PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O TELEKOMUNIKACIJAMA
Član 1.
U Zakonu o telekomunikacijama («Službeni glasnik RS», broj 44/03), u članu 34. stav 4. posle reči: «pravnog lica» dodaju se reči: «ili preko ogranaka obrazovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava (u daljem tekstu: ogranak)»
Član 2.
U članu 56. stav 3. reči: «delova jedinstvenog preduzeća (preko unutrašnjih organizacionih jedinica» zamenjuju se rečima: «ogranaka», a reči: «za svaku od unutrašnjih organizacionih jedinica» zamenjuju se rečima: «za svaki ogranak»
Član 3.
U članu 96. stav 1. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:
«3a) delatnost u oblasti telekomunikacija ne obavlja preko zasebnog povezanog pravnog lica ili preko ogranaka (član 34. stav 4);»
U tački 4) reči u zagradi: «član 34. st. 3 i 4» zamenjuju se rečima: «član 34. stav 5»
Član 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
O B R A Z L O Ž E Nj E
I Ustavni osnov
Ustavno osnov za donošenje Zakona sadržan je u odredbi člana 72. stav 1. tačka 9. Ustava Republike Srbije, kojom je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, i osnovne pravce privrednog i tehnološkog razvoja, kao i u odredbi člana 72. stav 1. tačka 12. Ustava, a u vezi odredbi čl. 55. stav 1, 57, 60. st. 1, 3, 5. i 6. i 64. Ustava. Naime, odredbom člana 72. stav 1. tačka 12. predviđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu sa Ustavom, dok se ustavnim odredbama čl. 55, 57, 60. i 64. u Republici Srbiji predviđa sloboda privređivanja i slobodno obavljanje privredne deltnosti pod jednakim uslovima u skladu sa ustavom i zakonom, jamči se stranom licu obavljanje privredne delatnosti pod uslovima koji su zakonom utvrđeni za domaća lica, utvrđuje se pravni režim prirodnih bogatstava kao dobara od opšteg interesa i njihovog korišćenja (u slučaju ovog zakona – radiofrekvencije), predviđa se slobodna razmena roba i usluga i utvrđuje protivustavnim svaki akt ili radnja kojima se stvara ili podstiče monopolski položaj, odnosno kojima se na drugi način ograničava tržište.
II Razlozi za donošenje Zakona
Regulativa zemalja EU ne sadrži obavezu osnivanja posebnih pravnih subjekata i ne pravi se razlika između pojedinih mreža za pružanje telekomunikacionih usluga. Sve mreže fiksna, mobilna, kablovska i druge, bez obzira na primenjenu tehnologiju imaju jedinstven tretman komutacione mreže. Aktuelni trendovi su objedinjavanje odnosno konvergencija mreža što se manifestuje i na organizacionom planu.
U skladu sa iznetim, nema opravdanja za primenu odredaba zakona po kojima se obavezuju operatori koji poseduju ili nameravaju da poseduju više dozvola za različite javne telekomunikacione mreže odnosno za pružanje različitih javnih telekomunikacionih usluga, da mogu to činiti samo preko zasebno povezanih pravnih lica (član 34.).
Član 56. stav 3. već u važećem tekstu zakona poznaje mogućnost da se delatnost obavlja preko organizacionih delova i obavezu vođenja posebnih evidencija o troškovima prema propisima o računovodstvu i reviziji, o vođenju evidencija o rashodima i prihodima po vrstama, mestima i nosiocima troškova. Predloženim dopunama se odredbe člana 34. stav 4. i člana 56. stav 3. međusobno usklađuju. Ustanovljavanje posebnih knjigovodstvenih evidencija sprečava prelivanje poslovnih rezultata iz jednog dela u drugi. Posebno preduzeće samo po sebi ne znači zaštitu od subvencioniranja i od seljenja finsijskih sredstava u druga preduzeća.
III Obrazloženje pojedinačnih rešenja zakona
Odredbom člana 1. Zakona predlaže se mogućnost obavljanja delatnosti telekomunikacija preko ogranaka preduzeća.
