DEO 6
Zahtevi za proizvodnju i ispitivanje ambalaže, IBC ambalaže, velike ambalaže, cisterni i kontejnera za rasuti teret
Poglavlje 6.1 Zahtevi za izradu i ispitivanje ambalaže 6.1.1. Opšte odredbe 6.1.1.1 Zahtevi ovog poglavlja ne primenjuju se na:komade za otpremu sa radioaktivnim materijama Klase 7, ukoliko nije drugačije određeno (vidi odeljak 4.1.9);komade za otpremu sa zaraznim materijama Klase 6.2, ukoliko nije drugačije određeno (vidi poglavlje 6.3 napomenu i pododeljak 4.1.4.1 uputstvo za pakovanje P 621;boce pod pritiskom sa gasovima Klase 2;komade za otpremu čija neto masa prelazi 400 kg;ambalažu zapremine od preko 450 litara. 6.1.1.2 Zahtevi odeljka 6.1.4 zasnivaju se na ambalaži koja je trenutno u upotrebi. Uzimajući u obzir naučni i tehnički napredak, dozvoljeno je da se koristi ambalaža čije specifikacije odstupaju od navedenih u odeljku 6.1.4, pod uslovom da je isto tako delotvorna, da je dopuštena od strane nadležnog organa i da uspešno zadovoljava ispitivanja opisana u pododeljku 6.1.1.3 i odeljku 6.1.5. Drugi postupci ispitivanja, osim opisanih u ovom poglavlju, dozvoljeni su pod uslovom da su ekvivalentni i priznati od strane nadležnog organa. 6.1.1.3 Svaka pojedinačna ambalaža koja se koristi za tečne materije mora uspešno da zadovolji adekvatno ispitivanje zaptivenosti i da ispunjava odgovarajući nivo ispitivanja naveden u pododeljku 6.1.5.4.3:pre prve upotrebe za transport;posle prerade ili obnavljanja pre ponovne upotrebe za transport.Za ovo ispitivanje ambalaža ne mora da bude opremljena sopstvenim zatvaračima.Unutrašnja posuda kombinovane ambalaže može da se ispituje bez spoljne ambalaže, pod uslovom da to ne utiče na rezultate ispitivanja.Ovo ispitivanje nije potrebno za:unutrašnju ambalažu mešovite ambalaže;unutrašnje posude kombinovane ambalaže (staklo, porcelan ili keramika) koje su, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeležene simbolom „RID/ADR“;ambalažu od tankog lima koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeležena simbolom „RID/ADR“; 6.1.1.4 Ambalaža mora biti proizvedena, obnovljena i ispitana u skladu sa programom obezbeđenja kvaliteta koji nadležni organ smatra zadovoljavajućim, kako bi se obezbedilo da svaka ambalaža odgovara zahtevima ovog poglavlja. 6.1.1.5 Proizvođači i naredni distributeri ambalaže moraju da dostave informacije o postupcima kojih se treba pridržavati, kao i opis vrsta i dimenzija zatvarača (uključujući potrebne zaptivke) i svih drugih sastavnih delova koji su neophodni, kako bi se obezbedilo da će komadi spremni za otpremu moći da zadovolje ispitivanja koja se primenjuju u skladu sa ovim poglavljem. 6.1.2 Kôdovi za obeležavanje tipa ambalaže 6.1.2.1 Kôd se sastoji od:arapske cifre za vrstu ambalaže, npr. bure, kanister, itd. iza koje sledijedno ili više velikih latiničnih slova za vrstu materijala, npr. čelik, drvo, itd. iza kojeg eventualno slediarapska cifra za kategoriju ambalaže u okviru vrste ambalaže. 6.1.2.2 Za kombinovanu ambalažu koriste se na drugom mestu kôda dva velika latinična slova, jedno iza drugog. Prvo slovo označava materijal unutrašnje posude, a drugo materijal spoljne ambalaže. 6.1.2.3 Za mešovitu ambalažu koristi se samo kôdni broj za spoljnu ambalažu. 6.1.2.4 Iza kôda ambalaže može da sledi slovo „T“, „V“ ili „W“. Slovo „T“ označava ambalažu za spasavanje u skladu sa stavom 6.1.5.1.11. Slovo „V“ označava posebnu ambalažu u skladu sa stavom 6.1.5.1.7. Slovo „W“ znači da ambalaža, premda, spada u tip ambalaže označen kôdom, ali je proizvedena prema specifikaciji koja odstupa od odeljka 6.1.4 i smatra se odgovarajućom u skladu sa zahtevima pododeljka 6.1.1.2. 6.1.2.5 Sledeće cifre koriste se za vrstu ambalaže:1 bure2 (rezervisano)3 kanister4 sanduk5 vreća6 kombinovana ambalaža7 (rezervisano)0 ambalaža od tankog lima 6.1.2.6 Sledeća velika slova koriste se za vrstu materijala:A čelik (svi tipovi i sve površinske obrade)B aluminijumC prirodno drvoD šper pločaF materijal od drvnih vlakanaG kartonH plastikaL tekstilna vlaknaM papir, višeslojniN metal (osim čelika ili aluminijuma)P staklo, porcelan ili keramika. 6.1.2.7 U sledećoj tabeli navedeni su kôdovi koji se koriste za označavanje tipova ambalaže u zavisnosti od vrste ambalaže, materijala korišćenog za izradu i kategorije; takođe se upućuje na pododeljke u kojima su sadržani odgovarajući zahtevi: Vrsta Materijal Kategorija Kod Pododeljak 1. burad A. čelik neodstranjivi poklopac 1A1 6.1.4.1 odstranjivi poklopac 1A2 B. aluminijum neodstranjivi poklopac 1B1 6.1.4.2 odstranjivi poklopac 1B2 D. šper ploča 1D 6.1.4.5 G. karton 1G 6.1.4.7 H. plastika neodstranjivi poklopac 1H1 6.1.4.8 odstranjivi poklopac 1H2 N. metal, osim čelika ili aluminijuma neodstranjivi poklopac 1N1 6.1.4.3 odstranjivi poklopac 1N2 2. (Rezervisano) 3. kanisteri A. čelik neodstranjivi poklopac 3A1 6.1.4.4 odstranjivi poklopac 3A2 B. aluminijum neodstranjivi poklopac 3B1 6.1.4.4 odstranjivi poklopac 3B2 H. plastika neodstranjivi poklopac 3H1 6.1.4.8 odstranjivi poklopac 3H2 4. sanduci A. čelik 4A 6.1.4.14 B. aluminijum 4B 6.1.4.14 C. prirodno drvo Obično 4C1 6.1.4.9 sa stranicama nepropusnim za prašinu 4C2 D. šper ploča 4D 6.1.4.10 F. materijal od drvnih vlakana 4F 6.1.4.11 G. karton 4G 6.1.4.12 H. plastika penaste materije 4H1 6.1.4.13 tvrda plastika 4H2 5. vreće H. plastična vlakna bez unutrašnje presvlake ili obloge 5H1 6.1.4.16 nepropusna za prašinu 5H2 vodootporna 5H3 H. plastična folija 5H4 6.1.4.17 L. tekstilna vlakna bez unutrašnje presvlake ili obloge 5L1 6.1.4.15 nepropusna za prašinu 5L2 vodootporna 5L3 M. papir višeslojni 5M1 6.1.4.18 višeslojni, vodootporni 5M2 6. kombinovana ambalaža H. plastična posuda u buretu od čelika 6HA1 6.1.4.19 u okviru ili sanduku od čelika 6HA2 6.1.4.19 u buretu od aluminijuma 6HB1 6.1.4.19 u okviru ili sanduku od aluminijuma 6HB2 6.1.4.19 u sanduku od prirodnog drveta 6HC 6.1.4.19 u buretu od šper ploče 6HD1 6.1.4.19 u sanduku od šper ploče 6HD2 6.1.4.19 u buretu od kartona 6HG1 6.1.4.19 u sanduku od kartona 6HG2 6.1.4.19 u buretu od plastike 6HH1 6.1.4.19 u sanduku od tvrde plastike 6HH2 6.1.4.19 P. posuda od porcelana, stakla ili keramike u buretu od čelika 6PA1 6.1.4.20 u okviru ili sanduku od čelika 6PA2 6.1.4.20 u buretu od aluminijuma 6PB1 6.1.4.20 u okviru ili sanduku od aluminijuma 6PB2 6.1.4.20 u sanduku od prirodnog drveta 6PC 6.1.4.20 u buretu od šper ploče 6PD1 6.1.4.20 u korpi od pruća 6PD2 6.1.4.20 u buretu od kartona 6PG1 6.1.4.20 u sanduku od kartona 6PG2 6.1.4.20 u spoljnoj ambalaži od penaste materije 6PH1 6.1.4.20 u spoljnoj ambalaži od tvrde plastike 6PH2 6.1.4.20 7. (Rezervisano) 0. ambalaža od tankog lima A. čelik neodstranjivi poklopac 0A1 6.1.4.22 odstranjivi poklopac 0A2 6.1.3 ObeležavanjeNapomena: 1. Obeležje na ambalaži označava da ona odgovara uspešno ispitanom tipu konstrukcije i da ispunjava zahteve ovog poglavlja, ukoliko se isti odnose na izradu, a ne na upotrebu ambalaže. Prema tome, obeležje ne pokazuje obavezno da ambalaža može da se upotrebi za neku materiju: vrsta ambalaže (npr. bure od čelika), maksimalna zapremina i/ili maksimalna masa ambalaže, kao i eventualni posebni zahtevi utvrđeni su za svaku materiju u tabeli A, poglavlja 3.2. 2. Obeležje je namenjeno tome da olakša zadatke proizvođača ambalaže, obnavljača, korisnika ambalaže, transportera i nadležnih organa. Prilikom upotrebe nove ambalaže originalno obeležje je pomoćno sredstvo za proizvođača ili proizvođače, kako bi se utvrdio tip i naveli zahtevi o ispitivanju koje isti ispunjava. 3. Obeležje ne pruža uvek potpune detalje, na primer o nivou ispitivanja; zbog toga može biti neophodno da se ovaj aspekt istakne i pozivanjem na sertifikat o ispitivanju, izveštaje o ispitivanju ili spisak uspešno ispitane ambalaže. Na primer, neka ambalaža obeležena znakom X ili Y može da se koristi za materije kojima je dodeljena ambalažna grupa sa nižim stepenom opasnosti i čija se maksimalno dozvoljena vrednost za relativnu gustinu, koja je navedena u zahtevima za ispitivanje ambalaže odeljka 6.1.5, određuje uzimajući u obzir odgovarajući faktor 1,5 ili 2,25; to znači da ambalaža ambalažne grupe I koja je ispitana za materije relativne gustine 1,2 sme da se koristi kao ambalaža ambalažne grupe II za materije relativne gustine 1,8 ili kao ambalaža ambalažne grupe III za materije relativne gustine 2,7, naravno pod uslovom da su ispunjeni svi funkcionalni kriterijumi i kod materije veće relativne gustine. 6.1.3.1 Svaka ambalaža koja je predviđena za upotrebu u skladu sa ADR mora imati trajna i čitljiva obeležja istaknuta na odgovarajućem mestu i u srazmernom formatu u odnosu na ambalažu, tako da budu dobro vidljiva. Kod komada za otpremu ukupne mase od preko 30 kg, obeležja ili njihov duplikat moraju se nalaziti na gornjoj ili bočnoj strani ambalaže. Slova, cifre i znakovi moraju biti visoki najmanje 12 mm, izuzev na ambalaži zapremine od najviše 30 litara ili 30 kg na kojoj visina mora da iznosi najmanje 6 mm i izuzev na ambalaži zapremine od najviše 5 litara ili 5 kg na kojoj moraju da budu odgovarajuće veličine.Obeležje se sastoji od:(i) simbola Ujedinjenih nacija za ambalažu [pic]. Isti može da se koristi samo kao potvrda da ambalaža odgovara relevantnim zahtevima ovog poglavlja. Za metalnu ambalažu na koju se ovaj znak utiskuje, mogu se umesto simbola koristiti slova „UN“; ili (ii) simbola „RID/ADR“ za ambalažu koja je dozvoljena kako za transport železnicom tako i za transport drumom; za kombinovanu ambalažu (staklo, porcelan ili keramika) i ambalažu od tankog lima koje odgovaraju pojednostavljenim uslovima [vidi 6.1.1.3, 6.1.5.3.1 e), 6.1.5.3.5 c), 6.1.5.4, 6.1.5.5.1 i 6.1.5.6];kôda za obeležavanje tipa ambalaže u skladu sa odeljkom 6.1.2;dvodelnog kôda koji se sastoji iz:slova koje označava ambalažnu(e) grupu(e) čiji je tip konstrukcije uspešno ispitan: X za ambalažne grupe I, II i III; Y za ambalažne grupe II i III; Z samo za ambalažnu grupu III;naznačene relativne gustine zaokružene na prvo decimalno mesto, za ambalažu bez unutrašnje ambalaže koja se koristi za tečne materije, čiji je tip konstrukcije ispitan; ovaj podatak može da se izostavi, ako relativna gustina ne prelazi 1,2. Za ambalažu koja se koristi za čvrste materije ili unutrašnju ambalažu, iz naznačene maksimalne ukupne mase u kg; za ambalažu od tankog lima koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeležena simbolom „RID/ADR“ i namenjena za materije čiji viskozitet na 23ºC iznosi više od 200 mm2/s, iz naznačene maksimalne ukupne mase u kg;ili slova „S“, ako se ambalaža koristi za čvrste materije ili unutrašnju ambalažu, ili, ako se ambalaža (izuzev mešovite ambalaže) koristi za tečne materije i ako je uspešno podvrgnuta ispitivanju hidrauličnog pritiska, iz naznačenog ispitnog pritiska u kPa, zaokruženog na sledećih 10 kPa; za ambalažu od tanko lima koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeležena simbolom „RID/ADR“ i namenjena za tečne materija čiji viskozitet na 23ºC iznosi više od 200 mm2/s, iz slova „S“;dve poslednje cifre godine proizvodnje ambalaže. Za ambalaže tipa 1H i 3H dodatno i meseca proizvodnje; ovaj deo obeležja može da se nalazi i na drugom mestu, odvojeno od ostalih podataka. Jedan od adekvatnih načina je:[pic]oznake države u kojoj je izdata dozvola za dodelu obeležja, navedene u vidu obeležja za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju;naziva proizvođača ili neke druge identifikacije ambalaže utvrđene od strane nadležnog organa. 6.1.3.2 Dodatno uz trajno obeležje propisano pododeljkom 6.1.3.1 nova metalna burad zapremine veće od 100 litara moraju imati obeležja navedena u pododeljku 6.1.3.1 (a) do (e), zajedno sa podatkom o nominalnoj debljini materijala, bar metala korišćenog za omotač (u mm, ± 0,1 mm), naneta u trajnom obliku (npr. utiskivanjem) na dnu. Ako je nominalna debljina materijala najmanje jednog dna metalnog bureta manja nego kod omotača, nominalna debljina gornjeg dela, omotača i donjeg dela metalnog bureta navodi se u postojanom obliku (npr. utiskivanjem) na dnu. Primer: „1,0 – 1,2 – 1,0“ ili „0,9 – 1,0 – 1,0“. Nominalne debljine metala određuju se u skladu sa odgovarajućim standardom ISO, npr. ISO 3574:1999 za čelik. Obeležja navedena u pododeljku 6.1.3.1 (f) i (g) ne smeju da budu u postojanom obliku, ukoliko u pododeljku 6.1.3.5 nije drugačije navedeno. 6.1.3.3 Svaka ambalaža, izuzev ambalaže navedene u pododeljku 6.1.3.2, koja može da bude podvrgnuta postupku obnavljanja mora da bude obeležena obeležjima navedenim u pododeljku 6.1.3.1 (a) do (e) u postojanom obliku. Obeležja su postojana, ako mogu da izdrže postupak obnavljanja (npr. obeležje naneto putem utiskivanja). Ovo postojano obeležje može da se koristi na ambalaži, izuzev metalnih buradi zapremine veće od 100 litara, umesto trajnih obeležja opisanih u pododeljku 6.1.3.1. 6.1.3.4 Kod prerađenih metalnih buradi obeležje koje se zahteva ne mora obavezno da bude postojano, ako nije došlo do promene tipa ambalaže niti do zamene ili odstranjivanja fiksno ugrađenih elemenata konstrukcije. Ostala prerađena metalna burad moraju na gornjem delu ili na omotaču da imaju obeležja navedena u pododeljku 6.1.3.1 (a) do e) u postojanom obliku (npr. utiskivanjem). 6.1.3.5 Metalna burad od materijala, kao što je npr. nerđajući čelik, koja su namenjena za višekratnu upotrebu mogu da budu obeležena obeležjima navedenim u pododeljku 6.1.3.1 (f) i (g) u postojanom obliku (npr. utiskivanjem). 6.1.3.6 Obeležje u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 primenjuje se samo za jedan tip konstrukcije ili za jednu seriju tipskih konstrukcija. Različite površinske obrade uključene su u isti tip konstrukcije.Kod „ serije tipskih konstrukcija “ radi se o ambalaži istog strukturalnog dizajna, iste debljine zidova, istog materijala i istog preseka koja se od dozvoljenog tipa konstrukcije razlikuje samo po manjoj visini.Zatvarači posuda moraju biti istovetni kao oni navedeni u izveštaju o ispitivanju. 6.1.3.7 Obeležja moraju biti navedena prema redosledu stavova u pododeljku 6.1.3.1; svaki od elemenata obeležja koji se zahteva ovim stavovima i eventualno pododeljkom 6.1.3.8 stavovi (h) do (j) mora da bude jasno odvojen u cilju lakše identifikacije, npr. kosom crtom ili praznim mestom. Za primere vidi pododeljak 6.1.3.11.Sva dodatna obeležja dozvoljena od strane nadležnog organa ne smeju da utiču na korektnu identifikaciju delova obeležja koji se zahtevaju pododeljkom 6.1.3.1. 6.1.3.8 Obnavljač ambalaže mora posle obnavljanja da stavi sledeća trajna obeležja na ambalažu, i to redosledom kako sledi:oznaka države u kojoj je izvršeno obnavljanje, navedena u vidu obeležja za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju2 naziv obnavljača ili neka druga identifikacija ambalaže utvrđena od strane nadležnog organa;godina obnavljanja, slovo „R“ i za svaku ambalažu koja je uspešno podvrgnuta ispitivanju zaptivenosti u skladu sa pododeljkom 6.1.1.3 – dodatno slovo „L“. 6.1.3.9 Ako obeležja koja se zahtevaju pododeljkom 6.1.3.1 a) do d) posle obnavljanja nisu vidljiva ni na gornjem delu ni na omotaču metalnog bureta, obnavljač mora i njih da stavi u trajnom obliku, iza čega slede obeležja koja se zahtevaju pododeljkom 6.1.3.8 h), i) i j). Ovim obeležjima ne sme da se navodi veći kapacitet od onog za koji je prvobitni tip konstrukcije ispitan i obeležen. 6.1.3.10 Ambalaža proizvedena od recikliranih plastičnih materijala, u skladu sa definicijom pojma u odeljku 1.2.1, mora biti obeležena sa „REC“. Ovo obeležje mora da bude stavljeno pored obeležja propisanih pododeljkom 6.1.3.1.
6.1.3.11 Primeri za obeležavanje NOVE ambalaže:[pic]4G/Y145/S/02 NL/VL823u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), b), c) d) i e)u skladu sa 6.1.3.1 (f) i (g)za nov sanduk od kartona[pic]1A1/Y1.4/150/98NL/VL824u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c), (d) i (e) u skladu sa 6.1.3.1 (f) i (g) za novo čelično bure za transport tečnih materija[pic]1A2/Y150/S/01 NL/VL825u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c), (d) i (e) u skladu sa 6.1.3.1 (f) i (g)za novo čelično bure za transport čvrstih materija ili unutrašnje ambalaže[pic]4HW/Y136/S/98 NL/VL826u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c), (d) i (e) u skladu sa 6.1.3.1 (f) i (g) za nov sanduk od plastike sa odgovarajućom specifikacijom[pic]1A2/Y100/01 USA/MM5u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c), (d) i (e) u skladu sa 6.1.3.1 (f) i (g)za prerađeno čelično bure za transport tečnih materijaRID/ADR/0A1/Y100/89 NL/VL123 u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c), (d) i (e) u skladu sa 6.1.3.1 (f) i (g) za novu ambalažu od tankog lima sa neodstranjivim poklopcemRID/ADR/0A2/Y20/S/04 NL/VL124u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c), (d) i (e) u skladu sa 6.1.3.1 (f) i (g) za novu ambalažu od tankog lima sa odstranjivim poklopcem predviđenu za čvrste materije ili za tečne materije čiji viskozitet na 23ºC iznosi preko 200 mm2/s 6.1.3.12 Primeri za obeležavanje OBNOVLjENE ambalaže[pic]1A1/Y1.4/150/97NL/RB/01RL u skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c) (d) i (e) u skladu sa 6.1.3.8 (h) (i) i (j)[pic]1A2/Y150/S/99USA/RB/00Ru skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c), (d) i (e)u skladu sa 6.1.3.8 (h) (i) i (j) 6.1.3.13 Primeri za obeležavanje ambalaže za SPASAVANjE:[pic]1A2T/Y300/S/01USA/abcu skladu sa 6.1.3.1 (a) (i), (b), (c), (d) i (e)u skladu sa 6.1.3.1 (f) i (g)Napomena: Obeležja koja su prikazana kao primer u pododeljcima 6.1.3.11, 6.1.3.12 i 6.1.3.13 smeju se navoditi u jednom ili više redova, pod uslovom da se primenjuje pravilan redosled. 6.1.3.14 SertifikacijaStavljanjem obeležja u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 potvrđuje se da serijski proizvedena ambalaža odgovara dozvoljenom tipu konstrukcije i da su ispunjeni uslovi navedeni u dozvoli. 6.1.4 Zahtevi za ambalažu 6.1.4.1 Burad od čelika1A1 sa neodstranjivim poklopcem1A2 sa odstranjivim poklopcem 6.1.4.1.1 Omotač i danca moraju da budu izrađeni od čeličnog lima odgovarajućeg tipa i da imaju dovoljnu debljinu u odnosu na zapreminu i namenu bureta.Napomena: Za burad od ugljeničnog čelika navedeni su „pogodni“ tipovi čelika u standardima ISO 3573:1999 („Toplo valjana traka i lim od mekog nelegiranog čelika“) i ISO 3574:1999 („Hladno valjana traka i lim od mekog nelegiranog čelika“). Za burad od ugljeničnog čelika zapremine manje od 100 litara navedeni su „pogodni“ tipovi čelika, pored gore naznačenih, još i u standardima ISO 11949:1995 („Hladno valjani elektrolitički kalaisani beli lim“), ISO 11950:1995 („Hladno valjani elektrolitički specijalno hromirani čelik“) i ISO 11951:1995 („Hladno valjani fini lim u koturovima za proizvodnju belog lima ili elektrolitički specijalno hromiranog čelika“). 6.1.4.1.2 Šavovi na omotaču buradi sadržaja od preko 40 litara tečnih materija moraju biti zavareni. Šavovi na omotaču buradi koja su namenjena za čvrste materije i sadržaja od najviše 40 litara tečnih materija moraju biti mašinski pertlovani ili zavareni. 6.1.4.1.3 Spojevi između dna i omotača moraju biti mašinski pertlovani ili zavareni. Dozvoljeno je korišćenje posebnih obruča za ojačanje. 6.1.4.1.4 Omotač buradi čija je zapremina veća od 60 litara generalno mora biti opremljen sa najmanje dva profilisana ili upresovana prstena za kotrljanje. Ako su upresovani, obruči moraju čvrsto prianjati uz omotač i biti tako pričvršćeni da ne mogu da se pomeraju. Obruči za kotrljanje ne smeju da budu pričvršćeni tačkastim zavarivanjem. 6.1.4.1.5 Prečnik otvora za punjenje, pražnjenje i ventilaciju na omotaču ili na dnu buradi sa neodvojivim poklopcem (1A1) ne sme biti veći od 7 cm. Burad sa većim otvorima smatraju se buradima sa odvojivim poklopcem (1A2). Zatvarači za otvore na omotaču ili na dnu buradi moraju biti tako izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu čvrsto zatvoreni i zaptiveni. Prirubnice se smeju postaviti mašinskim savijanjem ili zavarivanjem. Zatvarači moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima, ukoliko nisu zaptiveni sami po sebi. 6.1.4.1.6 Uređaji za zatvaranje buradi sa odvojivim poklopcem (1A2) moraju biti tako izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu čvrsto zatvoreni, a burad zaptivena. Odvojivi poklopci moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima. 6.1.4.1.7 Ako materijali korišćeni za omotač, danca, zatvarače i delove opreme nisu kompatibilni sa materijom koja se transportuje, iznutra se moraju postaviti odgovarajuće zaštitne obloge ili izvršiti adekvatnu zaštitnu površinsku obradu. Ove obloge ili površinske obrade moraju zadržati svoja zaštitna svojstva u normalnim uslovima transporta. 6.1.4.1.8 Maksimalna zapremina buradi: 450 litara. 6.1.4.1.9 Maksimalna neto masa: 400 kg. 6.1.4.2 Burad od aluminijuma1B1 sa neodstranjivim poklopcem1B2 sa odstranjivim poklopcem 6.1.4.2.1 Omotač i danca moraju da budu izrađeni od aluminijuma stepena čistoće od najmanje 99% ili od neke legure aluminijuma. Materijal mora da bude pogodan i da ima dovoljnu debljinu u odnosu na zapreminu i namenu bureta. 6.1.4.2.2 Svi šavovi moraju biti zavareni. Šavovi presavijenih ivica, ukoliko postoje, moraju biti ojačani utisnutim obručima za ojačanje. 6.1.4.2.3 Omotač buradi čija je zapremina veća od 60 litara generalno mora biti opremljen sa najmanje dva profilisana ili upresovana prstena za kotrljanje. Ako su upresovani, obruči moraju čvrsto prianjati uz omotač i biti tako pričvršćeni da ne mogu da se pomeraju. Obruči za kotrljanje ne smeju da budu pričvršćeni tačkastim zavarivanjem. 6.1.4.2.4 Prečnik otvora za punjenje, pražnjenje i ventilaciju na omotaču ili na dancima buradi sa neodstranjivim poklopcem (1B1) ne sme biti veći od 7 cm. Burad sa većim otvorima smatraju se buradima sa odstranjivim poklopcem (1B2). Zatvarači za otvore na omotaču ili na dancima buradi moraju biti tako izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu čvrsto zatvoreni i zaptiveni. Prirubnice moraju biti zavarene, a šav mora predstavljati zaptiven spoj. Zatvarači moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima, ukoliko nisu zaptiveni sami po sebi. 6.1.4.2.5 Uređaji za zatvaranje buradi sa odstranjivim poklopcem (1B2) moraju biti tako izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu čvrsto zatvoreni, a burad zaptivena. Odstranjivi poklopci moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima. 6.1.4.2.6 Maksimalna zapremina buradi: 450 litara. 6.1.4.2.7 Maksimalna neto masa: 400 kg. 6.1.4.3 Burad od nekog drugog metala izuzev čelika ili aluminijuma1N1 sa neodstranjivim poklopcem1N2 sa odstranjivim poklopcem 6.1.4.3.1 Omotač i danca moraju da budu izrađeni od nekog drugog metala ili neke druge legure metala izuzev čelika ili aluminijuma. Materijal mora da bude pogodan i da ima dovoljnu debljinu u odnosu na zapreminu i namenu bureta. 6.1.4.3.2 Šavovi presavijenih ivica, ukoliko postoje, moraju da budu ojačani korišćenjem posebnog prstena za ojačanje. Svi šavovi, ukoliko postoje, moraju biti izvedeni spajanjem u skladu sa najnovijom tehnikom za korišćeni metal ili korišćenu leguru metala (zavareni spojevi, lemljeni spojevi, itd.). 6.1.4.3.3 Omotač buradi čija je zapremina veća od 60 litara generalno mora biti opremljen sa najmanje dva profilisana ili upresovana prstena za kotrljanje. Ako su upresovani, obruči moraju čvrsto prianjati uz omotač i biti tako pričvršćeni da ne mogu da se pomeraju. Obruči za kotrljanje ne smeju da budu pričvršćeni tačkastim zavarivanjem. 6.1.4.3.4 Prečnik otvora za punjenje, pražnjenje i ventilaciju na omotaču ili na dancima buradi sa neodstranjivim poklopcem (1N1) ne sme biti veći od 7 cm. Burad sa većim otvorima smatraju se buradima sa odstranjivim poklopcem (1N2). Zatvarači za otvore na omotaču ili na dancima buradi moraju biti tako izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu čvrsto zatvoreni i zaptiveni. Prirubnice moraju biti postavljene u skladu sa najnovijom tehnikom za korišćeni metal ili korišćenu leguru metala (zavareni spoj, lemljeni spoj, itd.), da bi se obezbedila zaptivenost šava. Zatvarači moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima, ukoliko nisu zaptiveni sami po sebi. 6.1.4.3.5 Uređaji za zatvaranje buradi sa odstranjivim poklopcem (1N2) moraju biti tako izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu čvrsto zatvoreni, a burad zaptivena. Odstranjivi poklopci moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima. 6.1.4.3.6 Maksimalna zapremina buradi: 450 litara. 6.1.4.3.7 Maksimalna neto masa: 400 kg. 6.1.4.4 Kanisteri od čelika ili aluminijuma3A1 od čelika, sa neodstranjivim poklopcem;3A2 od čelika, sa odstranjivim poklopcem;3B1 od aluminijuma, sa neodstranjivim poklopcem;3B2 od aluminijuma, sa odstranjivim poklopcem. 6.1.4.4.1 Lim za omotač i danca mora da bude od čelika, od aluminijuma stepena čistoće od najmanje 99% ili od legure na bazi aluminijuma. Materijal mora da bude pogodan i da ima dovoljnu debljinu u odnosu na zapreminu i namenu kanistera. 6.1.4.4.2 Presavijene ivice svih kanistera od čelika moraju biti mašinski pertlovane ili zavarene. Šavovi na omotaču kanistera od čelika sadržaja od preko 40 litara tečnih materija moraju biti zavareni. Šavovi na omotaču kanistera od čelika sadržaja do najviše 40 litara tečnih materija moraju biti mašinski pertlovani ili zavareni. Kod kanistera od aluminijuma svi šavovi moraju biti zavareni. Šavovi previjenih ivica, ukoliko postoje, moraju biti ojačani korišćenjem posebnog prstena za ojačanje. 6.1.4.4.3 Prečnik otvora na kanisterima sa neodstranjivim poklopcem (3A1 i 3B1) ne sme biti veći od 7 cm. Kanisteri sa većim otvorima smatraju se kanisterima sa odstranjivim poklopcem (3A2 i 3B2). Zatvarači moraju biti izrađeni tako da u normalnim uslovima transporta ostanu čvrsto zatvoreni i zaptiveni. Zatvarači moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima, ukoliko nisu zaptiveni sami po sebi. 6.1.4.4.4 Ako materijali korišćeni za omotač, danca, zatvarače i delove opreme nisu kompatibilni sa materijom koja se transportuje, iznutra se moraju postaviti odgovarajuće zaštitne obloge ili izvršiti adekvatnu zaštitnu površinsku obradu. Ove obloge ili tretman moraju zadržati svoja zaštitna svojstva u normalnim uslovima transporta. 6.1.4.4.5 Maksimalna zapremina kanistera: 60 litara. 6.1.4.4.6 Maksimalna neto masa: 120 kg. 6.1.4.5 Burad od šper ploče1D 6.1.4.5.1 Korišćeno drvo mora biti dobro odležano, trgovački suvo i bez nedostataka koji bi mogli da utiču na upotrebljivost bureta za predviđenu namenu. Ukoliko se za izradu danca koristi neki drugi materijal a ne šper ploča, on mora imati osobine koje su ekvivalentne sa osobinama šper ploče. 6.1.4.5.2 Šper ploča koja se koristi za omotač mora da se sastoji iz najmanje dva sloja, a za danca iz najmanje tri sloja; pojedini slojevi moraju biti zalepljeni lepkom otpornim na vodu, unakrsno u odnosu na smer vlakana. 6.1.4.5.3 Izvedba omotača bureta i danaca kao i njihovih spojeva mora biti prilagođena zapremini i nameni bureta. 6.1.4.5.4 Da bi se sprečilo curenje sadržaja, poklopci moraju biti obloženi natron papirom ili nekim ekvivalentnim materijalom koji je sigurno pričvršćen za poklopac i u potpunosti pokriva isti. 6.1.4.5.5 Maksimalna zapremina buradi: 250 litara. 6.1.4.5.6 Maksimalna neto masa: 400 kg. 6.1.4.6 (Brisano) 6.1.4.7 Burad od kartona1G 6.1.4.7.1 Omotač bureta mora da se sastoji iz više slojeva natron papira ili punog kartona (ne talasastog) koji su čvrsto zalepljeni ili presovani i može da sadrži jedan ili više zaštitnih slojeva od bitumena, voskiranog natron papira, metalne folije, plastike, itd. 6.1.4.7.2 Danca moraju biti izrađena od prirodnog drveta, kartona, metala, šper ploče, plastike ili nekog drugog pogodnog materijala i mogu da sadrže jedan ili više zaštitnih slojeva od bitumena, voskiranog natron papira, metalne folije, plastike, itd. 6.1.4.7.3 Izvedba omotača bureta i danaca kao i njihovih spojeva mora biti prilagođena zapremini i nameni bureta. 6.1.4.7.4 Sastavljena ambalaža mora biti dovoljno otporna na vodu, tako da se slojevi u normalnim uslovima transporta ne razdvajaju. 6.1.4.7.5 Maksimalna zapremina buradi: 450 litara. 6.1.4.7.6 Maksimalna neto masa: 400 kg. 6.1.4.8 Burad i kanisteri od plastike1H1 Burad sa neodstranjivim poklopcem;1H2 Burad sa odstranjivim poklopcem;3H1 Kanisteri sa neodstranjivim poklopcem;3H2 Kanisteri sa odstranjivim poklopcem. 6.1.4.8.1 Ambalaža mora da bude izrađena od odgovarajuće plastike i njena čvrstoća mora da bude prilagođena zapremini i nameni. Izuzev za reciklirane materijale od plastike u skladu sa definicijom pojma u odeljku 1.2.1, nije dozvoljeno da se koristi nijedan upotrebljavani materijal osim ostataka od proizvodnje ili plastičnog granulata iz istog procesa proizvodnje. Ambalaža mora biti dovoljno otporna na starenje i gubitak kvaliteta koji je prouzrokovan ili materijom koja se puni ili ultraljubičastim zračenjem. Eventualno nastale permeacije materije koja se puni ili recikliranih materijala od plastike koji se koriste za proizvodnju nove ambalaže u normalnim uslovima transporta ne smeju predstavljati nikakvu opasnost. 6.1.4.8.2 Ako je neophodna zaštita od ultraljubičastog zračenja, ista se mora obezbediti dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa materijom koja se puni i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe ambalaže. Pri korišćenju čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za izradu ispitanog tipa konstrukcije, može se odustati od ponovnih ispitivanja, ako sadržaj čađi ne prelazi 2% mase ili ako sadržaj pigmenta ne prelazi 3% mase; sadržaj inhibitora protiv ultraljubičastog zračenja nije ograničen. 6.1.4.8.3 Dodaci u druge svrhe osim zaštite od ultraljubičastog zračenja mogu se dodavati plastici pod uslovom da ne utiču na hemijska i fizička svojstva materijala ambalaže. U tom slučaju se može odustati od ponovnih ispitivanja. 6.1.4.8.4 Debljina zidova mora na svakom mestu ambalaže da bude prilagođena zapremini i nameni, pri čemu treba uzeti u obzir opterećenja pojedinih mesta. 6.1.4.8.5 Prečnik otvora za punjenje, pražnjenje i ventilaciju na omotaču ili na dancima buradi sa neodstranjivim poklopcem (1H1) i kanisterima sa neodstranjivim poklopcem (3H1) ne sme biti veći od 7 cm. Burad i kanisteri sa većim otvorima smatraju se buradima i kanisterima sa odstranjivim poklopcem (1H2 i 3H2)). Zatvarači za otvore na omotaču ili na dancima buradi i kanistera moraju biti tako izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu čvrsto zatvoreni i zaptiveni. Zatvarači moraju biti opremljeni zaptivkama ili drugim zaptivnim sredstvima, ukoliko nisu zaptiveni sami po sebi. 6.1.4.8.6 Uređaji za zatvaranje buradi i kanistera sa odstranjivim poklopcem (1H2 i 3H2) moraju biti tako izvedeni i postavljeni da u normalnim uslovima transporta ostanu čvrsto zatvoreni i zaptiveni. Za sve odstranjive poklopce moraju se koristiti zaptivke, osim ako su bure ili kanister sami po sebi zaptiveni kada je odstranjivi poklopac pravilno pričvršćen. 6.1.4.8.7 Kod zapaljivih tečnih materija maksimalno dozvoljena permeacija iznosi 0,008 g / l.h na 23º C (vidi pododeljak 6.1.5.7). 6.1.4.8.8 Ako se za proizvodnju nove ambalaže koriste reciklirani materijali od plastike, posebne osobine ovih recikliranih materijala od plastike moraju biti zagarantovane i redovno dokumentovane kao deo programa obezbeđenja kvaliteta priznatog od strane nadležnog organa. Ovaj program mora da obuhvata evidenciju o svrsishodnom prethodnom sortiranju kao i verifikaciju da svaka šarža recikliranog materijala od plastike poseduje adekvatne vrednosti indeksa topljenja, gustine i zatezne čvrstoće koje odgovaraju tipu konstrukcije izrađenom od takvog recikliranog materijala. U podatke o obezbeđenju kvaliteta obavezno spadaju podaci o materijalu ambalaže iz kojeg su dobijeni reciklirani plastični materijali, kao i saznanje o materijama koje je ta ambalaža ranije sadržala, ukoliko bi one eventualno mogle da utiču na podobnost nove ambalaže proizvedene uz upotrebu tog materijala. Osim toga, program obezbeđenja kvaliteta u skladu sa pododeljkom 6.1.1.4 koji je primenjen od strane proizvođača ambalaže mora da obuhvata sprovođenje tipskih mehaničkih ispitivanja na ambalaži iz svake šarže recikliranog materijala od plastike u skladu sa odeljkom 6.1.5. Prilikom ovog ispitivanja dozvoljeno je da se čvrstoća pri slaganju dokaže adekvatnim dinamičkim ispitivanjem na pritisak umesto statičkog testa opterećenja pri slaganju u skladu sa pododeljkom 6.1.5.6.Napomena: Standard EN ISO 16103:2005 „Pakovanje – Ambalaža za transport opasnog tereta – Reciklirani materijali od plastike“ sadrži dodatne smernice za postupke kojih se treba pridržavati prilikom izdavanja dozvole za upotrebu recikliranih materijala od plastike. 6.1.4.8.9 Maksimalna zapremina buradi i kanistera:1H1 i 1H2: 450 litara;3H1 i 3H2: 60 litara. 6.1.4.8.10 Maksimalna neto masa:1H1 i 1H2: 400 kg;3H1 i 3H2: 120 kg. 6.1.4.9 Sanduci od prirodnog drveta4C1 obični;4C2 sa stranicama nepropusnim za prašinu 6.1.4.9.1 Korišćeno drvo mora biti dobro odležano, trgovački suvo i bez nedostataka, kako bi se sprečilo značajno smanjenje čvrstoće svakog pojedinačnog dela sanduka. Čvrstoća korišćenog materijala i način izrade moraju biti prilagođeni zapremini i nameni sanduka. Poklopci i dna mogu biti od vodootpornih materijala od drvnih vlakana, kao što su ploče od tvrdih vlakana ili iverice ili druge adekvatne izvedbe. 6.1.4.9.2 Elementi za pričvršćivanje moraju biti otporni na vibracije koje, prema iskustvu, nastaju u normalnim uslovima transporta. Ukucavanje eksera u smeru vlakana drveta na krajevima dasaka treba, po mogućstvu, izbegavati. Spojevi kod kojih postoji opasnost od jakog opterećenja moraju biti napravljeni pomoću savijenih ili žlebastih eksera ili ekvivalentnih sredstava za pričvršćivanje. 6.1.4.9.3 Sanduci 4C2: svaki deo sanduka mora biti iz jednog komada ili ekvivalentnih delova. Delovi se smatraju ekvivalentnim sa jednim komadom kada je primenjena jedna od sledećih vrsta lepljenih spojeva: spoj „Linderman“ (spoj u vidu lastavičijeg repa), spoj pomoću žlebova i pera, preklopni spoj ili sučeoni spoj sa najmanje dva metalna elementa za pričvršćivanje na svakom spoju. 6.1.4.9.4 Maksimalna neto masa: 400 kg. 6.1.4.10 Sanduci od šper ploče4D 6.1.4.10.1 Korišćena šper ploča mora da se sastoji iz najmanje tri sloja. Ono mora da bude izrađeno od odležanog ljuštenog furnira, sečenog ili struganog furnira, trgovački suvog i bez nedostataka koji mogu da utiču na čvrstoću sanduka. Čvrstoća korišćenog materijala i način izrade moraju da budu prilagođeni zapremini i nameni sanduka. Pojedini slojevi moraju biti međusobno zalepljeni vodootpornim lepkom. Prilikom izrade sanduka smeju se koristiti i drugi pogodni materijali zajedno sa šper pločom. Sanduci moraju na ugaonim lajsnama ili čeonim površinama da budu čvrsto zakovani ekserima ili stegnuti ili spojeni nekim drugim ekvivalentnim sredstvima za pričvršćivanje. 6.1.4.10.2 Maksimalna neto masa: 400 kg. 6.1.4.11 Sanduci od materijala od drvnih vlakana4F 6.1.4.11.1 Stranice sanduka moraju biti od vodootpornih materijala od drvnih vlakana, kao što su ploče od tvrdih vlakana ili iverice ili druge adekvatne izvedbe. Čvrstoća korišćenog materijala i način izrade moraju biti prilagođeni zapremini i nameni sanduka. 6.1.4.11.2 Ostali delovi sanduka smeju biti od drugih pogodnih materijala. 6.1.4.11.3 Sanduci moraju biti čvrsto spojeni odgovarajućim sredstvima. 6.1.4.11.4 Maksimalna neto masa: 400 kg. 6.1.4.12 Sanduci od kartona4G 6.1.4.12.1 Treba koristiti puni karton ili dvostrani talasasti karton (sa jednim ili više talasa) dobrog i čvrstog kvaliteta koji je prilagođen zapremini i nameni sanduka. Otpornost spoljne površine na vodu mora biti takva da povećanje mase za vreme ispitivanja na upijanje vode prema metodi „Cobb“ u trajanju od 30 minuta ne iznosi više od 155 g/m2 (vidi standard ISO 535:1991). Karton mora imati odgovarajuću čvrstoću na savijanje. Karton mora biti sečen, savijen bez pukotina i prorezan tako da se prilikom sklapanja ne lomi, da se njegova površina ne kida ili da se previše ne nadima. Talasi talasastog kartona moraju biti čvrsto zalepljeni za spoljni sloj. 6.1.4.12.2 Čeone stranice sanduka mogu da imaju drveni okvir ili da budu u potpunosti od drveta ili nekog drugog pogodnog materijala. Za ojačanje se smeju koristiti drvene lajsne ili drugi pogodni materijali. 6.1.4.12.3 Spojevi na sanducima moraju biti zalepljeni lepljivom trakom, preklopljeni i zalepljeni ili preklopljeni i učvršćeni metalnim sponama. Kod preklopljenih spojeva preklop mora biti odgovarajuće veličine. 6.1.4.12.4 Ako se zatvaranje vrši lepljenjem ili lepljivom trakom, lepak mora biti otporan na vodu. 6.1.4.12.5 Dimenzije sanduka moraju biti prilagođene sadržaju. 6.1.4.12.6 Maksimalna neto masa: 400 kg. 6.1.4.13 Sanduci od plastičnih materijala4H1 Sanduci od penaste materije4H2 Sanduci od tvrde plastike 6.1.4.13.1 Sanduci moraju biti izrađeni od odgovarajućih plastičnih materijala, a njihova čvrstoća mora biti prilagođena zapremini i nameni. Sanduci moraju biti dovoljno otporni na starenje i gubitak kvaliteta prouzrokovan materijom koja se puni ili ultraljubičastim zračenjem. 6.1.4.13.2 Sanduci od penaste materije moraju se sastojati od dva livena dela od penaste materije, donjeg dela sa otvorima za prihvatanje unutrašnje ambalaže i gornjeg dela koji pokriva donji deo uklapajući se u njega. Gornji i donji deo moraju biti tako izvedeni da se unutrašnja ambalaža ne pomera. Priklopci zatvarača unutrašnje ambalaže ne smeju da dolaze u dodir sa unutrašnjom stranom gornjeg dela sanduka. 6.1.4.13.3 Sanduci od penaste materije moraju za otpremu da budu zatvoreni samolepljivom trakom koja mora biti dovoljno otporna na kidanje, kako bi se sprečilo otvaranje sanduka. Samolepljiva traka mora biti otporna na atmosferske uticaje, a lepak kompatibilan sa penastom materijom sanduka. Dozvoljeno je korišćenje drugih uređaja za zatvaranje koji su najmanje isto toliko efikasni. 6.1.4.13.4 Kod sanduka od tvrde plastike zaštita od ultraljubičastog zračenja, ukoliko je potrebna, mora da se obezbedi dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa materijom koja se puni i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe sanduka. Pri korišćenju čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za izradu ispitanog tipa konstrukcije, može se odustati od ponovnog ispitivanja, ako udeo čađi ne prelazi 2% mase ili ako udeo pigmenta ne prelazi 3% mase; udeo inhibitora protiv ultraljubičastog zračenja nije ograničen. 6.1.4.13.5 Dodaci u druge svrhe osim zaštite od ultraljubičastog zračenja smeju se dodavati plastici pod uslovom da ne utiču na hemijska i fizička svojstva materijala sanduka. U tom slučaju može se odustati od ponovnih ispitivanja. 6.1.4.13.6 Sanduci od tvrde plastike moraju imati uređaje za zatvaranje od odgovarajućeg materijala dovoljne čvrstoće i moraju biti tako izvedeni da se spreči nenamerno otvaranje. 6.1.4.13.7 Ako se za proizvodnju nove ambalaže koriste reciklirani materijali od plastike, posebne osobine ovih recikliranih materijala od plastike moraju biti zagarantovane i redovno dokumentovane kao deo programa obezbeđenja kvaliteta priznatog od strane nadležnog organa. Ovaj program mora da obuhvata evidenciju o svrsishodnom prethodnom sortiranju kao i verifikaciju da svaka šarža recikliranog materijala od plastike poseduje adekvatne vrednosti indeksa topljenja, gustine i zatezne čvrstoće koje odgovaraju tipu konstrukcije izrađenom od takvog recikliranog materijala. U podatke o obezbeđenju kvaliteta obavezno spadaju podaci o materijalu ambalaže iz kojeg su dobijeni reciklirani plastični materijali, kao i saznanje o materijama koje je ta ambalaža ranije sadržala, ukoliko bi one eventualno mogle da utiču na podobnost nove ambalaže proizvedene uz upotrebu tog materijala. Osim toga, program obezbeđenja kvaliteta u skladu sa pododeljkom 6.1.1.4 koji je primenjen od strane proizvođača ambalaže mora da obuhvata sprovođenje tipskih mehaničkih ispitivanja na ambalaži iz svake šarže recikliranog materijala od plastike u skladu sa odeljkom 6.1.5. Prilikom ovog ispitivanja dozvoljeno je da se čvrstoća pri slaganju dokaže adekvatnim dinamičkim ispitivanjem na pritisak umesto statičkog testa opterećenja pri slaganju u skladu sa pododeljkom 6.1.5.6. 6.1.4.13.8 Maksimalna neto masa4H1: 60 kg;4H2: 400 kg. 6.1.4.14 Sanduci od čelika ili aluminijuma4A od čelika;4B od aluminijuma. 6.1.4.14.1 Čvrstoća metala i izrada sanduka moraju biti prilagođeni zapremini i nameni sanduka. 6.1.4.14.2 Sanduci moraju, ukoliko je potrebno, biti obloženi kartonom ili filcom ili imati unutrašnju oplatu ili unutrašnju oblogu od pogodnog materijala. Ako se koristi dvostruko presavijena metalna oplata, mora se sprečiti da materije, naročito eksplozivne materije, prodiru u šupljine prevoja. 6.1.4.14.3 Dozvoljeni su zatvarači svakog pogodnog tipa; isti moraju ostati čvrsto zatvoreni u normalnim uslovima transporta. 6.1.4.14.4 Maksimalna neto masa: 400 kg. 6.1.4.15 Vreće od tekstilnih vlakana5L1 bez unutrašnje presvlake ili obloge;5L2 nepropusne za prašinu;5L3 vodootporne. 6.1.4.15.1 Korišćeni tekstil mora biti dobrog kvaliteta. Čvrstoća tkanja i izrada vreće moraju biti prilagođeni zapremini i nameni. 6.1.4.15.2 Vreće, nepropusne za prašinu (5L2): nepropusnost vreće za prašinu mora se postići npr. pomoću:papira koji se vodootpornim lepilom kao što je bitumen lepi na unutrašnju stranu vreće;plastične folije koja se lepi na unutrašnju stranu vreće, ilijedne ili više unutrašnjih presvlaka od papira ili plastike. 6.1.4.15.3 Vreće, vodootporne (5L3): zaptivenost vreće protiv prodiranja vlage mora se postići npr. pomoću:odvojenih unutrašnjih presvlaka od vodootpornog papira (npr. voskiranog natron papira, bitumenskog papira ili natron papira obloženog plastikom);plastične folije koja se lepi na unutrašnju stranu vreće, ilijedne ili više unutrašnjih presvlaka od plastike. 6.1.4.15.4 Maksimalna neto masa: 50 kg. 6.1.4.16 Vreće od plastičnih vlakana5H1 bez unutrašnje presvlake ili obloge;5H2 nepropusne za prašinu;5H3 vodootporne. 6.1.4.16.1 Vreće moraju biti izrađene ili od rastegnutih traka ili od rastegnutih pojedinačnih niti odgovarajuće plastike. Čvrstoća korišćenog materijala i izrada vreće moraju biti prilagođeni zapremini i nameni. 6.1.4.16.2 Pri korišćenju ravnog tkanja vreće moraju biti izrađene tako da se dno i jedna strana zatvaraju ili šivenjem ili nekom drugom metodom. Ako je tkanje izrađeno u vidu creva, tada se dno vreće zatvara šivenjem, protkivanjem ili nekom drugom metodom zatvaranja iste čvrstoće. 6.1.4.16.3 Vreće, nepropusne za prašinu (5H2): nepropusnost vreće za prašinu mora se postići npr. pomoću:papira ili plastične folije zalepljenih na unutrašnju stranu vreće;jedne ili više odvojenih unutrašnjih presvlaka od papira ili plastike 6.1.4.16.4 Vreće, vodootporne (5H3): zaptivenost vreće protiv prodiranja vlage mora se postići npr. pomoću:odvojenih unutrašnjih presvlaka od vodootpornog papira (npr. voskiranog natron papira, obostranog bitumenskog papira ili natron papira obloženog plastikom);plastične folije zalepljene na unutrašnju ili spoljnu stranu vreće, ilijedne ili više unutrašnjih presvlaka od plastike. 6.1.4.16.5 Maksimalna neto masa: 50 kg. 6.1.4.17 Vreće od plastične folije5H4 6.1.4.17.1 Vreće moraju biti izrađene od odgovarajuće plastike. Čvrstoća korišćenog materijala i izrada vreće moraju biti prilagođeni zapremini i nameni. Šavovi i spojevi za zatvaranje moraju da izdrže opterećenja usled pritiska i udara koji nastaju u normalnim uslovima transporta. 6.1.4.17.2 Maksimalna neto masa: 50 kg. 6.1.4.18 Vreće od papira5M1 višeslojne;5M2 višeslojne, vodootporne. 6.1.4.18.1 Vreće moraju biti izrađene od odgovarajućeg natron papira ili ekvivalentnog papira iz najmanje tri sloja, pri čemu srednji sloj može biti od mrežastog tkanja, spojenog sa spoljnim slojevima papira, i lepka. Čvrstoća papira i izrada vreća moraju biti prilagođeni zapremini i nameni. Šavovi i zatvarači moraju biti nepropusni za prašinu. 6.1.4.18.2 Vreće od papira 5M2: da bi se sprečilo prodiranje vlage, vreća iz četiri ili više slojeva mora biti zaptivena ili upotrebom jednog vodootpornog sloja umesto jednog od dva spoljna sloja, ili upotrebom jednog vodootpornog sloja od odgovarajućeg zaštitnog materijala između dva spoljna sloja; vreća iz tri sloja mora biti zaptivena upotrebom vodootpornog sloja umesto spoljnog sloja. Ako postoji opasnost od reakcije materije koja se puni sa vlagom ili ako se ova materija pakuje u vlažnom stanju, mora se staviti jedan vodootporni sloj ili obloga, npr. dvostruko katranisani natron papir, natron papir obložen plastikom, plastična folija, kojom je presvučena unutrašnja površina vreće, ili jedna ili više unutrašnjih obloga od plastike, pa i u direktnom kontaktu sa materijom koja se puni. Šavovi i zatvarači moraju biti nepropusni za vodu. 6.1.4.18.3 Maksimalna neto masa: 50 kg. 6.1.4.19 Kombinovana ambalaža (plastika)6HA1 plastična posuda u buretu od čelika;6HA2 plastična posuda u okviru ili sanduku od čelika;6HB1 plastična posuda u buretu od aluminijuma;6HB2 plastična posuda u okviru ili sanduku od aluminijuma;6HC plastična posuda u sanduku od prirodnog drveta;6HD1 plastična posuda u buretu od šper ploče;6HD2 plastična posuda u sanduku od šper ploče;6HG1 plastična posuda u buretu od kartona;6HG2 plastična posuda u sanduku od kartona;6HH1 plastična posuda u buretu od plastike;6HH2 plastična posuda u sanduku od tvrde plastike. 6.1.4.19.1 Unutrašnja posuda 6.1.4.19.1.1 Za unutrašnju plastičnu posudu primenjuju se zahtevi stavova 6.1.4.8.1 i 6.1.4.8.4 do 6.1.4.8.7. 6.1.4.19.1.2 Unutrašnja plastična posuda mora, bez ostavljenog slobodnog prostora, da bude precizno postavljena u spoljnu ambalažu koja ne sme imati nikakve ispupčene delove koji bi mogli da oštete plastiku. 6.1.4.19.1.3 Maksimalna zapremina unutrašnje posude:6HA1, 6HB1, 6HD1, 6HG1, 6HH1: 250 litara;6HA2, 6HB2, 6HC, 6HD2, 6HG2, 6HH2: 60 litara. 6.1.4.19.1.4 Maksimalna neto masa:6HA1, 6HB1, 6HD1, 6HG1, 6HH1: 400 kg;6HA2, 6HB2, 6HC, 6HD2, 6HG2, 6HH2: 75 kg. 6.1.4.19.2 Spoljna ambalaža 6.1.4.19.2.1 Plastična posuda u buretu od čelika (6HA1) ili od aluminijuma (6HB1): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.1 ili 6.1.4.2. 6.1.4.19.2.2 Plastična posuda u okviru ili sanduku od čelika (6HA2) ili od aluminijuma (6HB2): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.14. 6.1.4.19.2.3 Plastična posuda u sanduku od prirodnog drveta (6HC): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.9. 6.1.4.19.2.4 Plastična posuda u buretu od šper ploče (6HD1): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.5. 6.1.4.19.2.5 Plastična posuda u sanduku od šper ploče (6HD2): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.10. 6.1.4.19.2.6 Plastična posuda u buretu od kartona (6HG1): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljaka 6.1.4.7.1 do 6.1.4.7.4. 6.1.4.19.2.7 Plastična posuda u sanduku od kartona (6HG2): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.12. 6.1.4.19.2.8 Plastična posuda u buretu od plastike (6HH1): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi stavova 6.1.4.8.1 do 6.1.4.8.6. 6.1.4.19.2.9 Plastična posuda u sanduku od tvrde plastike (uključujući talasastu plastiku) (6HH2): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi stavova 6.1.4.13.1 i 6.1.4.13.4 do 6.1.4.13.6. 6.1.4.20 Kombinovana ambalaža (staklo, porcelan ili keramika)6PA1 posuda u buretu od čelika;6PA2 posuda u okviru ili sanduku od čelika;6PB1 posuda u buretu od aluminijuma;6PB2 posuda u okviru ili sanduku od aluminijuma;6PC posuda u sanduku od prirodnog drveta;6PD1 posuda u buretu od šper ploče;6PD2 posuda u korpi od pruća;6PG1 posuda u buretu od kartona;6PG2 posuda u sanduku od kartona;6PH1 posuda u spoljnoj ambalaži od penaste materije;6PH2 posuda u spoljnoj ambalaži od tvrde plastike. 6.1.4.20.1 Unutrašnja posuda 6.1.4.20.1.1 Posude moraju biti oblikovane na odgovarajući način (cilindrično ili u obliku kruške), te izrađeni od materijala dobrog kvaliteta i bez nedostataka koji bi mogli da umanje njihovu čvrstoću. Zidovi moraju na svim mestima biti dovoljne debljine i bez unutrašnjih naprezanja. 6.1.4.20.1.2 Kao zatvarači posuda koriste se zatvarači sa navojem od plastike, čepovi od brušenog stakla ili zatvarači minimalno iste efikasnosti. Svaki deo zatvarača koji može da dođe u dodir sa materijom koja se puni u posudu mora biti otporan na istu. Kod zatvarača treba voditi računa o zaptivenosti; odgovarajućim merama treba obezbediti da ne dođe do njihovog popuštanja u toku transporta. Ako su neophodni zatvarači sa uređajima za ventilaciju, isti moraju da odgovaraju pododeljku 4.1.1.8. 6.1.4.20.1.3 Posuda mora biti dobro učvršćena u spoljnoj ambalaži, uz upotrebu materijala za popunjavanje koji imaju amortizujuća i/ili upijajuća svojstva. 6.1.4.20.1.4 Maksimalna zapremina posuda: 60 litara. 6.1.4.20.1.5 Maksimalna neto masa: 75 kg. 6.1.4.20.2 Spoljna ambalaža 6.1.4.20.2.1 Posuda u buretu od čelika (6PA1): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.1. Odstranjivi poklopac koji je neophodan za ovaj tip ambalaže može, međutim, imati oblik kape. 6.1.4.20.2.2 Posuda u okviru ili sanduku od čelika (6PA2): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.14. Kod cilindričnih posuda spoljna ambalaža mora u vertikalnom pravcu da nadvisuje sud i njegov zatvarač. Ako rešetkasta spoljna ambalaža obuhvata sud u obliku kruške i ako je prilagođena njegovom obliku, spoljna ambalaža mora biti opremljena zaštitnim pokrivačem (kapom). 6.1.4.20.2.3 Posuda u buretu od aluminijuma (6PB1): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.2. 6.1.4.20.2.4 Posuda u okviru ili sanduku od aluminijuma (6PB2): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.14. 6.1.4.20.2.5 Posuda u sanduku od prirodnog drveta (6PC): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.9. 6.1.4.20.2.6 Posuda u buretu od šper ploče (6PD1): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.5. 6.1.4.20.2.7 Posuda u korpi od pruća (6PD2): korpe od pruća moraju biti besprekorno izrađene od materijala dobrog kvaliteta. Iste moraju biti opremljene zaštitnim poklopcem (kapom), kako bi se sprečilo oštećenje posude. 6.1.4.20.2.8 Posuda u buretu od kartona (6PG1): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi stavova 6.1.4.7.1 do 6.1.4.7.4. 6.1.4.20.2.9 Posuda u sanduku od kartona (6PG2): za izradu spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajući zahtevi pododeljka 6.1.4.12. 6.1.4.20.2.10 Posuda u spoljnoj ambalaži od penaste materije (6PH1) ili tvrde plastike (6PH2): za izradu ova dva tipa spoljne ambalaže primenjuju se odgovarajuće odredbe pododeljka 6.1.4.13. Spoljna ambalaža od krute plastike treba da bude izrađena od polietilena velike gustine ili neke druge uporedive plastike. Odstranjivi poklopac ove vrste ambalaže može, međutim, imati oblik kape. 6.1.4.21 Mešovita ambalažaPrimenjuju se odgovarajući zahtevi odeljka 6.1.4 za spoljnu ambalažu.Napomena: U vezi sa upotrebom spoljne i unutrašnje ambalaže vidi odgovarajuća uputstva za pakovanje u poglavlju 4.1. 6.1.4.22 Ambalaža od tankog lima0A1 sa neodstranjivim poklopcem;0A2 sa odstranjivim poklopcem. 6.1.4.22.1 Lim za omotač i danca mora biti od odgovarajućeg čelika; njegova debljina mora biti prilagođena zapremini i nameni ambalaže. 6.1.4.22.2 Šavovi moraju biti zavareni, najmanje dvostruko previjeni ili izvedeni nekom drugom metodom koja obezbeđuje istu čvrstoću i zaptivenost. 6.1.4.22.3 Unutrašnje obloge od cinka, kalaja, laka, itd. moraju biti otporne i čvrsto spojene sa čelikom na svim mestima, pa i na zatvaračima. 6.1.4.22.4 Prečnik otvora za punjenje, pražnjenje i ventilaciju na omotaču ili poklopcu ambalaže sa neodvojivim poklopcem (0A1) ne sme biti veći od 7 cm. Ambalaža sa većim otvorima smatra se ambalažom sa odvojivim poklopcem (0A2). 6.1.4.22.5 Zatvarač ambalaže sa neodstranjivim poklopcem (0A1) mora biti ili zatvarač sa navojem ili zatvarač koji je obezbeđen uređajem sa zavrtnjem ili drugim, minimalno isto tako efikasnim uređajem. Uređaji za zatvaranje ambalaže sa odstranjivim poklopcem (0A2) moraju biti tako izvedeni i postavljeni da ostanu čvrsto zatvoreni, a ambalaža u normalnim uslovima transporta bude zaptivena. 6.1.4.22.6 Maksimalna zapremina ambalaže: 40 litara. 6.1.4.22.7 Maksimalna neto masa: 50 kg. 6.1.5 Zahtevi za ispitivanje ambalaže 6.1.5.1 Sprovođenje i ponavljanje ispitivanja 6.1.5.1.1 Tip konstrukcije svake ambalaže mora biti podvrgnut ispitivanjima predviđenim u odeljku 6.1.5, u skladu sa postupcima koje je utvrdio nadležni organ i dozvoljen od strane istog organa. 6.1.5.1.2 Pre upotrebe neke ambalaže mora biti uspešno ispitan tip konstrukcije ove ambalaže. Tip konstrukcije ambalaže određuje se prema koncepciji, veličini, korišćenom materijalu i njegovoj debljini, načinu izrade i sklapanja, s tim da mogu biti uključene i razne obrade površine. U to spada i ambalaža koja se od tipske konstrukcije razlikuje samo po manjoj visini izrade. 6.1.5.1.3 Ispitivanja se moraju vršiti sa uzorcima iz proizvodnje, u intervalima koje utvrđuje nadležni organ. Ako se takva ispitivanja sprovode na ambalaži od papira ili kartona, priprema u uslovima okruženja smatra se ekvivalentnom sa zahtevima navedenim u stavu 6.1.5.2.3. 6.1.5.1.4 Ispitivanja se moraju ponoviti i posle svake promene koncepcije, materijala ili načina izrade ambalaže. 6.1.5.1.5 Nadležni organ može da dozvoli selektivno ispitivanje ambalaže koja se samo neznatno razlikuje od već ispitanog tipa konstrukcije: npr. ambalaža koja sadrži unutrašnju ambalažu manje veličine ili manje neto mase ili ambalaža kao što su burad, vreće i sanduci kod kojih je u manjoj meri smanjena jedna ili više spoljnih dimenzija. 6.1.5.1.6 (Rezervisano)Napomena: U vezi sa zahtevima koji se odnose na raspored razne unutrašnje ambalaže u jednoj spoljnoj ambalaži i dozvoljene varijacije unutrašnje ambalaže vidi stav 4.1.1.5.1. 6.1.5.1.7 Predmeti ili unutrašnja ambalaža svih tipova za čvrste ili tečne materije mogu da se sastave i transportuju, a da nisu podvrgnuti ispitivanjima u spoljnoj ambalaži, ako ispunjavaju sledeće uslove:Spoljna ambalaža mora, u skladu sa pododeljkom 6.1.5.3, biti uspešno ispitana sa lomljivom unutrašnjom ambalažom (npr. od stakla) koja sadrži tečne materije pri visini pada koja odgovara ambalažnoj grupi I.Ukupna masa sveukupne unutrašnje ambalaže ne sme biti veća od polovine ukupne mase unutrašnje ambalaže koja se koristi za ispitivanje na pad navedeno pod a).Debljina materijala za popunjavanje između unutrašnjih ambalaža i između unutrašnje ambalaže i spoljne ambalaže ne sme biti smanjena na vrednost koja je ispod odgovarajuće debljine u prvobitno ispitanoj ambalaži; ako je prilikom prvobitnog ispitivanja korišćena samo jedna jedina unutrašnja ambalaža, debljina materijala za popunjavanje prostora između unutrašnjih ambalaža ne sme biti manja od debljine materijala za popunjavanje prostora između spoljne ambalaže i unutrašnje ambalaže pri prvobitnom ispitivanju. U slučaju korišćenja manje količine ili manje veličine unutrašnje ambalaže (u poređenju sa unutrašnjom ambalažom korišćenom pri ispitivanju na pad), potrebno je dodati dovoljno materijala za popunjavanje, kako bi se popunio međuprostor.Spoljna ambalaža mora u praznom stanju biti uspešno ispitana na pritisak pri slaganju, kako je opisano u pododeljku 6.1.5.6. Ukupna masa istih komada za otpremu proizilazi iz ukupne mase unutrašnje ambalaže korišćene za ispitivanje na pad navedeno pod a).Unutrašnja ambalaža koja sadrži tečne materije mora u potpunosti biti obuhvaćena upijajućim materijalom koji je u stanju da prihvati ukupnu količinu tečnosti sadržane u unutrašnjoj ambalaži.Ako je spoljna ambalaža predviđena da sadrži unutrašnju ambalažu za tečne materije, a nije nepropusna za tečnost, ili ako je spoljna ambalaža predviđena da sadrži unutrašnju ambalažu za čvrste materije, a nije nepropusna za prašinu, potrebno je koristiti sredstvo u vidu nepropusne obloge, plastične vreće ili neko drugo sredstvo iste efikasnosti, kako bi se zadržao tečni ili čvrsti sadržaj u slučaju propuštanja. Kod ambalaže koja sadrži tečne materije upijajući materijal koji se zahteva pod e) mora da se nalazi u okviru sredstva koje se koristi za zadržavanje sadržaja.Ambalaža mora imati obeležja u skladu sa zahtevima odeljka 6.1.3, iz kojih se vidi da je ambalaža podvrgnuta ispitivanju funkcionalnosti ambalažne grupe I za mešovitu ambalažu. Maksimalna ukupna masa navedena u kilogramima mora odgovarati zbiru mase spoljne ambalaže i polovine mase unutrašnje ambalaže korišćene pri ispitivanju na pad u skladu sa a). Obeležje ambalaže mora da sadrži i slovo „V“, u skladu sa pododeljkom 6.1.2.4. 6.1.5.1.8 Nadležni organ može u svako doba da zahteva da se ispitivanjima u skladu sa ovim odeljkom dokaže da ambalaža iz serijske proizvodnje ispunjava zahteve za ispitivanje tipske konstrukcije. Izveštaji o ovim ispitivanjima moraju se čuvati radi kontrole. 6.1.5.1.9 Ako je iz razloga bezbednosti potrebna unutrašnja obrada ili unutrašnja obloga, ista mora i posle ispitivanja da zadrži svoja zaštitna svojstva. 6.1.5.1.10 Pod uslovom da to ne utiče na valjanost rezultata ispitivanja i uz saglasnost nadležnog organa dozvoljeno je da se sa jednim uzorkom sprovede više ispitivanja. 6.1.5.1.11 Ambalaža za spasavanjeSa izuzetkom sledećih zahteva, ambalaža za spasavanje (vidi odeljak 1.2.1) mora biti ispitana i obeležena u skladu sa zahtevima koji se primenjuju za ambalažu ambalažne grupe II za transport čvrstih materija ili unutrašnje ambalaže:Supstanca koja se koristi za sprovođenje ispitivanja je voda; ambalaža mora biti napunjena najmanje 98% od svoje maksimalne zapremine. Da bi se dostigla potrebna ukupna masa komada za otpremu, dozvoljeno je dodavanje npr. vreća sa olovnom sačmom, ukoliko su iste smeštene tako da ne utiču na rezultate ispitivanja. Prilikom sprovođenja ispitivanja na pad alternativno može da varira visina pada, u skladu sa stavom 6.1.5.3.5 (b).Ambalaža mora, osim toga, biti uspešno ispitana na zaptivenost pri 30 kPa; rezultati ovog ispitivanja moraju biti uneti u izveštaj o ispitivanju, u skladu sa pododeljkom 6.1.5.8.Ambalaža se obeležava slovom „T“, kao što je navedeno u pododeljku 6.1.2.4. 6.1.5.2 Priprema ambalaže za ispitivanja 6.1.5.2.1 Ispitivanja se sprovode na ambalaži spremnoj za otpremu, u slučaju mešovite ambalaže i na korišćenoj unutrašnjoj ambalaži. Unutrašnja ambalaža ili unutrašnje posude ili pojedinačna ambalaža ili pojedinačne posude, izuzev vreća, moraju u slučaju tečnih materija da budu napunjeni najmanje 98% od svoje maksimalne zapremine, u slučaju čvrstih materija najmanje 95% od svoje maksimalne zapremine. Vreće moraju biti napunjene do maksimalne mase za koju se mogu upotrebiti. Kod mešovite ambalaže čija je unutrašnja ambalaža predviđena za transport tečnih ili čvrstih materija neophodna su odvojena ispitivanja za tečni i za čvrsti sadržaj. Materije ili predmeti koji treba da se transportuju u ambalaži mogu da budu zamenjeni drugim materijama ili predmetima, ukoliko to ne utiče na tačnost rezultata ispitivanja. Ako se čvrste materije zamenjuju drugim materijama, ove moraju imati ista fizička svojstva (masa, veličina zrna, itd.) kao materija koja će se transportovati. Dozvoljeno je korišćenje dodataka, kao što su vreće sa olovnom sačmom, da bi se dostigla potrebna ukupna masa komada za otpremu, pod uslovom da su isti smešteni tako da ne utiču na rezultate ispitivanja. 6.1.5.2.2 Ako se pri ispitivanju na pad za tečne materije koristi neka druga materija, ova mora imati uporedivu relativnu gustinu i viskozitet kao materija koja će se transportovati. Pod uslovima iz stava 6.1.5.3.5 i voda može da se koristi za ispitivanje na pad. 6.1.5.2.3 Ambalaža od papira ili kartona mora najmanje 24 sata biti držana u klimatskim uslovima regulisane temperature i relativne vlažnosti vazduha. Postoje tri mogućnosti od kojih treba odabrati jednu. Najpovoljnija klima je 23º C ± 2º C i 50% ± 2% relativne vlažnosti vazduha. Ostale dve mogućnosti su 20º C ± 2º C i 65% ± 2% relativne vlažnosti vazduha ili 27º C ± 2º C i 65% ± 2% relativne vlažnosti vazduha.Napomena: Srednje vrednosti se moraju kretati unutar ovih graničnih vrednosti. Kratkotrajna kolebanja i granice merenja kao posledicu mogu imati odstupanja od individualnih merenja do ± 5% za relativnu vlažnost vazduha, a da to nema značajniji uticaj na mogućnost reprodukcije rezultata ispitivanja. 6.1.5.2.4 (Rezervisano) 6.1.5.2.5 Burad i kanisteri od plastike u skladu sa pododeljkom 6.1.4.8 i, po potrebi, kombinovana ambalaža (plastika) u skladu sa pododeljkom 6.1.4.19 moraju, radi dokaza o dovoljnoj hemijskoj kompatibilnosti sa tečnim materijama, tokom perioda od šest meseci da budu skladišteni na sobnoj temperaturi; tokom ovog perioda uzorci koji se ispituju moraju biti napunjeni teretom za čiji su transport predviđeni.Za vreme prva i poslednja 24 sata skladištenja uzorci koji se ispituju moraju biti postavljeni sa zatvaračima na dole. Kod ambalaže sa uređajima za ventilaciju to se, međutim, sprovodi samo u trajanju od 5 minuta. Posle ovakvog skladištenja uzorci koji se ispituju moraju biti podvrgnuti ispitivanjima predviđenim pododeljcima 6.1.5.3 do 6.1.5.6.Za unutrašnje posude kombinovane ambalaže (plastika) nije potreban dokaz o dovoljnoj hemijskoj kompatibilnosti, ako je poznato da se svojstva čvrstoće plastike ne menjaju značajno pod dejstvom tereta kojim se puni.Značajnim promenama svojstava čvrstoće smatraju se:znatno povećanje krtosti iliznatno smanjenje elastičnosti, osim ako je ono povezano sa minimalno proporcionalnim povećanjem istezanja pod naprezanjem.Ako je ponašanje plastike dokazano u drugim postupcima, može se odustati od gore navedenog ispitivanja kompatibilnosti. Takvi postupci moraju biti najmanje ekvivalentni sa gore navedenim ispitivanjem kompatibilnosti i priznati od strane nadležnog organa.Napomena: Za burad i kanistere od plastike i kombinovanu ambalažu (plastika) od polietilena vidi takođe stav 6.1.5.2.6. 6.1.5.2.6 Za burad i kanistere u skladu sa pododeljkom 6.1.4.8 i, po potrebi, za kombinovanu ambalažu u skladu sa pododeljkom 6.1.4.19, od polietilena, hemijska kompatibilnost sa tečnostima za punjenje koje se izjednačavaju u skladu sa pododeljkom 4.1.1.19 može biti dokazana pomoću standardnih tečnosti (vidi odeljak 6.1.6), kako sledi:Standardne tečnosti su reprezentativne za mehanizme koji oštećuju polietilen, a to su: omekšavanje usled nadimanja, pojava naprslina usled naprezanja, reakcije koje razgrađuju molekule i kombinacije istih. Dovoljna hemijska kompatibilnost ambalaže može se dokazati tronedeljnim skladištenjem zahtevanih uzoraka sa odnosnom standardnom tečnošću (standardnim tečnostima) na 40º C; ako je standardna tečnost voda, skladištenje po ovom postupku nije potrebno. Kod standardnih tečnosti „rastvor sredstva za kvašenje“ i „sirćetna kiselina“ nije potrebno skladištenje uzoraka koji se koriste za ispitivanje pritiska pri slaganju.Za vreme prva i poslednja 24 sata skladištenja uzorci koji se ispituju moraju biti postavljeni sa zatvaračima na dole. To se, međutim, kod ambalaže sa uređajima za ventilaciju sprovodi samo u trajanju od 5 minuta. Posle ovakvog skladištenja ispitni uzorci moraju biti podvrgnuti ispitivanjima predviđenim pododeljcima 6.1.5.3 do 6.1.5.6.Za tert-butilhidroperoksid čiji sadržaj peroksida iznosi preko 40%, kao i za peroksi-sirćetne kiseline Klase 5.2 ispitivanje kompatibilnosti ne sme da se sprovodi sa standardnim tečnostima. Za ove materije se dovoljna hemijska kompatibilnost ispitnih uzoraka mora dokazati šestomesečnim skladištenjem na sobnoj temperaturi sa materijama za čiji su transport predviđeni.Rezultati postupka prema ovom stavu sa ambalažom od polietilena mogu biti priznati za isti tip konstrukcije čija je unutrašnja površina fluorisana. 6.1.5.2.7 Druge materije za punjenje, osim izjednačenih materija u pododeljku 4.1.1.19, mogu biti dozvoljene i za ambalažu od polietilena u skladu sa stavom 6.1.5.2.6 koja je uspešno podvrgnuta ispitivanju u skladu sa stavom 6.1.5.2.6. Ova dozvola izdaje se na osnovu laboratorijskih testova kojima se dokazuje da je dejstvo ovih materija za punjenje na probna tela manja od dejstva standardne (-ih) tečnosti, pri čemu se moraju uzeti u obzir relevantni mehanizmi oštećenja. Za relativne gustine i pritiske pare pri tome važe isti preduslovi kao oni koji su utvrđeni stavom 4.1.1.19.2. 6.1.5.2.8 Ukoliko se svojstva čvrstoće unutrašnje ambalaže od plastike kod mešovite ambalaže ne menjaju značajno pod dejstvom materije koja se puni, nije potreban dokaz o dovoljnoj hemijskoj kompatibilnosti. Značajnim promenama svojstava čvrstoće smatraju se:znatno povećanje krtosti;znatno smanjenje elastičnosti, osim ako je ono povezano sa minimalno proporcionalnim povećanjem istezanja pod naprezanjem. 6.1.5.3 Ispitivanje na pad 6.1.5.3.1 Broj ispitnih uzoraka (po tipu konstrukcije i proizvođaču) i usmerenje pri padu:Kod drugih ogleda izuzev ravnog pada težište se mora nalaziti vertikalno iznad mesta udara.Ako je kod nekog od navedenih test ispitivanja na pad moguće više od jednog usmerenja, treba odabrati ono usmerenje kod kojeg je opasnost od lomljenja ambalaže najveća.AmbalažaBroj ispitnih uzorakaUsmerenje pri padua) burad od čelika burad od aluminijuma burad od nekog drugog metala osim čelika i aluminijuma kanisteri od čelika kanisteri od aluminijuma burad od šper ploče burad od kartona burad i kanisteri od plastike kombinovana ambalaža u obliku bureta ambalaža od tankog limašest (tri za svako ispitivanje na pad)Prvo ispitivanje na pad (na tri ispitna uzorka):Ambalaža mora da padne dijagonalno u odnosu na udarnu platformu na prevoj danca ili, ako ga nema, na kružni šav ili ivicu.Drugo ispitivanje na pad (na ostala tri ispitna uzorka):Ambalaža mora da udari na najslabije mesto koje nije ispitano prvi prvom padu, npr. na zatvarač ili, kod određenih cilindričnih buradi, na zavareni podužni šav omotača bureta.b) sanduci od prirodnog drveta sanduci od šper ploče sanduci od materijala od drvnih vlakana sanduci od kartona sanduci od plastike sanduci od čelika ili aluminijuma kombinovana ambalaža u obliku sandukapet (jedan za svako ispitivanje na pad)Prvo ispitivanje na pad:ravno na dno.Drugo ispitivanje na pad:ravno na gornji deo.Treće ispitivanje na pad:ravno na podužnu stranu.Četvrto ispitivanje na pad:ravno na poprečnu stranu.Peto ispitivanje na pad:na neki ugao.c) vreće – jednoslojne sa bočnim šavomtri (tri ispitivanja na pad po svakoj vreći)Prvo ispitivanje na pad:ravno na širu stranu vreće.Drugo ispitivanje na pad:ravno na užu stranu vreće.Treće ispitivanje na pad:na dno vreće.d) vreće – jednoslojne bez bočnog šava ili višeslojnedve (dva ispitivanja na pad po svakoj vreći)Prvo ispitivanje na pad:ravno na širu stranu vreće.Drugo ispitivanje na pad:na dno vreće.e) kombinovana ambalaža (staklo, porcelan ili keramika) u obliku bureta ili sanduka koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeležena simbolom „RID/ADR“tri (jedna za svako ispitivanje na pad)Dijagonalno u odnosu na udarnu platformu na prevoj danca ili, ako on ne postoji, na kružni šav ili ivicu danca. 6.1.5.3.2 Posebna priprema uzoraka za ispitivanje na pad:Kod dole navedene ambalaže uzorak i njegov sadržaj se drže na temperaturi od -18º C ili nižoj:burad od plastike (vidi pododeljak 6.1.4.8);kanisteri od plastike (vidi pododeljak 6.1.4.8);sanduci od plastike, izuzev sanduka od penastih materija (vidi pododeljak 6.1.4.13);kombinovana ambalaža (plastika) (vidi pododeljak 6.1.4.19) imešovita ambalaža sa unutrašnjom ambalažom od plastike, izuzev vreća i kesa od plastike za čvrste materije ili predmete.Ako se ispitni uzorci tretiraju na ovaj način, nije potrebno tretiranje prema stavu 6.1.5.2.3. Ispitne tečnosti se, po potrebi, moraju održavati u tečnom stanju dodavanjem sredstava protiv zamrzavanja. 6.1.5.3.3 Ambalaža sa odvojivim poklopcem za tečne materije sme biti ispitivana na pad tek posle 24 sata od momenta punjenja i zatvaranja, kako bi se uzelo u obzir moguće popuštanje zaptivenosti pod naprezanjem. 6.1.5.3.4 Udarna platforma:Udarna platforma mora imati krutu, neelastičnu, ravnu i horizontalnu površinu. 6.1.5.3.5 Visina padaZa čvrste materije i tečne materije, ako se ispitivanje vrši sa čvrstom ili tečnom materijom koja će se transportovati ili sa nekom drugom materijom koja suštinski ima ista fizička svojstva:Ambalažna grupa IAmbalažna grupa IIAmbalažna grupa III1,8 m1,2 m0,8 mZa tečne materije u pojedinačnoj ambalaži i za unutrašnju ambalažu mešovite ambalaže, ako se ispitivanje vrši sa vodom:Napomena: Pojam voda obuhvata rastvore vode/sredstava protiv zamrzavanja relativne gustine od 0,95 za ispitivanje na -18º Cako materije koje će se transportovati imaju relativnu gustinu od maksimalno 1,2:Ambalažna grupa IAmbalažna grupa IIAmbalažna grupa III1,8 m1,2 m0,8 mako materije koje će se transportovati imaju relativnu gustinu veću od 1,2, visina pada se proračunava na osnovu relativne gustine (d) materije koja će se transportovati, zaokružene na prvu decimalu, kako sledi:Ambalažna grupa IAmbalažna grupa IIAmbalažna grupa IIId h 1,5 (m)d h 1,0 (m)d h 0,67 (m)za ambalažu od tankog lima za transport materija čiji je viskozitet na 23º C veći od 200 mm2/s koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 (a) (ii), obeležena simbolom „RID/ADR“ (to odgovara vremenu isticanja od 30 sekundi iz standardne posude sa izlaznim otvorom preseka 6 mm po standardu ISO 2431:1993), za materije predviđene za transport čija relativna gustina ne prelazi 1,2:Ambalažna grupa IIAmbalažna grupa III0,6 m0,4 mza materije predviđene za transport čija relativna gustina prelazi 1,2 visina pada se proračunava na osnovu relativne gustine (d) materije koja će se transportovati, zaokružene na prvu decimalu, kako sledi:Ambalažna grupa IIAmbalažna grupa IIId x 0,5 (m)d x 0,33 (m) 6.1.5.3.6 Kriterijumi za uspešnost ispitivanja: 6.1.5.3.6.1 Svaka ambalaža sa tečnim sadržajem mora biti zaptivena, nakon što je uspostavljeno izjednačenje između unutrašnjeg i spoljnog pritiska; za unutrašnju ambalažu mešovite ili kombinovane ambalaže (staklo, porcelan, keramika) koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeležena simbolom „RID/ADR“ ovo izjednačenje pritiska, međutim, nije neophodno. 6.1.5.3.6.2 Ako je ambalaža za čvrste materije ispitivana na pad i ako je pri tom svojim gornjim delom pala na udarnu platformu, ispitni uzorak je zadovoljio ispitivanje, ako se sadržaj u potpunosti zadržao u unutrašnjoj ambalaži ili unutrašnjoj posudi (npr. plastičnoj vreći), čak i ako zatvarač, pored očuvane funkcije zadržavanja, više nije nepropusan za prašinu. 6.1.5.3.6.3 Ambalaža ili spoljna ambalaža kombinovane ili mešovite ambalaže ne sme imati nikakva opštećenja koja bi mogla da utiču na bezbednost transporta. Iz unutrašnje posude ili unutrašnje ambalaže ne sme da izlazi materija kojom je punjena. 6.1.5.3.6.4 Ni spoljni sloj vreće ni spoljna ambalaža ne smeju imati oštećenje koje bi moglo da utiče na bezbednost transporta. 6.1.5.3.6.5 Neznatno ispuštanje materije koja se puni preko zatvarača prilikom udara ne smatra se nedostatkom ambalaže, pod uslovom da ne dolazi do daljeg ispuštanja. 6.1.5.3.6.6 Kod ambalaže za teret Klase 1 nije dozvoljena bilo kakva naprslina koja bi mogla da omogući ispuštanje slobodnih eksplozivnih materija ili predmeta sa eksplozivnom materijom iz spoljne ambalaže. 6.1.5.4 Ispitivanje zaptivenostiIspitivanje zaptivenosti sprovodi se kod svih tipova ambalaže koje su namenjene za tečne materije; ono, međutim, nije neophodno za:unutrašnju ambalažu mešovite ambalaže;unutrašnje posude kombinovane ambalaže (staklo, porcelan ili keramika) koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeležena simbolom „RID/ADR“;ambalažu od tankog lima koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 a) (ii), obeležena simbolom „RID/ADR“ i namenjena za materije čiji viskozitet na 23º C iznosi više od 200 mm2/s. 6.1.5.4.1 Broj ispitnih uzoraka: tri ispitna uzorka po tipu konstrukcije i proizvođaču. 6.1.5.4.2 Posebna priprema uzoraka za ispitivanje:Zatvarači sa uređajem za ventilaciju moraju biti zamenjeni sličnim zatvaračima bez uređaja za ventilaciju ili pak uređaji za ventilaciju moraju biti zaptiveni. 6.1.5.4.3 Postupak ispitivanja i ispitni pritisak koji se primenjuje:Ambalaža, uključujući i zatvarače, mora tokom izlaganja unutrašnjem vazdušnom pritisku da bude pet minuta potopljena u vodi; metoda potapanja ne sme da utiče na rezultate ispitivanja.Primenjuje se sledeći vazdušni pritisak (nadpritisak):Ambalažna grupa IAmbalažna grupa IIAmbalažna grupa IIInajmanje 30 kPa (0,3 bar)najmanje 20 kPa (0,2 bar)najmanje 20 kPa (0,2 bar)Drugi postupci se smeju primenjivati, ako su najmanje isto toliko efikasni. 6.1.5.4.4 Kriterijum za uspešnost ispitivanja:Ne sme biti utvrđeno bilo kakvo curenje tečnosti. 6.1.5.5 Ispitivanje unutrašnjeg pritiska (hidraulično) 6.1.5.5.1 Ambalaža koja se ispituje:Hidraulično ispitivanje unutrašnjeg pritiska sprovodi se kod svih tipova ambalaže od metala, plastike i kod svake kombinovane ambalaže namenjene za tečne materije. Ovo ispitivanje nije neophodno za:unutrašnju ambalažu mešovite ambalaže;unutrašnje posude kombinovane ambalaže (staklo, porcelan ili keramika) koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 (a) (ii), obeležena simbolom „RID/ADR“;ambalažu od tankog lima koja je, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 (a) (ii), obeležena simbolom „RID/ADR“ i namenjena za materije čiji viskozitet na 23º C iznosi više od 200 mm2/s. 6.1.5.5.2 Broj ispitnih uzoraka: tri ispitna uzorka po tipu konstrukcije i proizvođaču. 6.1.5.5.3 Posebna priprema ambalaže za ispitivanje:Zatvarači sa uređajem za ventilaciju moraju biti zamenjeni zatvaračima bez uređaja za ventilaciju, ili uređaj za ventilaciju mora biti zaptiven. 6.1.5.5.4 Postupak ispitivanja i ispitni pritisak koji se primenjuje:Ambalaža od metala i kombinovana ambalaža (staklo, porcelan ili keramika), uključujući zatvarače, moraju se izložiti ispitnom pritisku u trajanju od 5 minuta. Ambalaža od plastike i kombinovana ambalaža (plastika), uključujući zatvarače, moraju se izložiti ispitnom pritisku u trajanju od 30 minuta. Radi se o pritisku koji, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 (d), mora biti naznačen u obeležju. Način oslanjanja ambalaže ne sme da utiče na tačnost rezultata ispitivanja. Pritisak mora biti kontinuirano i ravnomerno primenjen; isti se mora održavati konstantnim za sve vreme trajanja ispitivanja. Hidraulični nadpritisak koji se primenjuje, a koji se utvrđuje jednom od sledećih metoda, ne sme iznositi manje od:izmerenog ukupnog nadpritiska u ambalaži (tj. pritiska pare tečne materije i parcijalnog pritiska vazduha ili drugih inertnih gasova, umanjenog za 100 kPa) na 55º C, pomnoženog sa faktorom sigurnosti od 1,5; određivanje ovog ukupnog nadpritiska vrši se na osnovu maksimalnog stepena punjenja prema pododeljku 4.1.1.4 i temperature punjenja od 15º C, iliza 100 kPa umanjenog 1,75-strukog pritiska pare tečne materije koja se transportuje na 50º C, međutim najmanje sa ispitnim pritiskom od 100 kPa, iliza 100 kPa umanjenog 1,5-strukog pritiska pare tečne materije koja se transportuje na 55º C, međutim najmanje sa ispitnim pritiskom od 100 kPa. 6.1.5.5.5 Ambalaža koja je namenjena za tečne materije ambalažne grupe I mora se dodatno ispitivati u trajanju od 5 ili 30 minuta sa minimalnim ispitnim pritiskom od 250 kPa (nadpritisak); trajanje zavisi od materijala od kojeg je ambalaža proizvedena. 6.1.5.5.6 Kriterijum za uspešnost ispitivanja:Sva ambalaža mora ostati zaptivena. 6.1.5.6 Ispitivanje pritiska pri slaganjuIspitivanje pritiska pri slaganju sprovodi se na svim vrstama ambalaže, izuzev vreća i kombinovane ambalaže (staklo, porcelan ili keramika) koja se ne može slagati, koje su obeležene simbolom „RID/ADR“, u skladu sa pododeljkom 6.1.3.1 (a) (ii). 6.1.5.6.1 Broj ispitnih uzoraka: tri ispitna uzorka po tipu konstrukcije i proizvođaču. 6.1.5.6.2 Postupak ispitivanja:Ispitni uzorak mora biti izložen sili koja deluje na gornju površinu ispitnog uzorka i odgovara ukupnoj masi istih komada za otpremu koji bi tokom transporta mogli da budu naslagani na njemu; ako ispitni uzorak sadrži tečnu materiju čija se relativna gustina razlikuje od relativne gustine tečne materije koja će se transportovati, silu treba proračunati u zavisnosti od poslednje navedene tečne materije. Visina naslagane hrpe, uključujući ispitni uzorak, mora da iznosi najmanje 3 metra. Vreme trajanja ispitivanja iznosi 24 sata, izuzev buradi i kanistera od plastike i kombinovane ambalaža 6HH1 i 6HH2 za tečne materije koji moraju biti izloženi ispitivanju pritiska pri slaganju u trajanju od 28 dana na temperaturi od najmanje 40º C.Kod ispitivanja prema stavu 6.1.5.2.5 preporučuje se upotreba originalne materije za punjenje. Kod ispitivanja prema stavu 6.1.5.2.6 ispitivanje pritiska pri slaganju treba sprovesti sa standardnom tečnošću. 6.1.5.6.3 Kriterijum za uspešnost ispitivanja:Svi ispitni uzorci moraju ostati zaptiveni. Kod kombinovane ambalaže i mešovite ambalaže iz unutrašnjih sudova ili unutrašnje ambalaže ne sme da izlazi materija kojom su punjeni. Nijedan ispitni uzorak ne sme imati oštećenja koja mogu da utiču na bezbednost transporta, niti imati deformacije koje bi mogle da umanje njegovu čvrstoću ili da prouzrokuju nestabilnost naslaganih komada za otpremu. Ambalaža od plastike pre ocene rezultata mora da bude rashlađena na sobnu temperaturu. 6.1.5.7 Dodatno ispitivanje na permeaciju za burad i kanistere od plastike, u skladu sa pododeljkom 6.1.4.8, kao i za kombinovanu ambalažu (plastika) – sa izuzetkom ambalaže 6HA1 – u skladu sa pododeljkom 6.1.4.19, za transport tečnih materija sa tačkom paljenja ≤ 60º CKod ambalaže od polietilena ovo ispitivanje se sprovodi samo ako ista treba da bude dozvoljena za benzen, toluen, ksilen, kao i za smeše i preparate sa ovim materijama. 6.1.5.7.1 Broj ispitnih uzoraka: tri ambalaže po tipu konstrukcije i proizvođaču. 6.1.5.7.2 Posebna priprema uzoraka za ispitivanje:Ispitni uzorci se prethodno skladište ili sa originalnom materijom za punjenje, u skladu sa stavom 6.1.5.2.5, ili, kod ambalaže od polietilena, sa standardnom tečnošću „smeša ugljovodonika (White Spirit)“, u skladu sa stavom 6.1.5.2.6. 6.1.5.7.3 Postupak ispitivanja:Ispitni uzorci napunjeni materijom za koju ambalaža treba da bude dozvoljena vagaju se pre i posle 28-dnevnog daljeg skladištenja na 23º C i 50% relativne vlažnosti vazduha. Kod ambalaže od polietilena koji ima veliku molekulsku masu ispitivanje se, umesto sa benzenom, toluenom ili ksilenom, može sprovoditi sa standardnom tečnošću „smeša ugljovodonika (White Spirit)“. 6.1.5.7.4 Kriterijum za uspešnost ispitivanja:Permeacija ne sme da bude veća od 0,008 g/ l . h. 6.1.5.8 Izveštaj o ispitivanjuO ispitivanju se sastavlja izveštaj koji sadrži minimalno sledeće podatke i koji mora da stoji na raspolaganju korisnicima ambalaže:naziv i adresa zavoda za ispitivanje;ime i adresa podnosioca zahteva (ukoliko je potrebno)dodeljeni jedinstveni identifikacioni broj izveštaja o ispitivanju;datum izveštaja o ispitivanju;proizvođač ambalaže;opis tipa konstrukcije ambalaže (npr. dimenzije, materijali, zatvarači, debljina zidova, itd.), uključujući postupak izrade (npr. postupak duvanja), eventualno sa crtežom (crtežima) i/ili fotografijom (fotografijama);maksimalna zapremina;karakteristične osobine ispitnog sadržaja, npr. viskozitet i relativna gustina za tečne materije i veličina čestica za čvrste materije;opis ispitivanja i rezultata ispitivanja;izveštaj o ispitivanju mora biti potpisan imenom i funkcijom potpisnika. 6.1.5.8.2 Izveštaj o ispitivanju mora da sadrži izjavu da je ambalaža spremna za otpremu ispitana u skladu sa primenljivim zahtevima ovog odeljka i da ovaj izveštaj o ispitivanju može da postane nevažeći u slučaju primene drugih metoda pakovanja ili upotrebe drugih sastavnih delova ambalaže. Jedan primerak izveštaja o ispitivanju mora biti stavljen na raspolaganje nadležnom organu. 6.1.6 Standardne tečnosti za dokazivanje hemijske kompatibilnosti ambalaže, uključujući IBC ambalažu, od polietilena, u skladu sa stavom 6.1.5.2.6 odnosno 6.5.6.3.5 6.1.6.1 Za ovu plastiku koriste se sledeće standardne tečnosti:Rastvor sredstva za kvašenje za materije koje jako deluju na pojavu naprslina pod naprezanjem kod polietilena, naročito za sve rastvore i preparate koji sadrže sredstvo za kvašenje.Koristi seili 1%-tni vodeni rastvor nekog alkil-benzensulfonata ili 5%-tni vodeni rastvor nekog nonilfenoletoksilata koji pre prve upotrebe u svrhu ispitivanja mora da bude najmanje 14 dana prethodno skladišten na 40º C.Površinski napon ovog rastvora mora da iznosi 31 do 35 mN/m na 23º C.Za ispitivanje pritiska pri slaganju kao osnov se uzima relativna gustina od najmanje 1,2.Ako je dovoljna hemijska kompatibilnost dokazana rastvorom sredstva za kvašenje, nije potrebno ispitivanje kompatibilnosti sa sirćetnom kiselinom.Za materije za punjenje koje kod polietilena jače deluju na pojavu naprslina pod naprezanjem nego sredstvo za kvašenje, dovoljna hemijska kompatibilnost se može dokazati posle tronedeljnog prethodnog skladištenja na 40º C, u skladu sa stavom 6.1.5.2.6, ali sa originalnom materijom za punjenje.Sirćetna kiselina za materije i preparate koji kod polietilena deluju na pojavu naprslina pod naprezanjem, naročito za monokarbonske kiseline i monovalentne alkohole.Koristi se sirćetna kiselina u koncentraciji od 98% do 100%. Relativna gustina = 1,05.Za ispitivanje pritiska pri slaganju kao osnov se uzima relativna gustina od najmanje 1,1.Za materije za punjenje koje nadimaju polietilen više nego sirćetna kiselina, a najviše do 4% sadržaja mase, dovoljna hemijska kompatibilnost se može dokazati posle tronedeljnog prethodnog skladištenja na 40º C, u skladu sa stavom 6.1.5.2.6, ali sa originalnom materijom za punjenje.n-butilacetat / n-butilacetatom zasićeni rastvor sredstva za kvašenje za materije i preparate koji nadimaju polietilen do oko 4% sadržaja mase i istovremeno pokazuju dejstvo izazivanja pukotina pod naprezanjem, naročito za sredstva za zaštitu bilja, tečne boje i određene estre.Koristi se n-butilacetat u koncentraciji od 98% do 100% za prethodno skladištenje u skladu sa stavom 6.1.5.2.6.Za ispitivanje pritiska pri slaganju, u skladu sa pododeljkom 6.1.5.6, koristi se tečnost koja se sastoji od 1 do 10%-tnog sredstva za kvašenje prema gornjem slovu a) pomešanog sa 2% n-butilacetata.Za ispitivanje pritiska pri slaganju kao osnov se uzima relativna gustina od najmanje 1,0.Za materije za punjenje koje nadimaju polietilen više nego n-butilacetat, a najviše do 7,5% sadržaja mase, dovoljna hemijska kompatibilnost se može dokazati posle tronedeljnog prethodnog skladištenja na 40º C, u skladu sa stavom 6.1.5.2.6, ali sa originalnom materijom za punjenje.Smeša ugljovodonika (White Spirit) za materije i preparate koji nadimaju polietilen, naročito za ugljovodonike, određene estre i ketone.Koristi se smeša ugljovodonika sa tačkom ključanja u opsegu od 160º C do 220º C, relativnom gustinom od 0,78 do 0,80, tačkom paljenja preko 50º C i sadržajem aromata od 16% do 21%.Za ispitivanje pritiska pri slaganju kao osnov se uzima relativna gustina od najmanje 1,0.Za materije za punjenje koje nadimaju polietilen za više od 7,5% sadržaja mase, dovoljna hemijska kompatibilnost se može dokazati posle tronedeljnog prethodnog skladištenja na 40º C, u skladu sa stavom 6.1.5.2.6, ali sa originalnom materijom za punjenje.Azotna kiselina za sve materije i preparate koji na polietilen deluju isto ili manje oksidirajuće ili razgrađuju molarnu masu isto ili manje nego 55%-tna azotna kiselina.Koristi se azotna kiselina u koncentraciji od najmanje 55%.Za ispitivanje pritiska pri slaganju kao osnov se uzima relativna gustina od najmanje 1,4.Za materije za punjenje koje oksidiraju jače nego 55%-tna azotna kiselina ili razgrađuju molarnu masu, primenjuje se postupak u skladu sa stavom 6.1.5.2.5.Osim toga, rok upotrebe se u ovim slučajevima utvrđuje s obzirom na stepen oštećenja (npr. dve godine kod azotne kiseline od najmanje 55%).Voda za materije koje ne napadaju polietilen kao u slučajevima navedenim pod a) do e), naročito za neorganske kiseline i lužine, vodene rastvore soli, polivalentne alkohole, organske materije u vodenom rastvoru.Za ispitivanje pritiska pri slaganju kao osnov se uzima relativna gustina od najmanje 1,2.Ispitivanje tipskog uzorka sa vodom nije potrebno, ako je adekvatna hemijska kompatibilnost dokazana rastvorom sredstva za kvašenje ili azotnom kiselinom.
