Na osnovu člana 34.stav 3. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju («Službeni glasnik RS», broj 101/05),
Vlada donosi
UREDBU
O BLIŽIM USLOVIMA ZA PRIMENU KOMPENZATORNIH MERA
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovom uredbom uređuju se bliži uslovi za primenu kompenzatornih mera u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije.
II. SUBVENCIJE KOJE PODLEŽU KOMPENZATORNIM MERAMA
Posebna subvencija
Član 2.
Posebnom subvencijom iz člana 37. stav 4. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (u daljem tekstu: Zakon) koja podleže kompenzatornim merama smatra se i subvencija koja je zavisna od:
izvoznog uspeha ili
upotrebe domaće robe umesto uvozne.
Smatra se da subvencija zavisi od izvoznog uspeha kada je na osnovu činjenica utvrđeno da je odobravanje subvencije, iako zakonom nije uslovljeno izvoznim rezultatima, zavisi od stvarnog ili očekivanog izvoza ili prihoda od izvoza. Činjenica da se subvencija daje izvozniku, nije dovoljna da se takva subvencija smatra izvoznom subvencijom u smislu Zakona i ove uredbe.
Odluka kojom Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (u daljem tekstu: Ministarstvo) utvrđuje da je subvencija posebna, mora da bude zasnovana na nesumnjivo utvrđenim činjenicama.
III. SUBVENCIJE KOJE NE PODLEŽU KOMPENZATORNIM MERAMA
Subvencije za istraživačke aktivnosti
Član 3.
Subvencije namenjene istraživačkim aktivnostima koje sprovodi privredno društvo, ili visoko obrazovne ili istraživačke ustanove po osnovu ugovora sa privrednim društvom, ne podležu kompenzatornim merama, ako subvencije obuhvataju manje od 75% troškova industrijskih istraživanja ili manje od 50% troškova predkonkurentnih razvojnih aktivnosti koji su ograničeni isključivo na:
troškove za zaposlene (istraživači, tehničari i drugi zaposleni, isključivo za potrebe istraživačkog rada),
troškove instrumenata, opreme, zemljišta i zgrada koji se koriste isključivo i stalno za potrebe istraživačkog rada, osim kada se koriste u komercijalne svrhe,
troškove konsultacija i sličnih usluga pruženih isključivo za potrebe istraživačkog rada, uključujući i otkupljivanje istraživačkog rada, tehničkih znanja, patenata i sl,
druge opšte troškove nastale direktno kao rezultat istraživačkog rada, kao i ostale tekuće troškove u vezi sa istraživačkim radom (troškovi materijala, nabavke potrošnog materijala i sl.).
Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se na istraživačke aktivnsti u vezi sa civilnim vazduhoplovima.
Iznos subvencija koje ne podležu kompenzatornim merama utvrđuje se na osnovu ukupnih odobrenih troškova za svaki pojedinačni projekat. Kada projekat obuhavata industrijsko istraživanje i istraživanje predkonkurentnih razvojnih aktivnosti, iznos subvencija koje ne podležu kompenzatornim merama utvrđuje se na osnovu proseka dozvoljenih troškova iz stava 1. tač. 1. do 5. ovog člana.
U smislu ove uredbe:
«Industrijsko istraživanje» je planirano istraživanje ili kritičko preispitivanje u cilju otkrivanja novih saznanja, sa namerom da se ta saznanja koriste u razvoju novih proizvoda, procesa ili usluga ili značajno doprinesu poboljšanju postojećih proizvoda, procesa ili usluga;
«Predkonkurentne razvojne aktivnosti» su:
prenošenje nalaza industrijskog istraživanja na plan, glavni nacrt ili dizajn za nove, modifikovane ili unapređene proizvode, procese ili usluge, bilo da su namenjeni prodaji ili upotrebi, uključujući i stvaranje prvog prototipa koji se ne može upotrebiti u komercijalne svrhe,
razvijanje koncepta i dizajna alternativnih proizvoda, procesa ili usluga i početnu demonstraciju ili pilot projekte, pod uslovom da ti projekti ne mogu biti preinačeni ili upotrebljeni za industrijsko ili komercijalno korišćenje.
Redovne ili povremene izmene postojeće robe, proizvodnih linija, proizvodnih procesa, usluga i drugih tekućih operacija ne smatraju se predkonkurentnim razvojnim aktivnostima, čak i kada te izmene predstavljaju unapređenje.
Subvencija za nerazvijene regione
Član 4.
