O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o dualnom obrazovanju sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojim je popisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti obrazovanja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik PC”, broj 55/13), koji je donet 2013. godine, nije uređeno dualno obrazovanje, niti navedeni zakoni prepoznaju ovaj vid obrazovanja u srednjim stručnim školama u Republici Srbiji.
Član 30. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju uređuje pitanje praktične nastave i profesionalne prakse koju škola može da ostvaruje u saradnji sa privrednim društvom, ustanovom, drugom organizacijom ili drugim pravnim licem. Takođe, propisano je da način sprovođenja praktične nastave uređuje ministar, kao i da se vreme, način i uslovi za ostvarivanje praktične nastave i profesionalne prakse utvrđuju ugovorom.
Imajući u vidu navedeno, kao i stanje na tržištu rada Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) definisalo je uvođenje i razvoj dualnog obrazovanja kao jedan od prioritetnih ciljeva, što svakako zahteva i normativno uređivanje ovog vida obrazovanja.
Sistem srednjeg stručnog obrazovanja u Republici Srbiji karakteriše nedovoljna usklađenost sa tržištem rada koja se ogleda u činjenici da ponuda i struktura obrazovnog sistema, zastareli kurikulumi, kao i plan upisa u srednje škole ne odražavaju potrebe privrede. Za posledicu imamo visoku nezaposlenost mladih koja se ubraja u jednu u najviših u Evropi, sa izuzetno zabrinjavajućim podacima gde se 65% mladih sa završenom stručnom školom svrstava u dugoročno nezaposlena lica, a skoro 150.000 mladih uzrasta od 15–24 godine ne školuje se, niti radi.
Sa druge strane, na osnovu sveobuhvatnog istraživanja potreba privrede ustanovljeno je da se privreda suočava sa velikim problemima po pitanju nedostatka kompetentnog kadra i kadra čije kvalifikacije ne odražavaju ostvarenost kompetencija, ishoda i ciljeva učenja predviđenih kurikulumom.
Iako u postojećem sistemu postoji saradnja između obrazovanja i privrede i praktične nastave po tom osnovu, ona se ne realizuje na adekvatan način i ne ostvaruju se očekivani rezultati u pogledu usvajanja znanja, veština i sposobnosti odnosno kompetencija, čime učenici nakon završenog srednjeg stručnog obrazovanja nisu spremni da se odmah uključe u rad u realnom radnom okruženju. Iz tog razloga, poslodavci moraju preuzeti na sebe trošak uvođenja mladih u posao i obučiti ih dodatnim znanjima i veštinama potrebnim da se uključe u rad.
Na osnovu iznetog, dolazi se do zaključka da je potrebno obezbediti unapređivanje kvaliteta praktične nastave na način kojim će se u sistem realizacije praktičnih aspekata stručnog obrazovanja pored škola uključiti i privreda putem uvođenja sistema dualnog obrazovanja.
Osnovna ideja dualnog obrazovanja podrazumeva sticanje teorijskih znanja u školi, a praktičnih u kompanijama u realnom radnom okruženju, imajući u vidu da škole ne mogu ispratiti brzinu tehničko-tehnoloških promena koje se dešavaju na tržištu. Pored toga, povećanjem obima praktične nastave i izradom kurikuluma u koje je uključena privreda – davanjem opisa poslova koji odgovaraju poslovima koje će učenici obavljati nakon školovanja na budućem radnom mestu, podiže se kvalitet praktične nastave i stvara sistem gde kvalifikacija zaista predstavlja izraz stečenih kompetencija, što na kraju dovodi i do povećanja zapošljivosti mladih. Time i privreda investiranjem u obrazovanje ulaže u svoje buduće zaposlene i na dugi rok rešava problem u pogledu kadrova. Investiranje se ne odnosi samo na obezbeđivanje materijalno-tehničkih uslova i davanje naknade učenicima, već i imenovanje zaposlenih – instruktora koji će biti zaduženi i odgovorni za učenje kroz rad sa učenicima tokom celog ciklusa školovanja u skladu sa predviđenim kurikulumom.
