomerno uhranjeno (preko 200 miliona), a oko 3% je gojazno (40-50 milona). Rezultati Istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije, pokazali su da je 70,1% dece i adolescenata uzrasta 7–14 godina bilo normalno uhranjeno, 15% je bilo prekomerno uhranjeno a 4,9% je bilo gojazno, dok je 5,0% bilo pothranjeno u 2013. godini. Zapaža se porast učestalosti prekomerno uhranjene dece i adolescenata za 3,5% a gojazne dece za 2,3% u poređenju sa 2006. godinom. Prema istom istraživanju u grupi 10-19 godina, prekomerno uhranjenih adolescenata je bilo 20,2%, a gojaznih 8,9% u 2013. godini. Zapaža se porast učestalosti prekomerno uhranjenih adolescenata za 5.9% a gojazne dece za 4,5% u poređenju sa 2000. godinom;
5) Prema podacima SZO procjenjuje se da je fizička neaktivnost uzrok 1,9 miliona smrtnih ishoda u svetu godišnje, od čega se 22% pripisuje ishemijskoj bolesti srca, a po 10-16% karcinomu dojke i debelog creva i šećernoj bolesti;
6) Istraživanja ukazuju da je do 80% obolelih od bolesti srca, 90% od šećerne bolesti tipa 2 i jednu trećinu malignih bolesti moguće izbeći promenom životnog stila: pravilnom ishranom, povećanjem fizičke aktivnosti, smanjenim sedentarnim ponašanjem i prestankom pušenja;
7) Gojaznost je jedan od vodećih zdravstvenih problema koji značajno utiče na smanjenje očekivane dužine života naročito kod osoba mlađeg životnog doba. Procenjuje se da je skraćenje dužine života od 9-13 godina kod muškaraca starijih od 20 godina čiji je Indeks telesne mase (ITM) ≥35 kg/m².
Budući da postoje čvrsti naučni dokazi da se promenom loših navika u ishrani i povećanjem fizičke aktivnosti može značajno uticati na regulaciju telesne mase i smanjiti rizik za razvoj hroničnih nezaraznih bolesti, SZO je na Pedeset sedmoj skupštini održanoj u maju 2004. godine, usvojila „Globalnu strategiju o ishrani, fizičkoj aktivnosti i zdravlju”. Strategija je doneta sa ciljem da se istovremeno utiče na dva značajna faktora rizika za hronične nezarazne bolesti: nepravilnu ishranu (konzumiranje hrane velike energetske, a male nutritivne vrednosti, sa velikim sadržajem masti, šećera i soli) i nedovoljnu fizičku aktivnost kod kuće, na poslu i u slobodno vreme. Opšti cilj Strategije je promocija i očuvanje zdravlja stvaranjem okruženja za održive aktivnosti koje će dovesti do smanjenja broja obolelih i umrlih lica zbog bolesti povezanih sa nepravilnom ishranom i fizičkom neaktivnošću. Pored opšteg cilja definisana su i četiri glavna cilja:
1) Smanjivanje faktora rizika za hronične nezarazne bolesti (nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti) putem javno zdravstvenih aktivnosti, aktivnosti promocije zdravlja i prevencije bolesti;
2) Bolje razumevanje uticaja načina ishrane i fizičke aktivnosti na zdravlje, kao i pozitivnog uticaja preventivnih aktivnosti;
3) Podsticanje razvoja, jačanja i implementacije politika i akcionih planova usmerenih na unapređenje ishrane i povećanje fizičke aktivnosti na globalnom, regionalnom, nacionalnom nivou i nivou zajednice u koje suuključeni svi sektori društva;
4) Monitoring nad naučnim podacima o ključnim faktorima koji utiču na ishranu i fizičku aktivnost, podrška istraživanjima u svim relevantnim oblastima i jačanje kadrovskih resursa koji mogu unaprediti i očuvati zdravlje.
SZO je takođe razvila „Globalni akcioni plan za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti 2013-2020” koji ima za cilj da ostvari obaveze iz Političke deklaracije Ujedinjenih nacija (UN) o nezaraznihm bolestima koji je usvojen od strane šefova država i vlada u septembru 2011. Globalni akcioni plan bi trebao da doprinese ostvarenju devet globalnih ciljeva vezanih za hronične nezarazne bolesti koje treba dostići do 2025. godine, uključujući i za 25% smanjenje prerane smrtnosti od nezaraznih bolesti, smanjenje nedovoljne fizičke aktivnosti za 10% i zaustavljanje rasta prevalencije gojaznosti.
Regionalna kancelarija SZO za Evropu je 2012. godine usvojila zajednički okvir politike „Zdravlje 2020”, koji predlaže donosiocima odluka strateški plan, set prioriteta i sugestija za unapređenje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju. U okviru ovog dokumenta navedene su strategije za rešavanje kompleksnih zdravstvenih izazova u 21. veku, koje su ostvarive u različitim kontekstima evropskog regiona SZO. Kao jedan od kompleksnih zdravstvenih izazova navodi se i gojaznost.
Nacionalnim strategijama „Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti u Republici Srbiji”, Strategijom „Zdravi ljudi, zdravlje u svim politikama”, „Strategijom o ishrani i hroničnim nezaraznim bolestima u kontekstu Zdravlje 2020,” Strategijom „Razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018” žele se podstaći intenzivnije mere i aktivnosti vezane za promociju zdravlja, prevenciju hroničnih bolesti i složenih uzroka i komplikacija gojaznosti. Pored angažovanja svakog pojedinca potreban je multidisciplinarni pristup i međusektorska saradnja pojedinih tela na nivou države i na nivou lokalne zajednice u sprovođenju strategije i planiranih aktivnosti. Shodno tome, pored zdravstvene delatnosti potrebno je uključiti niz drugih delatnosti od poljoprivrede i prehrambene industrije, prosvete, saobraćaja, urbanog planiranja, kulture, ekologije, sportskih organizacija,sredstava javnog informisanja, lokalne samouprave, udruženja.
2. PREKOMERNA TELESNA MASA I ZDRAVLJE
2.1. Kriterijiumi za procenu uhranjenosti, rizik za razvoj hroničnih bolesti i
metaboličkih komplikacija
Prema SZO gojaznost je hornično metaboličko oboljenje koje se odlikuje abnormalnim ili povećanim nakupljanjaem masti u masnom tkivu u meri u kojoj oštećuje zdravlje i dovodi do razvoja brojnih komplikacija. Višak masnog tkiva u organizmu uglavnom se javlja kao posledica stalnog pozitivnog balansa energije, kada je unos hrane odnosno energije veći od potrošnje. Faktori koji određuju uravnoteženost unosa i potrošnje energije raznovrsni su (genetski, metabolički i faktori okoline). Jednom utemeljena, neuravnoteženost energije teži održavanju postojećeg stanja, pa se prema tome gojaznost smatra hroničnim oboljenjem.
Uobičajeni pokazatelj za ocenu stanja uhranjenosti odraslih osoba je indeks telesne mase (ITM). ITM predstavlja količnik telesne mase izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima TM (kg) / TV(m²). Danas je široko u upotrebi klasifikacija gojaznosti odraslih osoba, data od strane SZO 1997. godine (tabela 1).
Tabela 1: Kategorije uhranjenosti u odnosu na indeks telesne mase i obim struka (SZO, 1997)
Kategorija uhranjenosti ITM (kg/m²) Obim struka (cm) Pothranjenost < 18,5 Normalna uhranjenost 18,6- 24,9 < 80 ž < 94 m Prekomerna uhranjenost ≥ 25,0 ≥ 80 ž ≥ 94 m Predgojaznost 25,0 – 29,9 80 – 88 ž 94 – 102 m Gojaznost ≥ 30,0 ≥ 88 ž ≥ 102 m Gojaznost I stepena 30 – 34,9 Gojaznost II stepena 35,0 – 39,9 Gojaznost III stepena ≥ 40
ž-žene, m-muškarci
Postoji odnos između stepena gojaznosti i rizika za razvoj drugih bolesti i komplikacija, na šta se može uticati sa više faktora: pravilnom ishranom, povećanim fizičkim aktivnostima i smanjenim sedentarnim ponašanjem (tabela 2 i tabela 3),
Tabela 2. Uhranjenost i relativni rizik za nastanak drugih bolesti i komplikacija (SZO, 1997)
Kategorija uhranjenosti Indeks telesne mase ( ITM kg/m²) Rizik Pothranjenost < 18.5 Mali Normalna uhranjenost 18.5 – 24.9 Prosečan Predgojaznost 25.0 – 29.9 Blago povećan Gojaznost I stepena 30.0 – 34.9 Umereno povećan Gojaznost II stepena 35.0 – 39.9 Visok Gojaznost III stepena ≥ 40.0 Vrlo visok
Tabela 3.Relativni rizik oboljevanja gojaznih osoba (SZO,1997)
Povišen (RR 1-2) Umereno povišen (RR 2-3) Jako povišen (RR >3) Karcinomi – dojke- endometrijuma – kolona Poremećaji reproduktivnih hormonaSindrom policističnih jajnikaPoremećaji reprodukcije Lumbalni sindromKomplikacije anestezije Ishemijaska bolest srcaArterijska hipertenzija Artroze Hiperuricemija Giht Šećerna bolest tip 2 Oboljenja žučne kese Dislipidemije Insulinska rezistencija Hipoventilacioni sindromSleep apnea
Stepen oštećenja zdravlja gojaznih je određen a) količinom masnog tkiva, b) raspredom masnog tkiva i c) prisustvom drugih rizičnih faktora. Kod muškaraca je karakteristično centralno nagomilavanje masti u predelu struka i nazvano je androidni ili visceralni (muški) tip gojaznosti. Ako je masno tkivo rasprostranjeno najvećim delom u donjoj polovini tela, uglavnom u području gluteusa i bokova, govori se o ginoidnom tipu gojaznosti, karakterističnom za žene. Androidni oblik gojaznosti je udružen sa metaboličkim komplikacijama kao što su šećerna bolest tipa 2 i dislipidemija, zatim povišeni krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova i povećanim rizikom za pevremenu smrt. Rizik za nastanak metaboličkih komplikacija gojaznosti i potreba medicinske intervencije procenjuje se i na osnovu obima struka (tabela 4). Kod odraslih osoba, posebno starijih povećan obim struka je značajniji za procenu rizika od smrti u odnosu na vridnost ITM.