Subvencija za nerazvijene regione u okviru teritorije države porekla, odnosno izvoza, koje se daju u skladu sa opštim okvirom za razvoj regiona, i koje nisu posebne u skladu sa odredbom člana 37. stav 4. Zakona, ne podležu kompenzatornim merama ako :
je svaki pojedini nerazvijeni region jasno definisana geografska oblast koja ima ekonomski i administrativni identitet;
se region smatra nerazvijenim na osnovu neutralnih i objektivnih, jasno propisanih i proverljivih kriterijuma, koji ukazuju da su teškoće u regionu posledica više privremenih okolnosti;
Kriterijumi iz stava 1. tačka 2. ovog člana uključuju procenu ekonomskog razvoja zasnovanog na jednom od sledećih elemenata:
prihod po glavi stanovnika ili prihod po glavi stanovnika po domaćinstvu ili BDP po glavi stanovnika, koji ne može da bude viši od 85% proseka za državu porekla ili izvoza robe koja je predmet postupka ispitivanja;
stepen nezaposlenosti, koji mora da bude najmanje 110% proseka za državu porekla ili izvoza robe koja je predmet postupka ispitivanja.
Procena iz stava 2. ovog člana vrši se tokom perioda od tri godine i može da uključi oba elementa iz stava 2. ova člana, kao i druge relevantne činjenice.
U smislu stava 1. ovog člana:
«Opšti okvir za razvoj regiona» su programi za regionalno subvencionisanje koji predstavljaju deo usklađene i opšte primenljive razvojne politike.
«Neutralni i objektivni kriterijumi» su kriterijumi koji ne daju prednost određenim regionima preko nivoa odgovarajućeg za uklanjanje ili smanjenje razlika u regionu u okviru politike regionalnog razvoja, pri čemu regionalni programi subvencionisanja sadrže maksimalne iznose subvencija koje mogu biti odobrene svakom subvencionisanom projektu. Takvi maksimalni iznosi subvencija moraju se razlikovati prema različitim nivoima razvoja regiona koji imaju pravo na subvencionisanje i moraju biti izraženi u vidu troškova za investicije ili za stvaranje radnih mesta. U okviru tih maksimuma raspodela subvencija treba da bude dovoljna i ujednačena da bi se izbeglo pretežno korišćenje subvencija od strane pojedinih privrednih društava, odnosno da bi se izbeglo odobravanje nesrazmerno visokih iznosa subvencija pojedinim privrednim društvima.
Subvencija za zaštitu životne sredine
Član 5.
Subvencija za izmene postojećih postrojenja radi usaglašavanja sa novim zahtevima za zaštitu životne sredine koji su propisani i koji prouzrokuju veća ograničenja i finansijski teret za privredna društva, ne podležu kompenzatornim merama ako:
predstavlja jednokratnu meru;
ne prelazi 20% troškova izmene postojećih postrojenja;
ne pokriva troškove zamene i primene subvencionisane investicije, koje u potpunosti snosi privredno društvo;
je neposredno povezana i srazmerna planiranom smanjivanju ometanja i zagađenja od strane privrednog društva i ako je manja od uštede na troškovima proizvodnje koje bi mogle da se ostvare, i
je dostupna svim privrednim društvima koja su u stanju da primene novu opremu, odnosno proizvodni proces.
U smislu stava 1. ovog člana, «postojeća postrojenja» su postrojenja koja se u vreme donošenja novih propisa o zaštiti životne sredine koriste najmanje dve godine.
IV. UTVRđIVANJE IZNOSA SUBVENCIJE
Iznos subvencije
Član 6.
Iznos subvencije utvrđuje se tokom postupka ispitivanja, u odnosu na vrednost doprinosa države porekla, odnosno izvoza robe, koji prima proizvođač, odnosno izvoznik takve robe za izvoz takve robe u Republiku Srbiju (u daljem tekstu: Republika).
Ispitivanje, po pravilu, obuhvata period koji odgovara računovodstvenoj godini korisnika subvencije, koja neposredno prethodi pokretanju postupka ispitivanja, ili drugi period koji prethodi pokretanju postupka ispitivanja za koji postoje pouzdani finansijski i drugi podaci, a koji ne može biti kraći od šest meseci.
Izuzeci
Član 7.
Ne smatra se doprinosom države porekla, odnosno izvoza robe:
neposredni prenos državnih sredstava radi obezbeđivanja ili povećanja akcijskog kapitala, ako su sredstva obezbeđena u skladu sa uobičajenom investicionom praksom (uključujući obezbeđivanje rizičnih investicija) privatnih investitora u državi porekla, odnosno izvoza;
zajam koji daje država, ako ne postoji razlika između iznosa koji primalac plaća za dobijanje zajma od države i iznosa koji bi bio plaćen za sličan komercijalni zajam dobijen na tržištu. Ako postoji razlika, njen iznos predstavlja subvenciju;
zajam za koji garantuje država, ako ne postoji razlika između iznosa koji primalac plaća za dobijanje zajma garantovanog od strane države i iznosa koji bi platio za sličan komercijalni zajam koji nema državnu garanciju. Ako postoji razlika, njen iznos predstavlja subvenciju;
obezbeđivanje robe ili usluga ili kupovina robe od strane države, ako se to obezbeđivanje vrši uz odgovrajuću finansijsku naknadu. Naknada se smatra odgovarajućom ako je u skladu sa preovlađujućim tržišnim uslovima u državi obezbeđivanja ili kupovine (uključujući cenu, kvalitet, raspoloživost, mogućnost plasmana na tržište, transport i druge uslove kupovine ili prodaje).