Uvođenje ovog inovativnog modela obrazovanja bi najpre trebalo da reši problem kompanija koji se tiče nedostatka kvalifikovane radne snage, smanjilo nezaposlenost mladih ljudi do 25 godina i troškove koje Ministarstvo izdvaja za stručno obrazovanje. Ovaj model učenicima će omogućiti da se zaposle u nekoj od kompanija, pokrenu svoj posao ili nastave školovanje na visokoškolskim ustanovama.
Osim toga, Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 107/12), definisala je kao ciljeve u oblasti stručnog obrazovanja, sledeće: stvaranje uslova za uvođenje kvalitetne radne prakse (stimulacija poslodavaca npr. kroz poreske olakšice za razvoj socijalnog partnerstva uz njihovo učešće u praktičnoj nastavi, realizaciji ispita itd.); obezbeđivanje da najmanje 50% nastavnika/instruktora praktične nastave u preduzećima položi majstorski ispit i budu akreditovani kao nastavnici u nadležnoj instituciji; uspostavljanje sistema akreditacije i sertifikacije poslodavaca i instruktora koji rade sa učenicima u preduzećima; akreditacija radnih mesta za realizaciju praktične nastave, poreske olakšice za preduzeća u kojima se realizuje praktična nastava, donošenje zakonske i podzakonske regulative za finansijske stimulacije poslodavaca u čijim se privrednim društvima realizuje praktična nastava, te uključivanje najmanje 10% poslodavaca u rad sektorskih veća, ispitnih komisija i u realizaciju praktične nastave.
Izradi Predloga zakona o dualnom obrazovanju (u daljem tekstu: Predlog zakona) pristupilo se sa ciljem da se koncepcija dualnog obrazovanja prilagodi vremenu, potrebama i uslovima u kojima se može odvijati ovaj proces u Republici Srbiji, ujedno koristeći sva iskustva evropskih zemalja koje imaju razvijen sistem dualnog obrazovanja.
Dosadašnja iskustva u okviru projekata podržanih od strane Savezne Republike Nemačke, Republike Austrije i Švajcarske Konfederacije govore u prilog činjenici da je sistem dualnog obrazovanja našem obrazovanju i našoj privredi neophodan. Na osnovu dosadašnjeg iskustva u implementaciji dualnog obrazovanja u kome trenutno učestvuje 21 stručna škola sa 1272 učenika i 68 kompanija, sa jednom generacijom koja je prošla ciklus po dualnom modelu i dobila zaposlenje, 1800 privrednika koji su potpisivanjem izjave o namerama pokazali interesovanje i spremnost da se uključe u sistem obrazovanja, neophodna su zakonska rešenja sa jasno regulisanim pravima i obavezama, koji će povezati interese države, poslodavaca i radnika i učenika i stručno obrazovanje staviti u funkciju privrednog rasta i razvoja.
Kao što smo već naveli, važeći Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju uređuje samo praktičnu nastavu i profesionalnu praksu koju škola može da ostvaruje u saradnji sa privrednim društvom, ustanovom, drugom organizacijom ili drugim pravnim licem, ali nisu precizirani uslovi pod kojima ta saradnja treba da se odvija, odnosno pod kojima se obavlja učenje kroz rad u realnom radnom okruženju. Ono što ovim zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktima treba da bude precizirano su uslovi koje privredni subjekt treba da ispuni da bi mogao da obrazuje učenike, odnosno kojom delatnošću treba da se bavi i koje materijalno-tehničke mogućnosti i uslove treba da ispunjava.
Predlogom zakona omogućava se sistematičan, racionalan i postepen pristup uvođenju i razvijanju dualnog obrazovanja uz sveobuhvatno sagledavanje procesa, od početka do kraja školovanja. Takođe jasno definisan sistem prava i obaveza škole, poslodavca i učenika, treba da obezbedi uključivanje većeg broja kompanija i škola u novi model praktične nastave, usklađivanje obrazovanja sa potrebama privrede, i mogućnost da kompanije dobiju odgovarajuće kadrove, a učenici odgovarajuća znanja, veština i sposobnosti čime će se omogućiti brža i lakša zapošljivost mladih.
