Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama (sa tabelama usklađenosti)

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA

Član 1.

U Zakonu o akcizama („Službeni glasnik RS”, br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05-dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14-dr. zakon i 142/14), u članu 1a tačka 3) reči: „obračunava i plaća” zamenjuju se rečima: „je dužno da plati”.

U tački 6) reči: „i da stavlja u promet akcizne proizvode sa obračunatom i plaćenom akcizom” brišu se.

U tački 7) posle reči: „režim odloženog” dodaju su reči: „obračunavanja i”.

Član 2.

Član 2. menja se i glasi:

„Član 2.

Akcizom se oporezuju sledeći proizvodi:

1) derivati nafte;

2) biogoriva i biotečnosti;

3) duvanske preređevine, uključujući i duvanske prerađevine koje se pri upotrebi greju ali ne sagorevaju;

4) alkoholna pića;

5) kafa;

6) tečnosti za punjenje elektronskih cigareta;

7) električna energija za krajnju potrošnju.”

Član 3.

U članu 10. stav 1. posle reči: „40d ovog zakona,” dodaju se reči: „a na duvanske prerađevine koje se pri upotrebi greju ali ne sagorevaju (u daljem tekstu: nesagorevajući duvan) akciza se plaća u skladu sa stavom 10. ovog člana,”.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Nesagorevajući duvan je posebna duvanska prerađevina svrstana u tarifnu oznaku nomenklature CT 2403 99 90 00 koja je sačinjena tako da se prilikom upotrebe zagreva ali ne sagoreva.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, reči: „stava 3.” zamenjuju se rečima: „stava 4.”.

U dosadašnjim st. 5, 6. i 7, koji postaju st. 6, 7. i 8, reči: „stava 4.” zamenjuju se rečima: „stava 5.”.

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči: „stava 7.” zamenjuju se rečima: „stava 8.”.

Posle dosadašnjeg stava 8, koji postaje stav 9, dodaje se novi stav 10, koji glasi:

„Na nesagorevajući duvan plaća se akciza po kilogramu duvanske smese, a u iznosu od 40% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta.”

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 11, reči: „st. 5. do 8.” zamenjuju se rečima: „st. 6. do 9.”.

U dosadašnjem stavu 10, koji postaje stav 12, reči: „st. 4. i 7.” zamenjuju se rečima: „st. 5. i 8.”.

Član 4.

Posle člana 14. dodaje se član 14a, koji glasi:

„Član 14a

Tečnostima za punjenje elektronskih cigareta, u smislu ovog zakona, smatraju se proizvodi iz tarifne oznake nomenklature CT 3824 90 92 90, koje, prilikom korišćenja elektronske cigarete na predviđeni način, stvaraju paru za udisanje, kao i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta sadržane u drugim proizvodima koji se svrstavaju u tarifnu oznaku nomenklature CT 8473 70 90 90.

Akciza na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta iznosi 4,00 dinara po mililitru.”

Član 5.

U članu 17. stav 1. reči: „12a i 14.” zamenjuju se rečima: „12a, 14. i 14a”.

Član 6.

U članu 18. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana cigarete i alkoholna pića koja se uvoze radi prodaje diplomatskim i konzularnim predstavništvima, shodno odredbi člana 19. stav 1. tačka 2) podtač. (1) i (3) ovog zakona, ne moraju biti obeleženi kontrolnom akciznom markicom u skladu sa propisom koji uređuje obeležavanje navedenih proizvoda kontrolnom akciznom markicom.”

Dosadašnji st. 2. do 4. postaju st. 3. do 5.

Član 7.

U članu 19. stav 1. tačka 1) posle reči: „proizvođač” dodaju se zapeta i reči: „odnosno koje proizvođač radi izvoza otprema u carinsko skladište, otvoreno u skladu sa carinskim propisima”.

U tački 4) reči: „koje proizvođač, odnosno uvoznik otprema radi prodaje u avionima i brodovima” zamenjuju se rečima: „koje proizvođač otprema, odnosno uvoznik smešta, u carinsko skladište otvoreno u skladu sa carinskim propisima, radi prodaje u avionima i brodovima, odnosno radi snabdevanja aviona i brodova,”.

U stavu 2. reči: „tač. 1) i 4)” zamenjuju se rečima: „tačka 1) u delu koji se odnosi na izvoz i tačke 4)”, a posle reči: „avionima i brodovima” dodaju se zapeta i reči: „odnosno radi snabdevanja aviona i brodova,”.

Član 8.

Član 20a menja se i glasi:

„Član 20a

Obračunavanje i plaćanje akcize odlaže se ako se akcizni proizvodi otpremaju iz:

1) proizvodnog pogona proizvođača u njegovo akcizno skladište;

2) akciznog skladišta proizvođača u njegovo drugo akcizno skladište.”

Član 9.

U članu 21. stav 2. menja se i glasi:

„Stavljanjem u promet akciznih proizvoda smatra se:

1) svako otpremanje akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona od strane proizvođača akciznih proizvoda za koje nema akciznu dozvolu, osim otpremanja akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona u carinsko skladište, otvoreno u skladu sa carinskim propisima;

2) svako otpremanje akciznih proizvoda iz akciznog skladišta osim otpremanja u sopstveno drugo akcizno skladište, odnosno u carinsko sladište, otvoreno u skladu sa carinskim propisima;

3) manjak proizvoda u akciznom skladištu, osim manjka koji se može pravdati višom silom;

4) rashod (kalo, rastur, kvar i lom) u akciznom skladištu, iznad količine utvrđene propisom koji donosi Vlada.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

„Stavljanjem u promet akciznih proizvoda smatra se i svako otpremanje akciznih proizvoda iz carinskog skladišta za koje je, u skladu sa članom 19. stav 1. tač. 1) i 4) ovog zakona propisano oslobođenje od plaćanja akcize, ako se ne otpreme van teritorije Republike Srbije, osim otpremanja akciznih proizvoda od strane proizvođača akciznih proizvoda u sopstveni proizvodni pogon radi oplemenjivanja, obrade, dorade ili prerade u skladu sa carinskim propisima.”

Član 10.

U članu 30. stav 1. posle reči: „duvanskih prerađevina,” dodaju se reči: „uključujući i nesagorevajući duvan, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta,”.

Član 11.

Posle glave XIIv TARIFNE OZNAKE, dodaje se glava XIIg ELEKTRIČNA ENERGIJA sa čl. 40z do 40n, koji glase:

„XIIg ELEKTRIČNA ENERGIJA

Član 40z

Izuzetno od odredaba čl. 3, 6, 8, 19, 21, 23, 24, 25, 26. i 30. ovog zakona, oporezivanje akcizom električne energije uređuje se odredbama čl. 40i do 40n ovog zakona.

Član 40i

Na električnu energiju za krajnju potrošnju (tarifne oznake nomenklature CT 2716 00 00 00) plaća se akciza po stopi od 7,5%.

Krajnjom potrošnjom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se isporuka električne energije krajnjim kupcima u Republici Srbiji, uključujući i potrošnju električne energije od strane snabdevača za sopstvene potrebe, obračunata na osnovu očitavanja potrošnje preko mernih uređaja na mestima primopredaje električne energije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Član 40j

Obveznik akcize na električnu energiju je lice koje se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, smatra snabdevačem električnom energijom.

Član 40k

Osnovicu za obračun akcize na električnu energiju iz člana 40i stav 1. ovog zakona čini cena električne energije u koju se uračunavaju svi troškovi koji su direktno vezani za isporučenu električnu energiju, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Član 40l

Snabdevač električnom energijom obračunava akcizu na električnu energiju na osnovu izdatih računa, odnosno na osnovu obračuna potrošnje električne energije za sopstvene potrebe, u obračunskom periodu.

Obračunski period je kalednarski mesec u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.

Obaveza obračunavanja akcize nastaje najranijim od sledećih dana, i to danom:

1) očitavanja potrošnje električne energije, na osnovu podataka o merenju isporučene električne energije;

2) utvrđivanja procenjene potrošnje električne energije.

Merenje isporučene električne energije iz stava 3. tačka 1) ovog člana vrši operator prenosnog sistema, odnosno operator distributivnog sistema.

Utvrđivanje procenjene potrošnje električne energije iz stava 3. tačka 2) ovog člana vrši snabdevač električnom energijom na osnovu podataka operatora distributivnog sistema o procenjenim isporučenim mesečnim količinama električne energije krajnjem kupcu prema prosečnoj mesečnoj potrošnji električne energije tog kupca iz odgovarajućeg obračunskog perioda prethodne godine, odnosno prema sporazumno utvrđenoj mesečnoj potrošnji električne energije sa novim krajnjim kupcem.

Snabdevač električnom energijom iz stava 5. ovog člana obavezan je da najmanje jednom šestomesečno sačini konačan obračun akcize za mesece za koje je akciza utvrđena prema procenjenim, odnosno sporazumno utvrđenim mesečnim količinama električne energije.