Opšta pravila za utvrđivanje iznosa subvencije
Član 8.
Iznos subvencije utvrđuje se po jedinici subvencionisane robe koja se izvozi u Republiku.
Na obrazložen zahtev zainteresovanog lica, prilikom utvrđivanja iznosa iz stava 1. ovog člana odbijaju se:
troškovi prijavljivanja ili drugi izdaci koji nastanu u vezi sa kvalifikovanjem za dobijanje subvencije, odnosno njenim dobijanjem;
izvozne carine, dažbine i druga plaćanja u vezi sa izvozom robe u Republiku, čija je svrha samo otklanjanje štetnih posledica subvencije.
Kada se subvencija ne daje u odnosu na količinu proizvedene ili izvezene robe, iznos subvencije se utvrđuje u odnosu na ukupnu vrednost proizvodnje, prodaje ili izvoza predmetne robe tokom perioda koji je predmet postupka ispitivanja.
Kada je subvencija povezana sa nabavkom ili budućom nabavkom osnovnih sredstava, iznos subvencije se raspodeljuje na period koji odražava uobičajenu amortizaciju takvih sredstava u određenom privrednom sektoru, tokom perioda koji je predmet postupka ispitivanja.
Kada osnovna sredstva ne podležu amortizaciji, subvencija za nabavku takvih sredstava smatra se zajmom bez kamate, a iznos subvencije se utvrđuje u visini uobičajene kamate za komercijalni zajam.
Kada subvencija nije povezana sa nabavkom osnovnih sredstava, iznos subvencije dobijen tokom trajanja postupka ispitivanja se po pravilu raspodeljuje na taj period, osim ako posebne okolnosti opravdavaju raspodeljivanje na neki drugi period.
V. ŠTETA
Postojanje znatne štete
Član 9.
Utvrđivanje postojanja znatne štete vrši se na osnovu dokaza i objektivne analize obima subvencionisanog uvoza i uticaja subvencionisanog uvoza na cene na tržištu Republike za sličnu robu i njihov uticaj na proizvodnju u Republici.
Opasnost od nastanka znatne štete
Član 10.
Utvrđivanje postojanja opasnosti od nastanka znatne štete vrši se isključivo na osnovu činjenica.
Pokazatelji koji se uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja okolnosti iz stava 1. ovog člana, uključuju:
prirodu subvencije i njen mogući uticaj na trgovinu;
znatan porast stope subvencionisanog uvoza na tržište Republike ;
raspoložive kapacitete izvoznika ili izvestan i znatan porast takvih kapaciteta, imajući u vidu mogućnosti drugih izvoznih tržišta;
izvozne cene koje dovode do značajnog smanjenja ili sprečavaju povećanje domaćih cena do koga bi inače došlo, što bi verovatno prouzrokovalo povećanu potražnju za uvoznom robom;
zalihe robe koja je predmet postupka ispitivanja.
Pokazatelji iz stava 2. ovog člana, posmatrani zajedno, moraju nesumnjivo ukazivati da je dalji subvencionisani izvoz izvestan i da je nastupanje znatne štete neizbežno ako se ne uvedu kompenzatorne mere.
VI. SPROVOĐENjE POSTUPKA ISPITIVANjA
Zahtev za pokretanje postupka
Član 11.
Zahtev za pokretanje postupka ispitivanja koji podnose domaći proizvođači u skladu sa odredbom člana 40. stav 1. tačka 2. Zakona sadrži podatke o svim poznatim domaćim proizvođačima slične robe ili udruženjima domaćih proizvođača slične robe i, u meri u kojoj je to moguće, obim i vrednost domaće proizvodnje slične robe koji se odnosi na te proizvođače.
Zahtev za pokretanje postupka, pored elemenata iz člana 40. stav 5. Zakona, mora da sadrži i dokaze o tome da je konkretna subvencija posebna u smislu odredbe člana 37. stav 4. Zakona.