Takođe, cilj donošenja novog zakona je i postizanje optimalnih rezultata u svakoj od etapa obrazovanja, bilo da je u pitanju obrazovanje za nastavak školovanja ili za stupanje u proces rada. Istovremeno, otvara se mogućnost kontinuirane provere, analize i modifikacije ostvarenih rezultata.
Kako se predložene novine u Predlogu zakona ne mogu rešavati podzakonskim aktom ili na drugi način, to je neophodno doneti zakon radi uređivanja dualnog obrazovanja.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Materija Predloga zakona sistematizovana je u deset glava, i to: I. Osnovne odredbe; II. Ostvarivanje dualnog obrazovanja; III. Ugovori u dualnom obrazovanju; IV. Registar ugovora; V. Instruktor; VI. Ocenjivanje i ispiti u dualnom obrazovanju; VII. Materijalno i finansijsko obezbeđenje učenika; VIII. Nadzor; IX. Kaznene odredbe; X. Prelazne i završne odredbe.
I. OSNOVNE ODREDBE
Članom 1. Predloga zakona uređuje se predmet ovog zakona, a to su: sadržaj i način ostvarivanja dualnog obrazovanja, uzajamna prava i obaveze učenika, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika učenika, škole i poslodavca, materijalno i finansijsko obezbeđenje učenika, druga pitanja od značaja za dualno obrazovanje, kao i oblast primene ovog zakona.
Članom 2. Predloga zakona utvrđuje se značenje pojmova u smislu ovog zakona, i to sledeći pojmovi: dualno obrazovanje, poslodavac, učenje kroz rad, instruktor, koordinator učenja kroz rad i plan realizacije učenja kroz rad.
Članom 3. Predloga zakona utvrđuje se da se dualno obrazovanje zasniva se na obavezi svih učesnika da se rukovode najboljim interesom učenika, u skladu sa principima kao što su: partnerstvo škole i poslodavca, uspostavljanje socijalnog partnerstva na lokalnom nivou, profesionalnost, etičnost, osiguranje kvaliteta, karijerno vođenje i zapošljivost, dostupnost, relevantnost, prohodnost, celoživotno učenje, pravo izbora i princip jednake mogućnosti. Kao poseban princip na kome se zasniva dualno obrazovanje definisano je institucionalno partnerstvo i saradnja između ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), Privredne komore Srbije i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja uspostavlja se radi sprovođenja dualnog obrazovanja na nacionalnom nivou.
Članom 4. Predloga zakona utvrđeno je da su ciljevi dualnog obrazovanja: obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija u skladu sa potrebama tržišta rada; doprinos jačanju konkurentnosti privrede Republike Srbije, obezbeđivanje uslova za zapošljavanje po završenom obrazovanju; obezbeđenje uslova za dalje obrazovanje i celoživotno učenje; razvijanje preduzimljivosti, inovativnosti, profesionalni i karijerni razvoj svakog pojedinca; obezbeđivanje uslova za lični, ekonomski i opšti društveni razvoj; razvijanje sposobnosti za timski rad i osećaj lične odgovornosti u radu; razvijanje svesti o važnosti bezbednosti i zdravlja na radu; razvijanje sposobnosti samovrednovanja, izražavanja sopstvenog mišljenja i samostalnog donošenja odluka i poštovanje međusobnih prava i obaveza učenika i poslodavca.
II. OSTVARIVANjE DUALNOG OBRAZOVANjA
Članom 5. Predloga zakona definisano je da osnov za donošenje planova i programa nastave i učenja u dualnom obrazovanju (u daljem tekstu: plan i program nastave i učenja) predstavlja standard kvalifikacije, koje će utvrđivati sektorsko veće za određeni sektor rada, u skladu sa zakonom koji uređuje nacionalni okvir kvalifikacija. Uloga sektorskih veća je u povezivanju potreba uočenih na tržištu rada sa obrazovnim sektorom. Na osnovu standarda kvalifikacije, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja će pripremiti predlog plana i programa nastave i učenja koji će doneti ministar uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Nacionalnog prosvetnog saveta. Propisano je da se standard kvalifikacije i plan i program nastave i učenja inovira svakih pet godina, odnosno u kraćem roku ako potrebe privrede i tehnološkog razvoja to zahtevaju.
