Na osnovu člana 16. stav 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srbije” broj 107/05) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik Republike Srbije” br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/05 i 65/08),
Vlada donosi
U R E D B U
O NACIONALNOM PROGRAMU PREVENTIVNE STOMATOLOŠKE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuje se Nacionalni program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite i uređuju aktivnosti na unapređenju i očuvanju zdravlja usta i zuba dece, omladine i žena u vezi sa trudnoćom.
Član 2.
Aktivnosti na unapređenju i očuvanju zdravlja usta i zuba dece, omladine i žena u vezi sa trudnoćom sprovode se po Nacionalnom programu iz člana 1. ove uredbe, koji sadrži utvrđeni cilj, aktivnosti i očekivani rezultat.
Nacionalni program iz člana 1. ove uredbe odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Član 3.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 500-1702/2009
U Beogradu, 26. marta 2009. godine
V L A D A
PRVI POTPREDSEDNIK VLADE – ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADEIvica Dačić
NACIONALNI PROGRAM PREVENTIVNE STOMATOLOŠKE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE
Oboljenja usta i zuba, karijes (zubni kvar) i parodontopatije (oboljenje potpornog aparata zuba), predstavljaju najčešća nezarazna oboljenja čoveka i imaju veliki zdravstveni, socijalni i ekonomski značaj, pa se zbog toga svrstavaju u najznačajnije socijalno medicinske probleme populacije u našoj zemlji.
Oboljenja usta i zuba važan su javnozdravstveni problem u mnogim zemljama sveta, jer su veoma rasprostranjena i njihov uticaj na socijalnom i individualnom nivou je značajan. Iako direktno ne ugrožavaju život, ona značajno utiču na životne, radne i druge sposobnosti pojedinca i mogu, ako se zanemare, da izazovu ozbiljne komplikacije.
Uočavajući ovaj problem kao jedan od prioritetnih, Ministarstvo zdravlja je 2005. godine imenovalo Republičku stručnu komisiju za stomatologiju (u daljem tekstu: RSK) koja je, između ostalog, trebalo da izradi Predlog nacionalnog programa preventivne stomatološke zdravstvene zaštite dece, omladine do 18 godina i žena u vezi sa trudnoćom.
Nacionalni program preventivne stomatološke zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: Nacionalni program) baziran je na savremenom konceptu organizacije preventivne stomatološke zaštite po ugledu na slične programe skandinavskih zemalja, uz korišćenje iskustva Programa preventivne stomatološpke zdravstvene zaštite stanovnika Republike Srbije (1996-2000. godine) i preporuka Svetske zdravstvene organizacije za dostizanje ciljeva „Zdravlje za sve do 2025. godine”.
Nacionalni program sadrži širok spektar aktivnosti usmerenih na poboljšanje zdravlja usta i zuba dece, omladine i žena u vezi sa trudnoćom i na unapređenje uslova za dostupnu i kvalitetnu stomatološku zdravstvene zaštitu. Na bazi procenjenih potreba, definisana su: strateška opredeljenja, ciljevi i mere zaštite zdravlja usta i zuba koje će se realizovati u narednih sedam godina, kao i metode i procedure sprovođenja aktivnosti, nosioci stručnih poslova, institucije, organi i organizacije, organi i instrumenti upravljanja, kriterijumi i tehnike procene ostvarenih rezultata, izvori sredstava i način finansiranja.
1. PRIKAZ SITUACIJE
1.1. EPIDEMIOLOGIJA OBOLjENjA USTA I ZUBA
1.1.1. SITUACIJA U SVETU
Brojna epidemiološka istraživanja zdravlja usta i zuba ukazuju na veliku razliku u rasprostranjenosti bolesti usta i zuba među pojedinim zemljama. U razvijenim zemljama sveta, ova oboljenja su u stalnom opadanju, a u zemljama u razvoju u stalnom porastu. Poslednjih godina, rezultati brojnih epidemioloških studija, u populaciji dece, posebno uzrasta 12 godina, pokazuju da je „tiha” epidemija karijesa gotovo zaustavljena u zemljama Zapadne Evrope i SAD (Marthaler TM. 2004., Beltran A 2005, Clark DC 1997, Burt 1994.). Najmanji broj obolelih stalnih zuba po jednom detetu u uzrastu 12 godina bio je u zemljama Zapadne Evrope: Velikoj Britaniji 0,9; Danskoj 0,9; Švajcarskoj 0,9; Francuskoj 1,9; Skandinavskim zemljama 1,2. Razlozi ovakvog unapređenja su brojni i složeni, ali se najčešće pripisuju sprovođenju sistematskih školskih preventivnih programa i programa zdravstvenog vaspitanja, poboljšanju higijene usta i zuba i pravilnoj ishrani, zatim masivnoj i kontinuiranoj primeni fluorida, kao i usvajanjem zdravih stilova života.