Pošto ispita podneti zahtev u skladu sa odredbom člana 41. stav 4. Zakona, Ministarstvo obaveštava Vladu o potrebi pokretanja postupka ispitivanja, u roku od 45 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako podneti zahtev nije potpun, Ministarstvo, u roku iz stava 3. ovog člana, poziva podnosioca da zahtev dopuni i određuje mu rok za postupanje koji ne može biti kraći od 30 dana. Ako podnosilac ne postupi po nalogu, Ministarstvo odbacuje podneti zahtev.
Kada podnosilac povuče zahtev pre pokretanja postupka ispitivanja, smatra se da zahtev nije ni podnet.
Ako podnosilac povuče zahtev za pokretanje postupka posle donošenja odluke o pokretanju postupka ispitivanja, postupak se može nastaviti po službenoj dužnosti.
Odluka
Član 12.
Prilikom odlučivanja o pokretanju postupka ispitivanja dokazi o subvenciji i o znatnoj šteti se razmatraju istovremeno.
Ako postoji dovoljno dokaza o subvenciji i znatnoj šteti Vlada odlučuje da postupak ispitivanja bude pokrenut.
Ako ne postoji dovoljno dokaza o subvenciji i znatnoj šteti koji bi opravdali pokretanje postupka ispitivanja, Vlada odbija zahtev za pokretanje postupka ispitivanja.
Postupak ispitivanja ne može da bude pokrenut ako izvoz robe koja je predmet ispitivanja iz pojedine države učestvuje sa manje od 1 %, na tržištu Republike. Postupak ispitivanja može da bude pokrenut u slučaju više država čiji pojedinačni izvoz predstalja manje od 1 % učešće na domaćem tržištu robe koja je predmet ispitivanja, ako je zajedničko učešće izvoza iz tih država na tržištu Republike najmanje 3 %.
Sadržina odluke
Član 13.
Odluka iz člana 12. stav 2. ove uredbe sadrži opis robe koja je predmet postupka ispitivanja, državu porekla, odnosno izvoza te robe, kratak pregled dobijenih podataka, kao i poziv zainteresovanim licima da sve podatke koje smatraju bitnim dostave Ministarstvu i da iznesu svoje stavove u pismenoj formi, u roku koji odredi Ministarstvo.
Odluka iz člana 12. stav 2. ove uredbe objavljuje se u «Službenom glasniku Republike Srbije».
Član 14.
Ministarstvo o pokretanju postupka ispitivanja obaveštava poznate izvoznike i nadležne organe države porekla, odnosno izvoza subvencionisane robe, i dostavlja im tekst pismenog zahteva iz člana 11. st. 1. i 2. ove uredbe vodeći računa o zaštiti poverljivih informacija. U slučaju velikog broja izvoznika zahtev se može dostaviti samo nadležnim organima države porekla, odnosno izvoza i odgovarajućem trgovinskom udruženju.
Usmena rasprava
Član 15.
Uz odgovor na poziv iz člana 13. stav 1. ove uredbe zainteresovana lica dužna su da dostave dokaze o mogućem uticaju ishoda postupka na njih, a mogu da zahtevaju i da na te okolnosti iznesu dokaze na usmenoj raspravi.
Ministarstvo omogućava uvoznicima, izvoznicima, predstavnicima vlade države izvoznice i podnosilaca zahteva da se u cilju iznošenja svojih stavova, na usmenoj raspravi, sretnu sa stranama sa suprotstavljenim interesima, vodeći pri tome računa da se očuva poverljivost podataka svih učesnika u postupku.
Prisustvo učesnika u postupku i zainteresovanih lica na raspravi nije obavezno.
Teritorija i vreme
Član 16.
Ministarstvo vodi postupak ispitivanja na celoj teritoriji Republike, ispitujući istovremeno postojanje subvencije i štete, odnosno opasnosti od nastanka štete.
Ispitivanje obuhvata period od najmanje šest meseci koji neposredno prethodi pokretanju postupka ispitivanja.
Pribavljanje podataka
Član 17.
Učesnici u postupku dužni su da na zahtev Ministarstva dostave potrebne podatke u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.
Zahtev za dostavu podataka smatra se primljenim sedmog dana od dana pošto je poslat izvozniku ili diplomatskom predstavniku države izvoznice.
Ministarstvo može da, na obrazloženi pismeni zahtev učesnika u postupku, produži rok iz stava 1. ovog člana za još 30 dana.
VII. POVERLjIVOST PODATAKA
Poverljivi podaci
Član 18.
Podaci koji su po prirodi poverljivi, ili su pribavljeni od učesnika u postupku ispitivanja kao poverljivi, na obrazložen zahtev, tretiraju se kao poverljivi.
Podaci po prirodi poverljivi iz stava 1. ovog člana uključuju podatke čije otkrivanje bi dalo značajnu prednost konkurenciji ili bi to imalo značajan negativan uticaj na učesnika u postupku koji je dostavio podatke ili na lice od koga su ti podaci dobijeni.