Tbela 4. Obim struka u odraslih osoba i nivo rizika za razvoj metaboličkih komplikacija
Obim struka (cm) Rizik za nastanak metaboličkih komplikacija Muškarci Žene ≥ 94 ≥ 80 Povećan ≥ 102 ≥ 88 Vrlo visok
Najzastupljeniji metod procene stepena uhranjenosti u populaciji dece i adolescenata je određivanje percentilne vrednosti izračunatog indeksa telesne mase (ITM) za odgovarajući uzrast i pol, koji se nakon toga upoređuje sa graničim vrednostima za postavljanje dijagnoze prekomerne uhranjenosti (predgojaznost) i gojaznosti.
U literaturi se citiraju evropski, američki i kriterijumi SZO (tabela 5) za procenu uhranjenosti u populaciji dece i adolescenata prema percentilnim vrednostima ITM.
Tabela 5.Kriterijumi za procenu uhranjenosti kod dece i adolescenata
Kategorija uhranjenosti Evropa Amerika SZO Pothranjenost < P3 < P5 < P15 Normalna uhranjenost P3 – P90 P5 – P85 P15 – P85 Prekomerna uhranjenost > P90 > P85 > P85 Gojaznost > P97 > P95 > P97 Morbidna gojaznost >P99 (≥3 SD)
Sve češće, uhranjanost kod dece i adolescenata procenjuje se prema z-skoru. Prema standardima SZO (WHO Child Growth Standards) gojazno je dete čija se z-vrednost ITM nalazi iznad 2 standardne devijacije (SD) za uzrast i pol, a prekomerno uhranjeno, ako je ITM od +1 do+2 SD. Morbidnu gojaznost, imaju deca i adolescenti čiji je ITM ≥ 3 SD.
2.2. Faktori rizika za nastanak gojaznosti
Gojaznost nastaje kao rezultat interakcije genetskih, bioloških, psiholoških, socio-kulturnih i činilaca okoline. Postoji slaganje oko toga da su faktori spoljašnje sredine pre nego biološki, odgovorni za pandemiju gojaznosti. Povećan energetski unos, smanjena energetska potrošnja ili oba istovremeno dovode do pozitivnog energetskog balansa i značajnog povećanja telesne mase. Važno je razlikovati primarnu (idiopatsku, egzogenu ili nutritivnu gojaznost) od retkih oblika sekundarne gojaznosti koji su pruzrokovani genetskim poremećajima, endokrinim bolestima, lezijama centralnog nervnog sistema ili jatrogenim uzrocima (tabela 6). Nutritivna gojaznost je najčešći uzrok gojaznosti. Morbidna gojaznost kod dece, koja obično počinje u ranom uzrastu, može biti prouzrokovana monogenskim poremećajima, različitim genetskim sindromima kao i nizom drugih poremećaja kao što su tumori hipotalamusa, druge lezije mozga i endokrini poremećaji. Ipak, svi navedeni poremećaji mogu da objasne uzrok gojaznosti kod manje od 5% gojazne dece.
Nastanak gojaznosti zavisi i od: uzrasta (s povećanjem uzrasta raste i mogućnost nastanka gojaznosti), rasne pripadnosti, epigenetskih mehanizama vezanih za prenatalni i rani postnatalni period i drugih činilaca (rad u smenama, prestanak pušenja, izlaganje stresovima i sl.).
Na neke faktore rizika nije moguće uticati (uzrast, nasledne bolesti, itd.), ali jasno je da je savremena epidemija gojaznosti u svetu u okviru genetski stabilne populacije primarno rezultat promena u društvu i nepovoljnog uticaja spoljašnih faktora.
Inicijalna procena prekomerno uhranjenog ili gojaznog pacijenta obuhvata anamnezu i klinički pregled. Tek posle toga treba da se napravi plan neophodnih ispitivanja i na kraju lečenja koje zahteva individualni pristup.
Gojaznost je povezana sa brojnim i značajnim zdravstvenim problemima u detinjstvu i predstavlja važan rani činilac rizika ukupnog morbiditeta i mortaliteta odraslih osoba.
Tabela 6.Uzroci gojaznosti
Česti uzroci Nutritivna (egzogena) gojaznost Psihosocijalni uzroci Retki uzroci Endokrini poremećaji Kušingov sindrom Hipotiroidizam Nedostatak hormona rasta Hiperinsulinizam Pseudohipoparatiroidizam (Albrightova hereditarna distrofija) Poremećaji centralnog nervnog sistema Hipotalamusni tumor Trauma Operacija na mozgu Inflamacione sekvele (meningitis, encefalitis) Sekvele hemioterapije Lekovi Glukokortikoidi Genetski sindromi Prader-Vilijev sindrom Alstromov sindrom Korpenterov sindrom Bardet-Biedlov sindrom Kohenov sindrom
2.3. Mogućnosti za unapređenje zdravlja
Zbog sve lošijih navika u ishrani (unos namirnica visoke kalorijske, a niske nutritivne vrednosti, manji broj kuvanih obroka, neredovno uzimanje doručka, brzo konzumiranje hrane) i savremenog sedentarnog načina života incidencija gojaznosti ima tendenciju porasta, a posebno je zabrinjavajući porast broja gojazne dece i mladih. Nepravilne navike u ishrani i neredovna fizička aktivnost vrlo često su povezane i s drugim oblicima rizičnog ponašanja i nebrige o vlastitom zdravlju. Efikasnim intervencijama za prevenciju i lečenje gojaznosti moguće je sprečiti ili modifikovati faktore rizika, sprečiti nastanak gojaznosti i komplikacija, sprečiti nesposobnost, smanjen kvalitet života kao i prerano umiranje. Ishod bolesti je moguće poboljšati ranom dijagnozom, odgovarajućim lečenjem i efikasnom rehabilitacijom. Smanjenje faktora rizika i lečenje može dovesti do iznenađujuće brzog unapređenja zdravlja, što se može uočiti posmatranjem nacionalnih trendova za pojedine poremećaje zdravlja. Odličan primer je rad u Centru za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u našoj zemlji, koji je osnovan u okviru Specijalne bolnice za bolesti štitaste bolesti i bolesti metabolizma “Zlatibor” (Specijalne bolnice “Čigota”). Zahvaljučuči individualnom multidisciplinarnom lečenju gojaznosti kod adolescenata su ostvarni izvanredni kratkoročni efekti, ali i dugoročni, što su pokazale studije praćenja. Posle tri godine praćenja, utvrđeno je da je 28,75% adolescenata normalno, 25,80% prekomerno uhranjeno, 38,24% je gojazno, dok je broj eksteremno gojaznih 7,37%, što je trećina u odnosu na početak lečenja. Pet godina posle lečenja 68% ispitanika je nastavilo redukciju gojaznosti, a svaki treći je normalno uhranjen. Ovi rezultati ukazuju na potrebu prevencije gojaznosti i ranog, intenzivnog lečenja gojaznih pacijenata.
Redovna fizička aktivnost uz korigovanu ishranu i psihološku podršku dovodi do redukcije telesne mase, popravljanja kondicije, metaboličkih faktora rizika i brojnih poremećaja u sferi psiho-socijalnog funkcionisanja. Pacijenti dobijaju na samopouzdanju, imaju bolju sliku o sopstvenom telu pa dolazi do poboljšanja kvaliteta života. Lečenje gojaznosti zahteva individualni pristup i zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog i psihološkog stanja, obrazovanja, genetskog i kulturnog nasleđa kao i od socio-ekonomskih faktora. Redukcijom telesne mase dolazi do opšteg poboljšanja zdravlja, sprečava se nastanak komplikacija gojaznosti, a smanjuje se smrtnost i ekonoski troškovi.
Brojne studije pokazuju na pozitivne efekte lečenja gojaznih osoba. Redukcija početne telesne mase za 5 do10 %, dovodi do sniženja nivoa šećera i holesterola u krvi, a smanjuje se i krvni pritisak. Pritom se smanjuju i smetnje disanja, poput apne za vreme spavanja i pospanosti tokom dana, kao i problemi lokomotornog sistema. Kod obolelih od dijabetesa tip 2 i osoba sa sindromom rezistencije na insulin, smanjenjem tesesne mase nivo šećera u krvi snižava se za 10 do 20%. To poboljšanje može potrajati od 1 do 3 godine, čak i u slučaju da ponovo počne da dobija u masi. Kod 75% novootkrivenih bolesnika koji su uz to i gojazni, smanjenje do mase za 15 do 20% u prvoj godini bolesti značajno smanjuje rizik od prevremene smrti. Ako bolesnik sa dijabetosom uz odgovarajući dijetni režim poveća i fizičku aktivnost efekti lečenja su još povoljniji.
Redukcija telesne mase u gojaznih osoba deluje pozitivno i na dislipidemiju. Ako se telsena masa smanji za 1 kg nivo LDL holesterola snižava za 1%. Gubitkom 10 kg ukupni holesterol se smanjuje za 10%, LDL holesterol za 15%, a trigliceridi za 30%, dok se HDL holesterol povećava za 8%. Smanjenjem mase za 5% kod gojaznih žena sa sindromom policističnih jajnika, poboljšava se osetljivost na insulin i menstrualni ciklus postaje uredan.
Za uspešno lečenje gojaznosti potrebno je angažovanje šire društvene zajednice. Zdravstveni sektor treba da ukaže ostalim sektorima na značaj i odgovornost koju oni imaju u stvaranju uslova bitnih za zdravlje i blagostanje populacije.
