O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tačka 9) Ustava Republike Srbije, kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine, a ovaj zakon upravo uređuje vodu, kao jedan od najvažnijih elemenata životne sredine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
1. Problemi koje zakon treba da reši
Donošenjem Zakona o vodama („Službeni glasnik RS”, broj 30/10) započet je proces reformi u sektoru voda koji treba da obezbedi uspešno funkcionisanje i razvoj ovog sektora, kao i usaglašavanje propisa u oblasti voda sa propisima EU. Pored Zakona o vodama i podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona, ovu oblast regulišu propisi kojima se uređuje: pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, sistem zaštite životne sredine, planiranje i uređenje prostora, izgradnja objekata, lokalna samouprava, komunalne delatnosti, rudarstvo i energetika, poljoprivreda i šumarstvo, plovidba, geološka istraživanja, postupanje sa otpadom, koncesije, strana ulaganja, zdravstvena ispravnost vode za piće i sanitarno-higijenske potrebe i drugo. Pojedini napred navedeni propisi doneti su posle stupanja na snagu Zakona o vodama, te je stoga potrebno uspostaviti usaglašenost Zakona o vodama sa tim pozitivnim propisima koji su doneti posle stupanja na snagu Zakona o vodama, zbog čega je potrebno izvršiti izmene i dopune Zakona o vodama. Posle stupanja na snagu Zakona o vodama donet je Zakon o javnoj svojini kojim je propisano da su vodno zemljište i vodni objekti dobra od opšteg interesa i da se način i uslovi iskorišćavanja i upravljanja dobrima od opšteg interesa uređuje posebnim zakonom, dakle Zakonom o vodama. Obzirom da Zakon o vodama ne sadrži odredbe kojima se uređuje raspolaganje i upravljanje vodnim zemljištem bilo je potrebno dopuniti taj zakon sa tim odredbama i na taj način urediti ovu veoma značajnu oblast imajući u vidu da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti. Istovremeno kako javna vodoprivredna preduzeća upravljaju vodnim objektima u javnoj svojini bilo je potrebno propisati i šta se smatra upravljanjem vodnim objektima u smislu Zakona o vodama. Takođe, posle stupanja na snagu Zakona o vodama vršene su izmene i dopune zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja kojima je propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno da taj dokaz za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata može biti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti sa vlasnikom povlasnog dobra, zbog čega je potrebno dopuniti Zakon o vodama sa odredbama koje uređuju ustanovljavanje prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnim objektima i na taj način kroz propisivanje lica nadležnog za zaključivanje tih ugovora u ime Republike Srbije ubrzati proces izdavanja građevinskih dozvola. Takođe, kako bi investitor bio rasterećen pribavljanja svih onih uslova i saglasnosti koje izdaju neki državni ili drugi organ, odnosno posebna organizacija ili javno preduzeće, kroz izmene zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja uveden je postupak objedinjene procedure, tako da umesto investitora organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, po službenoj dužnosti, u objedinjenoj proceduri pribavlja te uslove, saglasnosti i druge potrebne dokaze. Kako se u skladu sa Zakonom o vodama izdaju vodna akta u postupku pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i za rekonstrukciju postojećih objekata deo Zakona o vodama kojim se uređuje izdavanje vodnih akata je bilo potrebno uskladiti sa izvršenim izmenama zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, a ovim zakonom se upravo vrši usklađivanje sa odredbama zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja koji i uređuje postupak objedinjene procedure.
Pored navedenog donošenjem ovog zakona otklanjaju se nedostaci uočeni u primeni Zakona o vodama. Naime, u toku primene Zakona o vodama uočeni su određeni nedostaci tog zakona i problemi koji nastaju u primeni istog zbog neregulisanja određenih pitanja vezanih za raspolaganje vodnim zemljištem, odnosno zbog nedovoljno jasnih pojedinih odredbi zakona, iz kojih razloga je takođe potrebno da se izvrše izmene i dopune odredbi Zakona o vodama koje propisuju vodne objekte za odvodnjavanje, za navodnjavanje, vodne objekte kojima upravljaju javna vodoprivredna preduzeća, teritorijalne osnove za upravljanje vodama – vodna područja, sadržinu plana upravljanja vodama i organe nadležne za donošenje planova upravljanja vodama i posebnih planova upravljanja vodama, godišnji program upravljanja vodama, sadržinu operativnih planova za odbranu od poplava, eroziona područja, vađenje rečnih nanosa, pravna lica nadležna za vršenje ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, kvaliteta površinskih i podzemnih voda i za praćenje havarijskih zagađenja voda, izdavanje i oduzimanje licenci, vodna akta i organe nadležne za izdavanje vodnih akata, finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama, organe nadležne za inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona o vodama, kao i odredbe kojima su propisane kaznene odredbe.
Usled izmena u nadležnostima posebnih organizacija i organa uprave Republike Srbije ovim zakonom izvršeno je usklađivanje i sa odredbama zakona koji propisuje nadležnost za vršenje poslova monitoringa kvaliteta voda (ispitivanja kvaliteta voda na izvorištima, monitoringa statusa voda i praćenja havarijskog zagađenja voda), tako što se ovim zakonom propisuje da te poslove vrši organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda, umesto republičke organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove, kako je sada propisano Zakonom o vodama.
Obzirom da Zakonom o vodama nije bilo regulisano pitanje ko može da vrši ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, bilo je potrebno, imajući u vidu značaj te oblasti, dopuniti Zakon o vodama sa odredbom koja će da propiše ko može da vrši ta ispitivanja.
Da bi se izbegao pozitivan, odnosno negativan sukob nadležnosti između organa nadležnih za sprovođenje ovog zakona ovim zakonom je izvršena podela nadležnosti između organa uprave nadležnih za vode prema teritorijalnom principu (Ministarstvo poljoprivrede i zaštite sredine – Republička direkcija za vode, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, organi jedinica lokalne samouprave) i podela nadležnosti između javnih vodoprivrednih preduzeća prema hidrografskim principima.
Ovaj zakon treba da doprinese usklađivanju nacionalnog zakonodavstva u oblasti voda sa osnovnim principima sadržanim u evropskim direktivama u ovoj oblasti. U postupku pridruživanja EU jedan od preduslova je usaglašenost nacionalnog zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom. U našoj zemlji je odnos prema vodi još uvek neodgovarajući, pošto se voda koristi neracionalno i vrlo često zagađuje, čime se dugoročno otežava primena principa održivog razvoja. Iz tih razloga i naša zemlja mora u narednom periodu promeniti svoj odnos prema vodi i ovu oblast urediti u uskladi sa evropskim direktivama, pre svega sa Okvirnom direktivom o vodama (Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council – Framework for Community action in the field of water policy) i drugim direktivama EU koje uređuju oblast korišćenja voda, zaštite voda od zagađivanja i zaštite od štetnog dejstva voda.
Nacionalnom Strategijom Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 80/11), u okviru kratkoročnih planova za period od 2011. do 2014. godine, predviđeno je da bi sve pravne tekovine EU trebalo da budu transponovane u kratkom roku i da bi sadašnji, važeći propisi trebalo da budu detaljno pregledani kako bi se utvrdile sve neusklađenosti sa pravnim tekovinama EU.
Kako Zakon o vodama nije u potpunosti usklađen sa direktivama EU u oblasti voda koje uređuju sektor zaštite voda ovim zakonom se, radi nastavka usklađivanja tog zakona sa tim direktivama, odnosno radi zaštite životne sredine od nepovoljnih uticaja ispuštanja otpadnih voda i radi smanjenja zagađivanja vode koje izazivaju ili podstiču nitrati iz poljoprivrednih izvora i sprečavanja daljeg takvog zagađivanja, dopunjuje obavezna sadržina Plana zaštite voda od zagađivanja, propisuje obaveza određivanja osetljivog područja i određuje organ nadležan za utvrđivanje kriterijuma za određivanje osetljivog područja i za određivanje osetljivog područja i njegovih granica, propisuje obaveza određivanja ranjivih područja i određuje organ nadležan za određivanje ranjivog područja i njegovih granica, sadržina akta o određivanju ranjivih područja, obaveza donošenja akcionih programa sa obaveznim merama, donošenje Pravila dobre poljoprivredne prakse u cilju postizanja opšteg nivoa zaštite od zagađenja nitratima poljoprivrednog porekla svih vodnih tela površinskih i podzemnih voda i organ nadležan za donošenje tih pravila.
Predložene izmene i dopune rezultat su i analiza usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa Okvirnom direktivom o vodama, Direktivom 2008/105/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda, Direktivom 2006/118/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti podzemne vode od zagađivanja i pogoršavanja kvaliteta, Direktivom Saveta 91/271/EEZ koja se odnosi na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, Direktivom Saveta 91/676/EEZ koja se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora, Direktivom Saveta 98/83/EZ o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju, Direktivom 2006/7/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o kvalitetu vode za kupanje, Direktivom 2007/60/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o proceni i upravljanju rizicima od poplava i Direktivom 2009/90/EZ Komisije koja utvrđuje tehničke specifikacije za hemijske analize i monitoring statusa vode. Ovim zakonom obezbeđuje se potpuno uređenje oblasti zaštite voda od zagađivanja, ne samo u pogledu propisivanja graničnih vrednosti i rokova za njihovo dostizanje, već i u pogledu uređivanja načina i uslova za dostizanje i očuvanje poštovanja propisanih graničnih vrednosti, odnosno preciznijem uređenju ove oblasti i efikasnijoj implementaciji propisanih obaveza iz direktiva EU.
Predložene izmene i dopune rađene su i na osnovu analiza usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa Okvirnom direktivom o vodama 2000/60/EZ, Direktivom o zaštiti podzemnih voda od zagađivanja 2006/118/EZ, Direktivom o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda 2008/105/EZ, Direktivom Saveta 91/271/EEZ koja se odnosi na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, Direktivom Saveta 98/83/EZ o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju, Direktivom 2006/7/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o kvalitetu vode za kupanje koje su sprovedene tokom 2014. godine sa stranim pravnim ekspertom a preko PLAC projekta – „Savetodavni centar za pitanja politike i legislative” (Policy and Legal Advice Centre – PLAC 3). Takođe, predložene izmene i dopune rađene su i na osnovu pravne analize usklađenosti nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite voda od zagađivanja koja je sprovedena od strane pravnih eksperata u okviru ENVAP II projekta tokom 2014. godine.
Istovremeno, predložene izmene i dopune su u skladu i sa Planom pripreme prve revizije NPAA kojim je predviđeno da će Republika Srbija najkasnije 2018. godine postići unutrašnju spremnost za prenošenje najvećeg dela pravnih tekovina EU i njihovu primenu.
Takođe, ovim zakonom, radi očuvanja, zaštite i poboljšanja kvaliteta životne sredine i zaštite ljudskog zdravlja, vrši se usklađivanje Zakona o vodama sa Direktivom EU 98/83 koja se odnosi na kvalitet vode namenjene za ljudsku potrošnju i Direktivom EU 2006/7/EC koja se odnosi na kvalitet vode za kupanje iz kojih razloga se vrši izmena, odnosno dopuna članova Zakona o vodama koji uređuju te oblasti.
Ovim zakonom se vrši transpozicija onih odredaba direktiva čije je prenošenje u pravni sistem Republike Srbije moguće izvršiti isključivo zakonom. Takođe, ovim zakonom se vrši proširenje pravnog osnova za donošenje podzakonskih propisa u delu Zakona o vodama koji se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja, kako bi se obezbedilo pravni osnov za prenošenje odredaba relevantnih direktiva koje u pravni sistem Republike Srbije mogu biti transponovane i podzakonskim propisima. Proširenje pravnog osnova u ovom smislu doprinosi potpunijem i preciznijem uređenju ove oblasti i efikasnijoj implementaciji propisanih obaveza. Neke od predloženih izmena i dopuna proizašle su i iz rada Radne grupe na izradi predloga Pravilnika o načinu i uslovima merenja količine i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima koji se donosi u skladu sa članom 99. stav 5. važećeg Zakona o vodama. Naime, da bi se omogućilo bliže propisivanje merenja i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda i njihova razrada podzakonskim propisom, uočeno je potreba za revizuijom važećih zakonskih odredaba u ovom domenu, na osnovu čega je predložena izmena člana 99. Zakona o vodama.
Predložene izmene i dopune takođe su i u skladu sa planom, iznetim na sastanaku Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije EU na ministarskom nivou, da Republika Srbija bude u potpunosti spremna da preuzme obaveze iz članstva u Evropskoj uniji do kraja 2018. godine.
Iz navedenih razloga, donošenje ovog zakona je neophodno u cilju dostizanja što većeg stepena transpozicije, ali i obezbeđivanja pravnog osnova za dalju implementaciju.
Donošenje ovog zakona stvara uslove za upravljanje vodama na način kojim se postiže dobar status voda, a čovekove potrebe za vodom zadovoljavaju uz poštovanje ograničenja koje postavlja očuvanje ravnoteže u prirodi. Zakon postavljen na ovim principima poštuje međunarodnu praksu i tendencije u oblasti korišćenja i zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda. Takođe, donošenjem ovog zakona uređuje se raspolaganje i upravljanje vodnim zemljištem, što je veoma bitno imajući u vidu da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti.
2. Ciljevi koji se zakonom postižu
Ovim zakonom se postižu sledeći ciljevi:
1) usklađivanje domaćeg zakonodavstva u oblasti voda sa zakonodavstvom Evropske unije;
2) stvaranje uslova za upravljanje vodama na način kojim se postiže dobar status voda, a čovekove potrebe za vodom zadovoljavaju uz poštovanje ograničenja koje postavlja očuvanje ravnoteže u prirodi, kroz donošenje planskih dokumenata, propisivanje prava i obaveza svih subjekata koji koriste i/ili zagađuju vodu, odnosno koriste vodno zemljište i vodne objekte, izdavanja vodnih akata i kontroli njihove primene;
3) obezbeđenje transparentnosti postupaka za davanje u zakup vodnog zemljišta, kao dobra od opšteg interesa, za namene propisane Zakonom o vodama;
4) da poslove u oblasti voda na određenom području koje je propisano ovim zakonom obavljaju pravna lica koja ispunjavaju uslove u pogledu tehničko-tehnološke opremljenosti i organizacione i kadrovske osposobljenosti;
5) otklanjanje nedostataka u primeni Zakona o vodama uočenih u toku primene tog zakona.
3. Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona
Zakonom o vodama, sistemskim zakonom u oblasti upravljanja vodama, uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim zemljištem i vodnim objektima, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem tog zakona, kao i druga pitanja od značaja upravljanje vodama.
Imajući u vidu ovako definisanu sadržinu Zakona o vodama, izradi ovog zakona se pristupilo pošto se došlo do zaključka da rešavanje navedenih problema (neusaglašenost Zakona o vodama sa pozitivnim propisima donetim posle stupanja na snagu tog zakona, izmena u nadležnostima posebnih organizacija i organa uprave Republike Srbije vezanim za oblast voda, neregulisano pitanje raspolaganja vodnim zemljištem i neregulisano pitanje ko može da vrši ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, izbegavanje sukoba nadležnosti između organa nadležnih za sprovođenje ovog zakona), odnosno postizanje željenih ciljeva nije moguće bez izmena i dopuna tog zakona. Takođe, kako Zakon o vodama nije usaglašen u potpunosti sa zakonodavstvom EU potrebno je da se nastavi sa daljim usaglašavanjem tog zakona sa propisima EU, što se i čini ovim zakonom i biće nastavljeno izradom podzakonskih akata koji će biti doneti na osnovu ovog zakona. Kako se rešavanje navedenih problema i usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti voda sa propisima EU vrši kroz donošenje zakona i podzakonskih akata nisu razmatrane druge mogućnosti za rešenje problema i usaglašavanje sa zakonodavstvom EU.
4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema
Da bi se uspostavio pravni okvir za sprovođenje potrebnih aktivnosti u oblasti voda donošenje ovog zakona je najbolje rešenje, jer omogućuje da se kroz izmene i dopune Zakona o vodama:
1) izvrši usaglašavanje Zakona o vodama sa drugim propisima u našem pravnom sistemu koji su doneti posle stupanja na snagu Zakona o vodama i nastavi dalje usaglašavanje sa zakonodavstvom EU u oblasti voda,
2) obezbedi integralno upravljanje vodama.
III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. ovog zakona, u glavi I. Osnovne odredbe, u članu 2. stav 3. reči: „eksploataciju rečnih nanosa” zamenjuju se rečima: „rečni nanos”, iz razloga što pojam eksploatacija upućuje na komercijalnu aktivnost što nije u duhu odredbe člana 88a ovog zakona koja propisuje da je cilj vađenja rečnog nanosa očuvanje ili poboljšanje vodnog režima.
U članu 2. ovog zakona dodate su nove tačke 1a), 2a) 35a), 40a), 40b), 40v), 41a), 44a), 55a), 56a) i 60a), odnosne izvršene su izmene i dopune tač. 4), 5) i 35) kojima se, radi usklađivanja sa direktivama EU i pravilne primene odredbi Zakona o vodama kojima se propisuje izdavanje vodnih akata i finansiranje poslova u oblasti upravljanja vodama, definiše šta se u smislu tog zakona podrazumeva pod pojmovima aglomeracija, biota, mulj, seoski vodovod, magistralni cevovod, poplave, ledene poplave, standardi kvaliteta životne sredine i hidromeloracioni sistem. Definicija pojma biote data je u svrhu preciznije transpozicije ostalih odredaba direktiva; definicija pojma matriks predstavlja prenošenje u nacionalno zakonodavstvo člana 2.(1) Direktive o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda 2008/105/EK; definicija mulja data je u svrhu uređenja, odnosno razgraničenja nadležnosti za uređenje postupanja sa različitim vrstama muljeva i predstavlja transpoziciju člana 2.10 Direktive 91/271/EEC o tretmanu komunalnih otpadnih voda; definicija standarda kvaliteta životne sredine predstavlja prenošenje u nacionalno zakonodavstvo člana 2. 35) Okvirne direktive o vodama 2000/60/EK. Radi usklađivanja sa direktivom EU koja se odnosi na kvalitet vode za kupanje vrši se izmena definicija pojma voda za kupanje. Naime, kako voda u otvorenom i zatvorenom bazenu nije predmet uređenja i primene Zakona o vodama, već samo površinska i podzemna voda menja se definicija pojma voda za kupanje data u tački 4) člana 3. Zakona o vodama. Takođe, radi usklađivanja sa direktivom EU koja se odnosi na kvalitet vode namenjene za ljudsku potrošnju vrši se izmena definicija pojma voda za piće data u tač. 5) člana 3. Zakona o vodama. Pored navedenog, briše se tačka 7), jer ne postoji kvalitet propisan za sirovu vodu, a vrše se i izmene, odnosno dopune tač. 33), 52), 54) i 55), radi jasnijeg i potpunijeg definisanja pojmova inundaciono područje, recipijent, rečni sliv i rečni podsliv.
Članom 3. ovog zakona, u glavi II. Vodno dobro kojim je uređeno vodno dobro, vrši se usklađivanje odredbe člana 5. stav 1. Zakona o vodama sa odredbom člana 9. stav 1. Zakona o javnoj svojini kojom je propisano da su vode prirodno bogatstvo i u svojini Republike Srbije. Takođe, kako je odredbama čl. 10a-10d Predloga zakona predviđeno davanje u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, to je u tom smislu dopunjena odredba člana 5. stav 5. navođenjem da se na vodnom zemljištu može steći i pravo zakupa.
Članom 4. ovog zakona vrši se izmena člana 9. stav 3. Zakona o vodama tako što se briše da na teritoriji grada Beograda nadležni organ grada Beograda može da odredi i drugačiju širinu priobalnog zemljišta iz razloga taksativno navedenih u stavu 3. tog člana Zakona o vodama. Umesto toga ovaj zakon proširuje nadležnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, jer se propisuje da će na teritoriji grada Beograda to ministarstvo biti nadležno da odredi drugačiju širinu priobalnog zemljišta, ako je to potrebno, radi: zaštite voda, akvatičnih i priobalnih ekosistema; uređenja voda; zaštite dobara posebnih vrednosti i kapitalnih objekata ili obavljanja drugih poslova od opšteg interesa, u skladu sa Zakonom o vodama.
Članom 5. ovog zakona dodaje se novi član 9a. Ovom dopunom se propisuje šta se, u smislu ovog zakona, smatra upravljanjem vodnim zemljištem u javnoj svojini i određuje se pravno lice nadležno za upravljanje tim zemljištem. Upravljanje vodnim zemljištem je potrebno propisati, ne samo iz razloga što se na taj način vrši usklađivanje sa Zakonom o javnoj svojini, već i iz razloga što sam Zakon o vodama u članu 1. tog zakona propisuje da se tim zakonom, pored ostalog, uređuje i upravljanje vodnim zemljištem. Naime, pod upravljanjem vodnim zemljištem u javnoj svojini smatra se održavanje vodnog zemljišta potrebnog za redovnu upotrebu vodnih objekata u javnoj svojini, određivanje načina korišćenja vodnog zemljišta i korišćenje vodnog zemljišta, a tim zemljištem upravlja javno vodoprivredno preduzeće osnovano za obavljanje vodne delatnosti na određenoj teritoriji, odnosno JVP „Srbijavode” i JVP „Vode Vojvodine”.