Snabdevač električnom energijom dužan je da za isporučenu, odnosno procenjenu isporuku električne energije izda račun, odnosno da sačini obračun iz stava 1. ovog člana, u roku od osam dana od dana nastanka obaveze po osnovu akcize.

Račun, odnosno obračun iz stava 7. ovog člana obavezno sadrži podatak o datumu nastanka obaveze po osnovu akcize, osnovici za obračun akcize, stopi akcize i iznosu obračunate akcize.

Član 40lj

Akciza se ne plaća na električnu energiju:

1) koja se isporučuje za:

(1) službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;

(2) službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;

(3) lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica;

(4) lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;

2) čija se isporuka vrši u okviru realizacije međunarodnog ugovora, ako je tim ugovorom predviđeno oslobođenje od plaćanja akcize;

3) koja se koristi za proizvodnju električne energije, odnosno za proizvodnju električne i toplotne energije u kombinovanom procesu proizvodnje (kogeneracija), kao i za sopstvenu potrošnju, odnosno održavanje sposobnosti proizvodnje električne energije proizvođača električne energije;

4) koja se koristi za proizvodnju uglja u rudnicima sa površinskom eksploatacijom uglja (površinski kopovi);

5) koja se koristi za obezbeđivanje sistemskih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada prenosnog i distributivnog sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Oslobođenje iz stava 1. tačka 1) podtač. (1) do (4) ovog člana ostvaruje se pod uslovom reciprociteta, a na osnovu potvrde ministarstva nadležnog za spoljne poslove.

Član 40m

Obveznik akcize dužan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju dostavlja nadležnom poreskom organu najkasnije u roku od 15 dana po isteku obračunskog perioda.

Obveznik akcize dužan je da obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave iz stava 1. ovog člana.

Član 40n

Bliže uslove, način i postupak obračunavanja i plaćanja akcize na električnu energiju, kao i ostvarivanje oslobođenja propisuje ministar.”

Član 12.

Prvo usklađivanje dinarskih iznosa akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta izvršiće se u januaru 2016. godine indeksom potrošačkih cena u 2015. godini.

Član 13.

Proizvođač nesagorevajućeg duvana i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, dužan je na dan stupanja na snagu ovog zakona izvrši popis zatečenih zaliha navedenih proizvoda i da popisne liste dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana izvršenog popisa.

Član 14.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a odredbe člana 11. ovog zakona, osim odredbe kojom se uređuje pravni osnov za donošenje podzakonskog akta (član 40n), primenjivaće se za potrošnju električne energije ostvarenu počev od 1. avgusta 2015. godine.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje, poreski sistem i finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlozi za donošenje zakona jesu postizanje ciljeva u domenu politike akciza, kao što su dalja postepena harmonizacija akcizne politike sa propisima Evropske unije u smislu proširenja predmeta oporezivanja akcizom i na električnu energiju. Harmonizacija akcizne politike ispoljava se, pre svega, u daljem usaglašavanju sa sistemom oporezivanja akcizom energenata u Evropskoj uniji sa Direktivom o restruktuiranju osnova Zajednice za oporezivanje energenata i električne energije 2003/96/EZ od 27. oktobra 2003. godine (Council Directive 2003/96/EC of 27 October 2003 restructuring the Community framework for the taxation of energy products and electricity) kojom je propisano da je električna energija jedan od obaveznih predmeta oporezivanja akcizom (član 2. stav 2. Direktive 2003/96/EZ). Ovaj zakon, u delu koji se odnosi na oporezivanje akcizom električne energije, odnosi se na električnu energiju koja se isporučuje krajnjim kupcima a što obuhvata sledeće sektore finalne potrošnje energije, i to: industrija sa energetikom (bez elektroprivrede), građevinarstvo, saobraćaj, javne i komercijalne delatnosti, domaćinstva i poljoprivreda. Saglasno Direktivi 2003/96/EC o restrukturiranju sistema Zajednice za oporezivanje energenata i električne energije, Zakonom je definisano da se akciza ne plaća u određenim slučajevima. U okviru toga akciza se ne plaća na onu električnu energiju koja predstavlja sopstvenu potrošnju električne energije koja je upotrebljena u procesu proizvodnje električne energije, odnosno električne i toplotne energije kao i za obezbeđenje pouzdanog, sigurnog i kvalitetnog funkcionisanja elektroenergetskog sistema. Takođe, prema članu 15. navedene Direktive 2003/96/EZ propisana su oslobođenja od plaćanja akcize na električnu energiju. S tim vezi, prema predloženom zakonskom rešenju, akciza na električnu energiju ne plaća se, između ostalog, na isporuku DKP i međunarodnim organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom, kada se isporuka vrši u okviru realizacije međunarodnog ugovora, ako je tim ugovorom predviđeno oslobođenje od plaćanja akcize; kada se koristi za proizvodnju električne energije, odnosno za proizvodnju električne i toplotne energije u kombinovanom procesu proizvodnje (kogeneracija), kao i za sopstvenu potrošnju, odnosno održavanje sposobnosti proizvodnje električne energije proizvođača električne energije; na električnu energiju koja se koristi za proizvodnju uglja u rudnicima sa površinskom eksploatacijom uglja (površinski kopovi), kao i na električnu energiju koja se koristi za obezbeđivanje sistemskih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada prenosnog i distributivnog sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Prema Energetskom bilansu Republike Srbije za 2013. godinu (zadnja statistički obrađena godina) finalna potrošnja električne energije a na koju bi se odnosila akciza, iznosila je 27609,96 GWh.

Pored toga, donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za realizaciju postignutog sporazuma koji se odnosi na fiskalnu konsolidaciju, a koji predstavlja osnov za sprovođenje sporazuma sa MMF-om, tako da će se ovim zakonom obezbediti, s jedne strane, stabilniji priliv sredstava od akciza u republički budžet, a sa druge strane, ekonomičnija potrošnja električne energije.

Propisivanjem akcize na električnu energiju po stopi od 7,5% na osnovicu koju čini cena električne energije u koju se uračunavaju svi troškovi koji su direktno vezani za isporučenu električnu energiju a u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, obezbediće godišnje povećanje poreskih prihoda u iznosu od dodatnih RSD 17 mlrd, s tim da se procenjuje da će do kraja 2015. godine prihod iznositi dodatnih RSD 5,4 mlrd.

Takođe, proširenjem predmeta oporezivanja akcizom na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta i na nesagorevajući duvan, može doprineti povećanju prihoda od akciza u republičkom budžetu.

Pored toga, elektronske cigarete se, u odsustvu odgovarajućih propisa, oglašavaju kao „zdraviji” izbor umesto konzumiranja konvencionalnih cigareta, uprkos tome što za sada nije dovoljno poznat uticaj njihovog udisanja na zdravlje potrošača. S druge strane, podaci o uvozu tečnosti za punjenje elektronskih cigareta pokazuju rast. Tako je prema podacima Uprave carina počev od 2013. godine zabeležen značajan rast uvoza navedenog proizvoda.

Očigledno je da se tražnja za ovim proizvodom na domaćem tržištu povećava, a podstaknuta je, između ostalog, i nedovoljno proverenim izjavama o ovom proizvodu kao jeftinijoj i zdravijoj zameni za konvencionalne cigarete. Prosečna maloprodajna cena ovog proizvoda iznosi oko 380 dinara za pakovanje od 10 mililitara tečnosti, pri čemu se oglašava da jedan mililitar zamenjuje 20 cigareta. Dakle, oglasna poruka sugeriše da se po ceni od 380 dinara može kupiti ekvivalent 10 paklica cigareta, odnosno jedna paklica po ceni od 38 dinara.

Uvođenje akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta u predloženom iznosu od 4,00 dinara po mililitru, predstavlja učešće akcize u prosečnoj maloprodajnoj ceni od 10,5%. Relativno mali iznos akcize uz pretpostavku o nastavku dosadašnjeg rasta uvoza ovog proizvoda daje srazmerno skromno povećanje poreskih prihoda što na godišnjem nivou iznosi oko 200 miliona dinara (akciza i PDV). U zavisnosti od dinamike uvoza, uključujući i eventualnu proizvodnju ovih proizvoda u republici, odnosno potrošnje ovog proizvoda, uvođenje akcize na ovaj proizvoda može predstavljati značajan izvor prihoda u budućnosti.

Propisi Evropske unije ne regulišu pitanje postojanja akcize na tečnosti za elektronske cigarete. Naime, saglasno Direktivi Saveta 2008/118/EZ od 16. decembra 2008 o opštem sistemu akciza i o ukidanju Direktive 92/12/EEZ (Council Directive 2008/118/EC of 16 December 2008 concerning the general arrangements for excise duty and repealing Directive 92/12/EEC) propisani su obavezni predmeti oporezivanja akcizom, s tim da saglasno članu 1. stav 3. tačka (a) Direktive Saveta 2008/118/EZ, drugi proizvodi mogu biti predmet oporezivanja akcizom u skladu sa poreskom politikom države članice.

