PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
Član 1.
U Zakonu o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13 i 48/13-ispravka), posle člana 15a dodaje se član 15b, koji glasi:
„Član 15b
Za fizička lica – rezidente Republike koji su upućeni u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica – rezidente Republike, osnovicu poreza na zarade čini isplaćeni novčani iznos zarade za izvršeni rad.”
Član 2.
Posle člana 33. dodaje se član 33a, koji glasi:
„Član 33a
Preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti može da se opredeli za isplatu lične zarade.
Ličnom zaradom iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog zakona, smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.
Preduzetnik iz stava 1. ovog člana koji se opredeli za isplatu lične zarade, dužan je da u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade.
Obaveštenje iz stava 3. ovog člana dostavlja se najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine.
Preduzetnik koji se opredeli za isplatu lične zarade, ovakvo opredeljenje ne može da menja tokom poreskog perioda.
Ako se preduzetnik opredeli da prestane sa isplatom lične zarade, dužan je da o tome u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu do 15. decembra tekuće godine.
U slučaju iz stava 6. ovog člana, preduzetnik od 1. januara godine koja sledi godini u kojoj je dostavio obaveštenje nadležnom poreskom organu nije dužan da vrši isplatu lične zarade.”
Član 3.
U članu 37a stav 1. tačka 2) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.
Posle tačke 2) dodaje se tačka 3), koja glasi:
„3) obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti ako se preduzetnik nije opredelio za isplatu lične zarade.”
Stav 2. briše se.
Član 4.
U članu 83. stav 3. briše se.
Dosadašnji st. 4. do 6. postaju st. 3. do 5.
U dosadašnjem stavu 6, koji je postao stav 5, posle reči: „dobitak” dodaju se zapeta i reči: „osim kod klasičnih igara na sreću”.
Član 5.
U članu 85. stav 1. tačka 9) reči: „prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja,” brišu se.
Tačka 16) menja se i glasi:
„16) svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu, osim prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja koje ostvare fizička lica:
(1) nosioci poljoprivrednog gazdinstva;
(2) koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
(3) korisnici poljoprivredne penzije.”
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
„Izuzetno od stava 3. ovog člana, oporezivi prihod iz stava 1. tačka 16) ovog člana, koji fizičko lice ostvari od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%.”
Dosadašnji st. 5. do 8. postaju st. 6. do 9.
U dosadašnjem stavu 8, koji je postao stav 9, reči: „kao i fizičko lice po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja,” brišu se.
Član 6.
U članu 94. stav 1. posle reči: „poreza,ˮ dodaju se reči: „odnosno opredeljenje da će isplaćivati ličnu zaradu,ˮ.
Član 7.
U članu 99. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:
„2) prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;”.
Član 8.
U članu 100a stav 2. menja se i glasi:
„Ako isplatilac prihoda nema obavezu da obračuna i plati porez po odbitku, obavezu utvrđivanja i plaćanja poreza samooporezivanjem ima obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, kao i u drugom slučaju kada isplatilac prihoda nema obavezu da obračuna i plati porez po odbitku.”
Član 9.
U članu 101. posle reči: „dan isplate prihodaˮ dodaju se zapeta i reči: „osim ako ovim zakonom nije drukčije propisanoˮ.
Član 10.
U članu 103. stav 1. menja se i glasi:
„Za prihode od kapitala po osnovu kamate, banka je dužna da obračuna i plati porez po odbitku u momentu isplate kamate, uključujući i pripisivanje kamate, odnosno da plati obračunati porez najkasnije prvog narednog dana kada radi platni promet ako u momentu isplate kamate, uključujući i pripisivanje kamate, platni promet nije radio.ˮ
Član 11.
U članu 104. reč: „nerezidentnoˮ briše se.
Član 12.
U članu 114. dodaje se stav 2, koji glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, preduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca.ˮ
Član 13.
Preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti, a koji se opredeli da u 2014. godini isplaćuje ličnu zaradu, dužan je da u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade zaključno sa 31. januarom 2014. godine.
Član 14.
Odredbe člana 3. stav 1. i čl. 5, 6, 8, 9. i 10. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2014. godine.