Članom 6. ovog zakona vrši se izmena člana 10. Zakona o vodama tako što se propisuje da je vodno zemljište namenjeno za održavanje i unapređenje vodnog režima, u skladu sa tim zakonom i aktima donetim na osnovu tog zakona, a posebno za: izgradnju, rekonstrukciju i sanaciju vodnih objekata; održavanje korita vodotoka i vodnih objekata; sprovođenje mera koje se odnose na uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda i zaštitu voda, kao i da se vodno zemljište može osim za te namene koristiti i za izgradnju i održavanje linijskih infrastrukturnih objekata, objekata namenjenih odbrani države, brodogradilišta, luka, pristaništa, plovnog puta i drugih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje plovidba, objekata za korišćenje prirodnih kupališta i za sprovođenje zaštitnih mera na prirodnim kupalištima, objekata za proizvodnju električne energije korišćenjem vodnih snaga, obavljanje privredne delatnosti; za boravak i privez plovnog objekta, uključujući i ugostiteljski objekat na plovećem objektu; sport, rekreaciju i turizam, za obavljanje poljoprivredne delatnosti, kao i za vršenje eksploatacije mineralnih sirovina u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Članom 7. ovog zakona dodaju se novi čl. 10a, 10b, 10v, 10g, 10d i 10đ kojima se, radi usaglašavanja sa Zakonom o javnoj svojini i uređivanja raspolaganja vodnim zemljištem i vodnim objektima u javnoj svojini, uređuje davanje u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini i ustanovljavanje prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnom objektu u javnoj svojini. Članom 10a do 10d se propisuje da: se vodno zemljište u javnoj svojini može dati, u skladu sa Zakonom o vodama i aktima donetim na osnovu istog, u zakup pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima za namene utvrđene tim zakonom; rešenje o davanju u zakup i ugovor o zakupu vodnog zemljišta u javnoj svojini donosi, odnosno zaključuje javno vodoprivredno preduzeće; se protiv te odluke može izjaviti žalba Ministarstvu i nadležnom organu autonomne pokrajine za zakup na teritoriji autonomne pokrajine, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke; se vodno zemljište u javnoj svojini može dati u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, odnosno izuzetno neposrednom pogodbom, u slučajevima utvrđenim propisima kojima je uređeno davanje u zakup stvari u javnoj svojini i u slučaju davanja u zakup vodnog zemljišta na kojem su izgrađeni objekti bez građevinske dozvole; se vodno zemljište u javnoj svojini ne može davati u podzakup, odnosno da je ugovor zaključen protivno odredbama ovog zakona ništav; se postupak davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini sprovodi u skladu sa propisima kojima je uređeno davanje u zakup stvari u javnoj svojini; početna visina zakupnine, koju utvrđuje veštak odgovarajuće struke, za zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini ne može biti ispod tržišne visine zakupnine na području na kojem se to zemljište nalazi; odredbe ovog zakona o davanju vodnog zemljišta u zakup ne isključuju davanje vodnog zemljišta na korišćenje po posebnim propisima o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama; su prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine i prihoda od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, prihod Budžeta Republike Srbije i koriste se preko Budžetskog fonda za vode Republike Srbije, prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji autonomne pokrajine su prihod budžeta autonomne pokrajine i koriste se preko Budžetskog fonda za vode autonomne pokrajine, a na teritoriji grada Beograda prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata (ugostiteljski objekat na vodi, plovila za potrebe marine, plovila za potrebe sportskog kluba na vodi, plovila za potrebe manifestacija, pontona i splav kućica za odmor) su prihod budžeta grada Beograda, i svi ti prihodi koriste se za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama; rok na koji se vodno zemljište daje u zakup ne može biti duži od 15 godina, izuzev za izgradnju objekata u kom slučaju rok ne može biti duži od 50 godina (prema Zakonu o javno-privatnom partnerstvu rok na koji se zaključuje javni ugovor je od 5 do 50 godina), po isteku kog roka je zakupac dužan da ukloni objekte sa vodnog zemljišta o svom trošku, u roku od tri meseca; u slučaju da više lica podnese prijavu, odnosno ponudu za isto vodno zemljište prioritet kod davanja u zakup (pravo prečeg zakupa) tog vodnog zemljišta u javnoj svojini imaju pravna lica i preduzetnici koja na tom vodnom zemljištu obavljaju privrednu delatnost, koja su dužna da dostave javnom vodoprivrednom preduzeću dokaz da na vodnom zemljištu obavljaju privrednu delatnost. Članom 10đ ovog zakona se propisuje da se na vodnom zemljištu i vodnim objektima u javnoj svojini može ustanoviti pravo službenosti za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, postavljanje cevovoda, podzemnih i nadzemnih vodova, optičkih kablova i drugih instalacija, kolektora, kao i pravo službenosti prolaza, odnosno da ugovor kojim se ustanovljava to pravo zaključuje javno vodoprivredno preduzeće. Tim članom je propisano i da su prihodi ostvareni od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine, prihod Budžeta Republike Srbije i koriste se preko Budžetskog fonda za vode Republike Srbije, a na teritoriji autonomne pokrajine prihod budžeta autonomne pokrajine i koriste se preko Budžetskog fonda za vode autonomne pokrajine, i to za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama. Takođe, čl. 10v i 10đ je propisano da se državnim organima, odnosno ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, kao i javnim preduzećima ili drugim privrednim društvima čiji je osnivač, odnosno većinski vlasnik Republika Srbija vodno zemljište daje u zakup bez naknade, odnosno da se pravo stvarne službenosti ustanovljava bez naknade.
U skladu sa Zakonom o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10 i 93/12) za korišćenje vodnog zemljišta za namene iz člana 155. tač. 8) do 12) tog zakona pravna lica, preduzetnici, odnosno fizička lica plaćaju naknadu za korišćenje tog zemljišta, a prihodi ostvareni od tih naknada na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine, su prihod Budžeta Republike Srbije i koriste se preko Budžetskog fonda za vode Republike Srbije, a na teritoriji autonomne pokrajine su prihod budžeta autonomne pokrajine i koriste se preko Budžetskog fonda za vode autonomne pokrajine. Danom početka primene ovog zakona vodno zemljište u javnoj svojini za prednje navedene namene davaće se u zakup u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, iz čega proizilazi da će se za korišćenje vodnog zemljišta u javnoj svojini, umesto naknade za korišćenje koju je utvrđivala Vlada za svaku kalendarsku godinu, plaćati zakupnina koja ne može biti ispod tržišne visine zakupnine. Kako je ovim zakonom predviđeno da su prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije autonomne pokrajine i prihoda od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, prihod budžeta Republike Srbije, prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta na teritoriji autonomne pokrajine prihod budžeta autonomne pokrajine, a na teritoriji grada Beograda prihodi ostvareni od davanja u zakup vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata (ugostiteljski objekat na vodi, plovila za potrebe marine, plovila za potrebe sportskog kluba na vodi, plovila za potrebe manifestacija, pontona i splav kućica za odmor) prihod budžeta grada Beograda, prihod budžeta Republike Srbije u 2017. godini biće umanjen za iznos od 20.000.000 dinara koliko iznose prihodi ostvareni od naknade za korišćenje vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda. Međutim, kao je Predlogom zakona predviđeno da će se vodno zemljište u javnoj svojini davati u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, procena je da će se u prvim godinama primene zakona povećati prihodi budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine i grada Beograda po ovom osnovu, i to budžeta Republike Srbije za oko 5.000.000 dinara u 2017. godini, a u 2018. godini, u odnosu na 2017. godinu, za oko 5.000.000 dinara, budžeta AP Vojvodine za oko 5.000.000 dinara u 2017. godini, a u 2018. godini, u odnosu na 2017. godinu, za oko 10.000.000 dinara i budžeta grada Beograda za oko 2.000.000 dinara u 2017. godini, a u 2018. godini, u odnosu na 2017. godinu, za oko 5.000.000 dinara. Kako je procena da će se prihodi budžeta Republike Srbije zbog davanja vodnog zemljišta u javnoj svojini u zakup povećati u 2017. godini za oko 5.000.000 dinara, to proizilazi da će prihod budžeta Republike Srbije u 2017. godini biti umanjen ne za iznos od 20.000.000 dinara koliko iznose prihodi ostvareni od naknade za korišćenje vodnog zemljišta za postavljanje plutajućih objekata na teritoriji grada Beograda, već za iznos od 15.000.000 dinara, a u 2018. godini za iznos od 10.000.000 dinara, zbog procene da će se ostvariti veći prihod od davanja u zakup vodnog zemljišta u tim kalendarskim godinama.
Članom 8. ovog zakona vrši se izmena u članu 11. stav 1. tako što se propisuje da ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, određuje granice vodnog zemljišta. Na ovaj način proširuje se nadležnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, jer je do ove izmene zakona na teritoriji grada Beograda nadležni organ grada Beograda određivao granice vodnog zemljišta za vode I reda. Takođe, ovim zakonom se proširuje nadležnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, ali i nadležnog organa autonomne pokrajine, jer su isti prema ovom zakonu nadležni da određuju granice vodnog zemljišta ne samo za vode I reda, već i za vode II reda. Pored navedenog ovim zakonom se uvodi obaveza za lica koja izrađuju prostorne i urbanističke planove da granice vodnog zemljišta unose u te planove, i to u prostorni plan jedinice lokalne samouprave, prostorni plan područja posebne namene, regionalni prostorni plan, plan generalne regulacije, generalni urbanistički plan i plan detaljne regulacije. Na taj način stvaraju se preduslovi za smanjenje rizika od poplava kroz adekvatnu/ograničenu namenu korišćenja vodnog zemljišta.
Članom 9. ovog zakona u članu 12. Zakona o vodama dodaje se novi stav 2. kojim se propisuje da autonomna pokrajina ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta na veštačkim vodotocima (kanalima) na kojima ima pravo javne svojine. Na ovaj način se vrši usklađivanje Zakona o vodama sa Zakonom o javnoj svojini kojim je utvrđena svojina autonomne pokrajine na kanalskoj mreži, te iz tih razloga treba propisati da autonomna pokrajina ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta na tim vodotocima.
Članom 10. ovog zakona, u glavi III. Vodni objekti, vrši se, radi boljeg definisanja koji se od objekata navedenih u zagradi smatraju vodnim objektima osnovne kanalske mreže, odnosno da bi se izbegla različita tumačenja u primeni zakona šta se smatra vodnim objektima osnovne kanalske mreže za odvodnjavanje, izmena u članu 17. tačka 1) tako što se posle reči: „i uređajima na njima” dodaju reči: „u funkciji odvodnjavanja ili održavanja”, a u zagradi reči: „mostovi i” brišu se. Takođe, radi boljeg definisanja šta se smatra vodnim objektima detaljne kanalske mreže za odvodnjavanje u tački 2) reči: „sabirne kanale” zamenjuju se rečima: „osnovnu kanalsku mrežu”.
Članom 11. ovog zakona, radi boljeg definisanja, odnosno da bi se izbegla različita tumačenja u primeni zakona šta se smatra vodnim objektima za navodnjavanje, u članu 18. tačka 2) kao objekti za navodnjavanje se navode i zahvati iz podzemnih voda, odnosno posle reči: „mreža” dodaju se reči: „i objekti”.
Članom 12. ovog zakona briše se član 21. Zakona o vodama iz razloga što su upućujuće odredbe tog člana kojima se propisuje da se izgradnja i održavanje vodnih objekata vrši u skladu sa posebnim zakonom, kao i da se vodni objekti upisuju u javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima suvišne, odnosno opterećuju zakon nepotrebno, jer su ta pravila propisana posebnim zakonima. Takođe, tim članom ovog zakona se briše i član 22. Zakona o vodama iz razloga što je ovim zakonom pitanje troškova otklanjanja štete pričinjene na vodnom objektu u javnoj svojini radnjama pravnog ili fizičkog lica uređeno u okviru glave VI. Zabrane, ograničenje prava i obaveze vlasnika i korisnika vodnog zemljišta i vodnih objekata, odeljak 2. Obaveze.
Članom 13. ovog zakona, u članu 23. Zakona o vodama dodaje se novi stav 1. kojim se propisuje da se pod upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra izgradnja, rekonstrukcija, sanacija i održavanje vodnih objekata na vodnom zemljištu, vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, unapređivanje, čuvanje i staranje o njihovom namenskom korišćenju. Takođe, tim članom ovog zakona se propisuje da javno vodoprivredno preduzeće upravlja, pored ostalih, i sa vodnim objektima za zaštitu od erozije i bujica na slivovima akumulacija kojima upravljaju, iz razloga međusobne funkcionalne povezanosti ovih objekata, kao i, u praksi pokazanoj, nemogućnosti jedinice lokalne samouprave da upravlja svim poverenim objektima. U istom stavu je dodavanjem „u javnoj svojini” precizirano kojim od prevodnica na kanalima i sistemima za navodnjavanje javno vodoprivredno preduzeće upravlja. Ovim članom se takođe, propisuje da javno vodoprivredno preduzeće odgovara za upravljanje vodnim objektima do visine sredstava predviđenih godišnjim programom upravljanja vodama. Naime, usled nedostatka sredstava za redovno održavanje vodnih objekata za zaštitu od poplava od spoljnih i unutrašnjih voda smanjena je i funkcionalnost tih objekata, te se stoga ovim zakonom ograničava i odgovornost javnog vodoprivrednog preduzeća do visine sredstava koja su obezbeđena za ove namene godišnjim programom upravljanja vodama.
Članom 14. ovog zakona u glavi IV. INTEGRALNO UPRAVLJANJE VODAMA, odeljak 2. Teritorijalne osnove za upravljanje vodama, član 27. se propisuje da su vodna područja na teritoriji Republike Srbije vodno područje Sava; vodno područje Dunav; vodno područje Morava; vodno područje Ibar i Lepenac i vodno područje Beli Drim. Ovim zakonom vodna područja se određuju na osnovu tehničkog argumenta, a on je u ovom slučaju hidrografski sliv i time se afirmiše jedan od osnovnih postulata u vodoprivredi, da je sliv osnovna jedinica za upravljanje. Ovim zakonom se predlaže ukidanje vodnog područja Beograd, zbog toga što na postojećom administrativnom području grada Beograda nije bilo moguće integralno upravljanje na vodnim područjima: Sava, Dunav i Morava, u skladu sa vodoprivrednim propisima, direktivama EU i domaćom hidrotehničkom praksom. Ovo se naročito manifestovalo u delu upravljanja na pomenutim vodnim područjima u pogledu obavljanja upravno-administrativnih poslova i poslova koji su u nadležnosti javnog vodoprivrednog preduzeća, što je imalo za posledicu segmentno upravljanje režimom voda, od strane republičkih i gradskih organa nadležnih za vodoprivredu.
U toku primene Zakona o vodama pokazalo se da je, radi efikasnijeg organizovanja redovnih operativnih poslova u upravljanju vodama, među kojima su najzastupljeniji održavanje vodnih objekata i sprovođenje odbrane od poplava,
kao i zbog bolje veze između republičkih organa sa organima jedinica lokalnih samouprava, potrebna teritorijalna jedinica manja od vodnog područja na kojoj bi se obavljali operativni poslovi u upravljanju vodama, te je stoga članom 15. ovog zakona dodat član 27a kojim se propisuje da se vodna područja dele na vodne jedinice, kao osnovne teritorijalne jedinice za obavljanje operativnih poslova u upravljanju vodama, na osnovu utvrđenih kriterijuma, i to: karakteristika vodnog područja sa aspekta korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda, izgrađenosti vodnih objekata za zaštitu od poplava i hidromelioracionih sistema i granica jedinica lokalne samouprave, da operativni poslovi naročito obuhvataju održavanje vodnih objekata i sprovođenje odbrane od poplava, da predlog vodnih jedinica priprema javno vodoprivredno preduzeće i da ministar određuje vodne jedinice i njihove granice.
Članom 16. ovog zakona, pored izmene u stavu 1. člana 28. Zakona o vodama koja se vrši radi usklađivanja sa definicijom pojma hidromelioracioni sistem, vrši se i izmena u stavu 3. tog člana tako što se propisuje da ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede određuje melioraciono područje i njegove granice. Na ovaj način proširuje se nadležnost ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, jer je do ove izmene na teritoriji grada Beograda nadležni organ grada Beograda, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine određivao melioraciono područje i njegove granice.
Da bi se obezbedilo sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije članom 17. ovog zakona propisuje se da se Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije realizuje akcionim planom koji, na predlog ministarstva, donosi Vlada na period od pet godina, kao i da akcioni plan sadrži aktivnosti neophodne za realizaciju te strategije, rokove za realizaciju planiranih aktivnosti, kao i organe, organizacije i javna preduzeća nadležna za realizaciju tih aktivnosti.
Obzirom da se karte ugroženih područja identifikuju i izrađuju u skladu sa odredbama Zakona o vodama, a u planu upravljanja se koriste rezultati izrade, odnosno karte ugroženih područja, to je stoga članom 18. ovog zakona izvršena izmena tačke 3) u stavu 2. člana 33. Zakona o vodama. Takođe, budući da se saglasno članu 2. Zakona o vodama odredbe tog zakona odnose i na rečni nanos, kao i imajući u vidu njegov značaj za upravljanje vodama, neophodno je da plan upravljanja vodama sadrži i podatke o monitoringu i bilansu nanosa, te su iz tih razloga članom 18. ovog zakona dodate dve nove tačke koje propisuju da plan upravljanja vodama naročito sadrži i monitoring nanosa i bilans nanosa. Pored navedenog članom 18. ovog zakona se propisuje da plan upravljanja vodama sadrži i utvrđene granične vrednosti za podzemne vode u skladu sa propisom kojim se utvrđuju granične vrednosti zagađujujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje; rezime procene hemijskog statusa podzemne vode u skladu sa pravilnikom koji uređuje parametre ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametre hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda i rezime načina procene trenda na pojedinačnim tačkama monitoringa unutar tela ili grupe tela podzemnih voda, na osnovu koje je utvrđeno da su ta tela podložna značajnom i stalnom uzlaznom trendu koncentracije neke zagađujuće supstance ili preokretu tog trenda i rezime razloga na osnovu kojih su utvrđene početne tačke za preokret trenda, kao i jedinstven plan upravljanja rečnim slivom kada se vodno područje prostire kroz više država.
Kako je smanjen broj vodnih područja i izvršena podela vodnih područja na osnovu hidrografskih principa članom 19. ovog zakona proširuje se nadležnost ministarstva i Vlade, a ukida nadležnost organa autonomne pokrajine i grada Beograda tako da u skladu sa ovim zakonom Vlada, na predlog Ministarstva, donosi plan upravljanja vodama za sliv reke Dunav i za vodno područje Sava, Dunav, Morava, Ibar i Lepenac i Beli Drim.
Članom 20. ovog zakona vrši se dopuna sadržine noveliranog plana upravljanja vodama, pa se propisuje da novelirani plan upravljanja vodama sadrži i promene u listama graničnih vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama, prikaz granica kvantifikacije primenjenih metoda analiza i informacije o karakteristikama tih metoda u odnosu na minimalne kriterijume utvrđene propisom kojim se uređuju tehničke specifikacije za hemijske analize i analize potrebne za monitoring statusa voda, kao i rezultate i uticaje mera preduzetih radi sprečavanja hemijskog zagađenja površinskih voda. Ovim zakonom se kroz dopunu stava 2. člana 35. Zakona o vodama, tj. dodavanjem promena liste graničnih vrednosti zagađujućih materija u podzemnim vodama kao obavezne sadržine noveliranog plana upravljanja vodama vrši transpozicija člana 3.6 Direktive o zaštiti podzemnih voda od zagađivanja 2006/118/EK. Takođe, ovim zakonom je izvršena i dopuna stava 2. člana 35. Zakona o vodama dodavanjem novih tač. 5) i 6) koje predstavljaju transpoziciju čl. 3.5 (a) i 3.5 Direktive o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda 2008/105/EK.
Članom 21. ovog zakona ukida se nadležnost nadležnog organa grada Beograda i autonomne pokrajine da donosi program mera i propisuje se da Vlada, na predlog ministarstva, donosi program mera za vodno područje Sava, Dunav, Morava, Ibar i Lepenac i Beli Drim. Takođe, članom 21. ovog zakona se propisuje da program mera koje se odnose na zaštitu voda sadrže i mere koje se odnose na preokret trendova koncentracije zagađujućih supstanci, grupa zagađujućih supstanci ili indikatora zagađenja u telu ili grupi tela podzemne vode i mere za sprečavanje unosa svih hazardnih supstanci u podzemne vode, mere neophodne za ograničenje unosa ostalih zagađujućih supstanci u podzemne vode tako da unosi ne uzrokuju pogoršanje kvaliteta ili značajne i stalne uzlazne trendove koncentracija zagađujućih materija u podzemnim vodama, osim kada je drugačije uređeno posebnim propisom. Pored navedenog ovim zakonom se propisuje da se za vodno telo podzemnih voda koje je klasifikovano kao telo dobrog hemijskog statusa u slučaju kada su prekoračene granične vrednosti zagađujućih supstanci na jednom ili više mernih mesta u skladu sa propisom kojim se utvrđuju parametri ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda, program mera može da sadrži i druge mere, kojima se obezbeđuje zaštita ekvatičnih i kopnenih ekosistema i ljudske upotrebe podzemnih voda koji su zavisni od datog dela tela podzemne vode predstavljenog tim mernim mestima.
Ovim zakonm, kroz dopunu člana 40. Zakona o vodama i to u pogledu mera zaštite životne sredine koje se odnose na preokret trendova i koncentracije zagađujućih supstanci i sprečavanja unosa svih hazardnih supstanci u podzemne vode, vrši se transpozicija članova 5.2 i 6.1 (a) (b) Direktive o podzemnim vodama, a kroz dopunu koja se sastoji još i u propisivanju dodatne sadržine programa mera u slučaju kada su prekoračene granične vrednosti i standardi kvaliteta zagađujućih supstanci za vodno telo podzemnih voda koje je klasifikovano kao telo dobrog hemijskog statusa, se vrši takođe transpozicija člana 4.5 Direktive o podzemnim vodama.
Članom 22. ovog zakona iz razloga što je ukinuto vodno područje grada Beograda ukida se i nadležnost grada Beograda da donosi za realizaciju Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije poseban plan upravljanja vodama, tako da će Vlada donositi poseban plan upravljanja vodama za vodna područja koja obuhvataju teritoriju grada Beograda.
Imajući u vidu da je ovim zakonom ukinuto vodno područje Beograd, to se članom 23. ovog zakona ukida i nadležnost organa grada Beograda da donosi Godišnji program upravljanja vodama za to vodno područje.
Obzirom da su poplave prouzrokovane ledom uvrštene u opšti pojam poplava i da stoga sprovođenje redovne i venredne odbrane od poplava obuhvata i sprovođenje redovne i vanredne odbrane od leda, to je iz tih razloga članom 24. ovog zakona izvršena izmena u članu 45. Zakona o vodama.
Članom 25. ovog zakona propisuje se da se granice poplavnih područja unose ne samo u prostorni plan jedinice lokalne samouprave, već i u prostorni plan područja posebne namene i regionalni prostorni plan, odnosno u urbanističke planove, i to u plan generalne regulacije, generalni urbanistički plan i plan detaljne regulacije čime se stvaraju preduslovi za smanjenje rizika od poplava kroz adekvatnu/ograničenu namenu korišćenja vodnog zemljišta.
Članom 26. ovog zakona dodavanjem „rekonstrukcije” i „sanacije” saglasno Zakonu o planiranju i izgradnji, detaljnije su pobrojani radovi koji se izvode u cilju zaštite od poplava. Takođe, pojam „sanacija posledica poplava”, kao opštiji, zamenjen je „otklanjanjem posledica poplava”, sa preciznijim određenjem vrste radova, kao i gde se i kada se oni izvode, a u sistem zaštite od poplava su uvršteni i prirodni ekosistemi koji imaju retenzioni kapacitet.
Kako je osnovni cilj odbrane od ledenih poplava blagovremeno preduzimanje aktivnosti u cilju sprečavanja nagomilavanja leda, koje u nastavku može, ali i ne mora da dovede do zagušenja ledom, to su članom 27. ovog zakona u članu 53. stav 1. reči: „zagušenja ledom” zamenjene rečima: „nagomilavanja leda. Kako su ledene poplave uvrštene u poplave spoljnim vodama, izvršeno je objedinjavanje kriterijuma za proglašavanje odbrane od poplava na rečnoj deonici i za velike vode i za led, te su stoga u članu 53. stav 1. tačka 1) posle reči: „porast vodostaja” dodate reči: „kada su u zavisnosti od uslova stvaranja, pokretanja i nagomilavanja leda ispunjeni kriterijumi propisani operativnim planom,”. Dodatim stavovima 5. i 6. određenije su definisani subjekti nadležni za sprovođenje odbrane od poplava na vodama I reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini, uslovi koje treba da ispune u pogledu licenci za obavljanje poslova iz člana 112. stav 1. tač. 3) do 8), kao i vrste radova koje obavljaju u cilju obezbeđivanja funkcionalne sigurnosti vodnih objekata sistema za odbranu od poplava.