Od zemalja članica EU, akciza na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta propisna je u Italiji 2013. godine, a u Portugalu 2015. godine. U Italiji ona sada iznosi 0,37344 evra po mililitru tečnosti, a u Portugalu 0,6 evra po mililitru tečnosti. Akciza na tečnosti za elektronske cigarete postoji i u Rusiji (0,022 evra po mililitru tečnosti), kao i u nekim neevropskim državama.

Kada je reč o uvođenju akcize na nesagorevajući duvan, odnosno tzv. bezdimni duvan, napominjemo da je ovo nova vrsta duvanske prerađevine koja se po svojim posebnim svojstvima, u skladu sa Direktivom 2014/40/EU o ujednačavanju zakona, podzakonskih propisa i administrativnih pravila zemalja članica koji se odnose na proizvodnju, predstavljanje i prodaju duvanskih i povezanih proizvoda od 3. aprila 2014. godine, svrstava u kategoriju novih duvanskih proizvoda.

Osnovno svojstvo nesagorevajućeg duvana je da ne sagoreva kada se upotrebljava na predviđen način, pa samim tim ne stvara ni dim, i stoga spada u tzv. bezdimne duvanske proizvode (eng. smokeless tobacco product), koji su članom 2. stav 5. navedene direktive definisani kao duvanski proizvodi koji ne sagorevaju i u koje se, između ostalog, svrstavaju i duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje i duvan za oralnu upotrebu.

Članom 2. stav 14. Direktive 2014/40/EU, novi duvanski proizvodi (eng. novel tobacco products) defininisani su kao duvanske prerađevine koje: (a) ne spadaju ni u jednu od sledećih kategorija: cigarete, duvan za uvijanje, duvan za lulu, duvan za vodenu lulu, cigare, cigarilosi, duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje ili duvan za oralnu upotrebu i (b) koje su puštene na tržište posle 19. maja 2014. godine.

Od zemalja članica EU, nesagorevajući duvan je kao novi duvanski proizvod utvrđen u Italiji, gde je ova vrsta proizvoda puštena na tržište u novembru 2014. godine (naziv: „udišući, nesagorevajući duvanski proizvod, eng. „inhaled, non-combusted, tobacco product“) i Portugalu (naziv: „zagrevajući duvanski proizvod“, eng. „heated tobacco product“), gde još nema ove vrste proizvoda na tržištu. U svetskim razmerama, nesagorevajući duvan pušten je još i na tržište Japana u kojem je takođe kategorisan kao posebni duvanski proizvod. Na tržištu Republike Srbije, u ovom momentu, nesagorevajući duvan još nije prisutan.

Budući da nesagorevajući duvan ne pripada ni jednoj od kategorija duvanskih proizvoda čije je oporezivanje uređeno Direktivom 2011/64/EU o strukturi i stopama akcize na duvanske prerađevine, zemlje članice EU imaju pravo da oporezivanje novih duvanskih proizvoda urede samostalno. Drugim rečima, osnovica za akcizu kao i njena visina nisu uređeni opštim pravilima EU. Stoga sledi da i Republika Srbija može da samostalno uredi akcizno oporezivanje ovog novog duvanskog proizvoda.

Pravovremeno i primereno uređivanje akciznog oporezivanja nesagorevajućeg duvana ključna je pretpostavka za njegovo uvođenje na tržište Republike Srbije. To bi istovremeno stvorilo i uslove za uvođenje nove generacije duvanskih proizvoda u proizvodni program domaćih fabrika, a time i novih proizvodnih tehnologija. Na taj način bi se podstakla njihova međunarodna konkurentnost i izvozni potencijal, što je neophodna pretpostavka za očuvanje proizvodnih kapaciteta i zaposlenosti.

Ove očekivane pozitivne posledice bile su i razlog za predloženu visinu akcize na nesagorevajući duvan, koja će svakako, po puštanju ovog proizvoda u promet na tržište Republike Srbije, pozitivno uticati i na ukupne akcizne prihode.

Ovim zakonom vrši se i preciziranje pojedinih odredaba zakona u cilju adekvatnije primene istog.

Postizanje planiranih ciljeva moguće je jedino ostvariti izmenama i dopunama zakona.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz čl. 1. i 5.

Ovim članovima vrši se pravno-tehnička redakcija teksta.

Uz član 2.

Ovim članom menja se dosadašnji član 2. Zakona o akcizama, koji uređuje predmet oporezivanja akcizom, imajući u vidu da se predloženim zakonskim rešenjem proširuje predmet oporezivanja akcizom i na električnu energiju, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, kao i na duvanske prerađevine koje se pri upotrebi greju ali ne sagorevaju – nesagorevajući duvan.

Uz član 3.

Predlaže se uvođenje akcize na duvanske prerađevine koje se pri upotrebi greju ali ne sagorevaju (nesagorevajući duvan). Naime, nesagorevajući duvan je posebna duvanska prerađevina svrstana u tarifnu oznaku nomenklature CT 2403 99 90 00 koja je sačinjena tako da se prilikom upotrebe zagreva ali ne sagoreva. Takođe, predlaže se da se na nesagorevajući duvan plaća akciza po kilogramu duvanske smese, i to u iznosu od 40% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta.

Uz član 4.

Ovim članom predlaže se da se akcizom oporezuju i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta. To su proizvodi, koji se u smislu ovog zakona, smatraju proizvodima iz tarifne oznake nomenklature CT 3824 90 92 90, koji, prilikom korišćenja elektronske cigarete na predviđeni način, stvaraju paru za udisanje, kao i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta sadržane u drugim proizvodima koji se svrstavaju u tarifnu oznaku nomenklature CT 8473 70 90 90. Predlaže se uvođenje akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta u iznosu od 4,00 dinara po mililitru.

Uz član 6.

Ovim članom predlaže se da se cigarete i alkoholna pića iz uvoza koji se prodaju diplomatsko-konzularnim predstavništima ne obeležavaju kontrolnim akciznim markicama, imajući u vidu da je za navedene proizvode u ovim slučajevima propisano oslobođenje od plaćanja akcize.

Uz član 7.

Ovim članom preciziraju se odredbe Zakona o akcizama kojima se uređuje oslobođenje od plaćanja akcize.

Uz član 8.

Ovim članom menja se dosadašnji član 20a Zakona o akcizama koji se odnosi na režim odloženog obračunavanja i plaćanja akcize u cilju adekvatnije primene zakona.

Uz član 9.

Predlaže se da se odredba člana 21. Zakona o akcizama, koja uređuje obračun akcize od strane obveznika akcize – proizvođača akciznih proizvoda, precizira u smislu pojašnjenja pojma stavljanja akciznih proizvoda u promet.

Uz član 10.

Propisuje se da je lice koje obavlja proizvodnju nesagorevajućeg duvana i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, dužno da prijavi poreskom organu mesto obavljanja proizvodnje.

Uz član 11.

Ovim članom predlažu se odredbe Zakona o akcizama kojima se uređuje oporezivanje akcizom električne energije. Naime, predlaže se da se na električnu energiju za krajnju potrošnju (tarifne oznake nomenklature CT 2716 00 00 00) plaća akciza po stopi od 7,5%. Krajnjom potrošnjom, smatra se isporuka električne energije krajnjim kupcima u Republici Srbiji, uključujući i potrošnju električne energije od strane snabdevača za sopstvene potrebe, obračunata na osnovu očitavanja potrošnje preko mernih uređaja na mestima primopredaje električne energije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Obveznik akcize na električnu energiju je lice koje se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, smatra snabdevačem električnom energijom. Osnovicu za obračun akcize na električnu energiju čini cena električne energije u koju se uračunavaju svi troškovi koji su direktno vezani za isporučenu električnu energiju, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Pored toga, predlaže se da novi obveznik akcize – snabdevač električnom energijom obračunava akcizu na električnu energiju na osnovu izdatih računa, odnosno na osnovu obračuna potrošnje električne energije za sopstvene potrebe, u obračunskom periodu. Prema predloženom zakonskom rešenju obračunski period je kalendarski mesec u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije. Obaveza obračunavanja akcize nastaje najranijim od sledećih dana, i to danom očitavanja potrošnje električne energije, na osnovu podataka o merenju isporučene električne energije, odnosno utvrđivanja procenjene potrošnje električne energije. Operator prenosnog sistema, odnosno operator distributivnog sistema, prema predloženom zakonskom rešenju vrši merenje isporučene električne energije. Utvrđivanje procenjene potrošnje električne energije vrši snabdevač električnom energijom na osnovu podataka operatora distributivnog sistema o procenjenim isporučenim mesečnim količinama električne energije krajnjem kupcu prema prosečnoj mesečnoj potrošnji električne energije tog kupca iz odgovarajućeg obračunskog perioda prethodne godine, odnosno prema sporazumno utvrđenoj mesečnoj potrošnji električne energije sa novim krajnjim kupcem. Obaveza snabdevača električnom energijom je da najmanje jednom šestomesečno sačini konačan obračun akcize za mesece za koje je akciza utvrđena prema procenjenim, odnosno sporazumno utvrđenim mesečnim količinama električne energije. Snabdevač električnom energijom dužan je da za isporučenu, odnosno procenjenu isporuku električne energije izda račun, odnosno da sačini obračun u roku od osam dana od dana nastanka obaveze po osnovu akcize. Takođe, predlaže se da račun, odnosno obračun obavezno sadrži podatak o datumu nastanka obaveze po osnovu akcize, osnovici za obračun akcize, stopi akcize i iznosu obračunate akcize.