Efikasne intervencije uključuju poboljšanje socijalnog okruženja u školama, na radnim mestima i u zajednici, unapređenje socijalne podrške za starije i sprovođenje programa za sticanje socijalnih veština i veština za rešavanje problema i kontrolu stresa. Nekoliko strategija nedavno donetih u Republici Srbiji, kao što su Strategija za zdravlje i razvoj mladih i Strategija razvoja mentalnog zdravlja upravo se zasnivaju na kombinovanom delovanju preventivnih aktivnosti i jačanju zaštitnih zdravstvenih faktora. Treba se fokusirati na intervencije zasnovane na dokazima, na isplative intervencije i na poboljšanje njihovog kvaliteta. Efikasnim intervencijama osmišljenim za lečenje gojaznosti moguće je smanjiti morbiditet, nesposobnost i prevremeni mortalitet. U Republici Srbiji je evidentno stalno poboljšanje kvaliteta lečenja obolelih od gojaznosti u smislu primene lečenja zasnovanog na dokazima. U našoj zemlji su po ugledu na mnoge evropske zemlje, napravljeni vodiči dobre prakse za prevenciju i lečenje gojaznosti i pojedinih hroničnih nezaraznih bolesti. Postoji i multidisciplinarni Centar za gojaznost u Kliničkom centru Srbije, Program „Čigota” za lečenje gojaznosti kod odraslih u Specijalnoj bolnici za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma „Zlatibor” (Specijalna bolnica Čigota”) i Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u pomenutoj bolnici.
Zbog produženog životnog veka sve više javljaju se komplikacije sa gojaznošću, čijem nastanku pogoduju i urbanizacija, kao i navike koje su u suprotnosti sa zdravim stilovima života. Najveći potencijal za unapređenje zdravlja je u sveobuhvatnom planu aktivnosti kojim se istovremeno unapređuju promocija zdravlja na populacionom nivou i programi za prevenciju gojaznosti, uz uključivanje svih zainteresovanih strana. Plan aktivnosti treba da obezbedi maksimalnu obuhvaćenost populacije odgovarajućim lečenjem, negom i rehabilitacijom.
3. ANALIZA STANJA
3.1. Stanje uhranjenosti pojedinih populacionih grupa
3.1.1. Deca i omladina
Rezultati Istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije, pokazali su da je 70,1% dece i adolescenata uzrasta 7–14 godina bilo normalno uhranjeno, 15% je bilo prekomerno uhranjeno a 4,9% je bilo gojazno, dok je 5,0% bilo pothranjeno u 2013. godini. Zapaža se porast učestalosti prekomerno uhranjene dece i adolescenata za 3,5% a gojazne dece za 2,3% u poređenju sa 2006. godinom.
Prema istom istraživanju u grupi 10-19 godina, prekomerno uhranjenih adolescenata je bilo 20,2%, a gojaznih 8,9% u 2013. godini. Zapaža se porast učestalosti prekomerno uhranjenih adolescenata za 5.9% a gojazne dece za 4,5% u poređenju sa 2000. godinom.
3.1.2. Odrasli
U Republici Srbiji je 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti ITM, bilo 40,4% normalno uhranjenog stanovništva, dok je više od polovine (56,3%) bilo prekomerno uhranjeno, odnosno predgojazno (35,1%) i gojazno (21,2%). Značajno veći procenat gojaznih stanovnika zabeležen je u svim dobnim grupama od 45 do 84 godine, kao i među siromašnom, najmanje obrazovanom populacijom i onom koja živi u vangradskim naseljima. Za razliku od gojaznosti koja je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 20,1% žene 22,2%), predgojaznost je bila češća kod muškaraca (41,4%) nego kod žena (29,1%). Između dva istraživanja, u 2006. i 2013. godini, došlo je do značajnog povećanja procenta gojaznog stanovništva (sa 17,3% na 21,2%).
3.1.3. Lica starijeg životnog doba
Prema poslednjem Popisu stanovništva Republike Srbije, osobe starije životne dobi čine 16,8% ukupnog stanovništva. Republika Srbija, sa prosečnom starošću stanovnika od 41,6 godina, jedna je od zemalja sa najstarijim stanovništvom i to ne samo u evropskim već i u svetskim okvirima.
Prema rezultatima Istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije, svaka treća osoba uzrasta 65–74 godina je bila gojazna, dok je 40,9% njih bilo predgojaznih u 2013. godini. Sa godinama starosti, opada učestalost osoba koje imaju prekomernu telesnu masu, tako da u populaciji starosti 85 godina i više, 28,3% osoba je predgojazno a 16,7% gojazno.
3.2. Navike u ishrani
3.2.1. Navike u ishrani kod dece i omladine
Rezultati Istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije su pokazali da je u oba ciklusa istraživanja (2006. i 2013. godini), većina dece uzrasta 7–14 godina imalo naviku da svakodnevno doručukuje (93,8%). Tri četvrtine dece (74,2%) je svakodnevno konzumiralo bar jednu šolju mleka ili mlečnog proizvoda, što je značajno više nego što je zabeleženo 2006. godine (60,4%). Ova namirnica je najređe dostupna deci koja žive u najsiromašnijim domaćinstvima – 58,4%. Procenat dece koja su konzumirala integralne vrste hleba je bio niži nego u 2006. godini (3,5% prema 6,1%), a češće su ga konzumirala deca u gradu (4,4%) i iz najbogatijih domaćinstava (6,4%). Svako drugo dete je svakodnevno konzumiralo voće (51%) i povrće (56,6%). Deca u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji u većem procentu su svakodnevno konzumirala voće (58,7%), dok su deca iz Autonomne pokrajine Vojvodine najređe svakodnevno jela povrće (48,4%). Naviku dosoljavanja hrane pre nego što je uopšte probaju imalo je 3,6% dece, značajno više u Autonomnoj pokrajini Vojvodini (6,2%).
3.2.2. Navike u ishrani odraslih i osoba starije životne dobi
Rezultati Istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije su pokazali da je u Republici Srbiji u 2013. godini naviku da svakodnevno doručkuje imalo 78,1% stanovnika Republike Srbije. Značajno češće su svakodnevno doručkovali stanovnici vangradskih naselja (80,5%) u odnosu na gradska (76,5%), stari (više od 86%) i stanovnici Šumadije i Zapadne Srbije (85,3%). Svakodnevni doručak je u najmanjem procentu zastupljen kod stanovnika Autonomne pokrajine Vojvodine (69,3%). Bar jednu šolju mleka, odnosno mlečnih proizvoda svakodnevno je konzumiralo 51,7% stanovnika što je značajno povećanje u odnosu na 2006. godinu kada je to činilo43,5%. U ishrani se i dalje pretežno koristi beli hleb (60,1%) i to najčešće u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (70,5%), osobe muškog pola i stanovništvo sa osnovnim i nižim nivoom obrazovanja. Za razliku od 2006. godine kada je 14,3% odraslih stanovnika Republike Srbije konzumiralo integralne vrste hleba, u 2013. godini to je činilo svega 8,2% stanovnika. Češće su to činile žene, ispitanici iz gradskih naselja, višeg i visokog nivoa obrazovanja, kao i stanovnici Beograda. Korišćenje životinjskih masti za pripremanje obroka smanjeno je u 2013. godini (25,9%) u odnosu na 2006. godinu (33,6%). Prema rezultatima Istraživanja, životinjske masti za pripremu hrane najviše su korišćene u Autonomnoj pokrajini Vojvodini (30,9%), a najmanje u Beogradu (14,1%) i značajno češće u ostalim (40,8%) u odnosu na gradska naselja (15,6%). U Republici Srbiji 2013. godine je svaki jedanaesti stanovnik izjavio da dosoljava hranu pre nego što je proba (9,1%), pri čemu se ova navika nije značajno promenila u odnosu na podatke iz Istraživanja 2006. godine. Najmanje dva puta nedeljno ribu je na meniju imalo 12,5% stanovništva Republike Srbije. U većem procentu to su činili stanovnici gradskih naselja, višeg i visokog obrazovanja, a upotreba ribe rasla je i sa porastom indeksa blagostanja. Da nikada ne jede ribu izjavilo je 5,4% stanovništva. Voće (sveže, smrznuto, konzervirano, sušeno ili sveže ceđene sokove) svakodnevno je konzumiralo 45,6% stanovnika Republike Srbije. U najmanjem procentu su svakodnevno jeli voće stanovnici Autonomne pokrajine Vojvodine (43%) nasuprot stanovnicima Šumadije i Zapadne Srbije (48,2%). Takođe, žene su češće konzumirale voće (50,7%) kao i ispitanici uzrasta 65–74 godine (53%). Povrće (sveže, smrznuto, konzervirano, supe ili ceđene sokove) u 2013. godini svakodnevno je konzumiralo 57,1% stanovnika Republike Srbije. Značajno češće su to činili stanovnici Šumadije i Zapadne Srbije (61,7%), kao i stanovnici Južne i Istočne Srbije (61,3%) u odnosu na građane Beograda (54,6 %) i Autonomne pokrajine Vojvodine (51%). I uovom slučaju žene su pokazale zdravije navike, jer češće (60,2%) svakodnevno konzumiraju povrće u odnosu na muškarce (53,8%). Takođe se zapaža da je upotreba povrća, kao i voća zastupljenija kod stanovništva višeg obrazovanja i boljeg materijalnog statusa.
Prema podacima Evropskog istraživanja zdravlja iz 2008. godine, 62,2% stanovnika Evropske zajednice svakodnevno je konzumiralo voće, a 63% stanovnika povrće. U oba slučaja procenat stanovništva je veći, posebno kod konzumiranja voća, od zabeleženog u Republici Srbiji 2013.godine.