Zbog potrebe da se izvrši usaglašavanje sa izmenama izvršenim u članu 45. Zakona o vodama članom 28. ovog zakona vrši se izmena u članu 54. stav 3. Zakona o vodama. Radi preciziranja da operativni plan za odbranu od poplava za vode I reda i unutrašnje vode obuhvata vodotoke na kojima postoje zaštitni vodni objekti u javnoj svojini, odnosno sistemi zaštite od unutrašnjih voda u javnoj svojini članom 29. ovog zakona su dodate reči u javnoj svojini. Takođe, radi usaglašavanja sa odredbama novog člana 27a), korišćenja preciznijih pojmova iz prakse koji su sadržani i u operativnom planu za odbranu od poplava, odnosno pojmova koji više odgovaraju vrsti podataka koje sadrži operativni plan izmenjen je stav 3. člana 55. Zakona o vodama, a u stavu 6. tog člana je reč: „efikasno” zamenjena rečju: „operativno”.
Uvažavajući potrebu da se prekine dosadašnja loša praksa i odsustvo rezultata u zaštiti od štetnog dejstva erozije i bujica zbog nedostatka kadrovskih i finansijskih kapaciteta jedinica lokalne samouprave, do ovih izmena, glavnih nosioca nadležnosti, članom 30. ovog zakona je predviđeno da se ova kompleksna oblast podigne na republički nivo uz učešće svih nadležnih sektora – vodoprivrede, poljoprivrede, šumarstva, zaštite životne sredine i prirodnih resursa, koji će zajedničkim i usaglašenim aktivnostima omogućiti realizaciju karte erozije za teritoriju Republike Srbije, proglašenje erozionih područja, njegovih granica i uslova za korišćenje, kao ključnih preduslova za unapređenje ove oblasti. Takođe, radi potrebe za primenom preciznijih i potpunijih pojmova u propisivanju šta se smatra preventivnim merama za zaštitu od štetnog dejstva erozije i bujica članom 31. ovog zakona izvršene su izmene u članu 62. Zakona o vodama. Obzirom da je članom 150. Zakona o vodama predviđeno finansiranje radova i mera za zaštitu od štetnog dejstva erozija i bujica članom 32. ovog zakona brisan je član 63. Zakona o vodama. Kako se radovi i mere za zaštitu od erozije i bujica moraju izvoditi, odnosno preduzimati u skladu sa planom upravljanja vodama i uslovima za korišćenje erozionog područja članom 33. ovog zakona izvršena je dopuna u članu 64. Zakona o vodama kojom je propisana obaveza za vlasnike i korisnike zemljišta na erozionom području da izvode radove i preduzimaju mere za zaštitu od erozije i bujica u skladu sa planom upravljanja vodama i uslovima za korišćenje erozionog područja. Takođe, kako je lice koje gradi objekat dužno da radove i mere izvede u skladu sa tehničkom dokumentacijom brisane su reči: „vodnim aktima”, jer se vodni akti izdaju za izradu tehničke dokumentacije, te ih ne treba posebno navoditi.
Kako je održavanje higijene u vodnom objektu uređeno drugim propisom i stoga ne treba da bude predmet uređivanja u Zakonu o vodama članom 34. ovog zakona briše se obaveza javnom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje obavlja poslove snabdevanja vodom da je dužno da održava higijenu u vodnom objektu. Iz navedenog razloga članom 35. ovog zakona promenjen je naziv iznad člana 75. Zakona o vodama. Takođe, tim članom ovog zakona, radi usklađivanja sa definicijom pojma vode za piće iz člana 2. ovog zakona, radi usklađivanja sa Direktivom EU 2006/7 koja se odnosi na kvalitet vode za kupanje i iz razloga što održavanje higijene u vodnom objektu nije predmet uređenja i primene Zakona o vodama već drugih propisa vrši se izmena člana 75. Zakona o vodama.
Članom 36. ovog zakona, radi usklađivanja sa pojmom voda za piće, reči „i za sanitarno higijenske potrebe” brišu se, a i propisuje se da se zona sanitarne zaštite koristi i održava na način koji ne izaziva i ne može da izazove zagađivanje vode na izvorištu. Takođe, tim članom ovog zakona se vrši i dopuna stava 3. člana 77. Zakona o vodama na taj način da se propisuje da Ministar, ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine, bliže propisuju i sadržinu elaborata o zonama sanitarne zaštite. Naime, predmetnom dopunom podzakonski propis urediće i propisati sadržinu elaborata o zonama sanitarne zaštite. Izmena u stavu 6. i brisanje stava 7. člana 77. Zakona o vodama je neophodno zbog načela celovitosti i načela jedinstva vodnog sistema propisanih članom 25. Zakona o vodama. Neprihvatljivo je celovitost jednog izvorišta deliti po administrativnim linijama, kao što se to može pokazati na primeru izvorišta iz koga se grad Beograd snabdeva vodom za piće. Najvećim delom svoje površine zone sanitarne zaštite nalaze se na teritoriji grada Beograda i za to područje rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite izdaje ministar nadležan za poslove zdravlja, dok se jedan mali deo površine zone sanitarne zaštite nalazi na teritoriji opštine Pećinci, na teritoriji Sremskog upravnog okruga, i za to područje rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite izdaje nadležni organ autonomne pokrajine.
Članom 37. ovog zakona se zbog izmena u nadležnostima posebnih organizacija i organa uprave Republike Srbije propisuje da merenje količine vode na izvorištima vrši republička organizacija nadležna za hidrometeorološke poslove, a ispitivanje kvaliteta vode organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda. Naime, u skladu sa zakonom poslove merenja količine vode na izvorištima vrši Republički hidrometeorološki zavod, a Agencija za zaštitu životne sredine poslove ispitivanja kvaliteta vode na izvorištima.
Članom 38. ovog zakona propisuje se da se podzemne vode sa prve izdani mogu koristiti za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta pod uslovima utvrđenim u tom članu ovog zakona. Naime, u Republici Srbiji, a naročito u ruralnim područjima, podzemne vode se koriste za navodnjavanje, te je stoga potrebno to i normativno urediti.
Budući da u akumulaciji koja služi kao izvorište za snabdevanje vodom za piće snabdevanje vodom za piće ima prednost u odnosu na ostale namene akumulacije članom 39. ovog zakona je propisano da je zabranjen uzgoj riba radi komercijalnog izlovljavanja u akumulaciji koja služi za snabdevanje vodom za piće. Radi usklađivanja sa Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda tim članom Predloga zakona je propisano da je zabranjen i kavezni uzgoj riba u hidromelioracionim sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje. Pored navedenog članom 39. ovog zakona je predviđeno da se ribarsko područje ne može ustanoviti na hidromelioracionim sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje, izuzev uz saglasnost ministra nadležnog za poslove vodoprivrede.
Iz razloga što pojam eksploatacija upućuje na komercijalnu aktivnost, a što nije u duhu odredbe člana 89. Zakona o vodama koja propisuje da je cilj vađenja rečnog nanosa očuvanje ili unapređenje vodnog režima, to je članom 40. ovog zakona u naslovu posle člana 88. reč: „Eksploatacija” zamenjena rečju: „Vađenje”.
Članom 41. ovog zakona dodaje se novi član 88a kojim se propisuje da: se vađenje rečnih nanosa vrši sa vodnog zemljišta, na lokalitetima gde je to od interesa za očuvanje ili poboljšanje vodnog režima, u obimu koji neće narušiti vodni režim, postojeće korišćenje podzemnih voda, stabilnost obala i prirodnu ravnotežu akvatičnih i priobalnih ekosistema, ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede donosi plan vađenja rečnih nanosa za period od dve godine koji sadrži naročito: planirane lokacije za vađenje rečnih nanosa i planirane količine rečnih nanosa za vađenje, lokacije na kojima nije dozvoljeno vađenje rečnih nanosa, kao i uslove za vađenje rečnih nanosa i da je u slučaju vađenja rečnih nanosa sa međudržavnih i međunarodnih vodnih puteva ministarstvo dužno da pribavi saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Takođe, tim članom se propisuje da plan vađenja rečnih nanosa pripremaju javna vodoprivredna preduzeća u saradnji sa organom zaduženim za tehničko održavanje vodnih puteva.
Zbog potrebe da se izvrši usaglašavanje sa izmenama izvršenim u prethodnim članovima Zakona o vodama u kojima je, iz iznetih razloga, reč: „eksploatacija” zamenjena rečju: „vađenje”, članom 42. ovog zakona se u članu 89. Zakona o vodama reč: „eksploatacije” u datom padežu zamenjuje se rečju „vađenje” u odgovarajućem padežu. Obzirom da je ovim zakonom propisano da javno vodoprivredno preduzeće izdaje vodne uslove, odnosno vodnu saglasnost za vađenje rečnih nanosa, kao i radi usaglašavanja sa propisima koji uređuju plovidbu ovim zakonom je u članu 89. Zakona o vodama izmenjen stav 3. tog člana Zakona o vodama. Ovim zakonom je propisano da se uz zahtev za izdavanje vodne saglasnosti podnose: vodni uslovi, projekat za vađenje rečnih nanosa, saglasnost organa nadležnog za tehničko održavanje vodnog puta na projekat, kada se eksploatacija rečnih nanosa vrši na vodnom putu, saglasnost ministarstva, a za teritoriju autonomne pokrajine saglasnost nadležnog organa autonomne pokrajine u slučaju vađenja rečnih nanosa sa poljoprivrednog zemljišta, dokaz o pravu svojine, odnosno pravu korišćenja ili zakupa vodnog zemljišta, sa koga se vrši vađenje, kopija plana parcele i akt nadležnog organa o saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno akt nadležnog organa kojim utvrđuje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu.
U čl. 43. i 44. ovog zakona iz prednje navedenih razloga reč: eksploatacija se zamenjuje rečju vađenje, a takođe se članom 43. ovog zakona propisuje obaveza za pravno lice, odnosno preduzetnika koje vrši vađenje rečnih nanosa da, pored ostalog, vrši i geodetsko snimanje lokacije pre i posle vađenja rečnih nanosa. Veoma je značajno da se na osnovu geodetskog snimanja dobije podatak o količini rečnog nanosa koja je izvađena iz rečnog korita ili velikom vodom doneta. Ovaj podatak o količini izvađenog nanosa je bitan, na primer za kontrolu količine rečnog nanosa na nekom delu rečnog korita koju je izvadilo neko lice. Takođe, može se dobiti podatak o bilansu količina rečnih nanosa koja je evidentna na nekom vodotoku, što nam može koristiti za godišnje planiranje vađenja rečnih nanosa na tom vodotoku, što predstavlja dobru osnovu za upravljanje na slivu.
Kako je u pododeljku 4.3. Zaštita voda od zagađivanja ovim zakonom dodat član 93a koji uređuje standarde kvaliteta životne sredine i granične vrednosti zagađujućih materija za površinske i podzemne vode, to je bilo neophodno izmeniti naslov iznad naziva člana 92. Zakona o vodama iz kojih razloga je članom 45. ovog zakona i izvršena izmena tog naslova.
Članom 46. ovog zakona izvršena je izmena člana 93. Zakona o vodama na taj način što bi pored graničnih vrednosti podzakonski propis u ovoj oblasti sadržao i načine i uslove primene graničnih vrednosti, kao i načine i uslove ispuštanja zagađujućih materija. Ovom izmenom se obezbeđuje celovitije uređenje emisija zagađujućih materija u vode i omogućava potpunija i efikasnija implementacija propisa u ovoj oblasti, odnosno obezbeđuje osnov za transpoziciju odredaba relevantnih EU direktiva, koje se u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije mogu transponovati podzakonskim propisima (posebno direktive o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda 2008/105/EK).
Članom 47. ovog zakona dodaje se član 93a koji se odnosi na uređenje standarda kvaliteta životne sredine i granične vrednosti zagađujućih materija za površinske i podzemne vode. Ovim članom se obezbeđuje proširenje pravnog osnova za podzakonske propise u oblasti graničnih vrednosti zagađujućih supstanci u površinskim i podzemnim vodama i na načine i uslove primene tih graničnih vrednosti. Takođe, obezbeđuje se i proširenje pravnog osnova za podzakonski propis u oblasti standarda kvaliteta životne sredine za prioritetne, hazardne i druge zagađujuće supstance, pruža pravni osnov za propisivanje procedura za analize dugoročnog trenda koncentracija ovih supstanci i praćenja supstanci sa liste za praćenje, takozvane „watch list’’. Ovaj član doprinosi celovitijem i preciznijem uređenju ovog dela zaštite površinskih i podzemnih voda od zagađivanja i doprinosi potpunijoj i efikasnijoj implementacija propisa u ovoj oblasti, a samim tim i efikasnijoj zaštiti voda od zagađivanja, zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi. Istovremeno ovim članom, obezbeđuje se i osnov za transpoziciju odredaba relevantnih EU direktiva, koje u nacionalno zakonodavstvo Republike Srbije mogu biti transponovane i podzakonskim propisima.
Direktiva Saveta 91/271/EEZ o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda nalaže da sve aglomeracije sa brojem ekvivalentnih stanovnika većim od 2000 budu opremljene, radi sakupljanja i sprovođenja komunalnih otpadnih voda, kolektorskim sistemima za komunalnu otpadnu vodu, kao i da se komunalne otpadne vode iz tih aglomeracija prečišćavaju u skladu s propisanim standardima Radi usklađivanja Zakona o vodama sa tom direktivom, članom 48. ovog zakona se propisuje da plan zaštite voda od zagađivanja, pored ostalog, naročito sadrži i listu aglomeracija.
U cilju obezbeđivanja obavezne usklađenosti planskog dokumenta u oblasti zaštite voda od zagađivanja sa ključnim planskim dokumentom u oblasti zaštite životne sredine – Akcionim planom zaštite životne sredine, to je članom 49. ovog zakona propisano da plan zaštite voda od zagađivanja i akcioni plan zaštite životne sredine koji donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, moraju da budu usklađeni.
Direktiva Saveta 91/676/EEZ o zaštiti voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora zbog potrebe zaštite ljudskog zdravlja, živih resursa i akvatičnih ekosistema, obezbeđenja korišćenja voda, odnosno zbog potrebe smanjivanja zagađivanja voda uzrokovanog ili podstaknutog nitratima iz poljoprivrednih izvora i potrebe sprečavanja daljeg zagađivanja sa istima, nalaže da se identifikuju ranjiva područja i utvrde i primene akcioni programi radi smanjivanja zagađivanja voda u tim područjima od azotnih jedinjenja, vršenje monitoringa voda i primenu referentnih metoda merenja za jedinjenja azota. Radi usklađivanja Zakona o vodama sa tom direktivom članom 50. ovog zakona propisuje se član 96a kojim se uređuje ranjivo područje. Naime, tim članom ovog zakona se propisuje pojam ranjivog područja, organ nadležan za određivanje ranjivog područja i njegovih granica, sadržina akta o određivanju ranjivih područja, obaveza donošenja akcionih programa sa obaveznim merama za zaštićene oblasti koje su određene kao ranjiva područja, sadržina akcionih programa, donošenje Pravila dobre poljoprivredne prakse u cilju postizanja opšteg nivoa zaštite od zagađenja nitratima poljoprivrednog porekla svih vodnih tela površinskih i podzemnih voda i organ nadležan za donošenje tih pravila.
Direktiva Saveta 91/271/EEZ o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda nalaže da komunalne otpadne vode koje ulaze u kolektorske sisteme budu pre ispuštanja u osetljiva područja podvrgnute strožijem prečišćavanju za sva naselja veća od 10.000 E.S, kao i da se određivanje osetljivih područja proverava u razmacima ne dužim od četiri godine. Radi usklađivanja Zakona o vodama sa tom direktivom članom 96b ovog zakona se uređuje osetljivio područje. Naime, tim članom ovog zakona se propisuje pojam osetljivog područja, organ nadležan za utvrđivanje kriterijuma za određivanje osetljivog područja i za određivanje osetljivog područja i njegovih granica, da se akt o određivanju osetljivih područja preispituje, po potrebi menja ili dopunjuje najmanje svake četiri godine.
Da bi se obezbedila veća zaštita kvaliteta voda, pored već postojećih zabrana propisanih Zakonom o vodama, članom 51. ovog zakona vrši se dopuna člana 97. Zakona o vodama tako što se zabranjuje unošenje u podzemne vode svih hazardnih supstanci i ostalih zagađujućih supstanci u meri u kojoj uzrokuju pogoršanje ili značajne i stalne uzlazne trendove koncentracija zagađujućih supstanci u podzemnim vodama. Takođe, zabranjuje se odlaganje u vode mulja, obrađenog ili neobrađenog, iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda.
U cilju preciziranja obaveza prečišćavanja otpadnih voda, obezbeđivanja mehanizma za dostizanje i kretanje u granicama propisanih graničnih vednosti, kao i razgraničenje nadležnosti za tretman mulja članom 52. ovog zakona izvršena je izmena i dopuna člana 98. Zakona o vodama. Preciziranje ove odredbe doprinosi njenoj efikasnijoj primeni, samim tim i efikasnijoj zaštiti voda od zagađivanja.
Članom 53. ovog zakona, vrši se izmena člana 99. Zakona o vodama radi preciziranja odredaba koje se odnose na: obavezu merenja količine i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda pre i posle prečišćavanja, merenja količine i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda koje sadrže opasne materije pre njihovog spajanja sa ostalim tokovima otpadnih voda, postavljanje uređaje za merenje, obezbeđivanje njihovog redovnog funkcionisanja i vođenje dnevnika njihovog rada, kontinuirano merenje količine otpadnih voda, ispitivanje parametre kvaliteta otpadnih voda i dostavljanje izveštaja o izvršenim merenjima nadležnim organima, utvrđivanje uticaja otpadnih voda na recipijent, kao i pravni osnov za donošenje i sadržinu podzakonskog akta kojim bi se preciznije uredila ova oblast.
Zakonom o vodama je bilo propisano ko može da vrši ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, ali ne i ko može da vrši ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda. Iz navednog razloga, a imajući u vidu i da su se ovom organu obraćala pravna lica sa zahtevima za davanje ovlašćenja za vršenje poslova ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda članom 54. ovog zakona vrši se dopuna Zakona o vodama tako što se propisuje da ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda može da vrši pravno lice koje je ovlašćeno od strane ministarstva za obavljanje tih poslova i istovremeno propisuju uslovi za dobijanje tog ovlašćenja od strane ministarstva.
Članom 55. ovog zakona se zbog izmena u nadležnostima posebnih organizacija i organa uprave Republike Srbije propisuje da je organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda, odnosno Agencija za zaštitu životne sredine dužna da, po saznanju o havarijskom zagađenju, bez odlaganja obavesti Ministarstvo, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, javno vodoprivredno preduzeće i jedinicu lokalne samouprave na čijoj je teritoriji nastalo zagađenje, da neprekidno prati kretanje talasa havarijskog zagađenja vode duž vodotoka sve do trenutka prestanka havarijskog zagađenja i o tome obaveštava prednje navedena lica, kao i da su druga ovlašćena pravna lica koja vrše monitoring statusa voda dužna da, po saznanju za havarijsko zagađenje voda, bez odlaganja o tome obavesti Agenciju za zaštitu životne sredine. Iz navedenih razloga se i članom 57. ovog zakona vrši izmena u članu 109. Zakona o vodama i propisuje da monitoring statusa voda vrši organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda prema godišnjem programu koji donosi Vlada, odnosno da je organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda dužan da izveštaje o ispitivanju kvaliteta voda kvartalno dostavlja Ministarstvu i ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine. Takođe, tim članom ovog zakona je u članu 109. Zakona o vodama pored preciziranja u pogledu nadležnosti i naziva organa, izvršena izmena i u pogledu roka za dostavljanje izveštaja. Naime, jedan od razloga za prpredlog promene roka jeste taj što je hidrološki ciklus za biološki monitoring period od aprila jedne do aprila nardne godine, dakle ne kalendarska godina, čime se omogućava da se dobijeni rezultati obrade laboratorijski i interperiraju u izveštaju do zakonskog roka. Drugi razlog je taj da bi na usvajanje predloženog roka, oba roka za dostavu Izveštaja, i RHMZ-a i Agencije bila sa identičnim datumom što je sasvim usklađeno, jer izveštaj Agencije sadrži i hidrološke podatke RHMZ-a.
Članom 56. ovog zakona propisuje se da ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine bliže propisuje tehničke zahteve sa specifikacijama za hemijske analize i analize potrebne za monitoring voda.
Članom 58. ovog zakona, radi usklađivanja sa odredbama čl. 96a i 96b ovog zakona i iz razloga što je nadležnost za određivanje pojedinih zaštićenih oblasti navedenih u stavu 1. člana 110. Zakona o vodama već određena u drugim odredbama Zakona o vodama vrši se brisanje odredbi koje propisuju nadležnost za proglašenje tih zaštićenih oblasti. Kako je registre zaštićenih oblasti potrebno voditi po vodnim područjima, kao i redovno dopunjavati ovim zakonom vrši se dopuna stava 2. člana 110. Zakona o vodama propisujući da je javno vodoprivredno preduzeće dužno da registre zaštićenih oblasti vodi po vodnim područjima, te da je dužno da ih redovno dopunjuje. Takođe, ovim zakonom se propisuje obaveza za organe koji proglašavaju zaštićene oblasti da akt o proglašenju dostave javnom vodoprivrednom preduzeću u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog akta. Pored navedenog ovim zakonom se propisuje da ministar i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine rešenjem određuju zaštićene oblasti iz člana 110. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o vodama.
Članom 59. ovog zakona se u pododeljku 4.4. Izdavanje i oduzimanje licence, u članu 112. stav 1. tačka 6) Zakona o vodama iz prednje navedenih razloga reč: „melioracionih” zamenjuje rečju: „hidromelioracionih”. Takođe, ovim zakonom se propisuje da se za poslove iz člana 112. stav 1. tač. 3) do 8) tog člana licenca izdaje za određeno područje, odnosno vodnu jedinicu lili deo vodne jedinice (sektor, deonica i hidromelioracioni sistem) utvrđen aktom ministra kojim se određuju vodne jedinice i njihove granice. Naime, zbog različitosti područja na kojima se obavljaju poslovi iz stava 1. tač. 3) do 8) člana 112. Zakona o vodama potrebno je uslove za izdavanje licenci vezati za specifičnosti tih područja. Članom 54. ovog zakona se takođe propisuje da je pre izdavanja licence za obavljanje poslova iz stava 1. tač. 3) do 8) člana 112. Zakona o vodama podnosilac zahteva dužan da pribavi mišljenje javnog vodoprivrednog preduzeća, jer to preduzeće organizuje sprovođenje odbrane od poplava, a takođe i angažuje pravna lica za sprovođenje odbrane od poplava, tako da isto treba da bude uključeno u postupak izdavanja licenci za te poslove kroz izdavanje mišljenja. Kako Zakonom o vodama nije bila propisana sadržina obrasca zahteva za izdavanje licenci i kako je članom 54. ovog zakona propisano da javno vodoprivredno preduzeće izdaje mišljenje u postupku izdavanja licenci za obavljanje poslova iz stava 1. tač. 3) do 8) člana 112. Zakona o vodama bilo je potrebno propisati da ministar, pored ovlašćenja iz važećeg Zakona o vodama, ima pravo i da propiše sadržinu obrasca zahteva za izdavanje licenci, kao i sadržinu mišljenja javnog vodoprivrednog preduzeća u postupku izdavanja licenci. Radi usklađivanja sa standardima zaštite podataka o ličnosti stavom 13. se propisuje da se u obrazac zahteva za izdavanje licenci unose podaci o identitetu zakonskog zastupnika podnosioca zahteva i podaci o identitetu kontakt lica podnosioca zahteva (ime i prezime, funkcija koju lice obavlja, a za kontakt lice i broj fiksnog telefona i adresa elektronske pošte).