Poglavlje 6.2 Zahtevi za izradu i ispitivanje posuda pod pritiskom, aerosolnih raspršivača i malih gasnih posuda (gasnih patrona) 6.2.1 Opšti zahteviNapomena: Za aerosolne raspršivače i male gasne posude (gasne patrone) vidi odeljak 6.2.4. 6.2.1.1 Projektovanje i izrada 6.2.1.1.1 Posude pod pritiskom i njihovi zatvarači moraju biti tako projektovani, dimenzionisani, izrađeni, ispitani i opremljeni da izdrže sva opterećenja, uključujući zamor, kojima su izloženi pri normalnoj upotrebi i u normalnim uslovima transporta.Pri projektovanju posuda pod pritiskom uzimaju se u obzir svi relevantni faktori, kao što su:unutrašnji pritisak,temperature okruženja i radne temperature, i u toku transporta,dinamička opterećenja.Debljina zidova se u principu utvrđuje proračunom, po potrebi povezanim sa eksperimentalnom analizom naprezanja. Debljina zidova se može utvrditi i eksperimentalnim putem.Pri projektovanju spoljnjeg zida i nosećih delova treba izvršiti odgovarajuće proračune, kako bi se obezbedila sigurnost posuda pod pritiskom.Minimalno potrebna debljina zidova radi otpornosti na pritisak mora se proračunati imajući u vidu naročito:proračunski pritisak koji ne sme da bude niži od ispitnog pritiska,proračunske temperature koje nude primereni sigurnosni raspon,maksimalna naprezanja i najviše koncentracije naprezanja, ukoliko je potrebno,faktore koji su povezani sa osobinama materijala.Za zavarene posude pod pritiskom mogu se koristiti samo metali koji mogu dati odgovarajući kvalitet zavarenog spoja za koje se može obezbediti dovoljna vrednost udarne žilavosti pri temperaturi okruženja od -20º C.Za boce, velike boce, burad pod pritiskom i svežnjeve boca ispitni pritisak je naveden u 4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 200. Kod zatvorenih kriogenih rezervoara ispitni pritisak ne sme da bude niži od 1,3-struke vrednosti maksimalnog radnog pritiska koji se kod vakumski izolovanih posuda pod pritiskom povećava za 1 bar.Osobine materijala koje se u datom slučaju uzimaju u obzir su:granica elastičnosti,zatezna čvrstoća,čvrstoća u odnosu na vreme,osobine zamora,Jangov modul elastičnosti,odgovarajuća vrednost za istezanje plastike,otpornost na udar,otpornost na lom. 6.2.1.1.2 Posude pod pritiskom za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, moraju biti u potpunosti napunjene ravnomerno raspoređenom poroznom masom istog tipa za koji je izdato odobrenje od strane nadležnog organa, pri čemu ova porozna masane sme da deluje nagrizajuće na posude pod pritiskom, niti da sa acetilenom ili rastvaračem stvara štetna ili opasna jedinjenja,mora biti pogodna da spreči širenje razlaganja acetilena u poroznoj masi.Rastvarač ne sme da deluje nagrizajuće na posude pod pritiskom.Gore navedeni zahtevi, izuzev zahteva za rastvarač, primenjuju se na isti način na posude pod pritiskom za UN broj 3374 acetilen, bez rastvarača. 6.2.1.1.3 Posude pod pritiskom spojene u svežnjeve moraju biti ojačane nosećom konstrukcijom i povezane kao jedinica. Posude pod pritiskom moraju biti osigurane tako da se spreče pomeranja u odnosu na ukupan konstrukcijski raspored i pomeranja koja dovode do koncentracije štetnih lokalnih naprezanja. Cevovode treba projektovati tako da budu zaštićeni od udara. Za otrovne gasove u tečnom stanju klasifikacionog kôda 2T, 2TF, 2TC, 2TO, 2TFC ili 2TOC moraju se predvideti mere kojima se obezbeđuje da svaka posuda pod pritiskom može odvojeno da se puni i da u toku transporta ne može da dođe do međusobne razmene sadržaja posuda pod pritiskom. 6.2.1.1.4 Kontakti između različitih metala koji mogu da dovedu do oštećenja usled galvanske reakcije moraju se izbegavati. 6.2.1.1.5 Za izradu zatvorenih kriogenih rezervoara za duboko ohlađene gasove u tečnom stanju primenjuju se sledeći zahtevi: 6.2.1.1.5.1 Za svaku posudu pod pritiskom moraju se dokazati mehanička svojstva korišćenog metala, uključujući otpornost na udar i koeficijent savijanja; u vezi sa otpornošću na udar vidi 6.8.5.3. 6.2.1.1.5.2 Posude pod pritiskom moraju biti termički izolovane. Termičku izolaciju treba zaštiti od udara odgovarajućom oblogom. Ako je iz prostora između posude pod pritiskom i obloge ispušten vazduh (vakumska izolacija), obloga mora biti tako konstruisana da bez trajne deformacije izdrži spoljni pritisak od najmanje 100 kPa (1 bar), proračunat u skladu sa priznatim tehničkim pravilnikom ili računski kritični deformacioni pritisak od najmanje 200 kPa (2 bar) nadpritiska. Ako je zatvorena obloga nepropusna za gas (npr. kod vakumske izolacije), odgovarajućim uređajem se mora sprečiti da u slučaju nedovoljne nepropusnosti za gas posude pod pritiskom ili delova njene opreme nastane opasan pritisak u izolacionom sloju. Uređaj mora da spreči prodiranje vlage u izolaciju. 6.2.1.1.5.3 Zatvoreni kriogeni rezervoari projektovani za transport duboko ohlađenih gasova u tečnom stanju sa tačkom ključanja ispod -182º C pri atmosferskom pritisku ne smeju sadržati materijale koji mogu opasno da reaguju sa kiseonikom ili sa atmosferom obogaćenom kiseonikom, ako se ovi materijali nalaze u delovima termičke izolacije u kojima postoji opasnost od kontakta sa kiseonikom ili sa tečnošću obogaćenom kiseonikom. 6.2.1.1.5.4 Zatvoreni kriogeni rezervoari moraju biti projektovani i konstruisani sa odgovarajućim uređajima za podizanje i sigurnosnim uređajima. 6.2.1.2 Materijali posuda pod pritiskomMaterijal posuda pod pritiskom i njihovih zatvarača i svaki materijal koji može da dođe u kontakt sa sadržajem ne sme da bude nagrižen sadržajem niti da sa njim stvara štetna ili opasna jedinjenja. Dozvoljeno je korišćenje sledećih materijala:ugljenični čelik za sabijene, tečne, duboko ohlađene tečne ili rastvorene gasove, kao i za materije koje ne potpadaju u Klasu 2 i koje su navedene u 4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 200 tabela 3;legirani čelik (specijalni čelik), nikl i legure nikla (npr. monel) za sabijene, tečne, duboko ohlađene tečne ili rastvorene gasove, kao i za materije koje ne potpadaju u Klasu 2 i koje su navedene u 4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 200 tabela 3;bakar zagasove klasifikacionog kôda 1A, 1O, 1F i 1TF, ako pritisak pri punjenju, na 15º C, ne prelazi 2 MPa (20 bar);gasove klasifikacionog kôda 2A, osim toga i za UN broj 1033 dimetileter, UN broj 1037 etilhlorid, UN broj 1063 metilhlorid, UN broj 1079 sumpordioksid, UN broj 1085 vinilbromid, UN broj 1086 vinilhlorid i UN broj 3300 etilenoksid i ugljendioksid, smeša sa više od 87% etilenoksida;gasove klasifikacionog kôda 3A, 3O i 3F;legura aluminijuma: vidi 4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 200 (10) – poseban zahtev „a“;kompozitni materijal za sabijene, tečne, duboko ohlađene tečne ili rastvorene gasove;sintetički materijal za duboko ohlađene tečne gasove i staklo za gasove klasifikacionog kôda 3A, izuzev UN broja 2187 ugljendioksid, duboko ohlađen, tečan, ili smeše sa ugljendioksidom, duboko ohlađenim, tečnim, kao i za gasove klasifikacionog kôda 3O. 6.2.1.3 Oprema za rukovanje 6.2.1.3.1 OtvoriBurad pod pritiskom mogu biti opremljena otvorima za punjenje i pražnjenje, kao i dodatnim otvorima za pokazivače nivoa punjenja, pokazivače pritiska ili uređaje za rasterećenje. Broj otvora treba da bude ograničen, kako bi se omogućio bezbedan rad. Burad pod pritiskom mogu biti opremljena i revizionim otvorom koji mora biti zatvoren efikasnim zatvaračem. 6.2.1.3.2 OpremaAko su boce opremljene uređajem koji sprečava kotrljanje boca, isti ne sme biti povezan sa zaštitnim poklopcem.Burad pod pritiskom koja mogu da se kotrljaju moraju biti opremljena obručima za kotrljanje ili imati neku drugu zaštitu koja sprečava oštećenja pri kotrljanju (npr. metalna obloga otporna na koroziju naneta raspršivanjem na spoljnu stranu suda pod pritiskom).Burad pod pritiskom koja ne mogu da se kotrljaju i kriogeni rezervoari moraju biti opremljeni uređajima (kliznim uređajima, prstenovima, kukama) koji omogućavaju bezbedno rukovanje sa mehaničkim sredstvima za manipulisanje i koji su tako postavljeni da ne dovode ni do slabljenja ni do nedozvoljenog opterećenja zidova posuda pod pritiskom.Svežnjevi boca moraju biti opremljeni odgovarajućim uređajima za bezbedno rukovanje i transport. Sabirna cev mora imati najmanje isti ispitni pritisak kao i boce. Sabirna cev i glavni ventil moraju biti tako postavljeni da su zaštićeni od oštećenja.Ako su postavljeni pokazivači nivoa punjenja, pokazivači pritiska ili uređaji za rasterećenje, isti se moraju zaštititi na način koji se zahteva u 4.1.6.8 za ventile.Posude pod pritiskom koje se pune volumetrijski moraju biti opremljene pokazivačem nivoa punjenja. 6.2.1.3.3 Dodatni zahtevi za zatvorene kriogene rezervoare 6.2.1.3.3.1 Svaki otvor za punjenje i pražnjenje na zatvorenim kriogenim rezervoarima za transport duboko ohlađenih zapaljivih gasova u tečnom stanju mora biti opremljen sa najmanje dva međusobno nezavisna zatvarača koja se nalaze jedan iza drugog, pri čemu prvi mora biti zaustavni ventil, a drugi poklopac ili ekvivalentan uređaj. 6.2.1.3.3.2 Za delove cevovoda koji se mogu zatvarati sa obe strane i u kojima može biti sadržana tečnost mora biti predviđen sistem za automatsko rasterećenje od pritiska, kako bi se sprečilo prekomerno povećanje pritiska unutar cevovoda. 6.2.1.3.3.3 Svaki spoj zatvorenog kriogenog rezervoara mora imati jednoznačnu oznaku svoje funkcije (npr. parna faza ili tečna faza). 6.2.1.3.3.4 Uređaji za rasterećenje od pritiska 6.2.1.3.3.4.1 Zatvoreni kriogeni rezervoari moraju biti opremljeni sa jednim ili više uređaja za rasterećenje od pritiska, kako bi se sud zaštitio od nadpritiska. Nadpritiskom se pri tom smatra pritisak koji je veći od 110% najvišeg radnog pritiska i koji je rezultat normalne propustljivosti toplote ili pritisak iznad ispitnog pritiska koji je rezultat gubitka vakuuma kod vakuumski izolovanih posuda ili otkazivanja u funkciji mirovanja sistema za stvaranje pritiska. 6.2.1.3.3.4.2 Zatvoreni kriogeni rezervoari pored opružnog(ih) uređaj(a) mogu biti dodatno opremljeni rasprskavajućim diskom, kako bi odgovarali zahtevima navedenim u 6.2.1.3.3.5. 6.2.1.3.3.4.3 Priključci za uređaje za rasterećenje od pritiska moraju biti adekvatno dimenzionisani, kako bi potrebna količina izduvnog sadržaja mogla neometano da dospe do uređaja za rasterećenje od pritiska. 6.2.1.3.3.4.4 Svi usisni otvori uređaja za rasterećenje od pritiska u uslovima maksimalnog punjenja moraju se nalaziti u parnoj fazi zatvorenog kriogenog rezervoara; uređaji se raspoređuju tako da para može neometano da izlazi. 6.2.1.3.3.5 Količina izduvnog sadržaja i podešavanje uređaja za rasterećenje od pritiskaNapomena: U vezi sa uređajima za rasterećenje od pritiska zatvorenih kriogenih rezervoara najviši dozvoljeni radni pritisak znači najviši dozvoljeni efektivni nadpritisak na vrhu napunjenog zatvorenog kriogenog rezervoara u stanju rada, uključujući najviši efektivni pritisak za vreme punjenja i pražnjenja. 6.2.1.3.3.5.1 Uređaji za rasterećenje od pritiska moraju se automatski otvarati na pritisku koji ne sme biti manji od maksimalno dozvoljenog radnog pritiska, a na pritisku koji iznosi 110% od maksimalno dozvoljenog radnog pritiska moraju biti u potpunosti otvoreni. Nakon rasterećenja moraju se ponovo zatvoriti na pritisku koji je za najviše 10% ispod pritiska pri otvaranju, a na svaki pritisak koji je niži od toga moraju ostati zatvoreni. 6.2.1.3.3.5.2 Rasprskavajući diskovi moraju biti tako podešeni da se rasprskavaju pri nominalnom pritisku koji je ili manji od ispitnog pritiska ili manji od 150% od maksimalno dozvoljenog radnog pritiska. 6.2.1.3.3.5.3 U slučaju gubitka vakuuma u vakuumski izolovanom zatvorenom kriogenom rezervoaru ukupna količina izduvnog sadržaja svih ugrađenih uređaja za rasterećenje od pritiska mora biti dovoljna, kako pritisak (uključujući povećanje pritiska) u zatvorenom kriogeničkom rezervoaru ne bi prešao 120% od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska. 6.2.1.3.3.5.4 Potrebna količina izduvnog sadržaja uređaja za rasterećenje od pritiska proračunava se prema potvrđenom tehničkom pravilniku priznatom od strane nadležnog organa. 6.2.1.4 Odobrenje za posude pod pritiskom 6.2.1.4.1 Saobraznost posuda pod pritiskom kod kojih proizvod ispitnog pritiska i zapremine iznosi više od 150 MPa-litara (1500 bar-litara) sa važećim odredbama koje se primenjuju za Klasu 2 obezbeđuje se primenom jedne od sledećih metoda:Posude pod pritiskom moraju biti pojedinačno pregledane, ispitane i odobrene od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja2) na osnovu tehničke dokumentacije i izjave proizvođača o pridržavanju važećih odredbi koje se primenjuju za Klasu 2. Tehnička dokumentacija mora da sadrži kako potpune pojedinačne podatke o projektovanju i konstrukciji, tako i potpunu dokumentaciju o izradi i ispitivanju; ilikonstrukcija posuda pod pritiskom mora biti ispitana i odobrena na osnovu tehničke dokumentacije od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja2) u pogledu usklađenosti sa važećim odredbama koje se primenjuju za Klasu 2. Osim toga, posude pod pritiskom moraju biti projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa sveobuhvatnim programom obezbeđenja kvaliteta za projektovanje, izradu, završnu kontrolu i ispitivanje. Program obezbeđenja kvaliteta mora garantovati saobraznost posuda pod pritiskom sa važećim odredbama koje se primenjuju za Klasu 2 i mora biti odobren i kontrolisan od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja ; ilitip konstrukcije posuda pod pritiskom mora biti odobren od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja2. Sve posude pod pritiskom ovog tipa moraju biti izrađene i ispitane u skladu sa programom obezbeđenja kvaliteta za proizvodnju, završnu kontrolu i ispitivanje koji mora biti odobren i kontrolisan od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja 2); ilitip konstrukcije posuda pod pritiskom mora biti odobren od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja2). Sve posude pod pritiskom ovog tipa moraju biti ispitane pod nadzorom ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja2, na osnovu izjave proizvođača, u pogledu usklađenosti sa odobrenim tipom konstrukcije i pridržavanja važećih odredbi koje se primenjuju za Klasu 2. 6.2.1.4.2 Saobraznost posuda pod pritiskom kod kojih proizvod ispitnog pritiska i zapremine iznosi više od 30 MPa-litara (300 bar-litara), a najviše 150 Mpa-litara (1500 bar-litara), sa važećim odredbama koje se primenjuju za Klasu 2 obezbeđuje se na osnovu jedne od metoda opisanih u 6.2.1.4.1 ili primenom jedne od sledećih metoda:posude pod pritiskom moraju biti projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa sveobuhvatnim sistemom obezbeđenja kvaliteta za projektovanje, izradu, završnu kontrolu i ispitivanje koji mora biti odobren i kontrolisan od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja 2; ilitip konstrukcije posuda pod pritiskom mora biti odobren od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja 2. O usklađenosti svih posuda pod pritiskom sa odobrenim tipom konstrukcije proizvođač mora dati pismenu izjavu, na osnovu svog sistema obezbeđenja kvaliteta za završnu kontrolu i ispitivanje posuda pod pritiskom koji je odobren i kontrolisan od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja 2; ilitip konstrukcije posuda pod pritiskom mora biti odobren od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja2. O usklađenosti svih posuda pod pritiskom sa odobrenim tipom konstrukcije proizvođač mora dati pismenu izjavu, a sve posude pod pritiskom ovog tipa moraju biti ispitane pod nadzorom ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja 2; 6.2.1.4.3 Saobraznost posuda pod pritiskom kod kojih proizvod ispitnog pritiska i zapremine iznosi najviše 30 MPa-litara (300 bar-litara) sa važećim odredbama koje se primenjuju za Klasu 2 obezbeđuje se na osnovu jedne od metoda opisanih u 6.2.1.4.1 i 6.2.1.4.2 ili primenom jedne od sledećih metoda:O usklađenosti svih posuda pod pritiskom sa tipom konstrukcije koji je u potpunosti specificiran u tehničkim dokumentima proizvođač mora dati pismenu izjavu, a sve posude pod pritiskom ovog tipa moraju biti ispitane pod nadzorom ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja 2); ilitip konstrukcije posuda pod pritiskom mora biti odobren od strane ispitnog i sertifikacionog tela koje je priznao nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja2. O usklađenosti svih posuda pod pritiskom sa odobrenim tipom konstrukcije proizvođač mora dati pismenu izjavu, a sve posude pod pritiskom ovog tipa moraju biti pojedinačno ispitane. 6.2.1.4.4 Osnovni zahtevi navedeni u 6.2.1.4.1 do 6.2.1.4.3 smatraju se ispunjenim:u pogledu sistema obezbeđenja kvaliteta navedenih u 6.2.1.4.1 i 6.2.1.4.2, ako odgovaraju relevantnom evropskom standardu iz serije EN ISO 9000,u celosti, ako se primenjuju odgovarajući postupci procene usklađenosti u skladu sa Direktivom Saveta 99/36/EC, kako sledi:za posude pod pritiskom navedene u 6.2.1.4.1 to su moduli G, H1, B u vezi sa D ili B u vezi sa F,za posude pod pritiskom navedene u 6.2.1.4.2 to su moduli H, B u vezi sa E, B u vezi sa C1, B1 u vezi sa F ili B1 u vezi sa D,za posude pod pritiskom navedene u 6.2.1.4.3 to su moduli A1, D1 ili E1. 6.2.1.4.5 Zahtevi koji se odnose na proizvođačeProizvođač mora biti tehnički osposobljen i raspolagati svim odgovarajućim sredstvima koja su potrebna za zadovoljavajuću proizvodnju posuda pod pritiskom; u tu svrhu naročito mu je potrebno adekvatno kvalifikovano osoblje:za nadzor nad celokupnim procesom proizvodnje,za spajanje materijala,za sprovođenje odgovarajućih ispitivanja.Procenu podobnosti proizvođača u svim slučajevima vrši ispitno i sertifikaciono telo priznato od strane nadležnog organa zemlje izdavanja odobrenja2. Pri tom treba imati u vidu poseban postupak sertifikacije koji proizvođač namerava da primeni. 6.2.1.4.6 Zahtevi koji se odnose na ispitna i sertifikaciona telaIspitna i sertifikaciona tela moraju biti u dovoljnoj meri nezavisna od preduzeća proizvođača i imati tehnički zadovoljavajuću stručnu kompetenciju. Ovi zahtevi se smatraju ispunjenim, ako su tela registrovana na osnovu postupka akreditacije u skladu sa odgovarajućim evropskim standardom iz serije EN 45000. 6.2.1.5 Prva kontrola i ispitivanje 6.2.1.5.1 Nove posude pod pritiskom, izuzev zatvorenih kriogenih rezervoara, podvrgavaju se ispitivanjima i kontrolama u toku i posle proizvodnje, koje obuhvataju sledeće:Na dovoljnom broju posuda pod pritiskom:ispitivanje mehaničkih svojstava materijala;provera minimalne debljine zidova;provera homogenosti materijala u okviru svake serije proizvodnje;kontrola spoljnjeg i unutrašnjeg stanja posuda pod pritiskom;kontrola vratnog navoja; provera u pogledu usklađenosti sa standardom za projektovanje.Na svim posudama pod pritiskom:proba hidrauličnog pritiska. Posude moraju izdržati ispitni pritisak bez trajne deformacije ili naprsnuća;Napomena: Uz saglasnost nadležnog organa proba hidrauličnog pritiska sme biti zamenjena ispitivanjem sa gasom, ukoliko taj postupak nije opasan.kontrola i procena grešaka u proizvodnji i, shodno tome, popravka ili uništavanje posude pod pritiskom. Kod zavarenih posuda pod pritiskom posebna pažnja se posvećuje kvalitetu zavarenih spojeva;kontrola obeležja na posudama pod pritiskom;na posudama za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, i UN broj 3374 acetilen, bez rastvarača, osim toga i kontrola pravilnog postavljanja i sastava porozne mase, kao i eventualne količine rastvarača. 6.2.1.5.2 Na odgovarajućem uzorku zatvorenih kriogenih rezervoara sprovode se kontrole i ispitivanja utvrđena u 6.2.1.5.1 (a), (b), (d) i (f). Osim toga, na uzorku zatvorenih kriogenih rezervoara vrši se kontrola zavarenih spojeva putem radiografske, ultrazvučne ili drugih pogodnih, metoda ispitivanja bez razaranja, u skladu sa standardom koji se primenjuje za projektovanje i konstrukciju. Ova kontrola zavarenih spojeva se ne primenjuje na oblogu.Osim toga, svi zatvoreni kriogeni rezervoari podvrgavaju se prvim kontrolama i ispitivanjima utvrđenim pod 6.2.1.5.1 (g), (h) i (i), te posle montaže i ispitivanju zaptivenosti i ispitivanju zadovoljavajuće funkcije opreme za rukovanje.
___________________
2 Ako zemlja izdavanja odobrenja nije ugovorna strana ADR, nadležni organ ugovorne strane ADR.
6.2.1.5.3 Posebne odredbe za posude pod pritiskom od legura aluminijumaPored prvog ispitivanja koje se zahteva u 6.2.1.5.1 mora se izvršiti još i kontrola podložnosti međukristalnoj koroziji unutrašnjeg zida posude pod pritiskom, ukoliko se koristi legura aluminijuma koja sadrži bakar ili legura aluminijuma koja sadrži magnezijum ili mangan, čiji sadržaj magnezijuma iznosi više od 3,5% ili čiji sadržaj mangana iznosi manje od 0,5%.Ispitivanje legure aluminijuma/bakra sprovodi proizvođač u postupku odobrenja nove legure od strane nadležnog organa, a zatim u okviru fabričkog ispitivanja svakog novog odlivka.Ispitivanje legure aluminijuma/magnezijuma sprovodi proizvođač u postupku odobrenja nove legure i procesa proizvodnje od strane nadležnog organa. U slučaju promene sastava legure ili izmene procesa proizvodnje ispitivanje se ponavlja. 6.2.1.6 Periodična kontrola i ispitivanje 6.2.1.6.1 Posude pod pritiskom koje se dopunjuju moraju se podvrgnuti periodičnim ispitivanjima, u rokovima utvrđenim odgovarajućim Uputstvom za pakovanje P 200 ili P 203 iz 4.1.4.1 i pod nadzorom tela priznatog od strane nadležnog organa zemlje izdavanja odobrenja, u skladu sa sledećom specifikacijom: spoljašnje ispitivanje posude pod pritiskom, opreme i obeležja;unutrašnje ispitivanje posude pod pritiskom (npr. ispitivanje unutrašnjeg stanja, provera minimalne debljine zida);provera navoja, ukoliko postoje znakovi korozije ili ako se odstranjuju delovi opreme;proba hidrauličnog pritiska i eventualno ispitivanje sastava materijala adekvatnim ispitnim metodama.Napomena: 1. Uz saglasnost ispitnog i sertifikacionog tela priznatog od strane nadležnog organa zemlje izdavanja odobrenja 2) proba hidrauličnog pritiska sme biti zamenjena ispitivanjem sa gasom, ukoliko taj postupak nije opasan ili nekom ekvivalentnom ispitnom metodom koja je zasnovana na ispitivanju ultrazvukom. 2. Uz saglasnost ispitnog i sertifikacionog tela priznatog od strane nadležnog organa zemlje izdavanja odobrenja 2) proba hidrauličnog pritiska za boce ili velike boce sme biti zamenjena ekvivalentnom ispitnom metodom koja je zasnovana na ispitivanju akustičke emisije, ispitivanju ultrazvukom ili kombinaciji ispitivanja akustičke emisije i ispitivanja ultrazvukom. 3. Uz saglasnost ispitnog i sertifikacionog tela priznatog od strane nadležnog organa zemlje izdavanja odobrenja 2 proba hidrauličnog pritiska za boce od zavarenog čelika za gasove sa UN brojem 1965 ugljovodonični gas, smeša, u tečnom stanju, n.d.n., zapremine manje od 6,5 litara sme biti zamenjena nekim drugim ispitivanjem koje garantuje isti nivo bezbednosti. 6.2.1.6.2 Kod posuda pod pritiskom predviđenih za transport UN broja 1001 acetilen, u rastvoru i UN broja 3374 acetilen, bez rastvarača, zahteva se samo pregled spoljašnjeg stanja (korozija, deformacija) i stanja porozne mase (slabljenje, sleganje). 6.2.1.6.3 Odstupajući od 6.2.1.6.1 (d) vrši se kontrola zatvorenih kriogenih rezervoara pod pritiskom radi provere spoljašnjeg stanja kao i stanja i funkcije uređaja za rasterećenje od pritiska i isti se podvrgavaju ispitivanju zaptivenosti. Ispitivanje zaptivenosti sprovodi se sa gasom sadržanim u sudu pod pritiskom ili sa inertnim gasom. Kontrola se vrši manometrom ili merenjem vakuuma. Termička izolacija se pri tom ne mora uklanjati. 6.2.1.7 Obeležavanje posuda pod pritiskom koje se dopunjujuPosude pod pritiskom koje se dopunjuju obeležavaju se jasno i čitljivo sertifikacionim obeležjima, radnim obeležjima i obeležjima proizvođača. Ova obeležja moraju biti trajno naneta na posudu pod pritiskom (npr. utiskivanjem, graviranjem ili metodom nagrizanja). Obeležja se moraju nalaziti na ramenima, gornjem kraju ili vratu posude pod pritiskom ili na nekom trajno postavljenom sastavnom delu posude pod pritiskom (npr. navarena kragna, ili ploča otporna na koroziju navarena na spoljnu oblogu zatvorenog kriogenog rezervoara).Minimalna veličina obeležja iznosi 5 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom od najmanje 140 mm i 2,5 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom manjim od 140 mm. 6.2.1.7.1 Obavezna sertifikaciona obeležja su sledeća:tehnički standard primenjen za projektovanje, konstrukciju i ispitivanje, u skladu sa nabrajanjem u 6.2.2, ili broj odobrenja;slovo (slova) za zemlju izdavanja odobrenja navedeno u vidu oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju;oznaka ili žig kontrolnog tela koje je registrovano kod nadležnog organa zemlje u kojoj je izdato odobrenje za obeležje;datum prvog ispitivanja, sa navođenjem godine (četiri broja) iza koje sledi podatak o mesecu (dva broja), odvojen kosom crtom (tj. „/“). 6.2.1.7.2 Obavezna radna obeležja su sledeća:ispitni pritisak u barima, ispred kojeg se navode slova „PH“ i iza koga se dodaju slova „BAR“;masa prazne posude pod pritiskom, uključujući sve trajno postavljene sastavne delove (npr. vratni prsten, prsten na podnožju, itd.), u kilogramima, iza koje se dodaju slova „KG“). Ova masa ne sme da sadrži masu ventila, poklopca ventila ili zaštite ventila, eventualne obloge ili porozne mase za acetilen. Masa se izražava sa tri cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru. Za boce čija masa iznosi manje od 1 kg masa se izražava sa dve cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru. Za posude pod pritiskom za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, i UN broj 3374 acetilen, bez rastvarača, mora biti navedena najmanje jedna cifra iza decimalnog zareza, a za prazne posude pod pritiskom mase koja iznosi manje od 1 kg moraju biti navedene najmanje dve cifre iza decimalnog zareza. Ovo obeležje nije potrebno za posude pod pritiskom za UN broj 1965 ugljovodonični gas, smeša, u tečnom stanju, n.d.n.;garantovana minimalna debljina zida posude pod pritiskom u milimetrima iza koje se dodaju slova „MM“. Ovo obeležje nije potrebno za posude pod pritiskom za UN broj 1965 ugljovodonični gas, smeša, u tečnom stanju, n.d.n., za posude pod pritiskom zapremine od maksimalno 1 litra, za boce od kompozitnih materijala ili za zatvorene kriogene rezervoare;za posude pod pritiskom za sabijene gasove, UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, i UN broj 3374 acetilen, bez rastvarača, radni pritisak u barima ispred kojeg se navode slova „PW“; za zatvorene kriogene rezervoare najviši dozvoljeni radni pritisak ispred kojeg se navode slova „MAWP“;zapremina posude pod pritiskom u litrima iza koje se dodaje slovo „L“. Za posude pod pritiskom za gasove u tečnom stanju zapremina mora biti izražena sa tri cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru. Ako je vrednost minimalne ili nominalne zapremine ceo broj, cifre iza decimalnog zareza se mogu izostaviti;za posude pod pritiskom za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, ukupna masa prazne posude pod pritiskom, delova opreme i pribora koji nisu odstranjeni tokom punjenja, eventualne obloge, porozne mase, rastvarača i zasićenog gasa, koja je izražena sa tri cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru i iza koje se dodaju slova „KG“. Mora biti navedena najmanje jedna cifra iza decimalnog zareza. Za posude pod pritiskom ukupne mase manje od 1 kg ukupna masa mora biti navedena sa dve cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru;za posude pod pritiskom za UN broj 3374 acetilen, bez rastvarača, ukupna masa prazne posude pod pritiskom, delova opreme i pribora koji nisu odstranjeni tokom punjenja, eventualne obloge i porozne mase, koja je izražena sa tri cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru i iza koje se dodaju slova „KG“. Mora biti navedena najmanje jedna cifra iza decimalnog zareza. Za posude pod pritiskom ukupne mase manje od 1 kg ukupna masa mora biti navedena sa dve cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru; 6.2.1.7.3 Obavezna obeležja proizvođača su sledeća:identifikacija navoja boce (npr. 25E). Ovo obeležje nije potrebno za posude pod pritiskom za UN broj 1965 ugljovodonični gas, smeša, u tečnom stanju, n.d.n, i za zatvorene kriogene rezervoare;obeležje proizvođača registrovano od strane nadležnog organa. Ako zemlja proizvodnje nije identična sa zemljom izdavanja odobrenja, ispred obeležja proizvođača navodi(-e) se slovo(-a) za obeležje zemlje proizvodnje u vidu oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju. Obeležje zemlje i obeležje proizvođača odvajaju se ostavljanjem praznog mesta ili kosom crtom;serijski broj dodeljen od strane proizvođača;za posude pod pritiskom od čelika i posude pod pritiskom od kompozitnog materijala sa čeličnom oplatom koji su predviđeni za transport gasova kod kojih postoji opasnost od vodonične krtosti slovo „H“ kojim se navodi kompatibilnost čelika (vidi standard ISO 11114-1:1997). 6.2.1.7.4 Gore navedena obeležja raspoređuju se u tri grupe.Obeležja proizvođača predstavljaju najvišu grupu i moraju biti navedena redosledom utvrđenim u 6.2.1.7.3.Radna obeležja navedena u 6.2.1.7.2 predstavljaju srednju grupu, pri čemu se neposredno ispred ispitnog pritiska e) navodi radni pritisak h), ukoliko je zahteva.Obeležja za odobrenje predstavljaju najnižu grupu i moraju biti navedena redosledom utvrđenim u 6.2.1.7.1. 6.2.1.7.5 Druga obeležja dozvoljena su na drugim mestima izuzev bočnog zida, pod uslovom da se nalaze na mestima sa slabim naprezanjima i da nemaju veličinu i dubinu koje dovode do štetnih koncentracija naprezanja. Kod zatvorenih kriogenih rezervoara ova obeležja smeju biti navedena na odvojenoj pločici koja je postavljena na spoljnoj oblozi. Ova obeležja ne smeju biti u suprotnosti sa zahtevanim obeležjima. 6.2.1.7.6 Pored gore navedenih obeležja, svaka posuda pod pritiskom koja se dopunjuje i koja ispunjava zahteve za periodičnu kontrolu i ispitivanje navedene u 6.2.1.6 mora imati obeležja koja sadrže sledeće podatke:slovo(-a) za oznaku države koja je izdala odobrenje telu koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje. Ovo obeležje nije potrebno, ako je telo odobreno od strane nadležnog organa države u kojoj je izdato odobrenje za proizvodnju;registrovana oznaka tela odobrenog od strane nadležnog organa za sprovođenje periodičnih kontrola i ispitivanja;datum periodične kontrole i ispitivanja, sa navođenjem godine (dva broja) iza koje sledi podatak o mesecu (dva broja), odvojen kosom crtom (tj. „/“). Za navođenje godine smeju se upotrebiti i četiri broja.Gore navedena obeležja moraju biti navedena utvrđenim redosledom.Napomena: Navođenje meseca nije potrebno za gasove kod kojih rok između periodičnih ispitivanja iznosi 10 godina ili više (vidi 4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 200 i P 203). 6.2.1.7.7 Uz saglasnost nadležnog organa datum poslednjeg izvršenog periodičnog ispitivanja i žig eksperta mogu se nalaziti na prstenu od odgovarajućeg materijala koji se pričvršćuje na bocu postavljanjem ventila i koji se ne može odstraniti bez skidanja ventila. 6.2.1.8 Obeležavanje posuda pod pritiskom koje se ne dopunjujuPosude pod pritiskom koje se ne dopunjuju obeležavaju se jasno i čitljivo obeležjima za odobrenje i specifičnim obeležjima za gasove i posude pod pritiskom. Ova obeležja moraju biti trajno naneta na posudu pod pritiskom (npr. ispisana pomoću šablona, utisnuta, ugravirana ili naneta metodom nagrizanja). Ukoliko nisu ispisana pomoću šablona, obeležja se moraju nalaziti na ramenima, gornjem kraju ili vratu posude pod pritiskom ili na nekom trajno postavljenom sastavnom delu posude pod pritiskom (npr. navarena kragna). Izuzev natpisa „NE DOPUNjAVATI“, minimalna veličina obeležja iznosi 5 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom od najmanje 140 mm i 2,5 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom manjim od 140 mm. Minimalna veličina natpisa „NE DOPUNjAVATI“ iznosi 5 mm. 6.2.1.8.1 Obeležja navedena u 6.2.1.7.1 do 6.2.1.7.3, izuzev (f), (g) i (l), su obavezna. Serijski broj (n) može biti zamenjen brojem šarže. Pored toga, zahteva se natpis „NE DOPUNjAVATI“ sa veličinom slova od najmanje 5 mm. 6.2.1.8.2 Primenjuju se zahtevi navedeni u 6.2.1.7.4.Napomena: Zbog veličine posuda pod pritiskom koje se ne dopunjuju ovo obeležje sme biti zamenjeno listicom. 6.2.1.8.3 Druga obeležja dozvoljena su pod uslovom da se nalaze na mestima sa slabim naprezanjima, izuzev bočnog zida i da nemaju veličinu i dubinu koje dovode do štetnih koncentracija naprezanja. Ova obeležja ne smeju biti u suprotnosti sa zahtevanim obeležjima. 6.2.2 Posude pod pritiskom projektovane, konstruisane i ispitane u skladu sa standardimaZahtevi navedeni u 6.2.1 smatraju se ispunjenim uz primenu dole navedenih standarda:Napomena: Lica ili organi koji su u standardima navedeni kao odgovorni u skladu sa ADR dužni su da se pridržavaju zahteva ADR. Referenca Naziv dokumenta primenjuje se na pododeljke / stavove za materijale EN 1797:2001 Kriogeni rezervoari – Kompatibilnost gasa/materijal 6.2.1.2 EN ISO 11114-1:1997 Prenosive boce za gas – Kompatibilnost materijala za boce za gas i ventila sa gasovima sa kojima dolaze u kontakt – Deo 1: Metalni materijali 6.2.1.2 EN ISO 11114-2:2000 Prenosive boce za gas – Kompatibilnost materijala za boce za gas i ventila sa gasovima sa kojima dolaze u kontakt – Deo 2: Nemetalni materijali 6.2.1.2 EN ISO 11114-4:2005 (izuzev metode C u 5.3) Prenosive boce za gas – Kompatibilnost materijala za boce za gas i ventila sa gasovima sa kojima dolaze u kontakt – Deo 4: Ispitni postupci za izbor metalnih materijala koji su neosetljivi na vodoničnu krtost 6.2.1.2 za projektovanje i konstrukciju Prilog I Delovi 1 do 3 Direktive Saveta 84/525/EEZ Direktiva Saveta Evropske zajednice od 17. septembra 1984. za usklađivanje propisa država članica (Evropske zajednice) o bešavnim bocama za gas od čelika, objavljena u Službenom listu Evropske zajednice br. L 300 od 19.11.1984. 6.2.1.1 i 6.2.1.5 Prilog I Delovi 1 do 3 Direktive Saveta 84/526/EEZ Direktiva Saveta Evropske zajednice od 17. septembra 1984. za usklađivanje propisa država članica (Evropske zajednice) o bešavnim bocama za gas od nelegiranog aluminijuma i legura aluminijuma, objavljena u Službenom listu Evropske zajednice br. L 300 od 19.11.1984. 6.2.1.1 i 6.2.1.5 Prilog I Delovi 1 do 3 Direktive Saveta 84/527/EEZ Direktiva Saveta Evropske zajednice od 17. septembra 1984. za usklađivanje propisa država članica (Evropske zajednice) o zavarenim bocama za gas od nelegiranog čelika, objavljena u Službenom listu Evropske zajednice br. L 300 od 19.11.1984. 6.2.1.1 i 6.2.1.5
Referenca Naziv dokumenta primenjuje se na pododeljke / stavove EN 1442:1998/A2:2005 Prenosive zavarene boce od čelika, koje se mogu ponovo puniti, za tečni gas (LPG) – Projektovanje i konstrukcija 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 1800:1998/AC:1999 Prenosive boce za gas – Boce za acetilen – Osnovni zahtevi i definicije 6.2.1.1.2 EN 1964-1:1999 Prenosive boce za gas – Projektovanje i konstrukcija bešavnih prenosivih boca za gas od čelika koje se mogu ponovo puniti, zapremine od 0,5 litara do najviše 150 litara – Deo 1: Bešavne boce od čelika sa vrednošću Rm manjom od 1100 MPa 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 1975:1999 +A1:2003 Prenosive boce za gas – Projektovanje i konstrukcija bešavnih prenosivih boca za gas od aluminijuma i legure aluminijuma, koje se mogu ponovo puniti, zapremine od 0,5 l do najviše 150 l 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN ISO 11120:1999 Prenosive boce za gas – bešavne velike boce koje se mogu ponovo puniti, od čelika, za transport zbijenih gasova zapremine između 150 l i 3000 l – Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 1964-3:2000 Prenosive boce za gas – Projektovanje i konstrukcija bešavnih prenosivih boca za gas od čelika, koje se mogu ponovo puniti, zapremine od 0,5 litara do najviše 150 litara – Deo 3: Bešavne boce od nerđajućeg čelika sa vrednošću Rm manjom od 1100 MPa 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 12862:2000 Prenosive boce za gas – Projektovanje i konstrukcija prenosivih zavarenih boca za gas od legure aluminijuma, koje se mogu ponovo puniti 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 1251-2:2000 Kriogenički rezervoari – Prenosivi, vakumski izolovani rezervoari zapremine ne veće od 1000 litara – Deo 2: Dimenzionisanje, izrada i ispitivanje 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 12257:2002 Prenosive boce za gas – Bešavne po obimu obmotane boce od kompozitnih materijala 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 12807:2001 (izuzev Priloga A) Prenosive, tvrdo lemljene boce od čelika za tečni gas (LPG), koje se mogu ponovo puniti – Konstrukcija i izrada 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 1964-2:2001 Prenosive boce za gas – Projektovanje i konstrukcija bešavnih prenosivih boca za gas od čelika zapremine od 0,5 litara do najviše 150 litara, koje se mogu ponovo puniti – Deo 2: Bešavne boce od čelika sa vrednošću Rm 1100 MPa i više 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 13293:2002 Prenosive boce za gas – Projektovanje i konstrukcija prenosivih boca za gas od bešavnog normalno žarenog ugljenično- manganskog čelika zapremine do 0,5 litara, koje se mogu ponovo puniti, za zbijene, tečne i pod pritiskom rastvorene gasove i do 1 litra za ugljendioksid 6.2.1.1 i 6.2.1.5
Referenca Naziv dokumenta primenjuje se na pododeljke / stavove EN 13322-1:2003 +A1:2006 Prenosive boce za gas – Zavarene boce od čelika, koje se mogu ponovo puniti; Projektovanje i konstrukcija – Deo 1: Zavarene, od čelika 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 13322-2:2003 Prenosive boce za gas – Zavarene boce od nerđajućeg čelika, koje se mogu ponovo puniti; Projektovanje i konstrukcija – Deo 2: Zavarene, od nerđajućeg čelika 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 12245:2002 Prenosive boce za gas – Potpuno obmotane boce od kompozitnih materijala 6.2.1.1 i 6.2.1.5 EN 12205:2001 Prenosive boce za gas – Metalne boce za jednokratnu upotrebu 6.2.1.1, 6.2.1.5 i 6.2.1.7 EN 13110:2002 Prenosive, zavarene boce od aluminijuma za tečni gas (LPG), koje se mogu ponovo puniti – Projektovanje i konstrukcija 6.2.1.1, 6.2.1.5 i 6.2.1.7 EN 14427:2004 +A1:2005 Prenosive potpuno obmotane boce od kompozitnog materijala za tečni gas (LPG), koje se mogu ponovo puniti – Projektovanje i konstrukcijaNapomena: 1. Ovaj standard se primenjuje samo na boce opremljene uređajima za rasterećenje od pritiska.2. Shodno 5.2.9.2.1 i 5.2.9.3.1 obe boce se ispituju na prskanje, ako imaju oštećenja koja su najmanje istog obima kao kod kriterijuma za izuzimanje 6.2.1.1, 6.2.1.5 i 6.2.1.7 EN 14208:2004 Prenosive boce za gas – Specifikacija za zavarenu burad pod pritiskom zapremine do 1000 litara za transport gasova – Projektovanje i konstrukcija 6.2.1.1, 6.2.1.5 i 6.2.1.7 EN 14140:2003 Prenosive zavarene boce od čelika za tečni gas (LPG), koje se mogu ponovo puniti – Alternativno projektovanje i konstrukcija 6.2.1.1, 6.2.1.5 i 6.2.1.7 EN 13769:2003/A1:2005 Prenosive boce za gas – Svežnjevi boca – Konstrukcija, izrada, obeležavanje i ispitivanje 6.2.1.1, 6.2.1.5 i 6.2.1.7 za zatvarače EN ISO 10297:2006 Prenosive boce za gas – Ventili boca za gas – Specifikacija i ispitivanje tipa 6.2.1.1 EN 13152:2001 Specifikacija i ispitivanje za tečni gas (LPG) – Ventili boca, sa automatskim zatvaranjem 6.2.1.1 EN 13153:2001 Specifikacija i ispitivanje za tečni gas (LPG) – Ventili boca, sa manuelnim rukovanjem 6.2.1.1 za periodičnu kontrolu i ispitivanje EN 1251-3:2000 Kriogenički rezervoari – Prenosivi, vakuumski izolovani rezervoari zapremine ne veće od 1000 litara – Deo 3: Operativni zahtevi 6.2.1.6
Referenca Naziv dokumenta primenjuje se na pododeljke / stavove EN 1968:2002 +A1:2005 (izuzev Priloga B) Prenosive boce za gas – Periodično ispitivanje bešavnih boca za gas od čelika 6.2.1.6 EN 1802:2002 (izuzev Priloga B) Prenosive boce za gas – Periodično ispitivanje bešavnih boca za gas od legure aluminijuma 6.2.1.6 EN 12863:2002 +A1:2005 Prenosive boce za gas – Periodično ispitivanje i održavanje boca za gas za acetilen u rastvoruNapomena:Pojam „prva kontrola“ koji se koristi u ovom standardu podrazumeva „prvu periodičnu kontrolu“ posle izdavanja konačnog odobrenja za novu bocu za acetilen 6.2.1.6 EN 1803:2002 (izuzev Priloga B) Prenosive boce za gas – Periodično ispitivanje zavarenih boca za gas od ugljeničnog čelika 6.2.1.6 EN ISO 11623:2002 (izuzev odeljka 4) Prenosive boce za gas – Periodično ispitivanje boca za gas od kompozitnih materijala 6.2.1.6 EN 14189:2003 Prenosive boce za gas – Ispitivanje i servisiranje ventila boca za gas prilikom periodičnog ispitivanja boca za gas 6.2.1.6
6.2.3 Zahtevi za posude pod pritiskom koje nisu projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa standardimaPosude pod pritiskom koje nisu projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa standardima navedenim u tabeli pod 6.2.2 ili 6.2.5 moraju biti projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa odredbama tehničkog pravilnika koji garantuje isti nivo bezbednosti i koji je priznat od strane nadležnog organa.Ako se u tabeli navedenoj pod 6.2.2 ili 6.2.5 upućuje na odgovarajući standard, nadležni organ u roku od dve godine mora da povuče odobrenje za primenu tehničkih pravilnika koji imaju istu svrhu.Time se ne ukida pravo nadležnog organa na priznavanje tehničkih pravilnika u cilju praćenja ostvarenog naučnog i tehničkog napretka, ili u slučajevima kada ne postoje raspoloživi standardi, ili kada je potrebno da se uzmu u obzir određeni aspekti koji nisu navedeni u standardu.Nadležni organ mora da dostavi Sekretarijatu UNECE spisak priznatih tehničkih pravilnika. Spisak mora da sadrži sledeće podatke: naziv i datum pravilnika, predmet pravilnika i podatke o tome gde se isti može pribaviti. Sekretarijat mora da obezbedi opšti pristup ovim informacijama preko svoje internet stranice (Homepage).Zahtevi navedeni u 6.2.1 i sledeći zahtevi moraju, međutim, biti ispunjeni. 6.2.3.1 Boce, velike boce, burad pod pritiskom i svežnjevi boca od metalaNaprezanje metala na najopterećenijem mestu posude pod pritiskom pri ispitnom pritisku ne sme da prelazi 77% od garantovane granice elastičnosti (Re).Pod granicom elastičnosti podrazumeva se naprezanje pri kome se postiže trajno istezanje od 2‰ (tj. 0,2%) ili trajno istezanje od 1% kod austenitnih čelika između mernih oznaka na epruveti. Napomena: Za limove se ispitivanje na zatezanje vrši poprečno u odnosu na smer valjanja. Istezanje nakon loma određuje se na epruvetama sa kružnim poprečnim presekom, pri čemu je merna dužina „l“ između mernih oznaka jednaka 5-strukom prečniku epruvete „d“ (l = 5d); ako se koriste epruvete sa pravougaonim poprečnim presekom, merna dužina „l“ se proračunava po formuli l = 5,65 √F0 pri čemu je F0 jednak prvobitnom poprečnom preseku epruvete.Posude pod pritiskom i njihovi zatvarači moraju biti izrađeni od odgovarajućih materijala koji su na temperaturama između -20º C i +50º C otporni na krti lom i neosetljivi na naprsline usled naponske korozije.Zavareni spojevi moraju biti izvedeni u skladu sa tehničkim pravilima i pružati potpunu sigurnost. 6.2.3.2 Dodatne odredbe za posude pod pritiskom od legura aluminijuma za sabijene, tečne, rastvorene gasove i gasove koji nisu pod pritiskom, koji podležu posebnim zahtevima (uzorci gasa), kao i za predmete koji sadrže gas pod pritiskom, izuzev aerosolnih raspršivača i malih gasnih posuda (gasnih patrona) 6.2.3.2.1 Materijali posuda pod pritiskom od legura aluminijuma moraju ispunjavati sledeće zahteve: A B C D Zatezna čvrstoća Rm u MPa (= N/mm2) ….Granica elastičnosti Re u MPa (= N/mm2)(trajno istezanje λ = 0,2%) …………….Istezanje nakon loma (l = 5d) u % …..Ispitivanje na savijanje (prečnik trna) .d = n x e,e = debljina uzorkaSerijski broj „Aluminium Associationa) …. 49 – 18610 – 16712 – 40n = 5(Rm ≤ 98)n = 6(Rm > 98)1000 196 – 37259 – 31412 – 30n = 6(Rm ≤ 325)n = 7(Rm > 325)5000 196 – 372137 – 33412 – 30n = 6(Rm ≤ 325)n = 7(Rm > 325)6000 343 – 490206 – 41211 – 16n = 7(Rm ≤ 392)n = 8(Rm > 392)2000 IspravitiFormule a) Vidi „Aluminium Standards and Data“, 5. izdanje, januar 1976. godine, objavljeno od strane „Aluminium Association“, 750, 3rd Avenue, New YorkStvarne osobine zavise od sastava odnosne legure, kao i od završne obrade posude pod pritiskom; debljina zidova se proračunava nezavisno od korišćene legure, po jednoj od sledećih formula: PMPa x D e = 2 x Re + PMPa ili PMPa x D 1,3 1,30 20 x Re + Pbar 1,30pri čemu je e = minimalna debljina zida posude pod pritiskom u mm PMPa = ispitni pritisak u MPa Pbar = ispitni pritisak u barima D = nominalni spoljni prečnik posude pod pritiskom u mm Re = garantovana minimalna 0,2%-tna granica elastičnosti u MPa (N/mm2)Garantovana minimalna granica elastičnosti (Re) navedena u formuli, nezavisno od korišćene legure, ne sme biti veća od 0,85-struke garantovane minimalne zatezne čvrstoće (Rm).Napomena: 1. Gore navedene osobine baziraju se na dosadašnjim iskustvima sa sledećim materijalima posuda pod pritiskomRubrika A: aluminijum, nelegiran, čistoće 99,5%;Rubrika B: legure aluminijuma i magnezijuma;Rubrika C: legure aluminijuma, silicijuma i magnezijuma; npr. ISO/R209-Al-Si-Mg (Aluminium Association 6351);Rubrika D: legure aluminijuma, bakra i magnezijuma. 2. Istezanje nakon loma određuje se na epruvetama sa kružnim poprečnim presekom, pri čemu je merna dužina „l“ između mernih oznaka jednaka 5-strukom prečniku epruvete „d“ (l = 5d); ako se koriste epruvete sa pravougaonim poprečnim presekom, merna dužina „l“ se proračunava po formuli l = 5,65 √F0 , pri čemu je F0 jednak prvobitnom poprečnom preseku epruvete. 3. (a) Ispitivanje na savijanje (vidi skicu) vrši se na epruvetama koje se u vidu prstena širine 3e, ali ne manje od 25 mm, odsecaju od cilindra i dele na dva jednaka dela. Epruvete se mogu obrađivati samo po ivicama.(b) Ispitivanje na savijanje vrši se sa trnom prečnika (d) i dva okrugla oslonca, koji su međusobno udaljeni na rastojanju od (d + 3e). Međusobno rastojanje unutrašnjih površina za vreme probe nije veće od prečnika trna.(c) Na epruveti ne sme prilikom savijanja oko trna doći do pojave naprslina, sve dok unutrašnje površine ne nalegnu na trn.(d) Odnos (n) između prečnika trna i debljine epruvete mora da odgovara vrednostima navedenim u tabeli.Skica ispitivanja na savijanje[pic] 6.2.3.2.2 Manja minimalna vrednost istezanja dozvoljena je pod uslovom da se u dodatnom ispitnom postupku odobrenom od strane nadležnog organa zemlje proizvodnje dokaže da posude pod pritiskom garantuju istu bezbednost za transport kao posude pod pritiskom koje su izrađene prema vrednostima tabele navedene u 6.2.3.2.1 (vidi i standard EN 1975:1999 + A1:2003). 6.2.3.2.3 Minimalne debljine zidova posuda pod pritiskom na najslabijem mestu moraju da iznose:ako je prečnik posude pod pritiskom manji od 50 mm – najmanje 1,5 mmako je prečnik posude pod pritiskom 50 mm do 150 mm – najmanje 2 mmako je prečnik posude pod pritiskom veći od 150 mm – najmanje 3 mm. 6.2.3.2.4 Danca se izvode u polukružnom, elipsastom ili lučnom obliku; ona moraju garantovati istu bezbednost kao telo posude pod pritiskom. 6.2.3.3 Posude od kompozitnih materijalaBoce, velike boce, burad pod pritiskom i svežnjevi boca od kompozitnih materijala moraju biti opremljeni prstenom za ojačanje ili potpuno obmotani materijalom za ojačanje i izrađeni tako da odnos loma (pritisak pri lomu podeljen sa ispitnim pritiskom) iznosi najmanje:1,67 za posude pod pritiskom ojačane prstenom;2,00 za potpuno obmotane posude pod pritiskom. 6.2.3.4 Zatvoreni kriogeni rezervoariZa izradu zatvorenih kriogenih rezervoara za duboko ohlađene gasove u tečnom stanju primenjuju se sledeći zahtevi: 6.2.3.4.1 Ako se koriste nemetalni materijali, isti moraju biti otporni na krti lom na najnižoj radnoj temperaturi posude pod pritiskom i njenih delova opreme. 6.2.3.4.2 Posude pod pritiskom moraju biti opremljeni sigurnosnim ventilom koji se otvara na radni pritisak naveden na posudi pod pritiskom. Ventili moraju biti tako izrađeni da besprekorno funkcionišu i na najnižoj radnoj temperaturi. Siguran način funkcionisanja na ovoj temperaturi se utvrđuje i proverava ispitivanjem svakog pojedinačnog ventila ili ispitivanjem uzorka ventila istog tipa konstrukcije. 6.2.3.4.3 Otvori i sigurnosni ventili posuda pod pritiskom moraju biti projektovani tako da sprečavaju curenje tečnosti. 6.2.4 Opšti zahtevi za aerosolne raspršivače i male gasne posude (gasne patrone) 6.2.4.1 Projektovanje i izrada 6.2.4.1.1 Aerosolni raspršivači (UN broj 1950) koja sadrže samo jedan gas ili gasnu smešu i male gasne posude (gasne patrone) (UN broj 2037) moraju biti izrađeni od metala. Izuzimaju se aerosolni raspršivači (UN broj 1950) i male gasne posude (gasne patrone) (UN broj 2037) zapremine do 100 ml za UN broj 1011 butan. Ostali aerosolni raspršivači (UN broj 1950) moraju biti izrađena od metala, sintetičkog materijala ili stakla. Metalne posude sa spoljnim prečnikom od najmanje 40 mm moraju imati konkavno dance. 6.2.4.1.2 Posude od metala smeju imati zapreminu od najviše 1000 ml, a posude od sintetičkog materijala ili stakla od najviše 500 ml. 6.2.4.1.3 Svaki tip konstrukcije posuda (aerosolni raspršivač ili gasna patrona) pre prve upotrebe mora da zadovolji probu hidrauličnog pritiska u skladu sa 6.2.4.2. 6.2.4.1.4 Uređaji za ispuštanje i raspršivanje gasa aerosolnih raspršivača sa UN brojem 1950 i ventili za ispuštanje gasa iz gasnih patrona sa UN brojem 2037 moraju obezbediti zaptiveno zatvaranje posuda i biti zaštićeni od nenamernog otvaranja. Ventili za ispuštanje gasa i uređaji za raspršivanje koji se zatvaraju samo na unutrašnji pritisak nisu dozvoljeni. 6.2.4.1.5 Unutrašnji pritisak na 50º C sme da iznosi maksimalno 2/3 ispitnog pritiska, međutim najviše 1,32 MPa (13,2 bar). Aerosolni raspršivači i male gasne posude (gasne patrone) na 50º C smeju biti napunjene tečnom fazom do maksimalno 95% svoje zapremine. 6.2.4.2 Ispitivanje hidrauličnog pritiska 6.2.4.2.1 Unutrašnji pritisak (ispitni pritisak) koji se primenjuje mora iznositi 1,5-strukoj vrednosti unutrašnjeg pritiska na 50º C, međutim najmanje 1 MPa (10 bar). 6.2.4.2.2 Na najmanje pet praznih posuda svakog tipa konstrukcije vrši se ispitivanje hidrauličnog pritiska:do utvrđenog ispitnog pritiska, pri čemu ne sme doći ni do nezaptivenosti ni do vidljivih trajnih promena oblika, ido pojave nezaptivenosti ili loma, pri čemu najpre na eventualnom konkavnom dancu mora nastati izbočina, a do pojave nezaptivenosti ili loma posude sme doći tek na 1,2-strukom ispitnom pritisku. 6.2.4.3 Ispitivanje zaptivenosti 6.2.4.3.1 Male gasne posude (gasne patrone) 6.2.4.3.1.1 Sve posude moraju izdržati ispitivanje zaptivenosti u vrućoj vodenoj kupki. 6.2.4.3.1.2 Temperatura vodene kupke i trajanje ispitivanja biraju se tako da unutrašnji pritisak svake posude dostiže najmanje 90% unutrašnjeg pritiska koji bi posude imale na 55º C. Ako je, međutim, sadržaj osetljiv na toplotu ili ako su posude izrađene od plastike koja omekšava na toj temperaturi, ispitivanje se vrši na temperaturi vodene kupke od 20º C do 30º C. Osim toga, jedna od 2000 posuda ispituje se i na temperaturi od 55º C. 6.2.4.3.1.3 Ne sme doći do nezaptivenosti niti do trajnih deformacija, izuzev kod plastičnih posuda koje smeju da se deformišu usled omekšavanja, ukoliko ostanu zaptivene. 6.2.4.3.2 Aerosolni raspršivačiSvaki napunjeni aerosolni raspršivač mora biti podvrgnut ispitivanju u vrućoj vodenoj kupki ili nekom dozvoljenom ispitivanju koje predstavlja alternativu za ispitivanje u vodenoj kupki. 6.2.4.3.2.1 Ispitivanje u vrućoj vodenoj kupki 6.2.4.3.2.1.1 Temperatura vodene kupke i trajanje ispitivanja biraju se tako da unutrašnji pritisak dostiže najmanje onu vrednost koja bi se dostigla na 55º C (50º C, ako tečna faza na 50º C ne zauzima više od 95% zapremine aerosolnog raspršivača. Ako je sadržaj osetljiv na toplotu ili ako su aerosolni raspršivači izrađeni od plastike koja na toj temperaturi omekšava, temperaturu vodene kupke treba podesiti između 20º C i 30º C, pri čemu se, međutim, jedno od 2000 aerosolnih raspršivača ispituje i na višoj temperaturi. 6.2.4.3.2.1.2 Na aerosolnom raspršivaču ne sme doći do nezaptivenosti niti do trajnih deformacija, izuzev kod aerosolnih raspršivača od plastike koja smeju da se deformišu usled omekšavanja, ukoliko ostanu zaptivena. 6.2.4.3.2.2 Alternativne metodeUz saglasnost nadležnog organa smeju se primeniti alternativne metode koje garantuju isti nivo bezbednosti, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi navedeni u 6.2.4.3.2.2.1, 6.2.4.3.2.2.2 i 6.2.4.3.2.2.3. 6.2.4.3.2.2.1 Sistem obezbeđenja kvalitetaPunioci aerosolnih raspršivača i proizvođači elemenata konstrukcije za pakovanja gasa pod pritiskom moraju raspolagati sistemom obezbeđenja kvaliteta. Sistem obezbeđenja kvaliteta mora predvideti primenu postupaka kojima se obezbeđuje da sva pakovanja gasa pod pritiskom koja su nezaptivena ili deformisana budu povučena i da ista ne budu predata na transport.Sistem obezbeđenja kvaliteta mora da obuhvata:opis organizacione strukture i odgovornosti;odgovarajuća uputstva koja se primenjuju za kontrolu i ispitivanje, kontrolu kvaliteta, obezbeđenje kvaliteta i radne tokove;evidenciju o kvalitetu, kao što su izveštaji o inspekciji, podaci i dokazi o ispitivanju i kalibraciji;naknadna ispitivanja od strane menadzmenta u cilju obezbeđenja uspešnog načina delovanja sistema obezbeđenja kvalitetapostupak za kontrolu dokumenata i njihovo ažuriranje;sredstvo za kontrolu aerosolnih raspršivača koja nisu u skladu sa zahtevima;programe edukacije i postupke kvalifikacije za odgovarajuće osoblje ipostupke kojima se obezbeđuje da na finalnom proizvodu ne postoje oštećenja.Potrebno je izvršiti prvu ocenu i periodična ocenjivanja na zadovoljstvo nadležnog organa. Ovim ocenjivanjem mora se osigurati da je odobreni sistem podoban i efikasan i da će takav i ostati. Nadležni organ se unapred obaveštava o svim predloženim izmenama u vezi sa odobrenim sistemom. 6.2.4.3.2.2.2 Ispitivanje na pritisak i ispitivanje zaptivenosti aerosolnih raspršivača pre punjenjaSvaki prazni aerosolni raspršivač mora biti izložen pritisku koji mora da iznosi najmanje onoliko koliko iznosi očekivani pritisak u napunjenom aerosolnom raspršivaču na 55º C (50º C, ako tečna faza na 50º C ne zauzima više od 95% zapremine pakovanja gasa pod pritiskom). Ovaj pritisak mora da iznosi najmanje dve trećine od proračunskog pritiska aerosolnog raspršivača. Ako neki aerosolni raspršivač pri ispitnom pritisku pokaže znakove nezaptivenosti od najmanje 3,3 h 10-2 mbar-l.s-1, deformacije ili drugih nedostataka, isto mora da bude povučeno. 6.2.4.3.2.2.3 Ispitivanje aerosolnih raspršivača posle punjenjaPre punjenja punilac mora da osigura da je „Crimp“ uređaj pravilno podešen i da se koristi određeno pogonsko sredstvo.Svaki napunjeni aerosolni raspršivač mora biti izvagan i ispitan na zaptivenost. Uređaj za utvrđivanje nezaptivenosti mora da bude dovoljno osetljiv, kako bi na 20º C utvrdio nezaptivenost od najmanje 2,0 h 10-3 mbar-l.s-1.Svi aerosolni raspršivači koja pokazuju znakove nezaptivenosti, deformacije ili povećane mase moraju biti povučeni. 6.2.4.3.3 Uz saglasnost nadležnog organa, aerosolni raspršivači i male gasne posude (gasne patrone) koji sadrže farmaceutske proizvode i nezapaljive gasove i koji moraju biti sterilni, a na koje može negativno uticati ispitivanje u vodenoj kupki, ne podležu zahtevima navedenim u 6.2.4.3.1 i 6.2.4.3.2, ako se:proizvode uz ovlašćenje državne zdravstvene uprave i, ukoliko je zahtevno od strane nadležnog organa, u skladu sa načelima „dobre proizvodne prakse“ (GMP) koje je utvrdila Svetska zdravstvena organizacija (WHO), ialternativnim metodama koje proizvođač primenjuje za utvrđivanje nezaptivenosti i za otpornost na pritisak dostiže isti nivo bezbednosti, kao što su dokaz o helijumu i ispitivanje statističkog uzorka od najmanje 1 od 2000 svake proizvodne šarže u vodenoj kupki. 6.2.4.4 Upućivanje na standardeOsnovne odredbe ovog odeljka smatraju se ispunjenim uz primenu dole navedenih standarda:za UN broj 1950 aerosolni raspršivači: Prilog Direktive Saveta 75/324/EEZ, u verziji Direktive Komisije 94/1/ESza UN broj 2037 male gasne posude (gasne patrone), koje sadrže UN broj 1965 ugljovodonični gas, smeša, u tečnom stanju, n.d.n.: EN 417:2003 Metalne čaure za jednokratnu upotrebu za tečni gas, sa ili bez ventila za izuzimanje, za rad prenosivih uređaja; Izrada, ispitivanja i obeležavanje. 6.2.5 Zahtevi za posude UN pod pritiskom Pored opštih zahtevi navedenih u 6.2.1.1, 6.2.1.2, 6.2.1.3, 6.2.1.5 i 6.2.1.6 posude UN pod pritiskom moraju da odgovaraju zahtevima ovog odeljka, ukoliko su primenjivi, uključujući standarde.Napomena: Uz saglasnost nadležnog organa mogu se primenjivati novije objavljene verzije standarda, ukoliko postoje. 6.2.5.1 Opšti zahtevi 6.2.5.1.1 Oprema za rukovanjeIzuzev uređaja za rasterećenje od pritiska, ventili, cevovodi, delovi opreme i drugi uređaji pod pritiskom moraju biti projektovani i izrađeni tako da su u stanju da izdrže najmanje 1,5-struki ispitni pritisak posuda pod pritiskom.Oprema za rukovanje mora biti postavljena ili koncipirana tako da se spreče oštećenja koja bi u normalnim uslovima rukovanja i transporta mogla da dovedu do ispuštanja sadržaja posude pod pritiskom.Sabirni cevovod koji vodi do zaustavnih ventila mora biti dovoljno fleksibilan, kako bi se ventili i cevovod zaštitili od smicanja i od ispuštanja sadržaja posude pod pritiskom. Ventili za punjenje i pražnjenje, kao i svi zaštitni poklopci moraju biti obezbeđeni od nenamernog otvaranja. Ventili moraju biti zaštićeni u skladu sa zahtevima navedenim u 4.1.6.8 a) do d), ili se posude pod pritiskom transportuju u spoljnoj ambalaži koja je u stanju za otpremu sposobna da izdrži ispitivanje na pad navedeno u 6.1.5.3 za ambalažnu grupu I. 6.2.5.1.2 Uređaji za rasterećenje od pritiskaSve posude pod pritiskom koje se koriste za transport UN broja 1013 ugljendioksid i UN broja 1070 di-azot-monoksid moraju biti opremljene uređajima za rasterećenje od pritiska; posude pod pritiskom za druge gasove moraju, kao što je utvrđeno od strane nadležnog organa zemlje upotrebe, biti opremljene uređajima za rasterećenje od pritiska, ukoliko to nije zabranjeno prema 4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 200. Tip uređaja za rasterećenje od pritiska, pritisak reagovanja i količinu izduvnog sadržaja uređaja za rasterećenje od pritiska utvrđuje, po potrebi, nadležni organ zemlje upotrebe. Zatvoreni kriogeni rezervoari moraju biti opremljeni uređajima za rasterećenje od pritiska, u skladu sa 6.2.1.3.3.4 i 6.2.1.3.3.5. Uređaji za rasterećenje od pritiska moraju biti projektovani tako da se onemogući prodiranje stranih materija i ispuštanje gasova, kao i stvaranje opasnog nadpritiska.Ugrađeni uređaji za rasterećenje od pritiska na horizontalnim posudama pod pritiskom koje su međusobno povezane sabirnom cevi i koje su napunjene zapaljivim gasom moraju biti raspoređeni tako da se izduvni sadržaj slobodno ispušta u vazduh i da se u normalnim uslovima transporta spreči uticaj ispuštenog gasa na samu posudu pod pritiskom. 6.2.5.2 Projektovanje, izrada, i prva kontrola i ispitivanje 6.2.5.2.1 Za projektovanje, izradu, kao i prvu kontrolu i ispitivanje boca UN primenjuju se sledeći standardi, sa izuzetkom da zahtevi o kontroli u vezi sa sistemom za ocenu saobraznosti i odobrenjem moraju da budu u skladu sa 6.2.5.6: ISO 9809-1:1999Boce za gas – Bešavne boce od čelika, koje se mogu ponovo puniti – Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje – Deo 1: Boce od oplemenjenog čelika zatezne čvrstoće manje od 1100 MPaNapomena: Napomena u vezi sa faktorom F iz odeljka 7.3 ovog standarda ne važi za boce UNISO 9809-2:2000Boce za gas – Bešavne boce od čelika, koje se mogu ponovo puniti – Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje – Deo 2: Normalno žarene i otpuštene boce zatezne čvrstoće manje od ili jednako 1100 MPaISO 9809-3:2000Boce za gas – Bešavne boce od čelika, koje se mogu ponovo puniti – Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje – Deo 3: Normalizovane boce od čelikaISO 7866:1999Boce za gas – Bešavne boce od legure aluminijuma, koje se mogu ponovo puniti – Projektovanje, konstrukcija i ispitivanjeNapomena:Napomena u vezi sa faktorom F iz odeljka 7.2 ovog standarda ne važi za boce UN. Legura aluminijuma 6351A-T6 ili ekvivalentne legure nisu dozvoljene.ISO 11118:1999Boce za gas – Metalne boce za jednokratnu upotrebu – Utvrđivanja i postupci ispitivanjaISO 11119-1:2002Boce za gas od kompozitnih materijala – Utvrđivanja i postupci ispitivanja – Deo 1: Po obimu obmotane boce za gas od kompozitnih materijalaISO 11119-2:2002Boce za gas od kompozitnih materijala – Utvrđivanja i postupci ispitivanja – Deo 2: Potpuno obmotane, vlaknima ojačane boce za gas od kompozitnih materijala sa nosećim metalnim lajnerima (oblogama)ISO 11119-3:2002Boce za gas od kompozitnih materijala – Utvrđivanja i postupci ispitivanja – Deo 3: Volumenski obmotane, vlaknima ojačane boce za gas od kompozitnih materijala sa nemetalnim lajnerima (oblogama) i lajnerima (oblogama) koji ne nose teret. Napomena 1. Prema standardima na koje se gore upućuje boce od kompozitnih materijala moraju biti projektovane za neograničen period upotrebe.Napomena 2. Posle prvih 15 godina upotrebe, period upotrebe boca od kompozitnih materijala proizvedenih u skladu sa ovim standardima može biti produžen na osnovu odobrenja nadležnog organa koji je bio odgovoran za izdavanje prvog odobrenja za boce i koji svoju odluku zasniva na informacijama o ispitivanju koje je dostavio proizvođač, vlasnik ili korisnik. 6.2.5.2.2 Za projektovanje, izradu kao i prvu kontrolu i ispitivanje velikih boca UN primenjuju se sledeći standardi, sa izuzetkom da zahtevi o kon u vezi sa troli sistemom ocenjivanja saobraznosti i odobrenjem moraju da budu u skladu sa 6.2.5.6:ISO 11120:1999Prenosive boce za gas – Bešavne velike boce od čelika za transport zbijenih gasova, koje se mogu ponovo puniti, zapremine između 150 l i 3000 l – Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje:Napomena: Napomena u vezi sa faktorom F iz odeljka 7.1 ovog standarda ne važi za velike boce UN 6.2.5.2.3 Za projektovanje, izradu kao i prvu kontrolu i ispitivanje boca UN za acetilen primenjuju se sledeći standardi, sa izuzetkom da zahtevi o kontroli u vezi sa sistemom ocenjivanja saobraznosti i odobrenjem moraju da budu u skladu sa 6.2.5.6:Za zid boce:ISO 9809-1:1999Boce za gas – Bešavne boce od čelika, koje se mogu ponovo puniti – Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje – Deo 1: Boce od oplemenjenog čelika zatezne čvrstoće manje od 1100 MPaNapomena:Napomena u vezi sa faktorom F iz odeljka 7.3 ovog standarda ne važi za boce UNISO 9809-3:2000Boce za gas – Bešavne boce od čelika, koje se mogu ponovo puniti – Projektovanje, konstrukcija i ispitivanje – Deo 3: Normalizovane boce od čelikaISO 11118:1999Boce za gas – Metalne boce za jednokratnu upotrebu – Utvrđivanja i postupci ispitivanja Za poroznu masu u boci:ISO 3807-1:2000Boce za acetilen – Osnovni zahtevi – Deo 1: Boce bez topljivih osiguračaISO 3807-2:2000Boce za acetilen – Osnovni zahtevi – Deo 2: Boce sa topljivim osiguračima 6.2.5.2.4 Za projektovanje, izradu kao i prvu kontrolu i ispitivanje kriogeničkih rezervoara UN primenjuje se sledeći standard, sa izuzetkom da zahtevi o inspekciji u vezi sa sistemom ocenjivanja saobraznosti i odobrenjem moraju da budu u skladu sa 6.2.5.6:ISO 21029-1:2004Kriogenički rezervoari – Pokretni vakuumski izolovani rezervoari zapremine do 1000 litara – Deo 1: Projektovanje, proizvodnja i ispitivanje 6.2.5.3 MaterijaliPored zahteva o materijalima sadržanim u standardima za projektovanje i izradu posuda pod pritiskom i ograničenja utvrđenih uputstvom za pakovanje koje se primenjuje za gas(-ove) koji se transportuje(-u) (npr. Uputstvo za pakovanje P 200), primenjuju se sledeći standardi za kompatibilnost materijala:ISO 11114-1:1997Prenosive boce za gas – Kompatibilnost materijala za boce za gas i ventile sa gasovima sa kojima dolaze u kontakt – Deo 1: Metalni materijaliISO 11114-2:2000Prenosive boce za gas – Kompatibilnost materijala za boce za gas i ventile sa gasovima sa kojima dolaze u kontakt – Deo 2: Nemetalni materijali 6.2.5.4 Oprema za rukovanjeZa zatvarače i njihovu zaštitu primenjuju se sledeći standardi:ISO 11117:1998Boce za gas – Zaštitni poklopci ventila i uređaji za zaštitu ventila za boce za gas koje se koriste u industriji i medicini – Projektovanje, konstrukcija i ispitivanjaISO 10297:1999Boce za gas – Ventili za boce za gas, koje se mogu ponovo puniti – Specifikacija i ispitivanje tipa 6.2.5.5 Periodična kontrola i ispitivanjeZa periodičnu kontrolu i ispitivanje boca UN primenjuju se sledeći standardi:ISO 6406:1992Periodična kontrola i ispitivanje bešavnih boca od čelikaISO 10461:1993Bešavne boce za gas od legura aluminijuma – Periodična kontrola i ispitivanjeISO 10462:1994Boce za rastvoreni acetilen – Periodično ispitivanje i održavanjeISO 11623:2002Prenosive boce za gas – Periodično ispitivanje boca sa gas od kompozitnih materijala 6.2.5.6 Sistem ocenjivanja saobraznosti i odobrenja za proizvodnju posuda pod pritiskom 6.2.5.6.1 Definicije pojmovaPojmovi korišćeni u ovom pododeljku imaju sledeće značenje:Sistem ocenjivanja saobraznosti: Sistem izdavanja odobrenja proizvođaču od strane nadležnost organa, koji obuhvata odobrenje za tip konstrukcije posude pod pritiskom, odobrenje za sistem obezbeđenja kvaliteta proizvođača i odobrenje za kontrolna tela.Tip konstrukcije: Tip konstrukcije posude pod pritiskom utvrđen posebnim standardom za posude pod pritiskom.Provera: Potvrda na osnovu ispitivanja ili podnošenja objektivnih dokaza da su utvrđeni zahtevi ispunjeni. 