Pored toga, predlažu se slučajevi za koje se akciza na električnu energiju ne obračunava i ne plaća, i to na električnu energiju koja se isporučuje za službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava, službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom, lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica, lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom, čija se isporuka vrši u okviru realizacije međunarodnog ugovora, ako je tim ugovorom predviđeno oslobođenje od plaćanja akcize. Takođe, akciza na električnu energiju ne obračunava se i ne plaća kada se ista koristi za proizvodnju električne energije, odnosno za proizvodnju električne i toplotne energije u kombinovanom procesu proizvodnje (kogeneracija), kao i za sopstvenu potrošnju, odnosno održavanje sposobnosti proizvodnje električne energije proizvođača električne energije, koja se koristi za proizvodnju uglja u rudnicima sa površinskom eksploatacijom uglja (površinski kopovi), koja se koristi za obezbeđivanje sistemskih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada prenosnog i distributivnog sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

Snabdevač električnom energijom – obveznik akcize dužan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju dostavlja nadležnom poreskom organu najkasnije u roku od 15 dana po isteku obračunskog perioda u kojem se vrši očitavanje, s tim da se pod obračunskim periodom smatra ostvarena, odnosno procenjena potrošnja električne energije u kalendarskom mesecu, kao i da obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave (Poreska prijava se podnosi u roku od 15 dana po isteku obračunskog perioda – kalendarskog meseca).

Takođe, propisuje se pravni osnov za donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže urediti uslovi, način i postupak obračunavanja i plaćanja akcize na električnu energiju, kao i ostvarivanje oslobođenja.

Uz član 12.

Ovim članom predlaže se da se prvo usklađivanje dinarskih iznosa akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta izvrši u januaru 2016. godine indeksom potrošačkih cena u 2015. godini.

Uz član 13.

Ovim članom propisuje se obaveza proizvođaču nesagorevajućeg duvana i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, da na dan stupanja na snagu ovog zakona izvrši popis zatečenih zaliha navedenih proizvoda i da popisne liste dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 15 dana od dana izvršenog popisa.

Uz član 14.

Ovim članom propisuje se vreme stupanja na snagu ovog zakona, kao i početak primene istog.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u republičkom budžetu.

RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst). Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku sadržani su u potrebi stvaranja uslova za realizaciju i sprovođenje sporazuma sa MMF-om.

VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA O AKCIZAMA

KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU

ZNAČENJE POJEDINIH IZRAZA

Član 1a

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) „proizvođač akciznih proizvoda” je lice koje u proizvodnom pogonu pravi, obrađuje, prerađuje, dorađuje i sl. proizvode na koje se plaća akciza u smislu ovog zakona;

2) „uvoznik akciznih proizvoda” je lice koje u svoje ime i za svoj račun uvozi, odnosno lice za čiji račun se uvoze iz inostranstva proizvodi na koja se plaća akciza u smislu ovog zakona;

3) „obveznik akcize” je lice koje obračunava i plaća JE DUŽNO DA PLATI akcizu propisanu ovim zakonom;

4) „akcizna dozvola” je dokument kojim se odobrava otpremanje i smeštanje akciznih proizvoda bez obračunavanja i plaćanja akcize;

5) „akcizno skladište” je jedan ili više međusobno povezanih zatvorenih ili ograđenih prostora koji sačinjavaju celinu, u kome ovlašćeni držalac akciznog skladišta proizvodi, skladišti, prima ili otprema proizvode pod režimom odloženog obračunavanja i plaćanja akcize i koje mora biti vidljivo označeno i fizički odvojeno od drugih prostora;

6) „ovlašćeni držalac akciznog skladišta” je proizvođač koji je dobio dozvolu da skladišti akcizne proizvode bez obračunate i plaćene akcize i da stavlja u promet akcizne proizvode sa obračunatom i plaćenom akcizom;

7) „režim odloženog OBRAČUNAVANJA I plaćanja akcize” je vremenski period u kojem ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja akcize;

8) „cigaretama proizvedenim u zemlji” smatraju se cigarete koje proizvodi u Republici Srbiji lice upisano u Registar proizvođača duvanskih proizvoda kod Uprave za duvan (u daljem tekstu: Uprava) i koje su upisane u Registar o markama duvanskih proizvoda u korist proizvođača duvanskih proizvoda, odnosno većinskog vlasnika proizvođača duvanskih proizvoda.

II. PREDMET OPOREZIVANJA

Član 2.

Akcizom se oporezuju sledeći proizvodi:

1) derivati nafte;

1a) biogoriva i biotečnosti;

2) duvanske prerađevine;

3) (brisana)

4) alkoholna pića;

5) (brisana)

6) kafa;

7) (brisana)

8) (brisana)

ČLAN 2.

AKCIZOM SE OPOREZUJU SLEDEĆI PROIZVODI:

1) DERIVATI NAFTE;

2) BIOGORIVA I BIOTEČNOSTI;

3) DUVANSKE PREREĐEVINE, UKLJUČUJUĆI I DUVANSKE PRERAĐEVINE KOJE SE PRI UPOTREBI GREJU ALI NE SAGOREVAJU;

4) ALKOHOLNA PIĆA;

5) KAFA;

6) TEČNOSTI ZA PUNJENJE ELEKTRONSKIH CIGARETA;

7) ELEKTRIČNA ENERGIJA ZA KRAJNJU POTROŠNJU.

Duvanske prerađevine

Član 10

Na duvanske prerađevine (cigarete, cigare, cigarilose, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine) plaća se akciza utvrđena odredbama čl. 40a, 40b, 40g i 40d ovog zakona, A NA DUVANSKE PRERAĐEVINE KOJE SE PRI UPOTREBI GREJU ALI NE SAGOREVAJU (U DALJEM TEKSTU: NESAGOREVAJUĆI DUVAN) AKCIZA SE PLAĆA U SKLADU SA STAVOM 10. OVOG ČLANA, osim na duvanske prerađevine koje služe za testiranje kontrole kvaliteta proizvoda.

Cigaretama, cigarama, cigarilosima, duvanom za pušenje i ostalim duvanskim prerađevinama smatraju se duvanske prerađevine koje se proizvode i stavljaju u promet kao takva vrsta prerađevina u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja i promet duvana i duvanskih prerađevina.

NESAGOREVAJUĆI DUVAN JE POSEBNA DUVANSKA PRERAĐEVINA SVRSTANA U TARIFNU OZNAKU NOMENKLATURE CT 2403 99 90 00 KOJA JE SAČINJENA TAKO DA SE PRILIKOM UPOTREBE ZAGREVA ALI NE SAGOREVA.

Ako je obračunata akciza na cigarete, duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine, koja je propisana u odredbama čl. 40a, 40b i 40d ovog zakona, manja od minimalne akcize utvrđene ovim zakonom, plaća se minimalna akciza.

Minimalna akciza iz stava 3. STAVA 4. ovog člana iznosi, i to na:

1) cigarete – 100% ukupne akcize iz čl. 40a i 40b ovog zakona utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta;

2) duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) – 100% akcize iz člana 40d ovog zakona utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina, ali ne manje od:

– 55% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta, i to u periodu od 1. januara do 31. decembra 2013. godine;

– 60% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta, i to u periodu od 1. januara do 31. decembra 2014. godine;

– 65% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta, i to u periodu od 1. januara do 31. decembra 2015. godine;

– 70% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta, i to od 1. januara 2016. godine.

Prosečna ponderisana maloprodajna cena iz stava 4. STAVA 5. tačka 1) ovog člana izračunava se stavljanjem u odnos ukupne vrednosti svih cigareta koje su puštene u promet po maloprodajnim cenama, sa ukupnom količinom cigareta puštenih u promet u Republici Srbiji, u prethodnom polugodištu.

Prosečna ponderisana maloprodajna cena iz stava 4. STAVA 5. tačka 2) ovog člana izračunava se stavljanjem u odnos ukupne vrednosti celokupnog duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) puštenih u promet po maloprodajnim cenama, sa ukupnom količinom duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) puštenih u promet u Republici Srbiji, u prethodnom polugodištu.