3.3. Fizička aktivnost
3.3.1. Fizička aktivnost dece i omladine
Deca i omladina u Republici Srbiji uzrasta 7-19 godina prema rezultatima Istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije iz 2006. godine su u slobodno vreme u najvećem procentu gledala televiziju, kompakt diskove ili video-kasete (73,3%) i slušali muziku (61,9%). U uzrastu 7-14 godina 45,7%, a u uzrastu 15-19 godina 46,0% je najmanje dva sata nedeljno provodilo u napornim fizičkim aktivnostima izvan škole, pri čemu je procenat bio značajno viši među dečacima. Procenat dece koja su provodila bar dva sata nedeljno u intenzivnoj fizičkoj aktivnosti raste sa indeksom blagostanja.Oko 8% dece i adolescenata u Republici Srbiji spava manje od sedam sati dnevno tokom radne nedelje. U populaciji srednjoškolaca 16,2% dece spavalo je manje od sedam sati tokom radne nedelje. Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije, 2013. kod dece i mladih ukazuju da je 82,3% dece izjavio da su se u slobodno vreme najmanje jednom do dva puta nedeljno bavila fizičkim aktivnostima (tako da se zaduvaju i oznoje), značajno više dečaci (86,7%) u odnosu na devojčice (77,8%), deca sa područja Šumadije i sa područja Zapadne Srbije (90,9%), kao i deca iz najbogatijih domaćinstava (87,9%). Gotovo su sva deca redovno pohađala nastavu fizičkog vaspitanja (97,6%). U pogledu fizičke aktivnosti dece nisu zabeležene značajne razlike u odnosu na istraživanje iz 2006. godine.
Analiza fizičkih aktivnosti gojaznih adolescenata lečenih u Centru za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u našoj zemlji pokazala je da 18,3% gojaznih mladih ima fizičku aktivnost u skaldu sa preporukama i da fizička aktivnost opada s porastom uzrasta, posebno kod devojčica. Važno je naglasiti da gojazni adolescenti(12- 18 godina) imaju potenciran sedentarni životni stil: gledaju televiziju više od 2,8 sati dnevno, uz kompjuter provode 3,1 sat na dan, a vreme uz mobilne telefone postaje nemerljivo.
3.3.2. Fizička aktivnost odraslih i lica starijeg životnog doba
Prema podacima za 2006. godinu više od dve trećine odraslog stanovništva u Republici Srbiji fizički je neaktivno (67,7%). Procenat odraslih stanovnika koji je vežbao više od tri puta nedeljno, tako da se zaduva ili oznoji, iznosio je 25,5%, što je značajno više nego 2000. godine kada je taj procenat bio 13,7% (16). Podaci istraživanja zdravlja stanovnika Republike Srbije iz 2006. godine (16) pokazuju da se fizička aktivnost odraslog stanovništva Republike Srbije povećala u periodu od 2000. do 2006. godine za 12%.
U 2013. godini 43,6% stanovnika u Republici Srbiji je u toku svog rada sedelo ili stajalo I to značajno više u Beogradu (61,2%) u odnosu na područje Šumadije i područje Zapadne Srbije (36,4%), odnosno područje Južne i Istočne Srbije (37,2%). Žene su značajno češće nego muškarci tokom obavljanja posla vreme provodile sedeći ili stojeći (48,3% prema 38,7%). Stanovnici Republike Srbije u proseku sede 5 sati dnevno, najviše stanovnici Beograda (5,8 sati), gradskih naselja (5,3 sati), osobe uzrasta 15–24 godine (5,5 sati), kao i oni sa višim i visokim obrazovanjem (5,8 sati).
U Republici Srbiji je u 2013. godini svakodnevno hodalo u kontinuitetu bar deset minuta 72,9% stanovnika. Svaki drugi stanovnik Republike Srbije (50,2%) prilikom odlaska do i povratka sa nekog mesta obično provodi najmanje 30 minuta. U značajno većem procentu od preporučenih 30 minuta u hodanju su provodili muškarci (54,9%) u odnosu na žene(45,8%). Prema rezultatima Istraživanja svakodnevna vožnja bicikla u trajanju od najmanje deset minuta bila je zastupljena kod 10,4% stanovnika, i to značajno više u Autonomnoj pokrajini Vojvodini (24,4%) u odnosu na stanovnike drugih geografskih oblasti gde se taj procenat kretao od 2,2% u Beogradu do 8,5% na području Južne i na području Istočne Srbije. Fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavilo se 8,8% stanovnika Republike Srbije, dok je svaki deveti stanovnik Republike Srbije (11,3%) u toku slobodnog vremena nedeljno proveo u takvim aktivnostima najmanje 90 minuta.
Navika bavljenja sportom i rekreacijom zastupljenija je kod muškaraca (12,1% se rekreira tri puta nedeljno, a 15,9% nedeljno u rekreaciji provodi najmanje 90. minuta), nego kod žena (5,7% se rekreira tri puta nedeljno,a 5,3% nedeljno u rekreaciji provodi najmanje 90. minuta). Intenzivnim fizičkim aktivnostima namenjenim jačanju mišića najmanje tri puta nedeljno se u 2013. godini bavilo 4,8% stanovnika Repiblike Srbije.
4. MOGUĆNOSTI ZA UNAPREĐENJE STANJA UHRANJENOSTI
4.1. Razlozi za donošenje Nacionalnog programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih
Nacionalni program prevencije gojaznosti kod dece i odraslih (u daljem tekstu: Program), predstavlja instrument za mobilizaciju svih faktora društva za udruženu akciju u cilju promocije zdravlja i eliminisanja ponašanja koja mogu predstavljati rizik po zdravlje. Program sadrži ciljeve, aktivnosti i očekivane rezultate, ali takođe uključuje i poboljšanje kvaliteta, efikasnosti i dostupnosti zdravstvene zaštite.
Vodeći principi i poruke
Program potvrđuje i podržava ključne principe Uredbe o Nacionalnom programu zdravstvene zaštite žena, dece i omladine, Strategije za razvoj i zdravlje mladih, Milenijumskih ciljeva razvoja do 2015.godine, Strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti:
1) Unapređenje zdravlja i dostizanje punog zdravstvenog potencijala za svakog pojedinca je ultimativni cilj zdravstvene politike;
2) Smanjenje nejednakosti u zdravlju je bitno za zdravlje stanovništva;
3) Za poboljšanje zdravlja presudni su aktivno angažovanje pojedinca i zajednice u celini;
4) Napredak za zdravlje može biti ostvaren samo kroz multisektorske strategije i intersektorsko ulaganje u determinante zdravlja;
5) Svaki sektor društva odgovoran je za uticaj svojih aktivnosti na zdravlje.
Ključne poruke:
1) Prevencija gojaznosti tokom čitavog života delotvorna je i mora se smatrati investicijom za zdravlje i razvoj. Treba je otpočeti što ranije, još u prenatalnom periodu;
2) Društvo treba da stvori zdravo okruženje kao podršku, čineći da zdraviji izbori budu prihvatljiviji izbori;
3) Zdravstveni sistem treba da bude usklađen sa namenom, tj. da odgovara aktuelnom opterećenju bolestima i potrebama promocije zdravlja;
4) Potrebno je da se svakome omogući da stalno, tokom čitavog života, unapeđuje svoje zdravlje, da efikasno sarađuje sa zdravstvenim službama i bude aktivani partner u borbi sa bolešću;
5) Univerzalni pristup promociji zdravlja, prevenciji bolesti i zdravstvenim službama od najvećeg je značaja za ostvarenje načela zdravstvene zaštite;
6) Na svim nivoima postoji odgovornost u izradi javnozdravstvene politike i obezbeđenju rada svih relevantnih sektora uz saglasnost ministarstva zaduženog za poslove zdravlja, Nacionalnog saveta za javno zdravlje, a u skladu sa prioritetima i politikom Vlade.
.Ciljevi Programa
U svrhu unapređenja zdravlja celokupnog stanovništva, glavni ciljevi Programa su:
1) Promocija zdravog načina života i unapređenje zdravlja celokupnog stanovništva;
2) Smanjenje učestalosti gojaznosti dece, mladih, odraslih i starijih osoba.
Specifični ciljevi Programa su:
1) Promocija pravilne ishrane u skladu s smernicama za ishranu, s posebnim naglaskom na povećanje unosa hrane bogate vlaknima (povrće, voće, žitarice od punog zrna) i smanjenje unosa hrane bogate mastima i šećerom;
2) Promocija zdravih životnih stilova i podsticanje na svakodnevnu fizičku aktivnost;
3) Podsticane razvoja zdravstvene kulture i informisanosti o važnosti normalne uhranjenosti u očuvanju zdravlja i fizičke sposobnosti;
4) Osiguravanje uslova za realizaciju predloženih mera i aktivnosti na društvenom i ličnom nivou: nadležne stručne službe koja će provoditi strategiju i aktivnosti, dostupnost hrane velike biološke vrednosti u ishrani dece i odraslih i uslova za fizičku aktivnost;
5) Sprečavanje povećanja telesne mase kod osoba koje imaju normalnu odnosno poželjnu težinu;
6) Smanjivanje učestalosti gojaznosti, drugih bolesti i komplikacija gojaznosti;
7) Podsticanje smanjenja telesne mase kod gojaznih i održavanje postignute težine kod onih koji su redukovali telesnu masu i sprečavanje daljeg dobijanja u težini kod lica s povećanom telesnom masom ( ITM > 25 kg/m² kod odraslih i kod dece ITM >1 SD).
4.3.1. Ciljne grupe
Deca i mladi
Populacija dece i mladih značajna je jer se u najranijem uzrastu oblikuju i usvajaju životne navike. Istraživanjima je dokazano da većina dece, a pogotovo mladi s prekomernom telesnom težinom, imaju povećani rizik za povećanu telesnu masu i gojaznost u odrasloj dobi. Od 60 do 85% gojaznih adolescenata ostaje gojazno u odraslom dobu. Osim toga, značajan razlog za intervenciju je i taj što deca i mladi s prekomernom težinom češće pate zbog društvenog isključivanja i stigmatizacije. Iako je usvajanje pravilnih životnih navika dece i mladih uglavnom roditeljska odgovornost, u današnjim prilikama značajan uticaj ima i sredina u kojoj deca i mladi provode veliki deo vremena van roditeljskog nadzora i kuće: vrtići, osnovne i srednje škole, fakulteti, a i lokalna samouprava u kojoj žive. Važno da svi iz društvenog okruženja u kojem dete živi pozitivno utiču na usvajanje zdravih životnih navika.