6.2.5.6.2 Opšti zahtevi Nadležni organ 6.2.5.6.2.1 Nadležni organ koji izdaje odobrenje za posudu pod pritiskom mora odobriti sistem ocenjivanja saobraznosti, kako bi se obezbedilo da posude pod pritiskom odgovaraju zahtevima ADR. U slučajevima kada nadležni organ koji izdaje odobrenje za posudu pod pritiskom nije nadležni organ zemlje proizvodnje, obeležja zemlje izdavanja odobrenja i zemlje proizvodnje moraju biti navedene u obeležju posude pod pritiskom (vidi 6.2.5.8 i 6.2.5.9).Nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja mora, na zahtev, podneti dokaze odgovarajućem organu zemlje upotrebe o tome da ovaj sistem ocenjivanja saobraznosti ispunjava zahteve. 6.2.5.6.2.2 Nadležni organ može u potpunosti ili delimično da delegira svoje funkcije u ovom sistemu ocenjivanja saobraznosti. 6.2.5.6.2.3 Nadležni organ mora da obezbedi postojanje raspoložive aktuelne liste odobrenih kontrolnih tela i njihovih obeležja, kao i odobrenih proizvođača i njihovih obeležja. Kontrolno telo 6.2.5.6.2.4 Kontrolno telo mora imati odobrenje nadležnog organa za kontrolu posuda pod pritiskom i:raspolagati adekvatnim, obučenim, kompetentnim i iskusnim osobljem integrisanim u organizacionu strukturu, koje na zadovoljavajući način može da vrši svoje tehničke poslove;imati pristup odgovarajućim i adekvatnim uređajima i opremi;biti nezavisno u svom radu i oslobođeno od uticaja koji bi mogli da ga sprečavaju u tome;čuvati poslovnu tajnu o privrednim aktivnostima i svojinskim pravom zaštićenim aktivnostima proizvođača i drugih tela;povući jasnu granicu između suštinskih poslova kontrolnog tela i poslova koji nisu u vezi s tim;upravljati dokumentovanim sistemom obezbeđenja kvaliteta;obezbediti sprovođenje ispitivanja i kontrola utvrđenih odgovarajućim standardom za posude pod pritiskom i ADR, iodržavati efikasan i adekvatan sistem izveštavanja i evidentiranja u skladu sa 6.2.5.6.6. 6.2.5.6.2.5 Da bi se obezbedila usklađenost sa odgovarajućim standardom za posude pod pritiskom, kontrolno telo mora da daje odobrenje za tip konstrukcije, sprovodi ispitivanja i kontrole u proizvodnji posuda pod pritiskom i da izdaje uverenja (vidi 6.2.5.6.4 i 6.2.5.6.5). Proizvođač 6.2.5.6.2.6 Proizvođač moraupravljati dokumentovanim sistemom obezbeđenja kvaliteta u skladu sa 6.2.5.6.3;podnositi zahteve za izdavanje odobrenja za tip konstrukcije u skladu sa 6.2.5.6.4;izabrati kontrolno telo iz spiska odobrenih kontrolnih tela koju je sastavio nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja ičuvati evidenciju u skladu sa 6.2.5.6.6. Ispitna laboratorija 6.2.5.6.2.7 Ispitna laboratorija moraraspolagati u dovoljnoj meri osobljem integrisanim u organizacionu strukturu, koje ima dovoljno kompetencije i iskustva iraspolagati odgovarajućim i adekvatnim uređajima i opremom, kako bi se ispitivanja koja se zahtevaju standardom za proizvodnju izvršila na zadovoljstvo kontrolnog tela. 6.2.5.6.3 Sistem obezbeđenja kvaliteta proizvođača 6.2.5.6.3.1 Sistem obezbeđenja kvaliteta mora da obuhvata sve elemente, zahteve i odredbe koje proizvođač preuzima. Isti mora biti dokumentovan na sistematičan i uredan način u obliku pismeno utvrđenih načela, postupaka i uputstava.Sadržaj mora naročito da obuhvata adekvatne opise koji se odnose na:organizacionu strukturu i odgovornosti osoblja u pogledu projektovanja i kvaliteta proizvoda;primenjene tehnike, procese i postupke za kontrolu i proveru pri projektovanju posuda pod pritiskom;odgovarajuća uputstva koja se primenjuju za proizvodnju posuda pod pritiskom, kontrolu kvaliteta, obezbeđenje kvaliteta i radne tokove;evidenciju o kvalitetu, kao što su izveštaji o inspekciji, podaci o ispitivanju i kalibraciji;naknadna ispitivanja od strane menadzmenta kao posledica provera u skladu sa 6.2.5.6.3.2, u cilju obezbeđenja uspešnog načina delovanja sistema obezbeđenja kvaliteta;postupak koji opisuje način ispunjenja zahteva korisnika;postupak za kontrolu dokumenata i njihovo ažuriranje;sredstva za kontrolu posuda pod pritiskom koje nisu u skladu sa zahtevima, dokupljenih delova, međuproizvoda i gotovih delova iprograme edukacije i postupke kvalifikacije za odgovarajuće osoblje 6.2.5.6.3.2 Provera sistema obezbeđenja kvalitetaSistem obezbeđenja kvaliteta ocenjuje se po prvi put, da bi se utvrdilo da li ispunjava zahteve navedene u 6.2.5.6.3.1 uz potvrdu nadležnog organa.Proizvođač se obaveštava o rezultatima provere. Obaveštenje mora da obuhvata zaključke provere i eventualno potrebne korektivne mere.Periodične provere vrše se uz potvrdu nadležnog organa, kako bi se obezbedilo da proizvođač održava i primenjuje sistem obezbeđenja kvaliteta. Izveštaji o periodičnim proverama stavljaju se na raspolaganje proizvođaču. 6.2.5.6.3.3 Održavanje sistema obezbeđenja kvalitetaProizvođač mora da održava sistem obezbeđenja kvaliteta u odobrenom obliku, tako da on bude podoban i efikasan.Proizvođač je dužan da obavesti nadležni organ koji je odobrio sistem obezbeđenja kvaliteta o nameravanim izmenama. Predložene izmene se ocenjuju, da bi se utvrdilo da li izmenjeni sistem obezbeđenja kvaliteta i dalje ispunjava zahteve navedene u 6.2.5.6.3.1. 6.2.5.6.4 Postupak izdavanja odobrenja Prvo odobrenje za tip konstrukcije 6.2.5.6.4.1 Prvo odobrenje za tip konstrukcije mora se sastojati iz odobrenja za sistem obezbeđenja kvaliteta proizvođača i odobrenja za projekat posude pod pritiskom koja treba da bude proizvedena. Zahtev za izdavanje prvog odobrenja za tip konstrukcije mora da odgovara zahtevima navedenim u 6.2.5.6.3, 6.2.5.6.4.2 do 6.2.5.6.4.6 i 6.2.5.6.4.9. 6.2.5.6.4.2 Proizvođač koji namerava da proizvodi posude pod pritiskom u skladu sa nekim standardom za posude pod pritiskom i u skladu sa ADR mora podneti zahtev za, te pribaviti i čuvati uverenje o odobrenju za tip konstrukcije, koje nadležni organ zemlje izdavanja odobrenja izdaje za najmanje jedan tip konstrukcije posude pod pritiskom u skladu sa postupkom navedenim u 6.2.5.6.4.9. Ovo uverenje mora, na zahtev, biti dostavljeno nadležnom organu zemlje upotrebe. 6.2.5.6.4.3 Za svaki proizvodni pogon podnosi se zahtev koji mora da obuhvata sledeće:naziv i zvaničnu adresu proizvođača, a ako zahtev podnosi ovlašćeni predstavnik – njegovo ime i adresu;adresu proizvodnog pogona (ukoliko nije ista kao gore navedena);ime i zvanje odgovornog (-ih) lica za sistem obezbeđenja kvaliteta;naziv posude pod pritiskom i odgovarajućeg standarda za posude pod pritiskom;detalje o eventualno odbijenom sličnom zahtevu za izdavanje odobrenja od strane nekog drugog nadležnog organa;naziv kontrolnog tela za izdavanje odobrenja za tip konstrukcije;dokumentaciju o proizvodnom pogonu, kao što je opisano u 6.2.5.6.3.1, itehničku dokumentaciju potrebnu za izdavanje odobrenja za tip konstrukcije na osnovu koje se može proveriti usklađenost posuda pod pritiskom sa zahtevima odgovarajućeg standarda za projektovanje posuda pod pritiskom. Tehnička dokumentacija mora da sadrži projekat i postupak proizvodnje i, ukoliko je za ocenjivanje potrebno, najmanje sledeće podatke:standard za projektovanje posude pod pritiskom, kao i crteže o projektovanju i izradi iz kojih se mogu videti pojedinačni delovi i jedinice konstrukcije, ako postoje;opise i objašnjenja neophodna za razumevanje crteža i predviđene upotrebe posude pod pritiskom;spisak standarda koji su neophodni za potpuno utvrđivanje postupka proizvodnje;projektne proračune i specifikacije materijala iizveštaje o ispitivanju u vezi sa odobrenjem za tip konstrukcije u kojima su opisani rezultati pregleda i ispitivanja sprovedenih u skladu sa 6.2.5.6.4.9. 6.2.5.6.4.4 Potrebno je izvršiti prvu proveru u skladu sa 6.2.5.6.3.2 uz potvrdu nadležnog organa. 6.2.5.6.4.5 Ako se proizvođaču ne izda odobrenje, nadležni organ mora pismeno da navede detaljne razloge takvog odbijanja. 6.2.5.6.4.6 Nakon što je odobrenje izdato, nadležnom organu se dostavljaju izmene koje se odnose na informacije saopštene u vezi sa izdavanjem prvog odobrenja u skladu sa 6.2.5.6.4.3. Naredna odobrenja za tip konstrukcije 6.2.5.6.4.7 Zahtev za izdavanje narednog odobrenja za tip konstrukcije mora da odgovara zahtevima navedenim u 6.2.5.6.4.8 i 6.2.5.6.4.9, pod uslovom da proizvođač poseduje prvo odobrenje za tip konstrukcije. U tom slučaju sistem obezbeđenja kvaliteta proizvođača u skladu sa 6.2.5.6.3 mora biti odobren prilikom izdavanja prvog odobrenja za tip konstrukcije i mora biti primenljiv za novi tip konstrukcije. 6.2.5.6.4.8 Zahtev mora da obuhvata:naziv i adresu proizvođača, a ako zahtev podnosi ovlašćeni predstavnik – njegovo ime i adresu;detalje o eventualno odbijenom sličnom zahtevu za izdavanje odobrenja od strane nekog drugog nadležnog organa;dokaz o izdatom prvom odobrenju za tip konstrukcije, itehničku dokumentaciju opisanu u 6.2.5.6.4.3 (h). Postupak izdavanja odobrenja za tip konstrukcije 6.2.5.6.4.9 Kontrolno telo morada ispita tehničku dokumentaciju, kako bi utvrdilo:da li je tip konstrukcije u skladu sa odredbama standarda koji se primenjuju ida li je prototipska šarža proizvedena u skladu sa tehničkom dokumentacijom i reprezentativna za tip konstrukcije;da proveri da li su kontrole proizvodnje vršene u skladu sa zahtevima navedenim u 6.2.5.6.5;da odabere posude pod pritiskom iz proizvedene prototipske šarže i da nadzire ispitivanja neophodna za izdavanje odobrenja za tip konstrukcije na ovim posudama pod pritiskom;da izvrši ili da je prethodno izvršilo preglede i ispitivanja utvrđena standardom za posude pod pritiskom, kako bi utvrdiloda li je standard primenjen i ispunjen ida li postupci koje je primenio proizvođač ispunjavaju zahteve standarda, ida obezbedi da se razni pregledi i ispitivanja tipa konstrukcije vrše korektno i stručno.Pošto je ispitivanje prototipa završeno sa zadovoljavajućim rezultatima i pošto su ispunjeni svi primenjivi zahtevi navedeni u 6.2.5.6.4, izdaje se uverenje o odobrenju za tip konstrukcije koje mora da sadrži naziv i adresu proizvođača, rezultate i zaključke pregleda i neophodne karakteristike tipa konstrukcije.Ako se proizvođaču ne izda odobrenje za tip konstrukcije, nadležni organ mora pismeno da navede detaljne razloge takvog odbijanja. 6.2.5.6.4.10 Izmene na tipovima konstrukcije za koje je izdato odobrenjeProizvođač morada obavesti nadležni organ koji je izdao odobrenje o izmenama na tipu konstrukcije za koji je izdato odobrenje, ukoliko ove izmene, u skladu sa definicijama standarda za posude pod pritiskom, ne predstavljaju nov projekat;ili da podnese zahtev za izdavanje narednog odobrenja za tip konstrukcije, ukoliko ove izmene, u skladu sa standardom za posude pod pritiskom koji se primenjuje, predstavljaju nov projekat. Ovo dopunsko odobrenje izdaje se u obliku dodatka uz prvobitno uverenje o odobrenju za tip konstrukcije. 6.2.5.6.4.11 Nadležni organ mora, na zahtev, da saopšti drugim nadležnim organima informacije o odobrenju za tip konstrukcije, izmenama odobrenja i povučenim odobrenjima. 6.2.5.6.5 Kontrola proizvodnje i sertifikacijaKontrolu i izdavanje uverenja za svaku posudu pod pritiskom vrši kontrolno telo ili njegov predstavnik. Kontrolno telo koje je izabrao proizvođač radi kontrole i ispitivanja u toku proizvodnje može da bude različito od kontrolnog tela zaduženog za ispitivanja koja se vrše u cilju izdavanja odobrenja za tip konstrukcije.Ukoliko je uz potvrdu kontrolnog tela moguć dokaz o tome da proizvođač raspolaže obučenim i stručnim kontrolorima koji su nezavisni od procesa proizvodnje, kontrolu mogu vršiti ovi kontrolori. U tom slučaju proizvođač mora da čuva evidenciju o edukaciji kontrolora.Kontrolno telo mora da proveri da kontrole od strane proizvođača i ispitivanja izvršena na posudama pod pritiskom u potpunosti odgovaraju standardu i zahtevima ADR. Ukoliko se u vezi sa ovom kontrolom i ispitivanjem utvrdi nepravilnost, odobrenje za vršenje kontrole od strane kontrolora proizvođača može biti povučeno.Nakon izdavanja odobrenja od strane kontrolnog tela proizvođač mora dati izjavu o saobraznosti sa tipom konstrukcije shodno uverenju. Stavljanje sertifikacionog obeležja na posudu pod pritiskom smatra se izjavom da posuda pod pritiskom odgovara standardima za posude pod pritiskom koji se primenjuju, kao i zahtevima ovog sistema ocenjivanja usklađenosti i ADR. Na svaku posudu pod pritiskom za koju je izdato odobrenje kontrolno telo ili proizvođač koga je odredilo kontrolno telo mora da stavi obeležja za odobrenje za posudu pod pritiskom i registrovanu oznaku kontrolnog tela.Pre punjenja posuda pod pritiskom izdaje se uverenje o saobraznosti koje je potpisano od strane kontrolnog tela i proizvođača. 6.2.5.6.6 EvidencijaProizvođač i kontrolno telo dužni su da najmanje 20 godina čuvaju evidenciju koja se odnosi na odobrenje za tip konstrukcije i uverenje o saobraznosti. 6.2.5.7 Sistem izdavanja odobrenja za periodičnu kontrolu i ispitivanje posuda pod pritiskom 6.2.5.7.1 Definicija pojmaU smislu ovog pododeljka pojam:sistem izdavanja odobrenja: označava sistem izdavanja odobrenja nekom telu koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje posuda pod pritiskom (u daljem tekstu: „telo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje“) od strane nadležnog organa, uključujući odobrenje za sistem obezbeđenja kvaliteta ovog tela. 6.2.5.7.2 Opšti zahtevi Nadležni organ 6.2.5.7.2.1 Nadležni organ ustanovljava sistem izdavanja odobrenja, kako bi se obezbedilo da periodična kontrola i ispitivanje posuda pod pritiskom odgovaraju zahtevima ADR. U slučajevima kada nadležni organ koji izdaje odobrenje telu koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje posuda pod pritiskom nije nadležni organ države koji izdaje odobrenje proizvođaču posude pod pritiskom, obeležje zemlje izdavanja odobrenja za periodičnu kontrolu i ispitivanje mora biti navedeno u obeležju posuda pod pritiskom (vidi 6.2.5.8).Nadležni organ države u kojoj se izdaje odobrenje za periodičnu kontrolu i ispitivanje mora, na zahtev, da dostavi dokaz nadležnom organu zemlje upotrebe o saobraznosti sa ovim sistemom izdavanja odobrenja, uključujući evidenciju o periodičnoj kontroli i ispitivanju.Nadležni organ države u kojoj se izdaje odobrenje može da povuče uverenje o izdatom odobrenju u skladu sa 6.2.5.7.4.1, ako se dokaže neusaglašenost sa sistemom izdavanja odobrenja. 6.2.5.7.2.2 Nadležni organ može u potpunosti ili delimično da delegira svoje funkcije u ovom sistemu izdavanja odobrenja. 6.2.5.7.2.3 Nadležni organ mora da obezbedi postojanje raspoloživog aktuelnog spiska odobrenih tela koja sprovode periodičnu kontrolu i ispitivanje i njihovih oznaka. Tela koja sprovode periodičnu kontrolu i ispitivanje 6.2.5.7.2.4 Telo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje mora imati odobrenje nadležnog organa i:raspolagati adekvatnim, obučenim, kompetentnim i iskusnim osobljem integrisanim u organizacionu strukturu, koje na zadovoljavajući način može da vrši svoje tehničke poslove;imati pristup odgovarajućim i adekvatnim uređajima i opremi;biti nezavisno u svom radu i oslobođeno od uticaja koji bi mogli da ga sprečavaju u tome;čuvati poslovnu tajnu;povući jasnu granicu između suštinskih poslova tela koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje i poslova koji nisu u vezi s tim;upravljati dokumentovanim sistemom obezbeđenja kvaliteta u skladu sa 6.2.5.7.3;podneti zahtev za izdavanje odobrenja u skladu sa 6.2.5.7.4;obezbediti da se periodične kontrole i ispitivanja sprovode u skladu sa 6.2.5.7.5; i održavati efikasan i adekvatan sistem izveštavanja i evidentiranja u skladu sa 6.2.5.7.6. 6.2.5.7.3 Sistem obezbeđenja kvaliteta i kontrola tela koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje 6.2.5.7.3.1 Sistem obezbeđenja kvalitetaSistem obezbeđenja kvaliteta mora da obuhvata sve elemente, zahteve i odredbe koji se preuzimaju od strane tela koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje. Isti mora biti dokumentovan na sistematičan i uredan način u obliku pismeno utvrđenih načela, postupaka i uputstava.Sistem obezbeđenja kvaliteta mora da obuhvata:opis organizacione strukture i odgovornosti;odgovarajuća uputstva koja se primenjuju za kontrolu i ispitivanje, kontrolu kvaliteta, obezbeđenje kvaliteta i radne tokove;evidenciju o kvalitetu, kao što su izveštaji o inspekciji, podaci o ispitivanju i kalibriranju i dokazi;naknadna ispitivanja od strane menadzmenta kao posledica provera u skladu sa 6.2.5.7.3.2, u cilju obezbeđenja uspešnog načina delovanja sistema obezbeđenja kvaliteta;postupak za kontrolu dokumenata i njihovo ažuriranje;sredstvo za kontrolu posuda pod pritiskom koji nisu u skladu sa zahtevima iprograme edukacije i postupke kvalifikacije za odgovarajuće osoblje. 6.2.5.7.3.2 KontrolaTelo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje mora biti kontrolisano, kako bi se utvrdilo da li ispunjava zahteve ADR uz potvrdu nadležnog organa.Kontrola se sprovodi kao deo postupka izdavanja prvog odobrenja (vidi 6.2.5.7.4.3). Kontrola može biti neophodna kao deo postupka za izmenu odobrenja (vidi 6.2.5.7.4.6).Periodične kontrole sprovode se na zadovoljstvo nadležnog organa, kako bi se obezbedilo da telo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje i dalje odgovara zahtevima ADR.Telo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje obaveštava se o rezultatima kontrole. Obaveštenje mora da obuhvata zaključke kontrole i eventualno potrebne korektivne mere. 6.2.5.7.3.3 Održavanje sistema obezbeđenja kvalitetaTelo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje mora da održava sistem obezbeđenja kvaliteta u odobrenom obliku, tako da on bude podoban i efikasan.Telo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje dužno je da obavesti nadležni organ koji je odobrio sistem obezbeđenja kvaliteta o nameravanim izmenama saglasno postupku za izmenu odobrenja u skladu sa 6.2.5.7.4.6. 6.2.5.7.4 Postupak izdavanja odobrenja telima koja sprovode periodičnu kontrolu i ispitivanje Prvo odobrenje 6.2.5.7.4.1 Telo koje namerava da sprovodi periodične kontrole i ispitivanja posuda pod pritiskom u skladu sa nekim standardom za posude pod pritiskom i u skladu sa ADR mora podneti zahtev za uverenje o odobrenju koje izdaje nadležni organ, te pribaviti i čuvati isto.Ovo uverenje mora, na zahtev, biti dostavljeno nadležnom organu zemlje upotrebe. 6.2.5.7.4.2 Za svako telo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje podnosi se zahtev koji mora da obuhvata sledeće:naziv i adresu tela koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje, a ako zahtev podnosi ovlašćeni predstavnik – njegovo ime i adresu;adresu svake ustanove koja sprovodi periodične kontrole i ispitivanja;ime i zvanje odgovornog (-ih) lica za sistem obezbeđenja kvaliteta;naziv posuda pod pritiskom, ispitnih metoda za periodičnu kontrolu i ispitivanje i odgovarajućih standarda za posude pod pritiskom koji se uzimaju u obzir u okviru sistema obezbeđenja kvaliteta;dokumentaciju o svakoj ustanovi, opremi i sistemu obezbeđenja kvaliteta opisanom u 6.2.5.7.3.1;evidenciju o kvalifikaciji i edukaciji osoblja za sprovođenje periodične kontrole i ispitivanja idetalje o eventualno odbijenom sličnom zahtevu za izdavanje odobrenja od strane nekog drugog nadležnog organa. 6.2.5.7.4.3 Nadležni organ mora da:pregleda dokumentaciju, kako bi utvrdio da li su postupci u skladu sa zahtevima odgovarajućih standarda za posude pod pritiskom i ADR, iizvrši proveru u skladu sa 6.2.5.7.3.2, kako bi utvrdio da li se kontrole i ispitivanja sprovode u skladu sa zahtevima odgovarajućih standarda za posude pod pritiskom i ADR, uz potvrdu nadležnog organa. 6.2.5.7.4.4 Pošto je provera izvršena sa zadovoljavajućim rezultatima i pošto su ispunjeni svi zahtevi navedeni u 6.2.5.7.4, izdaje se uverenje o odobrenju. Ono mora da sadrži naziv tela koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje, registrovanu oznaku, adresu svake ustanove i neophodne podatke kao dokaz o dozvoljenim aktivnostima (npr. oznake posuda pod pritiskom, ispitne metode za periodičnu kontrolu i ispitivanje i standarde za posude pod pritiskom). 6.2.5.7.4.5 Ako se telu koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje ne izda odobrenje, nadležni organ mora pismeno da navede detaljne razloge takvog odbijanja. Izmene u odobrenjima za tela koja sprovode periodičnu kontrolu i ispitivanje 6.2.5.7.4.6 Nakon izdavanja odobrenja, telo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje mora da obavesti nadležni organ koji je izdao odobrenje o svim izmenama u vezi sa informacijama koje su, u skladu sa 6.2.5.7.4.2, dostavljene u okviru izdavanja prvog odobrenja. Ove izmene se ocenjuju, kako bi se utvrdilo da li su ispunjeni zahtevi odgovarajućih standarda za posude pod pritiskom i ADR. Provera u skladu sa 6.2.5.7.3.2 se može zahtevati. Nadležni organ mora pismeno da odobri ili odbije ove izmene; ukoliko je potrebno, izdaje se izmenjeno uverenje o odobrenju. 6.2.5.7.4.7 Nadležni organ mora, na zahtev, da saopšti drugim nadležnim organima informacije o prvom odobrenju, izmenama odobrenja i povučenim odobrenjima. 6.2.5.7.5 Periodična kontrola i ispitivanje, kao i sertifikacijaStavljanje obeležja za periodičnu kontrolu i ispitivanje na posudu pod pritiskom smatra se izjavom da posuda pod pritiskom odgovara standardima za posude pod pritiskom koji se primenjuju i zahtevima ADR. Telo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje mora da stavi obeležje za periodičnu kontrolu i ispitivanje, uključujući svoju registrovanu oznaku, na svaku posudu pod pritiskom za koju je izdato odobrenje (vidi 6.2.5.8.6).Pre punjenja posude pod pritiskom telo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje mora da izda dokument kojim se potvrđuje da je posuda pod pritiskom podvrgnuta periodičnoj kontroli i ispitivanju. 6.2.5.7.6 EvidencijaTelo koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje mora najmanje 15 godina čuvati evidenciju o izvršenim kontrolama i ispitivanjima na posudama pod pritiskom (nezavisno od toga da li su bila uspešna ili ne), uključujući mesto ispitne ustanove.Vlasnik posude pod pritiskom mora čuvati identičnu evidenciju do sledeće periodične kontrole i sledećeg periodičnog ispitivanja, osim ako je posuda trajno povučena iz upotrebe. 6.2.5.8 Obeležavanje posuda pod pritiskom UN koje se dopunjujuPosude pod pritiskom UN koje se dopunjuju obeležavaju se jasno i čitljivo sertifikacionim obeležjima, radnim obeležjima i obeležjima proizvođača. Ova obeležja moraju biti trajno naneta na posudu pod pritiskom (npr. utiskivanjem, graviranjem ili metodom nagrizanja). Obeležja se moraju nalaziti na ramenima, gornjem kraju ili vratu posude pod pritiskom ili na nekom trajno postavljenom sastavnom delu posude pod pritiskom (npr. navarena kragna, ili pločica otporna na koroziju navarena na spoljnu oblogu zatvorenog kriogenog rezervoara). Sa izuzetkom simbola za ambalažu UN, minimalna veličina obeležja iznosi 5 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom od najmanje 140 mm i 2,5 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom manjim od 140 mm. Minimalna veličina simbola za ambalažu UN iznosi 10 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom od najmanje 140 mm i 5 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom manjim od 140 mm. 6.2.5.8.1 Obavezna sertifikaciona obeležja su sledeća:simbol za ambalažu UN [pic]Ovaj simbol dozvoljen je samo na posudama pod pritiskom koje odgovaraju zahtevima ADR za posude pod pritiskom UN;tehnički standard primenjen za projektovanje, konstrukciju i ispitivanje (npr. ISO 9809-1);slovo (slova) za zemlju izdavanja odobrenja navedeno u vidu oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju;oznaka ili žig kontrolnog tela koja/koji je registrovan(-a) kod nadležnog organa zemlje u kojoj je izdato odobrenje za obeležje;datum prve kontrole, sa navođenjem godine (četiri broja) iza koje sledi podatak o mesecu (dva broja), odvojen kosom crtom (tj. „/“) 6.2.5.8.2 Obavezna radna obeležja su sledeća: ispitni pritisak u barima, ispred kojeg se navode slova „PH“ i iza koga se dodaju slova „BAR“;masa prazne posude pod pritiskom, uključujući sve trajno postavljene sastavne delove (npr. vratni prsten, prsten na podnožju, itd.), u kilogramima, iza koje se dodaju slova „KG“). Ova masa ne sme da sadrži masu ventila, poklopca ventila ili zaštite ventila, eventualne obloge ili porozne mase za acetilen. Masa se izražava sa tri cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru. Za boce čija masa iznosi manje od 1 kg masa se izražava sa dve cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru. Za posude pod pritiskom za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, i UN broj 3374 acetilen, bez rastvarača, mora biti navedena najmanje jedna cifra iza decimalnog zareza, a za prazne posude pod pritiskom mase koja iznosi manje od 1 kg moraju biti navedene najmanje dve cifre iza decimalnog zareza;garantovana minimalna debljina zidova posuda pod pritiskom u milimetrima, iza koje se dodaju slova „MM“. Ovo obeležje nije potrebno za posude pod pritiskom zapremine od maksimalno 1 litra, za boce od kompozitnih materijala ili za zatvorene kriogene rezervoare;za posude pod pritiskom za sabijene gasove, UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, i UN broj 3374 acetilen, bez rastvarača, radni pritisak u barima, ispred kojeg se navode slova „PW“; za zatvorene kriogeničke rezervoare najviši dozvoljeni radni pritisak ispred kojeg se navode slova „MAWP“;za posude pod pritiskom za gasove u tečnom stanju i duboko ohlađene gasove u tečnom stanju zapremina u litrima koja se izražava sa tri cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru i iza koje se dodaje slovo „L“. Ako je vrednost minimalne ili nominalne zapremine ceo broj, cifre iza decimalnog zareza se mogu izostaviti;za posude pod pritiskom za UN broj 1001 acetilen, u rastvoru, ukupna masa prazne posude pod pritiskom, delova opreme i pribora koji nisu odstranjeni tokom punjenja, eventualne obloge, porozne mase, rastvarača i zasićenog gasa, koja se izražava sa tri cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru i iza koje se dodaju slova „KG“. Mora biti navedena najmanje jedna cifra iza decimalnog zareza. Za posude pod pritiskom ukupne mase manje od 1 kg ukupna masa mora biti navedena sa dve cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru;za posude pod pritiskom za UN broj 3374 acetilen, bez rastvarača, ukupna masa prazne posude pod pritiskom, delova opreme i pribora koji nisu odstranjeni tokom punjenja, eventualne obloge i porozne mase, koja se izražava sa tri cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru i iza koje se dodaju slova „KG“. Mora biti navedena najmanje jedna cifra iza decimalnog zareza. Za posude pod pritiskom ukupne mase manje od 1 kg ukupna masa mora biti navedena sa dve cifre (uključujući decimale) zaokružena na poslednju veću cifru. 6.2.5.8.3 Obavezna obeležja proizvođača su sledeća:identifikacija navoja boce (npr. 25E). Ovo obeležje nije potrebno za zatvorene kriogene rezervoare;obeležje proizvođača registrovano od strane nadležnog organa. Ako zemlja proizvodnje nije identična sa zemljom izdavanja odobrenja, ispred obeležja proizvođača navodi(-e) se slovo(-a) za obeležje zemlje proizvodnje u vidu oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju. Obeležje zemlje i obeležje proizvođača odvajaju se ostavljanjem praznog mesta ili kosom crtom;serijski broj dodeljen od strane proizvođača;za posude pod pritiskom od čelika i posude pod pritiskom od kompozitnog materijala sa čeličnom oplatom koji su predviđeni za transport gasova kod kojih postoji opasnost od vodonične krtosti slovo „H“ kojim se navodi kompatibilnost čelika (vidi standard ISO 11114 -1:1997). 6.2.5.8.4 Gore navedena obeležja raspoređuju se u tri grupe.Obeležja proizvođača predstavljaju najvišu grupu i moraju biti navedena redosledom utvrđenim u 6.2.5.8.3.Radna obeležja navedena u 6.2.5.8.2 predstavljaju srednju grupu, pri čemu se neposredno ispred ispitnog pritiska (f) navodi radni pritisak (i), ukoliko se zahteva.Obeležja za sertifikaciju predstavljaju najnižu grupu i moraju biti navedena redosledom utvrđenim u 6.2.5.8.1.U sledećem primeru prikazana su obeležja koja se stavljaju na bocu:[pic] 6.2.5.8.5 Druga obeležja na drugim mestima izuzev bočnog zida dozvoljena su pod uslovom da se nalaze na mestima sa slabim naprezanjima i da nemaju veličinu i dubinu koje dovode do štetnih koncentracija naprezanja. Kod zatvorenih kriogenih rezervoara ova obeležja smeju biti navedena na odvojenoj pločici koja je postavljena na spoljnoj oblozi. Ova obeležja ne smeju biti u suprotnosti sa zahtevanim obeležjima. 6.2.5.8.6 Pored gore navedenih obeležja, svaka posuda pod pritiskom koja se dopunjuje i koja ispunjava zahteve za periodičnu kontrolu i ispitivanje prema 6.2.5.5 mora imati obeležja koja sadrže sledeće podatke:slovo(-a) za oznaku države koja je izdala odobrenje telu koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje. Ovo obeležje nije potrebno, ako je telo odobreno od strane nadležnog organa države u kojoj je izdato odobrenje za proizvodnju;registrovana oznaka tela odobrenog od strane nadležnog organa za sprovođenje periodičnih kontrola i ispitivanja;datum periodične kontrole i ispitivanja, sa navođenjem godine (dva broja) iza koje sledi podatak o mesecu (dva broja), odvojen kosom crtom (tj. „/“). Za navođenje godine smeju se upotrebiti i četiri broja.Gore navedena obeležja moraju biti navedena utvrđenim redosledom. 6.2.5.8.7 Na bocama za acetilen, uz saglasnost nadležnog organa, sme se nalaziti datum poslednje izvršene periodične kontrole i žig tela koje sprovodi periodičnu kontrolu i ispitivanje, ugravirani na prstenu koji je ventilom pričvršćen za bocu. Prsten mora biti takav da se samo demontažom ventila može odstraniti sa boce. 6.2.5.9 Obeležavanje posuda pod pritiskom UN koje se ne dopunjujuPosude pod pritiskom UN koje se ne dopunjuju obeležavaju se jasno i čitljivo sertifikacionim obeležjima i specifičnim obeležjima za gasove i posude pod pritiskom. Ova obeležja moraju biti trajno naneta na posudu pod pritiskom (npr. ispisana pomoću šablona, utisnuta, ugravirana ili naneta metodom nagrizanja). Ukoliko nisu ispisana pomoću šablona, ova obeležja se moraju nalaziti na ramenima, gornjem kraju ili vratu posude pod pritiskom ili na nekom trajno postavljenom sastavnom delu posude pod pritiskom (npr. navarena kragna). Izuzev simbola za ambalažu UN i natpisa „NE DOPUNjAVATI“, minimalna veličina obeležja iznosi 5 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom od najmanje 140 mm i 2,5 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom manjim od 140 mm. Minimalna veličina simbola za ambalažu UN iznosi 10 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom od najmanje 140 mm i 5 mm za posude pod pritiskom sa prečnikom manjim od 140 mm. Minimalna veličina natpisa „NE DOPUNjAVATI“ iznosi 5 mm. 6.2.5.9.1 Obeležja navedena u 6.2.5.8.1 do 6.2.5.8.3, izuzev (g), (h) i (m), su obavezna. Serijski broj o) može biti zamenjen brojem šarže. Pored toga, zahteva se natpis „NE DOPUNjAVATI“ sa veličinom slova od najmanje 5 mm. 6.2.5.9.2 Primenjuju se zahtevi navedeni u 6.2.5.8.4.Napomena: Zbog veličine posuda pod pritiskom koje se ne dopunjuju ovo obeležje sme biti zamenjeno listicom. 6.2.5.9.3 Druga obeležja dozvoljena su pod uslovom da se nalaze na mestima sa slabim naprezanjima, izuzev bočnog zida, i da nemaju veličinu i dubinu koje dovode do štetnih koncentracija naprezanja. Ova obeležja ne smeju biti u suprotnosti sa zahtevanim obeležjima.
Poglavlje 6.3 Zahtevi za izradu i ispitivanje ambalaže za materije Klase 6.2Napomena: Zahtevi ovog poglavlja ne primenjuju se za ambalažu koja se u skladu sa 4.1.4.1 Uputstvo za pakovanje P 621 koristi za transport materija Klase 6.2. 6.3.1 Opšte odredbe 6.3.1.1 Ambalaža koja odgovara zahtevima ovog odeljka i odeljka 6.3.2 mora biti obeležena kako sledi:simbolom Ujedinjenih nacija za ambalažu [pic] ;kôdom za oznaku tipa ambalaže u skladu sa 6.1.2;podatkom „KLASA 6.2“;dvema poslednjim ciframa godine proizvodnje ambalaže;obeležjem države u kojoj je odobreno izdavanje obeležja, navedenim u vidu oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju;nazivom proizvođača ili nekim drugim obeležjem za ambalažu utvrđenim od strane nadležnog organa iza ambalažu koja odgovara zahtevima navedenim u 6.3.2.9, slovom „U“ neposredno iza obeležja koje se zahteva pod (b).Svaki od elemenata obeležja navedenih u skladu sa a) do g) mora biti jasno odvojen radi lakše identifikacije, npr. kosom crtom ili razmakom. 6.3.1.2 Primer za obeležavanje: [pic] 4G/RAZRED 6.2./01/ S/SP-9989-ERIKSSON u skladu sa 6.3.1.1 (a), (b) (c) i (d) u skladu sa 6.3.1.1 (e) i (f) 6.3.1.3 Proizvođači i naredni distributeri ambalaže moraju dostaviti informacije o postupcima kojih se treba pridržavati, kao i opis vrsta i dimenzija zatvarača (uključujući potrebne zaptivke) i svih drugih sastavnih delova koji su neophodni, kako bi se obezbedilo da komadi spremni za otpremu mogu da zadovolje ispitivanja kvaliteta koja se primenjuju u skladu sa ovim poglavljem. 6.3.2 Zahtevi za ispitivanja ambalaže 6.3.2.1 Izuzev ambalaže za žive životinje i organizme, uzorci svake ambalaže se pripremaju za ispitivanja u skladu sa 6.3.2.2 i zatim podvrgavaju ispitivanjima shodno 6.3.2.4 do 6.3.2.6. Ako to zahtevaju osobine ambalaže, smeju se primeniti ekvivalentne pripremne mere i postupci ispitivanja za koje je dokazano da su jednako efikasni. 6.3.2.2 Ispitni uzorci ambalaže pripremaju se tako da budu spremni za otpremu, s izuzetkom da se zarazna tečna ili čvrsta materija zamenjuje vodom ili, ako je određeno regulisanje temperature na -18º C, vodom sa sredstvom protiv zamrzavanja. Svaki primarna posuda mora biti napunjena do 98% svoje zapremine.
6.3.2.3 Potrebna ispitivanja Materijal Potrebna ispitivanja spoljna ambalaža unutrašnja ambalaža vidi 6.3.2.5 vidi 6.3.2.6 karton plastika drugi materijal plastika drugi materijal (a) (b) (c) (d) H H H H pri upo-trebi suvog leda H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H 6.3.2.4 Ambalaža spremna za otpremu podvrgava se ispitivanjima iz tabele 6.3.2.3 u kojoj je ambalaža u svrhu ispitivanja razvrstana prema vrstama materijala. Za spoljnu ambalažu naslovi u tabeli odnose se na karton ili slične materijale čija izdržljivost može brzo da bude smanjena usled vlage, na materijale od plastike koji na niskim temperaturama mogu da postanu lomljivi i na druge materijale, kao što su metali, čija izdržljivost ne može biti smanjena usled vlage ili temperature. Ako se primarna posuda i sekundarna ambalaža, koji zajedno sačinjavaju unutrašnju ambalažu, sastoje iz različitih materijala, materijal primarne posude određuje koje će ispitivanje biti primenjeno. U slučajevima kada se primarna posuda sastoji iz dva materijala, ispitivanje koje će biti primenjeno određuje se prema materijalu koji više naginje oštećenju. 6.3.2.5 Ispitni uzorci podvrgavaju se ispitivanju slobodnog pada na krutu, neelastičnu, ravnu i horizontalnu površinu sa visine od 9 m. Ako ispitni uzorci imaju oblik sanduka, pet uzoraka uzastopno puštaju se da padnu:jedan ravno na dno,jedan ravno na gornji deo,jedan ravno na podužnu stranu,jedan ravno na poprečnu stranu,jedan na ugao. Ako ispitni uzorci imaju oblik bureta, tri uzorka uzastopno puštaju se da padnu:jedan dijagonalno na gornji obod, pri čemu se težište nalazi direktno iznad mesta udara,jedan dijagonalno na donji obod,jedan ravno na stranu. Posle svake serije ispitivanja na slobodan pad iz primarne (-ih) posude (-a), koja(-e) mora(-ju) ostati zaštićena (-e) upijajućim materijalom u sekundarnoj ambalaži, ništa ne sme izlaziti napolje.Napomena: Ispitni uzorci moraju se puštati da padnu u smeru koji se zahteva, s tim što je iz aerodinamičkih razloga dozvoljeno da do udara ne dođe u tom smeru.Ispitni uzorci moraju se najmanje jedan sat zalivati vodom koja simulira dejstvo kiše od oko 5 cm na sat. Posle toga podvrgavaju se ispitivanju opisanom pod a). Ispitni uzorci drže se najmanje 24 sata na temperaturi okoline od -18º C ili nižoj; najkasnije 15 minuta pošto su sklonjeni iz te okoline podvrgavaju se ispitivanjima u skladu sa a). Ako ispitni uzorci sadrže suvi led, vreme trajanja držanja može biti skraćeno na četiri sata.Ako je ambalaža predviđena za suvi leda, sprovodi se dodatno ispitivanje pored ispitivanja u skladu sa (a), (b) ili (c). Ispitni uzorak se skladišti tako da suvi led u potpunosti nestane, a zatim se ispituje u skladu sa (a). 6.3.2.6 Ambalaža ukupne mase od maksimalno 7 kg podvrgava se ispitivanjima u skladu sa dole navedenim pod a), ambalaža ukupne mase veće od 7 kg ispitivanjima u skladu sa dole navedenim pod (b).Ispitni uzorci postavljaju se na tvrdu i ravnu površinu. Cilindrična poluga od čelika minimalne mase od 7 kg, maksimalnog prečnika od 38 mm i sa udarnim krajem čiji radijus iznosi maksimalno 6 mm pušta se da padne u slobodnom padu sa visine od 1 m, mereno od udarnog kraja do udarne površine ispitnog uzorka. Jedan ispitni uzorak postavlja se na svoju osnovu, a drugi pod pravim uglom u odnosu na položaj prvog. Čelična poluga treba uvek da bude usmerena tako da pogodi primarnu posudu (primarne posude). Pri svakom udaru dozvoljeno je probijanje sekundarne ambalaže, pod uslovom da iz primarne posude (primarnih posuda) ništa ne izađe napolje.Ispitni uzorci puštaju se da padnu na kraj cilindrične poluge od čelika. Poluga mora biti postavljena vertikalno na tvrdoj i ravnoj površini. Ona mora imati prečnik od 38 mm, a radijus gornjeg kraja ne sme biti veći od 6 mm. Poluga mora štrčati iz površine najmanje toliko koliko iznosi razmak između primarne posude (primarnih posuda) i spoljne površine spoljne ambalaže, međutim najmanje 200 mm. Ispitni uzorak pušta se da padne u slobodnom padu sa visine od 1 m, mereno od gornjeg kraja čelične poluge. Drugi uzorak pušta se da padne sa iste visine pod pravim uglom u odnosu na položaj prvog uzorka. Ambalaža treba uvek da bude usmerena tako da čelična poluga može da probije primarnu posudu (primarne posude). Pri svakom udaru ništa ne sme iscuriti iz primarne posude (primarnih posuda). 6.3.2.7 Nadležni organ može da dozvoli selektivno ispitivanje ambalaže koja samo neznatno odstupa od već ispitanog tipa, npr. ambalaže sa unutrašnjom ambalažom manje veličine ili manje neto mase, kao i ambalaže poput buradi, vreća i sanduka sa nešto smanjenim spoljnim dimenzijama. 6.3.2.8 Ukoliko je obezbeđena ekvivalentna izdržljivost, dozvoljena su sledeća odstupanja za primarne posude umetnute u sekundarnu ambalažu, a da pri tom ne mora ceo komad za otpremu da se podvrgava daljim ispitivanjima:primarne posude iste ili manje veličine od ispitanih primarnih posuda mogu se koristiti pod uslovom:da su primarne posude slične izvedbe kao ispitane primarne posude (npr. oblik: okrugao, pravougaon, itd.);da materijal od kojeg je izrađena primarna posuda (npr. staklo, plastika, metal, itd.) poseduje istu ili veću čvrstoću prema silama udara ili slaganja u odnosu na ispitanu primarnu posudu;da primarne posude imaju iste ili manje otvore i da je zatvarač izveden na sličan način (npr. zatvarač sa zavrtnjem, čep, itd.);da se koristi dovoljna količina materijala za popunjavanje, kako bi se popunile šupljine i sprečila značajna pomeranja primarnih posuda, ida su primarne posude u sekundarnoj ambalaži postavljene u istom smeru kao u ispitanom komadu za otpremu.Manji broj ispitanih primarnih posuda ili drugih vrsta primarnih posuda u skladu sa a) može biti korišćen pod uslovom da je dodato dovoljno materijala za popunjavanje, kako bi se popunila šupljina (popunile šupljine) i sprečila značajna pomeranja primarnih posuda. 6.3.2.9 Sve vrste unutrašnjih posuda mogu biti sastavljene u (sekundarnoj) međuambalaži i bez ispitivanja transportovane u spoljnoj ambalaži pod sledećim uslovima:kombinacija međuambalaža/spoljna ambalaža je uspešno podvrgnuta ispitivanjima u skladu sa 6.3.2.3 sa lomljivim unutrašnjim posudama (npr. od stakla);ukupna masa unutrašnjih posuda ne sme da prelazi polovinu ukupne mase unutrašnjih posuda korišćenih za ispitivanje na pad u skladu sa (a);debljina materijala za popunjavanje između unutrašnjih posuda i između unutrašnjih posuda i spoljne strane međuambalaže ne sme biti manja od odgovarajućih debljina u prvobitno ispitanoj ambalaži; ako je prilikom prvobitnog ispitivanja korišćena samo jedna unutrašnja posuda, debljina materijala za popunjavanje između unutrašnjih posuda ne sme biti manja od debljine materijala za popunjavanje između spoljne strane međuambalaže i unutrašnje posude prilikom prvobitnog ispitivanja. Ako se, u poređenju sa uslovima prilikom ispitivanja na pad, koristi manji broj ili manja veličina unutrašnjih posuda, potrebno je koristiti dodatni materijal za popunjavanje šupljina;spoljna ambalaža mora u praznom stanju biti uspešno podvrgnuta ispitivanju na pritisak pri slaganju u skladu sa 6.1.5.6. Ukupna masa istih komada za otpremu zavisi od ukupne mase unutrašnjih posuda korišćenih za ispitivanje na pad u skladu sa (a);unutrašnje posude sa tečnim materijama moraju biti obložene dovoljnom količinom upijajućeg materijala koji može da upije ukupan tečni sadržaj unutrašnjih posuda;ako je spoljna ambalaža predviđena da sadrži unutrašnje posude za tečne materije, a sama nije nepropusna za tečnost, ili ako je spoljna ambalaža predviđena da sadrži unutrašnje posude za čvrste materije, a sama nije nepropusna za prašinu, moraju se preduzeti mere u vidu nepropusne obloge, plastične vreće ili nekog drugog, jednako efikasnog sredstva za pakovanje, kako bi se u slučaju propuštanja zadržale sve tečne ili čvrste materije.pored obeležavanja prema 6.3.1.1 (a) do (f) neophodno je na ambalažu postaviti oznake prema 6.3.1.1 (g). 6.3.3 Izveštaj o ispitivanju 6.3.3.1 O ispitivanju se sastavlja izveštaj koji sadrži najmanje sledeće podatke i koji mora da se stavi na raspolaganje korisnicima ambalaže:naziv i adresa ispitne ustanove;ime i adresa podnosioca zahteva (ukoliko je potrebno);identifikacioni broj izveštaja o ispitivanju koji se dodeljuje samo jednom;datum izveštaja o ispitivanju;proizvođač ambalaže;opis tipa konstrukcije ambalaže (npr. dimenzije, materijali izrade, zatvarači, debljina zidova, itd.), uključujući postupak proizvodnje (npr. postupak duvanja), eventualno sa crtežom (crtežima) i/ili fotografijom (fotografijama);maksimalna zapremina;karakteristične osobine ispitnog sadržaja, npr. viskozitet i relativna gustina za tečne materije i veličina čestica za čvrste materije;opis ispitivanja i rezultati ispitivanja;izveštaj o ispitivanju mora biti potpisan, sa imenom i nazivom funkcije potpisnika. 6.3.3.2 Izveštaj o ispitivanju mora da sadrži izjavu da je ambalaža spremna za otpremu ispitana u skladu sa primenjivim zahtevima ovog poglavlja i da ovaj izveštaj o ispitivanju može postati nevažeći u slučaju primene drugih metoda pakovanja ili u slučaju korišćenja drugih sastavnih delova ambalaže. Primerak izveštaja o ispitivanju dostavlja se nadležnom organu.
Poglavlje 6.4 Zahtevi za izradu, ispitivanje i odobrenje za komade za otpremu i materije Klase 7 6.4.1 (Rezervisano) 6.4.2 Opšti zahtevi 6.4.2.1 Komad za otpremu u pogledu svoje mase, zapremine i oblika mora biti tako projektovan da može lako i bezbedno da se transportuje. Osim toga, komad za otpremu mora biti tako projektovan da u toku transporta u ili na vozilu može da bude efikasno osiguran. 6.4.2.2 Tip konstrukcije mora biti takav da mesta za podizanje na komadu za otpremu ne otkazuju pri predviđenoj upotrebi, a da u slučaju otkazivanja komad za otpremu u potpunosti ispunjava ostale zahteve ovog priloga. Pri projektovanju konstrukcije mora biti predviđen dovoljan koeficijent sigurnosti, koji uzima u obzir podizanje zamahom. 6.4.2.3 Mesta za podizanje ili drugi uređaji na spoljnoj površini komada za otpremu koji mogu da se koriste za podizanje moraju biti tako projektovani da mogu da nose masu komada za otpremu u skladu sa zahtevima iz 6.4.2.2, ili da u toku transporta mogu da se uklone ili na neki drugi način stave van funkcije. 6.4.2.4 Ukoliko je to izvodljivo, ambalaža mora biti tako projektovana i izvedena da na spoljnoj površini nema isturenih elemenata konstrukcije i da može lako da se dekontaminira. 6.4.2.5 Ukoliko je to izvodljivo, spoljna strana komada za otpremu mora biti takva da ne može da skuplja i zadržava vodu. 6.4.2.6 Svi delovi koji se dodaju komadu za otpremu prilikom transporta, a nisu sastavni deo komada za otpremu, ne smeju da ugrožavaju njegovu sigurnost. 6.4.2.7 Komad za otpremu mora da odoli uticajima ubrzanja, vibracije ili rezonance vibracija koji mogu da nastanu u rutinskom transportu, bez smanjenja efikasnosti uređaja za zatvaranje raznih posuda ili oštećenja komada za otpremu kao celine. Naročito matice, zavrtnji i druga sredstva za pričvršćivanje moraju biti takvi da i posle ponovne upotrebe ne mogu slučajno da se odvoje ili izgube. 6.4.2.8 Materijali ambalaže i njenih konstruktivnih i sastavnih delova moraju biti međusobno i sa radioaktivnim sadržajem fizički i hemijski kompatibilni. Pri tom treba imati u vidu i ponašanje materijala prilikom ozračavanja. 6.4.2.9 Svi ventili kroz koje bi mogao da se oslobodi radioaktivni sadržaj moraju biti zaštićeni od nedozvoljenog režima rada. 6.4.2.10 Pri projektovanju komada za otpremu moraju se uzeti u obzir temperature i pritisci okoline koji će verovatno nastati u rutinskom transportu. 6.4.2.11 Za radioaktivne materije sa drugim opasnim svojstvima ista moraju biti uzeta u obzir pri projektovanju komada za otpremu; vidi 2.1.3.5.3 i 4.1.9.1.5. 6.4.2.12 Proizvođači i naredni distributeri ambalaže moraju dostaviti informacije o postupcima kojih se treba pridržavati, kao i opis vrsta i dimenzije zatvarača (uključujući potrebne zaptivke) i svih drugih sastavnih delova koji su neophodni, kako bi se obezbedilo da komadi spremni za otpremu mogu da zadovolje ispitivanja kvaliteta koja se primenjuju u skladu sa ovim poglavljem. 6.4.3 (Rezervisano) 6.4.4 Zahtevi za izuzete komade za otpremuIzuzeti komad za otpremu projektuju se tako da su ispunjeni zahtevi iz 6.4.2. 6.4.5 Zahtevi za industrijske komade za otpremu 6.4.5.1 Komadi za otpremu tipa IP-1, tipa IP-2 i tipa IP-3 projektuju se tako da su ispunjeni zahtevi iz 6.4.2 i 6.4.7.2. 6.4.5.2 Komad za otpremu tipa IP-2 mora, kada se podvrgava ispitivanjima iz 6.4.15.4 i 6.4.15.5, da sprečava sledeće:gubitak ili rasipanje radioaktivnog sadržaja ipovećanje maksimalnog nivoa zračenja na bilo kom mestu spoljne površine komada za otpremu za više od 20%. 6.4.5.3 Komad za otpremu tipa IP-3 projektuje se tako da su ispunjeni zahtevi iz 6.4.7.2 do 6.4.7.15. 6.4.5.4 Alternativni zahtevi za komade za otpremu tipa IP-2 i tipa IP-3 6.4.5.4.1 Komadi za otpremu smeju se koristiti kao komadi za otpremu tipa IP-2 pod sledećim uslovima:da ispunjavaju zahteve iz 6.4.5.1;da su projektovani tako da su ispunjeni zahtevi navedeni u poglavlju 6.1 ili drugi zahtevi koji su najmanje ekvivalentni sa ovim standardima, ikada se podvrgavaju ispitivanjima koji su propisani poglavljem 6.1 za ambalažnu grupu I ili II, moraju sprečiti sledeće: gubitak ili rasipanje radioaktivnog sadržaja ipovećanje maksimalnog nivoa zračenja na bilo kom mestu spoljne površine komada za otpremu za više od 20%. 6.4.5.4.2 Kontejner cisterne i prenosive cisterne takođe se smeju koristiti kao komadi za otpremu tipa IP-2 ili tipa IP-3 pod sledećim uslovima:da ispunjavaju zahtevi iz 6.4.5.1;da su projektovani tako da su ispunjeni zahtevi navedeni u poglavlju 6.7 ili poglavlju 6.8 ili drugi zahtevi koji su najmanje ekvivalentni sa ovim standardima i ako izdržavaju ispitni pritisak od 265 kPa, ida su projektovani tako da svaka eventualno postojeća dodatna zaštita izdržava statička i dinamička opterećenja prilikom rukovanja i u uslovima rutinskog transporta i da se sprečava povećanje maksimalnog nivoa zračenja na bilo kom mestu spoljne površine kontejner cisterne ili prenosive cisterne za više od 20%. 6.4.5.4.3 Sa izuzetkom kontejner cisterni i prenosivih cisterni, cisterne opisane u tabeli 4.1.9.2.4 takođe se smeju koristiti kao komadi za otpremu tipa IP-2 ili tipa IP-3 za transport tečnosti i gasova LSA-I i LSA-II, pod uslovom da odgovaraju minimalno standardima opisanim u 6.4.5.4.2. 6.4.5.4.4 Kontejneri se takođe smeju koristiti kao komadi za otpremu tipa IP-2 ili tipa IP-3 pod sledećim uslovima:da je radioaktivni sadržaj ograničen na čvrste materije;da ispunjavaju zahteve iz 6.4.5.1 ida su projektovani tako da, sa izuzetkom dimenzija i ukupnih težina, ispunjavaju standard ISO 1496-1:1990 „Series 1 Freight Containers – Specifications and Testing – Part 1: General Cargo Containers („Kontejneri ISO serije 1 – Specifikacija i ispitivanje – Deo 1: Univerzalni kontejneri za transport tereta“). Oni moraju biti projektovani tako da prilikom sprovođenja ispitivanja propisanih ovim dokumentom i izlaganja ubrzanjima do kakvih može da dođe u rutinskom transportu sprečavaju sledeće:gubitak ili rasipanje radioaktivnog sadržaja ipovećanje maksimalnog nivoa zračenja na bilo kom mestu spoljne površine kontejnera za više od 20%. 6.4.5.4.5 IBC ambalaže od metala takođe se smeju koristiti kao komadi za otpremu tipa IP-2 ili tipa IP-3 pod sledećim uslovima:da ispunjavaju zahteve iz 6.4.5.1 ida su projektovani tako da su ispunjeni standardi i ispitivanja propisani u poglavlju 6.5 za ambalažnu grupu I ili II, pri čemu se ispitivanje na pad, međutim, vrši u smeru koji dovodi do najvećeg mogućeg oštećenja, i da sprečavaju sledeće:gubitak ili rasipanje radioaktivnog sadržaja i(ii) povećanje maksimalnog nivoa zračenja na bilo kom mestu spoljne površine IBC ambalaže za više od 20%. 6.4.6 Zahtevi za komade za otpremu koji sadrže uranijumheksafluorid 6.4.6.1 Komadi za otpremu koji su projektovani za uranijumheksafluorid moraju odgovarati zahtevima ADR koji se odnose na radioaktivna i fisiona svojstva materije. Ukoliko u 6.4.6.4 nije drugačije dozvoljeno, uranijumheksafluorid u količinama od najmanje 0,1 kg mora da se pakuje i transportuje takođe u skladu sa standardom ISO 7195:1993 „Packaging of Uranium Hexafluoride (UF6) for Transport“ („Pakovanje uranijumheksafluorida za transport“) i zahtevima iz 6.4.6.2 i 6.4.6.3. 6.4.6.2 Svaki komad za otpremu koji je projektovan za najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida mora biti takav da:zadovolji ispitivanje čvrstoće iz 6.4.21.5 bez propuštanja i bez nedozvoljenih naprezanja u skladu sa standardom ISO 7195:1993;zadovolji ispitivanje na pad iz 6.4.15.4 bez gubitka ili rasipanja uranijumheksafluorida izadovolji ispitivanje zagrevanjem iz 6.4.17.3 bez loma zaptivenog omotača. 6.4.6.3 Komadi za otpremu koji su projektovani za najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida ne smeju biti opremljeni uređajima za rasterećenje od pritiska. 6.4.6.4 Pod uslovom da nadležni organ to odobri, komadi za otpremu koji su projektovani za najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida smeju da se transportuju ako:su komadi za otpremu projektovani u skladu sa drugim međunarodnim ili nacionalnim standardima osim standarda ISO 7195:1993, pod uslovom da je zadržan isti nivo bezbednosti;su komadi za otpremu projektovani tako da u skladu sa 6.4.21.5 izdrže ispitni pritisak manji od 2,76 MPa bez propuštanja i bez nedozvoljenih naprezanja, iliza komade za otpremu koji su projektovani za najmanje 9000 kg uranijumheksafluorida, komadi za otpremu ne ispunjavaju zahtev iz 6.4.6.2 (c).Zahtevi iz 6.4.6.1 do 6.4.6.3 moraju biti ispunjeni u svakom pogledu. 6.4.7 Zahtevi za komade za otpremu tipa A 6.4.7.1 Komadi za otpremu tipa A moraju biti projektovani tako da ispunjavaju opšte zahteve iz 6.4.2 i iz 6.4.7.2 do 6.4.7.17 6.4.7.2 Najmanja spoljna dimenzija komada za otpremu ne sme biti manja od 10 cm. 6.4.7.3 Na spoljnoj strani komada za otpremu mora biti postavljen uređaj poput pečata koji ne može lako da se slomi i koji u neoštećenom stanju dokazuje da komad za otpremu nije otvaran. 6.4.7.4 Svi uređaji za pridržavanje na komadu za otpremu moraju biti projektovani tako da sile koje deluju na ove uređaje u normalnim uslovima transporta i u slučaju vanrednog događaja ne dovode do toga da komad za otpremu više ne odgovara zahtevima ADR. 6.4.7.5 Način izrade komada za otpremu za sastavne elemente ambalaže mora predvideti temperature od -40º C do +70º C. Pri tom se uzimaju u obzir tačke mržnjenja tečnih materija i moguće pogoršanje svojstava materijala ambalaže u okviru navedenog opsega temperature. 6.4.7.6 Način i postupak izrade moraju odgovarati nacionalnim ili međunarodnim standardima ili drugim zahtevima koji su prihvatljivi za nadležni organ. 6.4.7.7 Način izrade mora obezbediti zaptivenost omotača, koji se sigurno zatvara uređajem za zatvaranje koji ne može da se otvori nenamerno ili usled eventualnog pritiska nastalog u unutrašnjosti komada za otpremu. 6.4.7.8 Radioaktivne materije u posebnom obliku mogu se smatrati sastavnim delom zaptivenog omotača. 6.4.7.9 Ako zaptiveni omotač predstavlja poseban sastavni deo komada za otpremu, on mora imati mogućnost sigurnog zatvaranja uređajem za zatvaranje koji je nezavisan od svakog drugog dela ambalaže. 6.4.7.10 U projektovanju svih delova zaptivenog omotača moraju se, u datom slučaju, uzeti u obzir radiolitičko razlaganje tečnosti i drugih osetljivih materija i stvaranje gasova putem hemijske reakcije i radiolize. 6.4.7.11 Zaptiveni omotač mora obuhvatati svoj radioaktivni sadržaj pri smanjenju okolnog pritiska na 60 kPa. 6.4.7.12 Sa izuzetkom ventila za rasterećenje od pritiska, svi ventili moraju imati omotač koji će zadržati sva isticanja iz ventila. 6.4.7.13 Ako je neki sastavni deo komada za otpremu koji je specificiran kao deo zaptivenog omotača obuhvaćen zaštitom od zračenja, ista mora biti projektovana tako da sprečava nenamerni gubitak ovog sastavnog dela iz zaštite. Ako zaštita od zračenja i u njoj sadržani takav sastavni deo čine posebnu jedinicu, zaštita od zračenja mora imati mogućnost sigurnog zatvaranja uređajem za zatvaranje koji je nezavisan od svakog drugog dela ambalaže. 6.4.7.14 Komad za otpremu mora biti projektovan tako da prilikom sprovođenja ispitivanja u skladu sa 6.4.15 sprečava sledeće:gubitak ili rasipanje radioaktivnog sadržaja ib) povećanje maksimalnog nivoa zračenja na bilo kom mestu spoljne površine komada za otpremu za više od 20%. 6.4.7.15 Pri projektovanju komada za otpremu za tečne radioaktivne materije moraju biti preduzete mere u pogledu praznog prostora, u cilju savladavanja temperaturnih oscilacija sadržaja, dinamičkih efekata i dinamike punjenja. Komadi za otpremu tipa A za tečne materije 6.4.7.16 Komad za otpremu tipa A koji je projektovan za tečne radioaktivne materije mora dodatno:da ispunjava uslove utvrđene u 6.4.7.14 (a), kada se komad za otpremu podvrgava ispitivanjima u skladu sa 6.4.16, i dailisadrži dovoljno upijajućeg materijala, kako bi mogao da prihvati dvostruku zapreminu tečnog sadržaja. Ovaj upijajući materijal mora biti tako raspoređen da u slučaju propuštanja dolazi u kontakt sa tečnom materijom; ilibude opremljen zaptivenim omotačem koji se sastoji iz primarnih unutrašnjih i sekundarnih spoljnih sastavnih delova, pri čemu sekundarni spoljni sastavi delovi omotača moraju da obezbede zadržavanje tečnog sadržaja i u slučaju propuštanja primarnih unutrašnjih sastavnih delova omotača. Komadi za otpremu tipa A za gasove 6.4.7.17 Komad za otpremu koji je projektovan za gasove mora sprečavati gubitak ili rasipanje radioaktivnog sadržaja kada se komad za otpremu podvrgava ispitivanjima iz 6.4.16. Komad za otpremu tipa A koji je projektovan za tritijum u gasovitom stanju ili za plemenite gasove izuzet je od ovog zahteva. 6.4.8 Zahtevi za komade za otpremu tipa B(U) 6.4.8.1 Komadi za otpremu tipa B(U) moraju biti projektovani tako da ispunjavaju zahteve iz 6.4.2 i iz 6.4.7.2 do 6.4.7.15, izuzev 6.4.7.14 (a), kao i zahteve iz 6.4.8.2 do 6.4.8.15. 6.4.8.2 Komad za otpremu mora biti projektovan tako da pod uslovima okoline u skladu sa 6.4.8.5 i 6.4.8.6 toplota koju proizvodi radioaktivni sadržaj unutar komada za otpremu u normalnim uslovima transporta, kao što je dokazano ispitivanjima iz 6.4.15, ne utiče negativno na ispunjenje odgovarajućih zahteva u pogledu omotača i zaštite, ako jednu nedelju ostane bez nadzora. Naročito treba voditi računa o uticajima toplote kojimogu da promene raspored, geometrijski oblik ili agregatno stanje radioaktivnog sadržaja ili, ako je radioaktivni sadržaj zatvoren u kapsuli ili posudi (npr. obmotani sagorivi elementi), koji mogu da utiču na deformaciju ili topljenje kapsule, posude ili radioaktivne materije, ilimogu da dovedu do smanjenja efikasnosti ambalaže usled različitog širenja toplote ili stvaranja pukotina ili topljenja materijala od kojeg je izrađena zaštita od zračenja, ilizajedno sa vlagom mogu da ubrzaju koroziju. 6.4.8.3 Komad za otpremu mora biti projektovan tako da pod uslovima okoline u skladu sa 6.4.8.5 i bez direktnog sunčevog zračenja temperatura dostupnih površina komada za otpremu ne prelazi 50º C, osim ako se komad za otpremu transportuje uz eksluzivnu upotrebu. 6.4.8.4 Maksimalna temperatura svake u toku transporta lako dostupne površine komada za otpremu uz eksluzivnu upotrebu bez direktnog sunčevog zračenja, pod uslovima okoline u skladu sa 6.4.8.5, ne sme da prelazi 85º C. Barijere ili zaštitne pregrade za zaštitu lica smeju se uzeti u obzir, s tim da ove barijere ili zaštitne pregrade ne moraju biti podvrgnute bilo kakvom ispitivanju. 6.4.8.5 Pretpostavljena temperatura okoline iznosi 38º C. 6.4.8.6 Pretpostavljeni uslovi za direktno sunčevo zračenje navedeni su u tabeli 6.4.8.6.
Tabela 6.4.8.6 – Podaci o direktnom sunčevom zračenju
Slučaj Oblik ili položaj površine Sunčevo zračenje tokom 12 sati dnevno (W/m2) 1 ravne površine, u toku transporta horizontalne – usmerene na dole 0 2 ravne površine, u toku transporta horizontalne – usmerene na gore 800 3 površine, u toku transporta vertikalne 200a) 4 ostale površine usmerene na dole (koje nisu horizontalne) 200a) 5 sve ostale površine 400a)
a) Alternativno se sme primeniti sinusoidna funkcija sa odgovarajućim izborom koeficijenta apsorpcije, pri čemu se zanemaruju uticaji moguće refleksije predmeta u okruženju.
6.4.8.7 Komad za otpremu sa termičkom zaštitom radi ispunjavanja zahtevaa za ispitivanje zagrevanjem iz 6.4.17.3 mora biti projektovan tako da ova zaštita ostane delotvorna kada se komad za otpremu podvrgava ispitivanjima iz 6.4.15 i iz 6.4.17.2 (a) i b) ili, ukoliko se primenjuju, iz 6.4.17.2 (b) i (c). Bilo koja zaštita te vrste na spoljnoj površini komada za otpremu ne sme postati nedelotvorna usled cepanja, sečenja, klizanja, habanja ili grubog rukovanja. 6.4.8.8 Komad za otpremu mora biti projektovan tako da:kada se podvrgava ispitivanjima u skladu sa 6.4.15, ograničava gubitak radioaktivnog sadržaja na maksimalno 10-6 A2 na sat, ikada se podvrgava ispitivanjima u skladu sa 6.4.17.1, 6.4.17.2 (b), 6.4.17.3 i 6.4.17.4 i ispitivanjimaiz 6.4.17.2 (c), ako komad za otpremu ima masu od najviše 500 kg, ako ukupna gustina u odnosu na spoljne dimenzije iznosi najviše 1000 kg/m3 i ako radioaktivni sadržaj koji nije radioaktivna materija u posebnom obliku prelazi 1000 A2, iliiz 6.4.17.2. (a) za sve ostale komade za otpremu,odgovara sledećim zahtevima:dejstvo zaštite mora ostati takvo da na rastojanju od 1 m od površine komada za otpremu nivo zračenja ne prelazi 10 mSv/h, ako komad za otpremu sadrži maksimalni, za komad za otpremu projektovani radioaktivni sadržaj, iakumulirani gubitak radioaktivnog sadržaja u periodu od jedne nedelje ne sme da prelazi 10 A2 za kripton-85 i A2 za sve ostale radionuklide.Ako su zastupljene smeše raznih radionuklida, primenjuju se odredbe iz 2.2.7.7.2.4 do 2.2.7.7.2.6, s tim izuzetkom da se za kripton-85 sme primeniti efektivna vrednost A2(i) od 10 A2. Za gore navedeni slučaj (a) se prilikom procene uzimaju u obzir spoljašnje granične vrednosti kontaminacije iz 4.1.9.1.2. 6.4.8.9 Komad za otpremu za radioaktivni sadržaj sa aktivnošću većom od 105 A2 mora biti projektovan tako da ne dođe do loma zaptivenog omotača, kada se podvrgava pojačanom ispitivanju potapanjem u vodu iz 6.4.18. 6.4.8.10 Pridržavanje dozvoljenih graničnih vrednosti za oslobađanje aktivnosti ne sme zavisiti ni od filtera, ni od mehaničkog sistema hlađenja. 6.4.8.11 Zaptiveni omotač komada za otpremu ne sme da sadrži uređaje za rasterećenje od pritiska kroz koje bi radioaktivne materije pod uslovima ispitivanja iz 6.4.15 i 6.4.17 mogle dospeti u okolinu. 6.4.8.12 Komad za otpremu mora biti projektovan tako da pri maksimalnom normalnom radnom pritisku i prilikom sprovođenja ispitivanja iz 6.4.15 i 6.4.17 naprezanja u zaptivenom omotaču ne dostižu vrednosti koje utiču na komad za otpremu na taj način da on ne ispunjava odgovarajuće zahteve. 6.4.8.13 Najviši normalni radni pritisak komada za otpremu ne sme da prelazi nadpritisak od 700 kPa. 6.4.8.14 (Rezervisano) 6.4.8.15 Komad za otpremu se projektuje za temperaturu okoline u opsegu od -40º C do +38 ºC. 6.4.9 Zahtevi za komade za otpremu tipa B(M) 6.4.9.1 Izuzev komada za otpremu koji se transportuju isključivo unutar određene zemlje ili isključivo između određenih zemalja i za koje uz odobrenje nadležnih organa ovih zemalja mogu biti prihvaćeni drugi uslovi od navedenih u 6.4.7.5, 6.4.8.5, 6.4.8.6 i 6.4.8.9 do 6.4.8.15, komadi za otpremu tipa B(M) moraju ispunjavati zahteve za komade za otpremu tipa B(U) iz 6.4.8.1. Bez obzira na to, zahtevi za komade za otpremu tipa B(U) iz 6.4.8.9 do 6.4.8.15 moraju se u najvećoj mogućoj meri poštovati. 6.4.9.2 Periodično izjednačavanje pritiska kod komada za otpremu tipa B(M) sme se dozvoliti u toku transporta, pod uslovom da su nadzorne mere za izjednačavanje pritiska prihvatljive za dotični nadležni organ. 6.4.10 Zahtevi za komade za otpremu tipa C 6.4.10.1 Komadi za otpremu tipa C moraju biti projektovani tako da ispunjavaju zahteve iz 6.4.2 i iz 6.4.7.2 do 6.4.7.15, izuzev 6.4.7.14 (a), kao i zahteve iz 6.4.8.2 do 6.4.8.6, 6.4.8.10 do 6.4.8.15 i dodatno zahteve iz 6.4.10.2. do 6.4.10.4. 6.4.10.2 Komad za otpremu, nakon prodiranja u tlo u okolini koja u stanju ravnoteže iskazuje toplotnu provodljivost od 0,33 W.m-1.K-1 i temperaturu od 38º C, mora da ispunjava kriterijume za procenu koji su propisani za ispitivanja iz 6.4.8.8 (b) i 6.4.8.12. Prilikom procene se polazi od početnih uslova da svaka termička zaštita komada za otpremu ostaje delotvorna, da komad za otpremu ima najviši normalni radni pritisak i da temperatura okoline iznosi 38º C. 6.4.10.3 Komad za otpremu mora biti projektovan tako da pri maksimalnom normalnom radnom pritisku:kada se podvrgava ispitivanjima u skladu sa 6.4.15, ograničava gubitak radioaktivnog sadržaja na maksimalno 10-6 A2 na sat, ikada se podvrgava ispitivanjima prema redosledu u skladu sa 6.4.20.1, odgovara sledećim zahtevi:dejstvo zaštite mora ostati takvo da na rastojanju od 1 m od površine komada za otpremu nivo zračenja ne prelazi 10 mSv/h, ako komad za otpremu sadrži maksimalni, za komad za otpremu projektovani radioaktivni sadržaj, iakumulirani gubitak radioaktivnog sadržaja u periodu od jedne nedelje ne sme da prelazi 10 A2 za kripton-85 i A2 za sve ostale radionuklide.Ako su zastupljene smeše raznih radionuklida, primenjuju se odredbe iz 2.2.7.7.2.4 do 2.2.7.7.2.6, s izuzetkom da se za kripton-85 sme primeniti efektivna vrednost A2(i) od 10 A2. Za gore navedeni slučaj (a) se prilikom procene uzimaju u obzir spoljašnje granične vrednosti kontaminacije iz 4.1.9.1.2. 6.4.10.4 Komad za otpremu mora biti projektovan tako da ne dođe do loma zaptivenog omotača, kada se podvrgava pojačanom ispitivanju potapanjem u vodu iz 6.4.18. 6.4.11 Zahtevi za komade za otpremu koji sadrže fisione materije 6.4.11.1 Fisione materije se transportuju takoda je u normalnim uslovima transporta i u slučaju vanrednog događaja obezbeđena potkritičnost; naročito se uzimaju u obzir sledeći mogući događaji:prodiranje vode u komade za otpremu ili curenje iz istih;gubitak delotvornosti ugrađenih apsorbera ili moderatora neutrona;promena rasporeda sadržaja, bilo u unutrašnjosti komada za otpremu, bilo kao rezultat gubitka iz komada za otpremu;smanjenje rastojanja unutar ili između komada za otpremu;potapanje komada za otpremu u vodu ili prekrivanje komada za otpremu snegom ipromene temperature ida su ispunjeni sledeći zahtevi:zahtevi iz 6.4.7.2 za komade za otpremu koji sadrže fisione materije;propisi sadržani na drugim mestima ADR na osnovu radioaktivnih svojstava materija izahtevi iz 6.4.11.3 do 6.4.11.12, ukoliko nisu izuzeti u 6.4.11.2. 6.4.11.2 Fisione materije koje ispunjavaju jedan od odredbi (a) do (d) ovog pododeljka izuzete su kako od zahteva za transport u komadima za otpremu u skladu sa 6.4.11.3 do 6.4.11.12, tako i od ostalih zahteva ADR koji se primenjuju za fisione materije. Po pošiljci je dozvoljena samo jedna vrsta izuzetka.Ograničenje mase po pošiljci, tako da jeuranijum – 235 – masa (g) + masa drugih fisionih materija (g) < 1 X Ypri čemu X i Y predstavljaju ograničenja mase definisana u tabeli 6.4.11.2, pod uslovom da najmanja spoljna dimenzija svakog komada za otpremu iznosi najmanje 10 cm, i dasvaki komad za otpremu ne sadrži više od 15 g fisionih materija; kod neupakovanih materija ovo ograničenje mase važi za pošiljke koje se transportuju u ili na vozilima, ili da je fisiona materija homogeni rastvor sa sadržajem vodonika ili homogena smeša sa sadržajem vodonika, i da je odnos fisionih nuklida prema vodoniku s obzirom na masu manji od 5%, ili dau bilo kojoj zapremini od 10 litara materije nema više od 5 g fisionih materija.Sa izuzetkom deuterijuma u prirodnim koncentracijama u vodoniku, ni berilijum ni deuterijum ne smeju biti sadržani u količinama koje prelaze 1% od ograničenja mase po pošiljci koje se primenjuje u skladu sa tabelom 6.4.11.2.Uranijum obogaćen uranijumom-235 od maksimalno 1% u odnosu na masu i sa ukupnim sadržajem plutonijuma i uranijuma-235 koji ne prelazi 1% mase uranijuma-235, pod uslovom da je fisiona materija u suštini homogeno raspoređena u materiji. Osim toga, uranijum-235 ne sme formirati raspored rešetkastog oblika, ako je prisutan u obliku metala, oksida ili karbida.Tečni rastvori uranilnitrata obogaćeni uranijumom-235 od maksimalno 2% u odnosu na masu, sa ukupnim sadržajem plutonijuma i uranijuma-233 koji ne prelazi 0,002% mase uranijuma i sa odnosom atomskog broja azota prema uranijumu (N/U) od najmanje 2.Komadi za otpremu od kojih svaki sadrži ukupnu masu plutonijuma od maksimalno 1 kg koja sme da se sastoji od maksimalno 20 masenih % plutonijuma-239, plutonijuma-241 ili kombinacije ovih radionuklida.