Član 15.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
• Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Predložena zakonska rešenja imaju za cilj preciziranje osnovice poreza na dohodak građana po osnovu zarade za fizička lica – rezidente Republike Srbije koja su od pravnog lica – rezidenta Republike Srbije upućena na rad u inostranstvo, kao i uređenje poreskog tretmana prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja, koje ostvare određene kategorije fizičkih lica.
Pored toga, razlog za donošenje ovog zakona je preciziranje načina opredeljenja preduzetnika za utvrđivanje poreske obaveze po sistemu isplate lične zarade (vreme dostavljanja obaveštenja nadležnom poreskom organu), kao i propisivanje mogućnosti da se u slučaju isplate prihoda od kapitala po osnovu kamate u momentu kada platni promet nije radio, porez po odbitku može platiti prvog narednog dana kada radi platni promet.
Ostale predložene izmene odnose se na pravnotehnička i terminološka preciziranja u zakonu.
• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13 i 63/13-ispravka), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na oporezivanje prihoda građana i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.
• Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema
S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.
Uređivanjem poreskopravne materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja poreske politike, s obzirom da se zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskopravnoj situaciji.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENJA
Uz član 1.
Predlaže se da osnovicu poreza na zaradu za fizička lica – rezidente Republike Srbije upućene na rad u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica – rezidente Republike čini isplaćeni novčani iznos zarade za izvršeni rad.
Uz član 2.
Novododatim članom vrši se preciziranje obaveze za preduzetnika koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti, u slučaju kada se opredeli za isplatu lične zarade. Tada je dužan da u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade. Obaveštenje dostavlja najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine, s tim da taj preduzetnik opredeljenje ne može da menja tokom poreskog perioda i dužan je da ga koristi do isteka poreskog perioda, odnosno kalendarske godine.
Uz član 3.
Predlaže se dopuna člana 37a Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13 i 48/13-ispravka – u daljem tekstu: Zakon) u delu koji se odnosi na priznavanje rashoda u poreskom bilansu, u smislu da se za preduzetnike koji vode poslovne knjige u rashode u poreskom bilansu, pored iznosa isplaćene lične zarade i troškova službenog putovanja do iznosa iz člana 18. stav 1. tač. 2) do 4) Zakona, priznaju i obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti ako se preduzetnik nije opredelio za isplatu lične zarade, već mesečne akontacije poreza plaća na oporezivu dobit.
Uz član 4.
Predlaže se preciziranje odredbe člana 83. Zakona, koja se odnosi na oporezivanje prihoda od igara na sreću. Naime, predloženo je brisanje odredbe stava 3. tog člana Zakona, s obzirom da odredba nije primenljiva na igre na sreću sa više kombinacija, dok se odredba stava 6. menja u smislu da se umanjenje za iznos uplate na osnovu koje je pojedinačno ostvaren odbitak, ne odnosi na dobitak kod klasičnih igara na sreću.
Uz član 5.
Predloženom izmenom člana 85. Zakona precizno se uređuje da se porez na druge prihode ne plaća na prihode od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja koje ostvare taksativno navedene kategorije fizičkih lica.
Novododati stav 5. ovog člana Zakona odnosi se na visinu normiranih troškova koji se priznaju kod utvrđivanja oporezivog prihoda kao poreske osnovice po osnovu prihoda koji od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja ostvare ona fizička lica koja ne spadaju u kategoriju lica iz podtač. (1) do (3) tačka 16) stav 1. tog člana Zakona, a koja nemaju obavezu po osnovu poreza na dohodak građana na predmetni prihod (nosioci poljoprivrednog gazdinstva; lica koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje; korisnici poljoprivredne penzije).
Predlaže se da pravo na umanjenje obračunatog poreza za 40% imaju samo fizička lica koja ostvare prihod od rada kao članovi omladinske ili studentske zadruge, ukoliko su mlađa od 26 godina života i ako se nalaze na školovanju u institucijama za srednje, više i visoko obrazovanje.
Uz član 6.
Vrši se preciziranje u odredbi člana 94. stav 1. Zakona, u smislu da je preduzetnik koji u toku godine započne obavljanje samostalne delatnosti, dužan da podnese poresku prijavu u kojoj će, pored ostalog, uneti podatak u vezi sa opredeljenjem da će isplaćivati ličnu zaradu u narednom poreskom periodu.
Uz član 7.
Predložena je izmena člana 99. stav 1. tačka 2) Zakona u cilju pravnotehničkog preciziranja teksta.