Ministarstvo, odnosno službena lica ne mogu davati na uvid podatke koji su pribavljeni u skladu sa Zakonom i ovom uredbom za koje je lice koje je podatke dostavilo zahtevalo da budu tretirani kao poverljivi, bez izričite saglasnosti tog lica.
Sažeti prikaz
Član 19.
Učesnici u postupku ispitivanja koji dostavljaju poverljive podatke dužni su da dostave i sažeti prikaz tih podataka koji nije poverljivog karaktera, koji sadrži dovoljno pojedinosti za razumevanje suštine podataka koji su označeni kao poverljivi.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, učesnici u postupku ispitivanja mogu da naznače da takve podatke nije moguće sažeto prikazati, uz navođenje razloga zbog kojih sačinjavanje sažetog prikaza nije moguće.
Ako Ministarstvo oceni da zahtev za poštovanje poverljivosti nije opravdan a strana koja dostavlja podatak odbije da podatke učini dostupnim ili da omogući otkrivanje podataka u opštem ili sažetom obliku, takav podatak se ne uzima u obzir, osim ako se može na zadovoljavajući način dokazati iz drugih izvora da je podatak tačan.
Odluka Ministarstva kojom se odbija zahtev za poštovanje poverljivosti mora da sadrži obrazloženje.
Svrha podataka
Član 20.
Podaci pribavljeni u skladu sa Zakonom i ovom uredbom mogu se koristiti isključivo u svrhe u koje su traženi.
Objavljivanje opštih podataka
Član 21.
Odredbe čl. 18. do 20. ove uredbe ne ograničavaju Ministarstvo da objavi opšte podatke, a naročito razloge i dokaze na kojima se zasnivaju odluke koje donosi u skladu sa odredbama Zakona i ove uredbe, u meri potrebnoj za objašnjenje razloga i dokaza u eventulanom postupku pred sudom.
Prilikom objavljivanja opštih podataka iz stava 1. ovog člana Ministarstvo uzima u obzir interes učesnika u postupku za očuvanje poslovnih tajni.
Uvid u podatke učesnika u postupku ispitivanja
Član 22.
Uz ograničenje iz člana 18. ove uredbe, učesnici u postupku ispitivanja, uključujući podnosioce zahteva, uvoznike i izvoznike i njihova reprezentativna udruženja, kao i predstavnike države izvoznice, mogu da zahtevaju da im se omogući uvid u podatke na osnovu kojih je odlučeno da se:
uvedu privremene mere;
uvedu konačne mere, ili
obustavi postupak ispitivanja bez uvođenja mere.
Zahtev za uvid u podatke iz stava 1. ovog člana dostavlja se u pismenom obliku, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke o uvođenju privremene ili konačne mere, odnosno odluke o obustavljanju postupka ispitivanja bez uvođenja mere.
VIII. PREUZIMANjE OBAVEZE POVEĆANjA CENE
Povećanje cene
Član 23.
Ministarstvo može da predloži ili da prihvati preuzimanje obaveze povećanja cene iz člana 46. stav 1. Zakona samo ako je prethodno utvrđeno postojanje subvencije i znatne štete prouzrokovane tom subvencijom.
Obavezu iz stava 1. ovog člana preuzima:
država porekla, odnosno izvoza robe koja je predmet ispitivanja koja uklanja ili ograničava subvenciju ili preduzima druge mere u vezi sa posledicama takve subvencije; ili
izvoznik koji povećava cene ili obustavlja izvoz u Republiku robe koja je predmet postupka ispitivanja za sve vreme dok je takva roba, odnosno njen izvoz, predmet subvencije.
Učesnik u postupku ispitivanja koji nudi preuzimanje obaveze povećanja cene dužan je da dostavi sažeti prikaz ponude koji nije poverljivog karaktera, koji se može dati na uvid učesnicima u postupku.
Izvoznik nije dužan da prihvati predlog Ministarstva za preuzimanje obaveze povećanja cene iz člana 46. stav 1. Zakona.
Činjenica da izvoznik nije ponudio preuzimanje obaveze povećanja cene ili nije prihvatio predlog da to učini, ne može da utiče na donošenje odluke Ministarstva u konkretnom slučaju.
Odbijanje ponude
Član 24.
Ministarstvo nije dužno da prihvati ponuđeno preuzimanje obaveze povećanja cene, ako smatra da je prihvatanje takve obaveze nemoguće sprovesti u praksi, ili iz drugih opravdanih razloga.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo može da izvozniku obrazloži razloge za odbijanje ponude prihvatanja obaveze i da mu omogući da iznese svoj stav u odnosu na te razloge.