Članom 60. ovog zakona u glavi V. VODNA AKTA I VODNA DOKUMENTACIJA, odeljak 1. Vodna akta, izmenjenim članom 113. se propisuje da se radi obezbeđenja jedinstvenog vodnog režima i ostvarivanja upravljanja vodama izdaju vodna akta, i to: vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola, kao i da su vodna saglasnost i vodna dozvola upravna akta, koja se donose u skladu sa propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Takođe, ovim zakonom se, u odnosu na važeći Zakon o vodama, propisuje da će vodna akta izdavati i javno vodoprivredno preduzeće, a takođe ovim zakonom se ukida da vodna akta izdaje grad Beograd, jer je ukinuto vodno područje Beograd. U skladu sa tim grad Beograd će izdavati vodna akta, kao i svaka druga jedinica loklane samouprave za objekte, radove i planska dokumenta navedena u članu 117. Zakona o vodama. Izdavnje vodnih akata od strane javnih vodoprivrednih preduzeća ne predstavlja novo rešenje, jer je u skladu sa Zakonom o vodama iz 1991. godine, javno vodoprivredno preduzeće obavljalo poslove izdavanja vodnih akata. Ovakvo rešenje treba da doprinese efikasnijem izdavanju vodnih akata, jer stranka neće morati da ishoduje mišljenje od pomenutog preduzeća u postupku izdavanja vodnih uslova, a takođe, biće „bliža” nadležnom organu, jer javna vodoprivredna preduzeća imaju organizacione jedinice po celoj teritoriji Republike Srbije. Radi usklađivanja sa standardima zaštite podataka o ličnosti članom 60. ovog zakona se propisuje da se u obrazac zahteva za izdavanje vodnih akata unose podaci o identitetu zakonskog zastupnika podnosioca zahteva i podaci o identitetu kontakt lica podnosioca zahteva (ime i prezime, funkcija koju lice obavlja, a za kontakt lice i broj fiksnog telefona i adresa elektronske pošte).
Članom 61. ovog zakona je propisano da se vodni uslovi izdaju i u postupku pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata i izvođenje drugih radova koji mogu trajno, povremeno ili privremeno uticati na promene u vodnom režimu, odnosno ugroziti ciljeve životne sredine, kao i za izradu planskih dokumenata za uređenje prostora, upravljanje ribarskim i zaštićenim područjima i gazdovanje šumama. Takođe, tim članom ovog zakona se u članu 115. Zakona o vodama briše stav 3. kojim se propisuje u kojim slučajevima se ne izdaju vodni uslovi.
Obzirom da se vodni uslovi izdaju i van objedinjene procedure članom 62. ovog zakona se propisuje važenje tih vodnih uslova, pa se stoga propisuje da vodni uslovi koji se izdaju van objedinjene procedure prestaju da važe po isteku godinu dana od dana njihovog izdavanja, ako u tom roku nije podnet zahtev za izdavanje vodne saglasnosti.
Objekti i radovi za koja se izdaju vodni uslovi su propisani članom 63. ovog zakona. Za objekte, radove i planska dokumenta, koji su dati u redosledu od tačke 1. do 39. određene su nadležnosti prema značaju objekata, odnosno planova tj. usvojena je podela na objekte i planove od državnog značaja i objekte od značaja za jedinicu lokalne samouprave. Po ovoj podeli za državne objekte, radove i planska dokumenta su nadležni organ republike i pokrajine, a za objekte, radove i urbanistička planska dokumenta na teritoriji jedinice lokalne samouprave su nadležni javno vodoprivedno preduzeće i organ uprave jedinice lokalne samouprave. Takođe, propisano je za koje se objekte i radove vodni uslovi pribavljaju u postupku objedinjene procedure koju sprovodi nadležni organ u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja i koji su sastavni deo lokacijskih uslova kao javne rasprave, a za koje radove, objekte i planska dokumenta se vodni uslovi pribavljaju van objedinjene procedure. Pored navedenog, članom 63. ovog zakona propisani su i organi koji izdaju vodna akta za objekte, radove i planska dokumenta taksativno navedena u članu 117. Zakona o vodama. Da bi se izbegla dosadašnja situacija da za jedan objekat (npr. razni mostovi, putevi) različiti organi izdaju vodne uslove članom 63. ovog zakona je propisano da ministarstvo izdaje vodne uslove za objekte i radove, ako su od međudržavnog značaja i za objekte i radove koji se nalaze, odnosno izvode na teritoriji autonomne pokrajine i delimično prelaze granice teritorije autonomne pokrajine, a mogu imati uticaj na režim voda. Takođe, tim članom ovog zakona je propisano da ministarstvo izdaje vodne uslove za planska dokumenta koja se izrađuju za veće prostorne celine funkcionalnog ili geografskog karaktera koje prelaze granice autonomne pokrajine, a mogu imati uticaj na vodni režim. Da bi se izvršilo usklađivanje sa propisima koji regulišu planiranje i izgradnju, ovim zakonom je propisano da organ koji izdaje vodne uslove po službenoj dužnosti pribavlja mišljenja od republičke organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove, organa uprave nadležnog za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda i javnog vodoprivrednog preduzeća, a po potrebi po službenoj dužnosti pribavlja i mišljenje ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine i/ili specijalizovane stručne – naučne institucije (zavodi, instituti i drugo), kao i da se mišljenja izdaju u roku od deset dana od dana prijema zahteva za izdavanje mišljenja. Protiv lica koja u postupku izdavanja vodnih uslova u okviru objedinjene procedure, koju sprovodi nadležni organ u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, u propisanom roku ne dostavi traženo mišljenje predviđeno je pokretanje prekršajnog postupka od strane organa i javnog vodoprivrednog preduzeća nadležnog za izdavanje vodnih uslova. Ovim zakonom je propisano i u kojim slučajevima se ne izdaju vodni uslovi.
Da bi organi i javna vodoprivredna preduzeća koji izdaju vodne uslove imali informaciju o tome da li je izdata građevinska dozvola za objekte koji imaju znatan uticaj na vodni režim članom 64. ovog zakona je predviđeno da nadležni organ po izdavanju građevinske dozvole elektronskim putem dostavlja organu ili javnom vodoprivrednom preduzeću, koji je izdao uslove, građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu, kao i da su ti organi dužni da, ukoliko utvrde neusklađenosti sa izdatim vodnim uslovima, nadležni organ koji sprovodi objedinjenu proceduru, kao i inspekcijske organe koji vrše nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, u roku od deset dana računajući od dana prijema građevinske dozvole i projekta za građevinsku dozvolu, obaveste u pisanom obliku da li je projekat za građevinsku dozvolu urađen u skladu sa vodnim uslovima izdatim u postupku sprovođenja objedinjene procedure.
Radi usklađivanja sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja članom 65. ovog zakona je propisano da se vodna saglasnost za objekte i radove i planska dokumenta iz člana 117. tač. 15), 17), 18), 19), 20), 23), 24), 34) i 37) ovog zakona, kao i za objekte i radove za koje građevinsku dozvolu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine pribavlja van objedinjene procedure; da se vodnom saglasnošću utvrđuje da je tehnička dokumentacija za navedene objekte, radove i planska dokumenta urađena u skladu sa izdatim vodnim uslovima; da vodnu saglasnost, u skladu sa odredbama ovog zakona, pribavlja investitor kada je u vodnim uslovima naznačena obaveza njenog pribavljanja, kao i da vodna saglasnost nije uslov za izdavanje građevinske dozvole i upotrebne dozvole. Takođe, tim članom ovog zakona je propisano da se vodna saglasnost za vađenje rečnih nanosa izdaje na određeno vreme, a najduže za period od jedne godine pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji ispunjavaju uslove u pogledu tehničko-tehnološke opremljenosti za obavljanje delatnosti vađenja rečnog nanosa, kao i da ministar nadležan za poslove saobraćaja bliže propisuje te uslove, da se pravo stečeno na osnovu vodne saglasnosti ne može, bez saglasnosti nadležnog organa, odnosno javnog vodoprivrednog preduzeća, koji je izdao vodnu saglasnost preneti na drugo lice. Pored navedenog da bi se obezbedila zaštita prava stranke tim članom ovog zakona je propisano da se rešenje o prenosu prava donosi u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva, a takođe su propisani i organi koji postupaju po žalbama, odnosno tužbama.
Obzirom da se vodna saglasnost pribavlja van objedinjene procedure to je članom 66. ovog zakona propisano da vodna saglasnost prestaje da važi ako se u roku od dve godine od dana prijema vodne saglasnosti ne otpočne sa izgradnjom, rekonstrukcijom ili dogradnjom objekta, izvođenjem radova, odnosno izradom planskih dokumenata, a u slučaju rudarskih objekata ako se ne podnese zahtev za izdavanje dozvole za izgradnju rudnika. Kako vodnu saglasnost u skladu sa ovim zakonom izdaje i javno vodoprivredno preduzeće, to se ovim članom propisuje da rešenje o utvrđivanju prestanka važenja vodne saglasnosti izdaje i javno vodoprivredno preduzeće, kao i da se protiv tog akta javnog vodoprivrednog preduzeća može izjaviti žalba ministru.
Članom 67. ovog zakona je propisano da vodnu dozvolu pored organa izdaje i javno vodoprivredno preduzeće, nadležno za izdavanje vodnih uslova. Takođe, tim članom je propisana obaveza za podnosioca zahteva da pre izdavanja vodne dozvole za objekte za koje vodnu dozvolu izdaje ministarstvo i nadležni organ autonomne pokrajine pribavi izveštaj javnog vodoprivrednog preduzeća o ispunjenosti uslova iz vodnih uslova, vodne saglasnosti ili vodne dozvole. Takođe, da bi javna vodoprivredna preduzeća izdavala izveštaj iste sadržine članom 67. ovog zakona je dato ovlašćenje ministru da podzakonskim aktom propiše sadržinu tog izveštaja.
Kako vodnu dozvolu u skladu sa ovim zakonom izdaje i javno vodoprivredno preduzeće, to se članom 68. ovog zakona propisuje da rešenje o prenosu prava stečenog na osnovu vodne dozvole donosi Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine i javno vodoprivredno preduzeće, kao i da se protiv akta nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave i akta javnog vodoprivrednog preduzeća o prenosu prava stečenog na osnovu vodne dozvole može izjaviti žalba ministarstvu.
Članom 69. ovog zakona su propisani slučajevi kada vodna dozvola prestaje da važi. U odnosu na važeći Zakon o vodama ovim zakonom se brišu kao nepotrebne tačke koje su propisivale da vodna dozvola prestaje da važi istekom roka na koji je izdata i u slučaju stečaja ili likvidacije lica kome je izdata i koje su propisivale obavezu donošenja rešenja od strane nadležnog organa kojim bi taj organ samo konstatovao da je usled isteka roka na koji je izdata, odnosno stečaja ili likvidacije prestala da važi vodna dozvola. Takođe, članom 69. ovog zakona je propisano da se protiv rešenja o utvrđivanju prestanka važenja vodne dozvole donetog od strane nadležnog organa autonomne pokrajine, odnosno nadležnog organa jedinice lokalne samouprave i javnog vodoprivrednog preduzeća, može izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Članom 70. ovog zakona, radi usklađivanja sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, se propisuje da vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole, da vodnu dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona, pribavlja investitor kada je u vodnim uslovima naznačena obaveza njenog pribavljanja, kao i da se izdavanje vodne dozvole obavlja van postupka objedinjene procedure.
Obzirom da ovim zakonom vodni nalog nije propisan kao vodni akt i obzirom da vodni inspektor kontroliše ispunjenje uslova iz izdatih vodnih dozvola i preduzima mere u okviru svojih ovlašćenja koje su istovetne merama koje je nadležni organ nalagao vodnim nalogom, to se članom 71. ovog zakona briše pododeljak 1.4. Vodni nalog i član 128. Zakona o vodama kojim je bio propisan vodni nalog i organi nadležni za izdavanje istog.
Članom 72. ovog zakona u čl. 129. tačka 2) Zakona o vodama se reč: „katastar” zamenjuje rečju: „registar”. Naime, reč: „katastar” više upućuje na katastar koji je u primeni kod geodetskih poslova, dok se reč: „registar” odnosi na evidentiranje podataka potrebnih za upravljanje vodama. Novi naziv dokumenta više odgovara njegovoj sadržini navedenoj u članu 132. Zakona o vodama koji propisuje sadržinu vodnih registara.
Članom 73. ovog zakona se propisuje obaveza za organe koji izdaju vodna akta da ista vode u vodnoj knjizi, kao i obaveza za te organe (nadležni organ autonomne pokrajine, nadležni organ jedinice lokalne samouprave i javno vodoprivredno preduzeće) da Ministarstvu dostavljaju podatke iz vodne knjige. Takođe, tim članom ovog zakona se, radi usklađivanja sa odredbama ovog zakona, vrši brisanje iz sadržine vodne knjige potvrda i upisnika vodnih naloga. Pored navedenog tim članom ovog zakona se propisuje da se u upisnike navedene u tom članu unose podaci o ličnosti-podaci o identitetu (ime i prezime i jedinstveni matični broj građana).
Članom 74. i 75. ovog zakona se iz prednje navedenog razloga u čl. 131. i 132. Zakona o vodama reč: „katastar” zamenjuje rečju: „registar”.
Radi očuvanja i održavanja vodnih tela površinskih i podzemnih voda i zaštitnih i drugih vodnih objekata, sprečavanja pogoršanja vodnog režima, obezbeđenja prolaza velikih voda i sprovođenja odbrane od poplava, kao i zaštite životne sredine, članom 76. ovog zakona se propisuje da je, pored ostalog, na vodnom zemljištu zabranjeno vađenje rečnog nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti, kao i vršiti druge radnje osim u slučaju: sprovođenja mera očuvanja, unapređenja i prezentacije prirodnih vrednosti i preduzimanja radnji radi zaštite ljudi, životinja i imovine. Takođe, tim članom ovog zakona se iz prednje navedenih razloga zabranjuje saditi drveće na odbrambenom nasipu, u inundacijskom pojasu širine najmanje 10 m od nebranjene nožice nasipa prema vodotoku, a u branjenoj zoni suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti.
Članom 77. ovog zakona se u odnosu na rešenja propisana Zakonom o vodama propisuje da je vlasnik, odnosno korisnik vodnog zemljišta dužan da dopusti prolaz preko zemljišta licima koja su ovlašćena da premeravaju, snimaju, projektuju i obeležavaju zemljište ili vode za potrebe i sanacije vodnih objekata, a ne samo za potrebe izgradnje ili rekonstrukcije vodnih objekata kako je propisano Zakonom o vodama. Takođe, tim članom ovog zakona se propisuje i da je vlasnik, odnosno korisnik vodnog zemljišta dužan da dopusti na svom zemljištu vađenje, privremeno deponovanje i transportovanje rečnog nanosa i mulja iz vodotoka i inundacionih područja radi obezbeđenja propusne sposobnosti, regulacionih i zaštitnih objekata, kao i vodnih objekata osnovne kanalske mreže za odvodnjavanje, koje vrši javno vodoprivredno preduzeće, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Članom 78. ovog zakona uvodi se obaveza za lice koje na vodnom objektu u javnoj svojini pričini štetu svojim radnjama da istu otkloni. Navedeni član propisuje i da troškovi otklanjanja pričinjene štete na vodnom objektu padaju na teret tog lica, kao i da će ako to lice ne otkloni štetu u određenom roku radnje na otklanjanju štete izvršiti javno vodoprivredno preduzeće, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, o trošku lica koje je izazvalo štetu.
Članom 79. ovog zakona, radi preciziranja poslova od opšteg interesa koji treba da budu predmet finansiranja u skladu sa Zakonom o vodama, izmenjen je član 150. Zakona o vodama kojim je bilo propisano finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama i taksativno pobrojani svi poslovi koji su predmet finansiranja. U skladu sa tim poslovi uređenja vodotoka i zaštite od štetnog dejstva voda, koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje regulacionim i zaštitnim vodnim objektima u javnoj svojini i održavanje vodotoka; izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje vodnim objektima za odvodnjavanje u javnoj svojini; izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje vodnim objektima za zaštitu od erozija i bujica u javnoj svojini i izvođenje radova i mera za zaštitu od erozije i bujica na slivovima akumulacija u skladu sa članom 62. Zakona o vodama; sprovođenje odbrane od poplave, poslovi uređenja i korišćenja voda, koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su izrada bilansa voda, kontrola stanja zaliha vodnih resursa i mere za obezbeđenje njihovog racionalnog korišćenja i zaštite; izrada bilansa podzemnih voda za pojedinačni resurs, uključujući i raspoloživi resurs, način i dinamika obnavljanja resursa i mere za obezbeđenje racionalnog korišćenja i zaštitu resursa; ispitivanje kvaliteta vode na izvorištu i istražni radovi na izvorištu; zaštita izvorišta za snabdevanje vodom; izgradnja i rekonstrukcija vodnih objekata iz člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o vodama u javnoj svojini; održavanje i upravljanje vodnim objektima za navodnjavanje u javnoj svojini, poslovi zaštite voda od zagađivanja koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su izrada programa i sistematsko praćenje kvaliteta voda – monitoring; praćenje havarijskih zagađenja, organizacija i kontrola njihovog sprovođenja; sprovođenje dugoročnih i kratkoročnih mera za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja voda; uređenje vodnog režima zaštićenih oblasti iz člana 110. Zakona o vodama i drugih područja koja na njih imaju uticaja; izgradnja i rekonstrukcija vodnih objekata za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i zaštitu voda (glavni kolektori, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, postrojenja za preradu otpadnih muljeva i ispustu iz postrojenja u prijemnik) u javnoj svojini, poslovi koji se odnose na sisteme za odvodnjavanje i navodnjavanje, koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su održavanje i upravljanje vodnim objektima i sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje u javnoj svojini, poslovi koji se odnose na regionalne i višenamenske hidrosisteme, koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su izgradnja, rekonstrukcija, sanacija, održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskim hidrosistemima u javnoj svojini, a ostali poslovi od opšteg interesa, koji se finansiraju u skladu sa članom 79. ovog zakona su izrada i sprovođenje planskih dokumenata, programa i normativnih akata; izrada studija i izvođenje istražnih radova za potrebe integralnog upravljanja vodama, izrada tehničke dokumentacije iz oblasti uređenja vodotoka i zaštite od štetnog dejstva voda, uređenja i korišćenja voda i zaštite voda od zagađivanja; poslovi međunarodne saradnje u oblasti voda, uspostavljanje i vođenje vodne dokumentacije i vodnog informacionog sistema i vršenje poverenih poslova od strane javnih vodoprivrednih preduzeća (priprema predloga vodnih jedinica i njihovih granica, plana upravljanja vodama za vodna područja, posebnog plana upravljanja vodama za pojedina pitanja upravljanja vodama, plana upravljanja rizicima od poplava za vodna područja, operativnog plana za odbranu od poplava, izrada karte ugroženosti i karte rizika od poplava, izrada mišljenja na operativne planove za odbranu od poplava za vode II reda, identifikacija vodnih tela površinskih i podzemnih voda koja se koriste ili se mogu da koriste za ljudsku potrošnju u budućnosti, vođenje registara zaštićenih oblasti na vodnom području, vršenje poslova investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, sprovođenje postupaka davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, vršenje obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknada za vode).
Obzirom da se ovim zakonom uvodi zakup vodnog zemljišta i plaćanje zakupnine za isti, umesto do sada naknade za korišćenje vodnog zemljišta, to je bilo potrebno izmeniti odredbu Zakona o vodama kojom su bile propisane naknade za vode, odnosno odredbe kojima su bile propisane naknade za korišćenje vodnog dobra. S tim u vezi čl. 80. do 86. ovog zakona menjaju se vrste naknada za vode, te se kao naknade za vode uvrđuju naknada za korišćenje voda, naknada za ispuštenu vodu, naknada za zagađivanje voda, naknada za odvodnjavanje, naknada za korišćenje vodnih objekata i sistema i naknada za izvađeni rečni nanos. Iz navedenih razloga menja se naziv naknade za korišćenje vodnog dobra, tako da se ista zove naknada za korišćenje voda, utvrđuje se da se ta naknada plaća za zahvatanje površinskih i podzemnih voda, uključujući termalne i mineralne vode, u skladu sa članom 2. ovog zakona, brišu se tač. 8) do 12) u članu 155. i 156. Zakona o vodama pošto će se za korišćenje vodnog zemljišta za te namene plaćati zakupnina, a ne naknada, kao i stav 2. člana 158. Zakona o vodama radi usklađivanja sa izmenama izvršenim ovim zakonom. Takođe, ovim zakonom menja se član 159. Zakona o vodama, pa se propisuje da se naknada za korišćenje voda ne plaća se za opšte korišćenje voda, a vrši se i usklađivanje naziva naknade u članu 192. Zakona o vodama. Ovim zakonom se, zbog uvođenja instituta zakupa vodnog zemljišta u javnoj svojini, odnosno iz tog razloga uvođenja naknade za korišćenje voda, umesto dosadašnje naknade za korišćenje vodnog dobra koja se plaćala za korišćenje voda, ali i za korišćenje vodnog zemljišta, menja naziv naknade koja se plaća za korišćenje vodnog zemljišta za izvađeni pesak, šljunak i slično iz korita vodotoka, prirodnih i veštačkih akumulacija, odnosno sa zemljišta ugroženog erozijom. Stoga se članom 86. ovog zakona uvodi naknada za izvađeni rečni nanos, odnosno propisuje se osnov plaćanja, obveznik plaćanja, osnovica za obračun, namena sredstava, izuzeci od plaćanja i propis koji se primenjuje na postupak utvrđivanja obaveze plaćanja naknade za izvađeni rečni nanos.
Kako su prihodi od naknada za vode prihod budžeta Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, a koriste se preko budžetskih fondova za vode, te kako je ovim zakonom propisano da su i sredstva ostvarena od davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, odnosno od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnim objektima u javnoj svojini prihod budžeta Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, a koriste se preko budžetskih fondova bilo je neophodno izmeniti član 186. i 189. Zakona o vodama i propisati da su izvori finansiranja tih fondova i sredstva od davanja u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini, odnosno od ustanovljavanja prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnim objektima u javnoj svojini. Iz iznetih razloga čl. 87. i 88. ovog zakona su izmenjeni i dopunjeni čl. 186. i 189. Zakona o vodama. Kako su ovim zakonom izmenjene vrste naknada za vode članom 89. ovog zakona je izmenjena odredba člana 191. Zakona o vodama na taj način da je propisano da Vlada utvrđuje visinu naknada za korišćenje voda, naknada za ispuštenu vodu, naknada za zagađivanje voda, naknada za odvodnjavanje, naknada za korišćenje vodnih objekata i sistema i naknada za izvađeni rečni nanos. Iz prednje iznetih razloga članom 90. ovog zakona je izmenjen član 192. zakona o vodama kojim su propisani organi i javna vodoprivredna preduzeća nadležni da vrše obračun i zaduženje obveznika plaćanja naknada za vode utvrđenih ovim zakonom. Tim članom ovog zakona je takođe propisano da umesto Poreske uprave Ministarstva finansija obračun i zaduženje fizičkih lica obveznika plaćanja naknada za odvodnjavanje vrše javna vodoprivredna preduzeća, jer će se na taj način Poreska uprava rasteretiti poslova koji ne predstavljaju njenu osnovnu funkciju, a i svi obveznici plaćanja te naknade imaće isti tretman u postupku obračuna i zaduženja.