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija (u daljem tekstu: ministarstvo), polugodišnje utvrđuje, i to do 31. januara, odnosno do 31. jula tekuće godine, iznose prosečne ponderisane maloprodajne cene i minimalne akcize iz stava 4. ovog člana u prethodnom polugodištu.

Predlog iznosa prosečne ponderisane maloprodajne cene iz stava 7. STAVA 8. ovog člana, utvrđuje se na osnovu podataka o ukupnoj vrednosti svih cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) puštenih u promet po maloprodajnim cenama objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije” i ukupnoj količini cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina (rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) puštenih u promet u Republici Srbiji, u prethodnom polugodištu.

NA NESAGOREVAJUĆI DUVAN PLAĆA SE AKCIZA PO KILOGRAMU DUVANSKE SMESE, A U IZNOSU OD 40% MINIMALNE AKCIZE NA 1.000 KOMADA CIGARETA UTVRĐENE ZA KATEGORIJU PROSEČNE PONDERISANE MALOPRODAJNE CENE CIGARETA.

Vlada će urediti način i postupak utvrđivanja iznosa prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta, duvana za pušenje i ostalih duvanskih prerađevina u smislu st. 5. do 8. 6. DO 9. ovog člana.

Iznos prosečne ponderisane maloprodajne cene i iznos minimalne akcize iz st. 4. i 7. ST. 5. I 8. ovog člana primenjivaće se od narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

TEČNOSTI ZA PUNJENJE ELEKTRONSKIH CIGARETA

ČLAN 14A

TEČNOSTIMA ZA PUNJENJE ELEKTRONSKIH CIGARETA, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRAJU SE PROIZVODI IZ TARIFNE OZNAKE NOMENKLATURE CT 3824 90 92 90, KOJE, PRILIKOM KORIŠĆENJA ELEKTRONSKE CIGARETE NA PREDVIĐENI NAČIN, STVARAJU PARU ZA UDISANJE, KAO I TEČNOSTI ZA PUNJENJE ELEKTRONSKIH CIGARETA SADRŽANE U DRUGIM PROIZVODIMA KOJI SE SVRSTAVAJU U TARIFNU OZNAKU NOMENKLATURE CT 8473 70 90 90.

AKCIZA NA TEČNOSTI ZA PUNJENJE ELEKTRONSKIH CIGARETA IZNOSI 4,00 DINARA PO MILILITRU.

Indeksacija

Član 17.

Dinarski iznosi akciza iz člana 9. st. 1. i 5, čl. 12, 12a i 14. 12A, 14 I 14A ovog zakona usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

U slučaju rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu, koji negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji, Vlada može privremeno smanjiti iznose akciza iz člana 9. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona utvrđene u skladu sa ovim zakonom za iznose za koje su povećane cene tih derivata nafte, s tim što to umanjenje ne može biti veće od 20% poslednjih objavljenih iznosa akciza usklađenih prema stavu 1. ovog člana.

U slučaju pada cene sirove nafte na svetskom tržištu, iznosi akciza iz člana 9. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona, utvrđeni u skladu sa stavom 2. ovog člana uvećavaju se za iznose za koje su smanjene cene tih derivata nafte, a najviše do poslednjih objavljenih iznosa akciza usklađenih prema stavu 1. ovog člana.

Prilikom usklađivanja dinarskih iznosa akciza na derivate nafte iz člana 9. stav 1. tač. 1), 2) i 3) ovog zakona sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, osnovice za usklađivanje su poslednji objavljeni usklađeni, odnosno umanjeni ili uvećani iznosi akciza na pomenute derivate nafte, saglasno stavu 1. odnosno st. 2. i 3. ovog člana.

Ovlašćuje se Vlada da objavi iznose akciza iz st. 1. – 3. ovog člana.

Iznosi akciza iz st. 1, 2. i 3. ovog člana primenjivaće se od dana određenog u aktu Vlade, kojim se vrši usklađivanje, privremeno smanjenje, odnosno povećanje iznosa akciza.

Kontrolne akcizne markice

Član 18.

Proizvođač, odnosno uvoznik dužan je da pri proizvodnji, odnosno pre uvoza cigareta i alkoholnih pića, osim piva i cigareta koje se koriste za testiranje kvaliteta proizvoda, obeleži kontrolnom akciznom markicom svaki od tih proizvoda posebno.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA CIGARETE I ALKOHOLNA PIĆA KOJA SE UVOZE RADI PRODAJE DIPLOMATSKIM I KONZULARNIM PREDSTAVNIŠTVIMA, SHODNO ODREDBI ČLANA 19. STAV 1. TAČKA 2) PODTAČ. (1) I (3) OVOG ZAKONA, NE MORAJU BITI OBELEŽENI KONTROLNOM AKCIZNOM MARKICOM U SKLADU SA PROPISOM KOJI UREĐUJE OBELEŽAVANJE NAVEDENIH PROIZVODA KONTROLNOM AKCIZNOM MARKICOM.

Ministarstvo odobrava izdavanje kontrolnih akciznih markica i vodi evidenciju o izdatim kontrolnim akciznim markicama.

Narodna banka Srbije – Zavod za izradu novčanica i kovanog novca štampa i izdaje kontrolne akcizne markice i vodi evidencije o izdatim kontrolnim akciznim markicama.

Vlada Republike Srbije propisaće izgled kontrolne akcizne markice, vrstu podataka na markici, način i postupak odobravanja i izdavanja markica, vođenja evidencije o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja akciznih proizvoda iz stava 1. ovog člana.

VII. OLAKŠICE KOD PLAĆANJA AKCIZE

Oslobođenja

Član 19.

Akciza se ne plaća na akcizne proizvode:

1) koje izvozi proizvođač, ODNOSNO KOJE PROIZVOĐAČ RADI IZVOZA OTPREMA U CARINSKO SKLADIŠTE, OTVORENO U SKLADU SA CARINSKIM PROPISIMA;

2) koje proizvođač, odnosno uvoznik prodaje za:

(1) službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;

(2) službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorima;

(3) lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica;

(4) lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorima;

3) derivate nafte, biogoriva i biotečnosti koje prodaje proizvođač, odnosno uvoznik, a čiji se promet vrši na osnovu međunarodnog ugovora, ako je tim ugovorom predviđeno oslobođenje od plaćanja akcize;

4) koje proizvođač, odnosno uvoznik otprema radi prodaje u avionima i brodovima KOJE PROIZVOĐAČ OTPREMA, ODNOSNO UVOZNIK SMEŠTA, U CARINSKO SKLADIŠTE OTVORENO U SKLADU SA CARINSKIM PROPISIMA, RADI PRODAJE U AVIONIMA I BRODOVIMA, ODNOSNO RADI SNABDEVANJA AVIONA I BRODOVA, koji saobraćaju na međunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima;

5) brisana

6) gorivo za mlazne motore – kerozin (petrolej) koje proizvođač prodaje neposredno krajnjem korisniku (vlasniku) za avio svrhe, odnosno uvoznik uvozi za sebe radi neposrednog korišćenja u avio svrhe ili za korisnika (vlasnika) koji to gorivo neposredno koristi u avio svrhe;

6a) cigarete, odnosno alkoholna pića koje je proizvođač po odobrenju ili na osnovu naloga nadležnog organa uništio, a obeležene su kontrolnim akciznim markicama.;

Oslobođenje iz stava 1. tač. 1) i 4) TAČKA 1) U DELU KOJI SE ODNOSI NA IZVOZ I TAČKE 4) ovog člana ostvaruje se na osnovu carinskih isprava kojim se dokazuje da su proizvodi napustili teritoriju Republike Srbije, odnosno otpremljeni radi prodaje u avionima i brodovima, ODNOSNO RADI SNABDEVANJA AVIONA I BRODOVA, koji saobraćaju na međunarodnim linijama ili u slobodnim carinskim prodavnicama otvorenim na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola.

Oslobođenje iz stava 1. tačka 2. podtač. (1) i (3) ovog člana ostvaruje se pod uslovom reciprociteta, a na osnovu potvrde ministarstva nadležnog za spoljne poslove.

Bliže uslove, način i postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar).

VIIa REŽIM ODLOŽENOG OBRAČUNAVANJA I PLAĆANJA AKCIZE

Član 20a

Obračunavanje i plaćanje akcize se odlaže ako se:

1) akcizni proizvodi otpremaju u akcizno skladište proizvođača za koje je nadležni organ dao akciznu dozvolu, odnosno otpremaju u carinsko skladište za koje je nadležni organ dao akciznu dozvolu, otvoreno u skladu sa carinskim propisima;

2) akcizni proizvodi otpremaju iz akciznog skladišta proizvođača u njegovo drugo akcizno skladište, odnosno u carinsko sladište za koje je nadležni organ dao akciznu dozvolu, otvoreno u skladu sa carinskim propisima.