Odluka kojom se ponuda za preuzimanje obaveze povećanja cene odbija mora da sadrži obrazloženje.
Odluka kojom se prihvata obaveza povećanja cene objavljuje se u «Službenom glasniku Republike Srbije»
Primena obaveze povećanja cene
Član 25.
Izvoznik koji je preuzeo obavezu povećanja cene dužan je da Ministarstvu periodično, u rokovima koje odredi Ministarstvo, dostavlja podatke u vezi sa ispunjavanjem takve obaveze, i da omogući proveru svih relevantnih podataka.
Neispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana smatra se kršenjem preuzete obaveze.
Kršenje obaveze povećanja cene
Član 26.
U slučaju kršenja ili neispunjenja preuzete obaveze, Vlada, na predlog Ministarstva, uvodi privremenu meru ili konačnu kompenzatornu dažbinu na uvoz robe koja je bila predmet preuzete obaveze.
Privremena mera se uvodi u slučaju kada postupak ispitivanja nije okončan a ispunjeni su uslovi iz člana 49. Zakona.
Konačna kompenzatorna dažbina se uvodi ako je postupak ispitivanja koji je prethodio preuzimanju obaveze zaključen konačnom odlukom o postojanju subvencije i znatne štete, a izvozniku je, osim u slučaju gde je on sam povukao preuzetu obavezu, omogućeno da učestvuje u postupku.
Reprezentativni uzorak
Član 27.
Kada u postupku učestvuje više podnosilaca zahteva, izvoznika ili uvoznika ili kada se postupak odnosi na više vrsta robe ili više trgovinskih transakcija, postupak ispitivanja može da se ograniči na primeren broj učesnika, robe ili trgovinskih transakcija, korišćenjem reprezentativnog uzorka dobijenog na osnovu dostupnih podataka.
Reprezentativni uzorak iz stava 1. ovog člana utvrđuje Ministarstvo, uz konsultaciju, odnosno saglasnost učesnika u postupku koji to zahteva, i koji u roku od 21 dan od dana otpočinjanja postupka ispitivanja, dostavi podatke potrebne za utvrđivanje reprezentativnog uzorka.
Kada je ispitivanje ograničeno u skladu sa odredbama ovog člana, pojedinačni iznosi subvencija se utvrđuju za svakog izvoznika ili proizvođača koji nije obuhvaćen reprezentativnim uzorkom, koji dostavi potrebne podatke u skladu sa ovom uredbom, osim u slučaju velikog broja izvoznika ili proizvođača kad bi pojedinačno ispitivanje onemogućilo pravovremeno okončanje postupka ispitivanja.
U slučaju odbijanja saradnje učesnika u postupku na utvrđivanju reprezentativnog uzorka koje značajno utiče na ishod postupka ispitivanja, Ministarstvo može da utvrdi novi reprezentativan uzorak.
Saradnja u postupku ispitivanja
Član 28.
Kada učesnik u postupku odbije da dozvoli pristup potrebnim podacima, dostavi netačne ili nepotpune podatke, ili podatke uopšte ne dostavi u skladu sa odredbama Zakona i ove uredbe, odluka se donosi na osnovu raspoloživih podataka.
Nedostavljanje podataka u elektronskoj formi ne smatra se nedostatkom saradnje ako učesnik u postupku pokaže da bi dostavljanje odgovora na ovakav način predstavljalo dodatno opterećenje ili izazvalo neopravdano visoke dodatne troškove.
Ministarstvo je dužno da obavesti učesnika u postupku o razlozima neprihvatanja dostavljenih podataka i omogući mu da dostavi dodatna objašnjenja u ostavljenom roku.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo može da sve raspoložive podatke proveri upoređivanjem sa relevantnim podacima iz dostupnih nezavisnih izvora, uključujući objavljene cenovnike, zvanične statističke podatke o uvozu i prihodu od carine ili podatke dobijene od drugih učesnika u postupku ispitivanja.
Saradnja sa inostranstvom
Član 29.
Saradnja sa stranim organima, ustanovama, udruženjima i licima iz člana 44. Zakona obuhvata neposredni uvid u evidencije i podatke uvoznika, izvoznika, trgovaca, zastupnika, proizvođača, trgovinskih udruženja i organizacija, radi provere dobijenih podataka o subvenciji, odnosno šteti.
Aktivnosti iz stava 1. ovog člana sprovode se samo uz prethodno pribavljenu saglasnost lica u čije se evidencije i podatke vrši uvid. Prilikom traženja saglasnosti, Ministarstvo obaveštava to lice o evidencijama i podacima koji će biti predmet uvida.
Po pribavljenoj saglasnosti lica u čije se evidencije i podatke vrši uvid Ministarstvo obaveštava predstavnike vlade države u kojoj se sprovode aktivnosti iz stava 1. ovog člana o svim pojedinostima.