Kako će poslove obračuna i zaduženja fizičkih lica obveznika plaćanja naknada za odvodnjavanje, umesto Poreske uprave, da vrše javna vodoprivredna preduzeća, to je članom 91. ovog zakona izvršena izmena člana 193. Zakona o vodama tako da organizacija nadležna za vođenje evidencije o nepokretnostima i pravima na njima, odnosno organ koji obavlja poslove utvrđivanja i obračuna visine naknade za korišćenje građevinskog zemljišta u jedinici lokalne samouprave podatke propisane tim članom više nama obavezu da dostavlja Ministarstvu finansija – Poreskoj upravi već samo javnom vodoprivrednom preduzeću.
Kako bi poreska uprava obavljala samo poslove iz njene osnovne funkcije članom 92. ovog zakona je predviđeno da se u pogledu kamate, zastarelosti, prinudne naplate i kontrole plaćanja naknada za vode iz člana 153. Zakona o vodama primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršni postupak umesto odredbi zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Takođe, kako je došlo do izmena vrsta naknada za vode ovim zakonom je propisano da se postupak utvrđivanja obaveza plaćanja tih naknada sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Imajući u vidu da Zakonom o sanitarnom nadzoru, posebnim zakonom koji uređuje sanitarni nadzor, nije dato ovlašćenje gradu Beogradu da vrši na teritoriji grada Beograda inspekcijski nadzor nad zdravstvenom ispravnosti vode za piće i nad kvalitetom vode za kupanje, to je suvišno to pitanje uređivati Zakonom o vodama, zbog čega je članom 93. ovog zakona izmenjen stav 6. člana 196. Zakona o vodama na taj način da je brisana odredba kojom se gradu Beogradu poverava vršenje inspekcijskog nadzora nad zdravstvenom ispravnosti vode za piće i nad kvalitetom vode za kupanje na teritoriji grada Beograda. Budući da se kod vode za piće kontroliše zdravstvena ispravnost, a kod vode za kupanje kvalitet ovim zakonom je u stavu 3. člana 196. Zakona o vodama izvršeno usklađivanje terminologije pa su reči: „za piće, sanitarno-higijenske potrebe i kupanje” zamenjene rečima: „za piće i na kvalitet vode za kupanje”.
Radi usklađivanja sa standardima zaštite podataka o ličnosti i Zakonom o inspekcijskim nadzorom članom 94. ovog zakona je dopunjen član 198. Zakona o vodama na taj način da je propisano da se u obrazac službene legitimacije vodnog inspektora unose podaci o identitetu vodnog inspektora, i to ime i prezime inspektora, a brisan je deo stava 3. tog člana kojim je bila propisana nadležnost ministra nadležnog za poslove vodoprivrede da propisuje obrazac i sadržinu službene legitimacije.
Članom 95. ovog zakona propisana su prava i dužnosti sanitarnog inspektora, pa je tim članom propisano da saniarni inspektor ima pravo i dužnost da kontroliše da li se vrši ispitivanje zdravstvene ispravnosti vode za piće i kvaliteta vode za kupanje; kontroliše zdravstvenu ispravnost vode za piće i kvalitet vode za kupanje; organizuje uzimanje uzoraka vode za piće i vode za kupanje, kada postoji sumnja u zdravstvenu ispravnost vode za piće, odnosno kvalitet vode za kupanje; kontroliše način korišćenja i način održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta, u cilju zaštite od namernog ili slučajnog zagađenja vode na izvorištu kontroliše da li jedinica lokalne samouprave poseduje rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite za izvorišta vode za piće koja su formirana na teritoriji jedinice lokalne samouprave. S tim u vezi ovim zakonom izmenjen je i član 203. Zakona o vodama kojima su propisane mere koje nalaže saniarni inspektor, pa je stoga članom 98. ovog zakona propisano da je sanitarni inspektor ovlašćen da zabrani isporuku vode za piće, odnosno korišćenje vode za kupanje, ako ne postoji dokaz ili ne postoji dokaz u propisanom obimu ovlašćene zdravstvene ustanove o izvršenim laboratorijskim analizama na zdravstvenu ispravnost vode za piće, odnosno kvalitet vode za kupanje; zabrani isporuku vode za piće ako je ovlašćena zdravstvena ustanova, na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza, utvrdila da je voda za piće zdravstveno neispravna, a može da dozvoli isporuku vode koja se upotrebljava za sanitarno-higijenske potrebe; zabrani korišćenje vode za kupanje, ako je ovlašćena zdravstvena ustanova, na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza, utvrdila da kvalitet vode za kupanje ne zadovoljava; zabrani upotrebu vode za piće, ako je ovlašćena zdravstvena ustanova, na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza, utvrdila da je voda za piće zdravstveno neispravna; zabrani korišćenje objekta, odnosno obavljanje delatnosti u zoni sanitarne zaštite na način koji izaziva ili može da izazove zagađivanje vode izvorišta, dok se ne otklone uočeni nedostaci; obavesti nadležni organ o bespravno izgrađenim objektima i o obavljanju nedozvoljenih delatnosti u zonama sanitarne zaštite izvorišta; naredi pribavljanje rešenja o određivanju zona sanitarne zaštite izvorišta za snabdevanje vodom; podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup, u skladu sa ovim zakonom i preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen ovim zakonom i drugim propisom.
Kako su ovim zakonom izvršene dopune u članu 97. Zakona o vodama, radi usklađivanja sa tim dopunama, članom 96. ovog zakona se vrši izmena u članu 201. stav 1. tačka 2) Zakona o vodama kojim su propisana prava i dužnosti inspektora za zaštitu životne sredine, a takođe se daje pravo i dužnost inspektoru za zaštitu životne sredine da proverava da li pravna lica, preduzetnici i fizička lica ispunjavaju svoje obaveze iz člana 98. ovog zakona.
Radi preciziranja ovlašćenja vodnog inspektora članom 97. ovog zakona je propisano da je vodni inspektor u vršenju poslova iz člana 199. Zakona o vodama ovlašćen da zabrani ili ograniči korišćenje voda, ispuštanje voda, vađenje rečnih nanosa, odnosno korišćenje objekata i postrojenja ako se korišćenje voda, ispuštanje voda, vađenje rečnih nanosa, odnosno korišćenje objekata i postrojenja vrši suprotno odredbama ovog zakona.
Radi preciziranja mera koje nalaže inspektor za zaštitu životne sredine članom 99. ovog zakona se propisuje da je inspektor za zaštitu životne sredine ovlašćen da naloži licu koje ispušta otpadne vode da postavi uređaje za merenje i kontinuirano meri količine otpadnih voda, kao i da ispituje parametre kvaliteta otpadnih voda i da izveštaj o izvršenim merenjima dostavi javnom vodoprivrednom preduzeću, ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine i organu uprave nadležnog za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta vode, kao i da naloži da privremeni prestanak rada i obavljanje delatnosti licima iz člana 99. st 1. i 2. Zakona o vodama.
Članom 100. ovog zakona se propisuje da sanitarni inspektor po potrebi, može organizovati uzimanje uzoraka vode za piće i vode za kupanje, radi analize i provere zdravstvene ispravnosti vode za piće, odnosno analize i provere kvaliteta vode za kupanje, pri čemu troškove analize snosi pravno ili fizičko lice koje isporučuje zdravstveno neispravnu vodu za piće, odnosno omogućava korišćenje vode za kupanje nezadovoljavajućeg kvaliteta. Tim članom ovog zakona se propisuje i da troškove uzimanja uzoraka voda u slučaju kada se uzimanje uzoraka vode i otpadnih voda, odnosno vode za piće i vode za kupanje vrši u okviru poverenih poslova iz člana 196. Zakona o vodama, troškove snosi organ koji vrši poverene poslove.
Članom 101. ovog zakona se, radi usklađivanja sa ovim zakonom izvršenim izmenama člana 75. i člana 77. stav 2. i 7. Zakona o vodama menja tačka 4) člana 211. Zakona o vodama, brišu tač. 2) i 5) tog člana Zakona o vodama i dodaju nove tačke kojima se propisuje privredni prestup za pravno lice ako ne poseduje dokaz ili ne poseduje dokaz u propisanom obimu o izvršenim laboratorijskim analizama na zdravstvenu ispravnost vode za piće, odnosno kvalitet vode za kupanje, odnosno ako isporuči vodu za piće, odnosno omogući korišćenje vode za kupanje, za koje je ovlašćena zdravstvena ustanova na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza utvrdila da je voda za piće zdravstveno neispravna, odnosno da kvalitet vode za kupanje ne zadovoljava. Takođe, tim članom ovog zakona je propisan prekršaj za pravno lice ako koristi objekat, odnosno obavlja delatnost na način koji izaziva ili može da izazove zagađivanje vode na izvorištu ili ne pribavi rešenje o određivanju zona sanitarne zaštite izvorišta za snabdevanje vodom. Pored navedenog tim članom ovog zakona je dodata nova tačka 11a kojom se propisuje privredni prestup za pravno lice ako vrši neku radnju bez važeće vodne dozvole ili suprotno izdatoj vodnoj dozvoli.
Kako je članom 56. stav 1. Zakona o vodama propisano da je pravno lice koje koristi brane sa akumulacionim i reterzionim basenima dužno da ih održava i koristi na način kojim se obezbeđuje prihvatanje poplavnih talasa, to je članom 102. ovog zakona, radi preciziranja prekršaja pravnog lica, izmenjena tačka 1) člana 212. Zakona o vodama. Takođe, tim članom ovog zakona brisana je i tačka 12) člana 212. Zakona o vodama. Kako se projektovanje i izgradnja objekata, pa stoga i objekata za korišćenje vodnih snaga vrši u skladu sa vodnim uslovima izdatim od strane nadležnog organa, to stoga nije potrebno propisivanje prekršaja, jer ukoliko projekti i tehnička dokumentacija nije izrađena u skladu sa izdatim vodnim uslovima investitoru neće biti izdata vodna saglasnost na izrađenu tehničku dokumentaciju bez koje nije ni moguća ni izgradnja objekta. U skladu sa navedenim članom 104. ovog zakona je u članu 213. stav 2. brisana tačka 12) kojom je bilo propisano da će se preduzetnik kazniti za prekršaj ako vrši projektovanje i izgradnju objekata i uređaja suprotno odredbi člana 85. Zakona o vodama. Pored navedenog, zbog usklađivanja sa ovim zakonom izvršenim izmenama u članu 90. Zakona o vodama, dopunjena je tačka 15) člana 212. Zakona o vodama, kao i dodata nova tačka 22a, jer u važećem Zakonu o vodama nije bilo sankcionisano vađenje rečnih nanosa suprotno izdatoj vodnoj saglasnosti ili bez vodne saglasnosti. U članu 212. Zakona o vodama dodati su novi st. 7. do 10. kojima je, kako bi se preventivno uticalo na potencijalne počinioce prekršaja, propisano da će se pravnom licu za prekršaj iz stava 1. tačka 22a) pored propisane kazne obavezno izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja. Iz navedenih razloga, kako bi se preventivno uticalo i na preduzenike i fizička lica, potencijalne počinioce prekršaja iz člana 212. tačka 22a Zakona o vodama, čl. 104. i 105. ovog zakona su dodati i novi st. u članu 213. i 214. Zakona o vodama. Kako Zakonom o vodama nisu bile sankcionisane pojedine radnje preduzetnika, odnosno fizičkih lica čl. 104. i 105. ovog zakona izvršena je dopuna čl. 213. i 214. Zakona ovodama.
Kako je članom 63. ovog zakona kojim je izvršena izmena člana 118. Zakona o vodama propisano da organi nadležni za izdavanje vodnih uslova po službenoj dužnosti pribavljaju mišljenja od organa, posebnih organizacija i javnih vodoprivrednih preduzeća, da su ti organi, posebne organizacije i javna vodoprivredna preduzeća dužna da postupe po zahtevu za davanje mišljenja i da traženo mišljenje izdaju u roku od deset dana od dana prijema zahteva, kao i da će organ i javno vodoprivredno preduzeće nadležno za izdavanje vodnih uslova podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, to je članom 103. ovog zakona propisan prekršaj za odgovorno lice u organu, posebnoj organizaciji, odnosno javnom vodoprivrednom preduzeću iz člana 118. st. 5, 6. i 7. ovog zakona ako tokom sprovođenja postupka objedinjene procedure ne postupi na način i u rokovima propisanim ovim zakonom (član 118. stav 8), a takođe je propisano da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi organ nadležan za izdavanje vodnih uslova iz člana 118. st. 1, 2. i 3. ovog zakona.
Posle člana 105. ovog zakona dodati su čl. 106. do 116. koji predstavljaju prelazne i završne odredbe ovog zakona. Odredbama tih članova je propisano: da su Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode”, Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine” i Javno vodoprivredno preduzeće „Beogradvode” dužna da svoje poslovanje i opšta akta usklade sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu; da su Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode” i Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine” dužna da u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona uspostave vodni informacioni sistem i vodne registre, da su pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni uslovi dužna da pribave licencu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu propisa kojim se bliže propisuju uslovi za izdavanje licenci, odnosno da licence izdate u skladu sa Zakonom o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10 i 93/12) važe do isteka perioda na koji su izdate; da je pravno lice koje je u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima upisano kao nosilac prava korišćenja na vodnim objektima u javnoj svojini Republike Srbije iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i na vodnom zemljištu u javnoj svojini Republike Srbije dužno da te vodne objekte i vodno zemljište, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenese pravnim poslom u javnu svojinu Republike Srbije, nakon čega će, upravljanje na istim preuzeti Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode” ako se ti vodni objekti i vodno zemljište nalazi na teritoriji Republike Srbije van teritorije Autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno Javno vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine” ako se vodni objekti i vodno zemljište nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine; da će Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine, odrediti granice vodnog zemljišta do 31. decembra 2017. godine; da će se rešavanje po zahtevima za izdavanje vodnih saglasnosti i vodnih dozvola u kojima je doneto prvostepeno rešenje nastaviti po propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja, odnosno da će se rešavanje po zahtevima za izdavanje vodnih saglasnosti i vodnih dozvola u kojima nije doneto prvostepeno rešenje nastaviti po odredbama ovog zakona; da će se akti koje donosi Vlada i ministar na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneti u roku od šest meseci, a najkasnije u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona; da će se podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o vodama („Službeni glasnik RS, br. 30/10 i 93/12) uskladiti sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona; da će se odredba člana 29. stav 3. i odredba člana 59. stav 4. ovog zakona u delu koji glasi: „vodne jedinice” primenjivati od dana stupanja na snagu akta koji donosi ministar, a kojim se određuju vodne jedinice i njihove granice; da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važi odredba člana 8. stav 2. tačka 1) Zakona o glavnom gradu („Službeni glasnik RS, broj 129/07) u delu koji glasi: uređuje i obezbeđuje, u skladu sa načelima integralnog upravljanja vodama, zaštitu voda, zaštitu od štetnog dejstva voda i korišćenje voda, kao dobra od opšteg interesa, uključujući i organizovanje i finansiranje vodoprivredne delatnosti na vodnom području koje je u nadležnosti grada Beograda, osniva javno preduzeće za obavljanje vodoprivredne delatnosti i upravljanje vodoprivrednim objektima koji su u nadležnosti grada Beograda i odredba člana 20. tačka 20) Zakona o lokalnoj samoupravi u delu koji glasi: određuje erozivna područja; da je Javno vodoprivredno preduzeće „Beogradvode” koje na dan stupanja na snagu ovog zakona upravlja na teritoriji grada Beograda vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona dužno da, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, prenese na upravljanje te vodne objekte i vodno zemljište na kome je u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti upisano kao korisnik na Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode”, odnosno da je Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode” dužno da preuzme na upravljanje te vodne objekte i vodno zemljište, kao i da za obaveze nastale u vezi izgradnje, rekonstrukcije, sanacije i održavanja vodnih objekata do dana prenosa odgovara Javno vodoprivredno preduzeće „Beogradvode”; da javnim vodoprivrednim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno grad Beograd, koja su u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima upisana kao nosioci prava korišćenja na vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i vodnom zemljištu u državnoj svojini, danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaje pravo korišćenja na tim vodnim objektima i vodnom zemljištu i upisuje se javna svojina Republike Srbije; da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo javne svojine grada Beograda na vodnim objektima iz člana 23. st. 2. i 3. ovog zakona i vodnom zemljištu na teritoriji grada Beograda i prelazi u pravo javne svojine Republike Srbije; da će brisanje prava korišćenja javnih vodoprivrednih preduzeća, odnosno upis prava javne svojine Republike Srbije izvršiti po službenoj dužnosti organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima; da lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona koriste vodno zemljište u javnoj svojini Republike Srbije na osnovu ugovora zaključenih sa javnim vodoprivrednim preduzećima koja upravljaju tim zemljištem nastavljaju da koriste to zemljište do isteka roka na koji su ugovori zaključeni, a najkasnije do 31. decembra 2017. godine; da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba člana 18. i čl. 79. do 86. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2017. godine.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE PREDLOGA ZAKONA
Sprovođenje Predloga zakona zahteva izradu pratećih podzakonskih akata. Sredstva za izradu pratećih podzakonskih akata obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu u okviru Glave 23.4. Republička direkcija za vode, program 0401 – Integralno upravljanje vodama, funkcija 630 – Vodosnabdevanje, Programska aktivnost 0006 – Upravljanje u oblasti voda u iznosu od 45.711.000 dinara i Programska aktivnost 0007 – Inspekcijski nadzor u oblasti voda u iznosu od 26.960.000 dinara. Naime, deo poslova na izradi podzakonskih akata potrebnih za implementaciju Predloga zakona obavljaće zaposleni u ministarstvu. Međutim, zbog specifičnosti pojedinih podzakonskih akata potrebnih za implementaciju Predloga zakona i nedostatka ljudskih resursa u Republičkoj direkciji za vode za izradu istih izrada tih podzakonskih akata biće izvršena uz primenu Zakona o javnim nabavkama. Sredstva za izradu tih podzakonskih akata su obezbeđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, u okviru Glave 23.5. Budžetski fond za vode Republike Srbije, program 0401 – Integralno upravljanje vodama, funkcija 630 – Vodosnabdevanje, Programska aktivnost 0005 – Planiranje i međunarodna saradnja u oblasti voda u iznosu od 112.997.000 dinara, jer se izrada normativnih akata, kao posao od opšteg interesa u smislu odredaba Zakona o vodama, finansira iz sredstava Budžetskog fonda za vode Republike Srbije.
Sprovođenje Predloga zakona podrazumeva i finansiranje drugih poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama. Sredstva za finansiranje tih poslova obezbeđena su, takođe, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, u okviru Glave 23.5. Budžetski fond za vode Republike Srbije, program 0401 – Integralno upravljanje vodama, Programska aktivnost 0002 – Uređenje i korišćenje voda u iznosu od 122.500.000 dinara, Programska aktivnost 0003 – Zaštita voda od zagađivanja u iznosu od 35.500.000 dinara, Programska aktivnost 0004 – Uređenje vodotoka i zaštita od štetnog dejstva voda u iznosu od 1.246.833.000 dinara, Projekat 5002 – Brana sa akumulacijom „Stubo-Rovni”, Valjevo u iznosu od 130.000.000 dinara, Projekat 5003 – Brana sa akumulacijom „Arilje” profil „Svračkovo”, Arilje u iznosu od 483.500.000 dinara i Projekat 5007 – Izgradnja linije mulja na postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda grada Šapca u iznosu od 27.000.000 dinara. Pored navedenih sredstava, za finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama koji se odnose na izgradnju sistema za navodnjavanje, izvođenje sanacionih radova na vodnim objektima za zaštitu od poplava i za upravljanje vodama na slivu reke Drine Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu su obezbeđena sredstva u okviru Glave 23.4. Republička direkcija za vode, program 0401 – Integralno upravljanje vodama, i to za:
1) izgradnju sistema za navodnjavanje, u okviru Projekta 5001 – Izgradnja sistema za navodnjavanje – prva faza, u iznosu od 120.000.000 dinara;
2) izvođenje sanacionih radova na vodnim objektima za zaštitu od poplava, u okviru Projekta 4004 – „Hitne sanacije od poplava”, u iznosu od 590.547.000 dinara;
3) upravljanje vodama na slivu reke Drine u okviru Projekta 4002 – GEF-SCCF, u iznosu od 23.000.000 dinara.
U narednim godinama sredstva potrebna za izradu pratećih podzakonskih akata, odnosno za finansiranje ostalih poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama biće obezbeđena u okviru limita opredeljenih za 2017. i 2018. godinu na Razdelu 23 Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Glava 23.4 Republička direkcija za vode i Glava 23.5 Budžetski fond za vode Republike Srbije.
Za samo sprovođenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije u 2016. godini.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst) kako bi se u uslovima sve većih zahteva za vodom i prisutnog problema nedostatka vode i ugrožavanja njenog kvaliteta, u skladu sa rešenjima koja predviđa ovaj zakon, obezbedio veći stepen zaštite voda, kao prirodnog bogatstva, od slučajnih i namernih zagađivanja, održivo korišćenje voda zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa i upravljanje vodama na način kojim se postiže dobar status voda i time sprečile eventualne štetne posledice po zdravlje ljudi, kao i da bi se što pre nastavilo usklađivanje ovog zakona sa direktivama EU.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Voda je prirodni resurs koji istovremeno predstavlja i sirovinu i stanište, namirnicu i sredstvo za rad, energent i još mnogo toga. Voda je ne samo uslov kvalitetnog funkcionisanja i razvoja jednog društva, već i uslov opstanka prirodnog okruženja i čitave ljudske zajednice. Zbog sve većih zahteva za vodom kao resursom i sve prisutnijeg problema nedostatka vode, kao i ugrožavanja njenog kvaliteta, postaje jasno da se voda mora čuvati, racionalno koristiti i zaštititi od slučajnih i namernih zagađivanja. Zato se mora obezbediti održivo korišćenje voda, zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, ne ugrožavajući pritom održivost vitalnih ekosistema. Vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini su dobra od opšteg interesa i kao takva uživaju posebnu zaštitu. Iz tih razloga način i uslovi iskorišćavanja i upravljanja tim dobrima mora da bude u skladu sa ovim i drugim zakonima.
Imajući u vidu prednje navedeno, pre izrade ovog zakona su analizirani efekti važećeg zakona, problemi koji su se pojavljivali u primeni tog zakona od momenta njegove primene, analizirana su uporedno pravna rešenja i iskustva zemalja u regionu i druga međunarodna iskustva, kao i predlozi javnih preduzeća koji su u prethodnim godinama primenjivali Zakon o vodama.