Deca i mladi intenzivno rastu i razvijaju se, a tokom puberteta su posebno osetljivi na svoj izgled i težinu. Zato je potrebno da se pomogne u razumevanju njihovog biološkog razvoja i ukaže na važnosti usvajanja zdravih živornih stilova, redovne uravnotežene ishrane i svakodnevne fizičke aktivnosti radi prevencije gojaznosti, ali i smanjenja rizika za razvoj poremećaja ishrane.
Odrasli
Prekomerna uhranjenost i gojaznost nastaju tokom vremena, a najčešće od završetka kasne adolescencije, posebno posle tridesete godine života. Lečenje gojaznosti najčešće je kompleksno, teško i dugotrajno. Zato je za odrasle osobe važna promocija zdravog načina života i održavanja poželjne telesne mase, kako bi se sprečio nastanak komplikacija gojaznosti. Za odrasle prekomerno uhranjene i gojazne i osobe u riziku za nastanak gojaznosti I komplikacija gojaznosti, cilj je održavanje ili smanjenje postojeće telesne mase. Većina odraslih razmišlja o umereno povećanoj težini kao estetskom, a ne i zdravstvenom problemu. Iz tog razloga, potrebno je podići nivo znanja o zdravstvenim posledicama gojaznosti i lične odgovornosti.
Lica starijeg životnog doba
Lica starijeg životnog doba pored gojaznosti često imaju složene i različite zdravstvene probleme, pa je lečenje gojaznosti kod njih često teško i dugotrajno. Promena načina života, korekcija ishrane i povećana fizička aktivnost je osnovni pristup u prevenciji i lečenju gojaznosti. Fizičku aktivnost lica starijeg životnog doba smanjuje i onemogućava pad funkcionalnih sposobnosti koja nastaje s procesom starenja. Osnovni cilj lečenja je da se spreči nastanak komplikacija gojaznosti i da se popravi kvalitet života.
4.4. Prioritetne oblasti za akciju
1) Promocija zdravlja i prevencija prekomerne uhranjenosti i gojaznosti;
2) Reorijentacija usluga zdravstvene zaštite ka prevenciji;
3) Jačanje nadzora, praćenja, evaluacije i istraživanja.
Aktivnosti treba da uključe sledeće ciljeve:
1) Podrška za zdrav početak: promocija pravilne ishrane trudnica, dojilja i povećanje broja bolnica prijatelja beba;
2) Promocija isključivog dojenja tokom prvih šest meseci i nastavak dojenja u prvoj godini života;
3) Unapređenje navika u ishrani odojčadi, dece, mladih i odraslih;
4) Unapređenje ishrane dece u predškolskim ustanovama i školama;
5) Unapređenje ishrane odraslih na radnim mestima;
6) Zaustavljanje tendencije porasta prekomerne uhranjenosti i gojaznosti kod dece, mladih i odraslih;
7) Izrada nacionalnih preporuka za ishranu za decu, omladinu i odrasle;
8) Praćenje dijetetskih navika dece, omladine i odraslih;
9) Praćenje uhranjenosti stanovništva;
10) Promocija pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti;
11) Kontinuirana edukacija u oblasti ishrane;
12) Intenziviranje preventivnih aktivnosti i promociju pravilne ishrane u primarnoj zdravstvenoj zaštiti;
13) Jačanje promocije zdravlja u različitim sektorima;
14) Uspostavljanje šeme zdravih obroka korišćenjem različitih boja kako bi zdrava hrana bila lako prepoznatljiva;
15) Saradnja sa svim zainteresovanim na edukaciji potrošača o pravilnoj ishrani i umerenosti kao osnovnom principu pravilne ishrane;
16) Unapređenje zakonske regulative u pogledu deklarisanja namirnica;
17) Unapređenje saradnje sa proizvođačima hrane u cilju proizvodnje zdravijih proizvoda – razvoj akcionih planova za uvođenje mehanizama za smanjenje sadržaja soli i šećera, ograničenje sadržaja zasićenih masti i eliminaciju trans masti u proizvodima lokalnih proizvođača kao i sortifikacija hrane u slučaju potrebe;
18) Inicijativa za izradu i primenu zakonske regulative radi ograničenja reklamiranja hrane bogate šećerima, solju, zasićenim i trans mastima, pre svega namenjene deci i mladima u skladu sa preporukama Evropske mreže za smanjenje marketinškog pritiska na decu;
19) Unapređenje međunarodne saradnje i primena harmonizovane metodologije za istraživanje dijetnih navika i monitoring nutritivnog statusa;
20) Povećanje fizičke aktivnosti uz podršku zdravog okruženja;
21) Primena preporuka za poželjan nivo fizičke aktivnosti za decu i omladinu;
22) Smanjenje broja sati gledanja televizije, korišćenja kompjutera i video igara na maksimalno dva sata tokom dana;
23) Podrška lokalnoj samoupravi da poveća mogućnosti za bavljenje fizičkom aktivnošću uključujući dostupnost otvorenih i zatvorenih prostora;
24) Praćenje primene Programa i njegova evaluacija.
5. PROMOCIJA PRAVILNE ISHRANE
5.1. Ključni ciljevi do 2025. godine
Program ima sledeće ključne ciljeve za unapređenje dijetetskih navika kod dece i odraslih:
1) Zaustavljanje trenda i porasta učestalosti prekomerno uhranjene i gojazne dece i odraslih;
2) Povećati za 10% broj dece i odraslih sa normalnom telesnom masom za uzrast;
3) Unaprediti nivo znanja i informisanosti o značaju pravilne ishrane i povećati znanja o principima pravilne ishrane i preporukama za pravilnu ishranu kroz kontinuiranu edukaciju;
4) Modifikovati navike u ishrani sa ciljem postizanja:
– redovnih obroka u toku dana,
– smanjenja unosa soli,
– smanjenja u ukupnog unosu masti (posebno masti životinjskog porekla),
– smanjenje unosa rafinisanih ugljenih hidrata,
– smanjenje unosa slatkih bezalkoholnih pića,
– povećanje unosa voća i povrća,
– povećanje unosa žitarica celog zrna,
– povećanje unosa ribe;
5) Povećanje procenta majki koje isključivo doje do šestog meseca uz nastavak dojenja uz uvođenje nemlečne dohrane u skladu sa poželjnom praksom hranjenja.
5.2. Aktivnosti u promociji pravilne ishrane tokom života
5.2.1. Promocija pravilne ishrane kod trudnica i dojilja, novorođenčadi, odojčadi i dece do treće godine
Majčino mleko obezbeđuje dovoljno energije, esencijalne makro i mikro nutrijente, imunološke komponente, esencijalne masne kiseline, enzime, hormone, faktore rasta i druge biološki aktivne sastojke koji doprinose i fizičkom i psihološkom razvoju deteta. Stoga SZO i UNICEF preporučuju isključivo dojenje tokom prvih šest meseci života uz nastavak dojenja i do druge godine uz uvođenje nemlečne dohrane u skladu sa nutritivnim preporukama počev od šestog meseca. Međutim, mnoge majke usled nedostatka podrške i nekonzistentnih saveta u vezi sa dojenjem prerano odustanu od dojenja. Uvođenje adaptiranih mlečnih formula i prerano uvođenje drugih tečnosti i hrane može doprineti zaostajanju u rastu i mikronutritivnim deficitima. Isključivo dojenje odojčadi u uzrsatu 0-5 meseci, uvođenje nemlečne dohrane uz nastavak dojenja kod dece uzrasta 6-23 meseca (ne pre 17 ni posle 26 nedelje prema preporukama Evropskog udruženja za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN) iz 2009. godine smatra se poželjnim i adekvatnim načinom ishrane u ovom uzrastu. Prema rezultatima Istraživanja višestrukih pokazatelja iz 2014. godine, iako 90,4% dece sisa u nekom uzrastu procenat dece uzrasta do šest meseci koja isključivo sisaju 12,8%, dok dojenje kao predominantan način ishrane dostiže 47,2%. Podaci za Republiku Srbiju pokazuju da se svega 23,4 % dece uzrasta 0-23 meseca hrani prema preporukama ESPHGAN-a.
Inicijativa „Bolnice prijatelji beba” (The Baby Friendly Hospital Initiative, BFHI) predstavlja globalnu inicijativu koju su pokrenuli SZO i UNICEF radi primene dobre prakse za promociju i podršku dojenju. Primena ove inicijative je u Republici Srbiji započela 1995. godine i postepeno je uključila sva porodilišta. Edukacija zdravstvenih radnika, trudnica i dojilja o zdravstvenim efektima i prednostima dojenja za majku i dete obavlja se kroz škole roditeljstva u domovima zdravlja i kroz individualni zdravstveno-vaspitni rad u porodilištima.
Ciljevi:
1) Podrška pravilne ishrane i prevencija gojaznosti u trudnoći;
2) Podrška zdravom početku života: promocija pravilne ishrane trudnica, dojilja i povećanje broja bolnica prijatelja beba;
3) Promocija isključivog dojenja tokom prvih šest meseci i nastavak dojenja tokom prve godine života;
5.2.2. Promocija pravilne ishrane dece u predškolskim ustanovama (deca uzrasta3-7 godina)
Većina dece u Republici Srbiji polazi u predškolsku ustanovu sa navršene tri godine života. Vrtić oblikuje njihove navike u ishrani i utiče na njihov nutritivni status i zdravlje. Dnevne i nedeljne jelovnike pripremaju dijetetičari-nutricionisti uz savet pedijatra u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi i organizacija ishrane dece u predškolskim ustanovama.
Ciljevi:
1) Izrada nacionalnih nutritivnih preporuka za decu uzrasta 3-7 godina;
2) Unapređenje ishrane u predškolskim ustanovama;
3) Praćenje nutritivnog statusa dece uzrasta 3-7 godina;
4) Zaustavljanje tendencije porasta prekomerne uhranjenosti i gojaznosti u ovoj uzrasnoj grupi;
5) Inicijativa da se uredi ograničenje, odnosno zabrana reklamiranja hrane bogate šećerima, solju i zasićenim mastima;
6) Razvoj savetovalištnog rada za pravilnu ishranu u okviru redovnog zdravstveno-vaspitnog rada na nivou primarne zdravstvene zaštite.