Uz član 8.
Predloženom izmenom člana 100a stav 2. Zakona vrši se preciziranje odredbe u smislu pojašnjenja slučajeva u kojima se primenjuje princip samooporezivanja prihoda fizičkih lica.
Uz član 9.
Vrši se preciziranje odredbe člana 101. Zakona, koja se odnosi na pravni institut poreza po odbitku.
Uz član 10.
Predloženom izmenom člana 103. stav 1. Zakona precizira se način utvrđivanja i plaćanja poreza po odbitku za prihode od kapitala po osnovu kamate koju fizičkom licu isplaćuje banka, odnosno čije pripisivanje vrši, tako što se precizira da porez po odbitku plaća najkasnije prvog narednog dana kada radi platni promet ukoliko u momentu isplate kamate, uključujući i pripisivanje kamate, platni promet nije radio.
Uz član 11.
Predloženom izmenom člana 104. Zakona vrši se usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica u smislu da se porez po odbitku obračunava i naplaćuje i u slučaju kada preduzetnik isplaćuje prihod domaćem pravnom licu po osnovu otkupa sekundarnih sirovina.
Uz član 12.
Predloženom izmenom člana 114. Zakona vrši se preciziranje roka za plaćanje mesečne akontacije poreza na prihod od samostalne delatnosti.
Uz član 13.
Predlaže se da je preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti, a koji se opredeli da u 2014. godini isplaćuje ličnu zaradu, dužan da u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade zaključno sa 31. januarom 2014. godine.
Uz član 14.
Predlaže se da se odredbe člana 3. stav 1. i čl. 5, 6, 8, 9. i 10. ovog zakona primenjuju počev od 1. januara 2014. godine.
Uz član 15.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje zakona po hitnom postupku, predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst). Donošenje ovog zakona po hitnom postupku neophodno je radi nesmetanog rada organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budžeta Republike Srbije.
VI. STUPANJE NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Ustavni osnov za stupanje na snagu Zakona pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, sadržan je u članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije.
Potrebno je da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” jer postoje naročito opravdani razlozi fiskalne prirode koji se ogledaju u ostvarivanju ciljeva fiskalne konsolidacije Republike Srbije.
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Očekuje se da će efekat predloženih rešenja u budžetu Republike Srbije na godišnjem nivou iznositi oko 2,6 milijardi dinara (po osnovu poreza na dohodak građana 1,2 milijarde dinara, a po osnovu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje 1,4 milijarde dinara).
1. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu
Najveći broj izmena i dopuna odredaba Zakona odnosi se na preciziranje i definisanje pojmova i pravnih instituta u materiji oporezivanja dohotka građana, tako da predložene izmene i dopune neće bitno uticati na same poreske obveznike – fizička lica koja ostvaruju određene vrste prihoda koji su inače predmet oporezivanja porezom na dohodak građana.
Zakon će najviše uticati na:
– fizička lica koji ostvaruju prihode od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja. S tim u vezi, obavezu plaćanja poreza po osnovu navedenog prihoda neće imati: nosioci poljoprivrednog gazdinstva, lica koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i korisnici poljoprivredne penzije, dok će lica koja ne spadaju u navedene kategorije plaćati porez na drugi prihod po efektivnoj poreskoj stopi od 2%;
– fizička lica – obveznike poreza na zaradu, koji su kao upućeni radnici poslati na rad u inostranstvo od strane domaćeg poslodavca, u smislu smanjenja poreskog opterećenja zarada koje ostvaruju;
– domaća pravna lica koja prodaju sekundarne sirovine preduzetnicima.
2. Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi
U suštini, predviđena zakonska rešenja ne stvaraju dodatne troškove građanima i privredi. Mininalne troškove imaće određena fizička lica koja ostvaruju prihode od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja, a koja ne spadaju u kategorije lica koja nemaju obavezu plaćanja poreza po tom osnovu, kao i pravna lica koja prodaju sekundarne sirovine preduzetnicima (u slučaju ove prodaje preduzetnici će imati obavezu da obračunaju i plate porez po odbitku po stopi od 1% od iznosa isplaćene naknade pravnom licu koje prodaje sekundarne sirovine).
3. Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvarati
Predložena rešenja ne stvaraju troškove ni građanima ni privredi, osim pomenutog pod tačkom 2. ove analize, a efekat predloženih rešenja opravdava troškove koje će stvoriti. Pored toga, smanjuje se nelojalna konurencija svođenjem na najmanji obim mogućnosti različitog tretmana prihoda proisteklih iz istovrsnih pravnih poslova.
4. Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Imajući u vidu izmene koje se odnose na oporezivanje prihoda fizičkih lica, predložena zakonska rešenja nemaju za cilj stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da se o zakonu izjasne.
6. Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje Zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike, kao i za davanje mišljenja o njegovoj primeni.
Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem Zakona.
VIII. ODREDBE ZAKONA
O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
ČIJA SE IZMENA I DOPUNA VRŠI
ČLAN 15B
ZA FIZIČKA LICA – REZIDENTE REPUBLIKE KOJI SU UPUĆENI U INOSTRANSTVO RADI OBAVLJANJA POSLOVA ZA PRAVNA LICA – REZIDENTE REPUBLIKE, OSNOVICU POREZA NA ZARADE ČINI ISPLAĆENI NOVČANI IZNOS ZARADE ZA IZVRŠENI RAD.
ČLAN 33A
PREDUZETNIK KOJI POREZ PLAĆA NA STVARNI PRIHOD OD SAMOSTALNE DELATNOSTI MOŽE DA SE OPREDELI ZA ISPLATU LIČNE ZARADE.
LIČNOM ZARADOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRA SE NOVČANI IZNOS KOJI PREDUZETNIK ISPLATI I EVIDENTIRA U POSLOVNIM KNJIGAMA KAO SVOJE MESEČNO LIČNO PRIMANJE UVEĆAN ZA PRIPADAJUĆE OBAVEZE IZ ZARADE.
PREDUZETNIK IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJI SE OPREDELI ZA ISPLATU LIČNE ZARADE, DUŽAN JE DA U PISANOM OBLIKU DOSTAVI OBAVEŠTENJE NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU O SVOM OPREDELJENJU DA VRŠI ISPLATU LIČNE ZARADE.
OBAVEŠTENJE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DOSTAVLJA SE NAJKASNIJE DO 15. DECEMBRA TEKUĆE GODINE ZA PERIOD OD 1. JANUARA NAREDNE GODINE.
PREDUZETNIK KOJI SE OPREDELI ZA ISPLATU LIČNE ZARADE, OVAKVO OPREDELJENJE NE MOŽE DA MENJA TOKOM PORESKOG PERIODA.
AKO SE PREDUZETNIK OPREDELI DA PRESTANE SA ISPLATOM LIČNE ZARADE, DUŽAN JE DA O TOME U PISANOM OBLIKU DOSTAVI OBAVEŠTENJE NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU DO 15. DECEMBRA TEKUĆE GODINE.
U SLUČAJU IZ STAVA 6. OVOG ČLANA, PREDUZETNIK OD 1. JANUARA GODINE KOJA SLEDI GODINI U KOJOJ JE DOSTAVIO OBAVEŠTENJE NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU NIJE DUŽAN DA VRŠI ISPLATU LIČNE ZARADE.
Član 37a
Preduzetnicima se u rashode u poreskom bilansu priznaju:
1) isplaćena lična zarada preduzetnika;
2) troškovi službenog putovanja do iznosa iz člana 18. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona.;
3) OBRAČUNATI I PLAĆENI DOPRINOSI ZA LIČNO OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE PO OSNOVU SAMOSTALNE DELATNOSTI AKO SE PREDUZETNIK NIJE OPREDELIO ZA ISPLATU LIČNE ZARADE.
Pod isplaćenom ličnom zaradom preduzetnika u smislu ovog zakona smatra se novčani iznos koji preduzetnik isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.
Član 83.
Obveznik poreza na dobitke od igara na sreću je fizičko lice koje ostvari dobitak od igara koje se smatraju igrama na sreću u smislu zakona kojim se uređuju igre na sreću.
Oporezivi prihod za dobitke od igara na sreću predstavlja svaki pojedinačni dobitak od igara na sreću, osim onih koji su oslobođeni ovim zakonom.
Pojedinačnim dobitkom u smislu stava 2. ovog člana smatra se ukupan dobitak po svim kombinacijama u igrama na sreću sa više kombinacija.
Ako se dobitak sastoji od stvari i prava, oporezivi prihod iz stava 2. ovog člana predstavlja tržišna vrednost stvari ili prava u momentu kada je dobitak ostvaren.