Članom 6. Predloga zakona propisano je da obim učenja kroz rad iznosi najmanje 20%, a najviše 80% časova od ukupnog broja časova stručnih predmeta, u skladu sa odgovarajućim planom i programom nastave i učenja, a da se izvodi u skladu sa školskim kalendarom tokom školske godine u periodu 8–20 časova, najduže šest sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno, u skladu sa planom i programom nastave i učenja. Definisano je i mesto učenja kroz rad, kao izuzetke i procenat u kojem se učenje kroz rad može odvijati u školi koja mora posedovati odgovarajući materijal i opremu.
Član 7. Predloga zakona definiše način upisa u srednje škole, po područjima rada i profilima, kao i predlagače plana upisa u srednje škole, koji taj predlog plana izrađuju uz učešće različitih aktera, kao što su: poslodavci, služba za zapošljavanje u jedinici lokalne samouprave, Privredna komora Srbije i druge zainteresovane strane, s tim što je potrebno voditi računa o obezbeđivanju uslova za uključivanje učenika sa smetnjama u razvoju, invaliditetom i osetljivih grupa. Precizirano je da prilikom upisa u srednju školu, raspoređivanje učenika za učenje kroz rad vrše u saradnji učenik, roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik, poslodavac i škola, a da način raspoređivanja učenika za učenje kroz rad propisuje ministar u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
Članom 8. Predloga zakona propisuje se obaveza škole da formira tim za karijerno vođenje i savetovanje čija je uloga u procesu dualnog obrazovanja, jačanje veština upravljanja karijerom i donošenja promišljenih odluka u izboru usmerenja i opredeljenja, u obrazovanju i profesionalnoj aktivnosti, sa ciljem postizanja profesionalnog identiteta, u skladu sa ličnim osobinama i potrebama tržišta rada. Tim čine predstavnici zaposlenih u školi, strukovnih udruženja, predstavnici jedinica lokalne samouprave i poslodavaca, a sastancima tima mogu da prisustvuju predstavnici roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika učenika i učeničkog parlamenta. Ovim članom propisano je da bliže uslove o načinu rada, aktivnostima i sastavu tima propisuje ministar.
Članom 9. Predloga zakona definiše se uloga učenika, škole i poslodavca u ostvarivanju plana i programa nastave i učenja. Škola je odgovorna za ostvarivanje plana i programa nastave i učenja u celosti. Škola ostvaruje deo plana i programa nastave i učenja koji se odnosi na teorijsku nastavu i vežbe i prati, u saradnji s poslodavcem, ostvarivanje dela plana i programa nastave i učenja koji se odnosi na učenje kroz rad kod poslodavca.
Poslodavac ostvaruje deo plana i programa nastave i učenja koji se odnosi na učenje kroz rad i odgovoran je za sistematično i kvalitetno izvođenje učenja kroz rad u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja, a međusobni odnosi škole i poslodavca uređuju se ugovorom.
Članom 10. Predloga zakona definisano je da se zaštita prava učenika ostvaruje u skladu sa zakonom kojim su uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje sistem srednjeg obrazovanja i vaspitanja. S obzirom da se učenje kroz rad odvija kod poslodavca, neophodno je zaštitu prava učenika obezbediti i u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast rada i zaštite na radu, kao i propisima kojima se uređuje zabrana obavljanja opasnog rada za decu, kao i da su tokom učenja kroz rad kod poslodavca zabranjeni diskriminacija učenika, fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako drugo nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje učenika.