Odredbom člana 2. Zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima tako što je navedeno da se poslovi mogu obavljati preko ogranaka, koji nemaju svojstvo pravnog lica, umesto navođenja delova jedinstvenog preduzeća.
Odredbom člana 3. Zakona izvršeno je usklađivanje teksta saglasno izmeni člana 34. stav 4.
IV Sredstva za sprovođenje zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u Budžetu Republike.
V Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku
Telekomunikacioni operatori su u obavezi da do avgusta naredne godine izdvoje poslovanje mobilne telefonije u zasebno povezano preduzeće. Zakon o telekomunikacijama propisuje navedenu obavezu koja predstavlja anahronizam u odnosu na vladajuću praksu drugih zemalja, aktuelne pravce tehnološkog razvoja i pozitivnu regulativu Evropske unije i zemalja u okruženju.
Poznato je da je jedan od vodećih evropskih operatora Telekom Italija pripojio Telekom Italija Mobile i da od sredine ove godine posluju kao jedinstven pravni subjekat. Slične primere nalazimo u Švedskoj i Norveškoj gde zajednički nacionalni operator ove dve zemlje, Telia Sonera, od početka pruža usluge i fiksne i mobilne mreže unutar iste kompanije. Nemački Telekom (DT) nakon što je formirao nekoliko ćerki kompanija sada planira da se transformiše u jedno preduzeće. Frans Telekom je izvršio ponovnu akviziciju izdvojenog mobilnog operatora Oranž. Britansko regulatorno telo (OFKOM) je pre više godina bilo naložilo svojim operatorima da moraju da razdvoje poslovanja fiksne i mobilne mreže u posebne kompanije da bi sada ponovo dozvolili operatorima da sami određuju kojim oblastima telekomunikacija će se baviti. To sada otvara mogućnost da na primer Britanski Telekom (BT) ponovo može da vrši akvizicije nekih mobilnih operatora.
Regulativa Evropske unije ne poznaje obavezu izdvajanja posebnog preduzeća za eksploataciju različitih vrsta komunikacionih mreža i usluga. Dovoljno je da operator u okviru svoje organizacije formira celinu koja će imati posebno računovodstvo o troškovima i prihodima po vrstama, mestima i nosiocima troškova, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, dok se imovina i obaveze i prihodi i rashodi u finansijskim izveštajima iskazuju na nivou pravnog lica. Zakon Hrvatske i Slovenije sada, a i pre harmonizacije sa pravnim poretkom Evropske unije na isti način rešavaju ovo pitanje. Pravnim subjektima se ostavlja sloboda da poslovanje organizuju bez zakonske prisile u okviru istog pravnog subjekta ili kao posebne entitete ako to odgovara njihovoj poslovnoj strategiji.
Navedeni proces uslovljen je razvojem tehnologije koja je sve više konvergentna i uskoro će na bazi internet protokola biti jedinstvena za fiksnu i mobilnu mrežu tako da više neće postojati razlika između telefonskih centrala koje se kriste u ove dve mreže. Vodeći svetski eksperti za telekomunikacije predviđaju da će se ovaj trend još brže nastaviti u budućnosti. Brzim razvojem mreža nove generacije, u bliskoj budućnosti biće izvršena zamena postojećih mrežnih struktura i potpuna integracija fiksnih i mobilnih mreža u jedinstvenu mrežu koja će korisnicima pružati raznovrsne širokopojasne usluge. U tom smislu mnogi telekomunikacioni operatori koji su se do sada bavili isključivo uslugama u fiksnoj mreži ili isključivo u mobilnoj mreži otpočinju nabavku opreme kojom bi u okviru iste kompanije zaokružili svoj portfolio usluga nezavisno od načina prenosa, vrste pristupne mreže i terminalne opreme. Evropska unija u direktivam koje su u primeni još od 2002. godine ne pravi razliku između različitih tehnologija koje se primenjuju za pojedinačne mreže i usluge, fiksne, mobilne, kablovske, internet i svima daje isti tretman komunikacionih mreža i usluga. Obaveze i odgovornosti su jednake za sve operatore bez obzira da li eksploatiše bežičnu, kablovsku, ili mrežu zasnovanu na nekoj drugoj tehnologiji.
