O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tač. 2) i 6) Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje postupak pred sudovima i drugim državnim organima, uređuje i obezbeđuje pravni položaj privrednih subjekata.
Ustav, takođe omogućava, da se pojedina prava mogu ograničiti zakonom uz vođenje računa o suštini prava, prirodi, obimu ograničenja kao i da svi imaju jednak položaj na tržištu.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Predlogom zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: zakon) uspostavlja se centralna evidencija izrečenih mera u kojoj će na jednom mestu biti sistematizovano prikupljeni podaci o onim privrednim subjektima, odnosno njihovim vlasnicima, direktorima i članovima nadzornih odbora ili drugih organa čije je poslovanje sankcionisano izricanjem krivičnih, prekršajnih ili upravnih sankcija.
Bitan razlog za donošenje ovog zakona jeste i dalji rad na transparentnosti poslovanja svih privrednih subjekata u Republici Srbiji i povećanje stepena sigurnosti pravnog prometa svih njegovih učesnika.
U cilju objedinjavanja podataka o privrednim subjektima, licima koja u njima vrše funkcije u organima upravljanja, nadzora i zastupanja, ovim zakonom se, kao novina, predviđa uspostavljanje Centralne evidencije privremenih ograničenja prava lica koja su registrovana u Agenciji za privredne registre, koji predstavlja jedinstvenu, centralnu, elektronsku bazu podataka. Poveravanje poslova vođenja ovog registra dodeljuje se Agenciji za privredne registre.
Na ovakav način stvara se kompletnija slika o poslovanju privrednih subjekata i naravno mogućnost za merenje kvaliteta ukupnog poslovanja. Ujedno se uspostavljanjem Centralne evidencije stiču mogućnosti za vršenje raznih vrsta analiza na jednom mestu. Centralna evidencija treba da predstavlja pomoćni alat za donošenje različitih odluka državnim organima u stvarima iz njihove nadležnosti, a pre svega u sprovođenju kaznene politike i politike izricanja drugih mera koje se evidentiraju u centralnoj evidenciji.
Uspostavljanje Centralne evidencije sa druge strane doprineće i povećanju transparentnosti rada onih organa koji izriču sankcije (sudova, državnih organa i drugih lica kojima su poverena javna ovlašćenja). Ovakav vid dovešće i do njihovog kvalitetnijeg rada jer će se javno videti i rezulati tog rada.
Jedinstvena elektronska baza podataka obezbediće uslove da se, po prvi put, na jednom mestu, mogu sagledati informacije o nivou poslovne i profesionalne pouzdanosti i odgovornosti privrednih subjekata kao i da se, u neposrednoj budućnosti, ovi podaci mogu razmeniti sa srodnim privrednim registrima u regionu i Evropi. Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta o uslugama na unutrašnjem tržištu 2006/123/EC propisuje odredbe o administrativnoj saradnji država i ohrabrivanje razvoja pravila ponašanja po određenim pitanjima, a najpre razmenu podataka o dobroj reputaciji davalaca usluga (malih i srednjih preduzeća). Ovo se pre svega odnosi na disciplinske, adminstrativne ili krivične sankcije i odluke koje se tiču bankrotstva ili nesolvetnosti, a koje su direktno relevantne za kompetentnost davaoca usluge ili njegovu profesionalnu pouzdanost.
U cilju ažurnog i tačnog vođenja centralne evidencije predviđena je izrada JPI – aplikativnog softverskog rešenja (sistema) za evidentiranje podataka i njihovu razmenu sa obveznicima, korisnicima, statusnim registrima i registrima koje vodi Agencija, kao i sve softverske komponente, baze, elektronski obrasci i operativne procedure koje se koriste za upis, održavanje, razmenu i objavljivanje podataka o licu sa privremenim ograničenjem prava.
Svi državni organi koji imaju određene uloge u sistemu registracije lica sa privremenim ograničenjima prava svrstavaju se u dve osnovne kategorije:
Obveznik dostavljanja podataka o licu sa privremenim ograničenjem jeste nadležni organ koje podatke ili dokumente o licu sa privremenim ograničenjem prava, propisane ovim zakonom, dostavlja Agenciji u elektronskoj formi, putem elektronskih servisa, radi upisa u Centralnu evidenciju;
Obveznik upisa podataka o licu sa privremenim ograničenjem jeste nadležni organ koji podatke o licu sa privremenim ograničenjem prava, propisane ovim zakonom, upisuje putem JPI u Centralnu evidenciju;
Iz navedenog je jasno vidljivo da se nosioci javnih ovlašćenja dele prema nivou tehničke osposobljenosti.
Od navedenih kategorija delimično se moralo odstupiti u odnosu na nadležne sudove s obzirom na propise kojima se uređuje izvršenje krivičnih sankcija.
Ovim zakonom po prvi put se u pravni sistem Republike Srbije uvodi pojam statusnih registara, koji je često i neadekvatno u upotrebi, s namerom da se i u ovom segmentu da dalji doprinos izgradnji i institucionalizaciji pravnih instituta koji su u svakodnevnoj upotrebi. Tako je definisano da su statusni registri baze podataka o fizičkim i pravnim licima, koje vode agencije ili nadležni državni organi i organizacije Republike Srbije, u kojima se registruju podaci, koji za pravnu posledicu imaju sticanje, promenu registrovanih podataka i prestanak svojstva fizičkog i pravnog lica.