OBRAČUNAVANJE I PLAĆANJE AKCIZE ODLAŽE SE AKO SE AKCIZNI PROIZVODI OTPREMAJU IZ:

1) PROIZVODNOG POGONA PROIZVOĐAČA U NJEGOVO AKCIZNO SKLADIŠTE;

2) AKCIZNOG SKLADIŠTA PROIZVOĐAČA U NJEGOVO DRUGO AKCIZNO SKLADIŠTE.

VIII. OBRAČUN I NAPLATA AKCIZE

Obračun akcize

Član 21.

Obveznik akcize je dužan da obračuna akcizu u momentu stavljanja akciznih proizvoda u promet.

Stavljanjem u promet akciznih proizvoda smatra se:

1) svako otpremanje akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona od strane proizvođača akciznih proizvoda za koje nema akciznu dozvolu, osim otpremanja akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona u carinsko skladište za koje je nadležni organ dao akciznu dozvolu, otvoreno u skladu sa carinskim propisima;

2) svako otpremanje akciznih proizvoda iz akciznog skladišta osim otpremanja u sopstveno drugo akcizno skladište, odnosno u carinsko sladište za koje je nadležni organ dao akciznu dozvolu, otvoreno u skladu sa carinskim propisima;

3) iskazivanje manjka proizvoda u akciznom skladištu, osim manjka koji se može pravdati višom silom;

3a) (brisana)

4) iskazivanje rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) u akciznom skladištu iznad količine utvrđene propisom koji donosi Vlada Republike Srbije.

STAVLJANJEM U PROMET AKCIZNIH PROIZVODA SMATRA SE:

1) SVAKO OTPREMANJE AKCIZNIH PROIZVODA IZ PROIZVODNOG POGONA OD STRANE PROIZVOĐAČA AKCIZNIH PROIZVODA ZA KOJE NEMA AKCIZNU DOZVOLU, OSIM OTPREMANJA AKCIZNIH PROIZVODA IZ PROIZVODNOG POGONA U CARINSKO SKLADIŠTE, OTVORENO U SKLADU SA CARINSKIM PROPISIMA;

2) SVAKO OTPREMANJE AKCIZNIH PROIZVODA IZ AKCIZNOG SKLADIŠTA OSIM OTPREMANJA U SOPSTVENO DRUGO AKCIZNO SKLADIŠTE, ODNOSNO U CARINSKO SLADIŠTE, OTVORENO U SKLADU SA CARINSKIM PROPISIMA;

3) MANJAK PROIZVODA U AKCIZNOM SKLADIŠTU, OSIM MANJKA KOJI SE MOŽE PRAVDATI VIŠOM SILOM;

4) RASHOD (KALO, RASTUR, KVAR I LOM) U AKCIZNOM SKLADIŠTU, IZNAD KOLIČINE UTVRĐENE PROPISOM KOJI DONOSI VLADA.

STAVLJANJEM U PROMET AKCIZNIH PROIZVODA SMATRA SE I SVAKO OTPREMANJE AKCIZNIH PROIZVODA IZ CARINSKOG SKLADIŠTA ZA KOJE JE, U SKLADU SA ČLANOM 19. STAV 1. TAČ. 1) I 4) OVOG ZAKONA PROPISANO OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA AKCIZE, AKO SE NE OTPREME VAN TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE, OSIM OTPREMANJA AKCIZNIH PROIZVODA OD STRANE PROIZVOĐAČA AKCIZNIH PROIZVODA U SOPSTVENI PROIZVODNI POGON RADI OPLEMENJIVANJA, OBRADE, DORADE ILI PRERADE U SKLADU SA CARINSKIM PROPISIMA.

Prijava mesta obavljanja delatnosti

Član 30.

Lice koje je registrovano za proizvodnju duvanskih prerađevina, UKLJUČUJUĆI I NESAGOREVAJUĆI DUVAN, TEČNOSTI ZA PUNJENJE ELEKTRONSKIH CIGARETA, derivata nafte, biogoriva i biotečnosti, odnosno alkoholnih pića dužno je da pre početka obavljanja te delatnosti prijavi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave mesto pogona i sličnog prostora u kome će obavljati proizvodnju tih proizvoda.

Poreska uprava – Centrala vodi registar proizvođača alkoholnih pića.

Sadržinu, vrstu podataka i način vođenja registra iz stava 2. ovog člana propisaće ministar.

XIIG ELEKTRIČNA ENERGIJA

ČLAN 40Z

IZUZETNO OD ODREDABA ČL. 3, 6, 8, 19, 21, 23, 24, 25, 26. I 30. OVOG ZAKONA, OPOREZIVANJE AKCIZOM ELEKTRIČNE ENERGIJE UREĐUJE SE ODREDBAMA ČL. 40I DO 40N OVOG ZAKONA.

ČLAN 40I

NA ELEKTRIČNU ENERGIJU ZA KRAJNJU POTROŠNJU (TARIFNE OZNAKE NOMENKLATURE CT 2716 00 00 00) PLAĆA SE AKCIZA PO STOPI OD 7,5%.

KRAJNJOM POTROŠNJOM, U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA, SMATRA SE ISPORUKA ELEKTRIČNE ENERGIJE KRAJNJIM KUPCIMA U REPUBLICI SRBIJI, UKLJUČUJUĆI I POTROŠNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE OD STRANE SNABDEVAČA ZA SOPSTVENE POTREBE, OBRAČUNATA NA OSNOVU OČITAVANJA POTROŠNJE PREKO MERNIH UREĐAJA NA MESTIMA PRIMOPREDAJE ELEKTRIČNE ENERGIJE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OBLAST ENERGETIKE.

ČLAN 40J

OBVEZNIK AKCIZE NA ELEKTRIČNU ENERGIJU JE LICE KOJE SE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OBLAST ENERGETIKE, SMATRA SNABDEVAČEM ELEKTRIČNOM ENERGIJOM.

ČLAN 40K

OSNOVICU ZA OBRAČUN AKCIZE NA ELEKTRIČNU ENERGIJU IZ ČLANA 40I STAV 1. OVOG ZAKONA ČINI CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE U KOJU SE URAČUNAVAJU SVI TROŠKOVI KOJI SU DIREKTNO VEZANI ZA ISPORUČENU ELEKTRIČNU ENERGIJU, A U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OBLAST ENERGETIKE.

ČLAN 40L

SNABDEVAČ ELEKTRIČNOM ENERGIJOM OBRAČUNAVA AKCIZU NA ELEKTRIČNU ENERGIJU NA OSNOVU IZDATIH RAČUNA, ODNOSNO NA OSNOVU OBRAČUNA POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE ZA SOPSTVENE POTREBE, U OBRAČUNSKOM PERIODU.

OBRAČUNSKI PERIOD JE KALEDNARSKI MESEC U KOJEM JE IZVRŠENO OČITAVANJE POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE.

OBAVEZA OBRAČUNAVANJA AKCIZE NASTAJE NAJRANIJIM OD SLEDEĆIH DANA, I TO DANOM:

1) OČITAVANJA POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE, NA OSNOVU PODATAKA O MERENJU ISPORUČENE ELEKTRIČNE ENERGIJE;

2) UTVRĐIVANJA PROCENJENE POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE.

MERENJE ISPORUČENE ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ STAVA 3. TAČKA 1) OVOG ČLANA VRŠI OPERATOR PRENOSNOG SISTEMA, ODNOSNO OPERATOR DISTRIBUTIVNOG SISTEMA.

UTVRĐIVANJE PROCENJENE POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE IZ STAVA 3. TAČKA 2) OVOG ČLANA VRŠI SNABDEVAČ ELEKTRIČNOM ENERGIJOM NA OSNOVU PODATAKA OPERATORA DISTRIBUTIVNOG SISTEMA O PROCENJENIM ISPORUČENIM MESEČNIM KOLIČINAMA ELEKTRIČNE ENERGIJE KRAJNJEM KUPCU PREMA PROSEČNOJ MESEČNOJ POTROŠNJI ELEKTRIČNE ENERGIJE TOG KUPCA IZ ODGOVARAJUĆEG OBRAČUNSKOG PERIODA PRETHODNE GODINE, ODNOSNO PREMA SPORAZUMNO UTVRĐENOJ MESEČNOJ POTROŠNJI ELEKTRIČNE ENERGIJE SA NOVIM KRAJNJIM KUPCEM.

SNABDEVAČ ELEKTRIČNOM ENERGIJOM IZ STAVA 5. OVOG ČLANA OBAVEZAN JE DA NAJMANJE JEDNOM ŠESTOMESEČNO SAČINI KONAČAN OBRAČUN AKCIZE ZA MESECE ZA KOJE JE AKCIZA UTVRĐENA PREMA PROCENJENIM, ODNOSNO SPORAZUMNO UTVRĐENIM MESEČNIM KOLIČINAMA ELEKTRIČNE ENERGIJE.