Porez na dobitke od igara na sreću ne plaća se na:
1) pojedinačno ostvaren dobitak do iznosa od 11.000 dinara;
2) ostvaren dobitak od igara koje se priređuju u igračnicama (kazinima) i na automatima.
Oporeziv iznos, koji je veći od 11.000 dinara, umanjuje se za iznos uplate na osnovu koje je pojedinačno ostvaren dobitak, OSIM KOD KLASIČNIH IGARA NA SREĆU.
Član 85.
Ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom, a naročito:
1) prihodi po osnovu ugovora o delu;
2) prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske ili studentske zadruge sa licem do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja;
3) prihodi po osnovu dopunskog rada;
4) prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja;
5) primanja članova organa uprave pravnog lica;
6) naknada poslanicima i odbornicima;
7) naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda;
8) primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija porotnika i sudskih tumača;
9) prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, prikupljanja i prodaje šumskih plodova i lekovitog bilja, uzgajanja i prodaje pečuraka, uzgoja i prodaje pčelinjeg roja (pčela), uzgoja i prodaje puževa, odnosno po osnovu prodaje drugih dobara ostvarenih obavljanjem privremenih ili povremenih poslova;
10) nagrade, novčane pomoći i druga davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;
11) primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa;
12) naknade troškova i drugi rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;
13) uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika društva za njihove privatne potrebe;
14) primanja koja, saglasno zakonu koji uređuje rad, ostvari zaposleni po osnovu učešća u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini;
15) prihodi koje ostvari fizičko lice izdavanjem nepokretnosti u podzakup;
16) svi drugi prihodi, osim prihoda od poljoprivrede i šumarstva fizičkog lica koje doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaća po rešenju u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.
16) SVI DRUGI PRIHODI KOJI NISU OPOREZOVANI PO DRUGOM OSNOVU ILI NISU IZUZETI OD OPOREZIVANJA ILI OSLOBOĐENI PLAĆANJA POREZA PO OVOM ZAKONU, OSIM PRIHODA OD PRODAJE POLJOPRIVREDNIH I ŠUMSKIH PROIZVODA, ODNOSNO PLODOVA I LEKOVITOG BILJA KOJE OSTVARE FIZIČKA LICA:
(1) NOSIOCI POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA;
(2) KOJA DOPRINOSE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE PLAĆAJU PO REŠENJU U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE;
(3) KORISNICI POLJOPRIVREDNE PENZIJE.
Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana.
Oporezivi prihod za prihode iz stava 1. ovog člana čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, oporezivi prihod iz stava 1. tačka 15) ovog člana čini bruto prihod umanjen za plaćenu zakupninu.
IZUZETNO OD STAVA 3. OVOG ČLANA, OPOREZIVI PRIHOD IZ STAVA 1. TAČKA 16) OVOG ČLANA, KOJI FIZIČKO LICE OSTVARI OD PRODAJE POLJOPRIVREDNIH I ŠUMSKIH PROIZVODA, ODNOSNO PLODOVA I LEKOVITOG BILJA, ČINI BRUTO PRIHOD UMANJEN ZA NORMIRANE TROŠKOVE U VISINI OD 90%.
Izuzetno od stava 1. tačka 12) ovog člana, porez na druge prihode ne plaća se na dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja, najviše do iznosa tih troškova koji su izuzeti od plaćanja poreza na zarade za zaposlene po članu 18. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, ako se isplata vrši fizičkim licima, odnosno za fizička lica koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to:
1) upućenim, odnosno pozvanim od strane državnog organa ili organizacije, sa pravom naknade troškova, nezavisno od toga iz kojih sredstava se vrši isplata;
2) članovima predstavničkih i izvršnih tela Republike, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, u vezi sa vršenjem funkcije;
3) upućenim na rad u Republiku, po nalogu inostranog poslodavca, a u vezi sa delatnošću domaćeg isplatioca;
4) upućenim kod isplatioca po nalogu poslodavca a u vezi sa delatnošću poslodavca;
5) ako dobrovoljno, odnosno po pozivu sarađuju u humanitarne, zdravstvene, vaspitno-obrazovne, kulturne, sportske, naučno-istraživačke, verske i druge svrhe, odnosno sarađuju u sindikalnim organizacijama, privrednim komorama, političkim strankama, savezima i udruženjima, nevladinim i u drugim nedobitnim organizacijama, pri čemu ne ostvaruju bilo koju drugu naknadu po osnovu te saradnje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, porez na druge prihode ne plaća se na primanje fizičkog lica – klijenta banke (u daljem tekstu: dužnik) kada banka otpiše potraživanje prema dužniku pod sledećim uslovima:
1) da su troškovi utuženja tog dužnika veći od ukupnog iznosa potraživanja banke od ovog dužnika;
2) da se ovaj otpis priznaje kao rashod u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dobit pravnih lica.