Predlogom zakona se jasno propisuju kriterijumi, odnosno osnovi za nastanak i prestanak privremenog ograničenja prava koji garantuju visok nivo pravne sigurnosti.
Tome posebno doprinosi i činjenica da je jasno propisana sadržina registra po pitanju vrste i količine podataka o licima koja su upisana u registar, tako da je ovim načinom s druge strane izvršeno i ograničenje organa državne vlasti da se može kretati samo u granicama koje su mu određene ovim zakonom. Ovo predstavlja svakako jedan od dobrih primera da se usled ovakvog ustanovljavanja jasnih mehanizama i procedura smanjuje mogućnost za širenje birokratskog uticaja na poslovanje privrednih subjekata.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. određen je predmet ovog zakona, a to je uspostavljanje, sadržina, osnovi upisa i način vođenja Centralne evidencije privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre kod kojih je, na osnovu akta nadležnog organa, nastupio osnov privremenog ograničenja prava.
Članom 2. definisani su osnovni pojmovi koji su upotrebljeni u ovom zakonu radi jasnoće zakonskog teksta i nedvosmislene i lakše primene zakona u praksi.
Članom 3. određeni su osnovi privremenog ograničenja prava u smislu njihovog taksativnog nabrajanja da bi se izbegle sporne situacije u tumačenju i primeni zakona i jasno utvrdilo na koja lica se ograničenja odnose.
Čl. 4. i 5. definisani su trajanje i pravne posledice upisa privremenog ograničenja lica u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prema trećim licima.
Čl. 6. i 7. određeni su predmet i sadržina Centralne evidencije, tako da je navedeno da su predmet upisa podaci o licima registrovanim u Agenciji, kojima je nadležni organ odredio privremeno ograničenje u svom aktu, a da sadržinu tih podataka čine identifikacioni podaci o licu sa privremenim ograničenjem prava, podaci o datumu i vrsti upisa u Centralnu evidenciju, osnovu privremenog ograničenja prava, podaci o početku i kraju važenja privremenog ograničenja prava, podaci o obveznicima dostavljanja podataka i njihovim ovlašćenim licima i identifikacioni podaci o obveznicima upisa podataka i njihovim ovlašćenim licima, kao i podaci o klasifikaciji osnova privremenog ograničenja.
Članom 8. određen je način vođenja Centralne evidencije, tako da je određeno da se ista vodi isključivo u elektronskoj formi, te da se upis vrši preko posebno dizajniranog informaciionog sistema, kao i da se u Centralnu evidenciju upisuju datum i vreme upisa, promene, ispravke tehničke greške i brisanja podataka u Centralnoj evidenciji. Istim članom propisano je da se uslovi i korisnička prava lica koja imaju pristup Centralnoj evidenciji određuju od strane registratora Centralne evidencije.
Članom 9. određeno je ko vrši upis podataka u Centralnu evidenciju (registrator ili lice koje je ovlašćeno od strane obveznika upisa podataka), kao i to da se svako evidentiranje podataka vrši po službenoj dužnosti (bez podnošenja posebnog zahteva).
Članom 10. određeni su rokovi u kojima su dužni da postupaju obveznici upisa podataka, kao i obaveze sudova da dostavljaju odluke donete u sudskim postupcima koje se tiču privremenih ograničenja prava, kao i obaveze registratora koji vodi registar u smislu upisa tih podataka.
Članom 11. uređeno je na koji se način vrši potvrđivanje identiteta privrednog subjekta i domaćeg fizičkog lica u postupku upisa u Centralnu evidenciju, kao i dužnosti nadležnih organa da prilikom donošenja akata kojima se izriču privremena ograničenja koriste identrifikacione podatke registraovane u Agenciji za privredne registre u nadležnom registru.
Članom 12. propisano je da će o izvršenom upisu lica sa privremenim ograničenjima prava u Centralnu evidenciju obveznicima upisa biti dostupna potvrda izvršenom upisu. Navedena odredba služi tome da se u svakom momentu zna ko je i u kom momentu izvršio registraciju određenog lica u registar.
Čl. 13., 14. i 15. bliže je određen način postupanja registratora koji vodi Cenralnu evidenciju, njegov jasan delokrug poslova, praćenje i kontrola funkcionisanja automatskog upisa. Takođe je jasno određen i način funkcionisanja JPI u smislu davanja obaveštenja licu koji od uslova za upis nije ispunjen. Pošto se radi o automatskoj obradi podataka na visokom tehnološkom nivou, propisano je da sve dok se ne dostave svi podaci upis određenog lica nije moguća, tako da se isključuje tzv. delimični upis lica.