SNABDEVAČ ELEKTRIČNOM ENERGIJOM DUŽAN JE DA ZA ISPORUČENU, ODNOSNO PROCENJENU ISPORUKU ELEKTRIČNE ENERGIJE IZDA RAČUN, ODNOSNO DA SAČINI OBRAČUN IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, U ROKU OD OSAM DANA OD DANA NASTANKA OBAVEZE PO OSNOVU AKCIZE.

RAČUN, ODNOSNO OBRAČUN IZ STAVA 7. OVOG ČLANA OBAVEZNO SADRŽI PODATAK O DATUMU NASTANKA OBAVEZE PO OSNOVU AKCIZE, OSNOVICI ZA OBRAČUN AKCIZE, STOPI AKCIZE I IZNOSU OBRAČUNATE AKCIZE.

ČLAN 40LJ

AKCIZA SE NE PLAĆA NA ELEKTRIČNU ENERGIJU:

1) KOJA SE ISPORUČUJE ZA:

(1) SLUŽBENE POTREBE DIPLOMATSKIH I KONZULARNIH PREDSTAVNIŠTAVA;

(2) SLUŽBENE POTREBE MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA, AKO JE TO PREDVIĐENO MEĐUNARODNIM UGOVOROM;

(3) LIČNE POTREBE STRANOG OSOBLJA DIPLOMATSKIH I KONZULARNIH PREDSTAVNIŠTAVA, UKLJUČUJUĆI I ČLANOVE NJIHOVIH PORODICA;

(4) LIČNE POTREBE STRANOG OSOBLJA MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA, UKLJUČUJUĆI I ČLANOVE NJIHOVIH PORODICA, AKO JE TO PREDVIĐENO MEĐUNARODNIM UGOVOROM;

2) ČIJA SE ISPORUKA VRŠI U OKVIRU REALIZACIJE MEĐUNARODNOG UGOVORA, AKO JE TIM UGOVOROM PREDVIĐENO OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA AKCIZE;

3) KOJA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE, ODNOSNO ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE U KOMBINOVANOM PROCESU PROIZVODNJE (KOGENERACIJA), KAO I ZA SOPSTVENU POTROŠNJU, ODNOSNO ODRŽAVANJE SPOSOBNOSTI PROIZVODNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE;

4) KOJA SE KORISTI ZA PROIZVODNJU UGLJA U RUDNICIMA SA POVRŠINSKOM EKSPLOATACIJOM UGLJA (POVRŠINSKI KOPOVI);

5) KOJA SE KORISTI ZA OBEZBEĐIVANJE SISTEMSKIH USLUGA, BALANSIRANJE SISTEMA, OBEZBEĐIVANJE SIGURNOG RADA PRENOSNOG I DISTRIBUTIVNOG SISTEMA I ZA NADOKNADU GUBITAKA U PRENOSNOM I DISTRIBUTIVNOM SISTEMU, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OBLAST ENERGETIKE.

OSLOBOĐENJE IZ STAVA 1. TAČKA 1) PODTAČ. (1) DO (4) OVOG ČLANA OSTVARUJE SE POD USLOVOM RECIPROCITETA, A NA OSNOVU POTVRDE MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA SPOLJNE POSLOVE.

ČLAN 40M

OBVEZNIK AKCIZE DUŽAN JE DA UTVRĐENU OBAVEZU PO OSNOVU AKCIZE NA ELEKTRIČNU ENERGIJU ISKAŽE U PORESKOJ PRIJAVI KOJU DOSTAVLJA NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU NAJKASNIJE U ROKU OD 15 DANA PO ISTEKU OBRAČUNSKOG PERIODA.

OBVEZNIK AKCIZE DUŽAN JE DA OBRAČUNATU AKCIZU PLATI U PERIODU ZA PODNOŠENJE PORESKE PRIJAVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

ČLAN 40N

BLIŽE USLOVE, NAČIN I POSTUPAK OBRAČUNAVANJA I PLAĆANJA AKCIZE NA ELEKTRIČNU ENERGIJU, KAO I OSTVARIVANJE OSLOBOĐENJA PROPISUJE MINISTAR.

ČLAN 12.

PRVO USKLAĐIVANJE DINARSKIH IZNOSA AKCIZE NA TEČNOSTI ZA PUNJENJE ELEKTRONSKIH CIGARETA IZVRŠIĆE SE U JANUARU 2016. GODINE INDEKSOM POTROŠAČKIH CENA U 2015. GODINI.

ČLAN 13.

PROIZVOĐAČ NESAGOREVAJUĆEG DUVANA I TEČNOSTI ZA PUNJENJE ELEKTRONSKIH CIGARETA, DUŽAN JE NA DAN STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA IZVRŠI POPIS ZATEČENIH ZALIHA NAVEDENIH PROIZVODA I DA POPISNE LISTE DOSTAVI NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU U ROKU OD 15 DANA OD DANA IZVRŠENOG POPISA.

ČLAN 14.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”, A ODREDBE ČLANA 11. OVOG ZAKONA, OSIM ODREDBE KOJOM SE UREĐUJE PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE PODZAKONSKOG AKTA (ČLAN 40N), PRIMENJIVAĆE SE ZA POTROŠNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE OSTVARENU POČEV OD 1. AVGUSTA 2015. GODINE.

ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. Koji su problemi koje Zakon treba da reši, odnosno koji su ciljevi koji se Zakonom postižu?

Donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za realizaciju postignutog sporazuma koji se odnosi na fiskalnu konsolidaciju, a koji predstavlja osnov za sprovođenje sporazuma sa MMF-om, tako da će se ovim zakonom obezbediti, s jedne strane, stabilniji priliv sredstava od akciza u republički budžet, a sa druge strane, ekonomičnija potrošnja električne energije.

2. Da li su razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona?

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.

3. Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema?

Donošenje ovog zakona je najbolje rešenje jer se njime na sistematičan i celovit način, uz poštovanje načela pravne sigurnosti uređuje materija oporezivanja električne energije akcizom.

4. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?

Rešenja predložena ovim izmenama uticaće na sve potrošače koji koriste električnu energiju za krajnju potrošnju, uključujući i lica koja se smatraju obveznikom obračunavanja i plaćanja akcize.

5. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?

Predložene zakonske izmene dovešće do povećanja maloprodajne cene električne energije za krajnju potrošnju, osim za lica za koja je ovim zakonom predloženo oslobođenje od plaćanja akcize na električnu energiju.

6. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Uzimajući u obzir da se donošenjem ovog zakona stvaraju uslovi za realizaciju postignutog sporazuma koji se odnosi na fiskalnu konsolidaciju, a koji predstavlja osnov za sprovođenje sporazuma sa MMF-om, kao i da će se ovim zakonom obezbediti, s jedne strane, stabilniji priliv sredstava od akciza u republički budžet, a sa druge strane, ekonomičnija potrošnja električne energije, smatra se da su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će ovaj zakon stvoriti.

7. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?

Predložene izmene ovog zakona ne utiču na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, uključujući i na tržišnu konkurenciju.

8. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?

Tokom rada na zakonu zainteresovane strane imale su aktivno učešće u radu.

9. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava?

Ministarstvo finansija, kao obrađivač zakona, koordiniraće aktivnosti sa nadležnim organima, prvenstveno sa Poreskom upravom i Upravom carina, kako bi se obezbedila pravilna primene zakona u celini.

I Z J A V A

O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač – Ministarstvo finansija

2. Naziv propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA

DRAFT LAW ON AMENDMENTS TO EXCISE LAW

3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

– Naslov IV – Slobodan protok robe, Poglavlje III – Opšte odredbe, član 37. Sporazuma;

– Naslov VIII – Politike saradnje, član 100. Sporazuma;

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

U skladu sa rokovima iz člana 72. Sporazuma.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Ispunjava u potpunosti

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije

Poglavlje 3.16. – Oporezivanje

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Eevropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Naslov II – Slobodno kretanje robe, Poglavlje 3. – Zabrana kvantitativnih ograničenja između država članica, čl. 34-37 – potpuno usklađeno

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Naslov VII – Zajednička pravila o konkurenciji, oporezivanju i usklađivanju zakona, Poglavlje 2. – Poreske odredbe, čl. 110-111 – potpuno usklađeno i Poglavlje 3. – Usklađivanje propisa, član 114. – potpuno usklađeno

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima

– Direktiva o restruktuiranju osnova Zajednice za oporezivanje energenata i električne energije 2003/96/EZ od 27. oktobra 2003. godine

Council Directive 2003/96/EC of 27 October 2003 restructuring the Community framework for the taxation of energy products and electricity

– Direktiva Saveta 2011/64/EU od 21. juna 2011. godine o strukturi i akciznim stopama koje se primenjuju na duvanske prerađevine od 1. januara 2011. godine (kodifikacija)