Članom 11. Predloga zakona taksativno su navedeni uslovi koje poslodavac mora da ispuni radi izvođenja učenja kroz rad, a koji se odnose na obavljanje delatnosti koja omogućava realizaciju sadržaja učenja kroz rad propisane odgovarajućim planom i programom nastave i učenja, prostor, opremu i nastavna sredstva za rad u skladu sa pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava određenog obrazovnog profila, broj licenciranih instruktora, obezbeđivanje primene mera bezbednosti i zdravlja na radu, uslovi u pogledu likvidnosti poslodavca, uslovi za odgovorno lice poslodavca i instruktora, a koji se odnose na neosuđivanost pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskvrnuće; za krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv privrede, protiv službene dužnosti, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju; da nisu pravosnažno osuđivani za prekršaj iz oblasti radnih odnosa i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje, kao i uslov da poslodavac nije pravnosnažno osuđivan za kaznena dela propisana zakonom kojim se uređuje sprečavanje zlostavljanja na radu.
Članom 12. Predloga zakona utvrđeno je da proveru ispunjenosti uslova poslodavca za izvođenje učenja kroz rad vrši Privredna komora Srbije koja u tom postupku obrazuje Komisiju za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad za obrazovni profil, odnosno grupu obrazovnih profila, a njenu organizaciju, sastav i način rada bliže uređuje Privedna komora Srbije, opštim aktom, a Zakonom je utvrđen i sastav ove komisije u pogledu obaveznih članova i precizirano da članovi svoj rad obavljaju bez naknade. Ovim članom propisan je i rok za podnošenje Zahteva za proveru ispunjenosti uslova i izdavanje Potvrde o ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad, a rešenjem utvrđuje da poslodavac ne ispunjava propisane uslove za izvođenje učenja kroz rada. Član propisuje da Privredna komora Srbije, na predlog pomenute komisije, a ukoliko poslodavac prestane da ispunjava propisane uslove donosi rešenje o prestanku ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad. Navedena rešenja konačna su u upravnom postupku. Navedene poslove Privredna komora Srbije obavlja kao poverene poslove.
Članom je uvedena i obaveza vođenja registra poslodavaca za koje je utvrđeno da ispunjavaju uslove za izvođenje učenja kroz rad, a koju vodi i redovno ažurira Privredna komora Srbije. Članom su utvrđeni podaci koji se upisuju u ovaj registar, kao i da se isti vodi kao jedinstvena elektronska baza podataka, a podaci iz registra objavljuju se na zvaničnoj internet stranici Privredne komore Srbije.
III. UGOVORI U DUALNOM OBRAZOVANjU
Član 13. Predloga zakona reguliše postojanje dve vrste ugovora – ugovor o dualnom obrazovanju kojim se uređuje međusobni odnos škole i poslodavca i ugovor o učenju kroz rad kojim se uređuje međusobni odnos poslodavca i učenika, odnosno roditelja ili drugog zakonskog zastupnika.
Čl. 14–17. Predloga zakona definisani su forma i sadržina ugovora o dualnom obrazovanju, odnosno obavezni elementi koje on sadrži, te utvrđeno da se ovaj ugovor zaključuje između škole i poslodavca. Škola zaključuje ugovor sa jednim ili više poslodavaca, koji ima Potvrdu o ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad, a u cilju obezbeđenja uslova za ostvarivanje svih sadržaja učenja kroz rad definisanih određenim planom i programom nastave i učenja. Takođe je naglašena i obaveza škole da je prilikom izbora poslodavca u obavezi da se rukovodi najboljim interesom učenika, kao i da o zaključenim ugovorima o dualnom obrazovanju obavesti Ministarstvo u roku od osam dana od dana zaključivanja ugovora.
Ustanovljava se i obaveza škole i Privredne komore Srbije da najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključivanja ugovora o dualnom obazovanju, na svojim zvaničnim internet stranicama objave osnovne informacije o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za učenje kroz rad.
Čl. 18–20. Predloga zakona propisani su uslovi i razlozi za raskid ugovora o dualnom obrazovanju, kako od strane škole, tako i od strane poslodavca. Odredba člana 20. uređuje posledice raskida ugvora o dualnom obrazovanju, odnosno način na koji će se učenicima obezbediti ostvarivanje teorijske, odnosno praktične nastave u drugoj školi, odnosno kod drugog poslodavca.