1. Problemi koje zakon treba da reši
Donošenjem Zakona o vodama („Službeni glasnik RS”, broj 30/10) započet je proces reformi u sektoru voda koji treba da obezbedi uspešno funkcionisanje i razvoj ovog sektora, kao i usaglašavanje propisa u oblasti voda sa propisima EU. Pored Zakona o vodama i podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona, ovu oblast regulišu propisi kojima se uređuje: pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, sistem zaštite životne sredine, planiranje i uređenje prostora, izgradnja objekata, lokalna samouprava, komunalne delatnosti, rudarstvo i energetika, poljoprivreda i šumarstvo, plovidba, geološka istraživanja, postupanje sa otpadom, koncesije, strana ulaganja, zdravstvena ispravnost vode za piće i sanitarno-higijenske potrebe i drugo. Pojedini napred navedeni propisi doneti su posle stupanja na snagu Zakona o vodama, te je stoga potrebno uspostaviti usaglašenost Zakona o vodama sa tim pozitivnim propisima koji su doneti posle stupanja na snagu Zakona o vodama, zbog čega je potrebno izvršiti izmene i dopune Zakona o vodama. Posle stupanja na snagu Zakona o vodama donet je Zakon o javnoj svojini kojim je propisano da su vodno zemljište i vodni objekti dobra od opšteg interesa i da se način i uslovi iskorišćavanja i upravljanja dobrima od opšteg interesa uređuje posebnim zakonom, dakle Zakonom o vodama. Obzirom da Zakon o vodama ne sadrži odredbe kojima se uređuje raspolaganje i upravljanje vodnim zemljištem bilo je potrebno dopuniti taj zakon sa tim odredbama i na taj način urediti ovu veoma značajnu oblast imajući u vidu da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti. Istovremeno kako javna vodoprivredna preduzeća upravljaju vodnim objektima u javnoj svojini bilo je potrebno propisati i šta se smatra upravljanjem vodnim objektima u smislu Zakona o vodama. Takođe, posle stupanja na snagu Zakona o vodama vršene su izmene i dopune zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja kojima je propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno da taj dokaz za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata može biti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti sa vlasnikom povlasnog dobra, zbog čega je potrebno dopuniti Zakon o vodama sa odredbama koje uređuju ustanovljavanje prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu i vodnim objektima i na taj način kroz propisivanje lica nadležnog za zaključivanje tih ugovora u ime Republike Srbije ubrzati proces izdavanja građevinskih dozvola. Takođe, kako bi investitor bio rasterećen pribavljanja svih onih uslova i saglasnosti koje izdaju neki državni ili drugi organ, odnosno posebna organizacija ili javno preduzeće, kroz izmene zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja uveden je postupak objedinjene procedure, tako da umesto investitora organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, po službenoj dužnosti, u objedinjenoj proceduri pribavlja te uslove, saglasnosti i druge potrebne dokaze. Kako se u skladu sa Zakonom o vodama izdaju vodna akta u postupku pripreme tehničke dokumentacije za izgradnju novih i za rekonstrukciju postojećih objekata deo Zakona o vodama kojim se uređuje izdavanje vodnih akata je bilo potrebno uskladiti sa izvršenim izmenama zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, a ovim zakonom se upravo vrši usklađivanje sa odredbama zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja koji i uređuje postupak objedinjene procedure.
Pored navedenog donošenjem ovog zakona otklanjaju se nedostaci uočeni u primeni Zakona o vodama. Naime, u toku primene Zakona o vodama uočeni su određeni nedostaci tog zakona i problemi koji nastaju u primeni istog zbog neregulisanja određenih pitanja vezanih za raspolaganje vodnim zemljištem, odnosno zbog nedovoljno jasnih pojedinih odredbi zakona, iz kojih razloga je takođe potrebno da se izvrše izmene i dopune odredbi Zakona o vodama koje propisuju vodne objekte za odvodnjavanje, za navodnjavanje, vodne objekte kojima upravljaju javna vodoprivredna preduzeća, teritorijalne osnove za upravljanje vodama – vodna područja, sadržinu plana upravljanja vodama i organe nadležne za donošenje planova upravljanja vodama i posebnih planova upravljanja vodama, godišnji program upravljanja vodama, sadržinu operativnih planova za odbranu od poplava, eroziona područja, vađenje rečnih nanosa, pravna lica nadležna za vršenje ispitivanja kvaliteta otpadnih voda, kvaliteta površinskih i podzemnih voda i za praćenje havarijskih zagađenja voda, izdavanje i oduzimanje licenci, vodna akta i organe nadležne za izdavanje vodnih akata, finansiranje poslova od opšteg interesa u oblasti upravljanja vodama, organe nadležne za inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona o vodama, kao i odredbe kojima su propisane kaznene odredbe.
Usled izmena u nadležnostima posebnih organizacija i organa uprave Republike Srbije ovim zakonom izvršeno je usklađivanje i sa odredbama zakona koji propisuje nadležnost za vršenje poslova monitoringa kvaliteta voda (ispitivanja kvaliteta voda na izvorištima, monitoringa statusa voda i praćenja havarijskog zagađenja voda), tako što se ovim zakonom propisuje da te poslove vrši organ uprave nadležan za sprovođenje državnog monitoringa kvaliteta voda, umesto republičke organizacije nadležne za hidrometeorološke poslove, kako je sada propisano Zakonom o vodama.
Obzirom da Zakonom o vodama nije bilo regulisano pitanje ko može da vrši ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, bilo je potrebno, imajući u vidu značaj te oblasti, dopuniti Zakon o vodama sa odredbom koja će da propiše ko može da vrši ta ispitivanja.
Da bi se izbegao pozitivan, odnosno negativan sukob nadležnosti između organa nadležnih za sprovođenje ovog zakona ovim zakonom je izvršena podela nadležnosti između organa uprave nadležnih za vode prema teritorijalnom principu (Ministarstvo poljoprivrede i zaštite sredine – Republička direkcija za vode, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, organi jedinica lokalne samouprave) i podela nadležnosti između javnih vodoprivrednih preduzeća prema hidrografskim principima.
Ovaj zakon treba da doprinese usklađivanju nacionalnog zakonodavstva u oblasti voda sa osnovnim principima sadržanim u evropskim direktivama u ovoj oblasti. U postupku pridruživanja EU jedan od preduslova je usaglašenost nacionalnog zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom. U našoj zemlji je odnos prema vodi još uvek neodgovarajući, pošto se voda koristi neracionalno i vrlo često zagađuje, čime se dugoročno otežava primena principa održivog razvoja. Iz tih razloga i naša zemlja mora u narednom periodu promeniti svoj odnos prema vodi i ovu oblast urediti u uskladi sa evropskim direktivama, pre svega sa Okvirnom direktivom o vodama (Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council – Framework for Community action in the field of water policy) i drugim direktivama EU koje uređuju oblast korišćenja voda, zaštite voda od zagađivanja i zaštite od štetnog dejstva voda.
Nacionalnom Strategijom Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 80/11), u okviru kratkoročnih planova za period od 2011. do 2014. godine, predviđeno je da bi sve pravne tekovine EU trebalo da budu transponovane u kratkom roku i da bi sadašnji, važeći propisi trebalo da budu detaljno pregledani kako bi se utvrdile sve neusklađenosti sa pravnim tekovinama EU.
Kako Zakon o vodama nije u potpunosti usklađen sa direktivama EU u oblasti voda koje uređuju sektor zaštite voda ovim zakonom se, radi nastavka usklađivanja tog zakona sa tim direktivama, odnosno radi zaštite životne sredine od nepovoljnih uticaja ispuštanja otpadnih voda i radi smanjenja zagađivanja vode koje izazivaju ili podstiču nitrati iz poljoprivrednih izvora i sprečavanja daljeg takvog zagađivanja, dopunjuje obavezna sadržina Plana zaštite voda od zagađivanja, propisuje obaveza određivanja osetljivog područja i određuje organ nadležan za utvrđivanje kriterijuma za određivanje osetljivog područja i za određivanje osetljivog područja i njegovih granica, propisuje obaveza određivanja ranjivih područja i određuje organ nadležan za određivanje ranjivog područja i njegovih granica, sadržina akta o određivanju ranjivih područja, obaveza donošenja akcionih programa sa obaveznim merama, donošenje Pravila dobre poljoprivredne prakse u cilju postizanja opšteg nivoa zaštite od zagađenja nitratima poljoprivrednog porekla svih vodnih tela površinskih i podzemnih voda i organ nadležan za donošenje tih pravila.
Predložene izmene i dopune rezultat su i analiza usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa Okvirnom direktivom o vodama, Direktivom 2008/105/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda, Direktivom 2006/118/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti podzemne vode od zagađivanja i pogoršavanja kvaliteta, Direktivom Saveta 91/271/EEZ koja se odnosi na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, Direktivom Saveta 91/676/EEZ koja se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora, Direktivom Saveta 98/83/EZ o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju, Direktivom 2006/7/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o kvalitetu vode za kupanje, Direktivom 2007/60/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o proceni i upravljanju rizicima od poplava i Direktivom 2009/90/EZ Komisije koja utvrđuje tehničke specifikacije za hemijske analize i monitoring statusa vode. Ovim zakonom obezbeđuje se potpuno uređenje oblasti zaštite voda od zagađivanja, ne samo u pogledu propisivanja graničnih vrednosti i rokova za njihovo dostizanje, već i u pogledu uređivanja načina i uslova za dostizanje i očuvanje poštovanja propisanih graničnih vrednosti, odnosno preciznijem uređenju ove oblasti i efikasnijoj implementaciji propisanih obaveza iz direktiva EU.
Predložene izmene i dopune rađene su i na osnovu analiza usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa Okvirnom direktivom o vodama 2000/60/EZ, Direktivom o zaštiti podzemnih voda od zagađivanja 2006/118/EZ, Direktivom o standardima kvaliteta životne sredine u oblasti politike voda 2008/105/EZ, Direktivom Saveta 91/271/EEZ koja se odnosi na prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, Direktivom Saveta 98/83/EZ o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju, Direktivom 2006/7/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o kvalitetu vode za kupanje koje su sprovedene tokom 2014. godine sa stranim pravnim ekspertom a preko PLAC projekta – „Savetodavni centar za pitanja politike i legislative” (Policy and Legal Advice Centre – PLAC 3). Takođe, predložene izmene i dopune rađene su i na osnovu pravne analize usklađenosti nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite voda od zagađivanja koja je sprovedena od strane pravnih eksperata u okviru ENVAP II projekta tokom 2014. godine.
Istovremeno, predložene izmene i dopune su u skladu i sa Planom pripreme prve revizije NPAA kojim je predviđeno da će Republika Srbija najkasnije 2018. godine postići unutrašnju spremnost za prenošenje najvećeg dela pravnih tekovina EU i njihovu primenu.
Takođe, ovim zakonom, radi očuvanja, zaštite i poboljšanja kvaliteta životne sredine i zaštite ljudskog zdravlja, vrši se usklađivanje Zakona o vodama sa Direktivom EU 98/83 koja se odnosi na kvalitet vode namenjene za ljudsku potrošnju i Direktivom EU 2006/7/EC koja se odnosi na kvalitet vode za kupanje iz kojih razloga se vrši izmena, odnosno dopuna članova Zakona o vodama koji uređuju te oblasti.
Ovim zakonom se vrši transpozicija onih odredaba direktiva čije je prenošenje u pravni sistem Republike Srbije moguće izvršiti isključivo zakonom. Takođe, ovim zakonom se vrši proširenje pravnog osnova za donošenje podzakonskih propisa u delu Zakona o vodama koji se odnosi na zaštitu voda od zagađivanja, kako bi se obezbedilo pravni osnov za prenošenje odredaba relevantnih direktiva koje u pravni sistem Republike Srbije mogu biti transponovane i podzakonskim propisima. Proširenje pravnog osnova u ovom smislu doprinosi potpunijem i preciznijem uređenju ove oblasti i efikasnijoj implementaciji propisanih obaveza. Neke od predloženih izmena i dopuna proizašle su i iz rada Radne grupe na izradi predloga Pravilnika o načinu i uslovima merenja količine i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima koji se donosi u skladu sa članom 99. stav 5. važećeg Zakona o vodama. Naime, da bi se omogućilo bliže propisivanje merenja i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda i njihova razrada podzakonskim propisom, uočeno je potreba za revizuijom važećih zakonskih odredaba u ovom domenu, na osnovu čega je predložena izmena člana 99. Zakona o vodama.
Predložene izmene i dopune takođe su i u skladu sa planom, iznetim na sastanaku Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije EU na ministarskom nivou, da Republika Srbija bude u potpunosti spremna da preuzme obaveze iz članstva u Evropskoj uniji do kraja 2018. godine.
Iz navedenih razloga, donošenje ovog zakona je neophodno u cilju dostizanja što većeg stepena transpozicije, ali i obezbeđivanja pravnog osnova za dalju implementaciju.
Donošenje ovog zakona stvara uslove za upravljanje vodama na način kojim se postiže dobar status voda, a čovekove potrebe za vodom zadovoljavaju uz poštovanje ograničenja koje postavlja očuvanje ravnoteže u prirodi. Zakon postavljen na ovim principima poštuje međunarodnu praksu i tendencije u oblasti korišćenja i zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda. Takođe, donošenjem ovog zakona uređuje se raspolaganje i upravljanje vodnim zemljištem, što je veoma bitno imajući u vidu da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti.
2. Ciljevi koji se zakonom postižu
Ovim zakonom se postižu sledeći ciljevi:
1) usklađivanje domaćeg zakonodavstva u oblasti voda sa zakonodavstvom Evropske unije;
2) stvaranje uslova za upravljanje vodama na način kojim se postiže dobar status voda, a čovekove potrebe za vodom zadovoljavaju uz poštovanje ograničenja koje postavlja očuvanje ravnoteže u prirodi, kroz donošenje planskih dokumenata, propisivanje prava i obaveza svih subjekata koji koriste i/ili zagađuju vodu, odnosno koriste vodno zemljište i vodne objekte, izdavanja vodnih akata i kontroli njihove primene;
3) obezbeđenje transparentnosti postupaka za davanje u zakup vodnog zemljišta, kao dobra od opšteg interesa, za namene propisane Zakonom o vodama;
4) da poslove u oblasti voda na određenom području koje je propisano ovim zakonom obavljaju pravna lica koja ispunjavaju uslove u pogledu tehničko-tehnološke opremljenosti i organizacione i kadrovske osposobljenosti;
5) otklanjanje nedostataka u primeni važećeg Zakona o vodama uočenih u toku primene tog zakona.
3. Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja zakona
Zakonom o vodama, sistemskim zakonom u oblasti upravljanja vodama, uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim zemljištem i vodnim objektima, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem tog zakona, kao i druga pitanja od značaja upravljanje vodama.
Imajući u vidu ovako definisanu sadržinu Zakona o vodama, izradi Predloga zakona se pristupilo pošto se došlo do zaključka da rešavanje navedenih problema (neusaglašenost Zakona o vodama sa pozitivnim propisima donetim posle stupanja na snagu tog zakona, izmena u nadležnostima posebnih organizacija i organa uprave Republike Srbije vezanim za oblast voda, neregulisano pitanje raspolaganja vodnim zemljištem i neregulisano pitanje ko može da vrši ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, izbegavanje sukoba nadležnosti između organa nadležnih za sprovođenje ovog zakona), odnosno postizanje željenih ciljeva nije moguće bez izmena i dopuna tog zakona. Takođe, kako Zakon o vodama nije usaglašen u potpunosti sa zakonodavstvom EU potrebno je da se nastavi sa daljim usaglašavanjem tog zakona sa propisima EU, što se i čini ovim zakonom i biće nastavljeno izradom podzakonskih akata koji će biti doneti na osnovu ovog zakona. Kako se rešavanje navedenih problema i usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti voda sa propisima EU vrši kroz donošenje zakona i podzakonskih akata nisu razmatrane druge mogućnosti za rešenje problema i usaglašavanje sa zakonodavstvom EU.
4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema
Da bi se uspostavio pravni okvir za sprovođenje potrebnih aktivnosti u oblasti voda donošenje Predloga zakona je najbolje rešenje, jer omogućuje da se kroz izmene i dopune važećeg zakona:
1) izvrši usaglašavanje Zakona o vodama sa drugim propisima u našem pravnom sistemu koji su doneti posle stupanja na snagu Zakona o vodama i nastavi dalje usaglašavanje sa zakonodavstvom EU u oblasti voda,
2) obezbedi integralno upravljanje vodama.
5. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?
Obzirom da je voda prirodno bogatsvo, osnovna životna materija i značajan faktor privređivanja, rešenja predložena u ovom zakonu uticaće na sve građane, domaća i strana privredna društva, preduzetnike, kao i državne organe Republike Srbije, organe autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave u Republici. Takođe, obzirom da se vodno zemljište koristi za obavljanje privredne delatnosti rešenja predložena u ovom zakonu uticaće na subjekte koji na tom zemljištu obavljaju privrednu delatnost.
Potrošači – fizička lica će morati da se odgovornije ponašaju prema ovom resursu, što podrazumeva: njeno racionalno korišćenje, zaštitu voda od zagađivanja (izbegavanjem i sprečavanjem unošenja u vode hazardnih supstanci), zaštitu površinskih tokova (sprečavanje odlaganja čvrstog i kabastog otpada, čime se smanjuje i opasnost od plavljenja). Ovakav odnos prema vodi imaće kao rezultat uključenje većeg broja potrošača i obezbeđenje veće količine kvalitetnije vode za druge namene (navodnjavanje, industriju, ribarstvo, kupanje, turizam i dr.), smanjenje troškova pripreme vode za piće, povećanje stepena sigurnosti od štetnog dejstva voda.
Predložena rešenja imaće dejstvo slično navedenom i na ustanove i slične institucije koje obavljaju neprivrednu delatnost.
Potrošači – privredna društva moraće da imaju veći stepen odgovornosti od fizičkih lica, jer će, pored pomenutog načina ponašanja, morati da obezbede prečišćavanje otpadnih voda iz tehnoloških procesa proizvodnje.
Ovim zakonom predložena rešenja imaće uticaja i na rad organa državne uprave, pokrajinske uprave i uprava jedinica lokalnih samouprava, kao i javnih vodoprivrednih preduzeća, koji će biti angažovani na kompletiranju zakonske regulative (izrada podzakonskih akata), pripremi, odnosno donošenju strateških i planskih dokumenata i obavljanju ostalih poslova u skladu sa ovim zakonom.
6. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?
Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi, imajući u vidu materiju koju uređuje ovaj zakon. Takođe, primena ovog zakona imajući u vidu predložena rešenja ne bi trebalo da stvori dodatne troškove ni državnim organima, organima autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležnim za sprovođenje i praćenje primene ovog zakona.
Naime, za korišćenje vodnog zemljišta do sada se plaćala naknada za korišćenje tog zemljišta u skladu sa aktom koji donosi Vlada za kalendarsku godinu, a umesto te naknade, po donošenju ovog zakona, će se plaćati zakup vodnog zemljišta. Takođe, zbog primene postupka objedinjene procedure u postupku izdavanja građevinske dozvole skraćeni su rokovi za izdavanje vodnih uslova za objekte i radove za koje se izdaje građevinska dozvola, što treba da ubrza proces izdavanja građevinske dozvole odnosno da dovede do ušteda za investitore.
Takođe, imajući u vidu da je obaveza privrednog subjekta koji ispušta ili odlaže materije koje mogu zagaditi vodu da te materije, pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije ili recipijent, delimično ili potpuno odstrani, da obezbedi sredstva i utvrdi rokove za izgradnju i pogon uređaja, da kontinuirano meri količine otpadnih voda i da izveštava o rezultatima merenja količina i ispitivanju kvaliteta vode koju koristi ili ispušta postojala i u važećem Zakonu o vodama, to proizilazi da rešenja predložena ovim zakonom ne zahtevaju dodatna ulaganja.
Naime, kao i uticaj važećeg Zakona o vodama, tako i uticaj ovog zakona, zavisiće od vrste delatnosti koju obavlja privredni subjekt. Ukoliko se u procesu proizvodnje koriste velike količine vode ili je tehnologija zastarela, odnosno ako je rezultat tehnološkog procesa velika zagađenost otpadnih voda koje se ispuštaju u recipijent ili kanalizacionu mrežu, troškovi će biti veći. Uvođenjem savremenijih tehnologija i izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ovi troškovi funkcionisanja će se smanjiti. Uslov za to je obezbeđenje potrebnih sredstava za ulaganja u osavremenjavanje rada i izgradnju tih postrojenja. Sprovođenje zakona treba da obezbedi interes privrednika da sami rešavaju tretman svojih otpadnih voda, što će biti ekonomski povoljnija varijanta u odnosu na plaćanje naknade za zagađivanje. Na taj način se takođe obezbeđuje pozitivan efekat sa aspekta zaštite vode kao resursa i smanjuju ulaganja u pripremu vode za piće.
Pored navedenog, ovo ministarstvo, kao i autonomna pokrajina, su sprovodeći važeći Zakon o vodama, radi obezbeđenja snabdevanja zdravom pijaćom vodom svih naselja za koja postoje prirodni, tehnički i ekonomski uslovi i pretpostavke, smanjenja stepena ugroženosti zdravlja stanovništva, kao i stepena uticaja zagađenja na stanje prijemnika otpadnih voda i vodeni i priobalni ekosistem, odnosno povećanja stepena zaštite ljudi i imovine od štetnog dejstva voda finansirali prvenstveno izgradnju magistralnih cevovoda, postrojenja za pripremu vode za piće, glavnih kolektora i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i vodnih objekata za zaštitu od poplava. Imajući u vidu rešenja predložena ovim zakonom koja se odnose na korišćenje voda, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda, uključujući i finansiranje vodnih objekata proizilazi da ista ne predviđaju, u odnosu na rešenja iz važećeg Zakona o vodama, nove obaveze za ove organe, a time ni sredstva.
Procenat stanovništva priključenog na sisteme javnog vodosnabdevanja je oko 81% stanovništva, u centralnoj Srbiji 71%, u Beogradu 92% i u Vojvodini 91%. Sredstva potrebna za unapređenje stanja u oblasti snabdevanja vodom odnose se na proširenje izvorišnih kapaciteta, izgradnju postrojenja za pripremu vode za piće, izgradnju glavnih dovodnih cevovoda regionalnih sistema i izgradnju nove i kompletiranje i dogradnju postojeće mreže u naseljima. Za aktivnosti u ovoj oblasti potrebno je u narednom periodu od dvadeset godina obezbediti 2 milijarde evra, i to oko 60% za izvorišta, postrojenja za pripremu vode za piće i glavne dovodne cevovode i oko 40% za distributivnu mrežu u naseljima.
Stanje izgrađenosti sistema za prikupljanje i evakuaciju (primarna i sekundarna kanalizaciona mreža i glavni kolektori) i prečišćavanje otpadnih voda naselja (postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda) je na niskom nivou u odnosu na evropske standarde. Ovo se naročito odnosi na stanje izgrađenosti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pa se većina otpadnih voda naselja bez potrebnog prečišćavanja upušta u recipijente.
Kanalizacioni sistemi sa sistemima za snabdevanje naselja vodom čine funkcionalnu celinu, iz čega proističe potreba njihovog uporednog razvoja. Imajući, međutim u vidu aktuelno stanje, jasno je da se ne može obezbediti isti stepen obuhvaćenosti stanovništva kanalizacionim sistemima, uključujući i njihovo prečišćavanje, kao u oblasti snabdevanja vodom za piće. Zato u narednom periodu od dvadeset godina osnovni cilj predstavlja ispunjenje zahtevanih standarda EU za sanitaciju urbanih prostora većih od 2.000 ES.