Tabela 6.4.11.2 – Ograničenja mase po pošiljci za izuzimanje od zahteva za komade za otpremu koji sadrže fisione materije
Fisiona materija Masa (g) fisionih materija pomešanih sa materijama koje imaju srednju gustinu vodonika koja iznosi najviše koliko gustina vode Masa (g) fisionih materija pomešanih sa materijama koje imaju srednju gustinu vodonika koja je veća od gustine vode Uranijum-235 (X)Druge fisione materije (Y) 400250 290180
6.4.11.3 Ako nije poznat hemijski ili fizički oblik, sastav izotopa, masa ili koncentracija, odnos moderacije ili gustina ili geometrijski raspored, procene iz 6.4.11.7 do 6.4.11.12 moraju biti izvršene pod pretpostavkom da svaki pojedinačni nepoznati parametar poseduje vrednost koja, u skladu sa poznatim uslovima i parametrima za ovakve procene, dovodi do maksimalnog umnožavanja neutrona. 6.4.11.4 Za ozračeno nuklearno gorivo procene iz 6.4.11.7 do 6.4.11.12 moraju biti zasnovane na sastavu izotopa koji dokazano dovodi do maksimalnog umnožavanja neutrona za vreme trajanja ozračivanja, ilidovodi do konzervativne procene umnožavanja neutrona za procene komada za otpremu. Posle ozračivanja, ali pre transporta, moraju se sprovesti merenja, kako bi se potvrdila konzervativnost sastava izotopa. 6.4.11.5 Komad za otpremu, pošto je podvrgnut ispitivanjima iz 6.4.15, mora da spreči prodiranje kocke sa dužinom strane od 10 cm. 6.4.11.6 Komad za otpremu mora biti projektovan za temperaturu okoline u opsegu od -40º C do +38º C, ukoliko nadležni organ u svom uverenju o odobrenju za tip konstrukcije komada za otpremu nije odredio drugačije. 6.4.11.7 Za pojedinačni komad za otpremu mora se pretpostaviti da voda može da prodire u sve šupljine komada za otpremu, uključujući one u zaptivenom omotaču ili da iz njih ističe. Ako tip konstrukcije, međutim, ima posebne uređaje koji sprečavaju prodiranje vode u određene šupljine ili isticanje iz istih, čak i u slučaju otkazivanja funkcije, onda se u odnosu na ove šupljine može zaključiti da je obezbeđena zaptivenost. Specijalni uređaji moraju obuhvatati sledeće:višestruke, izuzetno efikasne prepreke za vodu od kojih svaka ostaje nepropusna za vodu, ako je komad za otpremu podvrgnut ispitivanjima iz 6.4.11.12 (b), strogu kontrolu kvaliteta prilikom izrade, održavanja i popravke ambalaže i ispitivanja kao dokaz o tome da je svaki komad za otpremu zatvoren pre svakog transporta, ilisamo za komade za otpremu sa uranijumheksafluoridom maksimalno obogaćenim sa 5 masenih % uranijuma-235:komadi za otpremu kod kojih posle ispitivanja iz 6.4.11.12 (b) ne postoji fizički kontakt između ventila i nekog drugog elementa konstrukcije ambalaže osim njegove prvobitne tačke spajanja i kod kojih ventili uz to ostaju zaptiveni posle ispitivanja iz 6.4.17.3stroga kontrola kvaliteta prilikom izrade, održavanja i popravke ambalaže, povezano sa ispitivanjima kao dokazom o tome da je svaki komad za otpremu zatvoren pre svakog transporta. 6.4.11.8 Za sistem izolacije pretpostavlja se neposredna refleksija kroz najmanje 20 cm vode ili veća refleksija koja se dodatno može postići materijalom koji obuhvata ambalažu. Ako je, međutim, moguć dokaz o tome da sistem izolacije posle ispitivanja iz 6.4.11.12 (b) ostaje unutar ambalaže, u 6.4.11.9. (c) sme se pretpostaviti neposredna refleksija komada za otpremu kroz najmanje 20 cm vode. 6.4.11.9 Komad za otpremu, pod uslovima iz 6.4.11.7 i 6.4.11.8 i pod uslovima komada za otpremu koji dovode do maksimalnog umnožavanja neutrona, mora biti potkritičan u skladu sa sledećim tačkama:uslovima rutinskog transporta (bez vanrednih događaja);ispitivanjima iz 6.4.11.11 (b);ispitivanjima iz 6.4.11.12 (b). 6.4.11.10 (ostaje otvoreno) 6.4.11.11 U normalnim uslovima transporta određuje se broj „N“, tako da petostruki „N“ za raspored i uslove komada za otpremu koji dovode do maksimalnog umnožavanja neutrona bude potkritičan, uzimajući u obzir sledeće:između komada za otpremu ne sme ništa da se nalazi, a raspored komada za otpremu reflektuje se sa svih strana kroz najmanje 20 cm vode, istanje komada za otpremu odgovara procenjenom ili dokazanom stanju, pošto su podvrgnuti ispitivanjima iz 6.4.15. 6.4.11.12 U uslovima transporta u slučaju vanrednog događaja određuje se broj „N“, tako da dvostruki „N“ za raspored i uslove komada za otpremu koji dovode do maksimalnog umnožavanja neutrona bude potkritičan, uzimajući u obzir sledeće:moderator sa sadržajem vodonika između komada za otpremu i raspored komada za otpremu reflektuje se sa svih strana kroz najmanje 20 cm vode iispitivanja iz 6.4.15, a zatim restriktivnije od sledećih ispitivanja:(i) ispitivanja iz 6.4.17.2 (b) i iz 6.4.17.2 (c) za komade za otpremu sa masom od maksimalno 500 kg i ukupnom gustinom u odnosu na spoljne dimenzije od maksimalno 1000 kg/m3 ili iz 6.4.17.2 (a) za sve ostale komade za otpremu, a zatim ispitivanje iz 6.4.17.3 dopunjeno ispitivanjima iz 6.4.19.1 do 6.4.19.3, ili (ii) ispitivanje iz 6.4.17.4 iako posle ispitivanja iz 6.4.11.12 (b) bilo koji deo fisione materije nestane iz zaptivenog omotača, mora se pretpostaviti da fisione materije nestaju iz svakog komada za otpremu u rasporedu, te ukupne fisione materije moraju biti raspoređene shodno konfiguraciji i uslovima moderacije koji kod neposredne refleksije kroz najmanje 20 cm vode dovode do maksimalnog umnožavanja neutrona. 6.4.12 Metode ispitivanja i postupci dokazivanja 6.4.12.1 Dokaz o pridržavanju kriterijuma za projektovanje predviđenih u 2.2.7.3.3, 2.2.7.3.4, 2.2.7.4.1 i 2.2.7.4.2 kao i 6.4.2 do 6.4.11 mora biti obezbeđen putem jednog od ili više navedenih postupaka, kako sledi:sprovođenje ispitivanja sa uzorcima koji reprezentuju materije LSA-III ili radioaktivne materije u posebnom obliku ili sa prototipovima ili serijskim uzorcima ambalaže, pri čemu sadržaj uzorka ili ambalaže za ispitivanje mora u najvećoj mogućoj meri da simulira očekivani raspon radioaktivnog sadržaja, a uzorak ili ambalaža za ispitivanje moraju biti pripremljeni kao za predaju na transport.Pozivanje na ranije zadovoljavajuće i dovoljno slične dokaze.Sprovođenje ispitivanja sa modelima odgovarajuće razmere koji raspolažu svim suštinskim karakteristikama za aspekt koji se ispituje, ukoliko su tehnička iskustva pokazala da su rezultati takvih ispitivanja podobni za projektovanje. Prilikom korišćenja modela odgovarajuće razmere treba imati u vidu da je za određene parametre ispitivanja, kao npr. prečnik probojne šipke ili pritisak pri slaganju, potrebno prilagođavanje.Proračun ili osnovano mišljenje, ako su postupci proračuna i parametri opštepriznati kao pouzdani i konzervativni. 6.4.12.2 Pošto je uzorak, prototip ili serijski uzorak podvrgnut ispitivanjima, primenjuju se odgovarajuće metode procene, da bi se obezbedila ispunjenost zahteva za metode ispitivanja u skladu sa kriterijumima za projektovanje i prihvatljivost propisanim u 2.2.7.3.3, 2.2.7.3.4, 2.2.7.4.1, 2.2.7.4.2 i u 6.4.2 do 6.4.11. 6.4.12.3 Pre ispitivanja utvrđuju se i zapisnički konstatuju nedostaci ili oštećenja na svim ispitnim uzorcima, uključujući:odstupanja od tipske konstrukcije;greške u izradi;koroziju ili druga oštećenja ideformaciju pojedinih delova.Zaptiveni omotač komada za otpremu mora biti jasno definisan. Spoljni delovi ispitnog uzorka moraju biti jasno obeleženi, tako da je moguće lako i bez sumnje pozivati se na svaki deo ispitnog uzorka. 6.4.13 Ispitivanje celovitosti zaptivenog omotača i zaštite od zračenja i procena kritične bezbednostiPosle svakog ispitivanja koje se primenjuje u skladu sa 6.4.15 do 6.4.21 utvrđuju se i zapisnički konstatuju nedostaci i oštećenja;utvrđuje se da li je celovitost zaptivenog omotača i zaštite ostala očuvana u meri predviđenoj u 6.4.2 do 6.4.11 za komade za otpremu pod uslovima ispitivanja, iza komade za otpremu sa fisionim materijama utvrđuje se važnost pretpostavki i uslova za procenu pojedinačnih ili više komada za otpremu definisanih u skladu sa 6.4.11.1 do 6.4.11.12. 6.4.14 Udarna osnova za ispitivanja na padUdarna osnova za ispitivanja na pad iz 2.2.7.4.5 (a), iz 6.4.15.4, iz 6.4.16 (a) i iz 6.4.17.2 i 6.4.20.2 mora imati ravnu, horizontalnu površinu koja mora imati takva svojstva da nikakvo povećanje njenog otpora prema pomeranju ili deformaciji prilikom udara ispitnog uzorka ne dovodi do značajnijeg oštećenja ispitnog uzorka. 6.4.15 Ispitivanja u cilju dokazivanja otpornosti u normalnim uslovima transporta 6.4.15.1 Kod ovih ispitivanja radi se o ispitivanju raspršivanjem vode, ispitivanju na pad, ispitivanju na pritisak pri slaganju i ispitivanju probijanjem. Ispitni uzorci komada za otpremu moraju biti podvrgnuti ispitivanju na pad, ispitivanju na pritisak pri slaganju i ispitivanju probijanjem, pri čemu u svakom slučaju prethodno mora biti sprovedeno ispitivanje raspršivanjem vode. Za sva ova ispitivanja sme se koristiti jedan ispitni uzorak, ukoliko su ispunjeni zahtevi iz 6.4.15.2. 6.4.15.2 Vremenski interval između završetka ispitivanja raspršivanjem vode i sledećeg ispitivanja mora biti odabran tako da je voda u najvećoj mogućoj meri prodrla, a da se spoljna strana ispitnog uzorka nije primetno osušila. Ukoliko ništa ne govori protiv toga, ovaj vremenski interval iznosi dva sata, ako voda za raspršivanje istovremeno deluje iz četiri pravca. Nije, međutim, predviđena nikakva međupauza, ako voda za raspršivanje iz sva četiri pravca deluje sukcesivno. 6.4.15.3 Ispitivanje raspršivanjem vode: ispitni uzorak se podvrgava ispitivanju sa raspršivanjem vode koje simulira najmanje jednočasovno izlaganje kiši sa količinom padavina od oko 5 cm na sat. 6.4.15.4 Ispitivanje na pad: ispitni uzorak mora da padne na udarnu osnovu tako da pretrpi najveće moguće oštećenje u odnosu na sigurnosne karakteristike koje se ispituju.Visina pada, merena od najniže tačke ispitnog uzorka do površine udarne osnove, u zavisnosti od odnosne mase mora da odgovara najmanje rastojanju iz tabele 6.4.15.4. Udarna osnovna mora da bude u skladu sa 6.4.14.Kod pravougaonih komada za otpremu od kartona ili drveta sa masom od maksimalno 50 kg jedan poseban ispitni uzorak mora biti podvrgnut slobodnom padu na svaki ugao sa visine od 0,3 m.Kod cilindričnih komada za otpremu od kartona sa masom od maksimalno 100 kg jedan poseban ispitni uzorak mora biti podvrgnut slobodnom padu na svaku četvrtinu obe ivice sa visine od 0,3 m.
Tabela 6.4.15.4 – Visina slobodnog pada za komade za otpremu u normalnim uslovima transporta
Masa komada za otpremu (kg) Visina slobodnog pada (m) Masa komada za otpremu < 5000 5000 ≤ masa komada za otpremu < 1000010000 ≤ masa komada za otpremu < 1500015000 ≤ masa komada za otpremu 1,20,90,60,3
6.4.15.5 Ispitivanje na pritisak pri slaganju: ukoliko oblik ambalaže pouzdano ne isključuje slaganje, ispitni uzorak se tokom vremenskog perioda od 24 sata izlaže opterećenju na pritisak koje odgovara većoj od sledećih vrednosti:ekvivalentu petostruke mase samog komada za otpremu iekvivalentu od 13 kPa, pomnoženo sa vertikalno projektovanom površinom komada za otpremu.Opterećenje mora ravnomerno delovati na dve suprotne strane ispitnog uzorka, od kojih je jedna ona strana komada za otpremu koja se normalno koristi kao oslona površina. 6.4.15.6 Ispitivanje probijanjem: ispitni uzorak se postavlja na krutu, ravnu, horizontalnu podlogu koja za vreme ispitivanja ne sme primetno da se pomera.Šipka prečnika 3,2 cm sa završetkom u obliku polulopte i masom od 6 kg mora sa vertikalnom podužnom osom da padne na sredinu najslabijeg mesta ispitnog uzorka, tako da pri dovoljno dubokom prodiranju pogodi zaptiveni omotač. Šipka se ne sme primetno deformisati ovim ispitivanjem.Visina pada, merena od donjeg kraja šipke do predviđenog mesta udara na površini ispitnog uzorka, mora iznositi 1 m. 6.4.16 Dodatna ispitivanja za komade za otpremu tipa A za tečne materije i gasoveIspitni uzorak ili posebni ispitni uzorci podvrgavaju se svakom od sledećih ispitivanja, osim ako je jedno od ispitivanja za ispitni uzorak dokazano strožije od drugog; u tom slučaju ispitni uzorak se podvrgava strožijem ispitivanju.Ispitivanje na pad: ispitni uzorak mora da padne na udarnu osnovu tako da zaptiveni omotač pretrpi najveće moguće oštećenje. Visina pada, merena od najnižeg dela ispitnog uzorka do površine udarne osnove, mora iznositi 9 m. Udarna osnova mora da bude u skladu sa 6.4.14.Ispitivanje probijanjem: ispitni uzorak mora biti podvrgnut ispitivanju opisanom u 6.4.15.6, pri čemu se visina pada od 1 m koja je navedena u 6.4.15.6 (b) povećava na 1,7 m. 6.4.17 Ispitivanja u cilju dokazivanja otpornosti u slučaju vanrednog događaja u toku transporta 6.4.17.1 Ispitni uzorak se izlaže kumulativnim dejstvima ispitivanja iz 6.4.17.2 i 6.4.17.3 prema ovde navedenom redosledu. U nastavku ovih ispitivanja ovaj ispitni uzorak ili poseban ispitni uzorak mora da bude izložen uticajima ispitivanja potapanjem u vodu iz 6.4.17.4 i, ukoliko se primenjuje, iz 6.4.18. 6.4.17.2 Mehaničko ispitivanje: mehaničko ispitivanje se sastoji iz tri različita ispitivanja na pad. Svaki ispitni uzorak podvrgava se ispitivanjima na pad koja se primenjuju u skladu sa 6.4.8.8 ili 6.4.11.12. Redosled ispitivanja na pad određuje se na taj način da je ispitni uzorak po završetku mehaničkog ispitivanja pretrpeo takvo oštećenje da u narednom ispitivanju zagrevanjem nastupi najveće moguće oštećenje.Kod ispitivanja na pad I ispitni uzorak mora da padne na udarnu osnovu tako da pretrpi najveće moguće oštećenje, a visina pada, merena od najnižeg dela ispitnog uzorka do površine udarne osnove, mora da iznosi 9 m. Udarna osnova mora biti u skladu sa 6.4.14.Kod ispitivanja na pad II ispitni uzorak mora da padne na trn koji je čvrsto i vertikalno montiran na udarnu površinu, tako da pretrpi najveće moguće oštećenje. Visina pada, merena od predviđenog mesta udara na ispitnom uzorku do gornje strane trna, mora da iznosi 1 m. Trn se mora sastojati iz masivnog cilindra od konstrukcionog čelika prečnika (15,0 ± 0,5) cm i dužine 20 cm, ukoliko duži trn ne bi prouzrokovao veće oštećenje; u tom slučaju koristi se trn koji je toliko dug da prouzrokuje najveće moguće oštećenje. Čeona površina trna mora biti ravna i horizontalna, pri čemu je njegova ivica sa radijusom od najviše 6 mm. Udarna osnova na koju je pričvršćen trn mora biti u skladu sa 6.4.14.Kod ispitivanja na pad III ispitni uzorak mora biti podvrgnut dinamičkom ispitivanju na gnječenje; u tu svrhu ispitni uzorak se tako postavlja na udarnu osnovu da pretrpi najveće moguće oštećenje kada masa od 500 kg padne na ispitni uzorak sa visine od 9 m. Masa se sastoji iz masivne ploče od konstrukcionog čelika sa površinom osnove 1 m puta 1 m i mora da padne u horizontalnom položaju. Visina pada se meri od donje strane ploče do najviše tačke ispitnog uzorka. Udarna osnova na kojoj leži ispitni uzorak mora biti u skladu sa 6.4.14. 6.4.17.3 Ispitivanje zagrevanjem: ispitni uzorak mora biti u termičkoj ravnoteži pri temperaturi okoline od 38º C, uslovima direktnog zračenja sunca iz tabele 6.4.8.6 i maksimalnoj toplotnoj snazi koju proizvodi radioaktivni sadržaj komada za otpremu. Alternativno se sme odstupiti od ovih parametara pre i u toku ispitivanja, ali se isti uzimaju u obzir prilikom kasnije procene delovanja na komad za otpremu.Za ispitivanje zagrevanjem važi:Ispitni uzorak se u trajanju od 30 minuta izlaže termičkom okruženju koje poseduje takvo toplotno strujanje koje odgovara minimalno vatri od smeše ugljovodonika i vazduha koja u dovoljno mirnim uslovima okoline obezbeđuje minimalan prosečni koeficijent zračenja vatre od 0,9 i prosečnu temperaturu od najmanje 800º C i koje u potpunosti obuhvata ispitni uzorak; za koeficijent apsorpcije površine usvaja se 0,8 ili ona vrednost koju komad za otpremu dokazano ima kada se izlaže opisanoj vatri.U nastavku se ispitni uzorak izlaže temperaturi okoline od 38º C, uslovima direktnog zračenja sunca iz tabele 6.4.8.6 i maksimalnoj proračunskoj vrednosti za toplotnu snagu koju proizvodi radioaktivni sadržaj komada za otpremu, sve dok se temperature na svakom mestu ispitnog uzorka ne smanje i/ili približe prvobitnom stanju ravnoteže. Alternativno se sme odstupiti od ovih parametara po završetku faze zagrevanja, ali se isti uzimaju u obzir prilikom kasnije procene delovanja na komad za otpremu.U toku i posle ispitivanja ispitni uzorak se ne sme veštački hladiti, a materijal ispitnog uzorka se prepušta sagorevanju koje se nastavlja samo od sebe. 6.4.17.4 Ispitivanje potapanjem u vodu: ispitni uzorak u položaju koji dovodi do najvećeg mogućeg oštećenja mora biti potopljen u vodu u trajanju od najmanje osam sati u dubini od najmanje 15 m. Za obezbeđenje ovog uslova usvaja se, u svrhu dokaza, spoljni nadpritisak od najmanje 150 kPa. 6.4.18 Pojačano ispitivanje potapanjem u vodu za komade za otpremu tipa B(U) i tipa B(M) sa sadržajem većim od 105 A2 i za komade za otpremu tipa CPojačano ispitivanje potapanjem u vodu: ispitni uzorak mora biti potopljen u vodu u trajanju od najmanje jednog sata u dubini od najmanje 200 m. Za obezbeđenje ovog uslova usvaja se, u svrhu dokaza, spoljni nadpritisak od najmanje 2 MPa. 6.4.19 Ispitivanje na prodiranje vode za komade za otpremu sa fisionim materijama 6.4.19.1 Komadi za otpremu za koje je radi procene u skladu sa 6.4.11.7 do 6.4.11.12 pretpostavljeno prodiranje ili isticanje vode u obimu koji dovodi do maksimalne reaktivnosti izuzeti su od ispitivanja. 6.4.19.2 Pre nego što se ispitni uzorak podvrgne dole opisanom ispitivanju na prodiranje vode, on mora biti podvrgnut ispitivanjima iz 6.4.17.2 (b) i, kao što je predviđeno u 6.4.11.12, iz 6.4.17.2 (a) ili (c) i ispitivanju iz 6.4.17.3. 6.4.19.3 Ispitni uzorak u položaju u kome se očekuje najveće propuštanje mora biti potopljen u vodu u trajanju od najmanje osam sati u dubini od najmanje 0,9 m. 6.4.20 Ispitivanja za komade za otpremu tipa C 6.4.20.1 Ispitni uzorci se izlažu dejstvima svakog od dole opisanih ispitivanja prema navedenom redosledu:ispitivanja u skladu sa 6.4.17.2 (a) i (c), 6.4.20.2 i 6.4.20.3 iispitivanje u skladu sa 6.4.20.4.Za svaku seriju ispitivanja (a) i (b) mogu se koristiti posebni ispitni uzorci. 6.4.20.2 Ispitivanje na prodiranje/kidanje: ispitni uzorak mora biti izložen štetnim dejstvima masivnog tela od konstrukcionog čelika. Položaj tela u odnosu na površinu ispitnog uzorka određuje se tako da po završetku serije ispitivanja u skladu sa 6.4.20.1 (a) nastupi najveće moguće oštećenje.Ispitni uzorak koji reprezentuje komad za otpremu mase manje od 250 kg postavlja se na udarnu osnovu i izlaže padu tela mase 250 kg sa visine od 3 m iznad predviđenog mesta udara. Kod ovog ispitivanja telo se sastoji iz cilindrične šipke prečnika 20 cm čiji udarni kraj ima oblik kupe sledećih dimenzija: visina 30 cm i prečnik na kraju 2,5 cm, pri čemu je njegova ivica sa radijusom od maksimalno 6 mm. Udarna osnova na kojoj se nalazi ispitni uzorak mora biti u skladu sa 6.4.14.Kod komada za otpremu čija masa iznosi najmanje 250 kg telo se postavlja sa dnom na udarnu osnovu, a ispitni uzorak mora da padne na telo. Visina pada, merena od mesta udara na ispitnom uzorku do gornje strane tela, mora iznositi 3 m. Kod ovog ispitivanja telo ima iste osobine i dimenzije kao u (a), međutim dužina i masa tela moraju biti takvi da na ispitnom uzorku nastupi najveće moguće oštećenje. Udarna osnova na kojoj se nalazi dno tela mora biti u skladu sa 6.4.14. 6.4.20.3 Pojačano ispitivanje zagrevanjem: uslovi ovog ispitivanja moraju da odgovaraju uslovima iz 6.4.17.3, međutim trajanje izlaganja ispitnog uzorka termičkom okruženju mora iznositi 60 minuta. 6.4.20.4 Ispitivanje na udar: ispitni uzorak mora da padne na udarnu osnovu sa brzinom od najmanje 90 m/s i u položaju koji dovodi do najvećeg mogućeg oštećenja. Udarna osnova mora biti u skladu sa 6.4.14, s tim izuzetkom da površina udara sme imati bilo koje usmerenje, sve dok se površina nalazi vertikalno u odnosu na smer udara ispitnog uzorka. 6.4.21 Ispitivanja za ambalažu koja je projektovana za najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida 6.4.21.1 Svaka proizvedena ambalaža i njena radna i konstrukciona oprema moraju biti ispitane zajedno ili odvojeno prvi put pre upotrebe, a zatim periodično. Ova ispitivanja moraju biti sprovedena i potvrđena uz saglasnost nadležnog organa. 6.4.21.2 Prvo ispitivanje sastoji se iz ispitivanja konstrukcionih karakteristika, ispitivanja čvrstoće, ispitivanja zaptivenosti, ispitivanja kapaciteta i ispitivanja funkcionisanja radne opreme. 6.4.21.3 Periodična ispitivanja sastoje se iz vizuelnog ispitivanja, ispitivanja čvrstoće, ispitivanja zaptivenosti i ispitivanja funkcionisanja radne opreme. Rok za periodična ispitivanja iznosi najviše pet godina. Ambalaža koja nije ispitana u ovom roku od pet godina pre transporta mora biti pregledana prema programu odobrenom od strane nadležnog organa. Ona se sme ponovo puniti tek po završetku celokupnog programa za periodična ispitivanja. 6.4.21.4 Ispitivanjem konstrukcionih karakteristika mora biti dokazano pridržavanje specifikacija za tip konstrukcije i proizvodnog programa. 6.4.21.5 Prvo ispitivanje čvrstoće ambalaže projektovane za najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida sprovodi se u vidu ispitivanja hidrauličnog pritiska sa unutrašnjim pritiskom od 1,38 MPa (13,8 bar); ako je, međutim, ispitni pritisak manji od 2,76 MPa (27,6 bar), neophodno je multilateralno odobrenje za tip konstrukcije. Za periodično ispitivanje ambalaže sme se, pod uslovom da je izdato multilateralno odobrenje, primeniti neko drugo ekvivalentno ispitivanje bez razaranja. 6.4.21.6 Ispitivanje zaptivenosti sprovodi se po postupku koji je u stanju da ukaže na propuštanja u zaptivenom omotaču sa osetljivošću od 0,1 Pa.l/s (10-6 bar.l/s). 6.4.21.7 Kapacitet ambalaže utvrđuje se sa tačnošću od ± 0,25% na referentnoj temperaturi od 15º C. Zapremina se navodi na tablici opisanoj u 6.4.21.8. 6.4.21.8 Na svakoj ambalaži mora trajno i na lako dostupnom mestu biti postavljena tablica od nerđajućeg metala. Način postavljanja tablice ne sme da ugrozi čvrstoću ambalaže. Na tablici moraju biti utisnuti ili nekim sličnim postupkom uneti minimalno sledeći podaci:broj odobrenja;serijski broj proizvođača;najviši radni pritisak (nadpritisak);ispitni pritisak (nadpritisak);sadržaj: uranijumheksafluorid;zapremina u litrima;maksimalno dozvoljena masa punjenja uranijumheksafluoridom;sopstvena masa;datum (mesec, godina) prvog ispitivanja i poslednjeg izvršenog periodičnog ispitivanja;žig eksperta koji je izvršio ispitivanje. 6.4.22 Odobrenje za tip konstrukcije komada za otpremu i materije 6.4.22.1 Za odobrenje za tip konstrukcije komada za otpremu koji sadrže najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida važi sledeće:za svaki tip konstrukcije koja odgovara zahtevima iz 6.4.6.4 potrebno je multilateralno odobrenje;za svaki tip konstrukcije koja odgovara zahtevima iz 6.4.6.1 do 6.4.6.3 potrebno je unilateralno odobrenje od strane nadležnog organa zemlje porekla konstrukcije, osim ako se na nekom drugom mestu ADR zahteva multilateralno odobrenje. 6.4.22.2 Za svaki uzorak komada za otpremu tipa B(U) i tipa C potrebno je unilateralno odobrenje, osim ako je za uzorak komada za otpremu za fisione materije koji podleže i zahtevima iz 6.4.22.4 i 6.4.23.7 kao i 5.1.5.3.1 potrebno multilateralno odobrenje, iako je za uzorak komada za otpremu tipa B(U) za slabo disperzivne radioaktivne materije potrebno multilateralno odobrenje. 6.4.22.3 Za svaki uzorak komada za otpremu tipa B(M), uključujući uzorke komada za otpremu za fisione materije koji osim što podležu zahtevima iz 6.4.22.4 i 6.4.23.7 podležu i zahtevima iz 5.1.5.3.1, i uključujući uzorke komada za otpremu za slabo disperzivne radioaktivne materije, potrebno je multilateralno odobrenje. 6.4.22.4 Za svaki uzorak komada za otpremu za fisione materije koji nije izuzet od zahteva koji se primenjuju specijalno za komade za otpremu sa fisionim materijama u skladu sa 6.4.11.2 potrebno je multilateralno odobrenje. 6.4.22.5 Za tip konstrukcije za radioaktivne materije u posebnom obliku potrebno je unilateralno odobrenje. Za tip konstrukcije za slabo disperzivne radioaktivne materije potrebno je multilateralno odobrenje (vidi i 6.4.23.8). 6.4.22.6 Svaki uzorak komada za otpremu za koji je potrebno unilateralno odobrenje i koji je projektovan u državi koja je ugovorna strana ADR mora imati odobrenje izdato od strane nadležnog organa ove države. Ako država u kojoj je projektovan komad za otpremu nije ugovorna strana ADR, transport je dozvoljen ako:ova država izda ispravu o tome da komad za otpremu odgovara tehničkim zahtevima ADR, i ako je ova isprava potvrđena od strane nadležnog organa prve ugovorne strane ADR na koju pošiljka nailazi;uzorak komada za otpremu dobije odobrenje od strane nadležnog organa prve ugovorne strane ADR na koju pošiljka nailazi, ako nije podneta isprava i postojeće odobrenje za uzorak komada za otpremu neke ugovorne strane ADR. 6.4.22.7 U vezi sa tipovima konstrukcije za koje je izdato odobrenje na osnovu prelaznih propisa vidi 1.6.6. 6.4.23 Zahtev i odobrenje za transport radioaktivnih materija 6.4.23.1 (Rezervisano) 6.4.23.2 Zahtev za odobrenje za transport mora da sadrži:period transporta za koji se podnosi zahtev za odobrenje;stvarni radioaktivni sadržaj, predviđene vrste transporta, tip vozila i pretpostavljeni ili predviđeni transportni put idetaljne podatke o tome kako će se sprovoditi mere opreza i administrativne ili operativne kontrole navedene u odobrenjima za uzorke komada za otpremu izdate u skladu sa 5.1.5.3.1. 6.4.23.3 Zahtev za odobrenje za transport na osnovu posebnog sporazuma mora da sadrži sve potrebne podatke koji će uveriti nadležni organ u to da ukupna bezbednost transporta odgovara minimalno bezbednosti koja bi postojala ako bi bili ispunjeni svi primenjivi zahtevi ADR.Osim toga, zahtev mora da sadrži:podatke o tome u kojoj meri i iz kojih razloga transport ne može biti u potpunosti usaglašen sa primenjivim zahtevima ADR, ipodatke o svakoj posebnoj meri opreza ili posebnim administrativnim ili operativnim kontrolama koje treba sprovesti u toku transporta, kako bi se kompenzovalo neispunjavanje primenjivih zahteva ADR. 6.4.23.4 Zahtev za odobrenje za uzorak komada za otpremu tipa B(U) ili tipa C mora da sadrži:tačan opis predviđenog radioaktivnog sadržaja, uz navođenje njegovog fizičkog ili hemijskog stanja i vrste emitovanog zračenja;tačan opis tipa konstrukcije, uključujući kompletne crteže konstrukcije, liste podataka o materijalima i postupke izrade;izveštaj o sprovedenim ispitivanjima i njihovim rezultatima ili dokaz zasnovan na računskim metodama ili druge dokaze o tome da tip konstrukcije odgovara zahtevima koji se primenjuju;predviđena uputstva za korišćenje i održavanje ambalaže;ako je komad za otpremu projektovan za najviši normalni radni pritisak veći od 100 kPa nadpritiska, podatke o materijalima korišćenim za izradu zaptivenog omotača, uzimanju uzoraka i ispitivanjima koja treba sprovesti;ako je predviđeni radioaktivni sadržaj ozračeno gorivo, podatke i obrazloženje za sve pretpostavke iz analize bezbednosti koje se odnose na osobine goriva, kao i opis svih predmera u cilju pripreme transporta kao što se zahteva u 6.4.11.4. (b);sve posebne odredbe za smeštaj koji su neophodni za obezbeđenje sigurnog odvođenja toplote iz komada za otpremu, uzimajući u obzir različite vrste transporta koji će se primeniti, kao i tipova vozila i kontejnera;ilustraciju koja se može umnožavati maksimalne veličine 21 cm h 30 cm koja pokazuje sastav komada za otpremu iopis primenjivog programa obezbeđenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3. 6.4.23.5 Zahtev za odobrenje za uzorak komada za otpremu tipa B(M) pored podataka predviđenih u 6.4.23.4 za komade za otpremu tipa B(U) mora da sadrži i:spisak zahteva utvrđenih u 6.4.7.5, 6.4.8.5, 6.4.8.6 i 6.4.8.9 do 6.4.8.15 kojima komad za otpremu ne odgovara;sve predviđene dodatne operativne kontrole u toku transporta koje nisu određene u ovom prilogu, a koje su neophodne da bi se obezbedila sigurnost komada za otpremu ili kompenzovali nedostaci navedeni pod (a);podatak o ograničenjima u pogledu vrste transporta i o posebnim postupcima utovara, transporta, istovara ili rukovanja iopseg uslova okoline (temperatura, sunčevo zračenje) koji se mogu očekivati u toku transporta i koji su uzeti u obzir za ovaj tip konstrukcije. 6.4.23.6 Zahtev za odobrenje za tip konstrukcije komada za otpremu koji sadrže najmanje 0,1 kg uranijumheksafluorida mora da sadrži sve podatke koji će uveriti nadležni organ u to da tip konstrukcije odgovara zahtevima iz 6.4.6.1, kao i opis primenjivog programa obezbeđenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3. 6.4.23.7 Zahtev za odobrenje za komade za otpremu za fisione materije mora da sadrži sve podatke koji će uveriti nadležni organ u to da tip konstrukcije odgovara zahtevima iz 6.4.11.1, kao i opis primenjivog programa obezbeđenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3. 6.4.23.8 Zahtev za odobrenje za tip konstrukcije radioaktivnih materija u posebnom obliku i tip konstrukcije slabo disperzivnih radioaktivnih materija mora da sadrži:tačan opis radioaktivnih materija ili sadržaja, ako se radi o kapsuli; posebno se navode podaci o fizičkom i hemijskom stanju;tačan podatak o tipu konstrukcije svake kapsule koje će biti upotrebljena;izveštaj o sprovedenim ispitivanjima i njihovim rezultatima ili dokaz zasnovan na računskim metodama koji pokazuje da radioaktivne materije ispunjavaju zahteve ili druge dokaze o tome da radioaktivne materije u posebnom obliku ili slabo disperzivne radioaktivne materije odgovaraju primenjivim zahtevima ADR ;opis primenjivog programa obezbeđenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3 isve predviđene mere za pripremu transporta u vezi sa pošiljkom radioaktivnih materija u posebnom obliku ili slabo disperzivnih radioaktivnih materija. 6.4.23.9 Svakom uverenju o odobrenju izdatom od strane nadležnog organa dodeljuje se obeležje. Obeležje mora imati sledeći opšti oblik:VRI / broj / šifra tipaUkoliko u 6.4.23.10 (b) nije drugačije predviđeno, VRI odgovara oznaci za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju one države koja izdaje potvrdu;Broj dodeljuje nadležni organ, on se izdaje samo jednom i sme da se odnosi samo na određeni tip konstrukcije ili određeni transport. Obeležje odobrenja za transport mora jednoznačno da se odnosi na obeležje odobrenja za tip konstrukcije.Sledeće šifre tipova koriste se navedenim redosledom za obeležavanje izdate potvrde o dopuštenju /odobrenju:AF uzorak komada za otpremu tipa A za fisione materijeB(U) uzorak komada za otpremu tipa B(U) [B(U)F, ako je za fisione materije]B(M) uzorak komada za otpremu tipa B(M) [B(M)F, ako je za fisione materije]C uzorak komada za otpremu tipa C (CF, ako je za fisione materije)IF uzorak industrijskog komada za otpremu za fisione materijeS radioaktivne materije u posebnom oblikuLD slabo disperzivne radioaktivne materijeT transportX poseban sporazumU slučaju uzoraka komada za otpremu za nefisioni ili fisioni izuzeti uranijumheksafluorid na koje se ne odnosi nijedna od gore navedenih šifara, koriste se sledeće šifre tipova:H(U) unilateralno odobrenjeH(M) multilateralno odobrenjeZa uverenje o odbrenju za uzorke komada za otpremu i radioaktivne materije u posebnom obliku koje nisu izdate u skladu sa odredbama iz 1.6.6.2 i 1.6.6.3 i za potvrdu o dopuštenju za slabo disperzivne radioaktivne materije uz šifru tipa dodaje se simbol „-96“. 6.4.23.10 Ove šifre tipova koriste se kako sledi:Svako odobrenje i svaki komad za otpremu mora imati odgovarajuće obeležje koje sadrži simbole propisane u 6.4.23.9 (a), (b), (c) i (d), s tim izuzetkom da kod komada za otpremu posle druge kose crte sme da se pojavi samo primenjiva šifra tipa konstrukcije, eventualno uključujući simbol „-96“, odnosno da „T“ ili „X“ ne mogu da se pojave u obeležju na komadu za otpremu. Ako su odobrenje za tip konstrukcije i odobrenje za transport objedinjeni, nije potrebno ponoviti šifre tipova koje se primenjuju.Na primer:A/132/B(M)F-96: uzorak komada za otpremu tipa B(M) odobren za fisione materije za koji je potrebna multilateralno odobrenje i kome je nadležni organ Austrije dodelio broj komada za otpremu 132 (koji se navodi kako na komadu za otpremu tako i u uverenju o odbrenju za uzorak komada za otpremu);A/132/B(M)F-96T: odobrenje za transport koje je izdato za komad za otpremu sa gore naznačenim obeležjem (unosi se samo u uverenje);A/137/H: odobrenje za poseban sporazum koje je izdato od strane nadležnog organa Austrije i kome je dodeljen broj 137 (unosi se samo u uverenje);A/139/IF-96: uzorak industrijskog komada za otpremu za fisione materije koji je odobren od strane nadležnog organa Austrije i kome je dodeljen broj uzorka komada za otpremu 139 (navodi se kako na komadu za otpremu tako i u uverenju o odbrenju za uzorak komada za otpremu);A/145/H(U)-96: uzorak komada za otpremu za fisioni izuzeti uranijumheksafluorid koji je odobren od strane nadležnog organa Austrije i kome je dodeljen broj uzorka komada za otpremu 145 (navodi se kako na komadu za otpremu tako i u uverenju o odbrenju za uzorak komada za otpremu);Ako se multilateralno odobrenje izdaje putem priznavanja u skladu sa 6.4.23.16, koristi se samo obeležje koje je dodeljeno od strane zemlje porekla tipa konstrukcije ili transporta. Ako se multilateralno odobrenje izdaje putem izdavanja potvrda od strane narednih država, u svakoj potvrdi mora biti navedeno odgovarajuće obeležje, a komad za otpremu čiji je tip konstrukcije odobren na ovaj način mora imati sva odgovarajuća obeležja.Na primer:A/132/B(M)F-96CH/28/B(M)F-96bilo bi obeležje komada za otpremu koji je prvobitno odobren u Austriji, a zatim u Švajcarskoj putem posebnog odobrenja. Dodatna obeležja bila bi na isti način raspoređena na komadu za otpremu.Nova verzija uverenja mora biti navedena u zagradi iza obeležja u uverenju. Na primer, A/132/B(M)F-96(Rev.2) označavalo bi drugu novu verziju austrijskog uverenja o odbrenju za uzorak komada za otpremu ili A/132/B(M)F-96(Rev.0) prvobitno izdato austrijsko uverenje o odbrenju za uzorak komada za otpremu. Kod prvog izdavanja uverenja navod u zagradi je fakultativan; umesto „Rev.0“ smeju se koristiti i drugi izrazi kao „prvo izdavanje“. Brojevi nove verzije uverenja smeju biti dodeljeni samo od strane države koja je izvršila prvo izdavanje uverenja o odobrenju.Dodatni simboli (koji mogu biti potrebni na osnovu nacionalnih propisa) smeju da se dodaju na kraju obeležja u zagradi, npr. A/132/B(M)F-96(SP503).Nije potrebno da se obeležje na ambalaži menja prilikom svake nove verzije potvrde za tip konstrukcije. Takva izmena obeležja neophodna je samo u onim slučajevima kada je nova verzija potvrde za uzorak komada za otpremu povezana sa promenom slovnog kôda za uzorak komada za otpremu posle druge kose crte. 6.4.23.11 Svako uverenje o odbrenju izdato od strane nadležnog organa za radioaktivne materije u posebnom obliku ili slabo disperzivne radioaktivne materije mora da sadrži sledeće podatke:vrstu isprave;obeležje nadležnog organa;datum izdavanja i isticanja važnosti;pregled primenjivih nacionalnih i međunarodnih propisa, uključujući izdanje IAEA „Regulations for the Safe Transport of Radioactive Material“, kojima su odobrene radioaktivne materije u posebnom obliku ili slabo disperzivne radioaktivne materije;naziv proizvođača za radioaktivne materije u posebnom obliku ili slabo disperzivne radioaktivne materije;opis radioaktivnih materija u posebnom obliku ili slabo disperzivnih radioaktivnih materija;podatke o tipu konstrukcije za radioaktivne materije u posebnom obliku ili slabo disperzivne radioaktivne materije koji smeju da obuhvate upućivanje na crteže;opis radioaktivnog sadržaja, uključujući podatke o odgovarajućim aktivnostima i eventualno o fizičkom i hemijskom oblikuopis primenjivog programa obezbeđenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3;napomenu o informacijama koje treba da dostavi podnosilac zahteva o posebnim merama koje se preduzimaju pre transporta;podatak o identitetu podnosioca zahteva, ukoliko to nadležni organ smatra potrebnim;potpis i identitet službenika koji izdaje potvrdu. 6.4.23.12 Svako uverenje o odbrenju izdato od strane nadležnog organa za poseban sporazum mora da sadrži sledeće podatke:vrstu uverenja;obeležje nadležnog organa;datum izdavanja i isticanja važnosti;vrstu (vrste) transporta;sva ograničenja u pogledu vrste transporta, vrste vozila ili kontejnera i sve neophodne podatke o transportnom putu;pregled primenjivih nacionalnih i međunarodnih propisa, uključujući izdanje IAEA „Regulations for the Safe Transport of Radioactive Material“, prema kojima je posebni sporazum odobren;sledeću izjavu: „Ova potvrda ne oslobađa pošiljaoca od obaveze da se pridržava eventualnih zahteva vlade države u koju ili kroz koju se komad za otpremu transportuje.“;upućivanje na uverenja za alternativni radioaktivni sadržaj, na neko drugo priznanje nadležnog organa ili na dodatne tehničke informacije ili podatke, ukoliko ih nadležni organ smatra potrebnim;opis ambalaže putem upućivanja na crteže ili podatke o tipu konstrukcije. Ukoliko nadležni organ to smatra neophodnim, mora biti priložena i skica maksimalne veličine 21 cm h 30 cm koja se može umnožavati, koja pokazuje sastav komada za otpremu, povezano sa kratkim opisom ambalaže, uključujući materijale izrade, ukupnu masu, glavne spoljne dimenzije i izgled;opis odobrenog radioaktivnog sadržaja, uključujući sva ograničenja koja se odnose na radioaktivni sadržaj, a koja možda ne proizilaze jasno iz vrste ambalaže. To obuhvata fizičke i hemijske oblike, odgovarajuće aktivnosti (uključujući, u datom slučaju, aktivnosti raznih izotopa), masu u gramima (za fisione materije) i, u datom slučaju, konstataciju o tome da li se radi o radioaktivnim materijama u posebnom obliku ili o slabo disperzivnim radioaktivnim materijama;za komade za otpremu sa fisionim materijama dodatno:tačan opis odobrenog radioaktivnog sadržaja;vrednost pokazatelja kritične bezbednosti;upućivanje na dokumentaciju kojom se dokazuje kritična bezbednost sadržaja;sve posebne karakteristike na osnovu kojih je prilikom procene kritičnosti pretpostavljeno odsustvo vode u određenim šupljinama;svako dopuštenje [na osnovu 6.4.11.4 (b)] za promenu pretpostavljenog umnožavanja neutrona prilikom procene kritičnosti, kao rezultat stvarnog ozračivanja u praksi iopseg temperature okoline za koji je posebni sporazum odobren;tačno nabrajanje svih dodatnih operativnih kontrola koje su potrebne kod pripreme, utovara, transporta, istovara i rukovanja pošiljkom, uključujući posebne odredbe o smeštaju radi sigurnog odvođenja toplote;razloge za transport na osnovu posebnog sporazuma, ukoliko to nadležni organ smatra potrebnim;opis mera kompenzacije koje moraju biti preduzete zato što se transport vrši na osnovu posebnog sporazuma;upućivanje na podatke podnosioca zahteva u vezi sa upotrebom ambalaže ili posebnim merama koje se preduzimaju pre transporta;izjavu o uslovima okoline koji su pretpostavljeni za svrhu tipske konstrukcije, ukoliko isti ne odgovaraju 6.4.8.5, 6.4.8.6 i 6.4.8.15, ako su primenjivi;sve mere u slučaju opasnosti, ukoliko ih nadležni organ smatra potrebnim;opis primenjivog programa obezbeđenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3;podatak o identitetu podnosioca zahteva i transportera, ukoliko to nadležni organ smatra potrebnim;potpis i identitet službenika koji izdaje ispravu. 6.4.23.13 Svako uverenje o odbrenju za transport izdato od strane nadležnog organa mora da sadrži sledeće podatke:vrstu uverenja;obeležje nadležnog organa;datum izdavanja i isticanja važnosti;pregled primenjivih nacionalnih i međunarodnih propisa, uključujući izdanje IAEA „Regulations for the Safe Transport of Radioactive Material“, prema kojima je transport odobren;sva ograničenja u pogledu vrste transporta, vrste vozila ili kontejnera i sve neophodne podatke o transportnom putu;sledeću izjavu: „Ova potvrda ne oslobađa pošiljaoca od obaveze da se pridržava eventualnih zahteva vlade države u koju ili kroz koju se komad za otpremu transportuje.“;tačno nabrajanje svih dodatnih operativnih kontrola koje su potrebne kod pripreme, utovara, transporta, istovara i rukovanja pošiljkom, uključujući posebne odredbe o smeštaju radi sigurnog odvođenja toplote ili održavanja kritične bezbednosti;napomenu o informacijama koje treba da dostavi podnosilac zahteva o posebnim merama koje se preduzimaju pre transporta;upućivanje na primenjivo uverenje o odbrenju za tip konstrukcije;opis stvarnog radioaktivnog sadržaja, uključujući sva ograničenja koja se odnose na radioaktivni sadržaj, a koja možda ne proizilaze jasno iz vrste ambalaže. To obuhvata fizičke i hemijske oblike, odgovarajuće ukupne aktivnosti (u datom slučaju, uključujući aktivnosti raznih izotopa), masu u gramima (za fisione materije) i, u datom slučaju, konstataciju o tome da li se radi o radioaktivnim materijama u posebnom obliku ili o slabo disperzivnim radioaktivnim materijama;sve mere u slučaju opasnosti, ukoliko ih nadležni organ smatra potrebnim;opis primenjivog programa obezbeđenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3;podatak o identitetu podnosioca zahteva, ukoliko to nadležni organ smatra potrebnim;potpis i identitet službenika koji izdaje ispravu. 6.4.23.14 Svako uverenje o odbrenju izdato od strane nadležnog organa za uzorak komada za otpremu mora da sadrži sledeće podatke:vrstu uverenja;obeležje nadležnog organa;datum izdavanja i isticanja važnosti;sva ograničenja u pogledu vrste transporta, u datom slučaju;pregled primenjivih nacionalnih i međunarodnih propisa, uključujući izdanje IAEA „Regulations for the Safe Transport of Radioactive Material“, prema kojima je tip konstrukcije odobren;sledeću izjavu:„Ova potvrda ne oslobađa pošiljaoca od obaveze da se pridržava eventualnih zahteva vlade države u koju ili kroz koju se komad za otpremu transportuje.“;upućivanje na potvrde za alternativni radioaktivni sadržaj, na neko drugo priznanje nadležnog organa ili na dodatne tehničke informacije ili podatke, ukoliko ih nadležni organ smatra potrebnim;izjavu o odobrenju za transport, ukoliko je u skladu sa 5.1.5.2.2 potrebno odobrenje za transport i ukoliko se takva izjava čini primerenom;oznaku proizvođača ambalaže;opis ambalaže upućivanjem na crteže ili podatke o tipu konstrukcije. Ukoliko nadležni organ to smatra neophodnim, mora biti priložena i skica maksimalne veličine 21 cm h 30 cm koja se može umnožavati, koja pokazuje sastav komada za otpremu, povezano sa kratkim opisom ambalaže, uključujući materijale izrade, ukupnu masu, glavne spoljne dimenzije i izgled;podatke o tipu konstrukcije upućivanjem na crteže;opis odobrenog radioaktivnog sadržaja, uključujući sva ograničenja koja se odnose na radioaktivni sadržaj, a koja možda ne proizilaze jasno iz vrste ambalaže. To obuhvata fizičke i hemijske oblike, odgovarajuće aktivnosti (u datom slučaju, uključujući aktivnosti raznih izotopa), masu u gramima (za fisione materije) i, u datom slučaju, konstataciju o tome da li se radi o radioaktivnim materijama u posebnom obliku ili o slabo disperzivnim radioaktivnim materijama;opis zaptivenog omotača;za komade za otpremu sa fisionim materijama dodatno:tačan opis odobrenog radioaktivnog sadržaja;opis sistema izolacije;vrednost pokazatelja kritične bezbednosti;upućivanje na dokumentaciju kojom se dokazuje kritična bezbednost sadržaja;sve posebne karakteristike na osnovu kojih je prilikom procene kritičnosti pretpostavljeno odsustvo vode u određenim šupljinama;svako dopuštenje [na osnovu 6.4.11.4 b)] za promenu pretpostavljenog umnožavanja neutrona prilikom procene kritičnosti, kao rezultat stvarnog ozračivanja u praksi iopseg temperature okoline za koji je posebni sporazum odobren;za komade za otpremu tipa B(M) pregled zahteva iz 6.4.7.5, 6.4.8.5, 6.4.8.6 i 6.4.8.9 do 6.4.8.15 kojima komad za otpremu ne odgovara i sve dopunske informacije koje bi mogle da budu korisne za druge nadležne organe;za komade za otpremu koji sadrže više od 0,1 kg uranijumheksafluorida eventualno navođenje važećih zahteva iz 6.4.6.4 i svih dodatnih informacija koje bi mogle da budu korisne za druge nadležne organe;tačno nabrajanje svih dodatnih operativnih kontrola koje su potrebne kod pripreme, utovara, transporta, istovara i rukovanja pošiljkom, uključujući posebne odredbe o smeštaju radi sigurnog odvođenja toplote;upućivanje na podatke podnosioca zahteva u vezi sa upotrebom ambalaže ili posebnim merama koje se preduzimaju pre transporta;izjavu o uslovima okoline koji su pretpostavljeni za svrhu tipske konstrukcije, ukoliko isti ne odgovaraju 6.4.8.5, 6.4.8.6 i 6.4.8.15, ako su primenjivi;opis primenjivog programa obezbeđenja kvaliteta koji se zahteva u 1.7.3;sve mere u slučaju opasnosti, ukoliko ih nadležni organ smatra potrebnim;podatak o identitetu podnosioca zahteva, ukoliko to nadležni organ smatra potrebnim;potpis i identitet službenika koji izdaje uverenje. 6.4.23.15 Nadležnom organu mora biti saopšten serijski broj svake ambalaže koja je proizvedena prema tipu konstrukcije za koju je on izdao odobrenje. 6.4.23.16 Multilateralno odobrenje sme biti izdato putem priznavanja originalnog odobrenja izdatog od strane nadležnog organa zemlje porekla tipske konstrukcije ili transporta. Takvo priznavanje može uslediti od strane nadležnog organa države kroz koju ili u koju se vrši transport, u obliku overe na originalnom uverenju ili putem izdavanja posebnog uverenja, priloga, dopune, itd.
Poglavlje 6.5 Zahtevi za izradu i ispitivanje IBC ambalaže 6.5.1 Opšti zahtevi 6.5.1.1 Oblast primene 6.5.1.1.1 Zahtevi ovog poglavlja važe za IBC ambalažu čija je upotreba izričito dozvoljena za transport određenog opasnog tereta, u skladu sa uputstvima za pakovanje navedenim u koloni 8, Tabele A, poglavlja 3.2. Prenosive cisterne ili kontejner cisterne koje odgovaraju zahtevima iz 6.7 odnosno 6.8 ne smatraju se IBC ambalažom. IBC ambalaže koje odgovaraju zahtevima ovog poglavlja ne smatraju se kontejnerima u smislu ADR. U daljem tekstu se kao naziv za IBC ambalažu koristi isključivo skraćenica IBC (Intermediate Bulk Container). 6.5.1.1.2 Nadležni organ može izuzetno da predvidi dozvolu za IBC i njihovu opremu za rukovanje koji ne odgovaraju u potpunosti ovde navedenim zahtevima, ali koji predstavljaju prihvatljive varijante. Imajući u vidu napredak nauke i tehnike, nadležni organ sme osim toga da predvidi primenu drugih rešenja koja u pogledu kompatibilnosti sa svojstvima materija koje se transportuju pružaju najmanje jednaku bezbednost i istu otpornost na udar, opterećenje i vatru. 6.5.1.1.3 Izrada, oprema, ispitivanja, obeležavanje i eksploatacija IBC podležu odobrenju od strane nadležnog organa zemlje u kojoj se izdaje odobrenje za IBC. 6.5.1.1.4 Proizvođač i naredni distributeri IBC moraju da dostave informacije o postupcima kojih se treba pridržavati, kao i opis vrsta i dimenzija zatvarača (uključujući potrebne zaptivke) i svih drugih sastavnih delova koji su neophodni, kako bi se obezbedilo da IBC koji su spremni za otpremu mogu da zadovolje ispitivanja kvaliteta koja se primenjuju u skladu sa ovim poglavljem. 6.5.1.2 (Rezervisano) 6.5.1.3 (Rezervisano) 6.5.1.4 Sistem kôdiranja za obeležavanje IBC 6.5.1.4.1 Kôd se sastoji od dve arapske cifre, kao što je opisano pod (a), iza kojih sledi jedno ili više velikih slova koja odgovaraju materijalima u skladu sa (b) i, ukoliko je to predviđeno nekim posebnim odeljkom, iza kojih sledi arapska cifra koja označava varijantu IBC.Vrstaza čvrste materije pri punjenju ili pražnjenjuza tečne materijeputem gravitacijepod pritiskom većim od 10 kPa (0,1 bar)Krutifleksibilni111321-31-MaterijaliA. čelik (sve vrste i obrade površine)B. aluminijumC. prirodno drvoD. šper pločaF. materijal od drvnih vlakanaG. kartonH. plastikaL. tekstilna vlaknaM. papir, višeslojniN. metal (osim čelika i aluminijuma). 6.5.1.4.2 Za kombinovane IBC na drugom mestu kôda koriste se dva velika slova (latinična slova), pri čemu prvo slovo označava materijal unutrašnje posude IBC, a drugo materijal spoljne ambalaže IBC. 6.5.1.4.3 Dole navedeni kôdovi dodeljeni su sledećim vrstama IBC:
Materijal Varijanta Kôd Pododeljak Metalni A. čelik za čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju putem gravitacijeza čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju pod pritiskomza tečne materije 11A21A31A 6.5.5.1 B. aluminijum za čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju putem gravitacijeza čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju pod pritiskomza tečne materije 11B21B31B N. drugi metal za čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju putem gravitacijeza čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju pod pritiskomza tečne materije 11N21N31N fleksibilni H. plastika plastična vlakna bez obloge ili unutrašnje presvlakeplastična vlakna,obloženaplastična vlakna sa unutrašnjom presvlakomplastična vlakna, obložena i sa unutrašnjom presvlakomplastična folija 13H113H213H313H413H5 6.5.5.2 L. tekstilna vlakna bez obloge ili unutrašnje presvlakeobloženasa unutrašnjom presvlakomobložena i sa unutrašnjom presvlakom 13L113L213L313L4 M. papir višeslojnivišeslojni, vodootporni 13M113M2 H. kruta plastika za čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju putem gravitacije, sa konstrukcionom opremomza čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju putem gravitacije, samonosećiza čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju pod pritiskom, sa konstrukcionom opremomza čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju pod pritiskom, samonosećiza tečne materije, sa konstrukcionom opremomza tečne materije, samonoseći 11H111H221H121H231H131H2 6.5.5.3 HZ. Kombinovani sa unutra-šnjom posudom od plastikea) za čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju putem gravitacije, sa krutom unutrašnjom posudom od plastikeza čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju putem gravitacije, sa fleksibilnom unutrašnjom posudom od plastikeza čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju pod pritiskom, sa krutom unutrašnjom posudom od plastikeza čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju pod pritiskom, sa fleksibilnom unutrašnjom posudom od plastikeza tečne materije, sa krutom unutrašnjom posudom od plastikeza tečne materije, fleksibilnom unutrašnjom posudom od plastike 11HZ111HZ221HZ121HZ231HZ131HZ2 6.5.5.4 G. karton za čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju putem gravitacije 11G 6.5.5.5
Drvo C. prirodno drvo za čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju putem gravitacije, sa unutrašnjom presvlakom 11C 6.5.5.6 D. šper ploča za čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju putem gravitacije, sa unutrašnjom presvlakom 11D F. materijal od drvnih vlakana za čvrste materije pri punjenju ili pražnjenju putem gravitacije, sa unutrašnjom presvlakom 11F a) Ovaj kôd mora biti dopunjen tako što se slovo Z zamenjuje velikim slovom u skladu sa 6.5.1.4.1(b) kojim se označava materijal korišćen za spoljnu oblogu. 6.5.1.4.4 Kôd IBC može biti dopunjen slovom „W“. Slovo „W“ znači da IBC pripada tipu IBC koji je označen kôdom, ali da je izrađen prema specifikaciji koja odstupa od 6.5.5 i da se smatra ekvivalentnim u skladu sa zahtevima iz 6.5.1.1.2. 6.5.2 Obeležavanje 6.5.2.1 Osnovno obeležje 6.5.2.1.1 Svaki IBC koji je izrađen i namenjen za upotrebu u skladu sa ADR mora biti obeležen trajnim, čitljivim i na vidljivom mestu istaknutim obeležjem. Obeležje koje se sastoji iz slova, cifara i simbola sa veličinom znakova od najmanje 12 mm mora da obuhvata sledeće podatke:simbol Ujedinjenih nacija za ambalažu [pic]. Za metalne IBC na koje se obeležje nanosi žigom ili utiskivanjem umesto simbola mogu da se koriste slova „UN“;kod kojim se označava vrsta IBC u skladu sa 6.5.1.4;veliko slovo koje označava grupu (grupe) ambalaže čiji je tip konstrukcije dozvoljen:X za ambalažne grupe I, II i III (samo IBC za čvrste materije),Y za ambalažne grupe II i III,Z samo za ambalažnu grupu III;mesec i godina proizvodnje (poslednje dve cifre);oznaka države u kojoj je izdata dozvola za dodelu obeležja, navedena u vidu oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju;naziv ili oznaka proizvođača i bilo koja druga identifikacija IBC utvrđena od strane nadležnog organa;ispitno opterećenje kod ispitivanja na pritisak pri slaganju u kg. Za IBC koji nisu projektovani za slaganje navodi se „0“;maksimalno dozvoljena ukupna masa u kg.Ovo osnovno obeležje mora biti istaknuto prema redosledu iz prethodnih stavova. Dodatno obeležje koje se zahteva u skladu sa 6.5.2.2, kao i svako drugo obeležje odobreno od strane nadležnog organa postavlja se tako da pojedini delovi osnovnog obeležja budu jasno prepoznatljivi.Svaki od elemenata obeležja koji je istaknut u skladu sa (a) do (h) i u skladu sa 6.5.2.2 mora da bude jasno odvojen u cilju lakše identifikacije, npr. kosom crtom ili praznim mestom. 6.5.2.1.2 Primeri za obeležavanje raznih vrsta IBC u skladu sa 6.5.2.1.1 (a) do (h): [pic] 11A/Y/0299 NL/Mulder 007/5500/1500 IBC od čelika za transport čvrstih materija koje se prazne putem gravitacije / za ambalažne grupe II i III / proizveden u februaru 1999. / dozvola izdata u Holandiji / proizveden od strane firme Mulder prema tipu konstrukcije za koju je nadležni organ dodelio serijski broj 007 / primenjeno opterećenje u ispitivanju na pritisak pri slaganju u kg / maksimalno dozvoljena ukupna masa u kg. [pic] 13H3/Z/0301 F/Meunier 1713/0/1500 Fleksibilni IBC za transport čvrstih materija koje se prazne npr. putem gravitacije, proizveden od plastičnih vlakana sa unutrašnjom presvlakom, nije projektovan za slaganje. [pic] 31H1/Y/0499 GB/9099/10800/1200 IBC od tvrde plastike za transport tečnih materija, proizveden od plastike sa konstrukcionom opremom koja može da izdrži opterećenje pri slaganju. [pic] 31HA1/Y/0501 D/Müller/1683/10800/1200 Kombinovani IBC za transport tečnih materija sa tvrdom unutrašnjom posudom od plastike i spoljnom oblogom od čelika. [pic] 11C/X/0102 S/Aurigny/9876/3000/910 IBC od prirodnog drveta za transport čvrstih materija sa unutrašnjom presvlakom /dozvoljen za čvrste materije ambalažne grupe I, II i III. 6.5.2.2 Dodatno obeležje 6.5.2.2.1 Pored obeležja koje se zahteva u 6.5.2.1, na svakom IBC moraju biti navedeni sledeći podaci koji smeju da budu istaknuti na tablici od materijala otpornog na koroziju, koja je trajno pričvršćena na lako dostupnom mestu za kontrolu: dodatno obeležjeTip IBCmetaltvrda plastikakombinacijakartondrvozapremina u litrima a) na 20º ChhhSopstvena masa u kga)hhhhhIspitni pritisak (nadpritisak) u kPa ili u barimaa), po potrebihhnajviši dozvoljeni pritisak pri punjenju /pražnjenju u kPa ili u barimaa), po potrebihhhMaterijal korišćen za telo sredstva za pakovanje i minimalna debljina u mmhDatum poslednjeg ispitivanja zaptivenosti (mesec i godina), po potrebihhhDatum poslednjeg kontrolisanja (mesec i godina)hhhserijski broj proizvođačah a) Navesti korišćene jedinice mere. 6.5.2.2.2 Pored oznaka koje se zahtevaju u 6.5.2.1, na fleksibilnim IBC sme biti istaknut piktogram na kome su navedene preporučene metode podizanja. 6.5.2.2.3 Unutrašnja posuda kombinovanih IBC mora biti obeležena najmanje sa sledećim podacima:ime ili simbol proizvođača i svako drugo obeležje IBC utvrđeno od strane nadležnog organa u skladu sa 6.5.2.1.1 (f);datum proizvodnje u skladu sa 6.5.2.1.1 (d);oznaka države u kojoj je izdato odobrenje za dodelu obeležja, u skladu sa 6.5.2.1.1 (e). 6.5.2.2.4 Ako je kombinovani IBC projektovan tako da je moguća demontaža spoljnjeg omotača za transport u praznom stanju (npr. za vraćanje IBC prvobitnom pošiljaocu radi ponovne upotrebe), svi odvojivi delovi u demontiranom stanju moraju biti obeleženi mesecom i godinom proizvodnje i imenom ili simbolom proizvođača ili svakim drugim obeležjem IBC utvrđenim od strane nadležnog organa [vidi 6.5.2.1.1 (f)]. 6.5.2.3 Saobraznost sa tipom konstrukcijeObeležje pokazuje da IBC odgovaraju uspešno ispitanom tipu konstrukcije i da su ispunjeni uslovi navedeni u uverenju o odobrenju za tip konstrukcije. 6.5.3 Zahtevi za izradu 6.5.3.1 Opšti zahtevi 6.5.3.1.1 IBC moraju biti otporni na oštećenja uslovljena okolinom ili adekvatno zaštićeni. 6.5.3.1.2 IBC moraju biti tako izrađeni i zatvoreni da sadržaj u normalnim uslovima transporta, naročito usled dejstva vibracija ili temperaturnih promena, vlage ili pritiska, ne može dospeti u okolinu. 6.5.3.1.3 IBC i njihovi zatvarači moraju biti proizvedeni od materijala koji su kompatibilni sa teretom za punjenje ili iznutra tako zaštićeni da ovi materijaline podležu agresivnom dejstvu tereta za punjenje na taj način da upotreba IBC predstavlja opasnost;ne prouzrokuju nikakvu reakciju ili razlaganje tereta za punjenje ili usled delovanja tereta za punjenje na ove materijale ne stvaraju jedinjenja koja su štetna po zdravlje ili opasna. 6.5.3.1.4 Ako se koriste zaptivke, iste moraju biti proizvedene od materijala koji nisu podložni agresivnom dejstvu tereta za punjenje. 6.5.3.1.5 Sva oprema za opsluživanje mora biti tako postavljena ili zaštićena da je opasnost od isticanja tereta za punjenje u slučaju oštećenja tokom rukovanja ili transporta ograničena na najmanju moguću meru. 6.5.3.1.6 IBC, njihovi dodatni uređaji, kao i njihova oprema za opsluživanje i konstrukciona oprema moraju biti projektovani tako da mogu da izdrže unutrašnji pritisak tereta za punjenje bez gubitka tereta za punjenje, kao i naprezanja u normalnim uslovima rukovanja i transporta. IBC koji su namenjeni za slaganje moraju biti projektovani u tu svrhu. Svi uređaji za podizanje i pričvršćivanje IBC moraju imati odgovarajuću čvrstoću, kako bi izdržali normalne uslove rukovanja i transporta bez značajnih deformacija ili oštećenja i biti tako postavljeni da ne dolazi do prekomernih naprezanja bilo kog dela IBC. 6.5.3.1.7 Ako se IBC sastoji iz tela sredstva za pakovanje u okviru, isti mora biti projektovan tako:da se telo sredstva za pakovanje ne tare o okvir i na taj način ne oštećuje,da telo sredstva za pakovanje uvek ostaje unutar okvira;da su delovi opreme pričvršćeni na taj način da ne mogu da budu oštećeni, ako spojevi između tela sredstva za pakovanje i okvira dozvoljavaju relativno istezanje ili pomeranje. 6.5.3.1.8 Ako je IBC opremljen ventilom za ispuštanje na dnu, isti mora imati mogućnost osiguranja u zatvorenom položaju, a celokupan sistem pražnjenja mora biti efikasno zaštićen od oštećenja. Ventili sa zatvaračima u vidu poluge moraju imati mogućnost osiguranja od nenamernog otvaranja, a otvoreni ili zatvoreni položaj mora biti lako prepoznatljiv. Kod IBC za tečne materije otvor za isticanje mora biti opremljen dodatnim uređajem za zatvaranje, npr. slepom prirubnicom ili nekim ekvivalentnim uređajem. 6.5.4 Ispitivanje, odobrenje za tip konstrukcije i kontrolisanje 6.5.4.1 Obezbeđenje kvaliteta: kako bi se obezbedilo da svaki proizvedeni IBC ispunjava zahteve ovog poglavlja, IBC moraju biti proizvedeni i ispitani u skladu sa programom obezbeđenja kvaliteta koji je priznat od strane nadležnog organa. 6.5.4.2 Ispitivanja: IBC moraju biti podvrgnuti tipskim ispitivanjima konstrukcije i eventualno prvim i periodičnim kontrolisanjima i ispitivanjima u skladu sa 6.5.4.4. 6.5.4.3 Odobrenje za tip konstrukcije: za svaki tip konstrukcije IBC izdaje se potvrda o odobrenju za tip konstrukcije i obeležje (u skladu sa zahtevima iz 6.5.2), čime se potvrđuje da tip konstrukcije, uključujući njegovu opremu, odgovara zahtevima o ispitivanju. 6.5.4.4 Kontrolisanje i ispitivanjeNapomena: U vezi sa ispitivanjima i kontrolisanjima popravljenih IBC vidi i 6.5.4.5. 6.5.4.4.1 Svi metalni IBC, svi tvrdi plastični IBC i svi kombinovani IBC moraju biti podvrgnuti kontrolisanju koje zadovoljava zahteve nadležnog organa:pre puštanja u eksploataciju (uključujući posle prerade), a zatim u intervalima ne dužim od pet godina, u pogledu:usklađenosti sa tipom konstrukcije, uključujući obeležje;unutrašnjeg i spoljašnjeg stanja;besprekornog funkcionisanja opreme za opsluživanje.Eventualno postojeću termičku izolaciju potrebno je odstraniti samo ako je to neophodno za besprekorno ispitivanje tela sredstva za pakovanje IBC. u vremenskim intervalima od najviše dve i po godine, u pogledu:spoljašnjeg stanja;besprekornog funkcionisanja opreme za opsluživanje.Eventualno postojeću termičku izolaciju potrebno je odstraniti samo ako je to neophodno za besprekorno ispitivanje tela sredstva za pakovanje IBC. Svaki IBC mora u svakom pogledu da odgovara svom tipu konstrukcije. 6.5.4.4.2 Svi metalni IBC, svi tvrdi plastični IBC i svi kombinovani IBC za tečne materije ili za čvrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom moraju biti podvrgnuti odgovarajućem ispitivanju zaptivenosti i biti u stanju da dostignu nivo ispitivanja naveden u 6.5.6.7.3:pre prve upotrebe za transport;u intervalima od najviše dve i po godine.Za ovo ispitivanje IBC ne mora biti opremljen svojim zatvaračima. Unutrašnja posuda kombinovanog IBC sme biti ispitana bez spoljne obloge, pod uslovom da to ne utiče na rezultate ispitivanja. 6.5.4.4.3 Vlasnik IBC je dužan da čuva izveštaj o svakom kontrolisanju i svakom ispitivanju najmanje do sledećeg kontrolisanja ili ispitivanja. Izveštaj mora da sadrži rezultate kontrolisanja i ispitivanja, uz navođenje tela koje je izvršilo kontrolisanje i ispitivanje (vidi i zahteve o obeležavanju iz 6.5.2.2.1). 6.5.4.5 Popravljeni IBC 6.5.4.5.1 Ako je IBC oštećen usled udara (npr. prilikom vanrednog događaja) ili iz drugih razloga, on mora biti popravljen ili na neki drugi način osposobljen (vidi definiciju pojma „redovno održavanje IBC“ u 1.2.1), kako bi odgovarao tipu konstrukcije. Oštećena tela sredstva za pakovanje kod tvrdog plastičnog IBC i oštećene unutrašnje posude kombinovanog IBC moraju biti zamenjeni. 6.5.4.5.2 Dodatno uz ostala ispitivanja i kontrolisanja u skladu sa ADR, IBC posle popravke mora da bude podvrgnut kompletnim ispitivanjima i kontrolisanjima predviđenim u 6.5.4.4; o tome se izrađuju zahtevani izveštaji o ispitivanju. 6.5.4.5.3 Institucija koje sprovodi ispitivanja i kontrolisanja posle popravke mora da obeleži IBC sledećim trajnim podacima u blizini obeležja proizvođača za tip konstrukcije UN:država u kojoj su izvršena ispitivanja i kontrolisanja;naziv ili dozvoljena oznaka tela koje je izvršilo ispitivanja i kontrolisanja idatum (mesec, godina) ispitivanja i kontrolisanja. 6.5.4.5.4 Za izvršena ispitivanja i kontrolisanja u skladu sa 6.5.4.5.2 može se pretpostaviti da odgovaraju zahtevima o periodičnim ispitivanjima i kontrolisanjima koji se sprovode u intervalima od dve i po godine i pet godina. 6.5.4.5.5 Nadležni organ može u svako doba zahtevati da se ispitivanjima u skladu sa ovim poglavljem podnese dokaz o tome da IBC ispunjavaju zahteve o ispitivanju tipa konstrukcije. 6.5.5 Posebni zahtevi za IBC 6.5.5.1 Posebni zahtevi za metalne IBC 6.5.5.1.1 Ovi zahtevi važe za metalne IBC za transport čvrstih ili tečnih materija. Postoje tri vrste metalnih IBC:IBC za čvrste materije koji se pune ili prazne putem gravitacije (11A, 11B, 11N);IBC za čvrste materije koji se pune ili prazne nadpritiskom većim od 10 kPa (0,1 bar) (21A, 21 B, 21N) iIBC za tečne materije (31A, 31B, 31N). 6.5.5.1.2 Tela sredstava za pakovanje moraju biti proizvedena od odgovarajućeg deformabilnog metala za koji je pouzdano utvrđeno da je zavarljiv. Zavareni spojevi moraju biti stručno izvedeni i pružati potpunu sigurnost. Po potrebi mora se uzeti u obzir ponašanje materijala na niskim temperaturama. 6.5.5.1.3 Potrebno je voditi računa o tome da se izbegnu oštećenja usled galvanskih dejstava koja nastaju na osnovu dodira različitih metala. 6.5.5.1.4 IBC od aluminijuma za transport zapaljivih tečnih materija ne smeju imati pokretne delove kao što su poklopci, zatvarači, itd. od nezaštićenog rđajućeg čelika koji bi mogli da izazovu opasnu reakciju sa aluminijumom u slučaju kontakta usled trenja ili udara. 6.5.5.1.5 Metalni IBC moraju biti proizvedeni od metala koji ispunjava sledeće zahteve:kod čelika istezanje pri kidanju u procentima ne sme da iznosi manje od 10000 sa apsolutnim Rmminimumom od 20%, pri čemu jeRm = garantovana minimalna zatezna čvrstoća korišćenog čelika u N/mm2;kod aluminijuma i njegovih legura istezanje pri kidanju u procentima ne sme da iznosi manje od 10000 6 Rmsa apsolutnim minimumom od 8%.Ispitni uzorci koji se koriste za određivanje istezanja pri kidanju moraju se uzimati poprečno u odnosu na smer valjanja i biti tako pričvršćeni da jeLo = 5d ili Lo = 5,65√A,pri čemu je: Lo = merna dužina ispitnog uzorka pre ispitivanja d = prečnik A = površina poprečnog preseka ispitnog uzorka 6.5.5.1.6 Minimalna debljina zidova:kod referentnog čelika sa proizvodom Rm h A0 =10000 debljina zidova ne sme da iznosi manje od:
Zapremina (C) u litrimadebljina zida (e) u mmvrste: 11A, 11B, 11Nvrste: 21A, 21B, 21N, 31A, 31B, 31NnezaštićenzaštićennezaštićenzaštićenC ≤ 10001000 < C ≤ 20002000 < C ≤ 30002,0e = C/2000 + 1,5e = C/2000 + 1,51,5e = C/2000 + 1,0e = C/2000 + 1,02,5e = C/2000 + 2,0e = C/2000 + 1,02,0e = C/2000 + 1,5e = C/2000 + 1,5 pri čemu je: Ao = minimalno istezanje (u procentima) korišćenog referentnog čelika pri lomu pod zateznim opterećenjem (vidi 6.5.5.1.5);kod drugih metala osim referentnog čelika navedenog pod (a) minimalna debljina zida izračunava se po sledećoj formuli: e1 = 21,4 h eo 3√ Rm1 h A1pri čemu je:e1 = potrebna ekvivalentna debljina zida korišćenog metala (u mm) eo = potrebna minimalna debljina zida za referentni čelik (u mm) Rm1 = garantovana minimalna zatezna čvrstoća korišćenog metala (u N/mm2) [vidi (c)] A1 = minimalno istezanje (u procentima) korišćenog metala pri lomu pod zateznim opterećenjem (vidi 6.5.5.1.5).Debljina zida, međutim, ni u kom slučaju ne sme da iznosi manje od 1,5 mm.U svrhu proračuna prema (b), garantovana minimalna zatezna čvrstoća korišćenog metala (Rm1) je minimalna vrednost utvrđena nacionalnim ili međunarodnim standardima za materijal. Za austenitni čelik se minimalna vrednost Rm1 koja je definisana standardima za materijal sme, međutim, povećati do 15%, ako je u sertifikatu o ispitivanju materijala potvrđena veća vrednost. Ako ne postoje standardi za predmetni materijal, vrednost Rm odgovara potvrđenoj vrednosti u sertifikatu o ispitivanju materijala. 6.5.5.1.7 Zahtevi o rasterećenju od pritiska: IBC za tečne materije moraju biti u mogućnosti da ispuštaju dovoljnu količinu pare, kako bi se izbeglo da pod uticajem vatre dođe do pucanja tela sredstva za pakovanje. To se može postići uobičajenim uređajima za rasterećenje od pritiska ili drugim konstrukcionim sredstvima. Pritisak pri aktiviranju ovih uređaja ne sme iznositi više od 65 kPa (0,65 bar) ni manje od utvrđenog ukupnog nadpritiska u IBC [tj. pritisak pare tereta za punjenje plus parcijalni pritisak vazduha ili drugih inertnih gasova, umanjen za 100 kPa (1 bar)] na 55º C, utvrđenog na osnovu maksimalnog stepena punjenja u skladu sa 4.1.1.4. Potrebni uređaji za rasterećenje od pritiska moraju biti postavljeni u gasnoj fazi. 6.5.5.2 Posebni zahtevi za fleksibilne IBC 6.5.5.2.1 Ovi zahtevi važe za fleksibilne IBC sledećih vrsta:13H1 plastična vlakna bez obloge ili unutrašnje presvlake13H2 plastična vlakna, obložen13H3 plastična vlakna sa unutrašnjom presvlakom13H4 plastična vlakna, obložen i sa unutrašnjom presvlakom13H5 plastična folija13L1 tekstilna vlakna bez obloge ili unutrašnje presvlake13L2 tekstilna vlakna, obložen13L3 tekstilna vlakna sa unutrašnjom presvlakom13L4 tekstilna vlakna, obložen i sa unutrašnjom presvlakom13M1 papir, višeslojni13M2 papir, višeslojni, vodootporniFleksibilni IBC su namenjeni isključivo za transport čvrstih materija. 6.5.5.2.2 Tela sredstava za pakovanje moraju biti izrađena od odgovarajućih materijala. Čvrstoća materijala i izvedba fleksibilnog IBC moraju biti prilagođeni njegovoj zapremini i predviđenoj upotrebi. 6.5.5.2.3 Svi materijali koji se koriste za proizvodnju fleksibilnih IBC vrsta 13M1 i 13M2 posle najmanje 24-časovnog potpunog potapanja u vodu moraju posedovati još najmanje 85% zatezne čvrstoće koja je prvobitno izmerena posle kondicioniranja materijala do uravnoteženja na relativnoj vlažnosti od najviše 67%. 6.5.5.2.4 Spojevi moraju biti izvedeni šivenjem, vrućim pečaćenjem, lepljenjem ili drugim ekvivalentnim postupcima. Svi šiveni spojevi moraju biti osigurani. 6.5.5.2.5 Fleksibilni IBC moraju posedovati adekvatnu otpornost prema starenju i smanjenju čvrstoće usled ultraljubičastog zračenja, klimatskih uslova ili tereta za punjenje, kako bi bili pogodni za predviđenu upotrebu. 6.5.5.2.6 Kod fleksibilnih IBC za koje je potrebna zaštita od ultraljubičastog zračenja ista se mora obezbediti dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa teretom za punjenje i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe tela sredstva za pakovanje. Kod korišćenja čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije može se odustati od ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadržaj čađi, pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizička svojstva materijala. 6.5.5.2.7 Materijalu za izradu tela sredstva za pakovanje smeju se dodavati aditivi za poboljšanje otpornosti prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiču negativno na fizička ili hemijska svojstva materijala. 6.5.5.2.8 Za proizvodnju tela sredstava za pakovanje IBC ne sme se koristiti materijal iz već upotrebljavanih posuda. Ostaci od proizvodnje ili otpaci iz istog procesa proizvodnje mogu se, međutim, koristiti. Delovi kao što su pribor i podnožja paleta mogu se, međutim, ponovo koristiti, ako u prethodnoj upotrebi nisu bili ni na koji način oštećeni. 6.5.5.2.9 Kada je posuda napunjena, odnos visine prema širini ne sme da iznosi više od 2:1. 6.5.5.2.10 Unutrašnja presvlaka se mora sastojati od odgovarajućeg materijala. Čvrstoća korišćenog materijala i izvedba unutrašnje presvlake moraju biti prilagođeni zapremini IBC i njegovoj predviđenoj upotrebi. Spojevi i zatvarači moraju biti nepropusni za prašinu i u stanju da izdrže pritiske i udare koji mogu da nastanu u normalnim uslovima rukovanja i transporta. 6.5.5.3 Posebni zahtevi za tvrde plastične IBC 6.5.5.3.1 Ovi zahtevi važe za tvrde plastične IBC za transport čvrstih ili tečnih materija. Postoje sledeće vrste krutih plastičnih IBC:11H1 za čvrste materije koje se pune ili prazne putem gravitacije, sa konstrukcionom opremom koja je projektovana tako da može da izdrži ukupno opterećenje prilikom slaganja IBC;11H2 za čvrste materije koje se pune ili prazne putem gravitacije, samonoseći;21H1 za čvrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom, sa konstrukcionom opremom koja je projektovana tako da može da izdrži ukupno opterećenje prilikom slaganja IBC;21H2 za čvrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom, samonoseći;31H1 za tečne materije, sa konstrukcionom opremom koja je projektovana tako da može da izdrži ukupno opterećenje prilikom slaganja IBC;31H2 za tečne materije, samonoseći. 6.5.5.3.2 Telo sredstva za pakovanje mora biti proizvedeno od odgovarajuće plastike poznatog sastava i specifikacije i njegova čvrstoća mora biti prilagođena njegovoj zapremini i predviđenoj upotrebi. Materijal mora na adekvatan način da bude otporan prema starenju i smanjenju čvrstoće koje je prouzrokovano teretom za punjenje ili eventualno ultraljubičastim zračenjem. Po potrebi mora se uzeti u obzir ponašanje na niskim temperaturama. Permeacija tereta za punjenje u normalnim uslovima transporta ne sme da predstavlja opasnost. 6.5.5.3.3 Ako je potrebna zaštita od ultraljubičastog zračenja, ista se mora obezbediti dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa sadržajem i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe tela sredstva za pakovanje. Kod korišćenja čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije sme se odustati od ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadržaj čađi, pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizička svojstva materijala. 6.5.5.3.4 Materijalu za izradu tela sredstva za pakovanje mogu se dodavati aditivi za poboljšanje otpornosti prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiču negativno na fizička ili hemijska svojstva materijala. 6.5.5.3.5 Za proizvodnju tvrdih plastičnih IBC se osim prerađenih otpadaka, ostataka ili materijala iz istog procesa proizvodnje ne sme koristiti nikakav drugi upotrebljavani materijal. 6.5.5.4 Posebni zahtevi za kombinovane IBC sa unutrašnjom posudom od plastike 6.5.5.4.1 Ovi zahtevi važe za kombinovane IBC za transport čvrstih ili tečnih materija sledećih vrsta:11HZ1 kombinovani IBC sa unutrašnjom posudom od tvrde plastike za čvrste materije koje se pune ili prazne putem gravitacije;11HZ2 kombinovani IBC sa fleksibilnom unutrašnjom posudom od plastike za čvrste materije koje se pune ili prazne putem gravitacije;21HZ1 kombinovani IBC sa unutrašnjom posudom od tvrde plastike za čvrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom;21HZ2 kombinovani IBC sa fleksibilnom unutrašnjom posudom od plastike za čvrste materije koje se pune ili prazne pod pritiskom;31HZ1 kombinovani IBC sa unutrašnjom posudom od tvrde plastike za tečne materije;31HZ2 kombinovani IBC sa unutrašnjom posudom od tvrde plastike za tečne materije.Ovaj kôd mora biti dopunjen tako što se slovo Z zamenjuje velikim slovom u skladu sa 6.5.1.4.1 (b) kojim se označava materijal korišćen za spoljni omotač. 6.5.5.4.2 Unutrašnja posuda bez svog spoljnog omotača nije predviđena da funkcioniše kao ambalaža. „Tvrda“ unutrašnja posuda je posuda koja u praznom stanju zadržava svoj uobičajeni oblik, a da se zatvarači ne nalaze na pravom mestu i da ga ne podupire spoljni omotač. Unutrašnje posude koje nisu „tvrde“ smatraju se „fleksibilnim“. 6.5.5.4.3 Spoljni omotač sastoji se, po pravilu, od tvrdog materijala koji je tako oblikovan da štiti unutrašnju posudu od fizičkih oštećenja prilikom rukovanja i transporta, ali nije projektovan za funkciju pakovanja. On po potrebi obuhvata osnovu palete. 6.5.5.4.4 Kombinovani IBC čiji spoljni omotač u potpunosti obuhvata unutrašnju posudu projektuje se tako da se posle ispitivanja zaptivenosti i hidrauličnog ispitivanja unutrašnjeg pritiska lako može oceniti neoštećenost unutrašnje posude. 6.5.5.4.5 Zapremina IBC vrste 31HZ2 mora biti ograničena na 1250 litara. 6.5.5.4.6 Unutrašnja posuda mora biti proizvedena od odgovarajuće plastike poznatog sastava i specifikacije i njena čvrstoća mora biti prilagođena njegovoj zapremini i predviđenoj upotrebi. Materijal mora na adekvatan način da bude otporan prema starenju i smanjenju čvrstoće koje je prouzrokovano teretom za punjenje ili eventualno ultraljubičastim zračenjem. Mora se po potrebi uzeti u obzir njegovo ponašanje na niskim temperaturama. Permeacija tereta za punjenje u normalnim uslovima transporta ne sme da predstavlja opasnost. 6.5.5.4.7 Ako je potrebna zaštita od ultraljubičastog zračenja, ista se mora obezbediti dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa sadržajem i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe unutrašnje posude. Kod korišćenja čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije može se odustati od ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadržaj čađi, pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizička svojstva materijala. 6.5.5.4.8 Materijalu za izradu unutrašnje posude smeju se dodavati aditivi za poboljšanje otpornosti prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiču negativno na fizička ili hemijska svojstva materijala. 6.5.5.4.9 Za proizvodnju unutrašnjih posuda se osim prerađenih otpadaka, ostataka ili materijala iz istog procesa proizvodnje ne sme koristiti nikakav drugi upotrebljavani materijal. 6.5.5.4.10 Unutrašnje posude IBC vrste 31HZ2 moraju se sastojati od najmanje tri sloja folije. 6.5.5.4.11. Čvrstoća materijala i konstrukcija spoljneg omotača moraju biti prilagođeni zapremini kombinovanog IBC i predviđenoj upotrebi. 6.5.5.4.12 Spoljni omotač ne sme imati nikakve isturene delove koji mogu da oštete unutrašnju posudu. 6.5.5.4.13 Spoljni omotači od metala proizvode se od odgovarajućeg metala dovoljne debljine. 6.5.5.4.14 Spoljni omotači od prirodnog drveta moraju biti od dobro odležanog, trgovački suvog drveta bez nedostataka, kako bi se sprečilo značajno smanjenje čvrstoće svakog pojedinačnog dela omotača. Gornji i donji delovi mogu se sastojati od vodootpornih materijala od drvnih vlakana, kao što su ploče od drvnih vlakana, iverice ili drugih pogodnih vrsta. 6.5.5.4.15 Spoljni omotači od šper ploče moraju biti proizvedeni od dobro odležanog ljuštenog furnira, sečenog furnira ili od struganog furnira, trgovački suvog i bez nedostataka, kako bi se sprečilo značajno smanjenje čvrstoće omotača. Pojedini slojevi moraju biti međusobno zalepljeni vodootpornim lepkom. Za izradu omotača smeju se koristiti i drugi pogodni materijali zajedno sa šper pločom. Ploče omotača na ugaonim lajsnama ili čeonim stranicama moraju biti čvrsto zakovane ekserima ili spojnicama ili spojene nekim drugim isto tako pogodnim sredstvima. 6.5.5.4.16 Zidovi spoljnog omotača od materijala od drvnih vlakana moraju se sastojati od vodootpornih materijala od drvnih vlakana, kao što su ploče od iverice, ploče od drvnih vlakana ili drugih pogodnih materijala. Ostali delovi omotača smeju biti izrađeni od drugih pogodnih materijala. 6.5.5.4.17 Za spoljne omotače od kartona mora se koristiti čvrst puni karton ili čvrst dvostrani talasasti karton (sa jednim ili više talasa) dobrog kvaliteta, koji je prilagođen zapremini obloge i predviđenoj upotrebi. Vodootpornost spoljne površine mora biti takva da povećanje mase tokom ispitivanja na upijanje vode prema metodi „Cobb“ u trajanju od 30 minuta ne iznosi više od 155 g/m2 (vidi standard ISO 535:1991). Karton mora imati odgovarajuću čvrstoću na savijanje. Karton mora biti tako skrojen, bez pukotina savijen i prorezan da se prilikom sastavljanja ne lomi, da njegova površina ne puca ili da se previše se nadima. Talasi talasastog kartona moraju biti čvrsto zalepljeni za spoljne slojeve. 6.5.5.4.18 Krajevi spoljnih omotača od kartona mogu imati drveni okvir ili se u potpunosti sastojati od drveta. Za ojačanje mogu se koristiti drvene lajsne. 6.5.5.4.19 Spojevi spoljnih omotača od kartona moraju biti zalepljeni lepljivom trakom, preklopljeni i zalepljeni ili preklopljeni i učvršćeni metalnim spojnicama. Kod preklopljenih spojeva preklop mora biti odgovarajuće veličine. Ako se zatvaranje vrši lepljenjem ili lepljivom trakom, lepak mora biti vodootporan. 6.5.5.4.20 Ako se spoljni omotač sastoji od plastike, važe odgovarajući zahtevi iz 6.5.5.4.6 do 6.5.5.4.9, pri čemu se u ovom slučaju za spoljni omotač kombinovanih IBC primenjuju merodavni zahtevi za unutrašnje posude. 6.5.5.4.21 Spoljni omotač IBC vrste 31HZ2 mora obuhvatati sve strane unutrašnje posude. 6.5.5.4.22 Podnožje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo IBC ili odvojiva paleta moraju biti pogodni za mehaničko rukovanje napunjenim IBC sa maksimalno dozvoljenom ukupnom masom. 6.5.5.4.23 Odvojiva paleta ili podnožje palete moraju biti projektovani tako da se spreče deformacije na dnu IBC koje mogu da prouzrokuju oštećenja prilikom rukovanja. 6.5.5.4.24 Kod odvojive palete spoljni omotač mora biti čvrsto spojena sa paletom, kako bi se obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, površina odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da oštete IBC. 6.5.5.4.25 Da bi se poboljšala mogućnost slaganja, dozvoljeno je korišćenje uređaja za ojačanje, kao što su drveni podupirači koji se, međutim, moraju nalaziti izvan unutrašnje posude. 6.5.5.4.26 Ako su IBC predviđeni za slaganje, noseća površina mora biti tako izvedena da se teret raspoređuje na siguran način. Ovi IBC moraju biti tako projektovani da unutrašnja posuda ne nosi teret. 6.5.5.5 Posebni zahtevi za IBC od kartona 6.5.5.5.1 Ovi zahtevi važe za IBC od kartona za transport čvrstih materija koje se pune ili prazne putem gravitacije. Vrsta IBC od kartona je 11G. 6.5.5.5.2 IBC od kartona ne smeju biti opremljeni uređajima za podizanje odozgo. 6.5.5.5.3 Telo sredstva za pakovanje mora biti izrađeno od čvrstog punog kartona ili čvrstog dvostranog talasastog kartona (sa jednim ili više slojeva) dobrog kvaliteta, koji je prilagođen zapremini IBC i predviđenoj upotrebi. Vodootpornost spoljne površine mora biti takva da povećanje mase tokom ispitivanja na upijanje vode prema metodi „Cobb“ u trajanju od 30 minuta ne iznosi više od 155 g/m2 (vidi standard ISO 535:1991). Karton mora imati odgovarajuću čvrstoću na savijanje. Karton mora biti tako skrojen, bez pukotina savijen i prorezan da se prilikom sastavljanja ne lomi, da njegova površina ne puca ili da se previše se nadima. Talasi talasastog kartona moraju biti čvrsto zalepljeni za spoljne slojeve. 6.5.5.5.4 Zidovi, uključujući poklopac i dance, moraju imati otpornost na probijanje od najmanje15 J, mereno prema standardu ISO 3036:1975. 6.5.5.5.5 Spojevi tela sredstva za pakovanje IBC moraju imati dovoljan preklop i biti izvedeni lepljivom trakom, lepljenjem, metalnim spojnicama ili drugim sistemima za pričvršćivanje koji su najmanje jedanako efikasni. Ako se spajanje vrši lepljenjem ili lepljivom trakom, potrebno je koristiti vodootporni lepak. Metalne spojnice moraju biti provučene kroz sve delove koji se pričvršćuju i tako oblikovane ili zaštićene da ne može da dođe do trenja niti probijanja unutrašnje obloge. 6.5.5.5.6 Unutrašnja presvlaka mora biti izrađena od odgovarajućeg materijala. Čvrstoća korišćenog materijala i izvedba presvlake moraju biti prilagođeni zapremini IBC i predviđenoj upotrebi. Spojevi i zatvarači moraju biti nepropusni za prašinu i izdržati naprezanja usled pritiska i udara koji nastaju u normalnim uslovima rukovanja i transporta. 6.5.5.5.7 Podnožje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo IBC ili odvojiva paleta moraju biti pogodni za mehaničko rukovanje napunjenim IBC sa maksimalno dozvoljenom ukupnom masom. 6.5.5.5.8 Odvojiva paleta ili podnožje palete moraju biti projektovani tako da se spreče deformacije na dnu IBC koje mogu da prouzrokuju oštećenja prilikom rukovanja. 6.5.5.5.9 Kod odvojive palete telo sredstva za pakovanje mora biti čvrsto spojeno sa paletom, kako bi se obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, površina odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da oštete IBC. 6.5.5.5.10 Da bi se povećala sposobnost slaganja, dozvoljeno je korišćenje uređaja za ojačanje, kao što su drveni podupirači koji se, međutim, moraju nalaziti izvan unutrašnje presvlake. 6.5.5.5.11 Ako su IBC predviđeni za slaganje, noseća površina mora biti tako izvedena da se teret raspoređuje na siguran način. 6.5.5.6 Posebni zahtevi za IBC od drveta 6.5.5.6.1 Ovi zahtevi važe za IBC od drveta za transport čvrstih materija koje se pune ili prazne putem gravitacije. Postoje sledeće vrste IBC od drveta:11C prirodno drvo sa unutrašnjom presvlakom11D šper ploča sa unutrašnjom presvlakom11F materijal od drvnih vlakana sa unutrašnjom presvlakom. 6.5.5.6.2 IBC od drveta ne smeju biti opremljeni uređajima za podizanje odozgo. 6.5.5.6.3 Čvrstoća korišćenih materijala i način izrade tela sredstva za pakovanje moraju biti prilagođeni zapremini i predviđenoj upotrebi IBC. 6.5.5.6.4 Ako se tela sredstava za pakovanje sastoje od prirodnog drveta, ono mora biti dobro odležano, trgovački suvo i bez nedostataka, kako bi se sprečilo značajno smanjenje čvrstoće svakog pojedinačnog dela IBC. Svaki deo IBC se mora sastojati iz jednog komada ili biti ekvivalentan sa istim. Delovi se smatraju ekvivalentnim sa jednim komadom, ako je primenjen odgovarajući lepljeni spoj, kao npr. spoj „Linderman“ (spoj u vidu lastinog repa), spoj pomoću žlebova i pera, preklopni spoj, sučeoni spoj sa najmanje dva talasasta metalna elementa za pričvršćivanje na svakom spoju ili drugi jednako efikasan postupak. 6.5.5.6.5 Ako se tela sredstava za pakovanje sastoje od šper ploče, ono se mora sastojati iz najmanje tri sloja i biti proizvedeno od dobro odležanog ljuštenog furnira, sečenog furnira ili struganog furnira, trgovački suvog i bez nedostataka koji mogu značajno da smanje čvrstoću tela sredstva za pakovanje. Pojedini slojevi moraju biti međusobno zalepljeni vodootpornim lepkom. Za izradu tela sredstava za pakovanje smeju se koristiti i drugi pogodni materijali zajedno sa šper pločom. 6.5.5.6.6 Ako se tela sredstava za pakovanje sastoje od materijala od drvnih vlakana, on mora biti vodootporan, kao što su ploče od iverice, ploče od drvnih vlakana ili drugi odgovarajući materijali. 6.5.5.6.7 Ploče IBC na ugaonim lajsnama ili čeonim stranicama moraju biti čvrsto zakovane ekserima ili spojnicama ili spojene nekim drugim isto tako pogodnim sredstvima. 6.5.5.6.8 Unutrašnja presvlaka mora biti izrađena od odgovarajućeg materijala. Čvrstoća korišćenog materijala i izvedba presvlake moraju biti prilagođeni zapremini IBC i predviđenoj upotrebi. Spojevi i zatvarači moraju biti nepropusni za prašinu i izdržati naprezanja usled pritiska i udara koji nastaju u normalnim uslovima rukovanja i transporta. 6.5.5.6.9 Podnožje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo IBC ili odvojiva paleta moraju biti pogodni za mehaničko rukovanje IBC nakon punjenja sa maksimalno dozvoljenom masom. 6.5.5.6.10 Odvojiva paleta ili podnožje palete moraju biti projektovani tako da se spreče deformacije na dnu IBC koje mogu da prouzrokuju oštećenja prilikom rukovanja. 6.5.5.6.11 Kod odvojive palete telo sredstva za pakovanje mora biti čvrsto spojeno sa paletom, kako bi se obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, površina odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da oštete IBC. 6.5.5.6.12 Da bi se povećala sposobnost slaganja, dozvoljeno je korišćenje uređaja za ojačanje, kao što su drveni podupirači koji se, međutim, moraju nalaziti izvan unutrašnje presvlake. 6.5.5.6.13 Ako su IBC predviđeni za slaganje, noseća površina mora biti tako izvedena da se teret raspoređuje na siguran način. 6.5.6 Zahtevi za ispitivanje 6.5.6.1 Sprovođenje i učestalost ispitivanja 6.5.6.1.1 Pre upotrebe IBC tip konstrukcije svakog IBC mora biti ispitan prema postupcima utvrđenim od strane nadležnog organa i dozvoljen od strane istog. Tip konstrukcije IBC određuje se prema izvedbi, veličini, korišćenom materijalu i njegovoj debljini, načinu proizvodnje i uređajima za punjenje i pražnjenje; u to mogu biti uključene i razne obrade površine. Takođe su uključeni IBC koji se samo po manjim spoljnim dimenzijama razlikuju od ispitivanog tipa konstrukcije. 6.5.6.1.2 Ispitivanja se moraju sprovoditi na IBC spremnim za otpremu. IBC moraju biti napunjeni u skladu sa podacima u odgovarajućim odeljcima. Materije koje su predviđene za transport u IBC mogu biti zamenjene drugim materijama, ukoliko to ne utiče na tačnost rezultata ispitivanja. Ako se čvrste materije zamenjuju drugim materijama, one moraju imati ista fizička svojstva (masa, veličina zrna, itd.) kao materija koja je predviđena za transport. Dozvoljeno je korišćenje dodataka kao što su vreće sa olovnom sačmom, kako bi se dobila potrebna ukupna masa komada za otpremu, ukoliko se rasporede tako da ne utiču na tačnost rezultata ispitivanja. 6.5.6.2 Ispitivanja tipa konstrukcije 6.5.6.2.1 Za svaki tip konstrukcije, veličinu, debljinu zidova i način izrade, jedan jedini IBC podvrgava se ispitivanju u skladu sa 6.5.6.5 do 6.5.6.12, prema redosledu navedenom u 6.5.6.3.7. Ova ispitivanja tipa konstrukcije moraju biti sprovedena u skladu sa postupcima utvrđenim od strane nadležnog organa. 6.5.6.2.2 U cilju dokazivanja dovoljne hemijske kompatibilnosti sa sadržanim teretima ili standardnim tečnostima u skladu sa 6.5.6.3.3 ili 6.5.6.3.5 za tvrde plastične IBC vrste 31N2 i za kombinovane IBC vrste 31NN1 i 31NN2, sme se koristiti i drugi IBC, ukoliko su ovi IBC projektovani za slaganje. U tom slučaju, oba IBC moraju da budu podvrgnuta prethodnom skladištenju. 6.5.6.2.3 Nadležni organ može da dozvoli selektivno ispitivanje IBC koji se samo neznatno razlikuju od ispitane vrste, npr. u slučaju neznatnih smanjenja spoljnih dimenzija. 6.5.6.2.4 Ako se za ispitivanja koriste odvojive palete, izveštaj o ispitivanju izrađen u skladu sa 6.5.6.13 mora da sadrži tehnički opis korišćenih paleta. 6.5.6.3 Priprema za ispitivanja 6.5.6.3.1 IBC od papira, IBC od kartona i kombinovani IBC sa spoljnim omotačem od kartona moraju da budu kondicionirani najmanje 24 sata u klimatskim uslovima regulisane temperature i relativne vlažnosti vazduha. Postoje tri mogućnosti, od kojih treba odabrati jednu. Najpovoljnija klima je 23º C ± 2º C i 50% ± 2% relativne vlažnosti vazduha. Ostale dve mogućnosti su 20º C ± 2º C i 65% ± 2% relativne vlažnosti vazduha, ili 27º C ± 2º C i 65% ± 2% relativne vlažnosti vazduha.Napomena: Prosečne vrednosti moraju se kretati unutar ovih graničnih vrednosti. Kratkotrajna kolebanja i ograničenja merenja mogu da dovedu do odstupanja vrednosti merenja od ± 5% za relativnu vlažnost vazduha, a da to nema značajan uticaj na mogućnost ponovnog izvođenja ispitivanja. 6.5.6.3.2 Neophodno je preduzeti dodatne mere, kako bi se obezbedilo da plastika koja se koristi za proizvodnju krutih plastičnih IBC (vrste 31N1 i 31N2) kao i kombinovanih IBC (vrste 31HZ1 i 31HZ2) odgovara zahtevima iz 6.5.5.3.2 do 6.5.5.3.4 odnosno 6.5.5.4.6 do 6.5.5.4.9. 6.5.6.3.3 U cilju dokazivanja dovoljne hemijske kompatibilnosti sa teretom za punjenje, uzorci IBC se podvrgavaju šestomesečnom prethodnom skladištenju, pri čemu se uzorci pune predviđenim teretom za punjenje ili materijama za koje je poznato da imaju najmanje iste uticaje na predmetne plastične materije koji prouzrokuju pukotine usled naprezanja, nadimanje ili molekularno razgrađivanje, a zatim podvrgavaju ispitivanjima navedenim u tabeli iz 6.5.6.3.7. 6.5.6.3.4 Ako je zadovoljavajuće ponašanje plastičnih materija dokazano nekim drugim postupkom, nije potrebno gore navedeno ispitivanje kompatibilnosti. Ovi postupci moraju biti najmanje ekvivalentni sa gore navedenim ispitivanjem kompatibilnosti i priznati od strane nadležnog organa. 6.5.6.3.5 Za krute plastične IBC od polietilena (vrste 31N1 i 31N2) u skladu sa 6.5.5.3 i za kombinovane IBC sa plastičnom unutrašnjom posudom od polietilena (vrste 31HZ1 i 31HZ2) u skladu sa 6.5.5.4 hemijska kompatibilnost sa tečnim teretom za punjenje koje se izjednačavaju u skladu sa 4.1.1.19 može biti dokazana pomoću standardnih tečnosti (vidi 6.1.6), kako sledi.Standardne tečnosti su reprezenti za mehanizme koji oštećuju polietilen, a to su: omekšavanje usled nadimanja, pojava pukotina usled naprezanja, molekularno razgrađujuće reakcije i kombinacije istih. Dovoljna hemijska kompatibilnost IBC može se dokazati tronedeljnim skladištenjem zahtevanih tipova konstrukcije sa odnosnom standardnom tečnošću (standardnim tečnostima) na 40º C; ako je standardna tečnost voda, skladištenje po ovom postupku nije potrebno. Kod standardnih tečnosti „rastvor sredstva za kvašenje“ i „sirćetna kiselina“ nije potrebno skladištenje ispitnih uzoraka koji se koriste za ispitivanje na pritisak pri slaganju. Posle ovog skladištenja ispitni uzorci moraju biti podvrgnuti ispitivanjima predviđenim u 6.5.6.4 do 6.5.6.9.Za tert-butilhidroperoksid sa sadržajem peroksida preko 40%, kao i za peroksi-sirćetne kiseline Klase 5.2 ispitivanje kompatibilnosti ne sme da se sprovodi sa standardnim tečnostima. Za ove materije se dovoljna hemijska kompatibilnost ispitnih uzoraka mora dokazati tokom šestomesečnog skladištenja na sobnoj temperaturi sa materijama za čiji su transport predviđeni.Rezultati postupka prema ovom stavu sa IBC od polietilena mogu biti priznati za isti tip konstrukcije čija je unutrašnja površina fluorisana. 6.5.6.3.6 Za tipove konstrukcija IBC od polietilena u skladu sa 6.5.6.3.5 koji su zadovoljili ispitivanje u skladu sa 6.5.6.3.5 hemijska kompatibilnost sa teretom za punjenje sme biti dokazana i na osnovu laboratorijskih opita kojima treba da bude dokazano da je uticaj ovog tereta za punjenje na probna tela manji od uticaja standardne (standardnih) tečnosti, pri čemu se moraju uzeti u obzir relevantni mehanizmi oštećenja. Za relativne gustine i pritiske pare pri tom važe isti preduslovi kao što je utvrđeno u 4.1.1.19.2. 6.5.6.3.7 Redosled sprovođenja ispitivanja tipa konstrukcije Vrsta IBC 6.5.6.4 Ispitivanje podizanjem odozdo 6.5.6.4.1 Oblast primeneZa sve IBC od kartona i od drveta, kao i za sve vrste IBC koji su opremljeni uređajem za podizanje odozdo, kao ispitivanje tipa konstrukcije. 6.5.6.4.2 Priprema IBC za ispitivanjeIBC treba da se napuni. Teret se stavlja i ravnomerno raspoređuje. Masa napunjenog IBC i stavljenog tereta mora da odgovara 1,25-strukoj maksimalno dozvoljenoj ukupnoj masi. 6.5.6.4.3 Postupak ispitivanjaIBC mora dva puta da bude podignut i spušten viljuškarom, pri čemu viljuška mora biti centralno postavljena i imati razmak od ¾ dimenzije stranice uvođenja (izuzev ako su tačke uvođenja utvrđene). Viljuška mora biti uvedena do ¾ u smeru uvođenja. Ispitivanje se mora ponoviti u svakom mogućem smeru uvođenja. 6.5.6.4.4 Kriterijumi za uspešnost ispitivanjaBez trajne deformacije IBC, uključujući eventualno postojeće podnožje palete, koja bi ugrozila bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje. 6.5.6.5 Ispitivanje podizanjem odozgo 6.5.6.5.1 Oblast primeneZa sve vrste IBC koji su projektovani za podizanje odozgo ili kod fleksibilnih IBC za podizanje odozgo ili sa strane, kao ispitivanje tipa konstrukcije. 6.5.6.5.2 Priprema IBC za ispitivanjeMetalni IBC, tvrdi plastični IBC i kombinovani IBC treba da se napune. Stavlja se teret i ravnomerno se raspoređuje. Masa napunjenog IBC i stavljenog tereta mora da odgovara dvostrukoj maksimalno dozvoljenoj ukupnoj masi. Fleksibilni IBC se pune reprezentativnom materijom i zatim tovare do šestostruke maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se teret ravnomerno raspoređuje. 6.5.6.5.3 Postupak ispitivanjaMetalni i fleksibilni IBC moraju biti podignuti na način za koji su projektovani, sve dok se ne budu nalazili slobodno iznad tla i tokom pet minuta zadržani u tom položaju.Kruti plastični IBC i kombinovani IBC se podižuu trajanju od pet minuta na svakom paru dijagonalno postavljenih uređaja za podizanje, tako da sile podizanja deluju vertikalno, iu trajanju od pet minuta na svakom paru dijagonalno postavljenih uređaja za podizanje, tako da sile podizanja deluju na sredinu IBC pod uglom od 45º u odnosu na vertikalu. 6.5.6.5.4 Za fleksibilne IBC smeju se primeniti i drugi, najmanje jednako efektivni postupci za ispitivanje podizanjem odozgo i pripremu za ispitivanje. 6.5.6.5.5 Kriterijumi za uspešnost ispitivanjaMetalni IBC, tvrdi plastični IBC, kombinovani IBC: bez trajne deformacije IBC, uključujući eventualno postojeće podnožje palete, koja bi ugrozila bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.Fleksibilni IBC: bez oštećenja IBC ili njegovih uređaja za podizanje usled kojih IBC postaje nepodoban za transport ili rukovanje i bez gubitka tereta za punjenje. 6.5.6.6 Ispitivanje na pritisak pri slaganju 6.5.6.6.1 Oblast primeneZa sve vrste IBC koji su projektovani za slaganje, kao ispitivanje tipa konstrukcije. 6.5.6.6.2 Priprema IBC za ispitivanjeIBC se puni do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase. Ako gustina proizvoda koji se koristi za ispitivanje to ne dozvoljava, stavlja se dodatni teret, kako bi IBC mogao da bude ispitan sa svojom maksimalno dozvoljenom ukupnom masom, pri čemu se teret ravnomerno raspoređuje. 6.5.6.6.3 Postupak ispitivanjaIBC mora biti postavljen tako da njegovo dno naleže na horizontalnu tvrdu podlogu i izložen ravnomerno raspoređenom naslaganom ispitnom teretu (vidi 6.5.6.6.4). Za tvrde plastične IBC vrste 31N2 i za kombinovane IBC vrsta 31NN1 i 31NN2 ispitivanje na pritisak pri slaganju mora biti sprovedeno sa originalnim teretom za punjenje ili nekom standardnom tečnošću (vidi 6.1.6) u skladu sa 6.5.6.3.3 ili 6.5.6.3.5, pri čemu se drugi IBC u skladu sa 6.5.6.2.2 koristi nakon prethodnog skladištenja. IBC se izlažu ispitnom opterećenju najmanje:pet minuta kod metalnih IBC;28 dana na 40º C kod tvrdih plastičnih IBC vrsta 11N2, 21N2 i 31N2, kod kombinovanih IBC sa spoljnom plastičnim omotačem koji podnose teret pri slaganju (tj. vrsta 11NN1, 11NN2, 21NN1, 21NN2, 31NN1 i 31NN2);24 sata kod svih drugih vrsta IBC.Ispitno opterećenje mora da se postigne jednom od sledećih metoda:jedan ili više IBC iste konstrukcije, koji su napunjeni do maksimalno dozvoljene ukupne mase, slažu se na IBC koji se ispituje;odgovarajući tegovi stavljaju se na ravnu ploču ili na model dna IBC koji se zatim postavljaju na IBC koji se ispituje. 6.5.6.6.4 Proračunavanje naslaganog ispitnog teretaTeret koji se stavlja na IBC mora da odgovara 1,8-strukom zbiru maksimalno dozvoljene ukupne mase onog broja istovrsnih IBC koji sme da bude naslagan na IBC u toku transporta. 6.5.6.6.5 Kriterijumi za uspešnost ispitivanjaSve vrste IBC, izuzev fleksibilnih IBC: bez trajne deformacije IBC, uključujući eventualno postojeće podnožje palete, koja bi ugrozila bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.Fleksibilni IBC: bez oštećenja tela sredstva za pakovanje koje utiče na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje. 6.5.6.7 Ispitivanje zaptivenosti 6.5.6.7.1 Oblast primeneZa sve vrste IBC za transport tečnih materija ili čvrstih materija koje se pune ili prazne pod pritiskom, kao ispitivanje tipa konstrukcije ili periodično ispitivanje. 6.5.6.7.2 Priprema IBC za ispitivanjeIspitivanje mora biti sprovedeno pre stavljanja eventualno postojeće termičke izolacije. Zatvarači sa ventilacijom moraju biti zamenjeni zatvaračima iste vrste bez ventilacije, ili izduvni otvor mora biti hermetički zatvoren. 6.5.6.7.3 Postupak ispitivanja i ispitni pritisakIspitivanje se mora sprovoditi najmanje 10 minuta sa vazduhom nadpritiska od najmanje 20 kPa (0,2 bar). Hermetičnost IBC mora da bude određena odgovarajućom metodom, kao npr. ispitivanjem diferencijalnog vazdušnog pritiska ili potapanjem IBC u vodu ili kod metalnih IBC premazivanjem šavova i spojeva rastvorom sapuna. U slučaju potapanja mora se primeniti korektivni faktor za hidrostatički pritisak. Dozvoljena je primena drugih, najmanje jednako efikasnih metoda. 6.5.6.7.4 Kriterijum za uspešnost ispitivanjaNema propuštanja. 6.5.6.8 Hidraulično ispitivanje unutrašnjeg pritiska 6.5.6.8.1 Oblast primeneZa sve vrste IBC za transport tečnih materija i čvrstih materija koje se pune ili prazne pod pritiskom, kao ispitivanje tipa konstrukcije. 6.5.6.8.2 Priprema IBC za ispitivanjeIspitivanje mora biti sprovedeno pre stavljanja eventualno postojeće termičke izolacije. Uređaji za rasterećenje od pritiska moraju biti stavljeni van funkcije ili odstranjeni, a nastali otvori zatvoreni. 6.5.6.8.3 Postupak ispitivanjaIspitivanje se mora sprovoditi najmanje 10 minuta sa hidrauličnim pritiskom koji ne sme biti manji od pritiska navedenog u 6.5.6.8.4. IBC se tokom ispitivanja ne sme mehanički podupirati. 6.5.6.8.4 Ispitni pritisak 6.5.6.8.4.1 Metalni IBC:za IBC vrsta 21A, 21B i 21N za transport čvrstih materija ambalažne grupe I: ispitni pritisak (nadpritisak) od 250 kPa (2,5 bar);za IBC vrsta 21A, 21B, 21N, 31A, 31B i 31N za transport materija ambalažne grupe II ili III: ispitni pritisak (nadpritisak) od 200 kPa (2 bar);c) osim toga, za IBC vrsta 31A, 31B i 31N: ispitni pritisak (nadpritisak) od 65 kPa (0,65 bar). Ovo ispitivanje se mora sprovesti pre ispitivanja sa 200 kPa (2 bar). 6.5.6.8.4.2 Tvrdi plastični IBC i kombinovani IBC:za IBC vrsta 21H1, 21H2, 21HZ1 i 21HZ2: ispitni pritisak (nadpritisak) od 75 kPa (0,75 bar);za IBC vrsta 31H1, 31H2, 31HZ1 i 31HZ2 veća od dveju vrednosti, od kojih se prva određuje jednom od sledećih metoda:izmereni ukupni nadpritisak u IBC (tj. pritisak pare materije predviđene za transport i parcijalni pritisak vazduha ili drugih inertnih gasova minus 100 kPa) na 55º C, pomnožen sa sigurnosnim faktorom od 1,5; ovaj ukupni nadpritisak određuje se na osnovu maksimalnog stepena punjenja u skladu sa 4.1.1.4 i temperature punjenja od 15º C;1,75-struka vrednost pritiska pare materije predviđene za transport na 50º C minus 100 kPa, no najmanje 100 kPa;1,5-struka vrednost pritiska pare materije predviđene za transport na 55º C minus 100 kPa, no najmanje 100 kPa;a druga se određuje sledećom metodom:dvostruki statički pritisak materije predviđene za transport, no najmanje dvostruka vrednost statičkog pritiska vode. 6.5.6.8.5 Kriterijumi za uspešnost ispitivanjaZa IBC vrsta 21A, 21B, 21N, 31A, 31B i 31N koji se podvrgavaju ispitnom pritisku navedenom u 6.5.6.8.4.1 (a) ili (b): ne sme doći do propuštanja;za IBC vrsta 31A, 31B i 31N koji se podvrgavaju ispitnom pritisku navedenom u 6.5.6.8.4.1 (c): ne sme doći ni do trajne deformacije usled koje IBC postaje nepodoban za transport, niti do propuštanja;tvrdi plastični IBC i kombinovani IBC: ne sme doći ni do trajne deformacije usled koje IBC postaje nepodoban za transport, niti do propuštanja. 6.5.6.9 Ispitivanje na pad 6.5.6.9.1 Oblast primeneZa sve vrste IBC kao ispitivanje tipa konstrukcije. 6.5.6.9.2 Priprema IBC za ispitivanjemetalni IBC: IBC za čvrste materije se mora napuniti najmanje do 95%, a za tečne materije najmanje do 98% svoje maksimalne zapremine. Uređaji za rasterećenje od pritiska moraju biti stavljeni van funkcije ili odstranjeni, a nastali otvori zatvoreni;fleksibilni IBC: IBC se mora napuniti do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se sadržaj ravnomerno raspoređuje;tvrdi plastični IBC i kombinovani IBC: IBC za čvrste materije mora biti napunjen najmanje do 95%, a za tečne materije najmanje do 98% svoje maksimalne zapremine. Uređaji za rasterećenje od pritiska smeju biti stavljeni van funkcije ili odstranjeni, a nastali otvori zatvoreni. Ispitivanje IBC se sprovodi nakon što je temperatura ispitnog uzorka i njegovog sadržaja smanjena na -18º C ili niže. Ukoliko se ispitni uzorci kombinovanih IBC pripremaju prema ovom postupku, može se odustati od kondicioniranja navedenog u 6.5.6.3.1. Tečne materije koje se koriste za ispitivanje održavaju se u tečnom stanju, eventualno dodavanjem sredstava protiv zamrzavanja. Od kondicioniranja se može odustati, ako materijali poseduju dovoljnu deformabilnost i zateznu čvrstoću na niskim temperaturama;IBC od kartona ili od drveta: IBC mora biti napunjen najmanje do 95% svoje maksimalne zapremine. 6.5.6.9.3 Postupak ispitivanjaIBC se mora pustiti da padne na tvrdu, neelastičnu, glatku, ravnu i horizontalnu podlogu, tako da IBC udari na najslabije mesto svoje osnovne površine.IBC sa zapreminom od najviše 0,45 m3 se takođe mora pustiti da padne:metalni IBC: na najslabije mesto, izuzev mesta na osnovnoj površini koje je ispitano prilikom prvog ispitivanja na pad;fleksibilni IBC: na najslabije mesto;tvrdi plastični IBC i kombinovani IBC, kao i IBC od kartona i od drveta: ravno na jednu stranu, ravno na gornji deo i na jedan ugao.Za svako ispitivanje na pad smeju se koristiti isti ili različiti IBC. 6.5.6.9.4 Visina padaZa čvrste materije i tečne materije, ako se ispitivanje sprovodi sa čvrstom ili tečnom materijom predviđenom za transport, ili sa nekom drugom materijom koja uglavnom poseduje ista fizička svojstva:Ambalažna grupa IAmbalažna grupa IIAmbalažna grupa III1,8 m1,2 m0,8 mZa tečne materije, ako se ispitivanje sprovodi sa vodom:ako materija predviđena za transport poseduje relativnu gustinu od maksimalno 1,2:Ambalažna grupa IIAmbalažna grupa III1,2 m0,8 mako materija predviđena za transport poseduje relativnu gustinu veću od 1,2, visina pada se proračunava na osnovu relativne gustine (d) materije predviđene za transport, zaokružene na prvu decimalu, kako sledi:Ambalažna grupa IIAmbalažna grupa IIId h 1,0 md h 0,67 m 6.5.6.9.5 Kriterijumi za uspešnost ispitivanjametalni IBC: bez gubitka tereta za punjenje;fleksibilni IBC: bez gubitka tereta za punjenje. Neznatno curenje iz zatvarača ili šavova prilikom udara ne smatra se neispravnošću IBC, pod uslovom da ne dolazi do daljeg propuštanja nakon što je IBC podignut sa tla;tvrdi plastični IBC, kombinovani IBC, kao i IBC od kartona i od drveta: bez gubitka tereta za punjenje. Neznatno curenje iz zatvarača prilikom udara ne smatra se neispravnošću IBC, pod uslovom da ne dolazi do daljeg propuštanja. 6.5.6.10 Ispitivanje na cepanje 6.5.6.10.1 Oblast primeneZa sve vrste fleksibilnih IBC kao ispitivanje tipa konstrukcije. 6.5.6.10.2 Priprema IBC za ispitivanjeIBC se mora napuniti najmanje do 95% svoje zapremine i do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se sadržaj ravnomerno raspoređuje. 6.5.6.10.3 Postupak ispitivanjaKada se IBC nalazi na tlu, nožem treba potpuno raseći poprečnu stranu u dužini od 100 mm pod uglom od 45º u odnosu na glavnu osu IBC na pola visine između dna IBC i gornjeg nivoa tereta za punjenje. IBC se zatim izlaže ravnomerno raspoređenom opterećenju koje odgovara dvostrukoj maksimalno dozvoljenoj ukupnoj masi. Opterećenje mora da deluje najmanje pet minuta. IBC koji su projektovani za podizanje odozgo ili sa strane se nakon uklanjanja opterećenja podižu, sve dok ne budu iznad tla i ostavljaju u tom položaju pet minuta. 6.5.6.10.4 Kriterijum za uspešnost ispitivanjaRez se ne sme povećati za više od 25% svoje prvobitne dužine. 6.5.6.11 Ispitivanje na prevrtanje 6.5.6.11.1 Oblast primeneZa sve vrste fleksibilnih IBC kao ispitivanje tipa konstrukcije. 6.5.6.11.2 Priprema IBC za ispitivanjeIBC se mora napuniti najmanje do 95% svoje zapremine i do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se sadržaj ravnomerno raspoređuje. 6.5.6.11.3 Postupak ispitivanjaIBC se mora prevrnuti tako da bilo koje mesto njegovog gornjeg dela padne na tvrdu, neelastičnu, glatku, ravnu i horizontalnu površinu. 6.5.6.11.4 Visina prevrtanjaAmbalažna grupa IAmbalažna grupa IIAmbalažna grupa III1,8 m1,2 m0,8 m. 6.5.6.11.5 Kriterijumi za uspešnost ispitivanjaBez gubitka tereta za punjenje. Neznatno curenje iz zatvarača ili šavova prilikom udara ne smatra se neispravnošću IBC, pod uslovom da ne dolazi do daljeg propuštanja. 6.5.6.12 Ispitivanje uspravljanjem 6.5.6.12.1 Oblast primeneZa sve fleksibilne IBC koji su projektovani za podizanje odozgo ili sa strane, kao ispitivanje tipa konstrukcije. 6.5.6.12.2 Priprema IBC za ispitivanjeIBC se mora napuniti najmanje do 95% svoje zapremine i do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se sadržaj ravnomerno raspoređuje. 6.5.6.12.3 Postupak ispitivanjaIBC koji leži na bočnoj strani mora da se podiže na jednom uređaju za podizanje ili na dva uređaja za podizanje, ako ih ima četiri, brzinom od najmanje 0,1 m/s, sve dok ne bude visio slobodno iznad tla u uspravnom položaju. 6.5.6.12.4 Kriterijum za uspešnost ispitivanjaBez oštećenja IBC ili njegovih uređaja za podizanje usled kojeg IBC postaje nepodoban za transport ili rukovanje. 6.5.6.13 Izveštaj o ispitivanju 6.5.6.13.1 O ispitivanju se sastavlja izveštaj, koji sadrži najmanje sledeće podatke i koji mora da bude stavljen na raspolaganje korisniku IBC:naziv i adresa ispitne ustanove;ime i adresa podnosioca zahteva (ukoliko je potrebno);jedinstveni identifikacioni broj izveštaja o ispitivanju;datum izveštaja o ispitivanju;proizvođač IBC;opis tipa konstrukcije IBC (npr. dimenzije, materijali, zatvarači, debljina zidova, itd.), uključujući postupak proizvodnje (npr. postupak duvanja), eventualno sa crtežom (crtežima) i fotografijom (fotografijama);maksimalna zapremina;karakteristične osobine ispitnog sadržaja, npr. viskozitet i relativna gustina za tečne materije i veličina čestica za čvrste materije;opis i rezultat ispitivanja;izveštaj o ispitivanju mora biti potpisan imenom i nazivom funkcije potpisnika. 6.5.6.13.2 Izveštaj o ispitivanju mora da sadrži izjavu da je IBC spreman za transport ispitan u skladu sa odgovarajućim zahtevima ovog poglavlja i da ovaj izveštaj o ispitivanju može da postane nevažeći u slučaju primene drugih metoda pakovanja ili upotrebe drugih sastavnih delova ambalaže. Jedan primerak izveštaja o ispitivanju stavlja se na raspolaganje nadležnom organu.
Poglavlje 6.6 Zahtevi za izradu i ispitivanje velike ambalaže 6.6.1 Opšti zahtevi 6.6.1.1 Zahtevi ovog poglavlja ne primenjuju se za:ambalažu za Klasu 2, izuzev velike ambalaže za predmete uključujući pakovanja gasa pod pritiskom;ambalažu za Klasu 6.2, izuzev velike ambalaže za UN broj 3291 – klinički otpaci;komade za otpremu Klase 7 koji sadrže radioaktivne materije. 6.6.1.2 Velika ambalaža mora biti proizvedena i ispitana prema programu obezbeđenja kvaliteta koji nadležni organ smatra zadovoljavajućim, kako bi se obezbedilo da svaka proizvedena ambalaža odgovara zahtevima ovog poglavlja. 6.6.1.3 Posebni zahtevi za veliku ambalažu iz 6.6.4 baziraju se na velikoj ambalaži koja je trenutno u upotrebi. Imajući u vidu naučni i tehnički napredak, dozvoljeno je korišćenje velike ambalaže čije specifikacije odstupaju od navedenih u 6.6.4, pod uslovom da je jednako efikasna, priznata od strane nadležnog organa i da je uspešno podvrgnuta ispitivanjima opisanim u 6.6.5. Druga ispitivanja osim opisanih u ADR su dozvoljena, pod uslovom da su ekvivalentna i priznata od strane nadležnog organa. 6.6.1.4 Proizvođači i naredni distributeri ambalaže moraju da dostave informacije o postupcima kojih se treba pridržavati, kao i opis vrsta i dimenzija zatvarača (uključujući potrebne zaptivke) i svih drugih sastavnih delova koji su neophodni, kako bi se obezbedilo da komadi za otpremu koji su spremni za otpremu mogu da zadovolje ispitivanja performansi koja se primenjuju u skladu sa ovim poglavljem. 6.6.2 Kôd za označavanje tipa konstrukcije velike ambalaže 6.6.2.1 Kôd koji se koristi za veliku ambalažu sastoji se od:dve arapske cifre, i to: 50 za krutu veliku ambalažu, 51 za fleksibilnu veliku ambalažu ijednog velikog latiničnog slova za vrstu materijala: drvo, čelik, itd, u skladu sa spiskom iz 6.1.2.6. 6.6.2.2 Kôd velike ambalaže može biti dopunjen slovom „W“. Slovo „W“ znači da velika ambalaža pripada tipu koji je označen kôdom, ali da je izrađena prema specifikaciji koja odstupa od 6.6.4 i da se smatra ekvivalentnom u skladu sa zahtevima iz 6.6.1.3. 6.6.3 Obeležavanje 6.6.3.1 Osnovno obeležje: Svaka velika ambalaža koja je izrađena i namenjena za upotrebu u skladu sa odredbama ADR -a mora biti obeležena trajnim i čitljivim obeležjem koje obuhvata sledeće elemente:simbol Ujedinjenih nacija za ambalažu: (un). za veliku ambalažu od metala na koju se obeležje nanosi žigom ili utiskivanjem umesto simbola mogu da se koriste slova „UN“;broj „50“ za krutu veliku ambalažu ili „51“ za fleksibilnu veliku ambalažu, iza kojeg sledi slovo za materijal, u skladu sa spiskom iz 6.5.1.4.1 b);veliko slovo koje označava ambalažnu(e) grupu(e) za koju(koje) je konstrukcija dozvoljena: X za ambalažne grupe I, II i III; Y za ambalažne grupe II i III; Z samo za ambalažnu grupu III;mesec i godina proizvodnje (poslednje dve cifre);oznaka države u kojoj je izdata dozvola za dodelu obeležja, navedena u vidu oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju;naziv ili oznaka proizvođača ili bilo koja druga identifikacija velike ambalaže utvrđena od strane nadležnog organa;ispitno opterećenje za ispitivanje na pritisak pri slaganju u kg. Za veliku ambalažu koja nije projektovana za slaganje navodi se „0“;maksimalno dozvoljena ukupna masa u kg.Elementi osnovnog obeležja moraju biti istaknuti prema redosledu iz prethodnih podstavova. Svaki element obeležja koji je istaknut u skladu sa a) do h) mora da bude jasno odvojen u cilju lakše identifikacije, npr. kosom crtom ili praznim mestom. 6.6.3.2 Primeri za obeležavanje(un) 50A/X/0501/N/PQRS velika ambalaža od čelika koja sme da se slaže; 2500/1000 opterećenje pri slaganju: 2500 kg; maksimalno dozvoljena ukupna masa: 1000 kg(un) 50H/Y/0402/D/ABCD 987 velika ambalaža od plastike koje ne sme da se slaže; 0/800 maksimalno dozvoljena ukupna masa: 800 kg(un) 51H/Z/0601/S/1999 fleksibilna velika ambalaža koja ne sme da se slaže; 0/500 maksimalno dozvoljena ukupna masa: 500 kg 6.6.4 Posebni zahtevi za veliku ambalažu 6.6.4.1 Posebni zahtevi za veliku ambalažu od metala50A od čelika50B od aluminijuma50N od metala (izuzev čelika ili aluminijuma) 6.6.4.1.1 Velika ambalaža mora biti proizvedena od odgovarajućeg deformabilnog metala čija je zavarljivost pouzdano utvrđena. Zavareni spojevi moraju biti stručno izvedeni i pružati potpunu sigurnost. Eventualno se mora uzeti u obzir izdržljivost materijala na niskim temperaturama. 6.6.4.1.2 Potrebno je voditi računa o tome da se izbegnu oštećenja usled galvanskih dejstava koja nastaju na osnovu dodira različitih metala. 6.6.4.2 Posebni zahtevi za veliku ambalažu od fleksibilnih materijala51H od fleksibilne plastike51M od papira 6.6.4.2.1 Velika ambalaža mora biti proizvedena od odgovarajućih materijala. Čvrstoća materijala i izvedba fleksibilne velike ambalaže moraju biti prilagođeni zapremini i predviđenoj upotrebi. 6.6.4.2.2 Svi materijali koji se koriste za proizvodnju fleksibilne velike ambalaže tipa 51M posle najmanje 24-časovnog potpunog potapanja u vodu moraju posedovati još najmanje 85% otpornosti na kidanje koja je prvobitno izmerena posle kondicioniranja materijala do uravnoteženja na relativnoj vlažnosti od najviše 67%. 6.6.4.2.3 Spojevi moraju biti izvedeni šivenjem, vrućim pečaćenjem, lepljenjem ili drugim ekvivalentnim postupcima. Svi šiveni spojevi moraju biti osigurani. 6.6.4.2.4 Fleksibilna velika ambalaža mora posedovati adekvatnu otpornost prema starenju i smanjenju čvrstoće usled ultraljubičastog zračenja, klimatskih uslova ili tereta za punjenje, kako bi bila pogodna za predviđenu upotrebu. 6.6.4.2.5 Kod fleksibilne velike ambalaže od plastike za koju je potrebna zaštita od ultraljubičastog zračenja ista se mora obezbediti dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti kompatibilni sa teretom za punjenje i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe velike ambalaže. Kod korišćenja čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije može se odustati od ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadržaj čađi, pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizička svojstva materijala. 6.6.4.2.6 Materijalu za izradu velike ambalaže mogu se dodavati aditivi za poboljšanje otpornosti prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiču negativno na fizička ili hemijska svojstva. 6.6.4.2.7 Kada je velika ambalaža napunjena, odnos visine prema širini ne sme da iznosi više od 2:1. 6.6.4.3 Posebni zahtevi za veliku ambalažu od krute plastike50N od krute plastike 6.6.4.3.1 Velika ambalaža mora biti proizvedena od odgovarajuće plastike poznate specifikacije, a njena čvrstoća mora biti prilagođena njenoj zapremini i predviđenoj upotrebi. Materijal mora na adekvatan način da bude otporan prema starenju i smanjenju čvrstoće koje je prouzrokovano teretom za punjenje ili eventualno ultraljubičastim zračenjem. Izdržljivost na niskim temperaturama mora se eventualno uzeti u obzir. Permeacija tereta za punjenje u normalnim uslovima transporta ne sme da predstavlja opasnost. 6.6.4.3.2 Ako je potrebna zaštita od ultraljubičastog zračenja, ista se mora obezbediti dodavanjem čađi ili drugih odgovarajućih pigmenata ili inhibitora. Ovi dodaci moraju biti podnošljivi sa sadržajem i zadržati svoje dejstvo tokom ukupnog perioda upotrebe spoljne ambalaže. Kod korišćenja čađi, pigmenata ili inhibitora koji se razlikuju od onih koji su korišćeni za proizvodnju ispitanog tipa konstrukcije može se odustati od ponovnih ispitivanja, ako izmenjeni sadržaj čađi, pigmenata ili inhibitora nema negativan uticaj na fizička svojstva materijala. 6.6.4.3.3 Materijalu za izradu velike ambalaže mogu se dodavati aditivi za poboljšanje otpornosti prema starenju ili u druge svrhe, pod uslovom da oni ne utiču negativno na fizička ili hemijska svojstva materijala. 6.6.4.4 Posebni zahtevi za veliku ambalažu od kartona50G od krutog kartona 6.6.4.4.1 Velika ambalaža mora biti proizvedena od čvrstog punog kartona ili čvrstog dvostranog talasastog kartona (sa jednim ili više slojeva) dobrog kvaliteta, koji je prilagođen zapremini i predviđenoj upotrebi. Vodootpornost spoljne površine mora biti takva da povećanje mase tokom ispitivanja na upijanje vode prema metodi „Cobb“ u trajanju od 30 minuta ne iznosi više od 155 g/m2 (vidi standard ISO 535:1991). Karton mora imati odgovarajuću čvrstoću na savijanje. Karton mora biti tako sečen, bez pukotina savijen i prorezan da se prilikom sastavljanja ne lomi, da njegova površina ne puca ili da se previše se nadima. Talasi talasastog kartona moraju biti čvrsto zalepljeni za spoljne slojeve. 6.6.4.4.2 Zidovi, uključujući poklopac i dno, moraju imati otpornost na probijanje od najmanje15 J, mereno prema standardu ISO 3036:1975. 6.6.4.4.3 Spojevi spoljne ambalaže velike ambalaže moraju imati dovoljan preklop i biti izvedeni lepljivom trakom, lepljenjem, metalnim spojnicama ili drugim sistemima za pričvršćivanje koji su najmanje jednako efikasni. Ako se spajanje vrši lepljenjem ili lepljivom trakom, potrebno je koristiti vodootporni lepak. Metalne spojnice moraju biti provučene kroz sve delove koji se pričvršćuju i tako oblikovane ili zaštićene da ne može da dođe do trenja niti probijanja unutrašnje obloge. 6.6.4.4.4 Podnožje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo velike ambalaže ili odvojiva paleta moraju biti pogodni za mehaničko rukovanje napunjenom velikom ambalažom sa maksimalno dozvoljenom ukupnom masom. 6.6.4.4.5 Odvojiva paleta ili podnožje palete moraju biti projektovani tako da se spreče deformacije na dnu velike ambalaže koje mogu da prouzrokuju oštećenja prilikom rukovanja. 6.6.4.4.6 Kod odvojive palete telo sredstva za pakovanje mora biti čvrsto spojeno sa paletom, kako bi se obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, površina odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da oštete veliku ambalažu. 6.6.4.4.7 Da bi se poboljšala mogućnost slaganja, dozvoljeno je korišćenje uređaja za ojačanje, kao što su drveni podupirači koji se, međutim, moraju nalaziti izvan unutrašnje obloge. 6.6.4.4.8 Ako je velika ambalaža predviđena za slaganje, noseća površina mora biti tako konstruisana da se opterećenje raspoređuje na siguran način. 6.6.4.5 Posebni zahtevi za veliku ambalažu od drveta50C od prirodnog drveta50D od šper ploče50F od materijala od drvnih vlakana 6.6.4.5.1 Čvrstoća korišćenih materijala i način izrade moraju biti prilagođeni zapremini i predviđenoj upotrebi velike ambalaže. 6.6.4.5.2 Ako se velika ambalaža sastoji od prirodnog drveta, ono mora biti dobro odležano, suvo prema uobičajenim komercijalnim merilima i bez nedostataka, kako bi se sprečilo značajno smanjenje čvrstoće svakog pojedinačnog dela velike ambalaže. Svaki deo velike ambalaže mora biti iz jednog komada ili ekvivalentan sa istim. Delovi se smatraju ekvivalentnim sa jednim komadom, ako je primenjen odgovarajući lepljeni spoj, kao npr. spoj „Linderman“ (spoj u vidu lastavičijeg repa), spoj pomoću žlebova i opruga, preklopni spoj, sučeoni spoj sa najmanje dva talasasta metalna elementa za pričvršćivanje na svakom spoju, ili drugi jednako efikasan postupak. 6.6.4.5.3 Ako se velika ambalaža sastoji od šper ploče, ona mora biti sastavljena iz najmanje tri sloja i proizvedena od dobro odležanog ljuštenog furnira, sečenog furnira ili struganog furnira, suvog prema uobičajenim komercijalnim merilima i bez nedostataka koji mogu značajno da utiču na čvrstoću velike ambalaže. Pojedini slojevi moraju biti međusobno zalepljeni vodootpornim lepkom. Za izradu velike ambalaže mogu se koristiti i drugi pogodni materijali zajedno sa šper pločom. 6.6.4.5.4 Ako se velika ambalaža sastoji od materijala od drvnih vlakana, on mora biti vodootporan, kao što su ploče od iverice, ploče od drvnih vlakana ili drugi odgovarajući materijali. 6.6.4.5.5 Ploče velike ambalaže na ugaonim lajsnama ili čeonim stranicama moraju biti čvrsto zakovane ekserima ili spojnicama, ili spojene nekim drugim isto tako pogodnim sredstvima. 6.6.4.5.6 Podnožje palete koje predstavlja fiksni sastavni deo velike ambalaže ili odvojiva paleta moraju biti pogodni za mehaničko rukovanje velikom ambalažom nakon punjenja maksimalno dozvoljenom ukupnom masom. 6.6.4.5.7 Odvojiva paleta ili podnožje palete moraju biti projektovani tako da se spreče deformacije na dnu velike ambalaže koje mogu da prouzrokuju oštećenja prilikom rukovanja. 6.6.4.5.8 Kod odvojive palete telo sredstva za pakovanje mora biti čvrsto spojeno sa paletom, kako bi se obezbedila stabilnost prilikom rukovanja i transporta. Osim toga, površina odvojive palete ne sme imati neravnine koje mogu da oštete veliku ambalažu. 6.6.4.5.9 Da bi se poboljšala mogućnost slaganja, dozvoljeno je korišćenje uređaja za ojačanje, kao što su drveni podupirači koji se, međutim, moraju nalaziti izvan unutrašnje obloge. 6.6.4.5.10 Ako je velika ambalaža predviđena za slaganje, noseća površina mora biti tako konstruisana da se opterećenje raspoređuje na siguran način. 6.6.5 Zahtevi za ispitivanje 6.6.5.1 Sprovođenje i učestalost ispitivanja 6.6.5.1.1 Konstrukcija svake velike ambalaže mora biti podvrgnuta ispitivanjima predviđenim u 6.6.5.3, prema postupcima utvrđenim od strane nadležnog organa, i odobrena od strane istog organa. 6.6.5.1.2 Pre upotrebe velike ambalaže konstrukcija ove velike ambalaže mora uspešno da zadovolji ispitivanja. Konstrukcija velike ambalaže određuje se prema koncepciji, veličini, korišćenom materijalu i njegovoj debljini, načinu izrade i sastavljanja, ali može uključivati i razne obrade površine. U to spada i velika ambalaža koja se od konstrukcije razlikuje samo po manjoj visini. 6.6.5.1.3 Ispitivanja se moraju sprovoditi sa uzorcima iz proizvodnje, u intervalima koje utvrđuje nadležni organ. Ako se takva ispitivanja sprovode na velikoj ambalaži od papira ili kartona, priprema u uslovima okoline smatra se ekvivalentnom sa odredbama navedenim u 6.6.5.2.4. 6.6.5.1.4 Ispitivanja se moraju ponoviti posle svake izmene koncepcije, materijala ili načina izrade velike ambalaže. 6.6.5.1.5 Nadležni organ može da dozvoli selektivno ispitivanje velike ambalaže koja se samo neznatno razlikuje od već ispitane konstrukcije, npr. velika ambalaža koja sadrži unutrašnju ambalažu manje veličine ili manje neto mase, ili velika ambalaža, kao što su burad, vreće i sanduci, kod koje je neznatno smanjena jedna spoljna ili više spoljnih dimenzija. 6.6.5.1.6 (ostaje otvoreno)Napomena: U vezi sa zahtevima koji se odnose na raspored razne unutrašnje ambalaže u jednoj velikoj ambalaži i dozvoljenim varijacijama unutrašnje ambalaže vidi 4.1.1.5.1. 6.6.5.1.7 Nadležni organ može u svako doba zahtevati da se ispitivanjima u skladu sa ovim odeljkom dokaže da velika ambalaža iz serijske proizvodnje ispunjava zahteve o ispitivanju konstrukcije. 6.6.5.1.8 Pod uslovom da to ne utiče na važnost rezultata ispitivanja i uz saglasnost nadležnog organa, dozvoljeno je da se sa jednim istim uzorkom sprovede više ispitivanja. 6.6.5.2 Priprema za ispitivanja 6.6.5.2.1 Ispitivanja se sprovode na velikoj ambalaži spremnoj za otpremu, uključujući unutrašnju ambalažu ili predmete koji se transportuju. Kod tečnih materija unutrašnja ambalaža mora biti napunjena do najmanje 98% svoje maksimalne zapremine, a kod čvrstih materija do najmanje 95% svoje maksimalne zapremine. Kod velike ambalaže čija je unutrašnja ambalaža predviđena za transport tečnih ili čvrstih materija potrebna su posebna ispitivanja za tečni i za čvrsti sadržaj. Materije koje su sadržane u unutrašnjoj ambalaži ili predmeti za transport koji su sadržani u velikoj ambalaži mogu biti zamenjeni drugim materijama ili predmetima, ukoliko to ne utiče na tačnost rezultata ispitivanja. Ako se koristi druga unutrašnja ambalaža ili drugi predmeti, oni moraju imati ista fizička svojstva (masa, veličina zrna, itd.) kao unutrašnja ambalaža ili predmeti predviđeni za transport. Dozvoljeno je korišćenje dodataka, kao što su vreće sa olovnom sačmom, da bi se dostigla potrebna ukupna masa komada za otpremu, ukoliko se unose tako da ne utiču na rezultate ispitivanja. 6.6.5.2.2 Ako se kod ispitivanja na pad za tečne materije koristi neka druga materija, ista mora imati uporedivu relativnu gustinu i viskozitet kao materija predviđena za transport. Voda se takođe može koristiti za ispitivanje na pad sa tečnim materijama, pod sledećim uslovima:ako materije predviđene za transport imaju relativnu gustinu ne veću od 1,2, primenjuju se visine pada navedene u tabeli iz 6.6.5.3.4.4;ako materije predviđene za transport imaju relativnu gustinu veću od 1,2, visina pada se proračunava na osnovu relativne gustine (d) materije predviđene za transport – zaokruženo na prvu decimalu – kako slediAmbalažna grupa IAmbalažna grupa IIAmbalažna grupa IIId h 1,5 md h 1,0 md h 0,67 m 6.6.5.2.3 Velika ambalaža od plastike i velika ambalaža koja sadrži unutrašnju ambalažu od plastike – izuzev vreća koje su predviđene za sadržavanje čvrstih materija ili predmeta – podvrgavaju se ispitivanju na pad, nakon što je temperatura ispitnog uzorka i njegovog sadržaja smanjena na -18º C ili niže. Od kondicioniranja se može odustati, ako materijali ambalaže poseduju dovoljnu deformabilnost i zateznu čvrstoću na niskim temperaturama. Ako se ispitni uzorci kondicioniraju na ovaj način, nije potrebno kondicioniranje u skladu sa 6.6.5.2.4. Tečne materije koje se koriste za ispitivanje održavaju se u tečnom stanju, eventualno dodavanjem sredstava protiv zamrzavanja. 6.6.5.2.4 Velika ambalaža od kartona mora da bude kondicionirana najmanje 24 sata u klimatskim uslovima regulisane temperature i relativne vlažnosti vazduha. Postoje tri mogućnosti, od kojih treba odabrati jednu.Najpovoljnija klima je 23º C ± 2º C i 50% ± 2% relativne vlažnosti vazduha. Ostale dve mogućnosti su 20º C ± 2º C i 65% ± 2% relativne vlažnosti vazduha, ili 27º C ± 2º C i 65% ± 2% relativne vlažnosti vazduha.Napomena: Prosečne vrednosti moraju se kretati unutar ovih graničnih vrednosti. Kratkotrajna kolebanja i granice merenja mogu imati za posledicu odstupanja od individualnih merenja do ± 5% za relativnu vlažnost vazduha, a da to nema značajan uticaj na mogućnost reprodukcije rezultata ispitivanja. 6.6.5.3 Zahtevi za ispitivanje 6.6.5.3.1 Ispitivanje podizanjem od dole 6.6.5.3.1.1 Oblast primeneZa sve vrste velike ambalaže koja je opremljena uređajem za podizanje od dole, kao ispitivanje konstrukcije. 6.6.5.3.1.2 Priprema velike ambalaže za ispitivanjeVelika ambalaža se puni do svoje 1,25-struke maksimalno dozvoljene ukupne mase, pri čemu se teret ravnomerno raspoređuje. 6.6.5.3.1.3 Postupak ispitivanjaVelika ambalaža mora dva puta da bude podignuta i spuštena viljuškarom, pri čemu viljuške moraju biti centralno postavljene i imati razmak od ¾ dimenzije stranice uvođenja (izuzev ako su tačke uvođenja utvrđene). Viljuške moraju biti uvedene do ¾ u smeru uvođenja. Ispitivanje se mora ponoviti u svakom mogućem smeru uvođenja. 6.6.5.3.1.4 Kriterijumi za uspešnost ispitivanjaBez trajne deformacije velike ambalaže koja utiče na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje. 6.6.5.3.2 Ispitivanje podizanjem od gore 6.6.5.3.2.1 Oblast primeneZa sve vrste velike ambalaže koja je projektovana za podizanje od gore, kao ispitivanje konstrukcije. 6.6.5.3.2.2 Priprema velike ambalaže za ispitivanjeVelika ambalaža mora biti napunjena svojom dvostrukom maksimalno dozvoljenom ukupnom masom. Fleksibilna velika ambalaža mora biti napunjena svojom šestostrukom maksimalno dozvoljenom ukupnom masom, pri čemu se teret ravnomerno raspoređuje. 6.6.5.3.2.3 Postupak ispitivanjaVelika ambalaža mora biti podignuta na način za koji je projektovana, sve dok se ne bude nalazila slobodno iznad tla, i u trajanju od pet minuta zadržana u tom položaju. 6.6.5.3.2.4 Kriterijumi za uspešnost ispitivanjaVelika ambalaža od metala, velika ambalaža od krute plastike: bez trajne deformacije velike ambalaže, uključujući eventualno postojeće podnožje palete, koja utiče na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.Fleksibilna velika ambalaža: bez oštećenja velike ambalaže ili njenih uređaja za podizanje usled kojeg velika ambalaže postaje nepodobna za transport ili rukovanje i bez gubitka tereta za punjenje. 6.6.5.3.3 Ispitivanje na pritisak pri slaganju 6.6.5.3.3.1 Oblast primeneZa sve vrste velike ambalaže koja je projektovana za slaganje, kao ispitivanje konstrukcije. 6.6.5.3.3.2 Priprema velike ambalaže za ispitivanjeVelika ambalaža se puni do svoje maksimalno dozvoljene ukupne mase. 6.6.5.3.3.3 Postupak ispitivanjaVelika ambalaža mora biti postavljena tako da njeno dno naleže na horizontalnu tvrdu podlogu i izložena ravnomerno raspoređenom superponiranom ispitnom opterećenju (vidi 6.6.5.3.3.4) u trajanju od najmanje pet minuta; velika ambalaža od drveta, kartona ili plastike mora biti izložena ovom opterećenju najmanje 24 sata. 6.6.5.3.3.4 Proračunavanje superponiranog ispitnog opterećenjaTeret koji se stavlja na veliku ambalažu mora iznositi najmanje koliko 1,8-struki zbir maksimalno dozvoljene ukupne mase onog broja istovrsne velike ambalaže koji može da bude naslagan na veliku ambalažu u toku transporta. 6.6.5.3.3.5 Kriterijumi za uspešnost ispitivanjaSve vrste velike ambalaže, izuzev fleksibilne velike ambalaže: bez trajne deformacije velike ambalaže, uključujući eventualno postojeće podnožje palete, koja utiče na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje.Fleksibilna velika ambalaža: bez oštećenja tela sredstva za pakovanje koje utiče na bezbednost transporta i bez gubitka tereta za punjenje. 6.6.5.3.4 Ispitivanje na pad 6.6.5.3.4.1 Oblast primeneZa sve vrste velike ambalaže kao ispitivanje konstrukcije 6.6.5.3.4.2 Priprema velike ambalaže za ispitivanjeVelika ambalaža mora biti napunjena u skladu sa zahtevima iz 6.6.5.2.1. 6.6.5.3.4.3 Postupak ispitivanjaVelika ambalaža se mora pustiti da padne svojim dnom na krutu, neugibajuću, glatku, ravnu i horizontalnu površinu, tako da velika ambalaža udari na najslabije mesto svoje osnovne površine 6.6.5.3.4.4 Visina padaAmbalažna grupa IAmbalažna grupa IIAmbalažna grupa III1,8 m1,2 m0,8 mNapomena: Velika ambalaža za materije i predmete Klase 1, za samoreagujuće materije Klase 4.1 i za organske perokside Klase 5.2 mora biti ispitana prema ispitnim uslovima za ambalažnu grupu II. 6.6.5.3.4.5 Kriterijumi za uspešnost ispitivanja 6.6.5.3.4.5.1 Velika ambalaža ne sme imati nikakva oštećenja koja mogu da utiču na bezbednost transporta. Iz unutrašnje ambalaže ili iz predmeta ne sme izlaziti teret za punjenje. 6.6.5.3.4.5.2 Kod velike ambalaže za predmete Klase 1 nije dozvoljena pukotina koja bi mogla da omogući propuštanje eksplozivnih materija u rasutom stanju ili predmeta sa eksplozivnom materijom iz velike ambalaže. 6.6.5.3.4.5.3 Ako je velika ambalaža podvrgnuta ispitivanju na pad, ispitni uzorak je zadovoljio ispitivanje, ako u potpunosti zadržava sadržaj, čak i u slučaju da zatvarač više nije nepropusan za prašinu. 6.6.5.4 Uverenje o odobrenju i izveštaj o ispitivanju 6.6.5.4.1 Za svaku konstrukciju velike ambalaže izdaje se uverenje i dodeljuje obeležje (u skladu sa 6.6.3) kojima se potvrđuje da konstrukcija, uključujući njenu opremu, odgovara zahtevima o ispitivanju. 6.6.5.4.2 O ispitivanju se sastavlja izveštaj, koji sadrži najmanje sledeće podatke i koji mora da bude stavljen na raspolaganje korisniku velike ambalaže:naziv i adresa ispitne ustanove;ime i adresa podnosioca zahteva (ukoliko je potrebno);jedinstveni identifikacioni broj izveštaja o ispitivanju;datum izveštaja o ispitivanju;proizvođač velike ambalaže;opis konstrukcije velike ambalaže (npr. dimenzije, materijali, zatvarači, debljina zidova, itd.) i/ili fotografija (fotografije);maksimalna zapremina / maksimalno dozvoljena ukupna masa;karakteristične osobine ispitnog sadržaja, npr. vrste i opis korišćene unutrašnje ambalaže ili predmeta;opis i rezultat ispitivanja;izveštaj o ispitivanju mora biti potpisan imenom i nazivom funkcije potpisnika. 6.6.5.4.3 Izveštaj o ispitivanju mora da sadrži izjavu da je velika ambalaža pripremljena za transport ispitana u skladu sa odgovarajućim zahtevima ovog poglavlja i da ovaj izveštaj o ispitivanju može da postane nevažeći u slučaju primene drugih metoda pakovanja ili upotrebe drugih sastavnih delova ambalaže. Jedna kopija izveštaja o ispitivanju stavlja se na raspolaganje nadležnom organu.