Članom 21. i 22. Predloga zakona definisani su forma i sadržina ugovora o učenju kroz rad koji zaključuju poslodavac i učenik, odnosno roditelj ili drugi zakonski zastupnik učenika, najkasnije do početka školske godine u kojoj počinje realizacija učenja kroz rad, kao i obavezu poslodavca da vodi evidenciju zaključenih ugovora o učenju kroz rad.
Član 23.Predloga zakona propisuje mogućnost da učenik, odnosno roditelj ili drugi zakonski zastupnik učenika zaključe ugovor o učenju kroz rad sa više poslodavaca ukoliko je to neophodno radi realizacije plana i programa nastave i učenja.
Čl. 24–26. Predloga zakona propisani su uslovi i razlozi za raskid ugovora o učenju kroz rad, kako od strane poslodavca, tako i od strane učenika, odnosno roditelja, ili drugog zakonskog zastupnika učenika. Odredba člana 26. uređuje posledice raskida ugovora o učenju kroz rad, odnosno način na koji će se učenicima obezbediti uslovi za nastavak učenja kroz rad kod drugog poslodavca.
IV. REGISTAR UGOVORA
Član 27. Predloga zakona propisuje da vođenje Registra ugovora o dualnom obrazovanju, kao povereni posao vodi Privredna komora Srbije, a taksativno se navode i podaci koji se upisuju u ovaj registar, koji se vodi kao jedinstvena elektronska baza podataka i javno je dostupna, jer se objavljuje na zvaničnoj internet stranici Privredne komore Srbije.
Članom 28. Predloga zakona utvrđeno je da je poslodavac dužan da Privrednoj komori Srbije dostavi ugovor o dualnom obrazovanju, u roku od 8 dana od dana zaključenja tog ugovora, radi upisa u navedeni registar.
V. INSTRUKTOR
Članom 29. Predloga zakona definisan je pojam instruktora, kao i uslove u pogledu radnog odnosa, radnog iskustva, nivoa obrazovanja i obuke uz potvrdu o položenom ispitu za instruktora, koje instruktor mora da ispunjava. Propisano je da izuzetno od obaveze da pohađa obuku i ima potvrdu o položenom ispitu za instruktora, instruktor može biti i lice koje poseduje osnove pedagoško-didaktičkih znanja i veština i ima važeća ovlašćenja da bude instruktor, koja su izdala nacionalna ili međunarodna regulatorna tela, iz oblasti na koje se ovlašćenje odnosi.
Obaveze instruktora su da, u saradnji sa koordinatorom učenja kroz rad, realizuje, vodi i nadzire rad kod poslodavca, učestvuje u procesu ocenjivanja učenja kroz rad, te da nadzire način na koji se obezbeđuje bezbednost i zdravlje na radu, a broj učenika sa kojima on može da realizuje učenje kroz rad propisan je planom i programom nastave i učenja.
Članom 30. Predloga zakona propisana je nadležnost Privredne komore Srbije da sprovodi obuku za instruktora u trajanju od 40 sati, koja obavezno sadrži i osnove pedagoško-didaktičkih znanja i veština, da obrazuje Komisiju koja će sprovoditi ispit za instruktora, a da će u sastavu Komisije kao obavezni članovi, pored stručnjaka za odgovarajuću oblast rada, učestvovati i najmanje po jedan predstavnik koga predlaže Ministarstvo i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a precizirano je da članovi Komisije ovaj rad obavljaju bez naknade. Privredna komora Srbije izdaje i snosi troškove izdavanja licence licu koje je položilo ispit za instruktora, i vodi i snosi troškove vođenja registra o izdatim licencama, a podaci koji se upisuju u licencu i registar taksativno su navedeni. Troškove obuke instruktora snosi poslodavac instruktora, a visinu tih troškova utvrđuje svojim opštim aktima Privredna komora Srbije. Pomenute poslove Privredna komora Srbije obavlja kao poverene, a program obuke, bliže uslove i druga pitanja od značaja za polaganje ispita za instruktora, na predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, propisuje ministar.