Council Directive 2011/64/EU of 21 June 2011on the structure and rates of excise duty applied on manufactured tobacco – codification)

– Strukturna direktiva o alkoholnim pićima 92/83/EEZ od 19. oktobra 1992. godine

Council Directive 92/83/EEC of 19 October 1992 on the harmonizarion of the structures of exice duties on alcohol and alcoholic beverages

– Direktiva o približavanju stopa akciza na alkoholna pića 92/84/EEZ od 19. oktobra 1992. godine

Council Directive 92/84/EEC of 19 October 1992 on the approximation of the rates of excise duty on alcohol and alcoholic beverages

– Uredba Komisije (EZ) br 3199/93 od 22. novembra 1993. godine o međusobnom priznavanju procedura za potpunu denaturizaciju alkohola radi oslobađanja od akcize

Commission Regulation (EC) No 3199/93 of 22 November 1993 on the mutual recognition of procedures for the complete denaturing of alcohol for the purposes of exemption from excise dutu

– Direktiva o fiskalnom obeležavanju gasnih ulja i kerozina 95/60/EZ od 27. novembra 1995. godine

Council Directive 95/60/EC of 27 November 1995 on fiscal marking of gas oils and kerosine

– Direktiva Saveta 2008/118/EZ od 16. decembra 2008. godine o opštem sistemu akciza i o ukidanju Direktive 92/12/EEZ

Council Directive 2008/118/EC of 16 December 2008 concerning the general arrangements for excise duty and repealing Directive 92/12/EEC

Predložene izmene se vrše u skladu sa direktivama:

– Direktiva o restruktuiranju osnova Zajednice za oporezivanje energenata i električne energije 2003/96/EZ od 27. oktobra 2003. godine

Council Directive 2003/96/EC of 27 October 2003 restructuring the Community framework for the taxation of energy products and electricity

– Direktiva Saveta 2008/118/EZ od 16. decembra 2008. godine o opštem sistemu akciza i o ukidanju Direktive 92/12/EEZ

Council Directive 2008/118/EC of 16 December 2008 concerning the general arrangements for excise duty and repealing Directive 92/12/EEC

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenst sa njima

/

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

Struktura akciznog oporezivanja energenata delimično je usaglašena sa Direktivom 2003/96/EZ, zato što mazut, prirodni gas, koks i ugalj nisu predmet oporezivanja akcizom, pa je potrebna dalja harmonizacija u pogledu strukture oporezivanja. Iznosi akcize na derivate nafte su u potpunosti usaglašeni sa Direktivom 2003/96/EZ.

Takođe, potrebna je i dalja harmonizacija akcizne politike na energente sa Direktivom 2003/96/EZ, u delu koji se odnosi na minimalne iznose akciza u različitim upotrebama (kao motorno gorivo u industrijske i komercijalne svrhe, za poljoprivredu, šumarstvo, uzgoj riba, javne radove, stacionarne motore i dr.).

Pored toga saglasno članu 1. stav 3. Direktive 2008/118/EZ, oporezivanje akcizom moguće je primenjivati i na drugu robu, te se s tim u vezi predlaže uvođenje akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta i nesagorevajući duvan.

Odredbe Zakona o akcizama delimično su usklađene sa Direktivom 2008/118/EZ, u smislu predmeta oporezivanja akcizom, koncepta akciznog skladišta, zatim kretanja akciznih proizvoda pod režimom odloženog obračunavanja akcize, nastanka obaveze po osnovu akcize, ali potrebna je dalja harmonizacija uvođenjem instituta kao što su registrovani pošiljalac, registrovani primalac akciznih proizvoda, kao i odredaba koje se odnose na praćenje i kretanje akciznih proizvoda.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

Prema rokovima utvrđenim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).

Odredbe čl. 2, 3, 4. i 11. Predloga zakona i izmenama i dopunama Zakona o akcizama su predmet usaglašavanja sa standardima Evropske unije.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?

Navedeni izvori prava Evropske unije su u postupku prevođenja na srpski jezik.

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?

Ne.

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

U izradi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama nisu učestvovali konsultanti.

1. Naziv propisa EU 2. „CELEX” oznaka EU propisa Direktiva saveta 2008/118/EZ od 16. decembra 2008. o opštem sistemu akciza i o ukidanju Direktive 92/12/ EECCouncil directive 2008/118/ec of 16 December 2008 concerning the general arrangements for excise duty and repealing Directive 92/12/EEC 32008L0118 3. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada 4. datum izrade tabele Obrađivač: Ministarstvo finansija 4. jun 2015. godine 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMADRAFT LAW ON AMENDMENTS TO EXCISE LAW 2008-1 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa(član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU 1. Ovom odredbom propisano je da se akcizom u zemljama članica oporezuju:- energenti i električna energij;-alkohol i alkoholna pića;- duvanski proizvodi.Takođe je propisano da se oporezivanje akcizom primenjuje na drugu robu osim akcizne robe. Direktiva 2003/96/EZ od 27. oktobra 2003. godine o restrukturiranju osnova Zajednice za oporezivanje energenata i električne energijeCouncil Directive 2003/96/EC of 27 October 2003 restructuring the Community framework for the taxation of energy products and electricity 32003L0096 3. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada 4. datum izrade tabele Obrađivač: Ministarstvo finansija 4. jun 2015. godine 5. Naziv (važećeg, nacrta, predloga) propisa čije odredbe su predmet analize usklađenosti sa propisom EU 6. Brojčane oznake (šifre) planiranih propisa iz baze NPI PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMADRAFT LAW ON AMENDMENTS TO EXCISE LAW 2008-1 7. Usklađenost odredaba propisa sa odredbama propisa EU a) a1) b) b1) v) g) d) đ) Odredba propisa EU (član, stav, podstav, tačka, aneks) Sadržina odredbe Odredbe propisa(član, stav, tačka) Sadržina odredbe Usklađenost odredbe propisa sa odredbom propisa EU (potpuno usklađeno, delimično usklađeno, neusklađeno, neprenosivo) Razlozi za delimičnu usklađenost, neusklađenost ili neprenosivost Predviđeni datum za postizanje potpune usklađenosti Napomena o usklađenosti propisa sa propisima EU

2.

Aneks 1 Tabela S |Ovom odredbom propisuje se da se akciza plaća na električnu energiju iz tarifne oznake nomenklature CT 2716. Takođe, u Aneksu 1 Tabela S propisuje se minimalni nivo oporezivanja električnom energijom u poslovne i neposlovne svrhe. |11. |Ovim članom propisuju se odredbe Zakona o akcizama kojima se uređuje oporezivanje akcizom električne energije. Naime, predlaže se da se na električnu energiju za krajnju potrošnju (tarifne oznake nomenklature CT 2716 00 00 00) plaća akciza po stopi od 7,5%. Krajnjom potrošnjom, smatra se isporuka električne energije krajnjim kupcima u Republici Srbiji, uključujući i potrošnju električne energije od strane snabdevača za sopstvene potrebe, obračunata na osnovu očitavanja potrošnje preko mernih uređaja na mestima primopredaje električne energije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast

energetike.

Obveznik akcize na el. energiju je lice koje se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike, smatra snabdevačem el. energijom. Osnovicu za obračun akcize na el. energiju čini cena električne energije u koju se uračunavaju svi troškovi koji su direktno vezani za isporučenu električnu energiju, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

| |Zakon o akcizama biće predmet daljeg usaglašavanja.

|Najkasnije u skladu sa rokovima iz člana 72. Sporazuma.

. |Smisao direktive preuzet je u najvećoj meri

| |15. |Ovim članom propisana su oslobođenja od plaćanja akcize na električnu energiju |11. |Ovim članom propisuje se da se akciza ne plaća na električnu energiju:

1) koja se isporučuje za:

(1) službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;

(2) službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;

(3) lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica;

(4) lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;

2) čija se isporuka vrši u okviru realizacije međunarodnog ugovora, ako je tim ugovorom predviđeno oslobođenje od plaćanja akcize;

3) koja se koristi za proizvodnju električne energije, odnosno za proizvodnju električne i toplotne energije u kombinovanom procesu proizvodnje (kogeneracija), kao i za sopstvenu potrošnju, odnosno održavanje sposobnosti proizvodnje električne energije proizvođača električne energije;

4) koja se koristi za proizvodnju uglja u rudnicima sa površinskom eksploatacijom uglja (površinski kopovi);

5) koja se koristi za obezbeđivanje sistemskih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada prenosnog i distributivnog sistema i za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnom sistemu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast energetike.

|delimično usklađeno |Zakon o akcizama biće predmet daljeg usaglašavanja.

|Najkasnije u skladu sa rokovima predviđenim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. |Smisao direktive preuzet je u najvećoj meri

| |Ostali članovi Direktiva nisu relevantni za normativnu uređenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. | | | | | | | | |

Ostavite komentar