Poglavlje 6.7 Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje prenosivih cisterni i UN-gasnih kontejnera sa više elemenata (MEGC)Hapomena: Za fiksirane cisterne (vozila cisterne), prenosive cisterne, kontejner cisterne i zamenjive cisterne, sa telom izrađenim od metalnih materijala, kao i za baterijska vozila i gasne kontejnere sa više elemenata (MEGC), izuzev UN-MEGC, vidi poglavlje 6.8; za cisterne od ojačanih plastičnih vlakana vidi poglavlje 6.9; za vakuum cisterne za otpatke vidi poglavlje 6.10. 6.7.1 Oblast primene i opšti zahtevi 6.7.1.1 Zahtevi ovog poglavlja primenjuju se za prenosive cisterne za transport materija Klasa 2, 3, 4.1, 4.2, 4.3, 5.1, 6.1, 6.2, 7, 8 i 9, kao i za MEGC za transport neohlađenih gasova Klase 2, i to u svim vidovima saobraćaja. Ukoliko nije navedeno drugačije, sve multimodalne prenosive cisterne ili MEGC, koji odgovaraju definiciji „kontejnera“ u smislu Međunarodne konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine, moraju, osim zahteva iz ovog poglavlja, zadovoljavati i odgovarajuće zahteve važećeg izdanja navedene Konvencije. Za prenosive “offshore” cisterne ili “offshore” MEGC koji se koriste na otvorenom moru mogu važiti i dodatni zahtevi. 6.7.1.2 S obzirom na napredak u nauci i tehnici, tehnički zahtevi ovog poglavlja smeju se zameniti drugim zahtevima („alternativnim sporazumima“), koji, u poređenju sa zahtevima ovog poglavlja, pružaju najmanje jednak nivo bezbednosti u pogledu kompatibilnosti sa transportovanim materijama i sposobnosti prenosivih cisterni ili MEGC da izdrže naprezanja izazvana udarima, opterećenjem i vatrom. U međunarodnom transportu prenosive cisterne ili MEGC izrađene u skladu sa tim alternativnim sporazumima moraju imati odobrenje nadležnih organa. 6.7.1.3 Za transport materije za koju u 3.2, tabela A, rubrika 10, nije navedeno nikakvo uputstvo u vezi sa prenosivim cisternama (T 1 do T 23, T 50 ili T 75), nadležni organ zemlje porekla može izdati privremeno odobrenje. To odobrenje mora činiti sastavni deo otpremne dokumentacije i sadržavati najmanje iste one podatke koji se u principu navode u uputstvima za prenosive cisterne, kao i uslove za transport predmetne materije. 6.7.2 Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje prenosivih cisterni za transport materija Klase 1 i Klasa 3 do 9 6.7.2.1 Definicije pojmovaZa svrhe ovog odeljka važe sledeće definicije pomova:Alternativni sporazum: odobrenje koje izdaje nadležni organ za prenosivu cisternu ili za MEGC, projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa tehničkim zahtevima i ispitnim postupcima koji odstupaju od zahteva i postupaka navedenih u ovom poglavlju.Prenosiva cisterna: multimodalna cisterna za transport materija Klase 1 i Klasa 3 do 9. Prenosiva cisterna obuhvata telo cisterne, zajedno sa opremom za rukovanje i strukturnom opremom, neophodnom za transport opasnih materija. Punjenje i pražnjenje prenosive cisterne mora biti izvodljivo bez uklanjanja njene strukturne opreme. Ona mora imati elemente za stabilizaciju montirane na spoljašnjoj strani tela cisterne i mora postojati mogućnost njenog podizanja u napunjenom stanju. Ona prvenstveno mora biti projektovana za utovar na transportno vozilo ili na brod i opremljena podupiračima, elementima za nošenje ili priborom radi olakšavanja mehaničkog rukovanja. Vozila cisterne, vagon cisterne, cisterne koje nisu izrađene od metala i IBC ambalaža ne smatraju se prenosivim cisternama.Telo cisterne: deo prenosive cisterne koji sadrži materiju koja se transportuje (cisterna u užem smislu), uključujući i otvore i njihove zatvarače, ali bez opreme za rukovanje i bez spoljne strukturne opreme.Oprema za rukovanje: merni instrumenti, kao i uređaji za punjenje, pražnjenje, provetravanje, bezbednost, grejanje, hlađenje, i izolaciju.Strukturna oprema: elementi za ojačanje, pričvršćivanje, zaštitu i stabilizaciju, montirani na spoljnoj strani tela cisterne.Najviši dozvoljeni radni pritisak (MAWP): pritisak koji ne sme biti niži od najvećeg među sledećim pritiscima izmerenim na vrhu tela cisterne u radnom stanju:najviši dozvoljeni efektivni nadpritisak u telu cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja ilinajviši efektivni nadpritisak za koji je telo cisterne konstruisano, a koji ne sme biti niži od zbiraapsolutnog pritiska pare materije (u bar) na 65 oS, umanjenog za 1 bar iparcijalnog pritiska (u bar) vazduha ili drugih gasova u neispunjenom prostoru, koji se utvrđuje na osnovu najviše temperature u neispunjenom prostoru od 65 oS i širenja tečnosti usled povećanja srednje temperature sadržine od tr – tf (tf = temperatura punjenja, po pravilu 15 oS; tr = najviša srednja temperatura sadržine, 50 oS).Proračunski pritisak: pritisak koji se koristi za proračune prema priznatom pravilniku za sudove pod pritiskom. Proračunski pritisak ne sme biti niži od najvišeg među sledećim pritiscima:najviši dozvoljeni efektivni nadpritisak u telu cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja;zbirapsolutnog pritiska pare materije (u bar) na 65 oS, umanjenog za 1 bar;parcijalnog pritiska (u bar) vazduha ili drugih gasova u neispunjenom prostoru, koji se utvrđuje na osnovu najviše temperature u neispunjenom prostoru od 65 oS i širenja tečnosti usled povećanja srednje temperature sadržine od tr – tf (tf = temperatura punjenja, po pravilu 15 oS; tr = najviša srednja temperatura sadržine, 50 oS) ipritiska tečnosti određenog na osnovu statičkih sila navedenih u 6.7.2.2.12, ali ne manjeg od 0,35 bar, ili (s) dve trećine najmanjeg ispitnog pritiska navedenog u važećem uputstvu za prenosive cisterne u 4.2.5.2.6.Ispitni pritisak: najviši nadpritisak pri vrhu tela cisterne za vreme hidrauličkog ispitivanja, s tim da ne sme biti manji od vrednosti jednog i po proračunskog pritiska. U odgovarajućem uputstvu za prenosive cisterne u 4.2.5.2.6 naveden je najmanji ispitni pritisak za prenosive cisterne za svaku pojedinu materiju koja se transportuje.Ispitivanje zaptivenosti: ispitivanje pri kojem se, upotrebom nekog gasa, telo cisterne i oprema za rukovanje izlažu unutrašnjem efektivnom pritisku od najmanje 25 % MAWP-a.Najveća dozvoljena ukupna masa (MPGM): zbir mase prazne prenosive cisterne i mase najtežeg tovara dozvoljenog za transport.Referentni čelik: čelik sa zateznom čvrstoćom od 370 N/mm2 i izduženjem pri kidanju od 27 %.Konstrukcioni čelik: čelik sa najmanjom garantovanom zateznom čvrstoćom između 360 N/mm2 i 440 N/mm2 i najmanjim garantovanim izduženjem pri kidanju prema 6.7.2.3.3.3.Proračunski temperaturni opseg tela cisterne za materije koje se transportuju u uslovima spoljne sredine mora biti između –40 oC i 50 oC. Za druge materije, koje se transportuju u uslovima povišenih temperatura, proračunska temperatura ne sme biti niža od najviše temperature koju materija ima pri punjenju, pražnjenju ili transportu. Za prenosive cisterne izložene težim klimatskim uslovima moraju se uzeti u obzir odgovarajuće strožije proračunske temperature.Sitnozrnasti čelik: čelik koji prema odredbama ASTM E 112-96 ili prema definiciji u EN 10028-3, deo 3, ima feritnu veličinu zrna od najviše 6.Topljivi osigurač: uređaj za rasterećenje pritiska sa termičkom pobudom, koji se ne može ponovo zatvoriti.Prenosiva “offshore” cisterna: prenosiva cisterna projektovana naročito za čestu upotrebu za transport ka “offshore” postrojenjima, od tih postrojenja, kao i između njih. Prenosiva “offshore” cisterna projektuje se i izrađuje prema smernicama za dozvolu “offshore” kontejnera za korišćenje na otvorenom moru, a koje je utvrdila Međunarodna organizacija za pomorski saobraćaj (IMO) u svom dokumentu MSC/Circ.860. 6.7.2.2 Opšti zahtevi za projektovanje i izradu 6.7.2.2.1 Tela cisterni projektuju se i izrađuju u skladu sa zahtevima pravilnika za sudove pod pritiskom, koji je priznao nadležni organ. Tela cisterni se moraju proizvoditi od metalnih materijala pogodnih za obradu. Ti materijali u principu moraju odgovarati nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za zavarena tela cisterni može se korisiti samo onaj materijal čija je zavarljivost u potpunosti dokazana. Šavovi moraju biti stručno izvedeni i pružati potpunu sigurnost. Ukoliko je to neophodno zbog postupka proizvodnje ili upotrebljenih materijala, tela cisterni se moraju podvrgnuti termičkoj obradi da bi se mogla garantovati dovoljna žilavost varova i zona izloženih uticaju toplote. Pri izboru materijala mora se imati u vidu proračunski temperaturni opseg s obzirom na rizike u vezi sa krtim lomom, pojavom naprslina usled naponske korozije i otpornošću materijala na udar. Ako se koristi sitnozrnasti čelik, garantovana vrednost granice elastičnosti ne sme biti veća od 460 N/mm2, a garantovana vrednost gornje granice zatezne čvrstoće ne sme biti veća od 725 N/mm2. Aluminijum se može koristiti kao materijal za izradu prenosive cisterne samo ukoliko je to navedeno u posebnoj odredbi vezanoj za prenosive cisterne za određenu materiju u 3.2, tabela A, rubrika 11, ili ukoliko je to odobrio naležni organ. Ukoliko je aluminijum dozvoljen, on mora biti izolovan tako da se spreči značajniji gubitak fizičkih svojstava pri termičkom opterećenju od 110 kW/m2 u periodu od najmanje 30 minuta. Izolacija mora ostati delotvorna na svim temperaturama ispod 649 oS i mora biti obložena materijalom čija je tačka topljenja najmanje 700 oS. Materijali prenosivih cisterni moraju biti pogodni za uslove spoljne sredine koji mogu nastupiti tokom transporta. 6.7.2.2.2 Tela cisterni, delovi opreme i cevi prenosivih cisterni moraju biti izrađeni od materijala koji suu visokoj meri otporni na materiju(e) koja(e) se transportuje(u), ili hemijskom reakcijom delotvorno pasivizirani ili neutralisani, iliobloženi materijalom otpornim na koroziju, koji je nalepljen neposredno na telo cisterne ili je pričvršćen nekim ekvivalentnim postupkom. 6.7.2.2.3 Zaptivke moraju biti izrađene od materijala na koje ne može(gu) delovati materija(e) koja(e) se transportuje(u). 6.7.2.2.4 Ukoliko telo cisterne ima oblogu sa unutrašnje strane, ona mora biti izuzetno otporna na materiju(e) koja(e) se transportuje(u), homogena, neporozna, bez perforacija, dovoljno elastična i kompatibilna sa osobinama širenja tela cisterne na toploti. Obloga tela cisterne, delova opreme i cevovoda ne sme imati prekide i mora obuhvatati i čeonu površinu prirubnice. Ukoliko su spoljni delovi opreme zavareni na cisterni, obloga se bez prekida mora prostirati i preko dela opreme i preko čeone površine spoljne prirubnice. 6.7.2.2.5 Spojevi i šavovi obloge moraju biti izrađeni međusobnim stapanjem materijala ili na drugi podjednako efikasan način. 6.7.2.2.6 Mora se izbegavati dodir različitih metala koji bi mogao izazvati oštećenja usled kontaktne korozije. 6.7.2.2.7 Materijali od kojih su izrađena tela cisterni, uključujući i sve uređaje, zaptivke, obloge i delove opreme, ne smeju ugrožavati materiju(e) za čiji transport su prenosive cisterne predviđene. 6.7.2.2.8 Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koji će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta, kao i sa odgovarajućim vezama za podizanje i pričvršćivanje. 6.7.2.2.9 Prenosive cisterne moraju se projektovati tako da budu u stanju da bez gubitka sadržaja izdrže najmanje unutrašnji pritisak svog sadržaja, kao i statička, dinamička i termička opterećenja koja se javljaju u uslovima normalnog rukovanja i transporta. Iz njihovog projekta mora se jasno videti da su uzeti u obzir uticaji zamora usled ponavljanog dejstva tih opterećenja tokom predviđenog veka trajanja prenosivih cisterni. 6.7.2.2.10 Telo cisterne koje se oprema vakuumskim ventilom mora se projektovati tako da bude u stanju da bez trajnih deformacija izdrži spoljni nadpritisak viši za najmanje 0,21 bar od unutrašnjeg pritiska. Vakuumski ventil mora biti podešen tako da se otvori pri podpritisku ne višem od –0,21 bar, izuzev u slučaju kada je telo cisterne projektovano za viši spoljni nadpritisak; u tom slučaju pritisak pod kojim će se vakuumski ventil otvoriti ne sme da bude veći od podpritiska za koji je cisterna projektovana. Tela cisterni koja se koriste samo za transport čvrstih (praškastih ili zrnastih) materija ambalažne grupe II ili III, koje tokom transporta ne prelaze u tečno stanje, smeju, uz odobrenje nadležnog organa, biti projektovana za niži spoljni nadpritisak. U tom slučaju vakuumski ventil mora biti podešen tako da se otvori pri tom nižem pritisku. Telo cisterne koje nije opremljeno vakuumskim ventilom mora biti projektovano tako da može bez trajnih deformacija da izdrži spoljni nadpritisak koji je za najmanje 0,4 bar viši od unutrašnjeg pritiska. 6.7.2.2.11 Vakuumski ventili predviđeni za prenosive cisterne za transport materija koje prema svojoj tački paljenja odgovaraju kriterijumima Klase 3, uključujući i zagrejane materije koje se transportuju na njihovoj tački paljenja ili iznad te tačke, moraju sprečavati direktan prodor plamena u telo cisterne, ili pak telo prenosive cisterne mora biti u stanju da bez gubitka zaptivenosti izdrži eksploziju do koje dođe usled direktnog prodora plamena u telo cisterne. 6.7.2.2.12 Prenosive cisterne i njihovi uređaji za pričvršćivanje moraju biti u stanju da pod najvećim dozvoljenim opterećenjem izdrže nezavisno dejstvo sledećih statičkih sila:a) u smeru kretanja: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g);b) horizontalno, pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja: najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM) (tj. dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), ukoliko smer kretanja nije nedvosmisleno određen), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)1;c) vertikalno naviše: najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)1;d) vertikalno naniže: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM) (ukupan tovar, uključujući i dejstvo zemljine teže), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)1. 6.7.2.2.13 Pod dejstvom svake od sila navedenih u 6.7.2.2.12 moraju se uzeti u obzir sledeći koeficijenti sigurnosti:za metalne materijale sa jasno izraženom granicom elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu granicu elastičnosti, iliza metalne materijale bez jasno izražene granice elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu 0,2 %-nu granicu izduženja, a za austenitne čelike na garantovanu 1 %-nu granicu izduženja. 6.7.2.2.14 Za granicu elastičnosti ili granicu izduženja važe one vrednosti koje su utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. U slučaju austenitnih čelika, najmanje vrednosti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15 %, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal ne postoji standard materijala, vrednost koju treba upotrebiti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja odobrava nadležni organ. 6.7.2.2.15 Za prenosive cisterne predviđene za transport materija koje po svojoj tački paljenja odgovaraju kriterijumima Klase 3, uključujući tu i zagrejane materije koje se transportuju na njihovoj tački paljenja ili iznad te tačke, mora postojati mogućnost električnog uzemljenja. Moraju se preduzeti mere za sprečavanje opasnih elektrostatičkih pražnjenja. 6.7.2.2.16 Ukoliko je se za određene materije zahteva uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili posebnom odredbom za prenosive cisterne navedenom u 3.2, tabela A, rubrika 11, i opisanom u 4.2.5.3, za prenosive cisterne se mora obezbediti dodatna zaštita, koja se može sastojati bilo u povećanoj debljini zida tela cisterne, bilo u višem ispitnom pritisku, pri čemu se veća debljina zida ili viši ispitni pritisak moraju odrediti sa stanovišta opasnosti svojstvenih materiji koja se transportuje. 6.7.2.3 Kriterijumi za projektovanje 6.7.2.3.1 Tela cisterni moraju se projektovati tako da se naprezanja mogu analizirati matematičkim ili eksperimentalnim putem pomoću mernih traka ili drugim postupcima koje je odobrio nadležni organ. 6.7.2.3.2 Tela cisterni moraju se projektovati i izraditi tako da pri hidrauličkom ispitivanju izdrže pritisak od najmanje 1,5 proračunskog pritiska. Za određene materije predviđeni su posebni zahtevi u uputstvu za prenosive cisterne navedenom u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanom u 4.2.5.2.6, ili u posebnom uputstvu za prenosive cisterne navedenom u 3.2, tabela A, rubrika 11, i opisanom u 4.2.5.3. Skreće se pažnja na zahteve o najmanjoj debljini zida tela cisterni, navedene u 6.7.2.4.1 do 6.7.2.4.10. 6.7.2.3.3 U slučaju metala sa jasno izraženom granicom elastičnosti, ili koji se odlikuju garantovanom granicom izduženja (u principu 0,2 %-nom granicom izduženja, a za austenitne čelike 1 %-nom granicom izduženja), primarni napon σ membrane tela cisterne pod dejstvom ispitnog pritiska ne sme da bude veći od manje od vrednosti 0,75 Re ili 0,5 Rm, pri čemu jeRe = granica elastičnosti u N/mm2 ili 0,2 %-na granica izduženja, odn. za austenitne čelike 1 %-na granica izduženja Rm = najmanja zatezna čvrstoća u N/mm2. 6.7.2.3.3.1 Vrednosti upotrebljene za Re i Rm su najmanje vrednosti utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za austenitne čelike najmanje vrednosti za Re i Rm utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15 %, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal ne postoji standard materijala, vrednosti koje treba upotrebiti za Re i Rm odobrava nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. 6.7.2.3.3.2 Oni čelici kod kojih je odnos Re/Rm veći od 0,85 ne smeju se koristiti za izradu zavarenih tela cisterni. Vrednosti za Re i Rm koje se koriste za izračunavanje tog odnosa jesu vrednosti utvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. 6.7.2.3.3.3 Čelici koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduženje pri kidanju u % najmanje 10000/Rm, s apsolutnim minimumom od 16 % za sitnozrnasti čelik i 20 % za druge čelike. Aluminijum i legure aluminijuma koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduženje pri kidanju u % najmanje 10000/6Rm, s apsolutnim minimumom od 12 %. 6.7.2.3.3.4 Pri određivanju stvarnih karakteristika materijala, kod valjanog lima je potrebno voditi računa o tome da osa uzorka za ispitivanje naprezanja na istezanje bude pod pravim uglom (poprečno) u odnosu na pravac valjanja. Trajno izduženje pri kidanju mora se meriti na uzorcima sa pravouglim poprečnim presekom prema standardu ISO 6892:1998 uz korišćenje merne dužine od 50 mm. 6.7.2.4 Najmanja debljina zida tela cisterne 6.7.2.4.1 Najmanja debljina zida tela cisterne mora odgovarati najvećoj od sledećih vrednosti:najmanja debljina zida određena prema zahtevima u 6.7.2.4.2 do 6.7.2.4.10;najmanja debljina zida određena prema odobrenom pravilniku za sudove pod pritiskom, s obzirom na zahteve u 6.7.2.3;najmanja debljina zida određena uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili posebnom odredbom za prenosive cisterne navedenom u 3.2, tabela A, rubrika 11, i opisanim u 4.2.5.3. 6.7.2.4.2 Omotač, dna i poklopci revizionog otvora tela cisterni prečnika ne više od 1,80 m, ukoliko su izrađeni od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 5 mm ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. Tela cisterni prečnika većeg od 1,80 m moraju imati debljinu zida ne manju od 6 mm ako su izrađena od referentnog čelika, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala; međutim, ako su tela cisterni namenjenih za čvrste praškaste i zrnaste materije, ambalažne grupe II ili III, izrađena od referentnog čelika, najmanja potrebna debljina zida može se smanjiti na 5 mm, ili na tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. 6.7.2.4.3 Ako telo cisterne ima dodatnu zaštitu od oštećenja, najmanja debljina zida prenosivih cisterni čiji je ispitni pritisak manji od 2,65 bar može, uz odobrenje nadležnog organa, biti smanjena srazmerno izvedenoj zaštiti. Međutim, tela cisterni prečnika ne više od 1,80 m, ukoliko su izrađena od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 3 mm, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. Tela cisterni prečnika većeg od 1,80 m, ukoliko su izrađena od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 4 mm, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. 6.7.2.4.4 Debljina zida omotača, dna i poklopaca revizionog otvora tela cisterne, nezavisno od materijala od koga su izrađeni, ne sme biti manja od 3 mm. 6.7.2.4.5 Dodatna zaštita navedena u 6.7.2.4.3 može biti osigurana potpunom spoljnom zaštitom konstrukcije, izvedenom kao odgovarajuća „sendvič“-konstrukcija čiji je spoljni plašt pričvršćen na telo cisterne, ili konstrukcijom sa dvostrukim zidom, ili konstrukcijom u kojoj je telo cisterne u potpunosti obuhvaćeno okvirom sa podužnim i poprečnim nosačima. 6.7.2.4.6 Ekvivalentna debljina zida nekog metala, izuzev debljine referentnog čelika propisane u 6.7.2.4.2, određuje se uz pomoć sledeće formule:[pic]gde jee1 = tražena ekvivalentna debljina zida (u mm) korišćenog metala;e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni čelik, utvrđena uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili posebnim uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 11. i opisanim u 4.2.5.3;Rm1 = garantovana najmanja zatezna čvrstoća (u N/mm2) korišćenog metala (vidi 6.7.2.3.3);A1 = garantovano najmanje izduženje pri kidanju (u %) korišćenog metala prema nacionalnim ili međunarodnim standardima. 6.7.2.4.7 Ako odgovarajuće uputstvo za prenosive cisterne u 4.2.5.2.6 utvrđuje najmanju debljinu zida od 8 mm ili 10 mm, treba voditi računa o tome da su te debljine izračunate na osnovu svojstava referentnog čelika i prečnika tela cisterne od 1,80 m. Ukoliko se umesto konstrukcionog čelika koristi neki drugi metal (vidi 6.7.2.1), ili ako je prečnik tela cisterne veći od 1,80 m, debljina zida se određuje uz pomoć sledeće formule:[pic]gde je:e1 = tražena ekvivalentna debljina zida (u mm) korišćenog metala;e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni čelik, utvrđena uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, ili posebnim uputstvom za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 11, i opisanim u 4.2.5.3;d1 = prečnik tela cisterne (u m), ali najmanje 1,80 m;Rm1 = garantovana najmanja zatezna čvrstoća (u N/mm2) korišćenog metala (vidi 6.7.2.3.3);A1 = garantovano najmanje izduženje pri kidanju (u %) korišćenog metala prema nacionalnim ili međunarodnim standardima. 6.7.2.4.8 Debljina zida tela cisterne ni u kom slučaju ne sme biti manja od vrednosti opisanih u 6.7.2.4.2, 6.7.2.4.3 i 6.7.2.4.4. Svi delovi tela cisterne moraju imati najmanju debljinu zida utvrđenu u 6.7.2.4.2 i 6.7.2.4.4. U ovu debljinu ne sme da ulazi eventualni dodatak za koroziju. 6.7.2.4.9 U slučaju upotrebe konstrukcionog čelika (vidi 6.7.2.1), nije potreban proračun prema formuli navedenoj u 6.7.2.4.6. 6.7.2.4.10 Na spoju dna cisterne sa omotačem cisterne ne sme postojati nagla promena u debljini lima. 6.7.2.5 Oprema za rukovanje 6.7.2.5.1 Oprema za rukovanje mora biti postavljena tako da je za vreme rukovanja i transporta zaštićena od otkidanja i oštećenja. Ukoliko spoj između okvira i tela cisterne dopušta relativno kretanje između konstrukcionih grupa, oprema mora biti pričvršćena tako da usled takvog kretanja ne postoji opasnost od oštećenja delova. Spoljni uređaji za pražnjenje (cevni priključci, uređaji za zatvaranje), unutrašnji zaustavni ventil i njegovo ležište moraju biti zaštićeni od opasnosti otkidanja izazvanog spoljnim naprezanjima (na primer korišćenjem zone preseka). Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući i prirubnice ili navojne zatvarače) i svi zaštitni poklopci moraju imati mogućnost obezbeđenja protiv slučajnog otvaranja. 6.7.2.5.2 Svi otvori na telu cisterne predviđeni za punjenje ili pražnjenje prenosive cisterne moraju biti opremljeni ručnim zaustavnim ventilom smeštenim što je moguće bliže telu cisterne. Ostali otvori, izuzev otvora povezanih sa uređajima za provetravanje i rasterećenje pritiska, moraju biti opremljeni bilo zaustavnim ventilom, bilo nekim drugim pogodnim uređajem za zatvaranje, koji se nalazi što je moguće bliže telu cisterne. 6.7.2.5.3 Sve prenosive cisterne moraju biti opremljene revizionim otvorima ili drugim kontrolnim otvorima dovoljne veličine da omoguće pregled i pogodan pristup unutrašnjosti radi održavanja i opravki. Višekomorne prenosive cisterne moraju za svaku komoru imati revizioni otvor ili druge kontrolne otvore. 6.7.2.5.4 Spoljni konstrukcioni delovi treba budu što je moguće više grupisani. Kod izolovanih prenosivih cisterni gornji konstrukcioni delovi treba da budu obuhvaćeni prelivnim uređajem opremljenim odgovarajućim odvodima. 6.7.2.5.5 Svaki priključak prenosive cisterne mora nositi jasnu oznaku svoje funkcije. 6.7.2.5.6 Svaki zaustavni ventili ili drugi uređaj za zatvaranje mora biti projektovan i izrađen na osnovu nominalnog pritiska koji nije manji od najvećeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne, pri čemu se moraju uzeti u obzir predviđene temperature u toku transporta. Svi zaustavni ventili sa navojima moraju se zatvarati obrtanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. Ostali zaustavni ventili moraju imati jasno obeležen položaj (otvoreno i zatvoreno) i smer u kom treba da se okreću radi zatvaranja. Svi zaustavni ventili moraju biti konstruisani tako da bude onemogućeno njihovo slučajno otvaranje. 6.7.2.5.7 Nijedan pokretni deo, kao što su poklopci, delovi uređaja za zatvaranje itd., koji bi usled trenja ili udara mogao da dođe u dodir sa prenosivom cisternom od aluminijuma predviđenom za transport materija koje po svojoj tački paljenja odgovaraju kriterijumima Klase 3, uključujući i zagrejane materije koje se transportuju na svojoj tački paljenja ili iznad te tačke, ne sme biti izrađen od nezaštićenog čelika osetljivog na koroziju. 6.7.2.5.8 Cevovodi se moraju konstruisati, izraditi i montirati tako da se izbegne opasnost oštećenja usled termičkog širenja i skupljanja, mehaničkih potresa i vibracija. Sve cevi moraju biti izrađene od odgovarajućeg metalnog materijala. U meri u kojoj je to izvodljivo, cevni spojevi moraju biti zavareni. 6.7.2.5.9 Spojevi bakarnih cevi moraju biti tvrdo lemljeni ili izvedeni u vidu metalnog spoja jednake čvrstoće. Tačka topljenja tvrdog lema ne sme biti niža od 525 oS. Spojevi ne smeju umanjiti čvrstoću cevovoda, kao što to može biti slučaj sa spojevima izvedenim pomoću zavrtnja. 6.7.2.5.10 Pritisak pucanja svih cevi i konstrukcionih delova cevovoda ne sme biti niži od: četvorostrukog najvećeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne ili četvorostrukog pritiska do kojeg može doći u radu usled dejstva pumpe ili nekog drugog uređaja (izuzev uređaja za rasterećenje pritiska). 6.7.2.5.11 Za izradu uređaja za zatvaranje, ventila i delova pribora moraju se koristiti elasto-plastični metali. 6.7.2.6 Otvori na dnu 6.7.2.6.1 Određene materije ne smeju se transportovati prenosivim cisternama koje imaju otvore na dnu. Ukoliko uputstvo za prenosive cisterne navedeno u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisano u 4.2.5.2.6, zabranjuje korišćenje otvora na dnu, ispod gornjeg nivoa tečnosti ne smeju se nalaziti nikakvi otvori kada je cisterna napunjena do krajnje dozvoljene granice punjenja. Ukoliko se postojeći otvor zatvara, to se mora izvesti navarivanjem ploče sa unutrašnje i sa spoljne strane tela cisterne. 6.7.2.6.2 Otvori za pražnjenje na dnu prenosivih cisterni kojima se transportuju određene čvrste, kristališuće ili vrlo guste tečne materije, moraju biti opremljeni sa namanje dva međusobno nezavisna zatvarača koji se nalaze jedan iza drugog. Koncepcija ove opreme mora da zadovolji zahteve nadležnog organa, ili njegove ovlašćene institucije i da obuhvati sledeće:spoljni zaustavni ventil, smešten što je moguće bliže telu cisterne iuređaj za zatvaranje nepropusan za tečnost, smešten na kraju cevi za istakanje, a koji može biti slepa prirubnica ili navojna kapa. 6.7.2.6.3 Svaki otvor za pražnjenje na dnu, izuzev onog koji je predviđen u 6.7.2.6.2, mora biti opremljen sa tri međusobno nezavisna zatvarača koji se nalaze jedan iza drugog. Koncepcija ove opreme mora da zadovolji zahteve nadležnog organa, ili njegove ovlašćene institucije, i da obuhvati sledeće:jedan unutrašnji zaustavni ventil sa automatskim zatvaranjem, tj. zaustavni ventil smešten unutar tela cisterne, ili sa unutrašnje strane navarene prirubnice ili njene kontraprirubnice, i to na taj načinda uređaji za kontrolu funkcionisanja zaustavnog ventila budu koncipirani tako da se spreči nenamerno otvaranje usled udara ili nepažnje;da se zaustavnim ventilom može rukovati odozgo ili odozdo;da se položaj u kom se nalazi zaustavni ventil (otvoreno ili zatvoreno), ukoliko je to izvodljivo, može proveriti sa zemlje;da se zaustavni ventil može zatvoriti sa pristupačnog mesta na prenosivoj cisterni, udaljenog od samog zaustavnog ventila, izuzev kod prenosivih cisterni kapaciteta najviše do 1000 litara ida zaustavni ventil ostane u funkciji i pri oštećenju spoljnog uređaja za kontrolu funkcionisanja zaustavnog ventila;jedan spoljni zaustavni ventil, smešten što je moguće bliže telu cisterne ijedan uređaj za zatvaranje nepropusan za tečnost, na kraju cevi za istakanje, a koji može biti slepa prirubnica ili navojna kapa. 6.7.2.6.4 Ukoliko telo cisterne ima oblogu, unutrašnji zaustavni ventil koji se zahteva u 6.7.2.6.3 a) može biti zamenjen dodatnim spoljnim zaustavnim ventilom. Proizvođač mora da zadovolji zahteve nedležnog organa ili njegove ovlašćene institucije. 6.7.2.7 Sigurnosni uređaji 6.7.2.7.1 Sve prenosive cisterne moraju biti opremljene najmanje jednim uređajem za rasterećenje pritiska. Svi uređaji za rasterećenje pritiska moraju biti projektovani, izrađeni i obeleženi tako da zadovoljavaju zahteve nadležnog organa ili njegove ovlašćene institucije. 6.7.2.8 Uređaji za rasterećenje pritiska 6.7.2.8.1 Svaka prenosiva cisterna kapaciteta od najmanje 1900 litara i svaka nezavisna komora prenosive cisterne uporedivog kapaciteta mora biti opremljena najmanje jednim opružnim uređajem za rasterećenje pritiska i sme, pored tog(tih) opružnog(ih) uređaja, dodatno da ima i rasprskavajući disk ili topljivi osigurač, izuzev ako to nije zabranjeno u uputstvu za prenosive cisterne u 4.2.5.2.6 pozivanjem na 6.7.2.8.3. Uređaji za rasterećenje pritiska moraju biti dovoljne propusne moći da spreče pucanje tela cisterne usled nadpritiska ili podpritiska do koga dolazi pri punjenju, pražnjenju ili zagrevanju sadržaja. 6.7.2.8.2 Uređaji za rasterećenje pritiska moraju biti projektovani tako da ne može da dođe do prodora spoljnih materija, isticanja tečnih materija, niti stvaranja opasnog nadpritiska. 6.7.2.8.3 Ukoliko se za određene materije zahteva primenljivim uputstvima za prenosive cisterne navedenim u 3.2, tabela A, rubrika 10, i opisanim u 4.2.5.2.6, prenosive cisterne moraju biti opremljene uređajem za rasterećenje pritiska koji je odobrio nadležni organ. Uređaj za rasterećenje se mora sastojati od rasprskavajućeg diska smeštenog ispred opružnog uređaja za rasterećenje pritiska, izuzev u slučaju da je prenosiva cisterna predviđena za transport samo jedne materije i da je opremljena odobrenim uređajem za rasterećenje pritiska izrađenim od materijala kompatibilnog sa materijom koja se transportuje. Ukoliko se rasprskavajući disk postavlja u red sa zahtevanim uređajem za rasterećenje pritiska, između rasprskavajućeg diska i uređaja za rasterećenje pritiska mora se postaviti uređaj za merenje pritiska ili drugi odgovarajući uređaj sa pokazivačem radi utvrđivanja lomova, perforacija ili nezaptivenosti diska, što bi moglo da dovede do poremećaja funkcionisanja sistema za rasterećenje pritiska. Rasprskavajući disk mora da pukne pri nominalnom pritisku koji je za 10 % viši od pritiska reagovanja uređaja za rasterećenje pritiska. 6.7.2.8.4 Prenosive cisterne kapaciteta manjeg od 1900 litara moraju biti opremljene uređajem za rasterećenje pritiska koji može činiti rasprskavajući disk, ukoliko on odgovara zahtevima iz 6.7.2.11.1. Ukoliko se ne koristi opružni uređaj za rasterećenje pritiska, rasprskavajući disk mora da pukne pri nominalnom pritisku koji je jednak ispitnom pritisku. 6.7.2.8.5 Ako je telo cisterne opremljeno za pražnjenje pod pritiskom, dovodni vod mora biti snabdeven odgovarajućim uređajem za rasterećenje pritiska koji će reagovati na pritisak koji nije viši od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne, a uređaj za zatvaranje mora se nalaziti što je moguće bliže telu cisterne. 6.7.2.9 Podešavanje uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.2.9.1 Treba voditi računa o tome da uređaji za rasterećenje pritiska reaguju samo u slučaju prekomernog povećanja temperature, s obzirom da u telu cisterne pod normalnim uslovima transporta ne sme da dođe ni do kakvog prekomernog kolebanja pritiska (vidi 6.7.2.12.2). 6.7.2.9.2 Kod tela cisterne čiji ispitni pritisak ne prelazi 4,5 bar zahtevani uređaj za rasterećenje pritiska mora se podesiti tako da reaguje pri nominalnom pritisku od pet šestina ispitnog pritiska, a kod tela cisterne čiji ispitni pritisak prelazi 4,5 bar tako da reaguje pri nominalnom pritisku od 110 % od dve trećine ispitnog pritiska. Posle sniženja pritiska, uređaj se mora zatvoriti pod pritiskom koji je manji za najviše 10 % od pritiska reagovanja. Pri svim nižim pritiscima ovaj uređaj mora ostati zatvoren. Ovim zahtevom ne isključuje se mogućnost upotrebe vakuumskih ventila ili kombinacije sigurnosnog i vakuumskog ventila. 6.7.2.10 Topljivi osigurači 6.7.2.10.1 Topljivi osigurači moraju reagovati na temperaturi između 110 oS i 149 oS pod pretpostavkom da na temperaturi topljenja pritisak u telu cisterne nije veći od ispitnog pritiska. Ovi topljivi osigurači moraju se postaviti pri vrhu tela cisterne, a njihovi ulazi se moraju nalaziti u parnoj fazi; oni ničim ne smeju biti zaštićeni od spoljne toplote. Topljivi osigurači ne smeju se koristiti u prenosivim cisternama čiji ispitni pritisak prelazi 2,65 bar. Topljivi osigurači koji se koriste u prenosivim cisternama za transport zagrejanih materija moraju se projektovati tako da reaguju na temperaturu koja je viša od najviše temperature koja se javlja tokom transporta i moraju zadovoljavati zahteve nadležnog organa ili od njega određenog tela. 6.7.2.11 Rasprskavajući diskovi 6.7.2.11.1 Ukoliko se u 6.7.2.8.3 drugačije ne zahteva, rasprskavajući diskovi moraju biti podešeni tako da u proračunskom temperaturnom opsegu pucaju pri nominalnom pritisku koji je jednak ispitnom pritisku. Pri upotrebi rasprskavajućih diskova naročito treba uzeti u obzir zahteve u 6.7.2.5.1 i 6.7.2.8.3 6.7.2.11.2 Rasprskavajući diskovi moraju biti odgovarajući za podpritiske koji se javljaju u prenosivim cisternama. 6.7.2.12 Propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.2.12.1 Opružni uređaj za rasterećenje pritiska koji se zahteva u 6.7.2.8.1 mora imati minimalni poprečni presek strujanja koji je ekvivalentan otvoru prečnika 31,75 mm. Ako se koriste vakuumski ventili, njihov poprečni presek strujanja mora iznositi najmanje 284 mm2. 6.7.2.12.2 Ukupna propusna moć sistema za rasterećenje pritiska (uzimajući u obzir opadanje strujanja ako je prenosiva cisterna opremljena rasprskavajućim diskovima smeštenim ispred opružnih uređaja za rasterećenje pritiska ili ako su opružni uređaji za rasterećenje pritiska opremljeni osiguračem protiv izbijanja plamena) u uslovima potpunog delovanja vatre na prenosivu cisternu mora biti dovoljna da pritisak u telu cisterne bude ograničen na najviše 20 % iznad pritiska reagovanja uređaja za rasterećenje pritiska. Za postizanje zahtevane propusne moći mogu se upotrebiti i uređaji za rasterećenje pritiska za slučaj nužde. Ti uređaji mogu biti topljivi osigurači, opružni uređaji, rasprskavajući diskovi, ili kombinacija opružnog uređaja i rasprskavajućeg diska. Ukupna potrebna propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska može se odrediti pomoću formule navedene u 6.7.2.12.2.1 ili tabele navedene u 6.7.2.12.2.3. 6.7.2.12.2.1 Za određivanje ukupne potrebne propusne moći uređaja za rasterećenje kao zbira pojedinačnih propusnih moći svih uređaja koji doprinose smanjenju pritiska koristi se sledeća formula:[pic]gde jeQ = najmanja potrebna propusna moć u kubnim metrima vazduha u sekundi (m3/s) u normalnim uslovima od 1 bar i 0 oS (273 K);F = koeficijent koji ima sledeće vrednosti:za neizolovana tela cisterni F = 1;za izolovana tela cisterni F = U (649 – t)/13,6, ali ni u kom slučaju manje od 0,25, pri čemu:U = toplotna provodljivost izolacije na 38 oS u kW · m–2 · K–1t = stvarna temperatura materije pri punjenju (u oS);ako ta temperatura nije poznata, onda t = 15 oSGore navedena vrednost F za izolovana tela cisterni sme se upotrebiti pod pretpostavkom da izolacija odgovara zahtevima iz 6.7.2.12.2.4;A = ukupna spoljna površina tela cisterne u m2;Z = faktor stišljivosti gasa u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja) (ako ovaj faktor nije poznat, onda Z = 1,0);T = apsolutna temperatura u kelvinima (oS + 273) iznad uređaja za rasterećenje pritiska u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja);L = latentna toplota isparavanja tečne materije u kJ/kg u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja);M = molekularna masa ispuštenog gasa;C = konstanta koja se izvodi iz jedne od sledećih formula i koja zavisi od odnosa k specifičnih toplota:[pic]gde jecp specifična toplota pri konstantnom pritisku icv specifična toplota pri konstantnoj zapremini;ako je k > 1:[pic]ako je k = 1 ili ako je k nepoznato:[pic]gde je e matematička konstanta 2,7183.C se takođe može uzeti iz sledeće tabele:
k C k C k C 1,00 0,607 1,02 0,611 1,04 0,615 1,06 0,620 1,08 0,624 1,10 0,628 1,12 0,633 1,14 0,637 1,16 0,641 1,18 0,645 1,20 0,649 1,22 0,652 1,24 0,656 1,26 0,660 1,28 0,664 1,30 0,667 1,32 0,671 1,34 0,674 1,36 0,678 1,38 0,681 1,40 0,685 1,42 0,688 1,44 0,691 1,46 0,695 1,48 0,698 1,50 0,701 1,52 0,704 1,54 0,707 1,56 0,710 1,58 0,713 1,60 0,716 1,62 0,719 1,64 0,722 1,66 0,725 1,68 0,728 1,70 0,731 2,00 0,770 2,20 0,793
6.7.2.12.2.2 Umesto gore navedene formule, za dimenzionisanje uređaja za rasterećenje pritiska tela cisterni predviđenih za transport tečnih materija može se primeniti i tabela iz 6.7.2.12.2.3. Ova tabela polazi od faktora izolacije F = 1 i na odgovarajući način treba da se prilagodi za izolovana tela cisterni. Vrednosti ostalih parametara upotrebljenih za proračune ove tabele iznose:M = 86,7 T = 394 KL = 334,94 kJ/kg C = 0,607Z = 1 6.7.2.12.2.3 Najmanja propusna moć Q u kubnim metrima vazduha u sekundi pri 1 bar i 0 oC (273 K) Aizložena površina(kvadratnih metara) Q(kubnih metara vazduha u sekundi) Aizložena površina(kvadratnih metara) Q(kubnih metara vazduha u sekundi) 2 0,230 37,5 2,539 3 0,320 40 2,677 4 0,405 42,5 2,814 5 0,487 45 2,949 6 0,565 47,5 3,082 7 0,641 50 3,215 8 0,715 52,5 3,346 9 0,788 55 3,476 10 0,859 57,5 3,605 12 0,998 60 3,733 14 1,132 62,5 3,860 16 1,263 65 3,987 18 1,391 67,5 4,112 20 1,517 70 4,236 22,5 1,670 75 4,483 25 1,821 80 4,726 27,5 1,969 85 4,967 30 2,115 90 5,206 32,5 2,258 95 5,442 35 2,400 100 5,676
6.7.2.12.2.4 Izolacione sisteme koji se upotrebljavaju za smanjenje propusne moći mora odobriti nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. U svakom slučaju, izolacioni sistemi odobreni za tu svrhu morajuostati delotvorni na svim temperaturama do 649 oCbiti obloženi materijalom čija je tačka topljenja najmanje 700 oC. 6.7.2.13 Obeležavanje uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.2.13.1 Svaki uređaj za rasterećenje pritiska mora nositi jasno i trajno obeležje sa sledećim podacima:pritisak reagovanja (u bar ili kPa) ili temperatura reagovanja (u oC);dozvoljena tolerancija za pritisak rasterećenja opružnih uređaja;referentna temperatura koja odgovara nominalnom pritisku pucanja rasprskavajućih diskova;dozvoljena temperaturna tolerancija za topljive osigurače inominalna propusna moć opružnih uređaja za rasterećenje pritiska, rasprskavajućih diskova ili topljivih osigurača u kubnim metrima vazduha u sekundi (m3/s) pod normalnim uslovima; po mogućnosti, treba navesti i sledeći podatak:naziv proizvođača i odgovarajući kataloški broj uređaja za rasterećenje pritiska. 6.7.2.13.2 Nominalna propusna moć navedena na opružnim uređajima za rasterećenje pritiska određuje se prema ISO 4126-1:1991. 6.7.2.14 Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska 6.7.2.14.1 Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska moraju biti dovoljnih dimenzija da bi potrebna propusna količina mogla nesmetano da dopre do sigurnosnog uređaja. Između tela cisterne i uređaja za rasterećenje pritiska ne smeju se nalaziti nikakvi zaustavni ventili, izuzev ako postoje dvostruki uređaji za održavanje ili za druge potrebe i ako su zaustavni ventili za svaki pojedini korišćeni uređaj za rasterećenje pritiska zabravljeni u otvorenom položaju, ili ako su zaustavni ventili međusobno povezani tako da je kod dvostrukih uređaja uvek barem jedan u funkciji. U otvoru koji vodi ka uređaju za provetravanje ili ka uređaju za rasterećenje pritiska ne smeju postojati nikakve prepreke koje bi mogle da ograniče ili da spreče strujanje od tela cisterne ka tim uređajima. Uređaji za provetravanje ili izlazne cevi uređaja za rasterećenje pritiska moraju prilikom korišćenja odvoditi paru i tečnosti u atmosferu na taj način da na uređaje za rasterećenje pritiska dejstvuje samo minimalan protivpritisak. 6.7.2.15 Raspored uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.2.15.1 Svi ulazni otvori uređaja za rasterećenje pritiska moraju se nalaziti na vrhu tela cisterne što je moguće bliže tački preseka podužne i poprečne ose tela cisterne. U stanju potpune napunjenosti svi ulazni otvori uređaja za rasterećenje pritiska moraju se nalaziti u parnoj fazi tela cisterne; uređaji treba da su postavljeni tako da para može nesmetano da izlazi. Kod zapaljivih materija para koja izlazi iz tela cisterne mora biti odvođena tako da ne dolazi u dodir sa telom cisterne. Zaštitni uređaji za sprovođenje tokova pare dozvoljeni su pod uslovom da time ne bude umanjena potrebna propusna količina. 6.7.2.15.2 Moraju se preduzeti mere da neovlašćenim licima bude sprečen pristup uređajima za rasterećenje pritiska, kao i da uređaji za rasterećenje pritiska budu zaštićeni od oštećenja u slučaju prevrtanja prenosive cisterne. 6.7.2.16 Uređaji za pokazivanje stepena napunjenosti 6.7.2.16.1 Pokazivači stepena napunjenosti od stakla i od drugih lomljivih materijala, koji stoje u direktnoj vezi sa sadržajem tela cisterne, ne smeju se upotrebljavati. 6.7.2.17 Ležišta, okviri, uređaji za podizanje i uređaji za pričvršćivanje prenosivih cisterni 6.7.2.17.1 Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koje će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta. Pritom moraju biti uzete u obzir sile navedene u 6.7.2.2.12 i faktor sigurnosti naveden u 6.7.2.2.13. Dozvoljeni su podupirači, okviri, kolevke i druge slične konstrukcije. 6.7.2.17.2 Kombinovana naprezanja koja prouzrokuju dograđeni elementi na prenosivim cisternama (na pr. kolevka, okvir itd.), kao i uređaji za podizanje i pričvršćivanje, ne smeju ni u jednom delu tela cisterne da dovedu do prekomernih naprezanja. Sve prenosive cisterne moraju trajno biti opremljene uređajima za podizanje i pričvrščivanje. Njih prvenstveno treba montirati na ležišta prenosivih cisterni, ali mogu biti montirani i na ploče za ojačanje, pričvršćene u tačkama oslonca tela cisterne. 6.7.2.17.3 Pri projektovanju ležišta i okvira moraju se uzeti u obzir i dejstva korozije iz spoljne sredine. 6.7.2.17.4 Otvori za viljuške moraju imati mogućnost zatvaranja. Uređaji za zatvaranje otvora za viljuške moraju biti trajni sastavni deo okvira ili trajno pričvršćeni za okvir. Jednokomorne prenosive cisterne dužine manje od 3,65 m ne moraju biti opremljene otvorima za viljuške sa mogućnošću zatvaranja pod uslovom:da je telo cisterne, uključujući i sve delove pribora, dobro zaštićeno od udara viljuški viljuškara ida rastojanje od sredine jednog do sredine drugog otvora za viljuške iznosi najmanje polovinu najveće dužine prenosive cisterne. 6.7.2.17.5 Ukoliko prenosive cisterne tokom transporta nisu zaštićene u skladu sa 4.2.1.2, tela cisterni i oprema za rukovanje moraju biti zaštićeni od oštećenja usled podužnih ili poprečnih udara ili prevrtanja. Spoljni delovi opreme moraju biti zaštićeni tako da je isključeno da usled udara ili prevrtanja prenosive cisterne dođe do ispuštanja sadržaja tela cisterne na delove njegove opreme. Primeri mera zaštite:zaštita od bočnih udara, koja može da se sastoji od podužnih nosača koji štite telo cisterne sa obe strane u visini središnje linije;zaštita prenosive cisterne od prevrtanja, koja može da se sastoji od prstenova za ojačanje ili poluga prčvršćenih poprečno na okvir;zaštita od udara otpozadi, koja se može sastojati od odbojnika ili okvira;zaštita tela cisterne od oštećenja izazvanih udarima ili prevrtanjem, upotrebom ISO okvira prema ISO 1496-3:1995. 6.7.2.18 Odobrenje tipa 6.7.2.18.1 Za svaki novi tip prenosive cisterne nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija izdaje uverenje o odobrenju tipa. Tim uverenjem mora se potvrditi da je nadležni organ pregledao prenosivu cisternu i ocenio da je ona pogodna za nameravanu upotrebu i da zadovoljava zahteve ovog poglavlja i, po potrebi, odredbe u vezi sa materijama navedene u 4.2 i u 3.2, tabela A. Ukoliko se prenosive cisterne proizvode serijski bez koncepcijskih izmena, uverenje važi za celokupnu seriju. U tom uverenju moraju se navesti izveštaj o ispitivanju prototipa, materije ili grupe materija čiji je transport dozvoljen, materijali od kojih je izrađeno telo cisterne i (eventualno) obloga, kao i broj odobrenja. Broj odobrenja mora se sastojati iz oznake ili simbola države u kojoj je odobrenje izdato, odn. iz oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju, predviđene prema Bečkoj konvenciji o drumskom saobraćaju (1968), i registarskog broja. U uverenju se moraju navesti i eventualni alternativni sporazumi prema 6.7.1. 2. Odobrenje tipa može se koristiti i za odobrenje manjih prenosivih cisterni proizvedenih od materijala iste vrste i debljine, uz primenu iste proizvodne tehnike, sa identičnim ležištima i ekvivalentnim zatvaračima i drugim delovima pribora. 6.7.2.18.2 Izveštaj o ispitivanju prototipa, potreban za odobrenje tipa, mora da sadrži najmanje sledeće podatke:rezultate odgovarajućeg ispitivanja okvira, koje je navedeno u ISO 1496-3:1995;rezultate prvog kontrolisanja iispitivanja prema 6.7.2.19.3 ipo potrebi, rezultate ispitivanja na udar prema 6.7.2.19.1. 6.7.2.19 Kontrolisanje i ispitivanje 6.7.2.19.1 Prenosive cisterne koje odgovaraju definiciji kontejnera u smislu važećeg izdanja Međunarodne konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine ne smeju se koristiti, ukoliko nisu uspešno prošle ispitivanje tako što je po jedan reprezentativan uzorak za svaki tip cisterne bio podvrgnut dinamičkom ispitivanju na udar, opisanom u priručniku Ispitivanja i kriterijumi, deo IV, odeljak 41. 6.7.2.19.2 Telo i delovi opreme svake prenosive cisterne moraju se prekontrolisati i ispitati pre prvog puštanja u eksploataciju (prvo kontrolisanje i ispitivanje), a zatim se moraju redovno kontrolisati i ispitivati u intervalima od najviše pet godina (periodično petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje), sa redovnom međukontrolom i međuispitivanjem između dva periodična petogodišnja kontrolisanja i ispitivanja (periodično dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje). Dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje može se obaviti u roku od 3 meseca pre i posle navedenog datuma. Nezavisno od poslednjeg obavljenog redovnog kontrolisanja i ispitivanja mora se izvršiti i vanredno kontrolisanje i ispitivanje ako se to pokaže kao neophodno prema 6.7.2.19.7. 6.7.2.19.3 Prvo kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne mora da obuhvati proveru konstrukcionih karakteristika, pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na materije koje treba transportovati, kao i ispitivanje pritiskom. Pre puštanja u eksploataciju prenosive cisterne mora se ispitati zaptivenost i funkcionisanje celokupne opreme za rukovanje. Ako se ispitivanje pritiskom tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. 6.7.2.19.4 Periodično petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i, po pravilu, hidrauličko ispitivanje. Zaštitni plaštovi, toplotna izolacija i tsl. moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu stanja prenosive cisterne. Ako se ispitivanje pritiskom tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. 6.7.2.19.5 Periodično dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati najmanje pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na materije koje treba transportovati, ispitivanje zaptivenosti i proveru funkcionisanja celokupne opreme za rukovanje. Zaštitni plaštovi, toplotna izolacija i tsl. moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu stanja prenosive cisterne. Ukoliko je prenosiva cisterna predviđena za transport samo jedne materije, redovni dvoipogodišnji pregled unutrašnjosti može da se izostavi ili zameni nekim drugim ispitnim postupkom koji utvrdi nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. 6.7.2.19.6 Po isteku roka koji se zahteva u 6.7.2.19.2 za periodično petogodišnje ili dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne se ne smeju puniti niti predavati na transport. Međutim, prenosive cisterne koje su napunjene pre isteka roka za periodično kontrolisanje i ispitivanje smeju se transportovati u periodu od najviše tri meseca po isteku tog roka. Osim toga, one se po isteku tog roka smeju transportovatiposle pražnjenja, ali pre čišćenja, kako bi se pre ponovnog punjenja podvrgle narednom zahtevanom kontrolisanju ili ispitivanju, iukoliko nadležni organ nije predvideo drugačije, u periodu od najviše šest meseci po isteku tog roka, kako bi se omogućio povratni transport opasnih materija radi njihovog urednog uklanjanja ili uredne reciklaže. U transportnom dokumentu se mora ukazati na ovaj izuzetak. 6.7.2.19.7 Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je potrebno, ukoliko se na prenosivoj cisterni pojave znaci oštećenja, korozije, nezaptivenosti, ili druge nepravilnosti koje ukazuju na neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost prenosive cisterne. Obim vanrednog kontrolisanja i ispitivanja zavisi od stepena oštećenja ili pogoršanja stanja prenosive cisterne. Ono mora da obuhvati u najmanju ruku dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje u skladu sa 6.7.2.19.5. 6.7.2.19.8 U okviru pregleda unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne mora biti utvrđeno sledeće:da je telo cisterne pregledano na postojanje rupa, korozije, habanja, izbočina, deformacija, grešaka u zavarenim šavovima ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna tokom transporta;da su cevovodi, ventili, sistem za grejanje/hlađenje i zaptivke pregledani na postojanje korozije, kvarova ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna pri punjenju, pražnjenju ili transportu;da uređaji za pričvršćivanje poklopaca revizionih otvora uredno funkcionišu, kao i da na tim poklopcima i njihovim zaptivkama nema pojava nezaptivenosti;da su nedostajući ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili na slepim prirubnicama zamenjeni ili dotegnuti;da na sigurnosnim uređajima i ventilima nema korozije, deformacija, oštećenja ili kvarova koji bi mogli da spreče njihovo normalno funkcionisanje. Uređaji za zatvaranje sa daljinskim rukovanjem i sa automatskim zatvaranjem moraju se aktivirati da bi se dokazalo njihovo uredno funkcionisanje;da su obloge, ukoliko postoje, ispitane prema kriterijumima navedenim od strane proizvođača obloge;da su oznake koje se zahtevaju na prenosivoj cisterni čitljive i da odgovaraju relevantnim zahtevima ida su okvir, ležište i uređaji za podizanje prenosive cisterne u zadovoljavajućem stanju. 6.7.2.19.9 Kontrolisanja i ispitivanja navedeni u 6.7.2.19.1, 6.7.2.19.3, 6.7.2.19.4, 6.7.2.19.5 i 6.7.2.19.7 treba da izvrši ili potvrdi stručno lice koje je ovlastio nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. Ukoliko sastavni deo kontrolisanje i ispitivanja čini i ispitivanje pritiskom, ono se mora izvršiti onim pritiskom koji je naveden na identifikacionoj pločici prenosive cisterne. Na prenosivoj cisterni pod pritiskom mora se ispitati zaptivenost tela cisterne, cevovoda ili opreme. 6.7.2.19.10 U svim slučajevima kada se na telu cisterne izvedu radovi sečenja, zagrevanja ili zavarivanja, te radove treba da odobri nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija s obzirom na pravilnik za sudove pod pritiskom koji je primenjen pri izradi tela cisterne. Po završetku radova mora se izvršiti ispitivanje pritiskom prvobitnim ispitnim pritiskom. 6.7.2.19.11 Ukoliko se utvrdi da prenosiva cisterna ima neki nedostatak koji ugrožava bezbednost, ona se ne sme ponovo puštati u eksploataciju sve dok se nedostatak ne otkloni i cisterna uspešno ne prođe ponovljeno ispitivanje. 6.7.2.20 Obeležavanje 6.7.2.20.1 Svaka prenosiva cisterna mora biti opremljena nerđajućom metalnom pločicom trajno pričvršćenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Ako pločica ne može trajno da se pričvrsti na telo cisterne zbog razmeštaja uređaja prenosive cisterne, telo cisterne mora u najmanju ruku biti obeleženo podacima koji se zahtevaju u pravilniku za sudove pod pritiskom. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci:Zemlja proizvodnjeU zemlja broj za alternativne sporazume (vidi 6.7.1.2)N odobrenja odobrenja „AA“Naziv ili oznaka proizvođačaSerijski broj proizvođačaOvlašćena institucija određena za izdavanje odobrenja tipaRegistarski broj vlasnikaGodina proizvodnjePravilnik za sudove pod pritiskom, prema kojem je projektovano telo cisterneIspitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)Najviši dozvoljeni radni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)2Spoljni proračunski pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)2Proračunski temperaturni opseg ______ oC do ______ oCSadržaj vode na 20 oC ______ litaraSadržaj vode pojedinih komora na 20 oC ______ litaraDatum prvog ispitivanja pritiska i oznaka stručnog licaNajviši dozvoljeni radni pritisak sistema za grejanje/hlađenje ______ bar/kPa (nadpritisak)2)Materijal(i) tela cisterne i poziv na standard(e) materijalaEkvivalentna debljina zida referentnog čelika ______ mmMaterijal obloge (ukoliko postoji)Datum i vrsta poslednjeg(ih) izvršenog(ih) periodičnog(ih) pregledaMesec ______ godina ______ ispitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)2)Žig stručnog lica koje je izvršilo ili overilo poslednji pregled 6.7.2.20.2 Na samoj prenosivoj cisterni ili na metalnoj pločici pričvršćenoj na prenosivoj cisterni moraju biti navedeni sledeći podaci:Naziv korisnikaNaziv transportovane(ih) materije(a) i najviša srednja temperatura tovara, ukoliko je viša od 50 oCNajveća dozvoljena ukupna masa ______ kgMasa u praznom stanju (tara) ______ kgNapomena: u vezi sa navođenjem transportovanih materija vidi i 5. 6.7.2.20.3 Ako je prenosiva cisterna projektovana i odobrena za korišćenje na otvorenom moru, identifikaciona pločica mora da nosi oznaku „OFFSHORE PORTABLE TANK“. 6.7.3 Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje prenosivih cisterni za transport neohlađenih tečnih gasova 6.7.3.1 Definicije pojmovaZa svrhe ovog odeljka važe sledeće definicije pojmova:Alternativni sporazum: odobrenje koje izdaje nadležni organ za prenosivu cisternu ili za MEGC, projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa tehničkim zahtevima i ispitnim postupcima koji odstupaju od zahteva i postupaka navedenih u ovom poglavlju.Prenosiva cisterna: multimodalna cisterna zapremine veće od 450 litara za transport neohlađenih tečnih gasova. Prenosiva cisterna obuhvata telo cisterne, zajedno sa opremom za rukovanje i strukturnom opremom neophodnom za transport gasova. Punjenje i pražnjenje prenosive cisterne mora biti izvodljivo bez uklanjanja njene strukturne opreme. Ona mora imati elemente za stabilizaciju montirane na spoljašnjoj strani tela cisterne i mora postojati mogućnost njenog podizanja u napunjenom stanju. Ona prvenstveno mora biti projektovana za utovar na transportno vozilo ili na brod i opremljena podupiračima, elementima za nošenje ili priborom radi olakšavanja mehaničkog rukovanja. Vozila cisterne, vagon cisterne, cisterne koje nisu izrađene od metala, IBC ambalaža, boce za gas i velike posude ne smatraju se prenosivim cisternama.Telo cisterne: deo prenosive cisterne koji sadrži neohlađen tečni gas koji se transportuje (cisterna u užem smislu), uključujući i otvore i njihove zatvarače, ali bez opreme za rukovanje i bez spoljne strukturne opreme.Oprema za rukovanje: merni instrumenti i uređaji za punjenje, pražnjenje, provetravanje, bezbednost i izolaciju.Strukturna oprema: elementi za ojačanje, pričvršćivanje, zaštitu i stabilizaciju montirani na spoljnoj strani tela cisterne.Najviši dozvoljeni radni pritisak (MAWP): pritisak koji ne sme biti niži od najvišeg među sledećim pritiscima izmerenim na vrhu tela cisterne u radnom stanju, a koji mora iznositi najmanje 7 bar:najviši dozvoljeni efektivni nadpritisak u telu cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja ilinajviši efektivni nadpritisak za koji je telo cisterne konstruisano, a kojiza neohlađen tečni gas naveden u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6 mora da bude najviši dozvoljeni radni pritisak (u bar) koji je naveden za taj gas u uputstvu za prenosive cisterne T 50;za ostale neohlađene tečne gasove ne sme biti manji od zbira:apsolutnog pritiska pare (u bar) neohlađenog tečnog gasa na proračunskoj referentnoj temperaturi, umanjenog za 1 bar, iparcijalnog pritiska (u bar) vazduha ili drugih gasova u neispunjenom prostoru, koji se određuje na osnovu proračunske referentne temperature i širenja u tečnoj fazi usled povećanja srednje temperature sadržaja od tr – tf (tf = temperatura punjenja, po pravilu 15 oC; tr = najviša srednja temperatura sadržaja, 50 oC).Proračunski pritisak: pritisak koji se koristi za proračune prema priznatom pravilniku za sudove pod pritiskom. Proračunski pritisak ne sme biti niži od najvišeg među sledećim pritiscima:najviši dozvoljeni efektivni nadpritisak u telu cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja; zbirnajvišeg dozvoljenog efektivnog nadpritiska za koji je cisterna projektovana prema stavu b) definicije za najviši dozvoljeni radni pritisak (vidi tamo) ipritiska tečnosti određenog na osnovu statičkih sila navedenih u 6.7.3.2.9, ali ne manjeg od 0,35 bar.Ispitni pritisak: najviši nadpritisak pri vrhu tela cisterne za vreme ispitivanja pritiska.Ispitivanje zaptivenosti: ispitivanje pri kojem se, upotrebom nekog gasa, telo cisterne i oprema za rukovanje izlažu unutrašnjem efektivnom pritisku od najmanje 25 % najvećeg dozvoljenog radnog pritiska.Najveća dozvoljena ukupna masa (MPGM): zbir mase prazne prenosive cisterne i mase najtežeg tovara dozvoljenog za transport.Referentni čelik: čelik sa zateznom čvrstoćom od 370 N/mm2 i izduženjem pri kidanju od 27 %.Konstrukcioni čelik: čelik sa garantovanom najmanjom zateznom čvrstoćom između 360 N/mm2 i 440 N/mm2 i garantovanim najmanjim izduženjem pri kidanju u skladu sa 6.7.3.3.3.3.Proračunski temperaturni opseg tela cisterne za neohlađene tečne gasove koji se transportuju u uslovima spoljne sredine mora biti između –40 oC i 50 oC. Za prenosive cisterne izložene težim klimatskim uslovima moraju se uzeti u obzir odgovarajuće strožije proračunske temperature.Proračunska referentna temperatura: temperatura na kojoj se određuje pritisak para sadržaja u svrhu izračunavanja najvišeg dozvoljenog radnog pritiska. Da bi se obezbedilo da gas ostane stalno u tečnom stanju, proračunska referentna temperatura mora biti niža od kritične temperature neohlađenog tečnog gasa koji se transportuje. Za pojedine tipove prenosivih cisterni ta vrednost iznosi:tela cisterni prečnika od najviše 1,5 metara: 65 oC;tela cisterni prečnika većeg od 1,5 metara:bez izolacije ili zaštite od sunca: 60 oC;sa zaštitom od sunca (vidi 6.7.3.2.12): 55 oC;sa izolacijom (vidi 6.7.3.2.12): 50 oC.Gustina punjenja: prosečna masa neohlađenog tečnog gasa po litri zapremine tela cisterne (kg/l). Gustina punjenja je navedena u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6. 6.7.3.2 Opšti zahtevi za projektovanje i izradu 6.7.3.2.1 Tela cisterni projektuju se i izrađuju u skladu sa zahtevima pravilnika za sudove pod pritiskom, koji je priznao nadležni organ. Tela cisterni se moraju proizvoditi od čelika pogodnog za obradu. Materijali u principu moraju odgovarati nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za zavarena tela cisterni može se korisiti samo onaj materijal čija je zavarljivost u potpunosti dokazana. Šavovi moraju biti stručno izvedeni i pružati potpunu sigurnost. Ukoliko je to neophodno zbog postupka proizvodnje ili upotrebljenih materijala, tela cisterni se moraju podvrgnuti termičkoj obradi da bi se mogla garantovati dovoljna žilavost varova i zona izloženih uticaju toplote. Pri izboru materijala mora se imati u vidu proračunski temperaturni opseg s obzirom na rizike u vezi sa krtim lomom, pojavom naprslina usled naponske korozije i otpornošću materijala na udar. Ako se koristi sitnozrnasti čelik, prema specifikacijama materijala garantovana vrednost granice elastičnosti ne sme biti veća od 460 N/mm2, a garantovana vrednost gornje granice zatezne čvrstoće ne sme biti veća od 725 N/mm2. Materijali prenosive cisterne moraju biti pogodni za uslove spoljne sredine koji se mogu pojaviti tokom transporta. 6.7.3.2.2 Tela cisterni, delovi opreme i cevi prenosivih cisterni moraju biti izrađeni od materijala koji suu visokoj meri otporni na neohlađen(e) tečan(ne) gas(ove) koji se transportuje(u), ilihemijskom reakcijom delotvorno pasivizirani ili neutralisani. 6.7.3.2.3 Zaptivke moraju biti izrađene od materijala na koje ne može(gu) delovati neohlađen(i) tečan(ni) gas(ovi) koji se transportuje(u). 6.7.3.2.4 Mora se izbegavati dodir različitih metala koji bi mogao dovesti do oštećenja usled kontaktne korozije. 6.7.3.2.5 Materijali od kojih je izrađeno telo cisterne, uključujući i sve uređaje, zaptivke i delove pribora, ne smeju ugrožavati neohlađen(e) tečni(ne) gas(ove) za čiji je transport prenosiva cisterna predviđena. 6.7.3.2.6 Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koji će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta, kao i sa odgovarajućim mogućnostima za podizanje i pričvršćivanje. 6.7.3.2.7 Prenosive cisterne moraju se projektovati tako da budu u stanju da bez gubitka sadržaja izdrže najmanje unutrašnji pritisak svog sadržaja, kao i statička, dinamička i termička opterećenja koja se javljaju u uslovima normalnog rukovanja i transporta. Iz njihovog projekta mora se jasno videti da su uzeti u obzir uticaji zamora usled ponavljanog dejstva tih opterećenja tokom predviđenog veka trajanja prenosivih cisterni. 6.7.3.2.8 Telo cisterne mora biti projektovano tako da bez trajnih deformacija izdrži spoljni pritisak (nadpritisak) od najmanje 0,4 bar iznad unutrašnjeg pritiska. Ako se telo cisterne pre punjenja ili tokom pražnjenja izlaže značajnijem vakuumu, ono mora biti projektovano tako da može da izdrži spoljni pritisak od najmanje 0,9 bar (nadpritisak) iznad unutrašnjeg pritiska i na tom pritisku mora biti ispitana njegova izdržljivost. 6.7.3.2.9 Prenosive cisterne i njihovi uređaji za pričvršćivanje moraju biti u stanju da pod najvećim dozvoljenim opterećenjem izdrže nezavisno dejstvo sledećih statičkih sila:a) u smeru kretanja: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g);b) horizontalno, pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja: najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM) (tj. dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), ukoliko smer kretanja nije nedvosmisleno određen), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)4;c) vertikalno naviše: najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)4 id) vertikalno naniže: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (MPGM) (ukupan tovar, uključujući i dejstvo zemljine teže), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)4. 6.7.3.2.10 Pod dejstvom svake od sila navedenih u 6.7.3.2.9 moraju se uzeti u obzir sledeći koeficijenti sigurnosti:za čelike sa jasno izraženom granicom elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu granicu elastičnosti, iliza čelike bez jasno izražene granice elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu 0,2 %-nu granicu izduženja, a za austenitne čelike na garantovanu 1 %-nu granicu izduženja. 6.7.3.2.11 Kao vrednosti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja važe vrednosti utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. U slučaju austenitnih čelika, najmanje vrednosti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15 %, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni čelik ne postoji standard materijala, vrednost koju treba upotrebiti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja mora da odobri nadležni organ. 6.7.3.2.12 Ako je telo cisterne za transport neohlađenih tečnih gasova opremljeno termičkom izolacijom, ona mora da odgovara sledećim zahtevima:nju mora da čini zaštitni krov koji pokriva najmanje gornju trećinu, ali najviše gornju polovinu površine tela cisterne, od koje je odvojen slojem vazduha debljine približno 40 mm;nju mora da čini potpuna obloga dovoljne debljine, od izolacionih materijala zaštićenih tako da je sprečeno prodiranje vlage i oštećenje pod normalnim uslovima transporta i da se postiže toplotna provodljivost od najviše 0,67 (W · m–2 · K–1);ako je zaštitni omotač zatvoren tako da je nepropusan za gas, mora se predvideti uređaj koji će sprečiti pojavu opasnog pritiska u izolacionom sloju, do kojeg može da dođe usled nedovoljne zaptivenosti na gas tela cisterne ili delova njegove opreme itermička izolacija ne sme da sprečava pristup delovima pribora i uređajima za pražnjenje. 6.7.3.2.13 Za prenosive cisterne predviđene za transport neohlađenih tečnih zapaljivih gasova mora postojati mogućnost električnog uzemljenja. 6.7.3.3 Kriterijumi za projektovanje 6.7.3.3.1 Poprečni presek tela cisterni mora imati oblik kruga. 6.7.3.3.2 Telo cisterne mora se projektovati i izraditi tako da može da izdrži ispitni pritisak od najmanje 1,3 proračunskog pritiska. Pri projektovanju tela cisterne moraju se uzeti u obzir najmanje vrednosti najvišeg dozvoljenog radnog pritiska, koje su za svaki neohlađeni tečni gas koji treba transportovati navedene u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6. Skreće se pažnja na zahteve o najmanjoj debljini zidu tela cisterne, navedene u 6.7.3.4. 6.7.3.3.3 Kod čelika sa jasno izraženom granicom elastičnosti, ili koji se odlikuju garantovanom granicom izduženja (u principu 0,2 %-nom granicom izduženja, a za austenitne čelike 1 %-nom granicom izduženja), primarni napon σ membrane tela cisterne pod dejstvom ispitnog pritiska ne sme biti veći od manje od vrednosti 0,75 Re ili 0,5 Rm, pri čemu jeRe = granica elastičnosti u N/mm2 ili 0,2 %-na granica istezanja, odn. za austenitne čelike 1 %-na granica izduženja Rm = najmanja zatezna čvrstoća u N/mm2. 6.7.3.3.3.1 Vrednosti upotrebljene za Re i Rm su najmanje vrednosti utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za austenitne čelike najmanje vrednosti za Re i Rm utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15 %, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni čelik ne postoji standard materijala, vrednosti koje treba upotrebiti za Re i Rm odobrava nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. 6.7.3.3.3.2 Oni čelici kod kojih je odnos Re/Rm veći od 0,85 ne smeju se koristiti za izradu zavarenih tela cisterni. Vrednosti za Re i Rm koje se koriste za izračunavanje tog odnosa jesu vrednosti utvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. 6.7.3.3.3.3 Čelici koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduženje pri kidanju u % najmanje 10000/Rm, s apsolutnim minimumom od 16 % za sitnozrnasti čelik i 20 % za druge čelike. 6.7.3.3.3.4 Pri određivanju stvarnih karakteristika materijala, kod valjanog lima je potrebno voditi računa o tome da osa uzorka za ispitivanje naprezanja na istezanje bude pod pravim uglom (poprečno) u odnosu na pravac valjanja. Trajno izduženje pri kidanju mora se meriti na uzorcima sa pravouglim poprečnim presekom prema standardu ISO 6892:1998 uz korišćenje merne dužine od 50 mm. 6.7.3.4 Najmanja debljina zida tela cisterne 6.7.3.4.1 Najmanja debljina zida tela cisterne mora odgovarati većoj od sledeće dve vrednosti:najmanja debljina zida određena prema zahtevima u 6.7.3.4;najmanja debljina zida određena prema odobrenom pravilniku za sudove pod pritiskom s obzirom na zahteve u 6.7.3.3. 6.7.3.4.2 Omotač, dna i poklopci revizionog otvora tela cisterni prečnika ne više od 1,80 m, ukoliko su izrađeni od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 5 mm ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog čelika. Tela cisterni prečnika većeg od 1,80 m moraju imati debljinu zida ne manju od 6 mm ako su izrađena od referentnog čelika, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog čelika. 6.7.3.4.3 Debljina zida omotača, dna i poklopaca revizionog otvora tela cisterne, nezavisno od materijala od koga su izrađeni, ne sme biti manja od 4 mm. 6.7.3.4.4 Ekvivalentna debljina zida nekog čelika, izuzev debljine referentnog čelika propisane u 6.7.3.4.2, određuje se uz pomoć sledeće formule:[pic]gde jee1 = tražena ekvivalentna debljina zida (u mm) korišćenog čelika;e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni čelik, utvrđena u 6.7.3.4.2;Rm1 = garantovana najmanja zatezna čvrstoća (u N/mm2) korišćenog čelika (vidi 6.7.3.3.3);A1 = garantovano najmanje istezanje pri kidanju (u %) korišćenog čelika prema nacionalnim ili međunarodnim standardima. 6.7.3.4.5 Debljina zida tela cisterne ni u kom slučaju ne sme biti manja od vrednosti opisanih u 6.7.3.4.1 do 6.7.3.4.3. Svi delovi tela cisterne moraju imati najmanju debljinu zida utvrđenu u 6.7.3.4.1 do 6.7.3.4.3. U ovu debljinu ne sme da ulazi eventualni dodatak za koroziju. 6.7.3.4.6 U slučaju upotrebe konstrukcionog čelika (vidi 6.7.3.1), nije potreban proračun prema formuli u 6.7.3.4.4. 6.7.3.4.7 Na spoju dna cisterne sa omotačem cisterne ne sme postojati nagla promena u debljini lima. 6.7.3.5 Oprema za rukovanje 6.7.3.5.1 Oprema za rukovanje mora biti postavljena tako da je za vreme rukovanja i transporta zaštićena od otkidanja i oštećenja. Ukoliko spoj između okvira i tela cisterne dopušta relativno kretanje između konstrukcionih grupa, oprema mora biti pričvršćena tako da usled takvog kretanja ne postoji opasnost od oštećenja delova. Spoljni uređaji za pražnjenje (cevni priključci, uređaji za zatvaranje), unutrašnji zaustavni ventil i njegovo ležište moraju biti zaštićeni od opasnosti otkidanja izazvanog spoljnim naprezanjima (na primer korišćenjem zona preseka). Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući i prirubnice ili navojne zatvarače) i svi zaštitni poklopci moraju imati mogućnost obezbeđenja protiv slučajnog otvaranja. 6.7.3.5.2 Sa izuzetkom otvora za uređaje za rasterećenje pritiska, kontrolnih otvora i zatvorenih otvora za provetravanje, svi otvori prečnika većeg od 1,5 mm na telu prenosivih cisterni moraju biti opremljeni sa najmanje tri međusobno nezvisna zatvarača smeštena jedan iza drugog, od kojih je jedan unutrašnji zaustavni ventil, ventil za ograničenje protoka, ili neki drugi ekvivalentan uređaj, drugi je spoljni zaustavni ventili, a treći je slepa prirubnica ili neki drugi ekvivalentan uređaj. 6.7.3.5.2.1 Ako je prenosiva cisterna opremljena ventilom za ograničenje protoka, on mora biti ugrađen tako da se njegovo sedište nalazi unutar tela cisterne ili unutar zavarene prirubnice; ako je ventil za ograničenje protoka montiran izvan tela cisterne, držači moraju biti projektovani tako da udari ne umanjuju njegovu efikasnost. Ventili za ograničenje protoka moraju se odabrati i montirati tako da se automatski zatvaraju po dostizanju količine protoka koju je utvrdio proizvođač. Spojevi ili delovi pribora koji vode ka nekom takvom ventilu, ili odvode od njega, moraju imati veću propusnu moć nego što iznosi propusna moć ventila za ograničenje protoka. 6.7.3.5.3 Kod otvora za punjenje i pražnjenje prvi zatvarač mora biti unutrašnji zaustavni ventil, a drugi mora biti zaustavni ventil koji je postavljen na nekom pristupačnom mestu svakog sistema cevi za pražnjenje ili punjenje. 6.7.3.5.4 Kod otvora na dnu za punjenje i pražnjenje prenosivih cisterni namenjenih za transport neohlađenih tečnih zapaljivih i/ili otrovnih gasova unutrašnji zaustavni ventili mora biti brzozatvarajući sigurnosni uređaj, koji se automatski zatvara pri slučajnom pomeranju prenosive cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja ili pri pojavi vatre. Izuzev kod prenosivih cisterni zapremine do najviše 1000 litara, mora postojati mogućnost daljinskog zatvaranja ovog uređaja. 6.7.3.5.5 Pored otvora za punjenje, pražnjenje i izjednačavanje pritiska gasa, tela cisterni mogu biti opremljena i otvorima za postavljanje pokazivača nivoa tečnosti, termometara i manometara. Priključci ovih instrumenata moraju se sastojati iz odgovarajućih zavarenih naglavaka ili dzepova, a ne smeju biti izvedeni kao priključci sa zavrtnjevima koji prolaze kroz telo cisterne. 6.7.3.5.6 Sve prenosive cisterne moraju biti opremljene revizionim otvorima ili drugim kontrolnim otvorima dovoljne veličine da omoguće pregled i pogodan pristup unutrašnjosti radi održavanja i opravki. 6.7.3.5.7 Spoljni konstrukcioni delovi treba budu što je moguće više grupisani. 6.7.3.5.8 Svaki priključak prenosive cisterne mora nositi jasnu oznaku svoje funkcije. 6.7.3.5.9 Svaki zaustavni ventil ili drugi uređaj za zatvaranje mora biti projektovan i izrađen na osnovu nominalnog pritiska koji nije manji od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne, pri čemu se moraju uzeti u obzir predviđene temperature u toku transporta. Svi zaustavni ventili sa navojima moraju se zatvarati obrtanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. Ostali zaustavni ventili moraju imati jasno obeležen položaj (otvoreno i zatvoreno) i smer u kom treba da se okreću radi zatvaranja. Svi zaustavni ventili moraju biti konstruisani tako da bude onemogućeno njihovo slučajno otvaranje. 6.7.3.5.10 Cevovodi se moraju konstruisati, izraditi i montirati tako da se izbegne opasnost oštećenja usled termičkog širenja i skupljanja, mehaničkih potresa i vibracija. Sve cevi moraju biti izrađene od odgovarajućeg metalnog materijala. U meri u kojoj je to izvodljivo, cevni spojevi moraju biti zavareni. 6.7.3.5.11 Spojevi bakarnih cevi moraju biti tvrdo lemljeni ili izvedeni u vidu metalnog spoja jednake čvrstoće. Tačka topljenja tvrdog lema ne sme biti niža od 525 oS. Spojevi ne smeju smanjiti čvrstoću cevovoda, kao što to može biti slučaj sa spojevima izvedenim pomoću zavrtnja. 6.7.3.5.12 Pritisak pucanja svih cevi i konstrukcionih delova cevovoda ne sme biti niži: četvorostrukog najvišeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne ili četvorostrukog pritiska do kojeg može doći u radu usled dejstva pumpe ili nekog drugog uređaja (izuzev uređaja za rasterećenje pritiska). 6.7.3.5.13 Za izradu uređaja za zatvaranje, ventila i delova pribora moraju se koristiti elasto-plastični metali. 6.7.3.6 Otvori na dnu 6.7.3.6.1 Određeni neohlađeni tečni gasovi ne smeju se transportovati prenosivim cisternama koje imaju otvore na dnu ako je u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6 navedeno da otvori na dnu nisu dozvoljeni. Na telu cisterne se ne smeju nalaziti nikakvi otvori ispod nivoa tečnosti kada je cisterna napunjena do krajnje dozvoljene granice punjenja. 6.7.3.7 Uređaji za rasterećenje pritiska 6.7.3.7.1 Prenosive cisterne za neohlađene tečne gasove moraju biti opremljene sa jednim ili više opružnih uređaja za rasterećenje pritiska. Ti uređaji za rasterećenje pritiska moraju se automatski otvarati pod pritiskom koji ne sme biti niži od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska, a pod pritiskom od 110 % od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska moraju biti potpuno otvoreni. Po rasterećenju, ti uređaji se moraju ponovo zatvoriti pod pritiskom koji je najviše za 10 % niži od pritiska reagovanja, a pri svim nižim pritiscima moraju ostati zatvoreni. Uređaji za rasterećenje pritiska moraju biti onog tipa koji može da izdrži dinamičke sile, uključujući i talasanje tečnosti. Upotreba rasprskavajućih diskova koji nisu redno uključeni sa opružnim uređajem za rasterećenje pritiska nije dozvoljena. 6.7.3.7.2 Uređaji za rasterećenje pritiska moraju biti projektovani tako da ne može da dođe do prodora spoljnih materija, isticanja gasova, niti stvaranja opasnog nadpritiska. 6.7.3.7.3 Prenosive cisterne predviđene za transport određenih neohlađenih tečnih gasova navedenih u uputstvu za prenosive cisterne T 50 u 4.2.5.2.6 moraju biti opremljene uređajem za rasterećenje pritiska koji je odobrio nadležni organ. Uređaj za rasterećenje se mora sastojati od rasprskavajućeg diska smeštenog ispred opružnog uređaja za rasterećenje pritiska, izuzev u slučaju da je prenosiva cisterna predviđena za transport samo jedne materije i da je opremljena odobrenim uređajem za rasterećenje pritiska izrađenim od materijala kompatibilnog sa materijom koja se transportuje. Između rasprskavajućeg diska i uređaja za rasterećenje pritiska mora se postaviti uređaj za merenje pritiska ili drugi odgovarajući uređaj sa pokazivačem radi utvrđivanja lomova, perforacija ili nezaptivenosti ploče, što bi moglo da dovede do poremećaja funkcionisanja sistema za rasterećenje pritiska. Rasprskavajući disk mora da pukne pri nominalnom pritisku koji je za 10 % viši od pritiska reagovanja uređaja za rasterećenje pritiska. 6.7.3.7.4 Uređaji za rasterećenje pritiska prenosivih cisterni predviđenih za transport različitih gasova moraju se otvarati pod pritiskom koji je u 6.7.3.7.1, među gasovima odobrenim za transport prenosivom cisternom, naveden za gas sa najvišim dozvoljenim radnim pritiskom. 6.7.3.8 Propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.3.8.1 Ukupna propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska u uslovima potpunog delovanja vatre na prenosivu cisternu mora biti dovoljna da pritisak (uključujući i porast pritiska) u telu cisterne iznosi najviše 120 % od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska. Za postizanje propisane propusne količine moraju se upotrebiti opružni uređaji za rasterećenje pritiska. Ako je prenosiva cisterna predviđena za transport različitih gasova, ukupna propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska mora se izračunati za onaj gas koji od svih gasova dozvoljenih za transport prenosivom cisternom zahteva najveću propusnu moć. 6.7.3.8.1.1 Za određivanje ukupne potrebne propusne moći uređaja za rasterećenje kao zbira pojedinačnih propusnih moći različitih uređaja, koristi se sledeća formula:[pic]gde je:Q = najmanja potrebna propusna moć u kubnim metrima vazduha u sekundi (m3/s) u normalnim uslovima od 1 bar i 0 oC (273 K);F = koeficijent koji ima sledeće vrednosti:za neizolovana tela cisterni F = 1;za izolovana tela cisterni F = U (649 – t)/13,6, ali ni u kom slučaju manje od 0,25, pri čemu je :U = toplotna provodljivost izolacije na 38 oC u kW · m–2 · K–1t = stvarna temperatura neohlađenog tečnog gasa pri punjenju (u oC);ako ta temperatura nije poznata, onda t = 15 oCA = ukupna spoljna površina tela cisterne u m2;Z = faktor stišljivosti gasa u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja) (ako taj faktor nije poznat, Z = 1,0);T = apsolutna temperatura u kelvinima (oC + 273) iznad uređaja za rasterećenje pritiska u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja);L = latentna toplota isparavanja tečne materije u kJ/kg u uslovima akumulacije (uslovima ispuštanja);M = molekularna masa ispuštenog gasa;C = konstanta koja se izvodi iz jedne od sledećih formula kao funkcija odnosa k specifičnih toplota:[pic]gde jecp specifična toplota pri konstantnom pritisku icv specifična toplota pri konstantnoj zapremini;ako k > 1:[pic]ako k = 1 ili ako je k nepoznato:[pic]gde je e matematička konstanta 2,7183.C se takođe može uzeti iz sledeće tabele: k C k C k C 1,00 0,607 1,02 0,611 1,04 0,615 1,06 0,620 1,08 0,624 1,10 0,628 1,12 0,633 1,14 0,637 1,16 0,641 1,18 0,645 1,20 0,649 1,22 0,652 1,24 0,656 1,26 0,660 1,28 0,664 1,30 0,667 1,32 0,671 1,34 0,674 1,36 0,678 1,38 0,681 1,40 0,685 1,42 0,688 1,44 0,691 1,46 0,695 1,48 0,698 1,50 0,701 1,52 0,704 1,54 0,707 1,56 0,710 1,58 0,713 1,60 0,716 1,62 0,719 1,64 0,722 1,66 0,725 1,68 0,728 1,70 0,731 2,00 0,770 2,20 0,793 6.7.3.8.1.2 Izolacione sisteme koji se upotrebljavaju za smanjenje propusne moći mora odobriti nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. U svakom slučaju, izolacioni sistemi odobreni za tu svrhu morajuostati delotvorni na svim temperaturama do 649 oC ibiti obloženi materijalom čija je tačka topljenja najmanje 700 oC. 6.7.3.9 Obeležavanje uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.3.9.1 Svaki uređaj za rasterećenje pritiska mora nositi jasno i trajno obeležje sa sledećim podacima:pritisak reagovanja (u bar ili kPa);dozvoljena tolerancija za pritisak rasterećenja opružnih uređaja;referentna temperatura koja odgovara nominalnom pritisku pucanja rasprskavajućih diskova inominalna propusna moć uređaja u standardnim kubnim metrima vazduha u sekundi (m3/s); po mogućnosti, treba navesti i sledeći podatak:naziv proizvođača i odgovarajući kataloški broj uređaja za rasterećenje pritiska. 