5.2.3. Promocija pravilne ishrane u školama
Školska sredina predstavlja novi izazov za decu i značajno utiče na uhranjenost i zdravstveno stanje školske dece. Većina osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji nema organizovanu ishranu. Postojeće školske kuhinje su obezbeđivale dotirane školske obroke (doručak, ručak, dve užine) za decu uzrasta 7-10 godina. Škole u kojima postoji mogućnost obedovanja ne pripremaju hranu već je naručuju kod različitih proizvođača, a takvi obroci često ne ispunjavaju kriterijume za pravilnu ishranu. Pekare i kiosci sa „brzom hranom” su mesta gde deca školskog uzrast a najčešće kupuju svoj obrok.
Uprkos zdravstveno-vaspitnom radu i informisanju nastavnika, roditelja i učenika podaci istraživanja govore u prilog loših navika u ishrani i povećanju prekomerne uhranjenosti i gojaznosti u ovoj uzrasnoj grupi.
Ciljevi:
1) Izrada nacionalnih nutritivnih preporuka za decu uzrasta 7-19 godina;
2) Unapređenje ishrane dece u školama uz formiranje školskog okruženja koje podržava pravilnu ishranu;
3) Zaustavljanje tendencije porasta prekomerne uhranjenosti i gojaznosti u ovoj uzrasnoj grupi;
4) Praćenje nutritivnog statusa dece školskog uzrasta;
5) Razvoj savetovalištnog rada za pravilnu ishranu u okviru redovnog zdravstveno-vaspitnog rada na nivou primarne zdravstvene zaštite.
5.2.4. Promocija pravilne ishrane odraslih i starijih osoba
Čak 70 % zaposlenih nema nikakvu ishranu organizovanu od strane poslodavca tokom radnog vremena. Odsustvo organizovanog rešenja za obrok u toku radnog vremena je veći problem u malim i srednjim preduzećima, jer najveće kompanije češće imaju rešenje za organizovani oblik ishrane zaposlenih.
Ciljevi:
Izrada nacionalnih nutritivnih preporuka za odrasle i starije osobe;
Unapređenje ishrane odraslih i formiranje okruženja u radnoj srednini koje podržava pravilnu ishranu;
Zaustavljanje tendencije porasta prekomerne uhranjenosti i gojaznosti u ovoj uzrasnoj grupi;
Praćenje nutritivnog statusa odraslih i starijih osoba;
Razvijanje savetovališta za ishranu na nivou primarne zdravstvene zaštite.
5.2.5. Označavanje i deklarisanje hrane
Potrošači imaju pravo na potpune i tačne informacije o hranjivoj vrednosti i sastavu hrane. Pravilno deklarisanje i reklamiranje hrane može uticati na pravilan izbor hrane i na zdraviji način života. Upoznavanjem sa nutritivnim sastavom i kalorijskim vrednostima doprinosi lakšem usvajanju pravilnih navika u ishrani. Potrebno je povećati kontrolu i proveru označavanja i deklaracija hrane od strane nadležnih službi.
Ciljevi:
1) Potrebno je definisati kriterijume za označavanje i deklarisanje hrane;
2) Posebno označavanje zdrave i nezdrave hrane.
6. PROMOCIJA FIZIČKE AKTIVNOSTI
6.1. Ključni ciljevi do 2025. godine
Program ističe sledeće ključne ciljeve za postizanje zadovoljavajuće fizičke aktivnosti:
1) Porast broja fizički aktivne dece i omladine, odraslih i starijih osoba;
2) Smanjenje broja dece i odraslih koji su fizički neaktivni;
3) Unaprediti nivo znanja i informisanosti o značaju fizičke aktivnosti kod dece omladine i odraslih osoba.
6.2. Prepreke i uloga okruženja
Uprkos činjenici da je edukacija o pozitivnim efektima fizičke aktivnosti na zdravlje sastavni deo nacionalnih programa promocije zdravlja sa ciljem promene ponašanja, postoje prepreke koje ovu promenu ponašanja zaustavljaju: dostupnost besplatnih terena, nedostatak infrastrukture, troškovi članarina za sportske klubove, nedostatak vremena i drugo. Karakteristike životne sredine utiču na raspoloživost i dostupnost aktivnosti na otvorenom kao što su hodanje, vožnja bicikla, trčanje i drugo. Ekonomske determinante često predstavljaju ograničavajući faktor za bavljenje fizičkom aktivnošću u našem društvu.
6.3. Promocija fizičke aktivnosti kod dece (posebno u predškolskim ustanovama i školama)
Iako je fizičko vaspitanje sastavni deo nastavnih planova i programa kako u predškolskim ustanovama tako i u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji, neophodna su poboljšanja. Deci i mladima uzrasta 5-18 godina se u cilju pravilnog rasta i razvoja preporučuju fizičke aktivnosti koje utiču na kardio-respiratorni sistem, kao i one koje jačaju mišićno-skeletni sistem. Neophodno je da svakodnevno ostvare 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti, uz preporuku da najmanje tri puta nedeljno fizička aktivnosti bude intenzivna. Sve ove aktivnosti ostvaruju se kroz igru. Trčanje, preskakanje konopca, vožnja bicikla, različite sportske aktivnosti, kao i časovi fizičkog vaspitanja u školama.
Ciljevi:
1) Unapređenje infrastructure radi obezbeđenja adekvatnih uslova za obavljanje fizičke aktivnosti u predškolskim ustanovama i školama;
2) Izrada preporuka za fizičku aktivnost za decu i omladinu;
3) Zdravstvenovaspitni rad i informisanje dece, roditelja, nastavnika o koristima redovne fizičke aktivnosti za zdravlje;
4) Smanjenje broja sati koje deca provode u gledanju televizije, korišćenja kompjutera, mobilnog telefona, video i sličnih igara na maksimalno dva sata tokom dana ;
5) Saradnja sa svim zainteresovanim stranama u cilju promocije rekreativnog, a ne samo profesionalnog – takmičarskog sporta.
6.4. Promocija fizičke aktivnosti kod odraslih i starijih
Zdravlju odraslih (18-65 godina) doprinose fizičke aktivnosti koje traju najmanje 150 minuta nedeljno i ostvaruju se najmanje tokom pet dana. Ukupno vreme trajanja fizičke aktivnosti ne treba da bude kraće od deset minuta, Aktivnosti su umerene i angažuju velike mišićne grupe. Intenzivna fizička aktivnost kod zdravih traje 75 minuta, najmanje tri dana. Dodatno vežbe za jačanje muskulature i kostiju potrebno je upražnjavati najmanje dva puta nedeljno 8-10 vežbi sa 8-12 ponavljanja uz uključivanje velikih mišićnih grupa. Navedeni obim fizičke aktivnosti podrazumeva aktivnosti u okviru svakodnevnog kretanja, dnevne poslove kod kuće i na random mestu, porodične i aktivnosti u zajednici, kao i aktivnosti u slobodnom vremenu, kao što su rekreacija i sportske aktivnosti.
Kod starijih od 65 godina potrebno je obratiti pažnju na opšte zdravstveno stanje i fizičku aktivnost prilagoditi istom. Preporuke u pogledu fizičke aktivnosti su praktično iste kao za osobe do 65 godina, sa naglaskom na fizičke aktivnosti koje jačaju kosti i poboljšavaju ravnotežu.
Zbog nezadovoljavajuće fizičke aktivnosti odraslih u našoj zemlji potrebno je da se obezbedi fizičko okruženje koje je bezbedno za aktivno kretanje i prostore za rekreaciju koji će omogućiti da šetanje, vožnja bicikla i drugi vidovi fizičke aktivnosti budu pristupačni i bezbedni za sve. Potrebno je obratiti pažnju na vulnerabilne grupe stanovništva (trudnice, osobe sa invaliditetom, starije osobe) i za njih planirati fizičke aktivnosti.
Ciljevi:
1) Unapređenje infrastrukture radi obezbeđenja optimalnih uslova za obavljanje fizičke aktivnosti na radnim mestima i mestima stanovanja;
2) Izrada preporuka za fizičku aktivnost za odrasle i starije osobe;
3) Zdravstveno-vaspitni rad i informisanje odraslih o značaju redovne fizike aktivnosti;
4) Smanjenje broja sati koje odrasli provode u sedentarnim aktivnostima;
5) Saradnja sa svim zainteresovanim stranama u cilju promocije rekreativnog povećanja fizičke aktivnosti.
7. UNAPREĐENJE USLUGA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
Prevencija i kontrola prekomerne uhranjenosti i gojaznosti zahteva unapređenje usluga zdravstvene zaštite. Promocija zdravih stilova života, pre svega pravilna ishrana i fizička aktivnost deo su svakodnevnog rada doktora medicine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Zbog ograničenog vremena i velikog broja pacijenata ne poklanja se dovoljno pažnje individualnim potrebama svakog pacijenta posebno u vulnerabilnim grupama. Potrebni su veći resursi za terapiju gojaznosti u ustanovama sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite. Uključiti edukaciju o pravilnoj ishrani ali i edukaciju o načinima i tehnikama za postizanje promene ponašanja u nastavne planove i programe zdravstvenih radnika na svim nivoima kao i u kontinuiranu medicinsku edukaciju. Zaključci Otava povelje o promociji zdravlja (Ottawa Charter for Health Promoton, 1986 ), jasno daju smernice za veće angažovanje zdravstvenog sektora na polju prevencije.
7.1. Unapređenje edukacije zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika
Da bi se obezbedila dostunost stručnih saveta o načinu ishrane i fizičke aktivnosti zasnovanih na dokazima neophodno je unaprediti edukaciju zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.
Ciljevi:
1) Omogućiti edukaciju svih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika (uključiti promociju zdravlja u nastavne planove i programe osnovnih studija);
2) Obezbediti kontinuiranu edukaciju u promociji zdravlja za sve zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike;
3) Inoviranje kurikuluma i sertifikacije za edukaciju edukatora i facilitatora iz oblasti promocije zdravlja;
4) Inoviranje kurikuluma i sertifikacije za edukaciju zdravstvenih radnika iz oblasti ishrane i lečenja gojaznosti.