Za razliku od zapadnih zemalja u zemljama Istočne i Jugoistočne Evrope registrovan je veći broj obolelih stalnih zuba (KIP) po jednom detetu u dvanaestoj godini: Rusiji 3,7; Poljskoj 3,8; Bugarskoj 4,4; Mađarskoj 3,8.
U razvijenim zemljama, dostupni resursi za brigu o zdravlju ne podržavaju visoku cenu tradicionalnih kurativnih mera za tretman stomatoloških oboljenja nego se prednost daje preventivnoj strategiji, jer je ona dostupnija i na duži rok delotvornija. Značajno sniženje rasprostranjenosti i težine karijesa tokom višegodišnje primene preventivne strategije u Skandinavskim zemljama, obezbedilo je trajnu podršku primeni preventivnog pristupa.
1.1.2. AKTUELNO STANjE U REPUBLICI SRBIJI
Zdravlje usta i zuba dece u našoj sredini i okruženju odlikuje se izrazito visokim stepenom prevalencije i incidencije karijesa. Tako 91% dvanaestogodišnjaka ima jedan ili više karijesnih zuba, u petnaestoj godini 97%, a u osamnaestoj godini čak 98%. Stanje se još bolje može videti u podatku da svaki stanovnik u proseku godišnje dobije po jedan oboleo zub.
Podaci o rasprostranjenosti parodontopatija i gingivitisa se dosta razlikuju, obzirom da nije korišćena jedinstvena metodologija za njihovu procenu. Rezultati opsežnih studija ukazuju da je rasprostranjenost obolenja parodoncijuma još uvek visoka, ali da se težina i progresija smanjuju.
Program preventivne stomatološpke zdravstvene zaštite stanovnika Republike Srbije, realizovan u periodu 1996-2000. godine, nije dao očekivane rezultate, prvenstveno zbog teškoća koje su predstavljala nedefinisana sredstva za podršku promotivnih i zdravstvenovaspitnih aktivnosti, kao i za nabavku osnovnih medikamenata i materijala za izvođenje predviđenih mera i aktivnosti (preparati fluora, zalivači fisura, materijali za ispune). Takođe je veliki značaj imalo i kratko vreme primene programa, ali i uticaj mnogih objektivno negativnih činilaca, koji su se posebno loše odrazili na stanje zdravlja usta i zuba. Pa ipak, i pored uočenih manjkavosti i svih negativnih uticaja tih godina, program je uspeo da održi nivo zdravlja usta i zuba koji je bio pre početka njegove realizacije.
Procena programa je vršena na osnovu godišnjih izveštaja koordinatora programa. Osnovni pokazatelj uspešnosti programa jeste ocena postignutih rezultata u unapređenju zdravlja usta i zuba. Iako je program bio baziran na formiranju pozitivnih navika i ponašanja u očuvanju zdravlja usta i zuba od prvih dana života deteta, predviđeno smanjenje učestalosti karijesa ranog detinjstva (cirkularni karijes) sa 7% na ispod 4% nije dostignuto, što je ukazalo na činjenicu da nije zaživela ideja programa da se preventivne aktivnosti preusmere na trudnice i roditelje odojčadi i male dece. Posledica ovog neuspeha je i podatak da je manje od 50% dece pred upis u školu imalo sve zdrave zube. Najbolji rezultat je postignut u okviru stomatološke zdravstvene zaštite školske dece, jer je početni KIP dvanaestogodišnjaka sa 3,14 na polovini perioda sprovođenja programa, (prema podacima iz izveštaja za 1998. godinu) smanjen na ispod 3, ali se kasnije ipak zadržao na vrednostima iznad 3, pod uticajem poznatih okolnosti koje su pratile ovaj period i doprinele opštem padu životnog standarda.