Međuresorska saradnja
Član 30.
Nadležna ministarstva i drugi organi dužni su da na zahtev Ministarstva dostave podatke vezane za uvođenje i primenu kompenzatornih mera i kompenzatornih dažbina.
IX. OKONČANjE POSTUPKA
Uvođenje konačne kompenzatorne dažbine
Član 31.
Konačna kompenzatorna dažbina se uvodi u utvrđenoj visini, za svaki pojedinačni slučaj, bez diskriminacije u odnosu na izvor subvencionisanog uvoza robe.
Odluka o uvođenju kompenzatorne dažbine sadrži tarifnu oznaku i naimenovanje robe na koju se dažbina primenjuje, stopu dažbine i naznačenje izvoznika, odnosno države porekla na koju se primenjuje.
Konačna kompenzatorna dažbina se ne primenjuje na robu izvoznika koji su preuzeli obavezu povećanja cene u skladu sa odredbama Zakona i ove uredbe.
Okončavanje postupka bez donošenja mera
Član 32.
Postupak ispitivanja okončava se bez uvođenja kompenzatornih mera ako se u postupku ispitivanja utvrdi da:
ne postoji subvencija, odnosno znatna šteta nastala kao posledica subvencije,
je znatna šteta nastala kao posledica subvencije zanemarljiva, ili
je iznos subvencije minimalan.
Znatna šteta nastala kao posledica subvencije smatra se zanemarljivom ako obim subvencionisanog uvoza pojedinačnog izvoznika koji je predmet postupka ispitivanja, predstavlja manje od 3 % uvoza slične robe u Republiku. Šteta se neće smatrati zanemarljivom u slučaju kada je pojedinačni udeo izvoznika manji od 3% uvoza slične robe u Republiku ali ukupan zajednički uvoz predstavlja više od 7 % uvoza slične robe u Republiku.
Subvencija, u slučaju pojedinačnih izvoznika, smatra se minimalnom ako je manja od 1 %, u odnosu na izvoznu cenu robe koja je predmet postupka ispitivanja.
Odluka kojom se okončava postupak ispitivanja bez uvođenja kompenzatornih mera objavljuje se u «Službenom glasniku Republike Srbije».
X. NAPLATA
Član 33.
Naplatu privremenih, odnosno konačnih kompenzatornih dažbina vrše carinski organi u iznosu, odnosno stopi utvrđenoj odlukom o uvođenju mere, istovremeno sa ostalim uvoznim dažbinama, u skladu sa carinskim propisima.
Carinski organi dužni su da dostavljaju Ministarstvu mesečne izveštaje o uvozu robe koja je predmet kompenzatornih mera i iznosu naplaćenih kompenzatornih dažbina.
Naknadna naplata i povraćaj privremene, odnosno konačne kompenzatorne dažbine vrši se u skladu sa carinskim propisima.
XI. PREISPITIVANjE
Član 34.
Ministarstvo, u «Službenom glasniku Republike Srbije» objavljuje obaveštenje o predstojećem prestanku primene kompenzatornih mera, najkasnije devet meseci pre isteka perioda primene mera.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, domaći proizvođači mogu da u roku od tri meseca podnesu zahtev za preispitivanje potrebe da se produži primena kompenzatorne dažbine, u skladu sa odredbom člana 54. stav 1. Zakona.
Ako zahtev iz stava 2. ovog člana nije podnet, Ministarstvo objavljuje dan prestanka primene kompenzatornih mera.
Član 35.
Kada preispituje potrebu da se produži primena kompenzatornih dažbina u skladu sa odredbom člana 54. stav 1. Zakona, Ministarstvo omogućava izvoznicima, uvoznicima, predstavnicima država izvoznica i domaćih proizvođača da iznesu činjenice od značaja za donošenje odluke o prestanku, odnosno produženju primene kompenzatornih dažbina.
Član 36.
Ministarstvo preispituje potrebu za primenom kompenzatorne dažbine, na obrazloženi zahtev izvoznika, uvoznika, domaćeg proizvođača ili zainteresovanog lica, ako:
je prošlo godinu dana od uvođenja konačne kompenzatorne dažbine, i
postoji dovoljno dokaza da dalje ostajanje na snazi kompenzatorne dažbine nije više neophodno da bi se otklonile posledice subvencije, odnosno da je verovatnoća daljeg postojanja subvencije i znatne štete mala.
Tokom postupka preispitivanja Ministarstvo utrđuje da li su se okolnosti u vezi sa subvencijom i znatnom štetom znatnije promenile i da li se primenom postojećimh mera postiže otklanjanje znatne štete.
XII. IZBEGAVANjE MERA
Član 37.