7.2. Unapređenje zdravstveno vaspitnog rada u primarnoj zdravstvenoj zaštiti
Doktori medicine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ostvaruju prvi i redovni kontakt sa pacijentom i zato su nosioci promocije zdravih stilova života. Zbog sve većeg broja je unaprediti zdravstveno-vaspitni rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Cilj:
Omogućiti lako dostupnu uslugu – pružanje saveta i podrške u vezi sa pravilnom ishranom i značaju fizičke aktivnosti.
7.3. Prevencija i lečenje prekomerne uhranjenosti i gojaznosti kod dece, odraslih i starijih
Neophodne su specifične intervencije usmerene na terapiju prekomerne uhranjenosti i gojaznosti dece, odraslih i starijih radi prevencije i smanjenja učestalosti prekomerne gojaznosti i komplikacija gojaznosti.
Ciljevi:
1) Formiranje jedinica za terapiju prekomerne uhranjenosti i gojaznosti sa multidisciplinarnim timom (doktor medicine, dijetetičar, psiholog/psihoterapeut, fizijatar, profesori fizičkog vaspitanja) za terapiju gojaznosti u specifičnim Centrima kao što je Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u našoj zemlji, koji je osnovan u okviru Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma „Zlatibor” (Specijalne bolnice „Čigota”);
2) Praćenje i redovne kontrole dece i odraslih koji su lečena u Centrima i ustanovama sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite od strane izabranog doktora medicine prema stručnim preporukama;
3) Saradnja sa partnerima u lokalnoj samoupravi radi podrške programu i potsticanju zdravih stilova života.
8. IMPLEMENTACIJA, MONITORING, EVALUACIJA I IZVEŠTAVANJE
8.1. Implementacija
Implementacija Programa predstavlja javno-zdravstveni izazov i zahteva intersektorsku saradnju.
8.1.1. Ljudski resursi
Potrebno je podizanje kapaciteta multidisciplinarnog tima sastavljenog od stručnjaka iz različitih oblasti i sektora.
Ciljevi:
1) Analiza trenutne situacije, uočavanje nedostataka i sačinjavanja plana aktivnosti u oblasti ljudskih resursa;
2) Obezbediti edukaciju za sve nosioce aktivnosti.
8.1.2. Nadzor i istraživanje
Podaci o praćenju su ključni za izradu ciljnih aktivnosti , praćenje napretka i uspeha realizovanih aktivnosti ali i za evaluaciju postojećih strategija i programa. Cilj je praćenje učestalosti prekomerne ishranjenosti i gojaznosti, kao i trendova u cilju verifikacije efikasnosti primenjenih aktivnosti. Institut za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović Batut”, zajedno sa mrežom instituta i zavoda periodično će sprovoditi istraživanja u cilju prikupljanja podataka na nacionalnom nivou. Potrebna je podrška istraživanjima dijetetskih navika ali i istraživanja uzročnih i doprinosećih faktora za nastanak prekomerne ishranjenosti i gojaznosti.
8.2. Monitoring
Monitoring i evaluaciju potrebno je uključiti u zdravstveni informacioni sistem kako bi se obezbedila podrška za dugoročno praćenje uticaja primenjenih intervencija.
Monitoring treba da uključi sledeće:
8.2.1. Monitoring uhranjenosti
Potrebno je da Institut za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović Batut”, zajedno sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje formira nacionalnu bazu podataka o nutritivnom statusu dece i odraslih i redovno je ažurira.
8.2.2. Monitoring dijetetskih navika i dostupnosti namirnica
Monitoring dijetetskih navika potrebno je sprovesti kroz periodična istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i mreže instituta i zavoda za javno zdravlje. Monitoring dostupnosti namirnica potrebno je da sprovodi Republički zavod za statistiku kroz ispitivanje potrošnje u domaćinstvu (Household Budget Wurveys, HBS) u skladu sa preporukama Data Food Netvorking (DAFNE) i metodologijom EUROSTAT.
8.2.3. Analiza zdravstvenih indikatora i trendova morbiditeta i mortaliteta
Godišnju analizu zdravstvenih pokazatelja i trendova morbiditeta i mortaliteta obavlja Institut za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović Batut”.
8.3. Evaluacija
Evaluacija intervencija usmerenih na prevenciju prekomerne uhranjenosti i gojaznosti dece, omladine i odraslih zahteva vreme i sredstva. Aktivnosti koje su predložene Programom biće evaluirane u petogodišnjim intervalima.
8.3.1. Praćenje stanja ishranjenosti pojedinih uzrasnih grupa stanovništva oba pola, s
naglaskom na sledeće pokazatelje:
1) Učestalost prekomerne telesne mase kod dece u 12. i 24. mesecu;
2) Učestalost prekomerne telesne težine kod dece u 6. i 12. godini;
3) Učestalost prekomerne telesne težine kod mladih u 15. i 18. godini;
4) Učestalost prekomerne telesne težine kod odraslih od 19. do 64. godine;
5) Učestalost prekomerne telesne težine kod starijih od 65. godina;
6) Udeo (%) dece i mladih s ITM između +1-2 SD, > + 2 SD i > +3 SD;
7) Udeo (%) odraslih s ITM između 24,9 i 29,9 kg/m² ;
8) Udeo (%) odraslih s ITM 30 i više kg/m² i više od 40 kg/m²;
9) Praćenje obima struka i obima kukova.
8.3.2. Praćenje zdravstveno-statističkih pokazateljaobolevanja i smrtnosti odkomplikacija gojaznosti, prvenstveno za:
1) Bolesti srca i krvnih sudova i povišen krvni pritisak;
2) Dijabetes tip 2;
3) Dislipidemija;
4) Karcinom dojke i debelog creva.
8.3.3. Očekivani rezultati
1) Povećanje broja starijih svih ciljnih grupa koje su obuhvaćene i praćenjem stanja uhranjenosti, svake godine za najmanje 5%;
2) Povećanje broja dece kod koje se redovno prikupljaju i obrađuju podaci: svake godine najmanje za 10%;
3) Povećanje broja edukacija za zdravstvene radnike o promociji pravilne ishrane, prevenciji i lečenju prekomerne težine: svake godine najmanje jedna edukacija;
4) Povećanje broja edukacija za zdravstvene saradnike o promociji pravilne ishrane, prevenciji i lečenju prekomerne telesne težine: svake godine najmanje jedna edukacija;
5) Povećanje broja edukativnih predavanja za stanovništvo o značaju pravilne ishrane i fizičke aktivnosti za unapređenje zdravlja: svake godine najmanje jedna edukacija;
6) Povećanje broja porodilišta-prijatelja dece svake godine najmanje za jedno porodilište;
7) Povećanje broja grupa za potporu dojenja svake godine najmanje za dve grupe
8) Povećanje broja savetovališta za prevenciju i lečenje gojaznosti svih uzrasta svake godine najmanje za jedno savetovalište;
9) Povećanje korisnika školskih sala i sportskih terena van nastave svake godine;
10) Povećanje broja vaspitno-obrazovnih ustanova i sportskih objekata s osiguranim higijenskim uslovima i dostupnost higijenski isravne vode: svake godine najmanje za jednu ustanovu i jedan objekt;
11) Povećanje broja namirnica sa posebnim oznakama: svake godine najmanje pet namirnica.
Evaluacija će se sprovoditi kontinuirano i nakon planiranog perioda praćenjem stanja uhranjenosti pojedinih uzrasnih grupa stanovnika oba pola i praćenjem zdravstveno-statističkih pokazatelja o obolevanju i smrtnosti od bolesti povezanih s debljinom.
8.4. Izveštavanje
Izveštaje o primeni Programa priprema Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
9. CILJEVI I AKTIVNOSTI PROGRAMA
9.1. Prvi opšti cilj
Promocija zdravog načina života i unapređenje zdravlja celokupnog stanovništva.
9.1.1. Specifični cilj: Unapređenje znanja i informisanosti o ishrani dece, omladine, odraslih i starijih lica.
Aktivnosti:
1) Izrada specifičnih preporuka za ishranu dece, omladine, odraslih i starijih lica;
2) Edukacija o principima pravilne ishrane;
3) Kampanje, savetovališni rad;
4) Medijska promocija;
Rezultati će biti mereni: brojem edukacija, brojem kampanja, brojem sprovedenih aktivnosti putem komunikacionih kanala, brojem distribuiranog zdravstveno-promotivnog materijala.
Očekivani rezultat: povećana dostupnost informacija o ishrani dece, omladine, odraslih i starijih lica.
Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, u skladu sa zakonom, IZJZS i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, domovi zdravlja, udruženja.
9.1.2. Specifični cilj: Uspostavljanje saradnje sa svim zainteresovanim stranama za kontrolisano reklamiranje hrane i napitaka.
Aktivnosti:
1) Izrada specifičnih preporuka za kontrolisano reklamiranje hrane i napitaka;
2) Razvijanje smernica za odgovorni marketing;
3) Zagovaranje za unapređenje postojeće zakonske regulative;
Rezultati će biti mereni: Izrađenim preporukama, brojem sastanaka sa zainteresovanim stranama, uspostavljenom saradnjom, unapređenom zakonskom regulativom
Očekivani rezultat: Uspostavljena saradnja i unapređenje zakonske regulative.
Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, ministarstvo nadležno za poslove trgovine, ministarstvo nadležno za poslove privrede, Privredna komora Srbije, udruženja.
9.1.3. Specifični cilj: Saradnja sa proizvođačima hrane u pogledu smanjenja soli, šećera i masnoća u industrijski proizvedenim namirnicama i posebno obeležavanje zdrave hrane.
Aktivnosti:
1) Unapređenje zakonske regulative u pogledu preciznijeg označavanja sastava gotovih proizvoda (deklaracija sa detaljnim informacijama o nutritivnom sastavu proizvoda);
2) Uspostavljanje kanala komunikacije i razmena aktuelnih informacija od značaja za proizvođnju hrane i pića;
3) Zagovaranje ;
Rezultati će biti mereni: brojem zajedničkih inicijativa i brojem zajedničkih aktivnosti.