Pokazatelji aktuelnog stanja zdravlja usta i zuba dece i omladine
a) Podaci iz rutinske statistike su prikupljani posebno dizajniranim „Upitnikom za procenu stanja zdravlja usta i zuba” u avgustu 2008. godine, preko koordinatora preventivnih stomatoloških aktivnosti na nivou upravnih okruga, upućen načelnicima stomatoloških službi u 158 domova zdravlja u Republici Srbiji. Popunjeni upitnik je vraćen iz 91,78% domova zdravlja, s tim da iz Topličkog upravnog okruga nije vraćen ni jedan upitnik, pa za taj upravni okrug nema podataka.
Analizom podataka o ostvarenom obuhvatu dece u izabranim ciljnim grupama (Tabela 1), može se konstatovati:
u grupi trogodišnjaka, obuhvaćeno je tek 30,1% dece, i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 30,9%, a u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 29,8%; najveći obuhvat je ostvaren u upravnim okruzima: Pirotskom (91,6%), Nišavskom (59,8%) i Jablaničkom (41,5%), a najmanji u: Borskom (9,8%), Severnobanatskom (10,5%) i Srednjebanatskom (12,2%).
u grupi šestogodišnjaka, ostvaren je obuhvat od 78,1% dece, i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 83,8% i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 76%; najveći obuhvat je ostvaren u upravnim okruzima: Šumadijskom (98,2%), Severnobačkom (98,1%), Pirotskom (91,7%) i Južnobanatskom (91,2%), a najmanji u: Pčinjskom (60,5%), Zlatiborskom (63,4%), Moravičkom (63,6%) i Podunavskom (64%);
u grupi dece od 12 godina, obuhvaćeno je 69% dece, i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodini 72,1% i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 67,9%; najveći obuhvat je ostvaren u upravnim okruzima: Kolubarskom (95,6%), Pirotskom (89,5%) i Jablaničkom (84,9%), a najmanji u Pčinjskom (49,9%) i Srednjebanatskom (54,4%);
u grupi petnaestogodišnjaka, obuhvaćeno je 55,2% dece, i to u Autonomnoj pokrajini Vojvodina 61% i u Republici Srbiji bez podataka za autonomne pokrajine 53%; najveći obuhvat je ostvaren u upravnim okruzima: Nišavskom (93,8%), Severnobačkom (63,3%), i Zaječarskom (80,4%), a najmanji u Pčinjskom (24,8%), Braničevskom (35,7%), i Severnobanatskom (48%);
Tabela 1. Podaci o obuhvatu dece u izabranim ciljnim grupama
broj teritorija 3 godine 6 godina 12 godina 15 godina ukupan broj dece pregledano % Sa svim zdravim zubima (%) Cirkularni karijes (%) Sa svim zdravim zubima (%) 2004 2008 2000 2004 Sa svim zdravim zubima (%) KIP Sa svim zdravim zubima (%) KIP 2004 2008 2000 Redni broj SPECIFIČNI CILjEVI AKTIVNOSTI INDIKATORI NADLEŽNI ORGANI IZVORIFINANSIRANjA ROKOVI 1.1. Povećanje vrednovanja zdravlja usta i zuba na nivou zajednice i pojedinca Multisektorska saradnja na nacionalnom nivouPovećanje učešća institucija, udruženja, volontera, proizvođačaKontinuirano informisanje stanovništva o stanju zdravlja i čuvanju i unapređenju zdravlja usta i zuba Uključenost sektora na nacionalnom nivou, Broj promotivnih, zdravstveno vaspitnih aktivnosti na mobilizaciji saradnika institucija, udruženja, volontera Broj informacija u javnim glasilima Ministarstvo zdravlja,Institut za javno zdravlje Srbije „dr Milan Jovanović-Batut”, zavodi i instituti za javno zdravlje,dom zdravlja,organi jedinica lokalne samouprave,udruženja,javna glasila budžet Republike Srbije,Republički zavod za zdravstveno osiguranje 