Porez na druge prihode ne plaća se ni u slučaju otpisa preostalog dela potraživanja banke od dužnika koji je u skladu sa ugovorom o poravnanju zaključenog sa bankom prodao nepokretnost za koju je dobio kredit po vrednosti koja je približna uobičajenoj tržišnoj vrednosti odgovarajuće nepokretnosti, a koju je u celini uplatio banci na ime vraćanja kredita, ali koja je manja od potraživanja banke po osnovu tog kredita, pod uslovom da je prema pravilima Narodne banke Srbije to potraživanje svrstano u potraživanja za koje se utvrđuje 100% rezerve za procenjene gubitke.
Na druge prihode koje ostvari član učeničke zadruge, član omladinske ili studentske zadruge do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u institucijama za srednje, više i visoko obrazovanje, kao i fizičko lice po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja, obračunati porez umanjuje se za 40%.
Član 94.
Preduzetnik koji u toku godine započne obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da podnese poresku prijavu u kojoj će dati procenu prihoda i rashoda, odnosno procenu prometa do kraja prve poslovne godine, kao i procenu mesečne akontacije poreza, ODNOSNO OPREDELJENJE DA ĆE ISPLAĆIVATI LIČNU ZARADU, najkasnije u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa.
Preduzetnik koji u toku godine prestane, odnosno prekine obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza u roku od 30 dana od dana prestanka, odnosno prekida obavljanja delatnosti.
Preduzetnik koji vodi poslovne knjige dužan je da u poreskoj prijavi iz stava 2. ovog člana iskaže i iznos obračunatog i plaćenog poreza u poreskom periodu do dana prekida, odnosno prestanka obavljanja samostalne delatnosti, kao i da uz poresku prijavu podnese i poreski bilans.
Preduzetnik kome prestane status obveznika poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, uz zahtev za paušalno oporezivanje iz člana 42. stav 1. ovog zakona, dužan je da podnese i poresku prijavu u roku od 15 dana od dana prijema akta nadležnog poreskog organa kojim se potvrđuje brisanje iz evidencije za porez na dodatu vrednost.
Član 99.
Po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:
1) zarade;
2) prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;
2) PRIHODE OD AUTORSKIH PRAVA, PRAVA SRODNIH AUTORSKOM PRAVU I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE, AKO JE ISPLATILAC PRIHODA PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK;
3) prihode od kapitala, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;
4) brisana („Službeni glasnik RS”, broj 47/13)
5) prihode od davanja u zakup pokretnih stvari, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;
6) dobitke od igara na sreću;
7) prihode od osiguranja lica;
7a) prihode sportista i sportskih stručnjaka;
8) ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik.
Pod pravnim licem u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva se i deo pravnog lica, odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i državni organi i organizacije.
Član 100a
Samooporezivanjem utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:
1) prihode od samostalne delatnosti preduzetnika koji vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. stav 2. ovog zakona;
2) kapitalne dobitke;
3) prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice ili preduzetnik, i to:
(1) prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;
(2) kamate;
(3) prihode od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari;
(4) druge prihode iz člana 85. ovog zakona.
Ako isplatilac prihoda nema obavezu da obračuna porez po odbitku, obavezu utvrđivanja poreza samooporezivanjem ima i obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, kao i ako od nerezidentnog isplatioca ostvaruje zaradu po osnovu pravila nagrađivanja (opcije na akcije i dr.) iz člana 14. stav 3. ovog zakona.