6.7.3.9.2 Nominalna propusna moć navedena na uređajima za rasterećenje pritiska određuje se prema ISO 4126-1:1991. 6.7.3.10 Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska 6.7.3.10.1 Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska moraju biti dovoljnih dimenzija da bi potrebna propusna količina mogla nesmetano da dopre do sigurnosnog uređaja. Između tela cisterne i uređaja za rasterećenje pritiska ne smeju se nalaziti nikakvi zaustavni ventili, izuzev ako postoje dvostruki uređaji za održavanje ili za druge potrebe i ako su zaustavni ventili za svaki pojedini korišćeni uređaj za rasterećenje pritiska zabravljeni u otvorenom položaju, ili ako su zaustavni ventili međusobno tako povezani da je kod dvostrukih uređaja uvek barem jedan u funkciji i u stanju je da ispuni zahteve navedene u 6.7.3.8. U otvoru koji vodi ka uređaju za provetravanje ili ka uređaju za rasterećenje pritiska ne smeju postojati nikakve prepreke koje bi mogle da ograniče ili da spreče strujanje od tela cisterne ka tim uređajima. Kada se koriste, izlazni vodovi uređaja za rasterećenje pritiska moraju odvoditi paru ili tečnosti u atmosferu na taj način da na uređaje za rasterećenje pritiska dejstvuje samo minimalan protivpritisak. 6.7.3.11 Raspored uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.3.11.1 Svi ulazni otvori uređaja za rasterećenje pritiska moraju se nalaziti na vrhu tela cisterne što je moguće bliže tački preseka podužne i poprečne ose tela cisterne. U stanju potpune napunjenosti svi ulazni otvori uređaja za rasterećenje pritiska moraju se nalaziti u parnoj fazi tela cisterne; uređaji moraju biti postavljeni tako da para može nesmetano da izlazi. Kod neohlađenih tečnih zapaljivih gasova para koja izlazi iz tela cisterne mora biti odvođena tako da ne dolazi u dodir sa telom cisterne. Zaštitni uređaji za sprovođenje tokova pare dozvoljeni su pod uslovom da time ne bude umanjena potrebna propusna količina. 6.7.3.11.2 Moraju se preduzeti mere da neovlašćenim licima bude sprečen pristup uređajima za rasterećenje pritiska, kao i da uređaji za rasterećenje pritiska budu zaštićeni od oštećenja u slučaju prevrtanja prenosive cisterne. 6.7.3.12 Uređaji za pokazivanje stepena napunjenosti 6.7.3.12.1 Ukoliko nije predviđena za punjenje po masi, prenosiva cisterna mora biti opremljena jednim ili sa više uređaja za pokazivanje stepena napunjenosti. Pokazivači stepena napunjenosti od stakla i od drugih lomljivih materijala, koji stoje u direktnoj vezi sa sadržajem tela cisterne, ne smeju se upotrebljavati. 6.7.3.13 Ležišta, okviri, uređaji za podizanje i uređaji za pričvršćivanje prenosivih cisterni 6.7.3.13.1 Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koje će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta. Pritom moraju biti uzete u obzir sile navedene u 6.7.3.2.9 i faktor sigurnosti naveden u 6.7.3.2.10. Dozvoljeni su podupirači, okviri, kolevke i druge slične konstrukcije. 6.7.3.13.2 Kombinovana naprezanja koja prouzrokuju dograđeni elementi na prenosivim cisternama (na pr. kolevka, okvir itd.), kao i uređaji za podizanje i pričvršćivanje, ne smeju ni u jednom delu tela cisterne da dovedu do prekomernih naprezanja. Sve prenosive cisterne moraju trajno biti opremljene uređajima za podizanje i pričvrščivanje. Njih prvenstveno treba montirati na ležišta prenosivih cisterni, ali mogu biti montirani i na ploče za ojačanje, pričvršćene u tačkama oslonca tela cisterne. 6.7.3.13.3 Pri projektovanju ležišta i okvira moraju se uzeti u obzir i dejstva korozije iz spoljne sredine. 6.7.3.13.4 Otvori za viljuške moraju imati mogućnost zatvaranja. Uređaji za zatvaranje otvora za viljuške moraju biti trajni sastavni deo okvira ili trajno pričvršćeni za okvir. Jednokomorne prenosive cisterne dužine manje od 3,65 m ne moraju biti opremljene otvorima za viljuške sa mogućnošću zatvaranja pod uslovom:da je telo cisterne, uključujući i sve delove pribora, dobro zaštićeno od udara viljuški viljuškara ida rastojanje od sredine jednog do sredine drugog otvora za viljuške iznosi najmanje polovinu najveće dužine prenosive cisterne. 6.7.3.13.5 Ukoliko prenosive cisterne tokom transporta nisu zaštićene u skladu sa 4.2.2.3, tela cisterni i oprema za rukovanje moraju biti zaštićeni od oštećenja usled podužnih ili poprečnih udara ili prevrtanja. Spoljni delovi opreme moraju biti zaštićeni tako da je isključeno da usled udara ili prevrtanja prenosive cisterne dođe do ispuštanja sadržaja tela cisterne na delove njegove opreme. Primeri mera zaštite:zaštita od bočnih udara, koja može da se sastoji od podužnih nosača koji štite telo cisterne sa obe strane u visini središnje linije;zaštita prenosive cisterne od prevrtanja, koja može da se sastoji od prstenova za ojačanje ili poluga pričvršćenih poprečno na okvir;zaštita od udara otpozadi, koja se može sastojati od odbojnika ili okvira;zaštita tela cisterne od oštećenja izazvanih udarima ili prevrtanjem, upotrebom okvira ISO prema ISO 1496-3:1995. 6.7.3.14 Odobrenje tipa 6.7.3.14.1 Za svaki novi tip prenosive cisterne nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija izdaje uverenje o odobrenju tipa. Tim uverenjem mora se potvrditi da je nadležni organ pregledao prenosivu cisternu i ocenio da je ona pogodna za nameravanu upotrebu i da zadovoljava zahteve ovog poglavlja i, po potrebi, odredbe u vezi sa gasovima predviđene u 4.2.5.2.6 uputstva za prenosive cisterne T 50. Ukoliko se prenosive cisterne proizvode serijski bez koncepcijskih izmena, uverenje važi za celokupnu seriju. U tom uverenju mora se navesti izveštaj o ispitivanju prototipa, gasovi čiji je transport dozvoljen, materijali od kojih je izrađeno telo cisterne i broj odobrenja. Broj odobrenja mora se sastojati iz oznake ili simbola države u kojoj je odobrenje izdato, odn. iz oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju, predviđene prema Bečkoj konvenciji o drumskom saobraćaju (1968), i registarskog broja. U uverenju se moraju navesti i eventualni alternativni sporazumi prema 6.7.1. 2. Odobrenje tipa može se koristiti i za odobrenje manjih prenosivih cisterni proizvedenih od materijala iste vrste i debljine, uz primenu iste proizvodne tehnike, sa identičnim ležištima i ekvivalentnim zatvaračima i drugim delovima pribora. 6.7.3.14.2 Izveštaj o ispitivanju prototipa, potreban za odobrenje tipa, mora da sadrži najmanje sledeće podatke:rezultate odgovarajućeg ispitivanja okvira, koje je navedeno u ISO 1496-3:1995;rezultate prvog kontrolisanja i ispitivanja prema 6.7.3.15.3 ipo potrebi, rezultate ispitivanja na udar prema 6.7.3.15.1. 6.7.3.15 Kontrolisanje i ispitivanje 6.7.3.15.1 Prenosive cisterne koje odgovaraju definiciji kontejnera u smislu važećeg izdanja Međunarodne konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine ne smeju se koristiti, ukoliko nisu uspešno prošle ispitivanje tako što je po jedan reprezentativan uzorak za svaki tip konstrukcije cisterne bio podvrgnut dinamičkom ispitivanju na udar, opisanom u priručniku Ispitivanja i kriterijumi, deo IV, odeljak 41. 6.7.3.15.2 Telo i delovi opreme svake prenosive cisterne moraju se prekontrolisati i ispitati pre prvog puštanja u eksploataciju (prvo kontrolisanje i ispitivanje), a zatim se moraju redovno kontrolisati i ispitivati u intervalima od najviše pet godina (periodično petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje), sa redovnim međukontrolisanjem i međuispitivanjem između dva periodična petogodišnja kontrolisanja i ispitivanja (periodično dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje). Dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje može se obaviti u roku od 3 meseca pre i posle navedenog datuma. Nezavisno od poslednjeg obavljenog redovnog kontrolisanje i ispitivanja mora se izvršiti i vanredno kontrolisanje i ispitivanje ako se to pokaže kao neophodno prema 6.7.3.15.7. 6.7.3.15.3 Prvo kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne mora da obuhvati proveru konstrukcionih karakteristika, pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na neohlađene tečne gasove koje treba transportovati, kao i ispitivanje pritiskom primenom ispitnih pritisaka navedenih u 6.7.3.3.2. Ispitivanje pritiskom može se izvršiti kao hidrauličko ispitivanje, ili upotrebom neke druge tečnosti ili nekog drugog gasa uz saglasnost nadležnog organa ili od njega određenog tela. Pre puštanja u eksploataciju prenosive cisterne mora se ispitati zaptivenost i funkcionisanje celokupne opreme za rukovanje. Ako se ispitivanje pritiskom tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. Svi šavovi koji su izloženi punim naprezanjina u telu cisterne moraju u prvom ispitivanju biti ispitani zračenjem, ultrazvukom ili nekim drugim postupkom bez razaranja. To ne važi za plašt. 6.7.3.15.4 Periodično petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i, po pravilu, hidrauličko ispitivanje. Zaštitni plaštovi, toplotna izolacija i tsl. moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu stanja prenosive cisterne. Ako se ispitivanje pritiskom tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. 6.7.3.15.5 Periodično dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati najmanje pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na neohlađene tečne gasove koje treba transportovati, ispitivanje zaptivenosti i proveru funkcionisanja celokupne opreme za rukovanje. Zaštitni plaštovi, toplotna izolacija i tsl. moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu stanja prenosive cisterne. Ukoliko je prenosiva cisterna predviđena za transport samo jednog nehlađenog tečnog gasa, redovan dvoipogodišnji pregled unutrašnjosti može da se izostavi ili zameni nekim drugim ispitnim postupkom koji utvrdi nadležni organ ili od njega određeno telo. 6.7.3.15.6 Po isteku roka koji se zahteva u 6.7.3.15.2 za periodično petogodišnje ili dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne se ne smeju puniti niti predavati na transport. Međutim, prenosive cisterne koje su napunjene pre isteka roka za periodično kontrolisanje i ispitivanje smeju se transportovati u periodu od najviše tri meseca po isteku tog roka. Osim toga, one se po isteku tog roka smeju transportovatiposle pražnjenja, ali pre čišćenja, kako bi se pre ponovnog punjenja podvrgle narednom zahtevanom kontrolisanju i ispitivanju, iukoliko nadležni organ nije predvideo drugačije, u periodu od najviše šest meseci po isteku tog roka, kako bi se omogućio povratni transport opasnih materija radi njihovog urednog uklanjanja ili uredne reciklaže. U transportnom dokumentu se mora ukazati na ovaj izuzetak. 6.7.3.15.7 Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je neophodno, ukoliko se na prenosivoj cisterni pojave znaci oštećenja, korozije, nezaptivenosti, ili druge nepravilnosti koje ukazuju na neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost prenosive cisterne. Obim vanrednog kontrolisanja i ispitivanja zavisi od stepena oštećenja ili pogoršanja stanja prenosive cisterne. Ono mora da obuhvati u najmanju ruku dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje u skladu sa 6.7.3.15.5. 6.7.3.15.8 U okviru pregleda unutrašnjosti i spoljašnjosti prenosive cisterne mora biti utvrđeno sledeće:da je telo cisterne pregledano na postojanje rupa, korozije, habanja, izbočina, deformacija, grešaka u zavarenim šavovima ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna tokom transporta;da su cevovodi, ventili i zaptivke pregledani na postojanje korozije, kvarova ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna pri punjenju, pražnjenju ili transportu;da uređaji za pričvršćivanje poklopaca revizionih otvora uredno funkcionišu, kao i da na tim poklopcima i njihovim zaptivkama nema pojava nezaptivenosti;da su nedostajući ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili na slepim prirubnicama zamenjeni ili dotegnuti;da na sigurnosnim uređajima i ventilima nema korozije, deformacija, oštećenja ili kvarova koji bi mogli da spreče njihovo normalno funkcionisanje. Uređaji za zatvaranje sa daljinskim rukovanjem i sa automatskim zatvaranjem moraju se aktivirati da bi se dokazalo njihovo uredno funkcionisanje;da su oznake koje se zahtevaju na prenosivoj cisterni čitljive i da odgovaraju relevantnim zahtevima ida su okvir, ležište i uređaji za podizanje prenosive cisterne u zadovoljavajućem stanju. 6.7.3.15.9 Kkontrolisanja i ispitivanja navedena u 6.7.3.15.1, 6.7.3.15.3, 6.7.3.15.4, 6.7.3.15.5 i 6.7.3.15.7 treba da izvrši ili potvrdi stručno lice koje je ovlastio nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. Ukoliko sastavni deo ispitivanja čini i ispitivanje pritiskom, ono se mora izvršiti onim pritiskom koji je naveden na identifikacionoj pločici prenosive cisterne. Na prenosivoj cisterni pod pritiskom mora se ispitati zaptivenost tela cisterne, cevovoda ili opreme. 6.7.3.15.10 U svim slučajevima kada se na telu cisterne izvedu radovi sečenja, zagrevanja ili zavarivanja, te radove treba da odobri nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija s obzirom na pravilnik za sudove pod pritiskom koji je primenjen pri izradi tela cisterne. Po završetku radova mora se izvršiti ispitivanje na pritisak prvobitnim ispitnim pritiskom. 6.7.3.15.11 Ukoliko se utvrdi da prenosiva cisterna ima neki nedostatak koji ugrožava bezbednost, ona se ne sme ponovo puštati u eksploataciju sve dok se nedostatak ne otkloni i cisterna uspešno ne prođe ponovljeno ispitivanje pritiskom. 6.7.3.16 Obeležavanje 6.7.3.16.1 Svaka prenosiva cisterna mora biti opremljena nerđajućom metalnom pločicom trajno pričvršćenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Ako pločica ne može trajno da se pričvrsti na telo cisterne zbog razmeštaja uređaja prenosive cisterne, telo cisterne mora u najmanju ruku biti obeleženo podacima koji se zahtevaju u pravilniku za sudove pod pritiskom. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci:Zemlja proizvodnjeU zemlja broj za alternativne sporazume (vidi 6.7.1.2)N odobrenja odobrenja „AA“Naziv ili oznaka proizvođačaSerijski broj proizvođačaOvlašćene institucija određena za izdavanje odobrenja tipaRegistarski broj vlasnikaGodina proizvodnjePravilnik za sudove pod pritiskom, prema kojem je projektovano telo cisterneIspitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)Najviši dozvoljeni radni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)6Spoljni proračunski pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)6Proračunski temperaturni opseg ______ oC do ______ oCProračunska referentna temperatura ______ oCSadržaj vode na 20 oC ______ litaraDatum prvog ispitivanja pritiska i oznaka stručnog licaMaterijal(i) tela cisterne i poziv na standard(e) materijalaEkvivalentna debljina zida referentnog čelika ______ mmDatum i vrsta poslednjeg(ih) izvršenog(ih) periodičnog(ih) ispitivanjaMesec ______ godina ______ ispitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)6Žig stručnog lica koje je izvršilo ili overilo poslednje ispitivanje 6.7.3.16.2 Na samoj prenosivoj cisterni ili na metalnoj pločici pričvršćenoj na prenosivoj cisterni moraju biti navedeni sledeći podaci:Naziv korisnikaNaziv transportovanog(ih) neohlađenog(ih) tečnog(ih) gas(ov)aNajveća dozvoljena masa punjenja za svaki nehlađeni tečni gas odobren za transport ______ kgNajveća dozvoljena ukupna masa ______ kgMasa u praznom stanju (tara) ______ kgNapomena: u vezi sa navođenjem transportovanih nehlađenih tečnih gasova vidi i 5. 6.7.3.16.3 Ako je prenosiva cisterna projektovana i odobrena za korišćenje na otvorenom moru, identifikaciona pločica mora da nosi oznaku „OFFSHORE PORTABLE TANK“. 6.7.4 Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i i ispitivanje prenosivih cisterni za transport duboko ohlađenih tečnih gasova 6.7.4.1 Definicije pojmovaZa svrhe ovog odeljka važe sledeće definicije pojmova:Alternativni sporazum: odobrenje koje izdaje nadležni organ za prenosivu cisternu ili za MEGC, projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa tehničkim zahtevima i ispitnim postupcima koji odstupaju od zahteva i postupaka navedenih u ovom poglavlju.Prenosiva cisterna: toplotno izolovana multimodalna cisterna zapremine veće od 450 litara, opremljena opremom za rukovanje i strukturnom opremom, neophodnom za transport duboko ohlađenih tečnih gasova. Punjenje i pražnjenje prenosive cisterne mora biti izvodljivo bez uklanjanja njene strukturne opreme. Ona mora imati elemente za stabilizaciju montirane na spoljašnjoj strani tela cisterne i mora postojati mogućnost njenog podizanja u napunjenom stanju. Ona prvenstveno mora biti projektovana za utovar na transportno vozilo ili na brod i opremljena podupiračima, elementima za nošenje ili priborom radi olakšavanja mehaničkog rukovanja. Vozila cisterne, vagon cisterne, cisterne koje nisu izrađene od metala i IBC ambalaža, boce za gas i velike posude ne smatraju se prenosivim cisternama.Cisterna: konstrukcija koja se po pravilu sastojia) ili iz jednog plašta i jednog ili više unutrašnjih tela cisterne, pri čemu u prostoru između tela cisterne i plašta nema vazduha (vakuumska izolacija), a može postojati sistem toplotne izolacije, ilib) iz jednog plašta i jednog unutrašnjeg tela cisterne sa međuslojem od čvrstog izolacionog materijala (na pr. čvrsta pena).Telo cisterne: deo prenosive cisterne koji sadrži duboko ohlađen tečni gas koji se transportuje (cisterna u užem smislu), uključujući i otvore i njihove zatvarače, ali bez opreme za rukovanje i bez spoljne strukturne opreme.Plašt: spoljni pokrivač ili obloga izolacije, koja može činiti deo izolacionog sistema.Oprema za rukovanje: merni instrumenti i uređaji za punjenje, pražnjenje, provetravanje, bezbednost, generisanje pritiska, hlađenje, i toplotnu izolaciju.Strukturna oprema: elementi za ojačanje, pričvršćivanje, zaštitu i stabilizaciju, montirani na spoljnoj strani tela cisterne.Najviši dozvoljeni radni pritisak (MAWP): najviši dozvoljeni efektivni nadpritisak pri vrhu tela napunjene prenosive cisterne u radnom stanju, uključujući i najviši efektivni pritisak za vreme punjenja ili pražnjenja.Ispitni pritisak: najviši nadpritisak u gornjem delu tela cisterne za vreme ispitivanja na pritisak.Ispitivanje zaptivenosti: ispitivanje pri kojem se, upotrebom nekog gasa, telo cisterne i oprema za rukovanje izlažu unutrašnjem efektivnom pritisku od najmanje 90 % najvećeg dozvoljenog radnog pritiska.Najveća dozvoljena ukupna masa (MPGM): zbir mase prazne prenosive cisterne i mase najtežeg tovara dozvoljenog za transport.Vreme održivosti: vremenski period između uspostavljanja početnog stanja punjenja i trenutka u kom je pritisak, usled dovođenja toplote, porastao do najnižeg pritiska reagovanja uređaja za ograničavanje pritiska.Referentni čelik: čelik sa zateznom čvrstoćom od 370 N/mm2 i izduženjem pri kidanju od 27 %.Najniža proračunska temperatura: temperatura koja se koristi pri projektovanju i izradi tela cisterne i koja nije viša od najniže (najhladnije) temperature (radne temperature) sadržaja pod normalnim uslovima punjenja, pražnjenja i transporta. 6.7.4.2 Opšti zahtevi za projektovanje i izradu 6.7.4.2.1 Tela cisterni projektuju se i izrađuju u skladu sa zahtevima pravilnika za sudove pod pritiskom, koji je priznao nadležni organ. Tela cisterni i plašt moraju se proizvoditi od metalnih materijala pogodnih za obradu. Plašt mora biti proizveden od čelika. Nemetalni materijali smeju se upotrebiti za uređaje za pričvršćenje i držače između tela cisterne i plašta, ukoliko je dokazano da ti materijali imaju zadovoljavajuća svojstva na najmanjoj proračunskoj temperaturi. Materijali u principu moraju odgovarati nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za zavarena tela cisterni i plašt mogu se korisiti samo oni materijali čija je zavarljivost u potpunosti dokazana. Šavovi moraju biti stručno izvedeni i pružati potpunu sigurnost. Ukoliko je to neophodno zbog postupka proizvodnje ili upotrebljenih materijala, tela cisterni se moraju podvrgnuti termičkoj obradi da bi se mogla garantovati dovoljna žilavost varova i zona izloženih uticaju toplote. Pri izboru materijala mora se imati u vidu najmanja proračunska temperatura s obzirom na rizike u vezi sa krtim lomom, krtošću usled dejstva vodonika, pojavom prslina usled naponske korozije i otpornošću materijala na udar. Ako se koristi sitnozrnasti čelik, garantovana vrednost granične elastičnosti u skladu sa specifikacijama materijala ne sme biti veća od 460 N/mm2, a garantovana vrednost gornje granice zatezne čvrstoće ne sme biti veća od 725 N/mm2. Materijali prenosivih cisterni moraju biti pogodni za uslove spoljne sredine koji se mogu pojaviti tokom transporta. 6.7.4.2.2 Svi delovi prenosive cisterne, uključujući i delove opreme, zaptivke i cevovode, za koje se normalno može pretpostaviti da dolaze u dodir sa transportovanim duboko ohlađenim tečnim gasom, moraju biti kompatibilni sa tim gasom. 6.7.4.2.3 Mora se izbegavati dodir različitih metala koji bi mogao dovesti do oštećenja usled kontaktne korozije. 6.7.4.2.4 Sistem toplotne izolacije mora da obuhvati potpuno oblaganje tela cisterne efikasnim izolacionim materijalima. Spoljna izolacija mora biti zaštićena plaštom koji će sprečiti upijanje vlage i oštećenja do kojih može doći u normalnim uslovima transporta. 6.7.4.2.5 Ukoliko je plašt zatvoren tako da je nepropusan za gas, mora se predvideti uređaj kojim će se sprečiti stvaranje opasnog pritiska do kojeg može doći u izolacionom sloju. 6.7.4.2.6 Prenosive cisterne predviđene za transport duboko ohlađenih tečnih gasova čija je tačka ključanja ispod –182 oC pri atmosferskom pritisku, ne smeju sadržati materijale koji mogu da stupe u opasnu reakciju sa kiseonikom ili sa sredinom obogaćenom kiseonikom ako se ti materijali nalaze u toplotnoj izolaciji i ako postoji opasnost da dođu u dodir sa kiseonikom ili sa tečnošću obogaćenom kiseonikom. 6.7.4.2.7 Tokom rada ne sme doći do prekomernog pogoršavanja kvaliteta izolacionih materijala. 6.7.4.2.8 Za svaki duboko ohlađen tečni gas predviđen za transport u prenosivim cisternama mora biti određeno referentno vreme održivosti. 6.7.4.2.8.1 Referentno vreme održivosti određuje se postupkom koji je priznao nadležni organ, a na osnovu sledećih faktora:efikasnost sistema izolacije, određena prema 6.7.4.2.8.2;najniži pritisak reagovanja uređaja za ograničavanje pritiska;početni uslovi punjenja;pretpostavljena temperatura spoljne sredine od 30 oC;fizička svojstva pojedinih duboko ohlađenih tečnih gasova predviđenih za transport. 6.7.4.2.8.2 Efikasnost sistema izolacije (dovod toplote u vatima) utvrđuje se tipskim ispitivanjem prenosive cisterne po postupku koji priznaje nadležni organ. To ispitivanje mora da obuhvati:ili ispitivanje sa konstantnim pritiskom (na primer pod atmosferskim pritiskom), u kome se meri gubitak duboko ohlađenog tečnog gasa u određenom vremenskom periodu,ili ispitivanje u zatvorenom sistemu, u kome se meri porast pritiska u telu cisterne u određenom vremenskom periodu.Pri izvođenju ispitivanja sa konstantnim pritiskom moraju se uzeti u obzir promene atmosferskog pritiska. U oba ispitivanja treba uneti korekcije za eventualna odstupanja temperature spoljne sredine od pretpostavljene referentne vrednosti za temperaturu sredine od 30 oC.Napomena: za određenje stvarnog vremena održivosti pre svakog transporta vidi 4.2.3.7. 6.7.4.2.9 Plašt vakuumski izolovane cisterne sa dvostrukim zidom mora da ima ili spoljni proračunski pritisak od najmanje 100 kPa (1 bar) (nadpritisak), ili proračunski kritični pritisak loma od najmanje 200 kPa (2 bar) (nadpritisak), izračunat prema priznatom tehničkom pravilniku. Pri izračunavanju otpornosti plašta na spoljni pritisak mogu se uzeti u obzir i spoljna i unutrašnja ojačanja. 6.7.4.2.10 Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koji će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta, kao i sa odgovarajućim mogućnostima za podizanje i pričvršćivanje. 6.7.4.2.11 Prenosive cisterne moraju se projektovati tako da budu u stanju da bez gubitka sadržaja izdrže najmanje unutrašnji pritisak svog sadržaja, kao i statička, dinamička i termička opterećenja koja se javljaju u uslovima normalnog rukovanja i transporta. Iz njihovog projekta mora se jasno videti da su uzeti u obzir uticaji zamora usled ponavljanog dejstva tih opterećenja tokom predviđenog veka trajanja prenosivih cisterni. 6.7.4.2.12 Prenosive cisterne i njihovi uređaji za pričvršćivanje moraju biti u stanju da pod najvećim dozvoljenim opterećenjem izdrže nezavisno dejstvo sledećih statičkih sila:a) u smeru kretanja: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu, pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g);b) horizontalno, pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja: najveću dozvoljenu ukupnu masu (tj. dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu, ukoliko smer kretanja nije nedvosmisleno određen), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)8;c) vertikalno naviše: najveću dozvoljenu ukupnu masu, pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)8 id) vertikalno naniže: najveću maksimalno dozvoljenu ukupnu masu (ukupan tovar, uključujući i dejstvo zemljine teže), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)8. 6.7.4.2.13 Pod dejstvom svake od sila navedenih u 6.7.4.2.12 moraju se uzeti u obzir sledeći koeficijenti sigurnosti:za materijale sa jasno izraženom granicom elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu granicu elastičnosti, iliza materijale bez jasno izražene granice elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu 0,2 %-nu granicu izduženja, a za austenitne čelike na garantovanu 1 %-nu granicu izduženja. 6.7.4.2.14 Kao vrednosti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja važe vrednosti utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. U slučaju austenitnih čelika, najmanje vrednosti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15 %, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal ne postoji standard materijala, ili se koriste nemetalni materijali, vrednost koju treba upotrebiti za granicu elastičnosti ili granicu izduženja mora da odobri nadležni organ. 6.7.4.2.15 Za prenosive cisterne predviđene za transport duboko ohlađenih tečnih zapaljivih gasova mora postojati mogućnost električnog uzemljenja. 6.7.4.3 Kriterijumi za projektovanje 6.7.4.3.1 Poprečni presek tela cisterni mora imati oblik kruga. 6.7.4.3.2 Telo cisterne mora se projektovati i izraditi tako da može da izdrži ispitni pritisak od najmanje 1,3 najvišeg dozvoljenog radnog pritiska. Za vakuumski izolovane cisterne ispitni pritisak ne sme biti manji od zbira najvišeg dozvoljenog radnog pritiska i 100 kPa (1 bar), pomnoženog sa 1,3. Ispitni pritisak ni u kom slučaju ne sme biti manji od 300 kPa (3 bar) (nadpritisak). Skreće se pažnja na zahteve o najmanjoj debljini zida tela cisterne, navedene u 6.7.4.4.2 do 6.7.4.4.7. 6.7.4.3.3 U slučaju metala sa jasno izraženom granicom elastičnosti, ili koji se odlikuju garantovanom granicom izduženja (u principu 0,2 %-nom granicom izduženja, a za austenitne čelike 1 %-nom granicom izduženja), primarni napon σ membrane tela cisterne pod dejstvom ispitnog pritiska ne sme biti veći od manje od vrednosti 0,75 Re ili 0,5 Rm, pri čemu jeRe = granica elastičnosti u N/mm2 ili 0,2 %-na granica izduženja, odn. za austenitne čelike 1 %-na granica izduženja Rm = najmanja zatezna čvrstoća u N/mm2. 6.7.4.3.3.1 Vrednosti upotrebljene za Re i Rm su najmanje vrednosti utvrđene nacionalnim ili međunarodnim standardima materijala. Za austenitne čelike najmanje vrednosti za Re i Rm utvrđene standardima materijala mogu biti povećane za najviše 15 %, ukoliko su te veće vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Ukoliko za predmetni metal ne postoji standard materijala, vrednosti koje treba upotrebiti za Re i Rm odobrava nadležni organ ili od njega ovlašćeno telo. 6.7.4.3.3.2 Oni čelici kod kojih je odnos Re/Rm veći od 0,85 ne smeju se koristiti za izradu zavarenih tela cisterni. Vrednosti za Re i Rm koje se koriste za izračunavanje tog odnosa jesu vrednosti utvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. 6.7.4.3.3.3 Čelici koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduženja pri kidanju u % najmanje 10000/Rm, s apsolutnim minimumom od 16 % za sitnozrnasti čelik i 20 % za druge čelike. Aluminijum i legure aluminijuma koji se koriste za izradu tela cisterni moraju imati izduženja pri kidanju u % najmanje 10000/6Rm, s apsolutnim minimumom od 12 %. 6.7.4.3.3.4 Pri određivanju stvarnih karakteristika materijala, kod valjanog lima je potrebno voditi računa o tome da osa uzorka za ispitivanje naprezanja na istezanje bude pod pravim uglom (poprečno) u odnosu na pravac valjanja. Trajno izduženja pri kidanju mora se meriti na uzorcima sa pravouglim poprečnim presekom prema standardu ISO 6892:1998 uz korišćenje merne dužine od 50 mm. 6.7.4.4 Najmanja debljina zida tela cisterne 6.7.4.4.1 Najmanja debljina zida tela cisterne mora odgovarati većoj od sledeće dve vrednosti:najmanja debljina zida određena prema zahtevima u 6.7.4.4.2 do 6.7.4.4.7;najmanja debljina zida određena prema odobrenom pravilniku za sudove pod pritiskom s obzirom na zahteve u 6.7.4.3. 6.7.4.4.2 Tela cisterni prečnika ne više od 1,80 m, ukoliko su izrađena od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 5 mm ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. Tela cisterni prečnika većeg od 1,80 m moraju imati debljinu zida ne manju od 6 mm ako su izrađena od referentnog čelika, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. 6.7.4.4.3 Tela vakuumski izolovanih cisterni prečnika ne više od 1,80 m, ukoliko su izrađena od referentnog čelika, moraju imati debljinu zida ne manju od 3 mm ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. Tela cisterni prečnika većeg od 1,80 m moraju imati debljinu zida ne manju od 4 mm ako su izrađena od referentnog čelika, ili tome ekvivalentnu debljinu ako su od drugog metala. 6.7.4.4.4 Ukupna debljina zida plašta i tela vakuumski izolovane cisterne mora da odgovara najmanjoj debljini zida propisanoj u 6.7.4.4.2, pri čemu debljina zida samog tela cisterne ne sme biti manja od debljine zida propisane u 6.7.4.4.3. 6.7.4.4.5 Nezavisno od upotrebljenog materijala, debljina zida tela cisterne ne sme da bude manja od 3 mm. 6.7.4.4.6 Ekvivalentna debljina zida nekog metala, izuzev debljine referentnog čelika propisane u 6.7.4.4.2 i 6.7.4.4.3, određuje se uz pomoć sledeće formule:[pic]gde jee1 = tražena ekvivalentna debljina zida (u mm) korišćenog metala;e0 = najmanja debljina zida (u mm) za referentni čelik, utvrđena u 6.7.4.4.2 i 6.7.4.4.3;Rm1 = garantovana najmanja zatezna čvrstoća (u N/mm2) korišćenog metala (vidi 6.7.4.3.3);A1 = garantovano najmanje izduženje pri kidanju (u %) korišćenog metala prema nacionalnim ili međunarodnim standardima. 6.7.4.4.7 Debljina zida tela cisterne ni u kom slučaju ne sme biti manja od vrednosti propisanih u 6.7.4.4.1 do 6.7.4.4.5. Svi delovi tela cisterne moraju imati najmanju debljinu zida utvrđenu u 6.7.4.4.1 do 6.7.4.4.6. U ovu debljinu ne sme da ulazi eventualni dodatak za koroziju. 6.7.4.4.8 Na spoju dna cisterne sa omotačem cisterne ne sme postojati nagla promena u debljini lima. 6.7.4.5 Oprema za rukovanje 6.7.4.5.1 Oprema za rukovanje mora biti postavljena tako da je za vreme rukovanja i transporta zaštićena od otkidanja i oštećenja. Ukoliko spoj između okvira i cisterne ili plašta dopušta relativno kretanje između konstrukcionih grupa, oprema mora biti pričvršćena tako da usled takvog kretanja ne postoji opasnost od oštećenja delova. Spoljni uređaji za pražnjenje (cevni priključci, uređaji za zatvaranje), zaustavni ventil i njegovo ležište moraju biti zaštićeni od opasnosti otkidanja izazvanog spoljnim naprezanjima (na primer korišćenjem zona preseka). Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući i prirubnice ili navojne zatvarače) i svi zaštitni poklopci moraju imati mogućnost obezbeđenja protiv slučajnog otvaranja. 6.7.4.5.2 Svaki otvor za punjenje i pražnjenje na prenosivoj cisterni korišćenoj za transport duboko ohlađenih tečnih zapaljivih gasova mora biti opremljen sa najmanje tri međusobno nezvisna zatvarača smeštena jedan iza drugog, od kojih prvi mora biti zaustavni ventil smešten što je moguće bliže plaštu, drugi zaustavni ventil, a treći slepa prirubnica ili neki drugi ekvivalentan uređaj. Zatvarač koji je smešten najbliže plaštu mora biti brzozatvarajući uređaj koji se automatski zatvara pri slučajnom pomeranju prenosive cisterne za vreme punjenja ili pražnjenja ili pri pojavi vatre. Mora postojati mogućnost daljinskog zatvaranja ovog uređaja. 6.7.4.5.3 Svaki otvor za punjenje i pražnjenje na prenosivoj cisterni korišćenoj za transport duboko ohlađenih tečnih nezapaljivih gasova mora biti opremljen sa najmanje dva međusobno nezvisna zatvarača smeštena jedan iza drugog, od kojih prvi mora biti zaustavni ventil smešten što je moguće bliže plaštu, a drugi slepa prirubnica ili neki drugi ekvivalentan uređaj. 6.7.4.5.4 Za one delove cevi koji mogu da se zatvore sa obe strane i u kojima može da ostane zatvorena tečnost, mora biti predviđen sistem za automatsko rasterećenje pritiska radi sprečavanja stvaranja prekomernog pritiska unutar cevi. 6.7.4.5.5 Cisterne sa vakuumskom izolacijom ne moraju imati kontrolne otvore. 6.7.4.5.6 Spoljni konstrukcioni delovi treba budu što je moguće više grupisani. 6.7.4.5.7 Svaki priključak prenosive cisterne mora nositi jasnu oznaku svoje funkcije. 6.7.4.5.8 Svaki zaustavni ventil ili drugi uređaj za zatvaranje mora biti projektovan i izrađen na osnovu nominalnog pritiska koji nije manji od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska tela cisterne, pri čemu se moraju uzeti u obzir predviđene temperature u toku transporta. Svi zaustavni ventili sa navojima moraju se zatvarati obrtanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. Ostali zaustavni ventili moraju imati jasno obeležen položaj (otvoreno i zatvoreno) i smer u kom treba da se obrću radi zatvaranja. Svi zaustavni ventili moraju biti konstruisani tako da bude onemogućeno njihovo slučajno otvaranje. 6.7.4.5.9 Ukoliko se koriste uređaji za generisanje pritiska, priključci za tečnost i paru koji vode ka tom uređaju moraju imati ventil što je moguće bliže plaštu, kako bi se sprečio gubitak sadržaja u slučaju opštećenja uređaja za generisanje pritiska. 6.7.4.5.10 Cevovodi se moraju konstruisati, izraditi i montirati tako da se izbegne opasnost oštećenja usled termičkog širenja i skupljanja, mehaničkih potresa i vibracija. Sve cevi moraju biti izrađene od odgovarajućeg materijala. Da bi se sprečila pojava nezaptivenosti usled dejstva vatre, između plašta i priključka za prvi zatvarač izlaznog otvora smeju se primeniti samo čelične cevi i zavareni spojevi. Postupak pričvršćenja zatvarača na ovaj priključak mora da udovolji zahtevima nadležnog organa ili od njega određenog tela. Ostali spojevi cevi moraju biti zavareni, ukoliko je to neophodno. 6.7.4.5.11 Spojevi bakarnih cevi moraju biti tvrdo lemljeni ili izvedeni u vidu metalnog spoja jednake čvrstoće. Tačka topljenja tvrdog lema ne sme biti niža od 525 oS. Spojevi ne smeju smanjiti čvrstoću cevovoda, kao što to može biti slučaj sa spojevima izvedenim pomoću zavrtnja. 6.7.4.5.12 Materijali upotrebljeni za izradu ventila i delova pribora moraju imati zadovoljavajuća svojstva na najnižoj radnoj temperaturi prenosive cisterne. 6.7.4.5.13 Pritisak pucanja svih cevi i konstrukcionih delova cevovoda ne sme biti niži od veće od sledeće dve vrednosti: četvorostruki najviši dozvoljeni radni pritisak tela cisterne ili četvorostruki pritisak do kojeg može doći u radu usled dejstva pumpe ili nekog drugog uređaja (izuzev uređaja za rasterećenje pritiska). 6.7.4.6 Uređaji za rasterećenje pritiska 6.7.4.6.1 Svako telo cisterne mora biti opremljeno sa najmanje dva međusobno nezavisna opružna uređaja za rasterećenje /pritiska. Ti uređaji za rasterećenje /pritiska moraju se automatski otvarati pod pritiskom koji ne sme biti niži od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska, a pod pritiskom od 110 % od najvišeg dozvoljenog radnog pritiska moraju biti potpuno otvoreni. Po rasterećenju, ti uređaji se moraju ponovo zatvoriti pod pritiskom koji je najviše za 10 % niži od pritiska reagovanja, a pri svim nižim pritiscima moraju ostati zatvoreni. Uređaji za rasterećenje /pritiska moraju biti onog tipa koji može da izdrži dinamičke sile, uključujući i talasanje tečnosti. 6.7.4.6.2 Pored opružnih uređaja, tela cisterni za duboko ohlađene tečne nezapaljive gasove i vodonik smeju dodatno biti opremljena i rasprskavajućim diskovima, kao što je navedeno u 6.7.4.7.2 i 6.7.4.7.3. 6.7.4.6.3 Uređaji za rasterećenje /pritiska moraju biti projektovani tako da ne može da dođe do prodora spoljnih materija, isticanja gasova, niti stvaranja opasnog nadpritiska. 6.7.4.6.4 Uređaje za rasterećenje /pritiska mora odobriti nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. 6.7.4.7 Propusna moć i podešavanje uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.4.7.1 U slučaju gubitka vakuuma u telu cisterne sa vakuumskom izolacijom, ili u slučaju gubitka 20 % izolacije cisterne izolovane čvrstim materijalima, ukupna propusna moć svih ugrađenih uređaja za rasterećenje pritiska mora biti dovoljna da pritisak (uključujući i porast pritiska) u telu cisterne ne prekorači 120 % najvećeg dozvoljenog radnog pritiska. 6.7.4.7.2 U slučaju duboko ohlađenih nezapaljivih gasova (izuzev kiseonika) i u slučaju vodonika postizanje ove propusne količine može biti obezbeđeno upotrebom rasprskavajućih diskova istovremeno sa zahtevanim sigurnosnim uređajima. Rasprskavajući diskovi moraju pući pri nominalnom pritisku koji je jednak ispitnom pritisku tela cisterne. 6.7.4.7.3 U okolnostima opisanim u 6.7.4.7.1 i 6.7.4.7.2, a u vezi sa uslovima potpunog delovanja vatre, ukupna propusna moć svih ugrađenih uređaja za rasterećenje pritiska mora biti dovoljna da pritisak u telu cisterne ograniči na ispitni pritisak. 6.7.4.7.4 Potrebna propusna moć uređaja za rasterećenje izračunava se prema proverenom tehničkom pravilniku koji je odobrio nadležni organ. 6.7.4.8 Obeležavanje uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.4.8.1 Svaki uređaj za rasterećenje pritiska mora nositi jasno i trajno obeležje sa sledećim podacima:pritisak reagovanja (u bar ili kPa);dozvoljena tolerancija za pritisak rasterećenja opružnih uređaja;referentna temperatura koja odgovara nominalnom pritisku pucanja rasprskavajućih diskova inominalna propusna moć uređaja u standardnim kubnim metrima vazduha u sekundi (m3/s);po mogućnosti, treba navesti i sledeći podatak:naziv proizvođača i odgovarajući kataloški broj uređaja za rasterećenje pritiska. 6.7.4.8.2 Nominalna propusna moć navedena na uređajima za rasterećenje pritiska određuje se prema ISO 4126-1:1991. 6.7.4.9 Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska 6.7.4.9.1 Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska moraju biti dovoljnih dimenzija da bi potrebna propusna količina mogla nesmetano da dopre do sigurnosnog uređaja. Između tela cisterne i uređaja za rasterećenje pritiska ne smeju se nalaziti nikakvi zaustavni ventili, izuzev ako postoje dvostruki uređaji za održavanje ili za druge potrebe i ako su zaustavni ventili za svaki pojedini korišćeni uređaj za rasterećenje pritiska zabravljeni u otvorenom položaju, ili ako su zaustavni ventili međusobno tako povezani da su uvek ispunjeni zahtevi navedeni u 6.7.4.7. U otvoru koji vodi ka uređaju za provetravanje ili ka uređaju za rasterećenje pritiska ne smeju postojati nikakve prepreke koje bi mogle da ograniče ili spreče strujanje od tela cisterne ka tim uređajima. Kada se koriste izlazne cevi za odvod pare ili tečnosti iz uređaja za rasterećenje pritiska, one moraju odvoditi paru ili tečnosti u atmosferu na taj način da na uređaje za rasterećenje pritiska dejstvuje samo minimalan protivpritisak. 6.7.4.10 Raspored uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.4.10.1 Svi ulazni otvor uređaja za rasterećenje pritiska mora se nalaziti na vrhu tela cisterne što je moguće bliže tački preseka podužne i poprečne ose tela cisterne. U stanju potpune napunjenosti svi ulazni otvori uređaja za rasterećenje pritiska moraju se nalaziti u parnoj fazi tela cisterne; uređaji treba da su postavljeni tako da para može nesmetano da izlazi. Kod duboko ohlađenih tečnih gasova para koja izlazi iz tela cisterne mora biti odvođena tako da ne dolazi u dodir sa telom cisterne. Zaštitni uređaji za sprovođenje tokova pare dozvoljeni su pod uslovom da time ne bude umanjena potrebna propusna količina. 6.7.4.10.2 Moraju se preduzeti mere da neovlašćenim licima bude sprečen pristup uređajima, kao i da uređaji budu zaštićeni od oštećenja u slučaju prevrtanja prenosive cisterne. 6.7.4.11 Uređaji za pokazivanje stepena napunjenosti 6.7.4.11.1 Ukoliko nije predviđena za punjenje po masi, prenosiva cisterna mora biti opremljena jednim ili sa više uređaja za pokazivanje stepena napunjenosti. Pokazivači stepena napunjenosti od stakla i od drugih lomljivih materijala, koji stoje u direktnoj vezi sa sadržajem tela cisterne, ne smeju se upotrebljavati. 6.7.4.11.2 U plaštu prenosive cisterne sa vakuumskom izolacijom mora se predvideti priključak za vakuummetar. 6.7.4.12 Ležišta, okviri, uređaji za podizanje i uređaji za učvršćivanje prenosivih cisterni 6.7.4.12.1 Prenosive cisterne moraju biti projektovane i izrađene sa ležištem koje će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta. Pritom moraju biti uzete u obzir sile navedene u 6.7.4.2.12 i faktor sigurnosti naveden u 6.7.4.2.13. Dozvoljeni su podupirači, okviri, kolevke i druge slične konstrukcije. 6.7.4.12.2 Kombinovana naprezanja koja prouzrokuju dograđeni elementi na prenosivim cisternama (na pr. kolevka, okvir itd.), kao i uređaji za podizanje i pričvršćivanje, ne smeju ni u jednom delu tela cisterne da dovedu do prekomernih naprezanja. Sve prenosive cisterne moraju trajno biti opremljene uređajima za podizanje i pričvrščivanje. Njih prvenstveno treba montirati na ležišta prenosivih cisterni, ali mogu biti montirani i na ploče za ojačanje, pričvršćene u tačkama oslonca cisterne. 6.7.4.12.3 Pri projektovanju ležišta i okvira moraju se uzeti u obzir i dejstva korozije iz spoljne sredine. 6.7.4.12.4 Otvori za viljuške moraju imati mogućnost zatvaranja. Uređaji za zatvaranje otvora za viljuške moraju biti trajni sastavni deo okvira ili trajno pričvršćeni za okvir. Jednokomorne prenosive cisterne dužine manje od 3,65 m ne moraju biti opremljene otvorima za viljuške sa mogućnošću zatvaranja pod uslovomda je cisterna, uključujući i sve delove pribora, dobro zaštićena od udara viljuški viljuškara ida rastojanje od sredine jednog do sredine drugog otvora za viljuške iznosi najmanje polovinu najveće dužine prenosive cisterne. 6.7.4.12.5 Ukoliko prenosive cisterne tokom transporta nisu zaštićene u skladu sa 4.2.3.3, tela cisterni i oprema za rukovanje moraju biti zaštićeni od oštećenja usled podužnih ili poprečnih udara ili prevrtanja. Spoljni delovi opreme moraju biti zaštićeni tako da je isključeno da usled udara ili prevrtanja prenosive cisterne dođe do ispuštanja sadržaja tela cisterne na delove njegove opreme. Primeri mera zaštite:zaštita od bočnih udara, koja može da se sastoji od podužnih nosača koji štite telo cisterne sa obe strane u visini središnje linije;zaštita prenosive cisterne od prevrtanja, koja može da se sastoji od prstenova za ojačanje ili poluga prčvršćenih poprečno na okvir;zaštita od udara otpozadi, koja se može sastojati od odbojnika ili okvira;zaštita tela cisterne od oštećenja izazvanih udarima ili prevrtanjem, upotrebom okvira ISO prema ISO 1496-3:1995;zaštita prenosive cisterne od udara ili prevrtanja plaštom sa vakuumskom izolacijom. 6.7.4.13 Odobrenje tipa 6.7.4.13.1 Za svaki novi tip prenosive cisterne nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija izdaje uverenje o odobrenju tipa. Tim uverenjem mora se potvrditi da je nadležni organ pregledao prenosivu cisternu i ocenio da je ona pogodna za nameravanu upotrebu i da zadovoljava zahteve ovog poglavlja. Ukoliko se prenosive cisterne proizvode serijski bez koncepcijskih izmena, uverenje važi za celokupnu seriju. U tom uverenju mora se navesti izveštaj o ispitivanju prototipa, duboko ohlađeni tečni gasovi čiji je transport dozvoljen, materijali od kojih je izrađeno telo cisterne i plašt i broj odobrenja. Broj odobrenja mora se sastojati iz oznake ili simbola države u kojoj je odobrenje izdato, odn. iz oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju, predviđene prema Bečkoj konvenciji o drumskom saobraćaju (1968), i registarskog broja. U uverenju se moraju navesti i eventualni alternativni sporazumi prema 6.7.1. 2. Odobrenje tipa može se koristiti i za odobrenje manjih prenosivih cisterni proizvedenih od materijala iste vrste i debljine, uz primenu iste proizvodne tehnike, sa identičnim ležištima nosača i ekvivalentnim zatvaračima i drugim delovima pribora. 6.7.4.13.2 Izveštaj o ispitivanju prototipa, potreban za odobrenje tipa, mora da sadrži najmanje sledeće podatke:rezultate odgovarajućeg ispitivanja okvira, koje je navedeno u ISO 1496-3:1995;rezultate prvog kontrolisanja i ispitivanja prema 6.7.4.14.3 ipo potrebi, rezultate ispitivanja na udar prema 6.7.4.14.1. 6.7.4.14 Pregled i ispitivanje 6.7.4.14.1 Prenosive cisterne koje odgovaraju definiciji kontejnera u smislu važećeg izdanja Međunarodne konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine ne smeju se koristiti, ukoliko nisu uspešno prošle ispitivanje tako što je po jedan reprezentativan uzorak za svaki tip konstrukcije cisterne bio podvrgnut dinamičkom ispitivanju na udar, opisanom u priručniku Ispitivanja i kriterijumi, deo IV, odeljak 41. 6.7.4.14.2 Telo i delovi opreme svake prenosive cisterne moraju se prekontrolisati i ispitati pre prvog puštanja u eksploataciju (prvo kontrolisanje i ispitivanje), a zatim se moraju redovno kontrolisati i ispitivati u intervalima od najviše pet godina (periodično petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje), sa redovnim međukontrolisanjem i međuispitivanjem između dva periodična petogodišnja kontrolisanja i ispitivanja (periodično dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje). Dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje može se obaviti u roku od 3 meseca pre i posle navedenog datuma. Nezavisno od poslednjeg obavljenog periodičnog kontrolisanja i ispitivanja mora se izvršiti i vanredno kontrolisanje i ispitivanje, ako se to pokaže kao neophodno prema 6.7.4.14.7. 6.7.4.14.3 Prvo kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne mora da obuhvati proveru konstrukcionih karakteristika, pregled unutrašnjosti i spoljašnjosti tela prenosive cisterne i delova njegove opreme s obzirom na duboko ohlađene tečne gasove koje treba transportovati, kao i ispitivanje pritiskom upotrebom ispitnih pritisaka navedenih u 6.7.4.3.2. Ispitivanje pritisak može se izvršiti kao hidrauličko ispitivanje, ili upotrebom neke druge tečnosti ili nekog drugog gasa uz saglasnost nadležnog organa ili njegove ovlašćene institucije. Pre puštanja u eksploataciju prenosive cisterne mora se ispitati zaptivenost i funkcionisanje celokupne opreme za rukovanje. Ako se ispitivanje pritiskom tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. Svi varovi koji su izloženi punim naprezanjina u telu cisterne moraju u prvom ispitivanju biti ispitani zračenjem, ultrazvukom ili nekim drugim postupkom bez razaranja. To ne važi za plašt. 6.7.4.14.4 Periodično dvoipogodišnje i petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati pregled spoljašnjosti prenosive cisterne i delova njene opreme s obzirom na duboko ohlađene tečne gasove koji se transportuju, ispitivanje zaptivenosti, proveru funkcionisanja celokupne opreme za rukovanje i, po potrebi, merenje vakuuma. Kod cisterni bez vakuumske izolacije njen plašt i izolacija se prilikom periodičnog dvoipogodišnjeg i petogodišnjeg kontrolisanja i ispitivanja moraju ukloniti, ali samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu. 6.7.4.14.5 Dodatno se pri periodičnom petogodišnjem kontrolisanju i ispitivanju cisterni bez vakuumske izolacije moraju ukloniti njen plašt i izolacija, ali samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu. 6.7.4.14.6 Po isteku roka koji se zahteva u 6.7.4.14.2 za periodično dvoipogodišnje ili petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje prenosive cisterne se ne smeju puniti niti predavati na transport. Međutim, prenosive cisterne koje su napunjene pre isteka roka za periodično kontrolisanje i ispitivanje smeju se transportovati u periodu od najviše tri meseca po isteku tog roka. Osim toga, njihov transport po isteku tog roka je dozvoljenposle pražnjenja, ali pre čišćenja, kako bi se pre ponovnog punjenja podvrgle narednom zahtevanom kontrolisanju i ispitivanju, iukoliko nadležni organ nije predvideo drugačije, u periodu od najviše šest meseci po isteku tog roka, kako bi se omogućio povratni transport opasnih materija radi njihovog urednog uklanjanja ili uredne reciklaže. U transportnom dokumentu se mora ukazati na ovaj izuzetak. 6.7.4.14.7 Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je neophodno, ukoliko se na prenosivoj cisterni pojave znaci oštećenja, korozije, nezaptivenosti, ili druge nepravilnosti koje ukazuju na neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost prenosive cisterne. Obim vanrednog kontrolisanje i ispitivanja zavisi od stepena oštećenja ili pogoršanja stanja prenosive cisterne. Ono mora da obuhvati u najmanju ruku dvoipogodišnje kontrolisanje i ispitivanje u skladu sa 6.7.4.14.4. 6.7.4.14.8 U okviru pregleda unutrašnjosti prilikom prvog kontrolisanja i ispitivanja mora se obezbediti da telo cisterne bude pregledano na postojanje rupa, korozije, habanja, izbočina, deformacija, grešaka u zavarenim šavovima ili drugih stanja, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna tokom transporta. 6.7.4.14.9 U okviru pregleda spoljašnjosti mora biti utvrđeno sledeće:da su spoljni cevovodi, ventili, eventualno sistemi za pritisak/hlađenje i zaptivke pregledani na postojanje korozije, kvarova ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi prenosiva cisterna mogla postati nebezbedna pri punjenju, pražnjenju ili transportu;da na poklopcima revizionih otvora ili njihovim zaptivkama nema pojava nezaptivenosti;da su nedostajući ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili na slepim prirubnicama zamenjeni ili dotegnuti;da na sigurnosnim uređajima i ventilima nema korozije, deformacija, oštećenja ili kvarova koji bi mogli da spreče njihovo normalno funkcionisanje. Uređaji za zatvaranje sa daljinskim rukovanjem i sa automatskim zatvaranjem moraju se aktivirati da bi se dokazalo njihovo uredno funkcionisanje;da su oznake koje se zahtevaju na prenosivoj cisternoj čitljive i da odgovaraju relevantnim zahtevima ida su okvir, ležište i uređaji za podizanje prenosive cisterne u zadovoljavajućem stanju. 6.7.4.14.10 Kontrolisanja i ispitivanja navedena u 6.7.4.14.1, 6.7.4.14.3, 6.7.4.14.4, 6.7.4.14.5 i 6.7.4.14.7 treba da izvrši ili potvrdi stručno lice koje je ovlastio nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija. Ukoliko sastavni deo ispitivanja čini i ispitivanje pritiskom, ono se mora izvršiti onim pritiskom koji je naveden na identifikacionoj pločici prenosive cisterne. Na prenosivoj cisterni pod pritiskom mora se ispitati zaptivenost tela cisterne, cevovoda ili opreme. 6.7.4.14.11 U svim slučajevima kada se na telu cisterne izvedu radovi sečenja, zagrevanja ili zavarivanja, te radove treba da odobri nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija s obzirom na pravilnik za sudove pod pritiskom koji je primenjen pri izradi tela cisterne. Po završetku radova mora se izvršiti ispitivanje pritiskom prvobitnim ispitnim pritiskom. 6.7.4.14.12 Ukoliko se utvrdi da prenosiva cisterna ima neki nedostatak koji ugrožava bezbednost, ona se ne sme ponovo puštati u eksploataciju sve dok se nedostatak ne otkloni i cisterna uspešno ne prođe ponovljeno ispitivanje. 6.7.4.15 Obeležavanje 6.7.4.15.1 Svaka prenosiva cisterna mora biti opremljena nerđajućom metalnom pločicom trajno pričvršćenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Ako pločica ne može trajno da se pričvrsti na telo cisterne zbog razmeštaja uređaja prenosive cisterne, telo cisterne mora u najmanju ruku biti obeleženo podacima koji se zahtevaju u pravilniku za sudove pod pritiskom. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci:Zemlja proizvodnjeU zemlja broj za alternativne sporazume (vidi 6.7.1.2)N odobrenja odobrenja „AA“Naziv ili oznaka proizvođačaSerijski broj proizvođačaOvlašćene institucija određena za izdavanje odobrenja tipaRegistarski broj vlasnikaGodina proizvodnjePravilnik za sudove pod pritiskom, prema kojem je projektovano telo cisterneIspitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)Najviši dozvoljeni radni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)10Najniža proračunska temperatura ______ oCSadržaj vode na 20 oC ______ litaraDatum prvog ispitivanja pritiska i oznaka stručnog licaMaterijal(i) tela cisterne i poziv na standard(e) materijalaEkvivalentna debljina zida referentnog čelika ______ mmDatum i vrsta poslednjeg(ih) izvršenog(ih) periodičnog(ih) ispitivanjaMesec ______ godina ______ ispitni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)10Žig stručnog lica koje je izvršilo ili overilo poslednje ispitivanjePuni naziv gas(ov)a za čiji transport cisterna ima dozvoluNaznaka „toplotno izolovano“ ili „vakuumski izolovano“Efikasnost sistema izolacije (dovod toplote) ______ vati (W)Referentno vreme održivosti ______ dana (ili časova) i početni pritisak ______ bar/kPa (nadpritisak)10 i stepen punjenja ______ u kg za svaki duboko ohlađen tečni gas odobren za transport 6.7.4.15.2 Na samoj prenosivoj cisterni ili na metalnoj pločici pričvršćenoj na prenosivoj cisterni moraju biti navedeni sledeći podaci:Naziv vlasnika i korisnikaNaziv transportovanog duboko ohlađenog tečnog gasa (i najniža srednja temperatura sadržaja)Najveća dozvoljena ukupna masa ______ kgMasa u praznom stanju (tara) ______ kgStvarno vreme održivosti transportovanog gasa ______ dana (ili časova)Napomena: u vezi sa označavanjem transportovanih duboko ohlađenih tečnih gasova vidi i 5. 6.7.4.15.3 Ako je prenosiva cisterna projektovana i odobrena za korišćenje na otvorenom moru, identifikaciona pločica mora da nosi oznaku „OFFSHORE PORTABLE TANK“. 6.7.5 Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje UN-gasnih kontejnera sa više elemenata (MEGC) predviđenih za transport neohlađenih gasova 6.7.5.1 Definicije pojmovaZa svrhe ovog odeljka važe sledeće definicije pomova:Alternativni sporazum: odobrenje koje izdaje nadležni organ za prenosivu cisternu ili za MEGC, projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa tehničkim zahtevima i ispitnim postupcima koji odstupaju od zahteva i postupaka navedenih u ovom poglavlju.Elementi su boce, velike boce ili svežnjevi boca.Ispitivanje zaptivenosti: ispitivanje u kojem se elementi i oprema za rukovanje MEGC, upotrebom nekog gasa, izlažu efektivnom unutrašnjem pritisku od najmanje 20 % od ispitnog pritiska.Cevovod: sklop cevi i ventila kojim su međusobno povezani otvori za punjenje i/ili pražnjenje elemenata.Najveća dozvoljena ukupna masa (MPGM): zbir mase praznog MEGC i najtežeg tovara čiji je transport dozvoljen.UN-gasni kontejner sa više elemenata (MEGC): skup boca, velikih boca i svežnjeva boca predviđen za multimodalni transport, međusobno povezanih cevovodom i montiranih u okviru. MEGC obuhvata opremu za rukovanje i strukturnu opremu potrebnu za transport gasova.Oprema za rukovanje: merni instrumenti, kao i uređaji za punjenje, pražnjenje, provetravanje i bezbednost.Strukturna oprema: elementi za ojačanje, pričvršćivanje, zaštitu i stabilizaciju, montirani spolja na elementima. 6.7.5.2 Opšti zahtevi za projektovanje i izradu 6.7.5.2.1 Punjenje i pražnjenje MEGC mora biti izvodljivo tako da se za te potrebe ne mora uklanjati strukturna oprema. On mora imati elemente za stabilizaciju, montirane spolja na elementima, da bi bila obezbeđena celovitost strukture pri rukovanju i transportu. MEGC mora biti projektovan i izrađen sa ležištem koji će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta, kao i sa odgovarajućim mogućnostima za podizanje i pričvršćivanje tako da se omogući podizanje MEGC napunjenog do njegove najveće dozvoljene ukupne mase. MEGC mora biti projektovan tako da je moguć njegov utovar na transportno vozilo ili na brod i opremljen podupiračima, elementima za nošenje ili priborom radi olakšavanja mehaničkog rukovanja. 6.7.5.2.2 MEGC se moraju projektovati, izraditi i opremiti tako da izdrže sve uslove koji se javljaju tokom normalnog rukovanja i transporta. Pri projektovanju se moraju uzeti u obzir uticaji dinamičkog opterećenja i zamora. 6.7.5.2.3 Elementi MEGC moraju biti proizvedeni od bešavnog čelika i izrađeni i ispitani u skladu sa 6.2.5. Svi elementi jednog MEGC moraju pripadati istom tipu. 6.7.5.2.4 Elementi MEGC, delovi opreme i cevi moraju bitikompatibilni sa materijom(ama) predviđenom(im) za transport (vidi ISO 11114-1:1997 i ISO 11114-2:2000), ilidelotvorno pasivizirani ili neutralisani hemijskom reakcijom. 6.7.5.2.5 Mora se izbegavati dodir različitih metala koji bi mogao dovesti do oštećenja usled kontaktne korozije. 6.7.5.2.6 Materijali MEGC, uključujući i sve uređaje, zaptivke i delovi pribora, ne smeju loše uticati na gas(ove) za čiji je transport MEGC predviđen. 6.7.5.2.7 MEGC se moraju projektovati tako da budu u stanju da bez gubitka sadržaja izdrže najmanje unutrašnji pritisak svog sadržaja, kao i statička, dinamička i termička opterećenja koja se javljaju u uslovima normalnog rukovanja i transporta. Iz njihovog projekta mora se jasno videti da su uzeti u obzir uticaji zamora usled ponavljanog dejstva tih opterećenja tokom predviđenog veka trajanja MEGC. 6.7.5.2.8 MEGC i njihovi uređaji za pričvršćivanje moraju biti u stanju da pod najvećim dozvoljenim opterećenjem izdrže nezavisno dejstvo sledećih statičkih sila:u smeru kretanja: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu, pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g);horizontalno, pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja: najveću dozvoljenu ukupnu masu (tj. dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu, ukoliko smer kretanja nije nedvosmisleno određen), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)11;vertikalno naviše: najveću dozvoljenu ukupnu masu, pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)11; ivertikalno naniže: dvostruku najveću dozvoljenu ukupnu masu (ukupan tovar, uključujući i dejstvo zemljine teže), pomnoženu sa ubrzanjem zemljine teže (g)11. 6.7.5.2.9 Pod dejstvom sila definisanih u 6.7.5.2.8 naprezanje, u tački elemenata u kojoj je ono najveće, ne sme da prekorači vrednosti navedene ili u odgovarajućem standardu u 6.2.5.2, ili, ako elementi nisu projektovani, izrađeni i ispitani prema tim standardima, u tehničkom pravilniku ili onom standardu koji je priznat, odn. odobren od strane nadležnog organa u zemlji korišćenja (vidi 6.2.3). 6.7.5.2.10 Pod dejstvom svake od sila navedenih u 6.7.5.2.8 moraju se uzeti u obzir sledeći koeficijenti sigurnosti za okvir i pričvršćivače:za čelike sa jasno izraženom granicom elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu granicu elastičnosti, iliza čelike bez jasno izražene granice elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu 0,2 %-nu granicu izduženja, a za austenitne čelike na garantovanu 1 %-nu granicu izduženja. 6.7.5.2.11 Za MEGC predviđene za transport zapaljivih gasova mora postojati mogućnost električnog uzemljenja. 6.7.5.2.12 Elementi moraju biti obezbeđeni tako da su sprečena neželjena kretanja u odnosu na celokupnu konstrukciju, kao i kretanja koja dovode do koncentracije štetnih lokalnih naprezanja. 6.7.5.3 Oprema za rukovanje 6.7.5.3.1 Oprema za rukovanje mora biti postavljena ili projektovana tako da su sprečena oštećenja koja bi u normalnim uslovima rukovanja i transporta mogla dovesti do oslobađanja sadržaja iz posude pod pritiskom. Ukoliko spoj između okvira i elemenata dopušta relativno kretanje između konstrukcionih grupa, oprema mora biti pričvršćena tako da usled takvog kretanja ne dođe do oštećenja delova. Cevovod, uređaji za pražnjenje (cevni priključci, uređaji za zatvaranje) i zaustavni ventili moraju biti zaštićeni od opasnosti otkidanja izazvanog spoljnim naprezanjima. Cevovod koja vodi ka zaustavni ventilima mora biti dovoljno savitljiv da zaštiti ventile i cev od smicanja i od oslobađanja sadržaja iz posude pod pritiskom. Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući i prirubnice ili navojne zatvarače) i svi zaštitni poklopci moraju imati mogućnost obezbeđenja protiv slučajnog otvaranja. 6.7.5.3.2 Svaki element koji je predviđen za transport otrovnih gasova (grupe gasova T, TF, TC, TO, TFC i TOC) mora biti opremljen ventilom. Cevi za tečne otrovne gasove (gasovi klasifikacionih kôdova 2 T, 2 TF, 2 TC, 2 TO, 2 TFC i 2 TOC) moraju biti projektovane tako da svaki element može da se puni odvojeno i da može da se blokira ventilom nezavisno od ostalih elemenata. U slučaju transporta zapaljivih gasova (grupa gasova F) elementi moraju biti razdvojeni ventilom u jedinice zapremine najviše 3000 litara. 6.7.5.3.3 Otvori za punjenje i pražnjenje MEGC moraju imati po dva ventila montirana jedan iza drugog na pristupačnom mestu na svakoj cevi za pražnjenje i za punjenje. Jedan od tih ventila može da bude povratni ventil. Uređaji za punjenje i pražnjenje mogu biti skupljeni u cevovod. Za one delove cevi koji mogu da se zatvore sa obe strane i u kojima može da ostane zatvorena tečnost, mora biti predviđen uređaj za rasterećenje pritiska radi sprečavanja stvaranja prekomernog pritiska. Na glavnim razdvojnim ventilima MEGC mora biti jasno naznačen smer obrtanja za zatvaranje. Svaki zaustavni ventil i drugi uređaji za zatvaranje moraju se projektovati i izraditi tako da mogu da izdrže pritisak koji odgovara najmanje ispitnom pritisku MEGC pomnoženom sa 1,5. Svi zaustavni ventili sa navojima moraju se zatvarati obrtanjem u smeru kretanja kazaljki na satu. Ostali zaustavni ventili moraju imati jasno obeležen položaj (otvoreno i zatvoreno) i smer u kom treba da se obrću radi zatvaranja. Svi zaustavni ventili moraju biti konstruisani i postavljeni tako da bude onemogućeno njihovo slučajno otvaranje. Za izradu uređaja za zatvaranje, ventila i delova pribora moraju se koristiti elasto-plastični metali. 6.7.5.3.4 Cevovodi se moraju konstruisati, izraditi i montirati tako da se izbegne opasnost oštećenja usled termičkog širenja i skupljanja, mehaničkih potresa i vibracija. Spojevi cevi moraju biti tvrdo lemljeni ili izvedeni u vidu metalnog spoja jednake čvrstoće. Tačka topljenja tvrdog lema ne sme biti niža od 525 oS. Nominalni pritisak opreme za rukovanje i spojne cevi ne sme biti manji od dve trećine ispitnog pritiska elemenata. 6.7.5.4 Uređaji za rasterećenje pritiska 6.7.5.4.1 Elementi MEGC koji se koriste za transport ugljen-dioksida UN broja 1013 i azot-suboksida UN broja 1070 moraju biti razdvojeni ventilom u jedinice zapremine najviše 3000 litara. Svaka jedinica mora biti opremljena sa jednim ili više uređaja za rasterećenje pritiska. MEGC za druge gasove moraju biti opremljene uređajima za rasterećenje pritiska onako kako je to utvrdio nadležni organ u zemlji korišćenja. 6.7.5.4.2 Ako su uređaji za rasterećenje pritiska montirani na MEGC, svaki izdvojivi element ili svaka izdvojiva grupa elemenata MEGC mora biti opremljen(a) jednim ili sa više uređaja za rasterećenje pritiska. Uređaji za rasterećenje pritiska moraju biti onog tipa koji može da izdrži dinamičke sile, uključujući i talasanje tečnosti, i moraju biti projektovani tako da ne može da dođe do prodora spoljnih materija, curenja gasova, niti stvaranja opasnog nadpritiska. 6.7.5.4.3 MEGC predviđeni za transport određenih neohlađenih gasova navedenih u 4.2.5.2.6 uputstva za prenosive cisterne T 50 mogu biti opremljeni uređajem za rasterećenje pritiska onako kako to zahteva nadležni organ zemlje korišćenja. Uređaj za rasterećenje se mora sastojati od rasprskavajućeg diska smeštenog ispred opružnog uređaja za rasterećenje pritiska, izuzev u slučaju da je MEGC namenjen za transport samo jednog gasa i da je opremljen odobrenim uređajem za rasterećenje pritiska izrađenim od materijala kompatibilnog sa gasom koji se transportuje. Između rasprskavajućeg diska i opružnog uređaja može se postaviti uređaj za merenje pritiska ili drugi odgovarajući uređaj sa pokazivačem. Taj razmeštaj omogućuje utvrđivanje lomova, perforacija ili nezaptivenosti ploče, što bi moglo da dovede do poremećaja funkcionisanja sistema za rasterećenje pritiska. Rasprskavajući disk mora da pukne pri nominalnom pritisku koji je za 10 % veći od pritiska reagovanja uređaja za rasterećenje pritiska. 6.7.5.4.4 Uređaji za rasterećenje pritiska MEGC predviđenih za transport različitih tečnih gasova niskog pritiska moraju se otvarati na pritisku koji je u 6.7.3.7.1, među gasovima odobrenim za transport MEGC, naveden za gas sa najvišim dozvoljenim radnim pritiskom. 6.7.5.5 Propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.5.5.1 Ukoliko su uređaji za rasterećenje pritiska instalirani, njihova ukupna propusna moć u uslovima potpunog delovanja vatre na MEGC mora biti dovoljna da pritisak (uključujući i porast pritiska) u elementima iznosi najviše 120 % od pritiska reagovanja uređaja za rasterećenje pritiska. Za određivanje najmanjeg ukupnog protoka sistema uređaja za rasterećenje pritiska koristi se formula predviđena u CGA S-1.2-2003 „Pressure Relief Device Standards – Part 2 – Cargo and Portable Tanks for Compressed Gases“ (Standardi za uređaje za rasterećenje pritiska – Deo 2 – Teretne i prenosive cisterne za sabijene gasove). Za određivanje propusne moći pojedinih elemenata može se iskoristiti CGA S-1.1-2003 „Pressure Relief Device Standards – Part 1 – Cylinders for Compressed Gases“ (Standardi za uređaje za rasterećenje pritiska – Deo 1 – Boce za sabijene gasove). U slučaju tečnih gasova niskog pritiska za postizanje propisane propusne količine mogu se upotrebiti opružni uređaji za rasterećenje pritiska. Ako su MEGC predviđeni za transport različitih gasova, ukupna propusna moć uređaja za rasterećenje pritiska mora se izračunati za onaj gas koji od svih gasova dozvoljenih za transport MEGC zahteva najveću propusnu moć. 6.7.5.5.2 Za određivanje potrebne ukupne propusne moći uređaja za rasterećenje pritiska montiranih na elementima za transport tečnih gasova moraju se uzeti u obzir termodinamičke osobine gasa [vidi na pr. CGA S-1.2-2003 „Pressure Relief Device Standards – Part 2 – Cargo and Portable Tanks for Compressed Gases“ (Standardi za uređaje za rasterećenje pritiska – Deo 2 – Teretne i prenosive cisterne za sabijene gasove) u slučaju tečnih gasova niskog pritiska, a CGA S-1.1-2003 „Pressure Relief Device Standards – Part 1 – Cylinders for Compressed Gases“ (Standardi za uređaje za rasterećenje pritiska – Deo 1 – Boce za sabijene gasove) u slučaju tečnih gasova visokog pritiska]. 6.7.5.6 Obeležavanje uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.5.6.1 Uređaji za rasterećenje pritiska moraju nositi jasno i trajno obeležje sa sledećim podacima:naziv proizvođača i odgovarajući registarski broj uređaja za rasterećenje pritiska;pritisak reagovanja i/ili temperatura reagovanja;datum poslednjeg ispitivanja. 6.7.5.6.2 Nominalna propusna moć navedena na opružnim uređajima za rasterećenje pritiska za tečne gasove niskog pritiska određuje se prema ISO 4126-1:1991. 6.7.5.7 Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska 6.7.5.7.1 Priključci za uređaje za rasterećenje pritiska moraju biti dovoljnih dimenzija da bi potrebna propusna količina mogla nesmetano da dopre do uređaja za rasterećenje pritiska. Između elementa i uređaja za rasterećenje pritiska ne smeju se nalaziti nikakvi zaustavni ventili, izuzev ako postoje dvostruki uređaji za održavanje ili za druge potrebe i ako su zaustavni ventili za svaki pojedini korišćeni uređaj za rasterećenje pritiska zabravljeni u otvorenom položaju, ili ako su zaustavni ventili međusobno tako povezani da je kod dvostrukih uređaja uvek barem jedan u funkciji i u stanju je da ispuni zahteve navedene u 6.7.5.5. U otvoru koji vodi ka uređaju za provetravanje ili ka uređaju za rasterećenje pritiska ne smeju postojati nikakve prepreke koje bi mogle da ograniče ili da spreče strujanje od elementa ka tim uređajima. Prolazni otvori svih cevi i opreme moraju imati najmanje isti onoliki prečnik protoka koliki je prečnik ulaza u uređaj za rasterećenje pritiska s kojim su povezani. Nominalna veličina izlaznih vodova mora biti najmanje jednaka veličini izlaza iz uređaja za rasterećenje pritiska. Ukoliko se koriste, izlazni vodovi uređaja za rasterećenje pritiska moraju odvoditi paru ili tečnosti u atmosferu na taj način da na uređaje za rasterećenje pritiska dejstvuje samo minimalan protivpritisak. 6.7.5.8 Raspored uređaja za rasterećenje pritiska 6.7.5.8.1 U stanju potpune napunjenosti svaki uređaj za rasterećenje pritiska mora biti povezan sa parnom fazom elemenata za transport tečnih gasova; ukoliko su instalirani, uređaji moraju biti postavljeni tako da para može nesmetano da izlazi naviše i da je sprečeno da gas ili tečnost koji(a) izlazi dolazi u dodir sa MEGS, njegovim elementima ili osobljem. U slučaju zapaljivih, pirofornih i oksidirajućih gasova, gas koji izlazi iz elementa mora biti odvođen tako da ne dolazi u dodir sa ostalim elementima. Zaštitni uređaji otporni na toplotu, kojima se sprovode tokovi gasa, dozvoljeni su pod uslovom da time ne bude umanjena potrebna propusna količina. 6.7.5.8.2 Moraju se preduzeti mere da neovlašćenim licima bude sprečen pristup uređajima za rasterećenje pritiska, kao i da uređaji za rasterećenje pritiska budu zaštićeni od oštećenja u slučaju prevrtanja MEGC. 6.7.5.9 Uređaji za pokazivanje stepena napunjenosti 6.7.5.9.1 Ako je MEGC predviđen za punjenje po masi, on mora biti opremljen jednim ili sa više uređaja za pokazivanje stepena napunjenosti. Pokazivači stepena napunjenosti od stakla i od drugih lomljivih materijala ne smeju se upotrebljavati. 6.7.5.10 Ležišta, okviri, uređaji za podizanje i uređaji za pričvršćivanje MEGC 6.7.5.10.1 MEGC moraju biti projektovani i izrađeni sa ležištem koje će obezbeđivati siguran oslonac tokom transporta. U takvom projektu moraju biti uzete u obzir sile navedene u 6.7.5.2.8 i faktor sigurnosti naveden u 6.7.5.2.10. Dozvoljeni su podupirači, okviri, kolevke i druge slične konstrukcije. 6.7.5.10.2 Kombinovana naprezanja koja prouzrokuju delovi montirani na elementima (na pr. kolevka, okvir itd.), kao i uređaji za podizanje i pričvršćivanje MEGC, ne smeju ni u jednom elementu da dovedu do prekomernih naprezanja. Svi MEGC moraju trajno biti opremljeni uređajima za podizanje i pričvrščivanje. Dograđeni delovi ili pričvršćenja ni u kom slučaju ne smeju biti zavareni na elementima. 6.7.5.10.3 Pri projektovanju ležišta i okvira moraju se uzeti u obzir i dejstva korozije iz spoljne sredine. 6.7.5.10.4 Ako MEGC tokom transporta nisu zaštićeni u skladu sa 4.2.5.3, elementi i oprema za rukovanje moraju biti zaštićeni od oštećenja usled podužnih ili poprečnih udara ili prevrtanja. Spoljni delovi opreme moraju biti zaštićeni tako da je isključeno da usled udara ili prevrtanja MEGC dođe do ispuštanja sadržaja elemenata na delove njegove opreme. Posebna pažnja se mora obratiti na zaštitu cevovoda. Primeri mera zaštite:zaštita od bočnih udara, koja može da se sastoji od podužnih nosača;zaštita od prevrtanja, koja može da se sastoji od prstenova za ojačanje ili poluga prčvršćenih poprečno na okvir;zaštita od udara otpozadi, koja se može sastojati od odbojnika ili okvira;zaštita elemenata i opreme za rukovanje od oštećenja izazvanih udarima ili prevrtanjem, upotrebom okvira ISO prema relevantnim odredbama standarda ISO 1496-3:1995. 6.7.5.11 Odobrenje tipa 6.7.5.11.1 Za svaki novi tip MEGC nadležni organ ili od njega određena institucija izdaje uverenje o odobrenju tipa. Tim uverenjem mora se potvrditi da je nadležni organ pregledao MEGC i ocenio da je on pogodan za nameravanu upotrebu i da zadovoljava zahteve ovog poglavlja, odredbe u vezi sa gasovima navedene u 4.1, kao i odredbe iz uputstva za pakovanje P 200. Ukoliko se MEGC proizvode serijski bez koncepcijskih izmena, uverenje važi za celokupnu seriju. U tom uverenju mora se navesti izveštaj o ispitivanju prototipa, materijali od kojih je izrađen cevovod, standardi prema kojima su proizvedeni elementi i broj odobrenja. Broj odobrenja mora se sastojati iz oznake ili simbola države u kojoj je odobrenje izdato, odn. iz oznake za motorna vozila u međunarodnom saobraćaju, predviđene prema Bečkoj konvenciji o drumskom saobraćaju (1968), i registarskog broja. U uverenju se moraju navesti i eventualni alternativni sporazumi prema 6.7.1. 2. Odobrenje tipa može se koristiti i za odobrenje manjih MEGC, proizvedenih od materijala iste vrste i debljine, uz primenu iste proizvodne tehnike, sa identičnim ležištem i ekvivalentnim zatvaračima i drugim delovima pribora. 6.7.5.11.2 Izveštaj o ispitivanju prototipa, potreban za odobrenje tipa, mora da sadrži najmanje sledeće podatke:rezultate odgovarajućeg ispitivanja okvira, koje je navedeno u ISO 1496-3:1995;rezultate prvog kontrolisanja i ispitivanja prema 6.7.5.12.3 irezultate ispitivanja na udar prema 6.7.5.12.1 idokumente kojima se potvrđuje da boce i velike boce odgovaraju relevantnim standardima. 6.7.5.12 Kontrolisanje i ispitivanje 6.7.5.12.1 MEGC koji odgovaraju definiciji kontejnera u smislu važećeg izdanja Međunarodne konvencije o bezbednosti kontejnera (CSC) iz 1972. godine ne smeju se koristiti, ukoliko nisu uspešno prošli ispitivanje tako što je po jedan reprezentativan uzorak za svaki tip konstrukcije MEGC bio podvrgnut dinamičkom ispitivanju na udar, opisanom u priručniku Ispitivanja i kriterijumi, deo IV, odeljak 41. 6.7.5.12.2 Elementi i delovi opreme svakog MEGC moraju se prekontrolisati i ispitati pre prvog puštanja u eksploataciju (prvo kontrolisanje i ispitivanje), a zatim se MEGC moraju redovno kontrolisati i ispitivati u intervalima od najviše pet godina (periodično petogodišnje kontrolisanje i ispitivanje). Nezavisno od poslednjeg obavljenog periodičnog kontrolisanja i ispitivanja mora se izvršiti i vanredno kontrolisanje i ispitivanje, ako se to pokaže kao neophodno prema 6.7.5.12.5. 6.7.5.12.3 Prvo kontrolisanje i ispitivanje MEGC mora da obuhvati proveru konstrukcionih karakteristika, pregled spoljašnjosti MEGC i delova njegove opreme s obzirom na gasove koje treba transportovati, kao i ispitivanje pritiskom upotrebom ispitnih pritisaka navedenih u uputstvu za pakovanje P 200 u 4.1.4.1. Ispitivanje pritiskom cevovoda može se izvršiti kao hidrauličko ispitivanje, ili upotrebom neke druge tečnosti ili nekog drugog gasa uz saglasnost nadležnog organa ili od njega određenog tela. Pre puštanja u eksploataciju MEGC mora se ispitati zaptivenost i funkcionisanje celokupne opreme za rukovanje. Ako se ispitivanje pritiskom elemenata i delova njihove opreme izvrši odvojeno, oni se po sklapanju moraju zajedno podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. 6.7.5.12.4 Periodično petogodišnjo kontrolisanje i ispitivanje mora da obuhvati spoljašnji pregled strukture, elemenata i opreme za rukovanje prema 6.7.5.12.6. Elementi i cevovodi se moraju ispitivati u rokovima utvrđenim u uputstvu za pakovanje P 200 i u skladu sa odredbama navedenim u 6.2.1.5. Ako se ispitivanje na pritisak elemenata i opreme izvrši odvojeno, oni se po sklapanju moraju zajedno podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. 6.7.5.12.5 Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je neophodno, ukoliko se na MEGC pojave znaci oštećenja, korozije, nezaptivenosti, ili druge nepravilnosti koje ukazuju na neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost MEGC. Obim vanrednog kontrolisanje i ispitivanja zavisi od stepena oštećenja ili pogoršanja stanja MEGC. Ono najmanje mora da obuhvati ispitivanja koja se zahtevaju u 6.7.5.12.6. 6.7.5.12.6 U okviru pregleda mora biti utvrđeno sledeće:da su elementi pregledani na postojanje rupa, korozije, habanja, izbočina, deformacija, grešaka u zavarenim šavovima ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi MEGC mogao postati nebezbedan tokom transporta;da su cevovodi, ventili i zaptivke pregledani na postojanje korozije, kvarova i drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi MEGC mogao postati nebezbedan pri punjenju, pražnjenju ili transportu;da su nedostajući ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili na slepim prirubnicama zamenjeni ili dotegnuti;da na sigurnosnim uređajima i ventilima nema korozije, deformacija, oštećenja ili kvarova koji bi mogli da spreče njihovo normalno funkcionisanje. Uređaji za zatvaranje sa daljinskim rukovanjem i sa automatskim zatvaranjem moraju se aktivirati da bi se dokazalo njihovo uredno funkcionisanje;da su oznake koje se zahtevaju na MEGC čitljive i da odgovaraju relevantnim zahtevima ida su okvir, ležište i uređaji za podizanje MEGC u zadovoljavajućem stanju. 6.7.5.12.7 Kontrolisanja i ispitivanja navedena u 6.7.5.12.1, 6.7.5.12.3, 6.7.5.12.4 i 6.7.5.12.5 treba da izvrši ili overi ovlašćena institucija nadležnog organa. Ukoliko sastavni deo kontrolisanja i ispitivanja čini i ispitivanje pritiskom, ono se mora izvršiti onim pritiskom koji je naveden na identifikacionoj pločici MEGC. MEGC pod pritiskom mora biti pregledan na nezaptivenost elemenata, cevovoda ili opreme. 6.7.5.12.8 Ukoliko se utvrdi da MEGC ima neki nedostatak koji ugrožava bezbednost, on se ne sme ponovo puštati u eksploataciju sve dok se nedostatak ne otkloni i on uspešno ne prođe odgovarajuća ispitivanja. 6.7.5.13 Obeležavanje 6.7.5.13.1 Svaki MEGC mora biti opremljen nerđajućom metalnom pločicom trajno pričvršćenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Elementi moraju biti obeleženi u skladu sa 6.2. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci:Zemlja proizvodnjeU zemlja broj za alternativne sporazume (vidi 6.7.1.2)N odobrenja odobrenja „AA“Naziv ili oznaka proizvođačaSerijski broj proizvođačaOvlašćena institucija određena za izdavanje odobrenja tipaGodina proizvodnjeIspitni pritisak ______ bar (nadpritisak)Proračunski temperaturni opseg ______ oC do ______ oCUkupan broj elemenata ______Ukupan sadržaj vode ______ litaraDatum prvog ispitivanja pritiska i oznaka ovlašćenog telaDatum i vrsta poslednjih izvršenih periodičnih ispitivanjaMesec ______ godina ______Žig ovlašćenog tela koje je izvršilo ili overilo poslednje ispitivanjeNapomena: na elementima ne sme biti pričvršćena metalna pločica. 6.7.5.13.2 Na metalnoj pločici pričvršćenoj na MEGC moraju biti navedeni sledeći podaci:Naziv korisnikaNajveća dozvoljena masa tovara ______ kgRadni pritisak na 15 oC ______ bar (nadpritisak)Najveća dozvoljena ukupna masa ______ kgMasa u praznom stanju (tara) ______ kg.