2009-2015.godina 1.2. Jačanje partnerskih odnosa jedinica lokalne samouprave, institucija i udruženja Povećanje učešća zajednice u promociji i zaštiti zdravlja usta i zuba Opremanje i jačanje stomatološke službe dom zdravlja,organi jedinica lokalne samouprave,udruženja jedinica lokalne samouprave 2009-2015.godina 2. OPŠTI CILj: UNAPREĐENjE ZDRAVLjA USTA I ZUBA DECE I OMLADINE DO 18 GODINA Redni broj SPECIFIČNI CILjEVI AKTIVNOSTI INDIKATORI NADLEŽNI ORGANI IZVORIFINANSIRANjA ROKOVI 2.1. Unapređenje znanja, stavova i ponašanja roditelja/staratelja, – Preventivni pregled- Zdravstveno vaspitni rad – Obuhvat odojčadi i njihovih roditelja (do 80%)- Obuhvat predškolske dece i njihovih roditelja u predškolskim ustanovama (do 90%),- Obuhvat predškolske dece i njihovih roditelja koja nisu smeštena u predškolske ustanove (do 80%), – Obuhvat roditelja školske dece (do 80%) dom zdravlja,zavodi i instituti za javno zdravlje, predškolske ustanove,škole,organi jedinica lokalne samouprave budžet Republike Srbije,Republički zavod za zdravstveno osiguranje 2009-2015.godina 2.2. Unapređenje znanja, stavova i ponašanja dece i omladine do 18 godina – Stomatološki pregled- Zdravstveno vaspitni rad – Obuhvat pregledom i zdravstvenim vaspitanjem predškolske dece (do 90%),- Obuhvat pregledom i zdravstvenim vaspitanjem školske dece i omladine (do 90%), dom zdravlja,zavodi i instituti za javno zdravlje, predškolske ustanove,škole,organi jedinica lokalne samouprave budžet Republike Srbije,Republički zavod za zdravstveno osiguranje 2009-2015.godina 2.3. Unapređenje stomatološke zdravstvene zaštite dece i omladine do 18 godinakod odojčadikod trogodišnjaka – Mere specifične prevencije- Rana dijagnostika i sanacija- Korigovanje nepravilnosti lica i vilica – Broj edukacija za pravilnu higijenu usta i zuba- Broj primenjenih lekovahlorheksidina, fluorida, -Broj zalivenih fisura:prvog i drugog stalnog molara, premolara i mlečnih molara- Broj dijagnostikovanih rizika za nastanak karijesa- Broj preduzetih mera za zaustavljanje karijesa- Broj dijagnostikovanih rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma- Broj preduzetih mera za zaustavljanje oboljenjaparodoncijuma- Broj interceptivnih ortodoncija- Broj korigovanih ortodonskih nepravilnosti- Procenat obuhvata dece i omladine merama za prevenciju bolesti usta i zuba do 80- Obuhvat u 6. i 12. mesecu 80%- Procenat dece sa zdravim zubima (sa 55,0 na 75,0) – Procenat dece sa cirkularnim karijesom (sa 10,6 na 5,0) budžet Republike Srbije,Republički zavod za zdravstveno osiguranje 2009-2015.godina kod šestogodišnjaka – Mere specifične prevencije- Rana dijagnostika i sanacija- Mere interceptivne ortodoncije – Procenat dece sa svim zdravim zubima (sa 20,2 na 50,0) – Prosečan broj karijesnih stalnih zuba, KIP (sa 0,18 na 0,1) – Gingivalni indeks (do 0,1) kod dvanaestogodišnjaka – Mere specifične prevencije- Rana dijagnostika i sanacija- Mere interceptivne ortodoncije – Procenat dece sa svim zdravim zubima (sa 15,2 na 25,0) -Prosečan broj karijesnih stalnih zuba KIP (sa 3,3 na 2,0)- Gingivalni indeks (do 0,3) kod petnaestogodišnjaka – mere specifične prevencije- rana dijagnostika i sanacija- mere interceptivne ortodoncije – Procenat dece sa svim zdravim zubima (sa 9,7 na 15,0); – Prosečan broj karijesnih stalnih