AKO ISPLATILAC PRIHODA NEMA OBAVEZU DA OBRAČUNA I PLATI POREZ PO ODBITKU, OBAVEZU UTVRĐIVANJA I PLAĆANJA POREZA SAMOOPOREZIVANJEM IMA OBVEZNIK KOJI OSTVARUJE ZARADE I DRUGE PRIHODE U ILI IZ DRUGE DRŽAVE, KOD DIPLOMATSKOG ILI KONZULARNOG PREDSTAVNIŠTVA STRANE DRŽAVE, ODNOSNO MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE ILI KOD PREDSTAVNIKA I SLUŽBENIKA TAKVOG PREDSTAVNIŠTVA, ODNOSNO ORGANIZACIJE, KAO I U DRUGOM SLUČAJU KADA ISPLATILAC PRIHODA NEMA OBAVEZU DA OBRAČUNA I PLATI POREZ PO ODBITKU.
Član 101.
Porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE PROPISANO.
Član 103.
Za prihode od kapitala po osnovu kamate, banka ili drugi isplatilac prihoda dužan je da u toku godine utvrdi porez po odbitku u momentu isplate, odnosno prilikom pripisivanja kamate, a najkasnije kod godišnjeg obračuna kamate.
ZA PRIHODE OD KAPITALA PO OSNOVU KAMATE, BANKA JE DUŽNA DA OBRAČUNA I PLATI POREZ PO ODBITKU U MOMENTU ISPLATE KAMATE, UKLJUČUJUĆI I PRIPISIVANJE KAMATE, ODNOSNO DA PLATI OBRAČUNATI POREZ NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG DANA KADA RADI PLATNI PROMET AKO U MOMENTU ISPLATE KAMATE, UKLJUČUJUĆI I PRIPISIVANJE KAMATE, PLATNI PROMET NIJE RADIO.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada se saldiranje novca po osnovu otuđenja ili otkupa dužničke hartije od vrednosti vrši preko Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar), Centralni registar u momentu saldiranja novca po osnovu otuđenja ili otkupa dužničke hartije od vrednosti, obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani uplatni račun porez na prihod od kapitala na ostvarenu kamatu za period od dana sticanja do dana otuđenja ili otkupa dužničke hartije od vrednosti.
Član 104.
Preduzetnik koji vodi poslovne knjige obračunava i naplaćuje porez po odbitku na prihode koje ostvaruje nerezidentno pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit prevnih lica.
Član 114.
Porezi koje u skladu sa ovim zakonom obveznik utvrđuje samooporezivanjem plaćaju se najkasnije do isteka roka za podnošenje poreske prijave.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, PREDUZETNIK KOJI VODI POSLOVNE KNJIGE MESEČNU AKONTACIJU POREZA PLAĆA U ROKU OD 15 DANA PO ISTEKU SVAKOG MESECA.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 13.
PREDUZETNIK KOJI POREZ PLAĆA NA STVARNI PRIHOD OD SAMOSTALNE DELATNOSTI, A KOJI SE OPREDELI DA U 2014. GODINI ISPLAĆUJE LIČNU ZARADU, DUŽAN JE DA U PISANOM OBLIKU DOSTAVI OBAVEŠTENJE NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU O SVOM OPREDELJENJU DA VRŠI ISPLATU LIČNE ZARADE ZAKLJUČNO SA 31. JANUAROM 2014. GODINE.
ČLAN 14.
ODREDBE ČLANA 3. STAV 1. I ČL. 5, 6, 8, 9. I 10. OVOG ZAKONA PRIMENJIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2014. GODINE.
ČLAN 15.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SAPROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada Republike Srbije
Obrađivač:Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
Draft Law on amendments and suplements to Individual Income Tax Law
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma koje se odnose na normativnu sadržinu propisa
Naslov IV-Slobodan protok robe, član 37. Sporazuma
NaslovVIII – Politike saradnje, član 100. Sporazuma
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Primenjuje se rok iz člana 72. Sporazuma, kao opšti rok za usklađivanje propisa.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
U potpunosti ispunjava obaveze koje proizilaze iz odredaba Sporazuma i Prelaznog sporazuma.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizilaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije
Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, za 2013. godinu planirane su izmene Zakona o porezu na dohodak građana.
4. Usklađenost propisa sapropisima Evropske unije
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unijei ocene usklađenosti sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li suprethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
Prevođenje propisa je u toku.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Prevođenje propisa je u toku.
8. Učešće konsultanata u izradi propisai njihovo mišljenje o usklađenosti.
U izradi Predloga zakona nisu učestvovali konsultanti.