Na osnovu iznetog predlažemo da se u skladu sa praksom i regulativom Evropske unije i zemalja regiona kao i u skladu sa propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava i računovodstvo u Republici Srbiji, Zakon o telekomunikacijama izmeni i dopuni po hitnom postupku tako da se predvidi da se eksploatacija različitih javnih telekomunikacionih mreža, odnosno pružanje različitih usluga može vršiti preko ogranaka obrazovanih u skladu sa Zakonom o privrednim društvima uz obavezu vođenja odvojenog knjigovodstva, rashoda i prihoda u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji, dok se imovina i obaveze, prihodi i rashodi prikazuju u finansijskim izveštajima na nivou pravnog lica.
VI Analiza efekata zakona
Rešenja u Zakonu imaće uticaja na telekomunikacione operatore.
Telekomunikacioni operatori će moći svojom odlukom, bez zakonske prinude, da organizuju poslovanje u okviru ogranaka, kao to predviđa Zakon o privrednim društvima ili u okviru zavisnih preduzeća, zavisno od konkretnih specifičnost, potreba i veličine operatora.
Izmenama i dopunama Zakona se obezbeđuju uslovi za usklađivanje sa praksom drugih zemalja u kojima je uveliko odmakao proces objedinjavanja telekomunikaiconih mreža i usluga u okviru istog pravnog subjekta. Razvoj telekomunikacione tehnologije je u svetskim okvirima doveo do integracije fiksnih i mobilnih mreža u jedinstvene mreže. Na ovaj način se izbegavaju troškovi i složeni postupci koji nužno prate proces odvajanja već povezanih organizacionih celina, posebno u pogledu dupliranja administracije, organa i efikasnosti odlučivanja. Saglasno iznetom predloženo rešenje će omogućiti telekomunikacionim operatorima da usklade svoje poslovanje sa svetskom praksom i poboljšaju efikasnost.
Primena predloženih zakonskih rešenja neće izazvati troškove ni za građane ni za privredu.
Zakon će imati pozitivne efekte i posledice koje opravdavaju donošenje Zakona, imajući u vidu tehnološke trendove. S obzirom da navedeni trendovi na tržištu telekomunikacija upućuju na konvergentnu tehnologiju odnosno integraciju različitih vrsta telekomunikacionih mreža (npr. fiksna i mobilna mreža za pružanje širokopojsnih usluga), telekomunikacioni operatori koji pružaju različite vrste telekomunikacionih usluga, biće u mogućnosti da otpočnu nabavku najnovije opreme i izbegnu nepotrebno dupliranje kapaciteta.
Predložena zakonska rešenja omogućavaju telekomunikacionim operatorima, koji pružaju raznorodne telekomunikacione usluge preko različitih vrsta mreža, brži razvoj konvergentne telekomunikacione tehnologije. Samim tim na tržištu telekomunikacija postaju prepoznatljivi za strane investitore što će perspektivno imti za posledicu obezbeđivanje efikasnije tržišne konkurencije.
VII Pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju
Imalac dozvole
Član 34.
Jedno pravno ili fizičko lice može posedovati, odnosno steći samo jednu dozvolu za javnu telekomunikacionu mrežu jedne vrste, odnosno samo jednu dozvolu za pružanje jedne vrste javnih telekomunikacionih usluga, za koje je potrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom.
Lice iz stava 1. ovog člana koje je dobilo dozvolu za jednu javnu telekomunikacionu mrežu, odnosno za pružanje jedne vrste javnih telekomunikacionih usluga može, bez posebne dozvole, pružati sve javne telekomunikacione usluge koje se pružaju eksploatacijom telekomunikacione mreže za koju je dobijena dozvola, odnosno koje su obuhvaćene vrstom telekomunikacione usluge za koju je dobijena dozvola.
Ako se u okviru jedne javne telekomunikacione mreže ili jedne vrste javnih telekomunikacionih usluga za čiju je eksploataciju, odnosno pružanje dobijeno odobrenje, može pružati i javna telekomunikaciona usluga za čije pružanje se, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, zahteva pribavljanje licence, takva javna telekomunikaciona usluga se može pružati tek posle dobijanja licence za njeno pružanje.