Za dostizanje ovog cilja potrebno je obezbediti sredstva u iznosu od oko 3,9 milijardi evra (20% za kanalizacionu mrežu, 10% za glavne kolektore i 70% za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda).
Smanjenje rizika od poplava na celoj teritoriji Republike predstavlja permanentan zadatak i cilj. Za realizaciju prioritetnih radova i mera potrebno je u narednom periodu od 20 godina obezbediti oko 260 miliona evra. U ovim sredstvima investicioni radovi učestvuju sa oko 75% (rekonstrukcija i dogradnja postojećih i izgradnja novih objekata), a neinvesticioni sa oko 25%.
Prednje navedena potrebna sredstva, pored budžeta Republike Srbije i budžeta autonomne pokrajine, biće obezbeđena i iz budžeta jedinica lokalne samouprave, sredstava javnih komunalnih preduzeća iz cene vode, fondova EU, donacija i dr.
Kako je za poboljšanje stanja u pojedinim oblastima sektora voda potrebno obezbediti značajna sredstva, kojih u ovom trenutku nema dovoljno, aktivnosti na unapređenju vodnog režima i ukupnog stanja u sektoru voda moraju se odvijati u skladu sa mogućnostima privrede i društva, uvažavajući prioritete koji će se utvrditi planskim dokumentima.
7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da pravdaju troškove koje će on stvoriti?
Rešenja predložena zakonom obezbeđuju, dugoročno posmatrano, pozitivne efekte koji prevazilaze troškove primene zakona.
Najvažniji efekat je da će se, racionalnim korišćenjem vode i njenom zaštitom, odnosno propisanim načinom korišćenja vodnog zemljišta ovaj resurs, odnosno dobro od opšteg interesa sačuvati za naredne generacije i zaštititi životna sredina.
8. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?
Ovaj zakon ne stimuliše neposredno osnivanje novih privrednih subjekata na tržištu. Međutim, ovaj zakon dozvoljava da se poslovima vezanim za upravljanje vodama mogu, pored javnih preduzeća i posebnih organizacija, baviti i druga pravna lica koja ispunjavaju odgovarajuće uslove i poseduju licencu za obavljanje tih poslova na određenom području.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?
Ministarstvo je u toku izrade radne verzije Predloga zakona dostavilo Predlog zakona, radi davanja komentara, sugestija i primedaba, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, gradu Beogradu, JVP „Srbijavode”, JVP „Vode Vojvodine” i JVP „Beogradvode”. Deo predloga i sugestija je ugrađen u tekst Predloga zakona.
Da bi i ostale zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Predlogu zakona ovo ministarstvo, u skladu sa Programom javne rasprave o Predlogu zakona, koji je odredio Odbor za privredu i finansije Vlade Republike Srbije, u periodu od 11. do 30. septembra 2015. godine sprovelo javnu raspravu o Predlogu zakona.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je u periodu sprovođenja javne rasprave, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Privrednom komorom AP Vojvodine i gradom Nišom, organizovalo prezentacije i rasprave o Predlogu zakona u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Na organizovanim raspravama izneta su pozitivna mišljenja o većini rešenja sadržanim u Predlogu zakona. Takođe, dat je i veći broj sugestija i predloga, kao i određeni broj primedaba. Deo iznetih primedbi i predloga je ugrađen u tekst Predloga zakona čime je unapređen sam tekst Predloga zakona.
S tim u vezi, prihvaćene su sugestije, predlozi, odnosno primedbe Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i JVP „Vode Vojvodine” koje su se odnosile na: otuđenje vodnog zemljišta u javnoj svojini, te su stoga brisane odredbe Predloga zakona kojima je bilo propisano da se vodno zemljište u javnoj svojini može otuđiti, odnosno brisane su i odredbe Predloga zakona kojima je bila propisana razmena vodnog zemljišta, obzirom da se razmenom vrši otuđenje vodnog zemljišta u javnoj svojini; produženje roka na koji se vodno zemljište u javnoj svojini daje u zakup, pa je prihvaćeno da rok na koji se vodno zemljište daje u zakup ne može biti duži od 15 godina, izuzev za izgradnju objekata u kom slučaju rok ne može biti duži od 50 godina; propisivanje da se pod upravljanjem vodnim objektima smatra i vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, odnosno da javno vodoprivredno preduzeće odgovara za upravljanje vodnim objektima do visine sredstava predviđenih godišnjim programom upravljanja vodama, zbog čega je izvršena dopuna člana 13. Predloga zakona; propisivanje kriterijuma na osnovu kojih se vodna područja dele na vodne jedinice, zbog čega je prihvaćen predlog da i izgrađenost vodnih objekata za zaštitu od poplava i hidromelioracionih sistema bude kriterijum za podelu vodnih područja na vodne jedinice; propisivanje da odbranu od poplava na vodama I reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini sprovodi javno vodoprivredno preduzeće i pravno lice koje ima licencu za obavljanje poslova iz člana 112. stav 1. tačka 3) do 8) za određeno područje, odnosno vodnu jedinicu ili deo vodne jedinice (sektor, deonica, hidromelioracioni sistem); propisivanje ustanovljavanja ribarskih područja na hidromelioracionim sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje, pa je prihvaćen predlog da se ribarsko područje ne može ustanoviti na tim sistemima, odnosno da se izuzetno ribarsko područje može ustanoviti na hidromelioracionim sistemima za odvodnjavanje i navodnjavanje uz saglasnost ministra nadležnog za poslove vodoprivrede; propisivanje da se za poslove iz člana 112. stav 1. tač. 3) do 8) Zakona o vodama licenca izdaje za određeno područje, odnosno vodnu jedinicu ili deo vodne jedinice (sektor, deonica i hidromelioracioni sistem); propisivanje da se pored slučajeva navedenih u Predlogu zakona predvidi da se vodni uslovi izdaju i za izradu planskih dokumenata za uređenje prostora, upravljanje ribarskim i zaštićenim područjima i gazdovanje šumama, te je u tom smislu dopunjena odredba člana 61. Predloga zakona; ukidanje nadležnosti AP Vojvodine u vršenju inspekcijskog nadzora u oblasti vodoprivrede i sanitarnog nadzora, pa je u tom smislu izmenjen član 91. Predloga zakona, odnosno zadržana su rešenja iz važećeg Zakona o vodama.
Pored prednje navedenih prihvaćenih sugestija, predloga, odnosno primedbi prihvaćene su i sugestije i predlozi Svetskog fonda za prirodu koje su se odnosile na propisivanje da se pod merama zaštite od poplava predvidi i zaštita i unapređenje prirodnih retenzionih prostora, da se plan vađenja rečnih nanosa dopuni sa lokacijama na kojima nije dozvoljeno vađenje rečnih nanosa i na propisivanje rokova važenja vodne saglasnosti za eksploataciju rečnih nanosa, pa je Predlogom zakona propisano da se pod merama zaštite od poplava smatra i zaštita i unapređenje prirodnih retenzionih prostora, da plan vađenja rečnih nanosa sadrži lokacije na kojima nije dozvoljeno vađenje rečnih nanosa, odnosno, radi usaglašavanja sa periodom važenja vodne saglasnosti, Predlogom zakona je propisano da se program vađenja rečnih nanosa donosi za period od dve godine. Takođe, prihvaćene su sugestije Svetskog fonda za prirodu koje su se odnosile na propisivanje da se kao izvori sredstava budžetskih fondova propišu i prihodi od zakupa vodnog zemljišta u javnoj svojini Republike Srbije.
Dalje, prihvaćen je predlog: Ministarstva zdravlja u vezi propisivanja prava i dužnosti sanitarnog inspektora, pa je u smislu datog predloga izmenjen član 200. Zakona o vodama; Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji se odnosio na propisivanje sadržine zbirki podataka čije je ustanovljavanje Predlogom zakona predviđeno, pa su članom 73. Predloga zakona propisani podaci o ličnosti koji se unose u upisnike propisane članom 130. Zakona o vodama; Odeljenja za privredu i ruralni razvoj grada Sombora koji se odnosio na otklanjanje tehničkih grešaka u čl. 64. i 68. Predloga zakona, pa su ti članovi ispravljeni u skladu sa datim predlogom; Departmana za hidrogeologiju Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu koji se odnosio na propisivanje da se vodnim objektima za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe – vodozahvati smatraju, pored već navedenih objekata u Zakonu o vodama, i zahvati iz podzemnih voda, zbog čega je dopunjen član 11. Predloga zakona; PD „NIS” AD koji se odnosio na propisivanje priloga koji se podnose uz zahtev za izdavnje vodnih uslova za vađenje rečnih nanosa, pa je prihvaćeno da se uz zahtev za izdavanje vodnih uslova za vađenje rečnih nanosa kao dokaz može podneti i ugovor o zakupu vodnog zemljišta, odnosno predlog koji se odnosio na definisanje pojma standard kvaliteta životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji se odnosio na propisivanje da poslovi zaštite voda od zagađivanja obuhvataju, pored kratkoročnih, i dugoročne mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađivanja voda, odnosno na propisivanje da mere koje se odnose na zaštitu voda obuhvataju i mere iz oblasti prirode.
Prihvaćeni su i predlozi Beogradske otvorene škole, odnosno Mikro art (Marko Aksentijević) koji su se odnosili na otuđenje vodnog zemljišta u javnoj svojini, te su, kako je napred izneto, brisane odredbe kojima je bilo propisano otuđenje vodnog zemljišta.
Predlog Departmana za hidrogeologiju Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu da se propiše da se izuzetno podzemne vode mogu koristiti za snabdevanje tehničkom vodom industrije i navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta pod određenim uslovima je delimično prihvaćena, pa je izvršena dopuna člana 82. Zakona o vodama na taj način da je predviđena mogućnost da se podzemna voda može koristiti i za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, ako se time ne uskraćuje pravo korišćenja prioritetnijih potrošača iz člana 71. Zakona o vodama, ako ne postoji drugi način zahvatanja vode i ako postoji dobar resurs podzemnih voda.
Primedbe Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i JVP „Vode Vojvodine” da se Predlogom zakona, suprotno Zakonu o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, ukidaju nadležnosti AP Vojvodine u oblasti planiranja u oblasti voda i utvrđivanja granica melioracionih područja i vodnih jedinica nisu prihvaćene, jer se u konkretnom slučaju radi o pitanjima koja po svojoj prirodi nisu od pokrajinskog značaja, već su od interesa za državu. U cilju uskađivanja sa Direktivom za uspostavljanje okvira za delovanje zajednice u oblasti politike voda 2000/60/EC izvršeno je utvrđivanje vodnih područja po hidrografskom principu. Rešenje kojim se upravljanje vodama vrši u administrativnim granicama je neodrživo. Direktiva za uspostavljanje okvira za delovanje zajednice u oblasti politike voda 2000/60/EC, ali i načela upravljanja vodama u Zakonu o vodama, zahtevaju da se vodama upravlja na hidrografskom slivu, kako bi se omogućilo odgovarajuće planiranje u oblasti voda i utvrdile mere za poboljšanje statusa vodnih tela. Podela na vodna područja izvršene po administrativnim granicama dovode do nemogućnosti da se upravlja celim vodnim telima, pa dovodi do apsurda da se pokušava upravljanje režimom polovine vodotoka, ili samo delom utvrđenog vodnog tela. Takođe, teritorijalna organizacija vodoprivrede počiva na principu jedinstvenog vodnog prostora za upravljanje vodama (član 26. Zakona o vodama), a time i vodne jedinice i melioraciona područja kao delovi vodnog područja treba da budu određeni jednim aktom, tj. aktom ministra nadležnog za poslove vodoprivrede, odnosno aktom Vlade Republike Srbije.
Primedba Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine da akcioni plan treba da bude sastavni deo Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije nije prihvaćena iz razloga što se Akcioni plan donosi na period od 5 godina i samim tim predlog dat u Predlogu predstavlja fleksibilnije rešenje, a primedba da u pojmovima Predloga zakona treba da se propiše pojam ranjivo područje i pojam osetljivo područje nije prihvaćena, jer su ti pojmovi već definisati u čl. 50. Predloga zakona.
Nisu prihvaćeni ni predlozi JVP „Vode Vojvodine” da se obaveze trpljenja propisane Zakonom o vodama odnose na sve vlasnike, odnosno korisnike, a ne samo na vlasnike, odnosno korisnike vodnog zemljišta, da se organi i subjekti iz člana 24. stav 3. Zakona o vodama oslobode odgovornosti za štete prouzrokovane dejstvom voda na zemljištu, objektima i drugoj imovini pravnih i fizičkih lica, ako su štete nastale kao posledica neizgrađenosti vodnih objekata za zaštitu od poplava, erozija bujica i vodnih objekata za odvodnjavanje, odnosno dimenzionisanosti tih izgrađenih vodnih objekata do određenog stepena zaštite, iznad kojeg nije ekonomski opravdano obezbediti zaštitu, jer se Zakonom o vodama uređuju samo pitanja u vezi vodnog zemljišta, odnosno iz razloga što je drugim pozitivnim propisima regulisana naknada štete prouzrokovane elementarnim nepogodama, kao i pravila o oslobađanju od odgovornosti za štete nastale usled više sile čije se dejstvo nije moglo predvideti.
Pored navedenog nisu prihvaćeni ni predlozi JVP „Vode Vojvodine” za izmenu članova Zakona o vodama koji uređuju pitanja naknada za vode, a koji članovi nisu ni obuhvaćeni Predlogom zakona, obzirom da će naknade za korišćenje javnih dobara, dakle i naknada za vode, biti uređene, na predlog ministarstva nadležnog za finansije, posebnim propisom.
Dalje, predlog JVP „Vode Vojvodine” da: se podzemne vode ne koriste za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta nije prihvaćen iz razloga iznetih u obrazloženju predloga Departmana za hidrogeologiju Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu za izuzetno korišćenje podzemnih voda za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta; se reguliše pojam havarijskog zagađenja nije prihvaćen iz razloga što u dosadašnjoj primeni Zakona nije bilo problema u primeni odredaba tog zakona koje uređuju postupanje pravnih lica u slučaju havarijskih zagađenja; se briše naslov „Identifikacija vodnih tela i njihova zaštita” i član 73. Zakona o vodama nije prihvaćen, jer obaveza identifikacije vodnih tela koja se koriste ili se mogu koristiti za ljudsku postrošnju je vezana i za planiranje i izvršenje monitorinaga, koji predhodi pripremi Plana upravljanja vodama, dakle nije vezana samo i isključivo za pripremu Plana upravljanja vodama; registar zaštićenih oblasti vode organi nadležni za zaštitu životne sredine, a ne javno vodoprivredno preduzeće nije prihvaćen, jer registar zaštićenih oblasti nije identičan bazama koje se vode od strane institucija nadležnih za zaštitu prirode, zdravlja i slično, već se ovde radi o zaštićenim oblastima u smislu vodnog režima, kod kojih je element zaštite voda i održavanje statusa vodnih tela od presudnog značaja (gde je bitan elemenat njihove zaštite održavanje ili poboljšanje statusa voda); se vodni uslovi ne izdaju u slučaju korišćenja vode za potrebe malih potrošača nije prihvaćen, jer nije definisano u predlogu što se smatra korišćenjem vode za potrebe malih potrošača; vodne uslove za uređenje vodotka na vodama II reda, umesto javnog vodoprivrednog preduzeća, izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave nije prihvaćen, jer je racionalnije rešenje da ta vodna akata izdaje javno vodoprivredno preduzeće imajuću u vidu da se na taj način smanjuje broj prethodnih akata za izdavanje vodnog akta (mišljenje i izveštaj), a time se skraćuje i vreme potrebno za pribavljanje tih vodnih akata. Takođe, javno vodoprivredno preduzeće ima veći kadrovski potencijal u odnosu na nadležne organe jedinica lokalne samouprave, što garantuje da će predmetni poslovi biti kvalitetno obavljeni. Predlog JVP „Vode Vojvodine” da se briše član 146. Zakona o vodama nije prihvaćen iz razloga što su Predlogom zakona obuhvaćene izmene, odnosno dopune članova Zakona o vodama u čijoj je primeni nakon donošenja tog zakona bilo problema, što nije slučaj sa članom čije brisanje predlaže JVP „Vode Vojvodine”.
Ovaj organ je, takođe, u skladu sa predlogom JVP „Vode Vojvodine” preispitao usaglašenost člana 65. Predloga zakona sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji koje regulišu objedinjenu proceduru i sa Zakonom o opštem upravnom postupku koji reguliše postupak izdavanja upravnih akata, pa je našao da je predmetni član Predloga zakona usaglašen sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Predlog Vodoprivrednog društva „Šajkaška” da se u članu 150. Predloga zakona posebno preciziraju izvori i način finansiranja upravljanja vodnim objektima na vodama II reda od strane jedinica lokalne samouprave nije prihvaćen, jer je izmenjenim članom 150. Predloga zakona obuhvaćeno finansiranje vodnih objektata na vodama I reda, ali i na vodama II reda. Takođe, predlog da se precizira da se odredbe Predloga zakona kojima se uređuje davanje u zakup vodnog zemljišta odnose na zakupe koji će se tek ugovoriti nije prihvaćena, jer bi na taj način bila odložena primena Predloga zakona u tom delu za duži period. Pored navedenog kako se na davanje u zakup vodnog zemljišta primenjuju propisi kojima je uređeno davanje u zakup stvari u javnoj svojini to postoji mogućnost za davanje u zakup tog zemljišta i van postupka javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pismenih ponuda u slučaju kada zakupac koji je uredno izmirivao obavezu plaćanja zakupnine traži produženje ugovora o zakupu zaključenog na određeno vreme, kao i iz razloga što je Predlogom zakona propisano da se u slučaju izgradnje objekata zemljište može dati u zakup na period do 50 godina. Pored navedenog predlog da se u članu 27. Predloga zakona propiše da pravno lice koje ima licencu za obvaljanje poslova iz člana 112. stav 1. tač. 3) do 8) Zakona o vodama te poslove obavlja na osnovu isključivih prava nije prihvaćena, jer je Predlogom zakona propisano da se licenca za obavljanje poslova navedenih u članu 112. stav 1. tač. 3) do 8) Zakona o vodama izdaje za određeno područje, odnosno vodnu jedinicu ili deo vodne jedinice utvrđene aktom ministra kojim se određuju te vodne jedinice i njihove granice. Primedba u vezi izmene člana 219. Predloga zakona nije prihvaćena, jer na teritoriji Republike Srbije još uvek nisu sva vodoprivredna preduzeća prenela vodne objekte i vodno zemljište na javna vodoprivredna preduzeća.
Predlog Železare Smederevo d.o.o. (Ana Mihajlović Dobranić) da se Predlog zakona dopuni na taj način da se vodna dozvola može izdati na period kraći od 15 godina, da se precizira da li se nakon isteka roka na koji je izdata vodna dozvola ulazi u proceduru produžavanja postojeće dozvole ili u proceduru izdavanja nove dozvole, da se pojam mulja u Predlogu zakona uskladi sa pojmom mulja datim u zakonu kojim se uređuje zaštita životne sredine, da se definiše rok u kome nadležni organ mora da izda vodni akt, da se Predlogom zakona propiše da vodni uslovi važe dok se ne podnese zahtev za izdavanje vodne saglasnosti nisu prihvaćeni iz razloga što je: Zakonom o vodama već propisano da se vodna dozvola izdaje na određeno vreme, a najduže za period od 15 godina, Predlogom zakona izmenjena odredba člana 122. stav 6. Zakona o vodama kojom je bio propisan rok za podnošenje zahteva za produženje vodne dozvole iz čega proizilazi da se po isteku važenja vodne dozvole podnosi zahtev za izdavanje nove vodne dozvole, pojam mulja dat za potrebe primene Predloga zakona, a ne zakona kojim se uređuje zaštita životne sredine, Predlogom zakona propisano da se vodni akti (saglasnosti i dozvole), kao upravna akta, donose u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, a kojim zakonom su već propisani rokovi za rešavanje po podnetim zahtevima stranke u upravnom postupku, te stoga nije potrebno propisivanje rokova u Predlogu zakona, što vodni uslovi nisu vodni akt, te stoga nije ni potrebno određivanje roka do kada isti važe.
Predlozi Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode da se Predlogom zakona: definiše pojam ekosistemske usluge, izmeni definicija pojma mulj i pojma standard kvaliteta životne sredine, propiše da se javno vodno dobro koristi na način kojim se ne utiče štetno i na akvatični ekosistem, da je vodno zemljište namenjeno za održavanje i unapređenje i ekološkog statusa/potencijala voda, da se vodno zemljište koristi i za obezbeđenje dobrog ekološkog statusa/ potencijala i obavljanje ekosistemskih usluga, potrebe očuvanja/revitalizacije funkcije ekološkog koridora, u članu 88a izraz prirodnu ravnotežu zameni sa izrazom integritet i funkcionalnost, propiše da se uz zahtev za izdavanje vodne saglasnosti za vađenje rečnih nanosa podnose i uslovi nadležnog organa za zaštitu prirode, u članu 48. propiše da plan zaštite voda od zagađivanja sadrži i mere zaštite vodenih ekosistema od eutrofikacije i posebne mere zaštite vodenih ekosistema zaštićenih područja i ekološke mreže, izmeni u članu 51. tačka 11) Predloga zakona na taj način da se brišu reči: vodotoka i jezera, a dodaju reči: tekućih i stajaćih voda, izmeni tačka 5) člana 110. Zakona o vodama, propiše da se u postupku izdavanja vodnih akata pribavlja i mišljenje organa nadležnog za izdavanje uslova zaštite prirode, dopuni član 133. Zakona o vodama izrazom: prirode i, odnosno član 196. stav 4. Zakona o vodama rečima: kao i na ostale radnje koje utiču na status/potencijal voda, i u skladu sa time da se u članu 201. Zakona o vodama kojim su propisana prava i dužnosti inspektora za zaštitu životne sredine doda tačka 5) kojom se propisuje da taj inspektor vrši inspekcijski nadzor nad izvođenjem radova koji mogu uticati na hemijski ili ekološki status/potencijal voda, odnosno u članu 204. Zakona o vodama koji uređuje mere koje nalaže inspektor za zaštitu životne sredine doda nova tačka kojom je propisano da isti zabranjuje radove i aktivnosti koje pogoršavaju hemijski ili ekološki status/potencijal voda nisu prihvaćene iz sledećih razloga: definicija ekosistemskih usluga je predmet zakona koji se odnosi na zaštitu životne sredine, definicije mulja i standarda kvaliteta životne sredine su date u smislu potreba Zakona o vodama, norme koje se odnose na upotrebu javnog dobra obuhvataju predložene mere u delu koji se odnosi na zaštitu voda, tako da ih nije potrebno posebno naglašavati, u Predlogu zakona je prihvaćen novi pristup zaštiti voda koji se zasniva na očuvanju biodiverziteta kao značajnog elementa životne sredine, pa se smatra da dati obim i sadržaj teksta predstavlja dobru meru za ovu problematiku, inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog Zakona o vodama i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo preko inspektora nadležnog za poslove vodoprivrede (vodni inspektor), „mere zaštite vodenih ekosistema od eutrofikacije” i „posebne mere zaštite vodenih ekosistema zaštićenih područja i ekološke mreže” su već obuhvaćene u okviru postojeće sadržine Plana zaštite voda od zagađivanja, te ih stoga nije potrebno posebno naglašavati, kod zaštićenih oblasti u smislu odredbi Zakona o vodama upravo je bitan elemenat njihove zaštite održavanje ili poboljšanje statusa voda, a ne kompletno poboljšanje stanja predmetnih staništa, uz zahtev za izdavanje vodne saglasnosti za vađenje rečnih nanosa već je propisano da se podnosi akt o proceni uticaja na životnu sredinu, koji uvažava i zahteve prirode, te nije potrebno posebno dostavljanje i uslova nadležnog organa za zaštitu prirode, u postupku izdavanja vodnih akata pribavlja se i mišljenje republičke organizacije za hidrometeorološke poslove i organa uprave nadležnog za monitoring kvaliteta voda, te stoga nije potrebno pribavljanje mišljenja organa nadležnog za izdavanje uslova zaštite prirode.