VI. OCENjIVANjE I ISPITI U DUALNOM OBRAZOVANjU
Članom 31. Predloga zakona propisano je da instruktor kontinuirano prati napredovanje učenika u saradnji s koordinatorom učenja kroz rad, u cilju sticanja kompetencija propisanih standardom kvalifikacije, a da se ocenjivanje učenika vrši u skladu s planom i programom nastave i učenja, zakonom i pravilnikom kojim se bliže određuje ocenjivanje učenika u srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Članom 32.Predloga zakona uređena su pitanja od značaja za sadržinu i način sprovođenja završnog i maturskog ispita u dualnom obrazovanju, komisija za proveru stečenih kompetencija koja svoj rad obavlja bez naknade, kao i pitanja koja se odnose na javne isprave i dodatak diplome koji se izdaje učeniku koji je položio završni ili maturski ispit u dualnom obrazovanju.
Značajno je naglasiti da je u ovom članu utvrđena prohodnost, odnosno mogućnost upisa učenika u dualnom obrazovanju na sledeći nivo obrazovanja u skladu sa zakonom.
VII. MATERIJALNO I FINANSIJSKO OBEZBEĐENjE UČENIKA
Članom 33. Predloga zakona definisano je da za materijalno obezbeđenje učenika, poslodavac izdvaja sopstvena sredstva i taksativno su navedene obaveze poslodavca u pogledu materijalnog obezbeđenja učenika.
Članom 34. Predloga zakona propisano je da kao finansijsko obezbeđenje, učenik koji obavlja učenje kroz rad ima pravo na naknadu za učenje kroz rad, koja se isplaćuje jednom mesečno za prethodni mesec i to za svaki sat proveden na učenju kroz rad u neto visini od najmanje 70% minimalne cene rada u skladu sa zakonom, a sredstva za ovu namenu obezbeđuje poslodavac.
VIII. NADZOR
Članom 35. Predloga zakona se propisuje da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i nad obavljanjem poslova poverenih Privrednoj komori Srbije, vrši Ministarstvo, inspekcijski nadzor vrši Ministarstvo preko prosvetne inspekcije, osim u delu koji se odnosi na uslove rada i bezbednost na radu kod poslodavca, koji vrši ministarstvo nadležno za poslove rada – preko inspekcije rada.
IX. KAZNENE ODREDBE
Čl. 36. i 37. Predloga zakona propisane su novčane kazne za prekršaj škole, kao i direktora, odnosno odgovornog lica škole i novčana kazna za prekršaje poslodavca, odnosno odgovornog lica kod poslodavca.
X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 38. Predloga zakona propisuje se rok za donošenje podzakonskih akata. Ministar donosi podzakonske akte za sprovođenje ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a akte iz člana 12. stav 13. i člana 30. stav 11. ovog zakona Privredna komora Srbije donosi u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona (akt o organizaciji, sastavu i načinu rada Komisije za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca i akt o visini troškova obuke i polaganja ispita za instruktora).
Ovim članom propisano je i da će do početka primene zakona koji uređuje nacionalni okvir kvalifikacija, standard kvalifikacije u dualnom obrazovanju biti utvrđen u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, osim dela koji se odnosi na opis rada koji utvrđuje Privredna komora Srbije.
Član 39. Predloga zakona propisuje da lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca ili samostalno obavlja delatnost, a koje je do stupanja na snagu ovog zakona učestvovalo u sprovođenju praktične nastave u srednjem stručnom obrazovanju u skladu sa važećim nastavnim planom i programom, ima pravo da Privrednoj komori Srbije podnese zahtev za izdavanje licence za instruktora.
Član 40. Predloga zakona propisuje rok od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona u kojem će Vlada će obrazovati komisiju za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja, radi sprovođenja i unapređivanja dualnog obrazovanja i trogodišnjih vrednovanja ostvarenih rezultata.