Ako lice iz stava 1. ovog člana poseduje ili namerava da poseduje više dozvola za različite javne telekomunikacione mreže, odnosno za pružanje različitih vrsta javnih telekomunikacionih usluga, dužno je da svaku od ovih delatnosti obavlja preko zasebnog povezanog pravnog lica ILI PREKO OGRANAKA OBRAZOVANIH U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE PRAVNI POLOŽAJ PRIVREDNIH DRUŠTAVA (U DALjEM TEKSTU: OGRANAK)»
Pravno ili fizičko lice koje obavlja delatnost u oblasti koja nije telekomunikaciona, a poseduje ili namerava da poseduje dozvolu za javnu telekomunikacionu mrežu i/ili za pružanje javne telekomunikacione usluge, dužno je da ovu delatnost koja spada u oblast telekomunikacija i za koju poseduje ili namerava da poseduje dozvolu, obavlja preko zasebnog povezanog pravnog lica.
Obaveza vođenja evidencije
Član 56.
Javni telekomunikacioni operator je dužan da, u elektronskom obliku i knjigama, vodi evidenciju podataka koji se odnose na nivo kvaliteta usluge, korisnike, tarife, prihode i rashode, interkonekciju i druge specifične podatke, u obliku i na način koji je kompatibilan sa programima – softverom i sistemima koje koristi Agencija.
Agencija može opštim aktom propisati oblik i način vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana.
Javni telekomunikacioni operator koji delatnost obavlja preko delova jedinstvenog preduzeća (preko unutrašnjih organizacionih jedinica) OGRANAKA, a ne preko zasebnih povezanih pravnih lica, dužan je da primeni obračun troškova i druge oblike evidencije podataka, za svaku od unutrašnjih organizacionih jedinica, ZA SVAKI OGRANAK na način koji propiše Agencija, u skladu sa potrebama vezanim za obavljanje njenih nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.
Javni telekomunikacioni operator je dužan da, u slučajevima predviđenim ovim zakonom ili na zahtev Agencije, dostavi Agenciji podatke iz evidencija predviđenih u st. 1. i 3. ovog člana.
X KAZNENE ODREDBE
Član 96.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup javni telekomunikacioni operator koji je pravno lice, ako:
1) ne preduzme odgovarajuće mere radi obezbeđenja poverljivosti i bezbednosti usluga koje pruža, u skladu sa članom 54;
2) gradi, poseduje i eksploatiše javnu telekomunikacionu mrežu i/ili pruža javnu telekomunikacionu uslugu bez prethodno izdate dozvole Agencije, ako je takva dozvola potrebna u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega (član 32);
3)poseduje javnu telekomunikacionu mrežu, odnosno pruža javnu telekomunikacionu uslugu koja nije obuhvaćena dobijenom dozvolom (član 34).
3A) «DELATNOST U OBLASTI TELEKOMUNIKACIJA NE OBAVLJA PREKO ZASEBNOG POVEZANOG PRAVNOG LICA ILI PREKO OGRANAKA (čLAN 34. STAV 4);»
4) delatnost u oblasti telekomunikacija ne obavlja preko zasebnog povezanog pravnog lica (član 34. st. 3 i 4 čLAN 34. STAV 5).
5) dobijenu licencu ili odobrenje prenese na treće lice bez prethodne saglasnosti Agencije (član 36. stav 9. i član 38. stav 6);
6) za usluge koje podležu specijalnom tarifnom režimu primeni tarife suprotno tarifama koje je utvrdila Agencija (član 44);
7) ne omogući interkonekciju drugom telekomunikacionom operatoru u skladu sa odredbama ovog zakona (član 46);
8) ne postupi po nalogu Agencije koji se odnosi na posebne uslove interkonekcije (član 48);
9) ne izvršava obaveze vezane za pružanje univerzalnog servisa (član 50);
10) ne izvršava obaveze vezane za omogućavanje zakupa linija (čl. 52. i 53).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana, novčanom kaznom od najmanje 100.000 dinara, kazniće se i odgovorno lice javnog telekomunikacionog operatora.