Članom 16. propisano je da se instituti prekida i odlaganja ne primenjuju zbog napred navedenih razloga u smislu ispunjenosti uslova za upis, već je takva mogućnost data samo u slučajevima više sile ili tehničke prirode, koji se u ovom slučaju izjednačavaju sa višom silom, dakle onih razloga koji su van domašaja ljudskog faktora. Posledice ovakvog rešenja mogle bi se opisati time da se vođenje Centralne evidencije vrši isključivo po objaktivnim principima, bez uticaja ljudskog faktora kao činioca koji bi imao određena diskreciona prava.
Članom 17. propisano je na koji način se vrši promena upisanih podataka i ko vrši takvu promenu. U situacijama promene podataka koje su posledica promene tih podataka u statusnim registrima propisano je da se ta promena vrši automatski putem JPI, što dovodi do ažurnosti vođenja registra.
Članom 18. propisano je da postoji institut ispravke tehničke greške koju vrši registrator odnosno ovlašćeno lice obveznika upisa podataka u Centralnoj evidenciji i da se ispravka tehničke greške primenjuje kao korektivni faktor u funkciji tačnosti podataka o licima, a da se sprovodi odmah po utvrđenju činjenice da je do tehničke greške došlo, bilo od strane registratora ili ovlašćenog lica obveznika upisa.
Članom 19. propisano je ko, na koji način i u kojim sve slučajevima vrši brisanje upisanog podatka. Tako je propisano da se brisanje može vršiti od strane ovlašćenog lica obaveznika upisa podataka, od strane registratora i automatski, kao i u kojim je to sve slučajevima predviđeno.
Član 20. propisuje objavljivanje i dejstvo upisa podataka. Propisuje se da se identifikacioni podaci o licu sa privremenim ograničenjem prava objavljuju na internet strani Agencije za privredne regsitre, a da se podaci iz Centralne evidencije koji se odnose na fizička lica kojima su izrečene zabrane i mere bezbednosti u sudskim postupcima ne mogu biti javni i mogu se dati isključivo u skladu sa propisima kojima se uređuje kaznena evidencija.
Član 21. propisuje pravo na žalbu ili drugo propisano pravno sredstvo koje lice koje je upisano u Centralnu evidenciju može koristiti u situacijama kada smatra da je upisano u Centralnu evidenciju suprotno zakonu. Pored toga propisane su i obaveze registratora i obveznika dostavljanja i upisa podataka povodom podnetog prigovora.
Čl. 22. i 23. propisan je način korišćenja podataka i uvid u podatke. Tako je propisano da državni organi i drugi organi kao imaoci javnih ovlašćenja imaju pravo uvida i korišćenja podataka Centralne evidencije putem JPI. Takođe je predviđeo da jedino lice koje je po nekom od osnova upisano u Centralnu evidenciju može o toj činjenici zahtevati i izdavanje izvoda ili potvrde da li je upisano u Centralnu evidenciju (potvrda stoga može biti pozitivna ili negativna).
Član 24. propisao je da se naknada za izdavanje izvoda i potvrda plaća u skladu sa propisima kojima se uređuje pravni položaj i nadležnost Agencije, što praktično znači Odlukom Upravnog odbora Agencije za privredne registre na koju saglasnost daje Vlada.
Članom 25. propisan je način i uslovi elektronske obrade i korišćenja podataka, te je, pošto se radi o pre svega tehničkim aspektima funkcionisanja Centralne evidencije, propisano da će se ova materija urediti podzakonskim aktom ministra nadležnog za poslove privrede na predlog Agencije.
Članom 26. propisano je da ministarstvo nadležno za poslove privrede vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Članom 27. propisano je da obveznici upisa podataka o licima sa privremenim ograničenjima dužni su da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona imenuju ovlašćena lica koja će u njihovo ime vršiti poslove upisa u Centralnu evidenciju, a ukoliko obveznik upisa to ne učini u navedenom roku, svojstvo obveznika upisa, u smislu ovog zakona, ima rukovodilac organa koji je izrekao meru koja predstavlja osnov privremenog ograničenja prava.
Članom 28. određeni su rokovi za donošenje podzakonskih akata koji su u ovom zakonu navedeni kao dovoljno dugi da se podzakonski akti pripreme i donesu kvalitetno.
Članom 29. propisano je stupanje na snagu i početak primene ovog zakona. Odložena primena zakona počev od 1.juna 2016. godine pre svega je neophodna, jer se u tom periodu planira razvoj i uspostavljanje JPI – softverske platforme za vođenje registra lica sa privremenim ograničenjem prava.
IV. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćeni tekst). Predlog zakona je neophodno doneti po hitnom postupku iz razloga hitne potrebe instucionalnog i pravnog regulisanja ove oblasti i poštovanja roka predviđenog Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške koji se odnosi na Bilateralni program koji je Vlada potvrdila Zaključkom 05 Broj: 018-10139/2013-1 od 28. novembra 2013. godine.
V. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Finansijska sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške koji se odnosi na Bilateralni program koji je Vlada potvrdila Zaključkom 05 Broj: 018-10139/2013-1 od 28. novembra 2013. godine. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budzetu Republike Srbije.
VI. STUPANjE ZAKONA NA SNAGU
Zakon stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.