Član 41. Predloga zakona propisuje da će ovaj zakon stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a da se primenjuje od školske 2019/2020. godine.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Predlogom zakona planira se početak primene zakona počev od školske 2019/20. godine tako da sredstva u 2017. i 2018. godini nisu potrebna. Iznos potrebnih sredstva u 2019. i 2020. godini naveden je u tekstu koji sledi:
Obezbeđenje učeničkog kredita učeniku koji je upisao obrazovni profil koji se
nalazi na listi deficitarnih zanimanja koju definiše Nacionalna služba za zapošljavanje. Kredit se isplaćuje u iznosu od 5400,00 dinara mesečno deset meseci godišnje. Planirano je da se kredit dodeljuje samo u prvoj godini učenja.
Za tri meseca 2019. godine, protrebno je obezbediti sredstva sredstva za 180 učenika u iznosu od 2.916.000,00 dinara.
Ova sredstva za 2019. biće locirana na :
Program 2007
PROGRAMSKA AKTIVNOST 0003 –Individualna pomoć učenicima
Konto: 621000 Nabavka domaće finansijske imovine
Za 10 meseci 2020. godine, protrebno je obezbediti sredstva za 180 učenika u iznosu 9.720.000,00 dinara.
Ova sredstva za 2020. biće locirana na :
Program 2007
PROGRAMSKA AKTIVNOST 0003 –Individualna pomoć učenicima
Konto: 621000 Nabavka domaće finansijske imovine
Napominjemo da je ova suma već obezbeđena u okviru postojećih limita Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za program učenički i studentski standard.
Finansiranje plata, poreza i doprinosa za koordinatora učenja kroz rad.
Koordinator učenja kroz rad je lice zaposleno u srednjoj stručnoj školi, odnosno nastavnik praktične nastave koji u saradnji sa instruktorom planira, prati i vrednuje ostvarivanje učenja kroz rad kod poslodavca.
Za svako odeljenje neophodno je obezbediti angažovanje jednog koordinatora učenja kroz rad. Angažovanje ovih lica ne predstavlja dodatno zapošljavanje zbog toga što će pomenuti posao obavljati već zaposleni nastavnici srednjih stručnih škola angažovani na poslovima nastavnika praktične nastave. U 2019. godini očekuje se da bude upisano oko 100 odeljenja učenika u dualnom obrazovanju i za svako odeljenje treba planirati po jednog koordinatora učenja kroz rad, odnosno ukupno 100 koordinatora. U 2020. godini ukupan broj angažovanih koordinatora iznosiće 200.
Ukupni bruto iznos sredstava za 100 koorinatora je oko 7.000.000 dinara mesečno odnosno ukupno 21.000.000 dinara za tri meseca u 2019. godini.
Ova sredstva za 2019. godinu biće na :
Program 2004
PROGRAMSKA AKTIVNOST 0001 – Realizacija delatnosti srednjeg obrazovanja i obrazovanja odraslih
Konto: 411100 Plate, dodaci i naknade zaposlenih – 17.812.000,00dinara
Konto: 412000 Socijalni doprinosi na teret poslodavca – 3.188.000,00dinara
Za 12 meseci 2020. godine, protrebno je obezbediti sredstva za 100 koordinatora u iznosu od 7.000.000 dinara mesečno, odnosno ukupno 84.000.000,00 dinara.
Za tri meseca 2020. godine, protrebno je obezbediti sredstva za dodatnih 100 koordinatora koji će započeti posao u školskoj 2020/21. godini u iznosu od 7.000.000 dinara mesečno, odnosno ukupno 21.000.000,00 dinara.
Ukupna potrebna bruto sredstva u 2020. godini iznosiće 105.000.000,00 dinara
Ova sredstva za 2020. biće na :
Program 2004
PROGRAMSKA AKTIVNOST 0001 – Realizacija delatnosti srednjeg obrazovanja i obrazovanja odraslih
Konto: 411100 Plate, dodaci i naknade zaposlenih – 89.059.000,00dinara
Konto: 412000 Socijalni doprinosi na teret poslodavca – 15.941.000,00dinara
Napominjemo da je ova suma već obezbeđena u okviru postojećih limita Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za program srednje obrazovanje.