Očekivani rezultat: broj zajedničkih aktivnosti.
Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa Zakonom,
Privredna komora Srbije, udruženja.
Vremenski okvir za sprovođenje specifičnog cilja: kontinuirano
9.1.4. Specifični cilj: Utvrditi kriterijume za hranu iz automata postavljanje automata i objekata brze hrane u prostore u kojima borave ili u koje dolaze deca i mladi.
Aktivnosti:
1) Zagovaranje;
Rezultati će biti mereni kroz: broj sastanaka sa zainteresovanim stranama, uspostavljenu saradnju, unapređenu zakonsku regulativu;
Očekivani rezulat: Uspostavljena saradnja i unapređena zakonska regulativa.
Nosioci aktivnosti: Sve zainteresovane strane.
9.1.5. Specifični cilj: Edukacija zdravstvenih radnika i saradnika u pogledu prevencije nutritivnih faktora rizika za nastanak gojaznosti.
Aktivnosti:
1) Davanje preporuka za inoviranje kurikuluma u dodiplomskoj i poslediplomskoj nastavi;
2) davanje preporuka za inoviranje sadržaja kontinuirane medicinske edukaciji (KME);
3) broj inoviranih kurikuluma.
Rezultati će biti mereni kroz: broj KME, unapređenje nivoa znanja i veština o prevenciji nutritivnih faktora rizika za nastanak gojaznosti.
Očekivani rezulat: Unapređenje nivao znanja i veština o prevenciji nutritivnih faktora rizika za nastanak gojaznosti.
Nosioci aktivnosti: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, Medicinski fakultet, ministarstvo nadležno za poslove prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ministarstvo nadležno za poslove omladine i sporta, IZJZS i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, domovi zdravlja, udruženja, u skladu sa zakonom.
9.1.6. Specifični cilj: Osnaživanje zdravstveno-vaspitnog rada i informisanja kroz redovan preventivni rad u domovima zdravlja.
Aktivnosti:
1) Preventivni rad i u skladu sa preporukama i smernicama iz vodiča za prevenciju i lečenje gojaznosti;
Rezultati će biti mereni kroz: broj obavljenih preventivnih aktivnosti (individualni i grupni zdravstveno-vaspitni rad).
Očekivani rezultat: Olakšati dostupnost, informisanje i lečenje gojazne dece i omladine i usvajanje i sticanje znanja i veština za utvrđivanje zdravih navika u ishrani.
Nosioci aktivnosti: IZJZS sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje.
9.1.7. Specifični cilj: Promocija prirodne ishrane novorođenčadi i odojčadi i isticanje pozitivnih efekata prirodne ishrane.
Aktivnosti:
1) Informisanje o značaju prirodne ishrane;
2) Izrada i štampanje promotivnog materijala;
3) Medijske aktivnosti;
Rezultati će biti mereni kroz: broj kampanja, broj sprovedenih aktivnosti putem komunikacionih kanala, broj distribuiranog zdravstveno-promotivnog materijala, povećana dostupnost informacija o značaju prirodne ishrane.
Očekivani rezultat: Povećana dostupnost informacija o značaju prirodne ishrane.
Nosioci aktivnosti: IZJZS i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, domovi zdravlja, porodilišta, udruženja.
9.1.8. Specifičan cilj: Omogućiti jednak pristup i dostupnost školskim salama, sportskim terenima deci i omladini van nastave.
Aktivnosti:
1) Uključivanje Saveta za zdravlje i Stalne konferencije gradova i opština (u daljem tekstu: SKGO);
Rezultati će biti mereni kroz: broj školskih sala i opredeljenih prostora u školskim objektima, Izveštaj saveta za zdravlje o sprovedenim aktivnostima.
Očekivani rezultat: Izveštaj Saveta za zdravlje o sprovedenim aktivnostima.
Nosioci aktivnosti: Saveti za zdravlje, SKGO, ustanove u oblasti obrazovanja, lokalna samouprava, IZJZS i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje.
9.1.9. Specifičan cilj: Opredeliti veći broj prostora za sportske rekreativne aktivnosti.
Aktivnosti:
1) Uključivanje Saveta za zdravlje i SKGO.
Rezultati će biti mereni kroz: broj opredeljenih prostora za sportsko rekreativnih aktivnosti, Izveštaj saveta za zdravlje o sprovedenim aktivnostima .
Očekivani rezultat: Izveštaj Saveta za zdravlje o sprovedenim aktivnostima.
Nosioci aktivnosti: Saveti za zdravlje, SKGO, ustanove u oblasti obrazovanja, radne organizacije, domovi za stare, lokalna samouprava i mreža IZJZ.
9.1.10. Specifičan cilj: Zagovaranje razvoja sportskih aktivnosti u školi, povećati broj časova fizičkog vaspitanja i organizovanje sportskih kampova.
Aktivnosti:
1) Uspostavljanje saradnje;
2) Organizovanje sastanaka;
3) Broj organiziranih sastanaka sa zainteresovanim stranama;
4) Izveštaj saveta za zdravlje;
Očekivani rezultat: izveštaj Saveta za zdravlje.
Nosioci aktivnosti: Saveti za zdravlje, SKGO, ustanove u oblasti obrazovanja, lokalna samouprava, IZJZS sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje.
9.1.11. Specifičan cilj: Razvijanje i jačanje partnerstava za sprovođenje preporuka za promociju zdravih stilova života.
Aktivnosti:
1) Zagovaranje (država, lokalna samouprava i udruženja);
2) Uspostavljena mreža partnera;
Rezultati će biti mereni kroz: Izveštaj saveta za zdravlje.
Očekivani rezultat: izveštaj saveta za zdravlje.
Nosioci aktivnosti: Sve zainteresovane strane kontinuirano.
9.2. Drugi opšti cilj:
Smanjenje učestalosti gojaznosti.
9.2.1. Specifični cilj: Praćenje rasta i razvoja dece i primena standarda SZO za procenu uhranjenosti za decu i mlade do 18. godina.
Aktivnosti:
1) Primena jedinstvene metodologije antropometrijskih merenja uz korišćenje globalnih standarda SZO za praćenje rasta i razvoja dece;
2) Određivanje minimalnog seta podataka za formiranje baze podataka;
3) Određivanje dinamike sprovođenja antropometrijskih merenja;
4) Određivanje metoda za obradu podataka iz baze u skladu sa SZO standardima;
Rezultati će biti praćeni kroz: bazu podataka, godišnji izveštaj o rastu, razvoju i uhranjenosti dece.
Očekivani rezultati: broj zdravstvenih ustanova uključenih u formiranju baze minimum 80%, broj nedostajućih podataka ispod 10%.
Očekivani rezulat: broj zdravstvenih ustanova uključenih u formiranju baze minimum 80% i broj nedostajućih podataka ispod 10%.
Nosioci aktivnosti: Instituti i zavodi za javno zdravlje, domovi zdravlja, specijalista pedijatrije, specijalista školske medicine, patronažna sestra i medicinske sestre u dečjim vrtićima.
9.2.2. Praćenje stanja uhranjenosti, rano prepoznavanje dece, omladine, odraslih i starijih lica u riziku za nastanak gojaznosti.
Aktivnosti:
1) Definisati rizične grupe za nastanak gojaznosti prema poznatim faktorima rizika iz dostupne stručne literature;
2) Primenjivanje definisanih kriterijuma.
Rezultati će biti praćeni kroz: stručno-metodološko upustvo, baza podataka istraživanja, Izveštaj saveta za zdravlje.
Očekivani rezultati: izrađeno stručno-metodološko upustvo, broj otkrivene dece u riziku, broj otkrivenih odraslih lica u riziku, broj otkrivenih starijih lica u riziku.
Nosioci aktivnosti: instituti i zavodi za javno zdravlje, domovi zdravlja, Republička stručna komisija za zaštitu dece i omladine i Radna grupa za izradu stručno-metodološkog upustva.
9.2.3. Specifičan cilj: Izrada preporuka (vodiča) za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece, omladine, odraslih i starijih lica.
Aktivnosti:
1) Izrada vodiča za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece, omladine, odraslih i starijih lica;
Rezultati će biti praćeni kroz: Vodič za lečene gojaznosti kod dece, omladine, odraslih i starijih lica.
Očekivani rezultati: Izrađen vodič za prevenciju i lečene gojaznosti kod dece, omladine, odraslih i starijih lica, od strane Radne grupe za izradu vodiča.
9.2.4. Specifičan cilj: Prikupljanje i obrada podataka o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti dece, omladine, odraslih i starijih lica.
Aktivnosti:
1) Određivanje vrste podataka;
2) Sprovođenje istraživanja u populaciji;
3) Formiranje baze podataka istraživanja;
4) Određivanje metoda za obradu podataka iz baze istraživanja;
5) Obrada podataka;
Rezultati će biti praćeni kroz: sačinjene baze podataka istraživanja, izrađen izveštaj, uvid u navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti dece, omladine, odraslih i starijih lica.
Očekivani rezultat: Uvid u navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti dece, omladine, odraslih i starijih osoba.
Nosioci aktivnosti: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, domovi zdravlja, škole, predškolske ustanove, Radne organizacije, domovi za stare.
10. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE UREDBE
U Budžetu za 2018. godinu sredstva su obezbeđena u iznosu od 1.000.000 dinara u okviru Programa 1802 – Preventivna zdravstvena zaštita, aproprijacija-ekonomska klasifikacija 465 – Ostale dotacije i transferi, i to u okviru programske aktivnosti 0001 – Podrška radu Instituta za javno zdavlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“ u iznosu od 500.000 dinara i programske aktivnosti 0002 – Podrška radu instituta i zavoda za javno zdravlje u iznosu od 500.000 dinara.
U 2019. godini potrebno je obezbediti sredstva u iznosu od 2.000.000 dinara i ista će biti obezbeđena u skladu sa limitima, koje utvrdi Ministarstvo finansija.