Predlog Svetskog fonda za prirodu da se: u članu 88a Predloga zakona dopuni sadržina plana vađenja rečnih nanosa na taj način da isti sadrži analizu kumulativnog uticaja vađenja nanosa ostaje za razmatranje pri izradi novog Zakona o vodama, kao i predlog da ministar i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine sporazumno utvrđuju kriterijume za određivanje lokacija za vađenje rečnih nanosa; u izmenjeni član 150. tačka 1) Zakona o vodama predvidi finansiranje aktivnosti vezanih za očuvanje i unapređenje prirodnih retenzionih prostora nije prihvaćen, jer će se na osnovu završenih planova upravljanja rizicima od poplava razmatrati i mogućnost da se predvidi finansiranje prirodnih retenzionih prostora; preciznije definiše sadržina vodnih uslova nije prihvaćen iz razloga što ovom organu nije jasan predlog podnosioca, a sam podnosilac nije konkretno ukazao čime treba dopuniti sadržinu vodnih uslova kako bi ista bila preciznija. Takođe, iz istih razloga nije prihvaćen ni predlog da se preciziraju uslovi pod kojima nadležni organ može izdati vodnu saglasnost bez vodnih uslova.
Takođe, predlog Svetskog fonda za prirodu da se dopuni sadržina plana upravljanja vodama sa navođenjem nove tačke kojom bi bilo propisano da plan sadrži i programe sanacije obalnih područja koja su devastirana uklanjanjem rečnih nanosa, odnosno nove tačke kojom bi bilo propisano da plan upravljanja sadrži i kartu tokova ili delova tokova koji su posebno značajni za zaštitu voda i mere njihove zaštite, kao i dopunom postojeće tačke 15) rečima: i učešća javnosti u izradi plana, da se član 19. Predloga zakona doduni stavom da je obrađivač plana dužan da omogući rani javni uvid i učešće javnosti u izradi plana, da se član 42. Predloga zakona dopuni tačkom kojom bi bilo propisano i da se uz zahtev za izdavanje vodne saglasnosti za vađenje rečnih nanosa podnesu i uslovi zaštite prirode, da se dopuni član 150. Zakona o vodama navođenjem aktivnosti vezanih za očuvanje i unapređenje prirodnih retenzionih prostora, odnosno dodavanjem u tački 3) podtačka (4) reči: u cilju poboljšanja statusa nisu prihvaćene iz sledećih razloga: tražene dopune sadržine Plana upravljanja vodama već su sadržane u članu 33. Zakona o vodama. Naime, „karta tokova ili delova tokova koji su posebno značajni za zaštitu voda i mere njihove zaštite” već su predviđeni, jer sva vodna tela koja su u zaštićenim oblastima unose se u Plan upravljanja vodama i predviđaju se odgovarajuće mere. Takođe, „Programi sanacije obalnih područja koja su devastirana uklanjanjem rečnih nanosa”, praktično su obuhvaćeni u programu mera koja se predviđaju za vodna tela čiji je status loš zbog hidromorfoloških promena. Transponovanje svih odredbi Direktive za uspostavljanje okvira za delovanje zajednice u oblasti politike voda 2000/60/EC koje se tiču obaveze uključivanja javnosti u izradu planova upravljanja vodama izvršiće se prilikom donošenja novog Zakona o vodama.
Predlog Odeljenja za privredu i ruralni razvoj grada Sombora da se zadrže rešenja iz važećeg Zakona o vodama i da na teritoriji AP Vojvodina nadležni organ jedinice lokalne samouprave izdaje vodna akta za objekte i radove kao i u važećem zakonu nije prihvaćen, jer je u dosadašnjoj primeni Zakona o vodama uočeno da većina jedinica lokalne samouprave (osim nekoliko gradova/opština) nemaju kadrovski potencijal da odgovori na nekada vrlo složene zadatke utvrđivanja i upravljanja režimom voda. Nasuprot tome, nadležna javna vodoprivredna preduzeća imaju potrebne stručne kadrove, koji su pritom i teritorijalno raspoređeni na više mesta (organizacione jedinice u cenralnoj Srbiji i vodoprivredna preduzeća u Vojvodini), što garantuje da će poslovi u vezi izdavanja vodnih akata biti obavljeni kvalitetn i efikasno.
Predlog Departmana za hidrogeologiju Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu u vezi člana 124. Zakona o vodama da objekti (bunari) za individualno vodosnabdevanje, koji najčešće nemaju nikakvu projektnu dokumentaciju ipak budu evidentirani, obzirom na njihov veliki broj, nije prihvaćen iz razloga što je u pitanju izdavanje vodnog akta, a ne evidentiranje individualnih korisnika i njihovih količina vode koje se zahvataju iz bunara, i to je posao za vođenje katastra korišćenja voda, podzemnih voda. Takođe, predlog koji se odnosi na dopunu člana 197. Zakona o vodama nije prihvaćen, obzirom da propisana obrazovanja obezbeđuju kvalitetno obavljanje poslova vodnog inspektora. Dalje, predlozi Departmana za hidrogeologiju Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu koji su se odnosili na izmenu čl. 2. i 150. Zakona o vodama, nisu prihvaćeni iz razloga što su Predlogom zakona obuhvaćene izmene, odnosno dopune članova Zakona o vodama u čijoj je primeni nakon donošenja tog zakona bilo problema, što nije slučaj sa članovima čiju izmenu predlaže Departman za hidrogeologiju Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu.
Predlog MOL Serbia, doo, Beograd da se u članu 53. Predloga zakona kojom se menja član 99. Zakona o vodama izmeni na taj način da se propiše da lice iz člana 98. Zakona o vodama koje tokom jednog dana ili u kraćem vremenskom periodu u kome se odvija tehnološki postupak ispušta otpadne vode u proseku deset litara u sekundi ima obavezu da postavi uređaje i da meri količine otpadnih voda nije prihvaćen iz razloga što lice koje ispušta otpadne vode u proseku deset litara u sekundi se ne može smatrati malim zagađivačem.
Predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Direkcije za vodne puteve da se propiše obaveza da organ koji je izdao vodni akt, dostavlja kopiju vodnog akta svim organima i organizacijama koje su učestvovale u davanju mišljenja u postupku izdavanja nije prihvaćena, jer se vodna knjiga, koja sadrži sva izdata vodna akta na teritoriji Republike Srbije, vodi elektronski i dostupna je na sajtu ovog ministarstva a time i svim zainteresovanim licima, pa prema tome i organima i organizacijama koje su učestvovale u davanju mišljenja u postupku izdavanja vodnih akata.
Primedbe i predlozi PD „NIS” AD koji se odnose na: definisanje u Predlogu zakona novog pojma vodozahvat, pojma prioritetne hazardne supstance i pojma pogon, odnosno na izmene datih pojmova glavni kolektor, javna kanalizacija, mulj, prioritetne supstance, 1EC, izmenu čl. 19. stav 1, čl. 74. stav 2, čl. 80. stav 3, čl. 98. stav 1, čl. 100, čl. 103 stav 1, čl. 104. stav 1. Zakona o vodama, odnosno na dopunu čl. 10đ Predloga zakona i čl. 20, čl. 110, 111 i 112. Zakona o vodama nisu prihvaćene iz razloga što su Predlogom zakona obuhvaćeni izmene, odnosno dopune članova Zakona o vodama u čijoj je primeni nakon donošenja tog zakona bilo problema, što nije slučaj sa članovima čije izmene, odnosno dopune predlaže PD „NIS” AD, odnosno iz razloga što će javno vodoprivredno preduzeće umesto davanja saglasnosti za linijske infrastrukturne objekte zaključiti ugovore o ustanovljavanju prava stvarne službenosti, odnosno ugovore o zakupu zemljišta u javnoj svojini za potrebe izgradnje tih objekata.
Predlog NALEDA da se imaju u vidu odredbe Uputstva o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, kao i predlozi da se izvrši izmena čl. 115, 117, 118, 119, 120, 121. i 127. Zakona o vodama nisu prihvaćeni, jer dovode do smanjivanja značaja, odnosno do ukidanja pojedinih vodnih akata. Vodna akta služe radi obezbeđenja jedinstvenog vodnog režima i ostvarivanja upravljanja vodama. Stoga, ista ne treba da budu vezana za ostvarivanje prava na gradnju, već za ostvarivanje prava da se promeni vodni režim. Kako je Republika Srbija nadležna, stoga i odgovorna za upravljanje vodnim režimom, to se ne može ta odgovornost preneti na projektanta, izvođača radova, tehničku kontrolu, jer su oni odgovorni za pojedinačni konkretni objekat, a ne za promenu u vodnom režimu u celini. Pri tome vodna saglasnost nije, kako se navodi „na neki način tehnička revizija projektne dokumentacije” i pogrešno je misliti da je ona samo potvrda da je tennička dokumentacija urađena prema vodnim uslovima. Vodna akta su akta koja obezbeđuju da se određene radnje i aktivnosti, koje nisu obavezno i uvek građenje, mogu obavljati na način da se obezbedi održavanje i unapređenje vodnog režima. Po svojoj prirodi oni se ne odnose samo na užu lokaciju i ne vezuju samo na objekat, ne predstavljaju rešavanje „priključka” na komunalnu infrastrukturu, ili „uslove za projektovanje i priključenje” u vezi jedne lokacije. Samim tim, neprihvatljiva je i konstatacija da bi vodna saglasnost trebalo da se izdaje „izuzetno” i to samo za objekte od važnosti za Republiku Srbiju, jer nekada veoma mali objekti, u građevinskom smislu, mogu imati velikog uticaja na vodni režim i po prostoru i po kvantitetu i po kvalitetu. Takođe, Predlog zakona je izvršio podelu na državne i lokalne objekte, a datim predlozima se taj princip napušta, a potrebno je i da ostane i nabrajanje objekata za koje važi objedinjena procedura, jer time se pruža potpuna informacija zainteresovanim subjektima. Po zahtevu stranke procedura za izdavanje vodnih uslova se sprovodi i van postupka objedinjene procedure, jer postoje slučajevi gde se izvode radovi koji nisu predviđeni propisima iz oblasti planiranja i izgradnje. Pored navedenog ne prihvata se predlog NALEDA koji se odnosi na izmenu člana 118a Predloga zakona, jer ovaj organ smatra da imaoci javnih ovlašćenja treba da ukažu nadležnom organu da projekat za koji je izdata građevinska dozvola nije u skladu sa izdatim vodnim uslovima, a time i predviđenim vodnim režimom.
Iz prednje navedenih razloga u vezi izdavanja vodne saglasnosti brisane su odredbe Predloga zakona kojima je propisano da se vodnom saglasnošću utvrđuje da je tehnička dokumentacija za objekte i radove iz člana 117. zakona urađena u skladu sa izdatim vodnim uslovima, kao i da se vodna saglasnost izdaje pre početka izgradnje novih, rekonstrukcije i dogradnje postojećih objekata i izvođenja radova koji mogu imati uticaja na vodni režim. S tim u vezi, kako bi Predlog zakona bio usaglašen sa odredbama zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, propisano je da radovi i druge radnje koji mogu trajno, povremeno ili privremeno uticati na promene u prirodnom ili veštački uspostavljenom vodnom režimu ili na koje utiče vodni režim mogu da se izvode ako je pribavljena vodna saglasnost.
Predlog Međunarodne Tehnološko Menadžerske Akademije (MTMA), Novi Sad da se u članu 2. Predloga zakona posle tačke 40) doda nova tačka 40a) kojom bi bilo propisano značenje pojma „rizik od poplave” nije prihvaćen, jer je pojam „rizik od poplave” u istovetnom tekstu već propisan Pravilnikom o utvrđivanju metodologije za izradu karata ugroženosti i karata rizika od poplava. Predlog da se u Predlogu zakona definišu pojmovi koji se koriste, a nisu definisani, odnosno koji se odnose na značenje pojmova iz Direktive za uspostavljanje okvira za delovanje zajednice u oblasti politike voda 2000/60/EC, a nisu definisani, nisu prihvaćeni iz razloga što je potpuna transpozicija zakonodavstva EU u oblasti voda planirana za 2017. godinu u skladu sa dokumentom koji je usvojila Vlada Republike Srbije 5. septembra 2015. godine „Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za Poglavlje 27- Životna sredina i klimatske promene”. Dalje, sugestije Međunarodne Tehnološko Menadžerske Akademije na čl. 17. i 19. Predloga zakona, a koje se odnose na akcioni plan za realizaciju Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije i na Planove upravljanja vodama za vodna područja biće detaljno razmatrane prilikom izrade novog Zakona o vodama, jer je potpuna transpozicija zakonodavstva EU u oblasti voda planirana za 2017. godinu u skladu sa dokumentom koji je usvojila Vlada Republike Srbije 5. septembra 2015. godine „Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za Poglavlje 27- Životna sredina i klimatske promene”. Pored navedenog primedba da se preuzimanje vodnih objekata „definiše saglasno usaglašenim odredbama Zakona o javnoj svojini, Zakona o javnim preduzećima, Zakona o budžetskom sistemu i Uredbe o klasifikaciji delatnosti” nije prihvaćena, jer ovom organu nije jasan dati predlog, a podnosilac predloga niti je konkretno ukazao na neusaglašenost datog predloga sa pozitivnim propisima, niti je predložio konkretnu odredbu tog člana čiju izmenu predlaže.
Primedbe Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za inspekcijske poslove, Sektora za zaštitu životne sredine, vodnu i sanitarnu inspekciju da se: definicija pojma mulja data u Predlogu zakona uskladi sa definicijom tog pojma koji je dat u Predlogu zakona kojim se uređuje zaštita životne sredine, u članu 52. Predloga zakona brišu reči: planom zaštite voda od zagađivanja i planom upravljanja vodama, član 97. Zakona o vodama podeli na dva člana i izričito propiše nadležnost vodne i inspekcije zaštite životne sredine, kako ne bi dolazilo do različitog tumačenja u primeni zakona, da se član 90. Predloga zakona, odnosno član 201. Zakona o vodama dopuni sa novom tačkom kojom bi bilo propisano da inspektor za zaštitu životne sredine kontroliše ispunjenost uslova iz vodne dozvole koji se odnose na način, uslove i obim ispuštanja otpadnih voda, skladištenja i ispuštanja hazardnih i drugih supstanci koje mogu zagaditi vodu, da se preispita član 201. i 206. Zakona o vodama u smislu nadležnosti, prava, obaveza i mera koje nalažu inspektor za zaštitu životne sredine i vodni inspektor nisu prihvaćene iz sledećih razloga: definicija pojma mulja je data za potrebe primene Zakona o vodama, a ne nekog drugog zakona, te stoga nije potrebno usaglašavanje tog pojma, akcioni plan, po mišljenju ovog organa, mora da bude usaglašen i sa dokumentima čije brisanje traži predlagač, inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona o vodama i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ovaj organ preko inspektora nadležnog za poslove vodoprivrede (vodni inspektor), a prava i dužnosti vodnog inspektora su, između ostalog, i da u vršenju inspekcijskog nadzora proverava ispunjenost uslova iz vodnih akata, kao i kontrolu načina korišćenja vodnih objekata u skladu sa izdatim vodnim aktima.
Primedbe Beogradske otvorene škole (Mirko Popović) da Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije donosi Vlada, umesto Narodna skupština Republike Srbije, da predložene izmene i dopune ne predstavljaju napredak u pogledu usaglašavanja sa propisima EU nisu prihvaćene iz razloga što propisivanjem da Strategiju upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije donosi Vlade, a ne Narodna skupština Republike Srbije nije povređen princip podele vlasti, kao što se navodi u obrazloženju date primedbe, odnosno iz razloga što mere koje se donose kroz program mera uz Plan upravljanja vodama odnose se na sve koji svojim aktivnostima mogu da utiču na status/potencijal vodnog tela, bez obzira na vlasništvo.
Predlog grada Subotice da inspekcijski nadzor koji se odnosi na kvalitet otpadnih voda koje se ispuštaju u javnu kanalizaciju vrši jedinica lokalne samouprave preko inspektora za zaštitu životne sredine nije prihvaćen iz razloga što su Predlogom zakona obuhvaćene izmene članova Zakona o vodama u čijoj je primeni nakon donošenja tog zakona bilo problema u primeni. Takođe, propisivanjem da inspekcijski nadzor koji se odnosi na kvalitet otpadnih voda koje se ispuštaju u javnu kanalizaciju vrši jedinica lokalne samouprave preko inspektora za zaštitu životne sredine nije garant boljeg funkcionisanja centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Naime, ukoliko bi lica, među njima, i komunalna preduzeća koja upravljaju postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda ispunjavala svoje obaveze propisane ovim zakonom ne bi bilo ni razloga za delovanje nadležnih inspektora. Pored navedenog, predlog grada Subotice da se u članu 52. Predloga zakona doda novi stav 5. kojim bi bilo propisano da ministar bliže propisuje sadržinu i postupak donošenja akcionog plana za dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vode nije prihvaćen iz razloga što je dati predlog već obuhvaćen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine kojim je propisano donošenje akcionih planova za dostizanje graničnih vrednosti emisije, kako za industrijski sektor, tako i za javna komunalna preduzeća.
10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava?
Za potrebe potpune implementacije ovog zakona potrebno je donošenje od strane Vlade, odnosno nadležnih ministarstava podzakonskih akata neophodnih za njegovu implementaciju.
Podzakonska akta potrebna za potpunu implementaciju ovog zakona koja donosi Vlada su:
1) Odluka o određivanju granica vodnih područja;
2) Zaključak o usvajanju Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije;
3) Uredba o utvrđivanju Plana upravljanja vodama za vodno područje „Sava”;
4) Uredba o utvrđivanju Plana upravljanja vodama za vodno područje „Dunav”;
5) Uredba o utvrđivanju Plana upravljanja vodama za vodno područje „Morava”;
6) Uredba o utvrđivanju Plana upravljanja vodama za vodno područje „Ibar i Lepenac”;
7) Uredba o utvrđivanju Plana upravljanja vodama za vodno područje „Beli Drim”;
8) Uredba o određivanju erozionog područja, njegovih granica i uslova za korišćenje erozionog područja;
9) Uredba o utvrđivanju fizičko-hemijskih parametara i graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija, načina i uslova ispuštanja zagađujućih materija, kao i načina i uslova primene graničnh vrednosti emisije i rokova za njihovo dostizanje;
10) Uredba o utvrđivanju standarda kvaliteta životne sredine, graničnih vrednosti i kriterijuma, kao i načina i uslova njihove primene i rokova za njihovo dostizanje;
11) Uredba o utvrđivanju standarda kvaliteta životne sredine za prioritetne, hazardne i druge zagađujuće supstance u matriksima površinskih voda, načina i uslova njihove primene i rokova za njihovo dostizanje, procedura za analize dugoročnog trenda koncentracija ovih supstanci, kao i liste supstanci za praćenje;
12) Uredba o utvrđivanju kriterijuma za određivanje ranjivih područja;
13) Uredba o određivanju ranjivih područja i njihovih granica;
14) Uredba o utvrđivanju akcionog programa za određena ranjiva područja sa obaveznim merama;
15) Uredba o utvrđivanju programa monitoringa radi ocene efikasnosti akcionih programa za određena ranjiva područja;
16) Uredba o utvrđivanju programa monitoringa koncentracija nitrata u vodama koje se koriste ili se planiraju za snabdevanje vodom za piće za potrebe preispitivanja akta o određivanju ranjivih područja;
17) Uredba o utvrđivanju kriterijuma za određivanje osetljivih područja;
18) Uredba o određivanju osetljivog područja i njegovih granica.
Podzakonska akta potrebna za potpunu implementaciju ovog zakona koja donosi ministar nadležan za poslove vodoprivrede su:
1) Pravilnik o određivanju vodnih jedinica i njihovih granica;
2) Pravilnik o određivanju melioracionih područja i njihovih granica;
3) Pravilnik o sadržini obrasca zahteva za izdavanje licenci, načinu vođenja evidencije izdatih i oduzetih licenci, kao i o sadržini mišljenja javnog vodoprivrednog preduzeća u postupku izdavanja licenci;
4) Pravilnik o sadržini i obrascu zahteva za izdavanje vodnih akata i sadržini mišljenja u postupku izdavanja vodnih uslova.
Podzakonska akta potrebna za potpunu implementaciju ovog zakona koja donosi donosi ministar nadležan za poslove vodoprivrede u saradnji sa ministrom nadležnim za poslove poljoprivrede, ministrom nadležnim za poslove šuma, ministrom nadležnim za poslove zaštite životne sredine i za prirodne resurse su:
1) Pravilnik o utvrđivanju kriterijuma za određivanje erozionog područja;
2) Pravilnik o utvrđivanju metodologije za izradu karte erozije za teritoriju Republike Srbije.
Podzakonski akt potreban za potpunu implementaciju ovog zakona koja donosi ministar nadležan za poslove zdravlja je Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti vode za piće i uslovima u pogledu kvaliteta vode za kupanje.
Podzakonska akta potrebna za potpunu implementaciju ovog zakona koja donosi ministar nadležan za poslove poljoprivrede su:
1) Pravilnik o određivanju Pravila dobre poljoprivredne prakse;
2) Pravilnik o utvrđivanju Programa promovisanja Pravila dobre poljoprivredne prakse.
Podzakonska akta potrebna za potpunu implementaciju ovog zakona koja donosi ministar nadležan za poslove vodoprivrede i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine su:
1) Pravilnik o utvrđivanju kriterijuma za određivanje zaštićenih oblasti;
2) Pravilnik o načinu, uslovima i mestu za postavljanje uređaja za merenje količina, uzimanje uzoraka i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i njihovog uticaja na recipijent
3) Pravilnik o sadržini izveštaja o izvršenim merenjima količina i ispitivanja kvaliteta otpadnih voda i njihovog uticaja na recipijent i načinu i rokovima njegovog dostavljanja.
Podzakonski akt potreban za potpunu implementaciju ovog zakona koji donosi ministar nadležan za poslove vodoprivrede, ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine i ministar nadležan za poslove zdravlja je Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registara zaštićenih oblasti.
Takođe, nadležna javna vodoprivredna preduzeća za potrebe davanja u zakup vodnog zemljišta sprovodiće odgovarajuće postupke javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda putem javnog oglašavanja, donosiće odluke o davanju u zakup vodnog zemljišta i zaključivaće ugovore o zakupu vodnog zemljišta u javnoj svojini.
Primena ovog zakona zahteva pojačan inspekcijski nadzor nad njegovim sprovođenjem i pokretanje odgovarajućih postupaka pred nadležnim organima i izricanje adekvatnih kazni srazmerno šteti koja se nanosi vodnom resursu i vodnoj infrastrukturi.