U slučaju izbegavanja kompenzatornih mera, primena kompenzatorne dažbine uvedene u skladu sa odredbama Zakona i ove uredbe može da se proširi i na uvoz slične robe iz država čiji izvoznici nisu bili obuhvaćeni postupkom ispitivanja.
Izbegavanje iz stava 1. ovog člana je svaka promena u trgovini između druge države i Republike koja nastaje kao rezultat prakse, procesa ili rada koji:
osim uvođenja dažbine, nema drugi opravdan uzrok ili dovoljno ekonomsko opravdanje,
pokazuje da su korektivni efekti dažbine narušeni u pogledu cena odnosno količine slične robe, i
dalje koristi povoljnosti subvencije.
Izbegavanje iz stava 1. ovog člana uključuje i:
neznatne izmene robe u cilju svrstavanja u tarifnu oznaku koja ne podleže merama ako takva izmena ne menja bitne karakteristike robe;
isporučivanje robe koja podleže kompenzatornim merama preko trećih država;
reorganizovanje od strane izvoznika ili proizvođača njihovih uobičajenih načina prodaje i prodajnih kanala u državi koja podleže kompenzatornim merama kako bi njihova roba bila izvezena u Republiku preko proizvođača, odnnosno izvoznika čiji izvoz nije predmet kompenzatornih mera.
Član 38.
Odredbe Zakona i ove uredbe primenjuju se na postupak za proširenje primene kompenzatornih mera na uvoz sličnih proizvoda iz država čiji izvoznici nisu bili obuhvaćeni postupkom ispitivanja.
Postupak iz stava 1. ovog člana može da traje najduže devet meseci.
XIII. TROŠKOVI POSTUPKA
Obaveza plaćanja troškova
Član 39.
Kada je postupak ispitivanja pokrenut po službenoj dužnosti, svi troškovi nastali tokom postupka ispitivanja i u vezi sa postupkom ispitivanja padaju na teret budžeta.
Kada je postupak ispitivanja pokrenut na zahtev domaćih proizvođača okončan uvođenjem konačne antidampinške dažbine, svi troškovi nastali tokom postupka ispitivanja i u vezi sa postupkom ispitivanja padaju na teret budžeta.
Kada je u toku postupka ispitivanja pokrenutog na zahtev domaćih proizvoćača utvrđeno da nisu ispunjeni uslovi za uvođenje konačne kompenzatorne dažbine, sve troškove nastale tokom postupka ispitivanja i u vezi sa postupkom ispitivanja snosi podnosilac, odnosno podnosioci zahteva.
Visina troškova
Član 40.
Visinu troškova postupka utvrđuje Ministarstvo u skladu sa odredbom člana 13. Zakona.
Kada je zahtev podnelo više podnosilaca, odnosno kada je zahtev podnet u ime više podnosilaca, svaki podnosilac odgovara solidarno za obavezu plaćanja troškova postupka.
Troškovi izvođenja pojedinih dokaza
Član 41.
Izuzetno od odredbe člana 38, stav 2. ove uredbe, sve vanredne troškove postupka, a naročito troškove nastale u vezi sa izvođenjem dokaza van sedišta Ministarstva i troškove nastale u vezi sa aktivnostima iz člana 29. ove uredbe snosi podnosilac, odnosno podnosioci zahteva.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, podnosilac, odnosno podnosioci zahteva dužni su da na zahtev Ministarstva uplate predujam troškova za izvođenje dokaza u roku 30 dana od dana prijema zahteva za plaćanje.
Ako troškovi ne budu plaćeni u roku iz stava 2. ovog člana, dokaz za čije izvođenje je traženo plaćanje troškova neće biti izveden.
Naplata troškova
Član 42.
U slučaju iz člana 38, stav 2. ove uredbe, po pravnosnažnosti odluke kojom je okončan postupak ispitivanja, Ministarstvo dostavlja obračun troškova podnosiocu, odnosno podnosiocima zahteva.
Podnosilac, odnosno podnosioci zahteva dužni su da iznos iz stava 1. ovog člana plate u roku od 30 dana od dan prijema obračuna.
Obezbeđenje
Član 43.
Kada je doneta odluka o pokretanju postupka ispitivanja Ministarstvo može da zahteva od podnosioca, odnosno podnosilaca zahteva da polože obezbeđenje u iznosu koji odgovara procenjenoj visini troškova koji mogu nastati u postupku, odnosno u vezi sa postupkom ispitivanja.
Obezbeđenje može da bude u obliku jemstva ili polaganja depozita na poseban račun, u skladu sa carinskim propisima.
XIV. ZAVRšNA ODREDBA
Član 44.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije“.
Broj:
U Beogradu, 20. aprila 2006. godine
Vlada
Potpredsednik