zuba, KIP (sa 5,3 na 3,5);- Procenat dece sa CPITN=0 (do 75%) 2.4. Jačanje kadrovskih i prostornih kapaciteta u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti dece i omladine do 18 godina – Ravnomernost uobezbeđenosti specijalistima dečije i preventivne stomatologije i ortopedije vilica- Edukacija doktora stomatologije i stomatoloških sestara – Povećanje broja stomatoloških ambulanti u predškolskim ustanovama i školama- Stalno snabdevanje stomatološkim materijalom i medikamentima – Ravnomernija pokrivenost specijalistima: dečije i preventivne stomatologije i ortopedije vilica u skladu sa Pravilnikom o uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe („Službeni glasnik RS”, broj 43/06). – Broj edukovanih doktora stomatologije i stomatoloških sestara- Broj novih otvorenih stomatoloških ambulanti- Obezbeđeno snabdevanje stomatološkim materijalom i medikamentima Ministarstvo zdravlja,dom zdravlja,zavodi i instituti za javno zdravlje, predškolske ustanove,škole,organi jedinica lokalne samouprave budžet Republike Srbije,Republički zavod za zdravstveno osiguranje,jedinica lokalne samouprave 2009-2015.godina 3. OPŠTI CILj: UNAPREĐENjE ZDRAVLjA USTA I ZUBA ŽENA U VEZI SA TRUDNOĆOM Redni broj SPECIFIČNI CILjEVI AKTIVNOSTI INDIKATORI NADLEŽNI ORGANI IZVORIFINANSIRANjA ROKOVI 3.1. Unapređenje znanja, stavova i ponašanja žena u vezi sa trudnoćom – Stomatološki pregled- Zdravstveno vaspitni rad – Obuhvat zdravstvenim vaspitanjem žena u vezi sa trudnoćom (90%)- Obuhvat sistematskim pregledom žena u vezi sa trudnoćom (90%) dom zdravlja,zavodi i instituti za javno zdravlje budžet Republike Srbije,Republički zavod za zdravstveno osiguranje 2009-2015.godina 3.2. Unapređenje stomatološke zdravstvene zaštite žena u vezi sa trudnoćom – Mere specifične prevencije- Rana dijagnostika i sanacija – Broj edukacija za pravilnu higijenu usta i zuba- Broj primenjenih lakovahlorheksidina, fluorida, – Broj dijagnostikovanih rizika za nastanak karijesa- Broj preduzetih mera za zaustavljanje karijesa- Broj dijagnostikovanih rizika za nastanak oboljenja parodoncijuma- Broj preduzetih mera za zaustavljanje oboljenjaparodoncijuma- Povećan obuhvat trudnica merama stomatološke zaštite (do 85%), – Povećan obuhvat žena u vezi sa trudnoćomsistematskom sanacijom do protetskog zbrinjavanja (do 50%). dom zdravlja,zavodi i instituti za javno zdravlje budžet Republike Srbije,Republički zavod za zdravstveno osiguranje 2009-2015.godina 3.3. Jačanje kapaciteta u stomatološkoj zaštiti žena u vezi sa trudnoćom – Unapređenje saradnje službe za zdravstvenu zaštitu žena i stomatološku zdravstvenu zaštitu- Edukacija doktora stomatologije i stomatoloških sestara- Održati postojeće i dalje razvijati ambulante za stomatološku zapštitu žena u vezi sa trudnoćom- Stalno snabdevanje stomatološkim materijalom i medikamentima – Broj žena u vezi sa trudnoćom- Broj žena u vezi sa trudnoćom upućenih iz službe za zdravstvenu zaštitu žena- Broj edukovanih doktora stomatologije i stomatoloških sestara- Obezbeđeno snabdevanje stomatološkim materijalom i medikamentima Ministarstvo zdravlja,dom zdravlja,zavod i instituti za javno zdravlje, organi jedinica lokalne samouprave budžet Republike Srbije,Republički zavod za zdravstveno osiguranje,jedinica lokalne samouprave 2009-2015.godina