Poglavlje 6.8 Zahtevi za izradu, opremanje, odobrenje tipa, kontrolisanje i ispitivanje i obeležavanje fiksiranih cisterni (vozila cisterne), demontažnih cisterni, kontejner-cisterni i zamenjivih cisterni, čija su tela proizvedena od metalnih materijala, kao i baterijskih vozila i gasnih kontejnera sa više elemenata (MEGC)Hapomena: za prenosive cisterne i UN-gasne kontejnere sa više elemenata (MEGC) vidi 6.7; za cisterne od ojačanih plastičnih vlakana vidi 6.9; za vakuum cisterne za otpatke vidi 6.10. 6.8.1 Oblast primene 6.8.1.1 Zahtevi čiji je tekst ispisan celom širinom stranice primenjuju se kako za fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila, tako i za kontejner-cisterne, zamenjive cisterne i MEGC. Zahtevi čiji je tekst ispisan u jednoj koloni primenjuju se zafiksirane cisterne (vozila-cisterne), demontažne cisterne i baterijska kola (leva kolona),kontejner-cisterne, zamenjive cisterne i MEGC (desna kolona). 6.8.1.2 Ovi zahtevi primenjuju se za fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontažne cisterne i baterijska vozila kontejner-cisterne, zamenjive cisterne i MEGC koji se koriste za transport gasovitih, tečnih, praškastih ili zrnastih materija. 6.8.1.3 U 6.8.2 navedeni su zahtevi koji se primenjuju kako za fiksirane cisterne (vozila cisterne), demontažne cisterne, kontejner-cisterne i zamenjive cisterne namenjene za transport materija svih klasa, tako i za baterijska vozila i MEGC namenjene za transport gasova Klase 2. Odeljci 6.8.3 do 6.8.5 sadrže posebne zahteve koji predstavljaju ili dopunu zahteva u 6.8.2, ili odstupanja od tih zahteva. 6.8.1.4 Za odredbe u vezi sa upotrebom tih cisterni vidi 4.3. 6.8.2 Zahtevi koji važe za sve klase 6.8.2.1 Izrada Osnovni principi 6.8.2.1.1 Telo cisterne, njegova oprema za rukovanje i njegova strukturna oprema moraju biti konstruisani tako da bez gubitka sadržaja (izuzimajući one količine gasova koje izađu iz eventualnih otvora za degazaciju) izdržestatička i dinamička naprezanja u normalnim uslovima transporta, definisana u 6.8.2.1.2 i 6.8.2.1.13,najmanja naprezanja propisana u 6.8.2.1.15. 6.8.2.1.2 Cisterne, uključujući i njihove uređaje za pričvršćivanje, moraju biti u stanju da pod najvećim dozvoljenim tovarom izdrže sledeće sile:u smeru kretanja: dvostruku ukupnu masu;pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja:ukupnu masu vertikalno naviše: ukupnu masu ivertikalno naniže: dvostruku ukupnu masu. Kontejner-cisterne, uključujući i njihove uređaje za pričvršćivanje, moraju biti u stanju da pod najvećim dozvoljenim tovarom izdrže sledeće sile:u smeru kretanja: dvostruku ukupnu masu;pod pravim uglom u odnosu na smer kretanja: ukupnu masu; (ukoliko smer kretanja nije nedvosmisleno određen: dvostruku ukupnu masu za svaki smer,);vertikalno naviše: ukupnu masu ivertikalno naniže: dvostruku ukupnu masu. 6.8.2.1.3 Zidovi tela cisterne moraju, najmanje, imati debljinu utvrđenu u 6.8.2.1.17 do 6.8.2.1.21. 6.8.2.1.17 do 6.8.2.1.20. 6.8.2.1.4 Telo cisterne mora biti projektovano i izrađeno prema odredbama pravilnika koji je priznao nadležni organ, a u kojem su pri izboru materijala i debljine zidova tela cisterne uzete u obzir najviše i najniže temperature punjenja i radne temperature; pritom se moraju poštovati minimalni zahtevi navedeni u 6.8.2.1.6 do 6.8.2.1.26. 6.8.2.1.5 Cisterne predviđene za određene opasne materije moraju biti dodatno zaštićene. Ta zaštita može biti obezbeđena povećanom debljinom zida tela cisterne, određenom na osnovu vrste opasnosti svojstvene predmetnoj materiji (povećan proračunski pritisak), ili je može činiti neki zaštitni uređaj (vidi posebne odredbe navedene u 6.8.4). 6.8.2.1.6 Zavareni spojevi moraju biti izvedeni u skladu sa tehničkim propisima i moraju biti potpuno sigurni. Zavarivački radovi i njihova kontrola moraju se obaviti u skladu sa zahtevima navedenim u 6.8.2.1.23. 6.8.2.1.7 Moraju se preduzeti mere za zaštitu tela cisterne od opasnosti deformacije izazvane unutrašnjim podpritiskom.Tela cisterni, izuzev tela cisterni prema 6.8.2.2.6, projektovana za opremanje vakuumskim ventilima, moraju biti u stanju da bez trajnih deformacija izdrže spoljni nadpritisak od najmanje 21 kPa (0,21 bar) iznad unutrašnjeg pritiska. Tela cisterni koja se koriste isključivo za transport čvrstih (praškastih ili zrnastih) materija ambalažne grupe II ili III, koje tokom transporta ne prelaze u tečno stanje, mogu biti projektovana za niži spoljni nadpritisak, koji nije manji od 5 kPa (0,05 bar). Vakuumski ventili moraju biti podešeni tako da se otvaraju pri podpritisku koji nije viši od onog podpritiska za koji je cisterna projektovana. Tela cisterni koja nisu projektovana za opremanje vakuumskim ventilima moraju biti u stanju da bez trajnih deformacija izdrže spoljni nadpritisak od najmanje 40 kPa (0,4 bar) iznad unutrašnjeg pritiska. Materijali za tela cisterni 6.8.2.1.8 Tela cisterni moraju se proizvoditi od odgovarajućih metalnih materijala koji, ukoliko za pojedine klase nisu predviđene druge temperature, moraju biti otporni na krti lom i naponsku koroziju na temperaturama između –20 oC i +50 oC. 6.8.2.1.9 Materijali od kojih su proizvedena tela cisterni ili njihova zaštitna oplata, koji dolaze u dodir sa sadržajem cisterne, ne smeju sadržavati materije koje stupaju u opasnu reakciju sa sadržajem (vidi definiciju datu za opasnu reakciju u 1.2.1), ili koje pod dejstvom sadržaja proizvode opasne materije, ili bitno utiču na slabljenje materijala.Ukoliko dodir transportovane materije i materijala upotrebljenog za izradu tela cisterne dovodi do progresivnog smanjenja debljine zida tela cisterne, ta debljina se u proizvodnji mora povećati za odgovarajuću vrednost. Ovaj dodatak zbog korozije ne sme biti uzet u obzir pri izračunavanju debljine zida tela cisterne. 6.8.2.1.10 Za zavarena tela cisterni sme se upotrebiti samo onaj materijal za koji je utvrđena izuzetna zavarljivost i za koji se, naročito u zavarenim šavovima i u zonama uticaja toplote, može garantovati dovoljna vrednost udarne žilavosti pri temperaturi spoljne sredine od –20 oC.Ukoliko se upotrebljava sitnozrnasti čelik, garantovana vrednost granice elastičnosti Re u skladu sa specifikacijama materijala ne sme biti veća od 460 N/mm2, a garantovana vrednost gornje granice zatezne čvrstoće Rm ne sme biti veća od 725 N/mm2. 6.8.2.1.11 Za zavarena tela cisterni od čelika odnos Rm/Re ne sme biti veći od 0,85.Re = granica elastičnosti za čelike sa jasno izraženom granicom elastičnosti ili0,2 %-na granica izduženja za čelike bez jasno izražene granice elastičnosti (odn. 1 %-na granica izduženja za austenitne čelike)Rm = zatezna čvrstoćaU izračunavanju ovog odnosa u svakom slučaju treba poći od vrednosti navedenih u sertifikatu o prijemu materijala. 6.8.2.1.12 Izduženje pri kidanju čelika u % mora iznositi najmanje[pic], ali za sitnozrnasti čelik ne sme biti manje od 16 %, a za ostale čelike ne sme biti manje od 20%.Za legure aluminijuma izduženje pri kidanju ne sme biti manje od 12 %. Izračunavanje debljine zida tela cisterne 6.8.2.1.13 Pritisak merodavan za određivanje debljine zida tela cisterne ne sme biti manji od proračunskog pritiska, s tim što pritom moraju biti uzeta u obzir i naprezanja navedena u 6.8.2.1.1, kao i, po potrebi, sledeća naprezanja: Za vozila sa samonosećom cisternom telo cisterne mora biti tako proračunato da ono, pored ostalih naprezanja, može da izdrži i tako nastala naprezanja.Pod dejstvom svih ovih naprezanja, napon u tački najvećeg naprezanja tela cisterne i na njegovim uređajima za pričvršćivanje ne sme da prekorači u 6.8.2.1.16 utvrđene vrednosti za σ. Pod dejstvom svih ovih naprezanja moraju se uzeti u obzir i sledeći koeficijenti sigurnosti:za metalne materijale sa jasno izraženom granicom elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na izraženu granicu elastičnosti, iliza metalne materijale bez jasno izražene granice elastičnosti koeficijent sigurnosti od 1,5 u odnosu na garantovanu 0,2 %-nu granicu izduženja (za austenitne čelike na 1 %-nu granicu izduženja). 6.8.2.1.14 Proračunski pritisak je naveden u drugom delu koda cisterne (vidi 4.3.4.1) u skladu sa 3.2, tabela A, rubrika 12.Ako je navedeno „G“, važe sledeći zahtevi:Telo cisterne koje se prazni pod dejstvom sile zemljine teže, a koje je namenjeno za materije čiji pritisak pare na 50 oC iznosi najviše 110 kPa (1,1 bar) (apsolutni pritisak), mora se proračunati na osnovu pritiska koji odgovara dvostrukom statičkom pritisku materije koja se transportuje, ali najmanje dvostrukom statičkom pritisku vode;Telo cisterne sa punjenjem ili pražnjenjem pod pritiskom, za materije čiji pritisak pare na 50 oC iznosi najviše 110 kPa (1,1 bar) (apsolutni pritisak), mora se proračunati na osnovu pritiska koji odgovara pritisku punjenja ili pražnjenja pomnoženog sa 1,3.Ako je navedena brojčana vrednost najnižeg proračunskog pritiska (nadpritisak), proračun tela cisterne treba izvršiti prema tom pritisku, s tim što on ne sme biti manji od pritiska punjenja ili pražnjenja pomnoženog sa 1,3. U tom slučaju važe sledeći minimalni zahtevi:telo cisterne, bez obzira na njegov sistem punjenja ili pražnjenja, namenjeno za materije čiji pritisak pare na 50 oC iznosi više od 110 kPa (1,1 bar) i čija je tačka ključanja iznad 35 oC, mora se proračunati na osnovu pritiska koji iznosi najmanje 150 kPa (1,5 bar) (nadpritisak) ili koji odgovara pritisku punjenja ili pražnjenja pomnoženom sa 1,3, kojigod je viši;telo cisterne, bez obzira na njegov sistem punjenja ili pražnjenja, namenjeno za materije čija je tačka ključanja najviše 35 oC, mora se proračunati na osnovu pritiska koji odgovara pritisku punjenja ili pražnjenja pomnoženom sa 1,3, ali koji iznosi najmanje 0,4 MPa (4 bar) (nadpritisak). 6.8.2.1.15 Pod dejstvom ispitnog pritiska napon σ u tački najvećeg naprezanja na telu cisterne mora biti manji od dole navedenih graničnih vrednosti, utvrđenih u zavisnosti od materijala, ili jednak tim vrednostima. Pritom treba uzeti u obzir eventualno slabljenje usled zavarivanja. 6.8.2.1.16 Za sve metale i legure napon σ pod dejstvom ispitnog pritiska mora biti niži od manje vrednosti dobijene iz sledećih formula:σ ≤ 0,75 Re ili σ ≤ 0,5 Rmgde jeRe = granica elastičnosti za čelike sa jasno izraženom granicom elastičnosti ili 0,2 %-na granica izduženja za čelike bez jasno izražene granice elastičnosti (odn. 1 %-na granica izduženja za austenitne čelike)Rm = zatezna čvrstoćaVrednosti koje treba upotrebiti za Re i Rm moraju biti najmanje vrednosti navedene u standardima materijala. Ukoliko za predmetni metal ili leguru ne postoji standard materijala, vrednosti za Re i Rm mora odobriti nadležni organ ili od njega ovlašćeno telo.Ukoliko se upotrebljavaju austenitni čelici, najmanje vrednosti navedene u standardima materijala mogu biti prekoračene za najviše 15 % pod uslovom da su te više vrednosti potvrđene u sertifikatu o prijemu materijala. Međutim, te najmanje vrednosti ne smeju biti prekoračene, ako se primenjuje formula navedena u 6.8.2.1.18. Najmanja debljina zida tela cisterne 6.8.2.1.17 Debljina zida tela cisterne ne sme biti manja od veće vrednosti dobijene iz sledećih formula:[pic][pic]gde jee = najmanja debljina zida tela cisterne u mmPT = ispitni pritisak u MPaPC = proračunski pritisak u MPa prema 6.8.2.1.14D = unutrašnji prečnik tela cisterne u mmσ = dozvoljeni napon u N/mm2 utvrđen u 6.8.2.1.16λ = koeficijent 1 ili manji od 1, s obzirom na kvalitet šavova i u zavisnosti od ispitnih postupaka definisanih u 6.8.2.1.23.Debljina zida tela cisterne ni u kom slučaju ne sme biti manja od vrednosti utvrđenih prema 6.8.2.1.18 do 6.8.2.1.21. 6.8.2.1.18 do 6.8.2.1.20. 6.8.2.1.18 Tela cisterni kružnog poprečnog preseka2 sa ne više od 1.80 m u prečniku, sa izuzetkom onih koja su nevedena u 6.8.2.1.21 moraju imati debljinu zida od najmanje 5 mm ukoliko su izrađena od konstrukcionog čelika3, odn. ekvivalentnu debljinu ako su proizvedena od drugog metala. Ako je poprečni presek3 veći od 1.80 m, ta debljina, izuzev cisterni za praškaste ili zrnaste materije, mora biti uvećana na 6 mm ukoliko su tela cisterni izrađena od konstrukcionog čelika3 odn. ekvivalentna debljina ukoliko su proizvedena od nekog drugog metala. Tela cisterni moraju imati debljinu zida od najmanje 5 mm ukoliko su izrađena nekog konstrukcionog čelika3 (koji odgovara zahtevima navedenim u 6.8.2.1.11 i 6.8.2.1.12) odn. ekvivalentnu debljinu ukoliko su proizvedena od nekog drugog metala.Ako je prečnik veći od 1,80 m, ta debljina, izuzev cisterni za praškaste ili zrnaste materije, mora biti uvećana na 6 mm ukoliko su tela cisterni izrađena od konstrukcionog čelika3, odn. ekvivalentna debljina ukoliko su proizvedena od nekog drugog metala.Bez obzira na upotrebljeni metal, najmanja debljina zida tela cisterne ni u kom slučaju ne sme biti manja od 3 mm. Pod ekvivalentnom debljinom podrazumeva se debljina određena sledećom formulom:[pic] 6.8.2.1.19 Ako su cisterne zaštićene od oštećenja usled bočnog sudara ili prevrtanja u skladu sa 6.8.2.1.20, nadležni organ može da dozvoli da se vrednosti najmanje debljine zidova umanje srazmerno toj zaštiti; tela cisterni čiji prečnik2 nije veći od 1,80 m ne smeju, međutim, imati debljinu zida manju od 3 mm ako se koristi konstrukcioni čelik3 odn. tome ekvivalentnu debljinu ako se koriste drugi metali. Za tela cisterni čiji je proprečni presek2 veći od 1,80 m ta debljina se mora povećati na 4 mm ako se koristi konstrukcioni čelik3, odn. na tome ekvivalentnu debljinu ako se koristi neki drugi metal.Pod ekvivalentnom debljinom podrazumeva se debljina određena pomoću formule navedene u 6.8.2.1.18.Sa izuzetkom slučajeva utvrđenih u 6.8.2.1.21, debljina zida tela cisterne sa zaštitom od oštećenja u skladu sa 6.8.2.1.20 (a) i (b) ne sme biti manja od vrednosti koje su navedene u sledećoj tabeli: Ako su cisterne zaštićene od oštećenja u skladu sa 6.8.2.1.20, nadležni organ može da dozvoli da se vrednosti najmanje debljine zidova umanje srazmerno toj zaštiti; tela cisterni čiji prečnik2 nije veći od 1,80 m ne smeju, međutim, imati debljinu zida manju od 3 mm ako se koristi konstrukcioni čelik3, odn. tome ekvivalentnu debljinu ako se koriste drugi metali. Za tela cisterni čiji je prečnik2 veći od 1,80 m ta debljina se mora povećati na 4 mm ako se koristi konstrukcioni čelik3, odn. na tome ekvivalentnu debljinu ako se koristi neki drugi metal.Pod ekvivalentnom debljinom podrazumeva se debljina određena pomoću formule navedene u 6.8.2.1.18.Debljina zida tela cisterne sa zaštitom od oštećenja u skladu sa 6.8.2.1.20 ne sme biti manja od vrednosti koje su navedene u sledećoj tabeli: Prečnik tela cisterne ≤ 1,80 m > 1,80 m Najmanja debljina zida tela cisterne nerđajući austenitni čelici 2,5 mm 3 mm ostali čelici 3 mm 4 mm legure aluminijuma 4 mm 5 mm aluminijum čistoće 99,80 % 6 mm 8 mm 6.8.2.1.20 Za cisterne koje su izrađene nakon 1. januara 1990. godine zaštita je u smislu 6.8.2.1.19 ukoliko su sprovedene sledeće ili ekvivalentne mere:Za cisterne za transport praškastih ili zrnastih materija, zaštita od oštećenja mora da ispuni zahteve nadležnog organa.Za cisterne za transport drugih materija zaštita od oštećenja mora biti:Za tela cisterni sa kružnim ili elipsastim poprečnim presekom sa radijusom zakrivljenosti od najviše 2 m, ako je telo cisterne opremljeno delovima ojačanja, koji se sastoje od pregradnih i zaštitnih zidova ili spoljnih ili unutrašnjih prstenova za ojačanje, koji su tako postavljeni da ispunjavaju bar jedan od sledećih uslova:razmak između dva susedna elementa za ojačanje najviše 1,75 m;zampremina između dva pregradna zida ili dve antitalasne pregrade najviše 7500 l.Vertikalni poprečni presek prstena sa pripadajućom spojnicom mora da ima otporni moment (modul preseka) od najmanje 10 cm3. Spoljni prstenovi ne smeju imati isturene ivice sa radijusom manjim od 2,5 mm.Pregradni i antitalasni zidovi moraju odgovarati zahtevima iz 6.8.2.1.21.Debljina pregradnih i antitalasnih zidova ne sme ni u kom slučaju biti manja nego što je telo cisterne. Za cisterne koje su izrađene sa dvostrukim zidovima sa vakuumskom izolacijom, ako zbir debljine metalnog spoljnjeg zida i debljina zida tela cisterne odgovara debljini zida, koja je utvrđena u 6.8.2.1.18, a sama debljina zida tela cisterne nije manja od najmanje debljine zida propisane u 6.8.2.1.19.Za cisterne koje su izrađane sa dvostrukim zidom sa međuslojem od čvrstog materijala od najmanje 50 mm debljine, ako spoljni zid ima najmanju debljinu od 0,5 mm od konstrukcionog čelika2 ili najmanje 2 mm od plastike ojačane staklenim vlaknima. Za međusloj od čvrstog materijala se sme koristiti čvrsta pena (sa apsorpcionom moći udara kao na primer pena od poliuretana).Za cisterne sa drugim oblikom nego što je navedeno pod 1., posebno cisterne sa telom u obliku sanduka, ako su opremljene zaštitom, svuda oko srednje tačke njihove visine preko najmanje 30% svoje visine, koja je projektovana na način, da ima srednji specifični deformacioni rad najmanje isti kao telo izrađeno od konstrukcionog čelika3 debljine od 5 mm (za prečnik tela cisterne najviše 1,80 m) ili 6 mm (za prečnik tela cisterne preko 1,80 m). Spolja na telu cisterne, zaštita mora biti trajno postavljena. Ovaj zahtev se može smatrati da je ispunjen bez daljeg ispitivanja specifičnog deformacionog rada, ako je zaštita dela koji treba ojačati izvedena zavarivanjem ploče istog materijala kao što je telo cisterne, tako da je najmanja debljina tela cisterne u skladu sa 6.8.2.1.18. Ova zaštita zavisi od mogućih naprezanja (opterećenja) u slučaju udesa na telu cisterni od konstruktivnog čelika3, čija dna i zidovi imaju debljinu najmanje 5 mm za prečnik od najviše 1,80 m, ili debljinu od najmanje 6 mm za prečnik iznad 1,80 m. Ako se koristi drugi metal debljina iste vrednosti se dobija u skladu sa formulom u 6.8.2.1.18.Za demontažne cisterne se ova zaštita ne zahteva, ako su one sa svih strana zaštićene bočnim stranicama transportnog vozila. Zaštita predviđena u 6.8.2.1.19 može se sastojati izkompletne spoljne strukturalne zaštite, u vidu podesne „sendvič-konstrukcije“ u kojoj je spoljna zaštita pričvršćena za telo cisterne, ilikonstrukcije okvira sa podužnim i poprečnim nosačima, koja u potpunosti obuhvata cisternu, ilicisterne sa dvostrukim zidom.Ako su cisterne izrađene kao cisterne dvostrukog zida sa vakuumskom izolacijom, zbir debljine spoljnog metalnog zida i zida tela cisterne mora odgovarati najmanjoj debljini zida utvrđenoj prema 6.8.2.1.18, pri čemu debljina zida samog tela cisterne ne sme biti manja od najmanje debljine zida utvrđene u 6.8.2.1.19.Ako su cisterne izrađene kao cisterne dvostrukog zida sa međuslojem od čvrstog materijala debljine od najmanje 50 mm, spoljni zid mora imati debljinu od najmanje 0,5 mm ako je izrađen od konstrukcionog čelika, a najmanje 2 mm ako je izrađen od plastike ojačane staklenim vlaknima. Za međusloj od čvrstog materijala može se upotrebiti tvrda pena čija je moć apsorpcije udara ravna, na primer, poliuretanskoj peni 6.8.2.1.21 Debljina zida tela cisterni projektovana prema 6.8.2.1.14 (a), čije zapremine ne iznose više od 5000 litara ili su podeljene u zaptivene komore sa zapreminom ne većom od 5000 litara, može se smanjiti na vrednost koja ne sme biti manja od vrednosti navedene u tabeli u nastavaku, pod uslovom da u 6.8.3 ili 6.8.4 nije ništa drugo propisano: Najveći radijus zakrivljenosti tela cisterne Zapremina tela cisterne ili komore cisterne (m3) Najmanja debljina zida (mm) konstrukc-ioni čelik ≤ 2 ≤ 5,0 3 2 -3 ≤ 3,5 3 > 3,5, ali ≤ 5 3 Ukoliko se koristi metal drugačiji od konstrukcionog čelika3 debljina zida se mora odrediti prema formuli o ekvivalentnosti predviđenoj u 6.8.2.1.18; debljina zida ne sme da bude manja od vrednosti koje su navedene u sledećoj tabeli: najveći radijus zakrivljenosti tela cisterne (m) ≤ 2 2-3 2-3 zapremina tela cisterne ili komore cisterne (m3) ≤ 5,0 ≤ 3,5 >3,5 ali ≤ 5,0 najmanja debljina tela cisterne nerđajući austenitni čelik 2,5 mm 2,5 mm 3 mm ostali čelici 3 mm 3 mm 4 mm legure aluminijuma 4 mm 4 mm 5 mm aluminijum čistoće 99,80 % 6 mm 6 mm 8 mm Debljina pregradnih i antitalasnih zidova ne sme biti ni u kom slučaju manja od debljine tela cisterne. 6.8.2.1.22 Antitalasni i pregradni zidovi moraju do dubine od najmanje 10 cm biti naborani ili profolisani ili na neki drugi način ojačani, da bi mogli imati ekvivalentnu čvrstoću. Površina antitalasnog zida mora da iznosi najmanje 70 % porečnog preseka površine tela cisterne u kojoj se nalazi antitalasni zid. Izvođenje i kontrola radova zavarivanja 6.8.2.1.23 Osposobljenost proizvođača za izvođenje radova zavarivanja mora biti priznata od strane nadležnog organa. Radove zavarivanja moraju izvoditi kvalifikovani zavarivači postupkom zavarivanja čiji je kvalitet (uključujući i eventualno potrebnu termičku obradu) dokazan ispitivanjem. Ispitivanje bez razaranja treba izvršiti ultrazvukom ili rentgenografski i ona moraju potvrditi da kvalitet zavarenih spojeva odgovara naprezanjima.U zavisnosti od vrednosti za koeficijent λ, upotrebljene za određivanje debljine zida tela cisterne prema 6.8.2.1.17, moraju se izvršiti sledeća ispitivanja:λ = 0,8: vizuelna kontrola šavova sa obe strane, koliko je god to izvodljivo, kao i podvrgavanje šavova ispitivanju bez razaranja metodom slučajnog uzorka, uz naročito obraćanje pažnje na zavarene spojeve;λ = 0,9: ispitivanje bez razaranja svih podužnih šavova u celokupnoj dužini, kružnih šavova u 25 % obima, kao i šavova većih delova opreme, pri čemu se moraju obuhvatiti sva mesta spojeva. Vizuelna kontrola šavova sa obe strane, koliko je god to izvodljivo;λ = 1: ispitivanje bez razaranja svih šavova i njihova vizuelna kontrola sa obe strane, koliko je god to izvodljivo. Treba uzeti uzorak zavarenog šava.Ako nadležni organ sumnja u kvalitet varova, on može naložiti dodatna ispitivanja. Ostali zahtevi za izradu tela cisterni 6.8.2.1.24 Zaštitna oplata mora biti projektovana tako da ostaje zaptivena bez obzira na to kakve se deformacije mogu pojaviti u normalnim uslovima transporta (6.8.2.1.2). 6.8.2.1.25 Toplotna izolacija mora biti projektovana tako da ne sprečava pristup ni uređajima za punjenje i pražnjenje ni sigurnosnim ventilima, niti ugrožava njihovo funkcionisanje. 6.8.2.1.26 Ako tela cisterni za transport tečnih materija sa tačkom paljenja do najviše 60 oS imaju nemetalne zaštitne oplate (unutrašnje slojeve), onda tela cisterni i zaštitne oplate moraju biti izvedeni tako da ne može da dođe do opasnosti od požara usled elektrostatičkog pražnjenja. 6.8.2.1.27 Cisterne namenjene za transport tečnih materija sa tačkom paljenja do najviše 60ºC, zapaljivih gasova kao i UN broja 1361 uglja i ili UN broja 1361 čađi ambalažne grupe II, moraju imati dobru električnu vezu sa šasijom vozila. Svaki kontakt sa metalom koji može da prouzrokuje elektrohemijsku koroziju, mora biti izbegnut. Cisterne moraju biti opremljene bar jednim priključkom za uzemljenje jasno obeleženim sa simobolom za uzemljenje « » i koji je moguće električno povezati. Svi delovi kontejner-cisterni za transport tečnih materija sa tačkom paljenja do najviše 60ºC, zapaljivih gasova, kao i UN broja 1361 uglja ili UN broja 1361 čađi ambalažne grupe II, moraju imati mogućnost električnog uzemljenja. Svaki metalni kontakt koji bi mogao dovesti do elektrohemijske korozije mora biti izbegnut. 6.8.2.1.28 Zaštita armature na gornjem delu cisterne Armatura i oprema na gornjem delu cisterne mora biti zaštićena od oštećenja prouzrokovanih eventualim prevrtanjem. Ova zaštita može da se sastoji od prstenova za ojačanje, zaštitnih poklopaca ili poprečno ili uzdužno postavljenih konstrukcionih elemenata, da bi pružili delotvornu zaštitu. 6.8.2.2 Oprema 6.8.2.2.1 Za proizvodnju opreme za rukovanje i strukturne opreme moraju se koristiti i podesni nemetalni materijali.Delovi opreme treba da budu postavljeni tako da su tokom transporta i rukovanja obezbeđeni od otkidanja i oštećenja. Oni moraju garantovati sigurnost u istoj meri kao i tela cisterni i morajubiti kompatibilni sa transportovanim teretom;odgovarati zahtevima navedenim u 6.8.2.1.1. Da bi na telu cisterne bio što manji broj otvora, neophodno je postaviti što više armature. Oprema za opsluživanje uključujući poklopac (zatvarač) otvora za kontrolu mora ostati zaptivena i pri prevrtanju cisterne uprkos snazi koja se pojavljuje pri sudaru posebno usled ubrzanja i dinamičkog pritiska. Ipak dozvoljeno je isticanje sardžaja u manjoj količini na osnovu maksimalnog pritiska koji se pojavljuje u toku sudara. Zaptivenost opreme za rukovanje mora biti obezbeđena i u slučaju prevrtanja kontejner-cisterni. Zaptivke moraju biti izrađene od materijala koji je kompatibilan sa materijom koja se transportuje i moraju se zameniti čim počne da dolazi do smanjenja njihove efektivnosti, na primer usled starenja materijala.Zaptivke koje obezbeđuju zaptivenost opreme za rukovanje tokom normalne upotrebe cisterne moraju biti tako projektovane i postavljene da ne mogu biti oštećene tokom korišćenja opreme za rukovanje. 6.8.2.2.2 Svaki podni otvor za punjenje ili pražnjenje cisterni namenjenih za transport određenih materija koje su u 3.2, tabela A, rubrika 12, obeležene kôdom cisterne koji u trećem delu sadrži slovo „A“ (vidi 4.3.4.1.1) mora biti opremljen sa najmanje dva međusobno nezavisna zatvarača koji se nalaze jedan iza drugog i koji se sastoje izjednog spoljnog zaustavnog ventila sa cevnim priključkom od elasto-plastičnog metalnog materijala ijednog uređaja za zatvaranje na kraju svakog cevnog priključka, u vidu navojnog poklopca, slepe prirubnice ili nekog sličnog uređaja. Taj uređaj za zatvaranje se mora zatvarati tako da ne dolazi ni do kakvog gubitka sadržaja. Moraju se preduzeti mere da se, pre potpunog uklanjanja uređaja za zatvaranje, cevni priključak na bezopasan način rastereti od pritiska.Svaki podni otvor za punjenje ili pražnjenje cisterni namenjenih za transport određenih materija koje su u 3.2, tabela A, rubrika 12, obeležene kôdom cisterne koji u trećem delu sadrži slovo „V“ (vidi 4.3.3.1.1 i 4.3.4.1.1) mora biti opremljen sa najmanje tri međusobno nezavisna zatvarača koji se nalaze jedan iza drugog i koji se sastoje izjednog unutrašnjeg zaustavnog ventila, tj. zaustavnog ventila unutar tela cisterne ili unutar zavarene prirubnice ili njene kontraprirubnice,jednog spoljnog zaustavnog ventila ili njemu sličnog uređaja, smeštenog na kraju svakog cevnog priključka, i smeštenog što je moguće bliže telu cisterne, i jednog uređaja za zatvaranje na kraju svakog cevnog priključka, u vidu navojnog poklopca, slepe prirubnice ili nekog sličnog uređaja. Taj uređaj za zatvaranje se mora zatvarati tako da ne dolazi ni do kakvog gubitka sadržaja. Moraju se preduzeti mere da se, pre potpunog uklanjanja uređaja za zatvaranje, cevni priključak na bezopasan način rastereti od pritiska.Međutim, u slučaju cisterni za transport određenih kristališućih ili vrlo viskoznih materija, kao i u slučaju tela cisterni obloženih ebonitom ili nekim termoplastičnim materijalom, unutrašnji zaustavni ventil može biti zamenjen spoljnim zaustavnim ventilom, koji će obezbeđivati dodatnu zaštitu.Unutrašnji zaustavni ventil mora imati mogućnost rukovanja odozgo ili odozdo. U oba slučaja mora postojati mogućnost da se kontroliše položaj unutrašnjeg zaustavnog ventila – otvoreno ili zatvoreno – i to, po mogućnosti, sa zemlje. Elementi za rukovanje unutrašnjim zaustavnim ventilom moraju biti konstruisani tako da je isključeno svako njihovo neželjeno otvaranje do kojeg bi moglo doći usled udara ili neke nenamerne radnje.U slučaju oštećenja spoljnog elementa za rukovanje, unutrašnji zaustavni ventil mora ostati delotvoran.Da bi se izbegao bilo kakav gubitak sadržaja u slučaju oštećenja spoljnih uređaja (cevnih priključaka, bočnih uređaja za zatvaranje), unutrašnji zaustavni ventil i njegovo sedište moraju biti konstruisani ili zaštićeni tako da pod uticajem spoljnih naprezanja ne može da dođe do njihovog otkidanja. Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući i prirubnice i navojne zatvarače), kao i eventualni zaštitni poklopci, moraju biti obezbeđeni protiv slučajnog otvaranja.Položaj i/ili smer zatvaranja ventila mora biti jasno vidljiv.Svi otvori na cisternama za transport određenih materija, označenim u 3.2, tabela A, rubrika 12, kôdom cisterne koji u trećem delu sadrži slovo „C“ ili „D“ (vidi 4.3.3.1.1 i 4.3.4.1.1), moraju se nalaziti iznad površine tečnosti. U tim cisternama se ispod površine tečnosti ne smeju nalaziti ni cevi ni cevni priključci. Međutim, za cisterne označene kodom cisterne koji u trećem delu sadrži slovo „S“ dozvoljeni su otvori za čišćenje („otvori za ruke“). Mora postojati mogućnost da se takav otvor hermetički zatvori prirubnicom čiji tip mora da odobri nadležni organ ili od njega ovlašćeno telo. 6.8.2.2.3 Cisterne koje nisu hermetički zatvorene mogu, radi izbegavanja nedozvoljenog unutrašnjeg podpritiska, biti opremljene vakuumskim ventilima; Ti vakuumski ventili moraju biti podešeni tako da se otvaraju pri podpritisku koji nije veći od onog podpritiska za koji je cisterna projektovana (vidi 6.8.2.1.7). Hermetički zatvorene cisterne ne smeju biti opremljene vakuumskim ventilima. Međutim, cisterne označene kôdom SGAH, S4AN ili L4BH, a koje su opremljene vakuumskim ventilima, koji se otvaraju pri podpritisku ne manjem od 21 kPa (0,21 bar), smatraju se hermetički zatvorenim. Za cisterne predviđene samo za transport čvrstih (praškastih ili zrnastih) materija ambalažne grupe II ili III, koje tokom transporta na prelaze u tečno stanje, podpritisak se može smanjiti do vrednosti ne niže od 5 kPa (0,05 bar). Vakuumski ventili koji se koriste na cisternama predviđenim za transport materija koje prema svojoj tački paljenja ispunjavaju kriterijume Klase 3, moraju sprečiti direktan prodor plamena u cisternu, ili telo cisterne mora biti u stanju da izdrži, bez curenja, eksploziju izazvanu prodorom plamena u cisternu. 6.8.2.2.4 Telo cisterne ili svaka od njegovih komora moraju biti opremljene otvorom dovoljne veličine da omogući pregled unutrašnjosti. 6.8.2.2.5 (Rezervisano) 6.8.2.2.6 Cisterne za transport tečnih materija čiji pritisak pare na 50 oS iznosi najviše 110 kPa (1,1 bar) (apsolutni pritisak) moraju ili imati uređaj za provetravanje i sigurnosni uređaj koji sprečava isticanje sadržaja cisterne u slučaju prevrtanja, ili pak odgovarati stavu 6.8.2.2.7 ili 6.8.2.2.8. 6.8.2.2.7 Cisterne za transport tečnih materija čiji pritisak pare na 50 oS iznosi više od 110 kPa (1,1 bar), a tačka ključanja je iznad 35 oS, moraju ili imati sigurnosni ventil koji je podešen na najmanje 150 kPa (1,5 bar) (nadpritisak) i koji se potpuno otvara pod pritiskom koji nije veći od ispitnog pritiska, ili pak odgovarati stavu 6.8.2.2.8. 6.8.2.2.8 Cisterne za transport tečnih materija čija je tačka ključanja najviše 35 oS moraju imati sigurnosni ventil koji je podešen na najmanje 300 kPa (3 bar) (nadpritisak) i potpuno se otvara pod pritiskom koji nije veći od ispitnog pritiska, ili pak biti hermetički zatvorene. 6.8.2.2.9 Pokretni delovi, npr. poklopci, delovi zatvarača itd., koji mogu doći u dodir, bilo trenjem bilo udarom, sa telom cisterne od aluminijuma namenjene za transport zapaljivih tečnih materija sa tačkom paljenja od najviše 60 oS i zapaljivih gasova, ne smeju biti izrađeni od nezaštićenog, rđajućeg čelika. 6.8.2.2.10 Ako su cisterne koje se smatraju hermetički zatvorenim opremljene sigurnosnim ventilima, ispred njih mora biti ugrađen rasprskavajući disk, pri čemu moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:Raspored rasprskavajućeg diska i sigurnosnog ventila mora odgovarati zahtevima nadležnog organa. Između rasprskavajućeg diska i sigurnosnog ventila mora se predvideti manometar ili neki drugi odgovarajući uređaj sa pokazivačem, kako bi se omogućilo utvrđivanje lomova, perforacija, ili nezaptivenosti diska, što bi moglo da dovede do poremećaja funkcionisanja sigurnosnog sistema. 6.8.2.3 Odobrenje tipa 6.8.2.3.1 Za svaki novi tip vozila cisterni, demontažnih cisterni, kontejner-cisterni, zamenjivih cisterni, baterijskih kola ili MEGC nadležni organ ili njegova ovlašćena institucija mora da izda uverenje o tome da je ispitani tip, uključujući i uređaje za pričvršćivanje, podesan za nameravanu upotrebu i da odgovara zahtevima za izradu prema 6.8.2.1, zahtevima o opremi prema 6.8.2.2 i posebnim odredbama za materije koje se transportuju.U tom uverenju se moraju navesti:rezultati ispitivanja,broj odobrenja tipa, Broj odobrenja se sastoji iz oznake države u kojoj je odobrenje izdato i iz registarskog broja. kôd cisterne prema 4.3.3.1.1 ili 4.3.4.1.1,alfanumerički kodovi posebnih odredbi o izradi (TS), opremi (TE) i odobrenju tipa (TA), spomenutih u 6.8.4, navedeni u 3.2, tabela A, rubrika 13, za one materije za čiji transport cisterna ima odobrenje,ukoliko je potrebno, materije i/ili grupe materija za čiji transport cisterna ima odobrenje.Za njih moraju biti navedene njihove hemijske oznake ili odgovarajući zajednički naziv (vidi 2.1.1.2), kao i klasa, klasifikacioni kôd i ambalažna grupa.Sa izuzetkom materija Klase 2 i materija navedenih u 4.3.4.1.3, navođenje dozvoljenih materija u uverenju nije obavezno. U tom slučaju su za transport odobrene one grupe materija koje su odobrene na osnovu kôda cisterne navedenog u racionalizovanom pristupu u 4.3.4.1.2, uzimajući u obzir relevantne posebne odredbe.Materije navedene u uverenju, odn. grupe materija odobrene prema racionalizovanom pristupu, moraju u načelu biti kompatibilne sa osobinama cisterne. Ukoliko to nije moglo biti do kraja ispitano za potrebe odobrenja tipa, u uverenje treba uneti ogradu u tom smislu.Kopija ovog uverenja mora biti priložena dosijeu svake proizvedene cisterne, baterijskog vozila ili MEGC (vidi 4.3.2.1.7). 6.8.2.3.2 Ukoliko se cisterne, baterijska vozila ili MEGC proizvode u seriji bez izmena, ovo odobrenje važi i za serijski proizvedene ili na osnovu tog prototipa izrađene cisterne, baterijska vozila ili MEGC.Odobrenje tipa može se, međutim, iskoristiti i kao odobrenje za cisterne sa ograničenim odstupanjima u koncepciji, koja ili umanjuju opterećenja i naprezanja cisterni (npr. smanjen pritisak, smanjena masa, smanjena zapremina), ili povećavaju sigurnost strukture (npr. povećana debljina zida tela cisterne, više zaštitnih limova, smanjen prečnik otvora). Ova ograničena odstupanja moraju biti jasno opisana u uverenju o odobrenju tipa. 6.8.2.4 Kontrolisanja i ispitivanja 6.8.2.4.1 Tela cisterni i delovi njihove opreme, bilo zajedno ili odvojeno, prvi put se ispituju pre puštanja u eksploataciju. To ispitivanje obuhvata:kontrolu saobraznosti sa odobrenim tipom,kontrolu konstrukcionih karakteristika,ispitivanje unutrašnjeg i spoljnog stanja,ispitivanje hidrauličkim pritiskom pomoću ispitnog pritiska navedenog na identifikacionoj pločici cisterne propisanoj u 6.8.2.5.1 iispitivanje zaptivenosti i proveru funkcionisanja delova opreme.Sa izuzetkom Klase 2, ispitni pritisak za hidrauličko ispitivanje zavisi od proračunskog pritiska i, najmanje, mora da bude jednak dole navedenom pritisku: Proračunski pritisak (bar) Ispitni pritisak (bar) G G10 1,5 1,5 2,65 2,65 4 4 10 4 15 4 21 10 (4) Najmanji ispitni pritisci za Klasu 2 navedeni su u tabeli gasova i gasnih mešavina u 4.3.3.2.5.Hidrauličkom ispitivanju mora biti podvrgnuto telo cisterne u celini i svaka komora višekomorne cisterne zasebno. Ispitivanje se mora sprovesti za svaku komoru, pritiskom koji iznosi najmanje 1,3 puta najvećeg radnog pritiska. Hidrauličko ispitivanje mora se izvršiti pre postavljanja eventualno potrebne toplotne izolacije.Ukoliko se ispitivanje tela cisterne i delova njegove opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti prema 6.8.2.4.3.Ispitivanje zaptivenosti mora se izvršiti zasebno za svaku komoru višekomorne cisterne. 6.8.2.4.2 Tela cisterni i delovi njihove opreme moraju se podvrgavati periodičnim ispitivanjima u predviđenim rokovima. Periodična ispitivanja obuhvataju proveru stanja unutrašnjosti i spoljašnjosti cisterne, a u principu i hidrauličko ispitivanje 9) (u vezi sa ispitnim pritiskom za telo cisterne i, po potrebi, odeljke vidi 6.8.2.4.1).Omotači za toplotnu izolaciju ili druge vrste izolacije moraju se ukloniti samo u onoj meri u kojoj je to neophodno za pouzdanu procenu svojstava tela cisterne.U slučaju cisterni za transport praškastih ili zrnastih materija, a uz saglasnost zvanično priznatog stručnog lica, periodična hidraulička ispitivanja mogu biti izostavljena i zamenjena ispitivanjem zaptivenosti prema 6.8.2.4.3 pomoću efektivnog unutrašnjeg pritiska koji ne sme biti niži od najvišeg radnog pritiska.Periodična ispitivanja se mogu izvoditi u rokovima ne dužim od šest godina. pet godina. 6.8.2.4.3 Najkasnije svake tri godine Najkasnije svake dve i po godine mora se izvršiti dodatno ispitivanje zaptivenosti tela cisterne sa opremom, kao i provera funkcionisanja svih delova opreme.Tom prilikom cisterna se mora podvrgnuti efektivnom unutrašnjem pritisku koji ne sme biti niži od najvišeg radnog pritiska. Ispitivanje zaptivenosti cisterni za transport tečnih materija ili čvrstih zrnastih ili praškastih materija, ukoliko se obavlja pomoću gasa, mora se izvršiti pritiskom koji iznosi najmanje 25 % najvišeg radnog pritiska. Pritisak ni u kom slučaju ne sme biti niži od 20 kPa (0,2 bar) (nadpritisak).Za cisterne sa uređajima za provetravanje i sigurnosnim uređajem protiv isticanja sadržaja u slučaju prevrtanja, pritisak pri ispitivanju zaptivenosti jednak je statičkom pritisku tereta za punjenje.Ispitivanje zaptivenosti mora se izvršiti zasebno za svaku komoru višekomorne cisterne. 6.8.2.4.4 Ako je sigurnost cisterne ili njene opreme mogla biti ugrožena usled opravke, modifikcije ili nezgode, mora se izvršiti vanredno ispitivanje. 6.8.2.4.5 Ispitivanja navedena u 6.8.2.4.1 do 6.8.2.4.4 mora izvršiti stručno lice. priznato od strane nadležnog organa. O izvršenim ispitivanjima se moraju izdati uverenja. U tim uverenjima mora se ukazati na spisak materija čiji je transport odobren predmetnom cisternom, ili na kôd cisterne prema 6.8.2.3.Kopija ovog uverenja mora biti priložena dosijeu svake ispitane cisterne, baterijskog vozila ili MEGC (vidi 4.3.2.1.7). 6.8.2.5 Obeležavanje 6.8.2.5.1 Za potrebe kontrole na svakoj cisterni na pristupačnom mestu mora biti pričvršćena pločica od nerđajućeg metala. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje dole navedeni podaci. Ti podaci mogu biti navedeni i neposredno na zidu tela cisterne ukoliko je on tako ojačan da otpornost tela cisterne time ne bude ugrožena:broj odobrenja;naziv ili oznaka proizvođača;serijski broj proizvođača;godina proizvodnje;ispitni pritisak (nadpritisak);spoljni proračunski pritisak (vidi 6.8.2.1.7)12;zapremina, za višekomorne cisterne zapremina svake komore12;proračunska temperatura (potrebno samo za temperature iznad +50 oS ili ispod –20 oS12;datum i vrsta poslednjeg izvršenog ispitivanja: „mesec, godina“, praćeno slovom „R“ ukoliko je to ispitivanje prvo ispitivanje ili pak periodično ispitivanje prema 6.8.2.4.1 i 6.8.2.4.2, odnosno „mesec, godina“, praćeno slovom „L“ ukoliko je to ispitivanje neko međuispitivanje zaptivenosti prema 6.8.2.4.3;Napomena: ukoliko periodično ispitivanje obuhvata i ispitivanje zaptivenosti, na pločici treba navesti samo slovo „R“.žig stručnog lica koje je izvršilo ispitivanje;materijal tela cisterne i poziv na standarde materijala, ukoliko postoje, i, eventualno, materijal zaštitne obloge. Ispitni pritisak za celo telo cisterne i ispitni pritisak po komorama u MPa ili bar (nadpritisak) ako je pritisak po komori manji od pritiska koji deluje na telo cisterne Na cisternama koje se pune ili prazne pod pritiskom treba, osim toga, navesti i najviši dozvoljeni radni pritisak12. 6.8.2.5.2 Na samom vozilu cisterni ili na pločici moraju biti navedeni sledeći podaci:naziv vlasnika ili korisnika;masa u praznog vozila12;najveća dozvoljena ukupna masa12;Ovi podaci nisu potrebni za vozilo koji nosi demontažne cisterne.Kôd cisterne prema 4.3.4.1.1. mora biti naveden na samoj demontažnoj cisterni ili na pločici. Na samoj kontejner-cisterni ili na pločici moraju biti navedeni sledeći podaci:naziv vlasnika ili korisnika;zapremina tela cisterne12);sopstvena masa12);najveća dozvoljena ukupna masa12);za materije prema 4.3.4.1.3 zvaničan naziv materije(a) dozvoljene(ih) za transport;kôd cisterne prema 4.3.4.1.1;za materije mimo onih navedenih u 4.3.4.1.3 alfanumerički kôdovi svih svih posebnih odredbi TS i TE, koje su navedene u 3.2, tabela A, rubrika 13, za materije koje se transportuju cisternom. 6.8.2.6 Zahtevi koje moraju da ispune cisterne projektovane, izrađene i ispitane prema standardimaNapomena: lica ili tela koja su u standardima navedena kao odgovorna prema ADR moraju se pridržavati zahteva ADR.Zahtevi navedeni u 6.8 smatraju se ispunjenim ako su primenjeni sledeći standardi: pododeljci/stavovi referenca naziv dokumenta za sve cisterne 6.8.2.1 EN 14025:2003 Cisterne za transport opasnih materija – Metalne cisterne pod pritiskom – Projektovanje i izrada za ispitivanje i inspekcija 6.8.2.46.8.3.4 EN 12972:2001 (sa izuzetkom priloga D i E) Cisterne za transport opasnih materija – Ispitivanje, kontrolisanje i obeležavanje metalnih cisterni za cisterne sa najvišim radnim pritiskom od najviše 50 kPa za transport materija za koje je u 3.2, tabela A, kolona 12, naveden kôd cisterne sa slovom „G“ 6.8.2.1 EN 13094:2004 Cisterne za transport opasnih materija – Metalne cisterne sa radnim pritiskom od najviše 0,5 bar – Projektovanje i izrada za cisterne za gasove Klase 2 6.8.2.1 (sa izuzetkom 6.8.2.1.17), 6.8.2.4.1 ( sa izuzetkom ispitivanja zaptivenosti), 6.8.2.5.1, 6.8.3.1 i 6.8.3.5.1 EN 12493:2001(izuzev Prilog C) Zavarivani rezervoari pod pritiskom od čelika za tečni gas (LPG) – drumska vozila cisterne – konstrukcija i proizvodnjaNap. Pod “drumskim vozilom cisternom“ se podrazumevaju “fiksirane cisterne“ i “demontažne cisterne“ u smislu ADR. 6.8.3.2 (sa izuzetkom 6.8.3.2.3) EN 12252:2000 Oprema drumskih vozila cisterni za tečni gas (LPG)Nap. Pod “drumskim vozilom cisternom“ se podrazumevaju “fiksirane cisterne“ i “ demontažne cisterne“ u smislu ADR. 6.8.2.1 (sa izuzetkom 6.8.2.1.17), 6.8.2.4, 6.8.3.1 i 6.8.3.4 EN 13530-2:2002 + A1:2004 Kriogeni rezervoari – veliki pokretni vakuumski izolovani rezervoari – deo 2: projektovanje, proizvodnja kontrolisanje i ispitivanje za cisterne za transport tečnih naftnih proizvoda, drugih opasnih materija Klase 3 sa pritiskom pare na 50ºC najviše od 110 kPa i benzin, koji nema otrovne ili nagrizavajuće sporedne opsanosti 6.8.2.2. i 6.8.2.4.1 EN 13082:2001 Cisterne za transport opasnog tereta – oprema za opsluživanje cisterne – ventil za transfer pare EN 13308:2002 Cisterne za transport opasnog tereta – oprema za opsluživanje cisterne – ventil na dnu koji nije uravnotežen pritiskom EN 13314:2002 Cisterne za transport opasnog tereta – oprema za opsluživanje cisterne – poklopac za otvor za punjenje EN 13316:2002 Cisterne za transport opasnog tereta – oprema za opsluživanje cisterne – ventil na dnu koji je uravnotežen pritiskom EN 13317:2002 (izuzev za crtež i tabelu B.2 u Prilogu B) (Materijal mora da odgovara propisima standarda EN 13094:2004, broj 5.2) Cisterne za transport opasnog tereta – oprema za opsluživanje cisterne – sklop poklopca otvora za posmatranje EN 14595:2005 Cisterne za transport opasnog tereta – oprema za opsluživanje cisterne – odušni ventil za nadpritisak i podpritisak 6.8.2.7 Zahtevi koje moraju da ispune cisterne koje nisu projektovane, izrađene i ispitane prema standardimaCisterne koje nisu projektovane, izrađene i ispitane prema standardima navedenim u 6.8.2.6 moraju biti projektovane, izrađene i ispitane u skladu sa odredbama tehničkog pravilnika koji garantuje isti nivo sigurnosti i koji je priznao nadležni organ. U svakom slučaju moraju biti ispunjeni minimalni zahtevi navedeni u 6.8.2.Ukoliko se u 6.8.2.6 ukazuje na neki odgovarajući standard, nadležni organ mora u roku od dve godine da povuče svoje odobrenje za upotrebu tehničkih pravilnika u tu istu svrhu.Ovim nije ukinuto pravo nadležnog organa na priznavanje tehničkih pravilnika kojima će se poštovati napredak nauke i tehnike, ili u onim slučajevima u kojima ne postoje standardi, ili pak u slučajevima kada u obzir treba uzeti posebne aspekte koji nisu predviđeni standardom.Nadležni organ mora da preda sekretarijatu UNECE popis tehničkih pravilnika koje je priznao. Taj popis mora da sadrži sledeće podatke: naziv i datum pravilnika, predmet pravilnika i navode u vezi s tim gde se on može obezbediti. Sekretarijat mora da objavi ove informacije na svojoj internet stranici.U svrhu ispitivanja i obeležavanja može se koristiti i odgovarajući standard na koji je ukazano u 6.8.2.6. 6.8.3 Posebni zahtevi za Klasu 2 6.8.3.1 Izrada tela cisterni 6.8.3.1.1 Tela cisterni za sabijene, tečne ili rastvorene gasove moraju biti proizvedena od čelika.Kao izuzetak od 6.8.2.1.12, u slučaju bešavnih tela cisterni najmanje izduženje pri kidanju može da iznosi 14 %, a napon σ ne sme prelaziti sledeće granice u odnosu na materijal:ako je odnos Re/Rm (garantovane najmanje vrednosti posle termičke obrade) veći od 0,66, a najviše 0,85: σ ≤ 0,75 Rm;ako je odnos Re/Rm (garantovane najmanje vrednosti posle termičke obrade) veći od 0,85: σ ≤ 0,5 Rm. 6.8.3.1.2 Zahtevi navedeni u 6.8.5 primenjuju se za materijale i izradu zavarenih tela cisterni. 6.8.3.1.3 (Rezervisano) Izrada baterijskih vozila i MEGC 6.8.3.1.4 Boce, velike boce, sudovi pod pritiskom i svežnjevi boca, koji čine elemente baterijskih vozila ili MEGC, moraju biti izrađeni u skladu sa 6.2.Napomena: 1. Svežnjevi boca koji nisu elementi baterijskih vozila ili MEGC podležu zahtevima navedenim u 6.2. 2. Cisterne koje su elementi baterijskih vozila ili MEGC moraju biti izrađene prema 6.8.2.1 i 6.8.3.1. 3. Demontažne cisterne se ne smatraju elementima baterijskih vozila ili MEGC. 6.8.3.1.5 Elementi i njihovi uređaji za prčvršćivanje moraju biti u stanju da u uslovima najveće dozvoljene mase punjenja izdrže sile definisane u 6.8.2.1.2. Pod dejstvom svake od ovih sila naprezanje u najopterećenijoj tački elementa i njegove opreme za pričvršćivanje ne sme da prekorači vrednost definisanu u 6.2.3.1 za boce, velike boce, sudove pod pritiskom i svežnjeve boca, odn. vrednost σ za cisterne definisanu u 6.8.2.1. 6.8.3.2 Oprema 6.8.3.2.1 Odvodni cevni priključci cisterni moraju imati mogućnost zatvaranja slepim prirubnicama ili drugim podjednako pouzdanim uređajima. Za cisterne za duboko ohlađene tečne gasove te slepe prirubnice ili drugi podjednako pouzdani uređaji mogu biti opremljeni otvorima za rasterećenje prečnika od najviše 1,5 mm. 6.8.3.2.2 Tela cisterni za tečne gasove mogu, osim otvora prema 6.8.2.2.2 i 6.8.2.2.4, biti eventualno opremljena i otvorima za pokazivače nivoa tečnosti, termometre, manometre, kao i otvorima za provetravanje, neophodnim za njihov rad i bezbednost. 6.8.3.2.3 Otvori za punjenje i pražnjenje cisterni zapremine preko 1 m3 za tečne zapaljive i/ili otrovne gasove moraju biti opremljeni unutrašnjim brzozatvarajućim sigurnosnim uređajem, koji se automatski zatvara u slučaju nenamernog pomeranja cisterne ili u slučaju požara. Ovaj uređaj mora imati i mogućnost zatvaranja i sa sigurnog odstojanja. 6.8.3.2.4 Izuzev otvora za sigurnosne ventile i zatvorenih otvora za provetravanje, svi ostali otvori cisterni za tečne zapaljive i/ili otrovne gasove, nominalnog prečnika većeg od 1,5 mm, moraju biti opremljeni unutrašnjim zaustavnim uređajem. 6.8.3.2.5 Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.2.2.2, 6.8.3.2.3 i 6.8.3.2.4, cisterne za duboko ohlađene tečne gasove mogu biti opremljene spoljnim umesto unutrašnjim uređajima ukoliko je obezbeđena njihova zaštita od spoljnih oštećenja, koja im pruža najmanje istu sigurnost kao i zid tela cisterne. 6.8.3.2.6 Ako su cisterne opremljene pokazivačima nivoa tečnosti koji dolaze u direktan dodir sa transportovanom materijom, ti pokazivači nivoa tečnosti se ne smeju sastojati iz providnih materijala. Ako postoje termometri, oni ne smeju biti uronjeni kroz telo cisterne direktno u gas ili tečnost. 6.8.3.2.7 Otvori za punjenje i pražnjenje cisterne smešteni u njenom gornjem delu moraju, osim prema odredbama navedenim u 6.8.3.2.3, dodatno biti opremljeni i još jednim spoljnim zaustavnim uređajem. On mora imati mogućnost zatvaranja pomoću slepe prirubnice ili pomoću nekog drugog podjednako pouzdanog uređaja. 6.8.3.2.8 Sigurnosni ventili moraju odgovarati zahtevima navedenim u 6.8.3.2.9 do 6.8.3.2.12. 6.8.3.2.9 Cisterne za sabijene, tečne ili rastvorene gasove mogu biti snabdevene opružnim sigurnosnim ventilima. Ti ventili moraju biti u stanju da se otvore automatski pod pritiskom koji je jednak ispitnom pritisku cisterne na kojoj se nalaze, pomnoženim sa 0,9 do 1,0. Ovi ventili moraju biti onog tipa koji može da izdrži dinamičke sile, uključujući i pomeranje tečnosti. Zabranjena je upotreba ventila koji funkcionišu sa protivtegom ili pod uticajem sile zemljine teže. Potrebna propusna moć sigurnosnih ventila izračunava se prema formuli navedenoj u 6.7.3.8.1.1. 6.8.3.2.10 Zahtevima navedenim u 6.8.3.2.9 nije zabranjena montaža sigurnosnih ventila na cisterne koje su namenjene za pomorski transport i koje odgovaraju pravilniku IMDG. 6.8.3.2.11 Cisterne za duboko ohlađene tečne gasove moraju biti opremljene sa dva ili više međusobno nezavisnih sigurnosnih ventila koji su u stanju da se otvore pod najvišim radnim pritiskom navedenim na cisterni. Među tim sigurnosnim ventilima moraju postojati dva koja su tako dimenzionisana, da je omogućeno odvođenje gasova, nastalih isparavanjem u normalnoj upotrebi, tako da pritisak nikada ne prekorači radni pritisak naveden na cisterni za više od 10 %.Jedan od sigurnosnih ventila može biti opremljen rasprskavajućim diskom koji mora da pukne pod ispitnim pritiskom.U slučaju gubitka vakuuma na cisternama sa dvostrukim omotačem, ili pri oštećenju 20 % izolacije na cisternama sa jednim zidom, kombinacijom uređaja za rasterećenje pritiska mora biti ostvaren takav izlazni presek, da pritisak u cisterni ne prekorači vrednost ispitnog pritiska. 6.8.3.2.12 Ovi uređaji za rasterećenje pritiska na cisternama za duboko ohlađene tečne gasove moraju biti konstruisani tako da besprekorno rade i na njihovoj najnižoj radnoj temperaturi. Siguran način rada na toj temperaturi mora se utvrditi i dokazati ispitivanjem svakog pojedinog uređaja, ili ispitivanjem po jednog uzorka za svaki tip konstrukcije. 6.8.3.2.13 Ventili demontažnih cisterni koji se mogu kotrljati moraju biti opremljeni zaštitnim poklopcima. Toplotna izolacija 6.8.3.2.14 Ako su cisterne za tečne gasove opremljene toplotnom izolacijom, ona se mora sastojatiili iz zaštite od sunca, koja pokriva najmanje gornju trećinu, ali najviše gornju polovinu površine cisterne, od koje mora biti odvojena slojem vazduha debljine najmanje 4 cm,ili iz potpune obloge od izolacionih materijala dovoljne debljine. 6.8.3.2.15 Cisterne za duboko ohlađene tečne gasove moraju biti toplotno izolovane. Ta toplotna izolacija mora biti obezbeđena potpunom oblogom. Ako je prostor između tela cisterne i obloge bez vazduha (vakuumska izolacija), mora se računski dokazati da zaštitna obloga može bez deformacija da izdrži spoljni pritisak od najmanje 100 kPa (1 bar) (nadpritisak). Izuzetno od definicije pojma proračunskog pritiska u 1.2.1, pri ovom izračunavanju smeju biti uzeta u obzir spoljna i unutrašnja ojačanja. Ukoliko je obloga nepropusna za gasove, jednim uređajem se mora sprečiti pojava opasnog pritiska u izolacionom sloju u slučaju nezaptivenosti tela cisterne ili delova njegove opreme. Taj uređaj mora da spreči prodor vlage u izolacioni sloj. 6.8.3.2.16 U slučaju cisterni za tečne gasove sa temperaturom ključanja ispod –182 oS pri atmosferskom pritisku, ni toplotna izolacija ni uređaji za pričvršćivanje kontejner-cisterni, odn. elementi za pričvršćenje cisterne, ne smeju sadržavati zapaljive materije.Uz saglasnost nadležnog organa, elementi za pričvršćenje cisterni sa vakuumskom izolacijom smeju sadržavati plastične materijale između tela cisterne i obloge. 6.8.3.2.17 Izuzetno od 6.8.2.2.4, tela cisterni za transport duboko ohlađenih tečnih gasova ne smeju biti opremljena otvorom za kontrolu. Oprema baterijskih vozila i MEGC 6.8.3.2.18 Oprema za rukovanje i strukturna oprema moraju biti raspoređene ili projektovane tako da su sprečena oštećenja koja bi u normalnim uslovima rukovanja i transporta mogla dovesti do oslobađanja sadržaja iz posude pod pritiskom. Ukoliko spoj između baterijskih vozila ili MEGC i elemenata dopušta relativno kretanje između konstrukcionih grupa, oprema mora biti pričvršćena tako da usled takvog kretanja ne dolazi do oštećenja delova. Cevovod koja vodi ka zaustavnim ventilima mora da bude dovoljno fleksibilan da bi zaštitio ventile i cevi od smicanja i od oslobađanja sadržaja posude pod pritiskom. Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući i prirubnice ili navojne zatvarače) i svi zaštitni poklopci moraju imati mogućnost obezbeđenja protiv slučajnog otvaranja. 6.8.3.2.19 Da bi se izbeglo oslobađanje sadržaja u slučaju oštećenja, cevovodi, uređaji za pražnjenje (cevni priključci, uređaji za zatvaranje) i zaustavni ventili moraju biti zaštićeni ili raspoređeni tako da je sprečeno njihovo otkidanje usled spoljnih naprezanja, ili pak projektovani tako da mogu da ih izdrže. 6.8.3.2.20 Cevovod mora biti projektovan za rad u temperaturnom području od –20 oS do +50 oS.Cevovod mora biti projektovan, izrađen i montiran tako da se izbegne opasnost od oštećenja usled termičkog širenja i skupljanja, mehaničkih potresa i vibracija. Sve cevi moraju biti od odgovarajućeg metalnog materijala. U meri u kojoj je to izvodljivo, spojevi cevi moraju biti zavareni.Spojevi bakarnih cevi moraju biti tvrdo lemljeni ili izvedeni u vidu metalnog spoja jednake čvrstoće. Tačka topljenja tvrdo lemljenog spoja ne sme biti niža od 525 oS. Spojevi ne smeju umanjiti čvrstoću cevovoda, kao što to može biti slučaj sa spojevima izvedenim pomoću zavrtnja. 6.8.3.2.21 Sa izuzetkom UN broja 1001 acetilena, rastvorenog, dozvoljeni napon σ cevovoda ne sme prekoračiti 75 % garantovane granice elastičnosti materijala pri ispitnom pritisku posuda.Potrebna debljina zida cevovoda za UN broj 1001 acetilen, rastvoren, izračunava se u skladu sa priznatim tehničkim pravilima.Primedba: za granicu elastičnosti vidi 6.8.2.1.11.Osnovne odredbe ovog stava smatraju se ispunjenim ako se primenjuju sledeći standardi:(Rezervisano) 6.8.3.2.22 Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.3.2.3, 6.8.3.2.4 i 6.8.3.2.7, u slučaju boca, velikih boca, sudova pod pritiskom i svežnjeva boca, koji sačinjavaju baterijska vozila ili MEGC, potrebni zaustavni ventili mogu biti montirani i izvan cevovoda. 6.8.3.2.23 Ako je neki element opremljen sigurnosnim ventilom, a između elemenata se nalaze zaustavni ventili, onda svaki element mora biti opremljen takvim ventilom. 6.8.3.2.24 Uređaji za punjenje i pražnjenje mogu biti montirani u jednom cevovodu. 6.8.3.2.25 Svi elementi, uključujući i sve pojedinačne boce iz svežnja boca, predviđeni za transport otrovnih gasova moraju imati mogućnost međusobnog razdvajanja pomoću zaustavnog ventila. 6.8.3.2.26 Baterijska vozila ili MEGC, predviđeni za transport otrovnih gasova, ne smeju biti opremljeni sigurnosnim ventilima, izuzev ako ispred njih nije postavljen rasprskavajući disk. U tom slučaju raspored rasprskavajućeg diska i sigurnosnog ventila mora odgovarati zahtevima nadležnog organa. 6.8.3.2.27 Zahtevima navedenim u 6.8.3.2.26 nije zabranjeno postavljanje sigurnosnih ventila na baterijska vozila ili MEGC koji su namenjeni za pomorski transport i odgovaraju kodu IMDG. 6.8.3.2.28 Posude koje čine elemente baterijskih vozila ili MEGC za transport zapaljivih gasova moraju biti sastavljene u grupe od po najviše 5000 litara, koje se međusobno mogu razdvojiti zaustavnim ventilom.Ukoliko se sastoje iz cisterni u skladu sa ovim poglavljem, elementi baterijskih vozila ili MEGC za transport zapaljivih gasova moraju imati mogućnost međusobnog razdvajanja pomoću zaustavnog ventila. 6.8.3.3 Odobrenje tipaNema posebnih zahteva. 6.8.3.4 Kontrolisanja i ispitivanja 6.8.3.4.1 Materijali svakog zavarenog tela cisterne, sa izuzetkom boca, velikih boca, sudova pod pritiskom i boca kao delova svežnjeva boca koje čine elemente baterijskih vozila ili MEGC, moraju biti ispitani prema ispitnom postupku navedenom u 6.8.5. 6.8.3.4.2 Osnovni zahtevi u vezi sa ispitnim pritiskom navedeni su u 4.3.3.2.1 do 4.3.3.2.4, a najmanji ispitni pritisci u popisu gasova i mešavina gasova u 4.3.3.2.5. 6.8.3.4.3 Prvo hidrauličko ispitivanje mora se izvršiti pre postavljanja toplotne izolacije. Ako su telo cisterne, njegov pribor, cevovodi i oprema ispitani odvojeno, po njihovom sklapanju cisterna se mora podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. 6.8.3.4.4 Zapremina svakog tela cisterne namenjenog za transport sabijenih gasova, koje se puni po masi, kao i onih tela cisterni koje su namenjene za transport tečnih ili rastvorenih gasova, mora biti određena merenjem težine ili merenjem zapremine vode kojom je cisterna napunjena, pod nadzorom stručnog lica koje je priznao nadležni organ; tačnost merenja zapremine tela cisterne mora iznositi najmanje 1 %. Računsko određivanje na osnovu dimenzija tela cisterne nije dozvoljeno. Najveću dozvoljenu masu punjenja utvrđuje zvanično priznato stručno lice prema uputstvu za pakovanje R 200 ili R 203 u 4.1.4.1, kao i prema 4.3.3.2.2 i 4.3.3.2.3. 6.8.3.4.5 Zavareni šavovi tela cisterni ispituju se u skladu sa faktorom λ = 1 prema 6.8.2.1.23. 6.8.3.4.6 Izuzetno od zahteva u 6.8.2.4, periodična kontrolisanja, uključujući i hidrauličko ispitivanje, vrše se: svake tri godine svake dve i po godine na cisternama za UN broj 1008 botrifluorid, UN broj 1017 hlor, UN broj 1048 brom-vodonik, UN broj 1050 hlorovodonik, dehidriran, UN broj 1053 sumpor-vodonik, dehidriran, UN broj 1067 azot-dioksid, UN broj 1076 fozgen ili UN broj 1079 sumpor-dioksid;šest godina po puštanju u eksploataciju, a zatim svakih 12 godina na cisternama za duboko ohlađene tečne gasove. Šest godina nakon svake periodične kontrole zvanično priznato stručno lice mora izvršiti ispitivanje zaptivenosti. Između dva periodična ispitivanja nadležni organ može da zahteva da se izvrši ispitivanje zaptivenosti. Ako su telo cisterne, njegov pribor, cevovodi i delovi opreme ispitani odvojeno, po njihovom sklapanju cisterna se mora podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. 6.8.3.4.7 U slučaju cisterni sa vakuumskom izolacijom, hidrauličko ispitivanje i provera stanja unutrašnjosti može biti, uz saglasnost zvanično priznatog stručnog lica, zamenjeno ispitivanjem zaptivenosti i merenjem vakuuma. 6.8.3.4.8 Ako se za potrebe periodične kontrole prosecaju otvori u telu cisterne za duboko ohlađene tečne gasove, pre ponovnog puštanja cisterne u eksploataciju zvanično priznato stručno lice mora da odobri metod njenog hermetičkog zatvaranja koji će garantovati besprekorne osobine tela cisterne. 6.8.3.4.9 Ispitivanja zaptivenosti na cisternama za gasove izvode se pod pritiskom kojiza sabijene, tečne i rastvorene gasove iznosi najmanje 20 % ispitnog pritiska;za duboko ohlađene tečne gasove iznosi najmanje 90 % najvišeg radnog pritiska. Kontrole i ispitivanja baterijskih vozila i MEGC 6.8.3.4.10 Elementi i delovi opreme svih baterijskih vozila ili MEGC moraju se prekontrolisati i ispitati, bilo zajedno, bilo odvojeno, pre prvog puštanja u rad (prvo kontrolisanje i ispitivanje). Baterijska vozila ili MEGC čije elemente čine posude kontrolišu se potom najkasnije svakih pet godina. Baterijska vozila ili MEGC čije elemente čine cisterne kontrolišu se potom u intervalima prema 6.8.3.4.6. Nezavisno od poslednjeg izvršenog periodičnog kontrolisanja i ispitivanja mora se izvršiti i vanredno kontrolisanje i ispitivanje ukoliko se ono pokaže kao neophodno u skladu sa 6.8.3.4.14. 6.8.3.4.11 Prvo kontrolisanje obuhvata:kontrolu saobraznosti sa odobrenim tipom,kontrolu konstrukcionih karakteristika,ispitivanje stanja unutrašnjosti i spoljašnjosti,hidrauličko ispitivanje pomoću ispitnog pritiska koji je naveden na identifikacionoj pločici propisanoj u 6.8.3.5.10,ispitivanje zaptivenosti pod najvišim radnim pritiskom,proveru funkcionisanja delova opreme.Ako se ispitivanje pritiskom elemenata i opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. 6.8.3.4.12 Boce, velike boce i burad pod pritiskom, kao i boce koje čine delove svežnjeva boca, moraju se ispitati prema uputstvu za pakovanje R 200 ili R 203, navedenom u 4.1.4.1.Ispitni pritisak za cevovod baterijskih vozila ili MEGC mora biti isti kao i za elemente baterijskih vozila ili MEGC. Ispitivanje pritiskom cevovoda može se izvesti kao hidrauličko ispitivanje ili, uz saglasnost nadležnog organa ili njegove ovlašćene institucije, upotrebom neke druge tečnosti ili nekog gasa. Izuzetno od ovog zahteva, ispitni pritisak za cevovod baterijskih vozila ili MEGC za UN broj 1001 acetilen, rastvoren, mora biti najmanje 300 bar. 6.8.3.4.13 Periodično kontrolisanje obuhvata ispitivanje zaptivenosti pod najvišim radnim pritiskom i spoljni pregled strukture, elemenata i opreme za rukovanje bez demontaže elemenata. Elementi i cevovodi moraju se kontrolisati u rokovima utvrđenim u uputstvu za pakovanje R 200 navedenom u 4.1.4.1 i u saglasnosti sa zahtevima navedenim u 6.2.1.6. Ako se ispitivanje na pritisak elemenata i opreme izvrši odvojeno, po njihovom sklapanju oni se zajedno moraju podvrgnuti ispitivanju zaptivenosti. 6.8.3.4.14 Vanredno kontrolisanje i ispitivanje je potrebno ukoliko se na baterijskim vozilima ili MEGC pojave znaci oštećenja, korozije, nezaptivenosti ili druga stanja koja ukazuju na neki nedostatak koji bi mogao ugroziti celovitost baterijskih vozila ili MEGC. Obim vanrednog kontrolisanja i ispitivanja i demontaža elemenata, ako se ona smatra nužnom, zavisi od obima oštećenja ili pogoršanja stanja baterijskih vozila ili MEGC. Ono mora obuhvatiti najmanje ona ispitivanja koja se zahtevaju u 6.8.3.4.15. 6.8.3.4.15 U okviru ispitivanja mora biti utvrđeno sledeće:da su elementi provereni spolja na postojanje rupa, korozije, habanja, izbočina, deformacija, grešaka u zavarenim šavovima ili drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi baterijska vozila ili MEGC mogli postati nebezbedni tokom transporta;da su cevovodi, ventili i zaptivke provereni na postojanje korozije, kvarova i drugih stanja, uključujući i nezaptivenost, usled kojih bi baterijska vozila ili MEGC mogli postati nebezbedni pri punjenju, pražnjenju ili transportu;da su nedostajući ili olabavljeni zavrtnji ili matice na spojevima sa prirubnicama ili na slepim prirubnicama zamenjeni ili dotegnuti;da na sigurnosnim uređajima i ventilima nema korozije, deformacija, oštećenja ili kvarova koji bi mogli da spreče njihovo normalno funkcionisanje. Uređaji za zatvaranje sa daljinskim rukovanjem i sa automatskim zatvaranjem moraju se aktivirati da bi se dokazalo njihovo uredno funkcionisanje;da su oznake koje se zahtevaju na baterijskim vozilima ili na MEGC čitljive i da odgovaraju relevantnim zahtevima ida su okvir, ležište i uređaji za podizanje baterijskih vozila ili MEGC u zadovoljavajućem stanju. 6.8.3.4.16 Kontrolisanja i ispitivanja navedena u 6.8.3.4.10 do 6.8.3.4.15 mora izvršiti stručno lice određeno od strane nadležnog organa. O izvršenim ispitivanjima moraju se izdati uverenja. U tim uverenjima mora se ukazati na spisak materija čiji je transport odobren predmetnim baterijskim vozilom ili MEGC prema 6.8.2.3.1.Kopija ovog uverenja mora biti priložena dosijeu svake ispitane cisterne, baterijskih vozila ili MEGC (vidi 4.3.2.1.7). 6.8.3.5 Obeležavanje 6.8.3.5.1 Na pločici cisterne propisanoj u 6.8.2.5.1, ili neposredno na zidu tela cisterne ukoliko je on tako ojačan da otpornost tela cisterne time ne bude ugrožena, moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci: 6.8.3.5.2 Na cisternama predviđenim za samo jednu materiju:zvaničan naziv gasa za transport, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv15.Ovi podaci moraju biti dopunjeninajvišim dozvoljenim pritiskom punjenja na 15 oS – za cisterne za sabijene gasove koje se pune prema pritisku inajvećom dozvoljenom masom punjenja u kg i temperaturom punjenja ako je ona niža od –20 oS – za cisterne za sabijene gasove koje se pune po masi, kao i za cisterne za tečne, duboko ohlađene tečne ili rastvorene gasove. 6.8.3.5.3 Na cisternama za višenamensku upotrebu:zvaničan naziv gasa za transport, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv15 gasova za koje cisterna ima dozvolu.Ovaj podatak treba da bude dopunjen najvećom dozvoljenom masom punjenja za svaki gas u kg. 6.8.3.5.4 Na cisternama za duboko ohlađene tečne gasove:najviši dozvoljeni radni pritisak. 6.8.3.5.5 Na cisternama sa toplotnom izolacijom:navodi „toplotno izolovano“ ili „vakuumski izolovano“. 6.8.3.5.6 Dodatno uz navode propisane u 6.8.2.5.2, na samoj cisterni ili na tablici na samoj kontejner-cisterni ili na tablici mora biti navedeno:- kôd cisterne, prema uverenju o odobrenju (vidi 6.8.2.3.1), sa efektivnim ispitnim pritiskom cisterne; – podatak „najniža dozvoljena temperatura punjenja: …“na cisternama za samo jednu materiju:- zvaničan naziv gasa, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv15; – za sabijene gasove koji se pune po masi, kao i za tečne, duboko ohlađene tečne ili rastvorene gasove – najveća dozvoljena masa punjenja u kg; – za sabijene gasove koji se pune po masi, kao i za tečne, duboko ohlađene tečne ili rastvorene gasove – najveća dozvoljena masa punjenja u kg; na cisternama za višenamensku upotrebu:- zvaničan naziv gasa, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv15 gasova za koje cisterna ima odobrenje; uz navođenje najveće dozvoljene mase punjenja za svaki gas u kg; uz navođenje najveće dozvoljene mase punjenja za svaki gas u kg; na cisternama sa toplotnom izolacijom:- navod „toplotno izolovano“ ili „vakuumski izolovano“ na službenom jeziku zemlje registracije, a ukoliko taj jezik nije francuski, nemački, italijanski ili engleski, onda i na francuskom, nemačkom, italijanskom ili engleskom ukoliko sporazumima između zemalja kroz koje se obavlja transport nije propisano drugačije. 6.8.3.5.7 (Rezervisano) 6.8.3.5.8 Ovi podaci se ne zahtevaju u slučaju vozila koja transportuju prenosive cisterne. 6.8.3.5.9 (Rezervisano) Obeležavanje baterijskih vozila i MEGC 6.8.3.5.10 Svako baterijsko kolo i MEGC mora biti opremljen nerđajućom metalnom pločicom trajno pričvršćenom na vidnom i za potrebe kontrole lako dostupnom mestu. Na toj pločici moraju biti utisnuti ili na sličan način uneseni najmanje sledeći podaci:broj odobrenja;naziv i oznaka proizvođača;serijski broj proizvođača;godina proizvodnje;ispitni pritisak (nadpritisak);proračunska temperatura (potrebna samo ukoliko temeprature iznad +50 oS ili ispod –20 oS)16;datum (mesec, godina) prvog i poslednjeg izvršenog periodičnog ispitivanja prema 6.8.3.4.10 i 6.8.3.4.13;žig stručnog lica koje je izvršilo ispitivanje 6.8.3.5.11 Na samom baterijskom vozilu ili na tablici moraju biti navedeni sledeći podaci16:naziv vlasnika i korisnika;broj elemenata;ukupna zapremina elemenata;a kod baterijskih vozila, koja se pune po masi:masa u praznom stanju;najveća dozvoljena ukupna masa. Na samom MEGC ili na tablici moraju biti navedeni sledeći podaci:naziv vlasnika i korisnika;broj elemenata;ukupna zapremina elemenata16;najveća dozvoljena ukupna masa16;kôd cisterne prema uverenju o odobrenju (vidi 6.8.2.3.1) sa efektivnim ispitnim pritiskom MEGC;zvaničan naziv gasa, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv15 gasova za čiji se transport MEGC koristi;a za MEGC koji se pune po masi;sopstvena masa16. 6.8.3.5.12 Na tablici postavljenoj na okviru baterijskih vozila i MEGC u blizini mesta punjenja mora biti navedeno sledeće:najviši dozvoljeni pritisak punjenja16 na 15 oS za elemente za sabijene gasove,zvaničan naziv gasa prema 3.2, a u slučaju gasova svrstanih u rubriku n.d.m.n. dodatno i tehnički naziv15,a za tečne gasove još inajveća dozvoljena masa punjenja svakog elementa16. 6.8.3.5.13 Boce, velike boce i sudovi pod pritiskom, kao i boce koje čine svežnjeva boca, moraju biti snabdeveni natpisima u skladu sa 6.2.1.7. Ove posude ne moraju biti pojedinačno obeležene listicama opasnosti prema 5.2.Baterijska vozila i MEGC moraju biti obeleženi i plakatirani u skladu sa 5.3. 6.8.3.6 Zahtevi koje moraju da ispune baterijska vozila i MEGC, projektovani, izrađeni i ispitani prema standardimaNapomena: Osobe i organi, koji su identifikovani u standardima kao odgovorni prema ADR, moraju ispuniti zahteve ADR.Zahtevi poglavlja 6.8 se smatraju da su ispunjeni ako su primenjeni sledeći standardi: primenjivi pododeljci / stavovi reference Nazivi dokumenata 6.8.3.14 i 6.8.3.1.5, 6.8.3.2.18 do 6.8.3.2.26, 6.8.3.4.10 do 6.8.3.4.12 i 6.8.3.5.10 do 6.8.3.5.13 EN 13807:2003 Prenosive boce za gas – baterijska vozila – konstrukcija, proizvodnja, obeležavanje i ispitivanje 6.8.3.7 Zahtevi koje moraju da ispune baterijska vozila i MEGC koji nisu projektovani, izrađeni i ispitani prema standardimaBaterijska vozila i MEGC koji nisu projektovani, izrađeni i ispitani u skladu sa standardima navedenim u 6.8.3.6 moraju biti projektovani, izrađeni i ispitani u skladu sa zahtevima tehničkog pravilnika koji je priznao nadležni organ. U svakom slučaju moraju biti ispunjeni minimalni zahtevi navedeni u 6.8.3. 6.8.4 Posebne odredbeNapomena: 1. Za tečne materije sa tačkom paljenja do najviše 60 oS i za zapaljive gasove vidi i 6.8.2.1.26, 6.8.2.1.27 i 6.8.2.2.9.2. U vezi sa zahtevima za cisterne koje se moraju podvrgnuti ispitivanju na pritisak od najmanje 1 MPa (10 bar), ili za cisterne za transport duboko ohlađenih tečnih gasova, vidi 6.8.5.Ako su navedeni u nekoj rubrici u 3.2, tabela A, kolona 13, onda se primenjuju sledeće posebne odredbe: Izrada (TS) TS 1 Za materijale i izradu ovih tela cisterni primenjuju se zahtevi navedeni u 6.8.5. TS 2 Tela cisterni i delovi njihove opreme moraju biti proizvedeni od aluminijuma čiji je stepen čistoće najmanje 99,5 % ili nekog odgovarajućeg čelika koji ne izaziva raspadanje vodonik-peroksida. Ako su tela cisterni proizvedena od čistog aluminijuma sa stepenom čistoće od najmanje 99,5 %, debljina zida ne mora biti veća od 15 mm ni u slučaju da iz proračuna prema 6.8.2.1.17 proizilazi viša vrednost. TS 3 Tela cisterni moraju biti proizvedena od austenitnih čelika. TS 4 Tela cisterni moraju biti opremljena oblogom od emajla ili nekom ekvivalentnom zaštitnom oblogom ukoliko na materijal tela cisterne dejstvuje UN broj 3250 hlor-sirćetna kiselina. TS 5 Tela cisterni moraju biti opremljena olovnom oblogom debljine najmanje 5 mm ili nekom ekvivalentnom oblogom. TS 6 Ukoliko je za cisterne neophodno korišćenje aluminijuma, te cisterne moraju biti proizvedene od aluminijuma čiji je stepen čistoće najmanje 99,5 %; i u slučaju da iz proračuna prema 6.8.2.1.17 proizilazi veća vrednost, debljina zidova ne mora biti veća od 15 mm. TS 7 Efektivna najmanja debljina zida tela cisterne ne sme da bude manja od 3 mm. Oprema (TE) TE 1 (Obrisano) TE 2 (Obrisano) TE 3 Cisterne moraju dodatno zadovoljavati sledeće zahteve:Uređaj za grejanje ne sme se voditi u unutrašnjosti cisterne, već mora biti montiran na spoljnoj strani tela cisterne. Međutim, cev koja služi za pražnjenje fosfora može biti opremljena grejnim omotačem. Uređaj za grejanje tog omotača mora biti podešen tako da temperatura fosfora ne može da prekorači temperaturu tovara tela cisterne. Ostale cevi moraju se voditi u gornji deo tela cisterne; otvori se moraju nalaziti iznad najvišeg dozvoljenog nivoa fosfora i imati mogućnost potpunog zatvaranja poklopcima koji se zabravljuju.Cisterna mora biti opremljena mernim instrumentom za proveru nivoa fosfora, a ako se kao zaštitno sredstvo koristi voda, onda i fiksiranom oznakom za najviši dozvoljeni nivo vode. TE 4 Tela cisterni moraju biti opremljena toplotnom izolacijom od teško zapaljivih materijala. TE 5 Ako su tela cisterni opremljena toplotnom izolacijom, ona se mora sastojati od teško zapaljivih materijala. TE 6 Cisterne mogu biti opremljene uređajem konstruisanim tako da ne može biti začepljen materijom koja se transportuje i da sprečava ispuštanje i stvaranje prekomernog nadpritiska ili podpritiska u unutrašnjosti tela cisterne. TE 7 Uređaji za pražnjenje cisterni moraju biti opremljeni sa dva međusobno nezavisna zatvarača koji se nalaze jedan iza drugog, od kojih se prvi sastoji od unutrašnjeg brzozatvarajućeg zaustavnog ventila odobrenog tipa, a drugi od spoljnog zaustavnog ventila na kraju svakog izlaznog priključka. Na izlazu svakog spoljnog zaustavnog ventila mora biti montirana slepa prirubnica ili neki drugi ekvivalentan uređaj. Ako dođe do otkidanja cevnih priključaka, unutrašnji zaustavni ventil mora ostati povezan sa telom cisterne i zatvoren. TE 8 Crevni priključci cisterne moraju biti proizvedeni od materijala koji ne izazivaju razlaganje vodonik-peroksida. TE 9 Cisterne moraju biti u gornjem delu opremljene uređajem za zatvaranje konstruisanim tako da u unutrašnjosti tela cisterne ne može doći do stvaranja nadpritiska usled razlaganja transportovanih materija niti do isticanja tečnosti ili prodora stranih supstanci u unutrašnjost tela cisterne. TE 10 Uređaji za zatvaranje cisterni moraju biti proizvedeni tako da tokom transporta ne može da dođe do začepljenja uređaja materijom koja je prešla u čvrsto stanje.Ukoliko su cisterne obložene materijalom za toplotnu izolaciju, on se mora sastojati iz neorganskog materijala i ne sme sadržavati zapaljive materije. TE 11 Tela cisterni i njihova oprema za rukovanje moraju biti konstruisani tako da je sprečeno prodiranje stranih supstanci u unutrašnjost tela cisterne, isticanje tečnosti i stvaranje opasnog nadpritiska u unutrašnjosti tela cisterne usled razlaganja transportovanih materija. TE 12 Cisterne moraju biti opremljene toplotnom izolacijom u skladu sa 6.8.3.2.14. Ako SADT organskog peroksida u cisterni iznosi najviše 55ºC ili je cisterna proizvedena od aluminijuma, telo cisterne mora biti potpuno izolovano. Zaštita od sunca i svaki deo cisterne koji njome nije pokriven ili spoljna obloga potpune izolacije moraju biti premazani belom bojom ili izrađeni od sjajnog metala. Boja mora biti očišćena pre svakog transporta, a u slučaju da je požutela ili je oštećena mora se obnoviti. Toplotna izolacija ne sme sadržavati zapaljive materije.Cisterne moraju biti opremljene uređajima za merenje temperature.Cisterne moraju biti opremljene sigurnosnim ventilima i uređajima za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti. Vakuumski ventili se takođe mogu koristiti. Uređaji za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti moraju reagovati na pritiske koji su utvrđeni u zavisnosti od svojstava organskog peroksida i od tipa cisterne. Upotreba topljivih osigurača na telu cisterne ne sme biti dozvoljena.Cisterne moraju biti opremljene opružnim sigurnosnim ventilima da bi se izbeglo značajnije stvaranje pritiska u telu cisterne usled proizvoda razlaganja i para koje se mogu stvoriti na temperaturi od 50 oS. Propusna moć i pritisak reagovanja sigurnosnog(ih) ventila utvrđuje se na osnovu rezultata ispitivanja prema posebnoj odredbi TA2. Međutim, pritisak reagovanja ni u kom slučaju ne sme biti izabran tako da tečne materije mogu da isteknu iz ventila pri prevrtanju cisterne.Uređaji za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti na cisternama mogu biti izvedeni kao opružni ventili ili kao rasprskavajući diskovi, konstruisani tako da ispuštaju sve proizvode razlaganja i pare, koji nastaju u slučaju samoubrzavajućeg razlaganja ili u slučaju potpunog dejstva vatre u vremenskom periodu od najmanje jednog časa pod uslovima definisanim sledećim formulama:q = 70961 · F · A0,82gde jeq= apsorbovana toplota [W]A = navlažena površina [m2]F = faktor izolacije [-]F = 1 za neizolovane cisterne iliF = [pic] za izlovane cisternegde jeK = toplotna provodljivost izolacionog sloja [W · m–1 · K–1]L = debljina izolacionog sloja [m]U = K/L = koeficijent toplotne provodljivosti izolacije [W · m–2 · K–1]TPO = temperatura peroksida u uslovima rasterećenja [K].Pritisak reagovanja uređaja za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti mora biti viši od gore navedenog pritiska utvrđenog na osnovu ispitnih rezultata prema posebnoj odredbi TA2. Uređaji za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti moraju biti dimenzionirani tako da najviši pritisak u cisterni nikada ne prelazi ispitni pritisak cisterne.Napomena: u priručniku Ispitivanja i kriterijumi, u prilogu 5, naveden je primer jednog ispitnog postupka za dimenzionisanje uređaja za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti.U slučaju potpuno izolovanih cisterni, za izračunavanje kapaciteta i podešavanja uređaja za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti polazi se od pretpostavke gubitka izolacije od 1 % površine.Vakuumski ventili i opružni sigurnosni ventili cisterni moraju biti opremljeni zaštitom od prodora plamena, izuzev u slučaju da materije koje se transportuju i proizvodi njihovog razlaganja nisu zapaljivi. Mora se voditi računa o smanjenju propusne moći ventila usled te zaštite od prodora plamena. TE 13 Cisterne moraju biti opremljene toplotnom izolacijom, kao i opremom za grejanje montiranom spolja. TE 14 Cisterne moraju biti opremljene toplotnom izolacijom. Toplotna izolacija u direktnom dodiru sa telom cisterne mora imati temperaturu paljenja koja je za najmanje 50 oS viša od najviše temperature za koju je cisterna projektovana. TE 15 (Obrisano) TE 16 (Rezervisano) TE 17 (Rezervisano) TE 18 Cisterne za materije koje se pune na temperaturi iznad 190ºC moraju biti opremljene deflektorima koji su postavljeni vertikalno na gornji otvor za punjenje, da bi se sprečilo iznenadno lokalizovano zagrevanje zida prilikom punjenja. TE 19 Armature i oprema na gornjem delu cisterne moraju biti:ili ugrađeni u udubljeno kućište (omotač); iliopremljeni unutrašnjim sigurnosnim ventilomili zaštićeni zaštitnim poklopcem ili poprečno i/ili uzdužno postavljenim konstuktivnim elementima ili drugim uređajima iste delotvornosti, koji moraju biti tako postvaljeni, da prilikom prevrtanja vozila ne može doći do oštećenja delova opreme i armature.Armature i oprema na donjem delu cisterne:Cevni nastavci i bočni uređaji za zatvaranje kao i svi uređaji za pražnjenje moraju biti postavljeni udubljeno na najmanje 200 mm od krajnje spoljne ivice cisterne ili da su zaštićeni zaštinim profilom sa koeficijentom inercije od najmanje 20 cm3 poprečno prema pravcu kretanja; visina iznad površine tla kod napunjene cisterne mora iznositi najmanje 300 mm.Armature i oprema na zadnjoj strani cisterne moraju biti zaštićeni branikom prema 9.7.6. Ovi uređaji moraju biti postavnjeni tako visoko iznad tla, da su u dovoljnoj meri zaštićeni branikom. TE 20 Bez obzira na druge kôdove cisterne, dozvoljene u hijerarhiji cisterni u racionalizovanom pristupu u 4.3.4.1.2, cisterne uvek moraju biti opremljene sigurnosnim ventilom. TE 21 Zatvarači cisterni moraju biti zaštićeni poklopcem sa zaključavanjem. TE 22 (Rezervisano) TE 23 Cisterne moraju biti opremljene uređajem konstruisanim tako da ne može biti začepljen materijom koja se transportuje i da sprečava ispuštanje i stvaranje prekomernog nadpritiska ili podpritiska u unutrašnjosti tela cisterne. TE 24 Ako su cisterne predviđene za transport i preradu bitumena, na kraju izlaznog priključka opremljene šipkom za rasprskavanje, uređaj za zatvaranje koji se zahteva prema 6.8.2.2.2 može se zameniti ventilom za zatvaranje, koji se nalazi na izlaznom priključku ispred šipke za rasprskavanje. TE 25 (Rezervisano) Odobrenje tipa (TA) TA 1 Transport organskih materija cisternama ne može biti odobren. TA 2 Transport ove materije može da se vrši fiksiranim cisternama, prenosivim cisternama ili kontejner-cisternama isključivo pod uslovima koje je utvrdio nadležni organ zemlje porekla, ukoliko je nadležni organ na osnovu dole navedenih ispitivanja ustanovio da se takav transport može obaviti na bezbedan način.Ako zemlja porekla nije Ugovorna Strana ADR, onda te uslove mora da prizna nadležni organ prve Ugovorne Strane ADR kroz koju prolazi pošiljka.Za odobrenje tipa moraju se izvršiti ispitivanja radidokazivanja kompatibilnosti sa svim materijalima koji normalno dolaze u dodir sa materijom tokom transporta;dobijanja podataka za konstrukciju uređaja za rasterećenje pritiska u slučaju opasnosti, kao i sigurnosnih ventila, s obzirom na konstrukcione karakteristike cisterne iutvrđivanja svih posebnih zahteva koji su neophodni za bezbedan transport materije.Rezultati ispitivanja moraju biti navedeni u rešenju o odobrenju tipa cisterne. TA 3 Transport ove materije može da se vrši isključivo cisternama sa kôdom LGAV ili SGAV; hijerarhija navedena u 4.3.4.1.2 ne važi. Ispitivanja (TT) TT 1 Pri hidrauličkom ispitivanju, cisterne od čistog alumijuma moraju se podvrgnuti i prvom i periodičnom hidrauličkom ispitivanju samo pod pritiskom od 250 kPa (2,5 bar) (nadpritisak). TT 2 Stanje obloge tela cisterne svake godine mora da ispita stručno lice određeno od strane nadležnog organa pregledom unutrašnjosti tela cisterne. TT 3 Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.2.4.2, najmanje svakih osam godina se moraju sprovoditi periodične kontrole čiji deo mora činiti i kontrola debljine zidova pomoću odgovarajućih instrumenata. Ispitivanje zaptivenosti i funkcionisanja ovih cisterni u skladu sa 6.8.2.4.3 vrši se najmanje svake četiri godine. TT 4 (Rezervisano) TT 5 Hidrauličko ispitivanje mora se izvršiti svake tri godine. dve i po godine. TT 6 Periodična ispitivanja cisterni, uključujući i ispitivanje pritiskom vode, mora se vršiti najmanje svake tri godine. TT 7 Izuzetno od zahteva navedenih u 6.8.2.4.2, periodična kontrola unutrašnjosti može biti zamenjeno programom koji je odobrio nadležni organ. TT 8 Na cisternama koje imaju odobrenje za transport UN broja 1006 AMONIJAKA, DEHIDRIRANOG, i koje su proizvedene od sitnozrnastih čelika sa granicom elastičnosti prema standardu materijala preko 400 N/mm2, u okviru svakog periodičnog ispitivanja u skladu sa 6.8.2.4.2 moraju se izvršiti i ispitivanja magnetnim prahom radi utvrđivanja površinskih prslina.U donjem delu svakog tela cisterne mora se ispitati najmanje 20 % dužine kružnih i podužnih šavova, zavareni spojevi svih priključaka, kao i sva opravljena i brušena mesta. Obeležavanje (TM)Napomena: oznake moraju biti sačinjene na službenom jeziku zemlje u kojoj je izdato odobrenje, a ukoliko taj jezik nije nemački, engleski ili francuski, onda i na nemačkom, engleskom, ili francuskom, ukoliko sporazumima između zemalja kroz koje se obavlja transport nije propisano drugačije. TM 1 Osim podataka prema 6.8.2.5.2, cisterne dodatno moraju nositi napomenu „NE OTVARATI TOKOM TRANSPORTA. SAMOZAPALjIVO“ (vidi i gore navedenu napomenu). TM 2 Osim podataka prema 6.8.2.5.2, cisterne dodatno moraju nositi napomenu „NE OTVARATI TOKOM TRANSPORTA. U DODIRU S VODOM STVARAJU SE ZAPALjIVI GASOVI“ (vidi i gore navedenu napomenu). TM 3 Na identifikacionoj ploči cisterne propisanoj u 6.8.2.5.1 dodatno mora biti naveden i zvaničan naziv materija odobrenih za transport, a za svaku materiju i najveća dozvoljena masa punjenja cisterne u kg. TM 4 Na cisternama, bilo na identifikacionoj pročici propisanoj u 6.8.2.5.2 ili na samom telu cisterne ukoliko je ono tako ojačano da time nije ugrožena otpornost cisterne, moraju biti utisnuti ili na sličan način navedeni sledeći dodatni podaci:hemijski naziv i dozvoljena koncentracija odnosne materije. TM 5 Osim podataka predviđenih u 6.8.2.5.1, na cisternama mora biti naveden i datum (mesec, godina) poslednje kontrole stanja unutrašnjosti. TM 6 (Rezervisano) TM 7 Na cisternama, bilo na identifikacionoj pročici propisanoj u 6.8.2.5.1 ili na samom telu cisterne ukoliko je ono tako ojačano da time nije ugrožena otpornost cisterne, mora biti utisnut ili na sličan način stavljen simbol zračenja prikazan u 5.2.1.7.6. 6.8.5 Zahtevi za materijale i izradu fiksiranih zavarenih cisterni, prenosivih zavarenih cisterni i zavarenih tela kontejner-cisterni za koje se zahteva ispitni pritisak od najmanje 1 MPa (10 bar), kao i fiksiranih zavarenih cisterni, prenosivih zavarenih cisterni i zavarenih tela kontejner-cisterni za transport duboko ohlađenih tečnih gasova Klase 2 6.8.5.1 Materijali i tela cisterni 6.8.5.1.1 Tela cisterni za transportsabijenih, tečnih ili rastvorenih gasova Klase 2,materija UN brojeva 1380, 2845, 2870, 3194 i 3391 do 3394 Klase 4.2 iUN broja 1052 fluor-vodonika, dehidriranog, i UN broja 1790 fluorvodonične kiseline sa preko 85 % fluor-vodonika Klase 8moraju biti proizvedena od čelika.Tela cisterni od sitnozrnastog čelika za transportnagrizajućih gasova i UN broja 2073 rastvora amonijaka Klase 2 iUN broja 1052 fluor-vodonika, dehidriranog, i UN broja 1790 fluor-vodonične kiseline sa preko 85 % fluor-vodonika Klase 8moraju biti termički obrađena radi izbegavanja termičkih naprezanja.Tela cisterni za transport duboko ohlađenih tečnih gasova Klase 2 moraju biti proizvedena od čelika, aluminijuma, legura aluminijuma, bakra ili legura bakra, kao npr. od mesinga. Međutim, tela cisterni od bakra ili legura bakra dozvoljena su samo za gasove koji ne sadrže acetilen; pritom etilen ipak može da sadrži najviše 0,005 % acetilena.Mogu se upotrebiti samo materijali pogodni za najnižu i najvišu radnu temperaturu tela cisterne i delova njegove opreme. 6.8.5.1.2 Za proizvodnju tela cisterni dozvoljeni su sledeći materijali:čelici kod kojih ne dolazi do krtog loma pri najnižoj radnoj temperaturi (vidi 6.8.5.2.1):konstrukcioni čelici (ne za duboko ohlađene tečne gasove Klase 2);sitnozrnasti čelici do temperature od –60 oS;niklovani čelici (sa sadržajem nikla od 0,5 % do 9 %) do temperature od –196 oS, u zavisnosti od sadržaja nikla;austenitni čelici od hrom-nikla do temperature od –270 oS;aluminijum sa sadržajem aluminijuma od najmanje 99,5 % ili legure aluminijuma (vidi 6.8.5.2.2);dezoksidirani bakar sa sadržajem bakra od najmanje 99,9 % i legure bakra sa sadržajem bakra preko 56 % (vidi 6.8.5.2.3). 6.8.5.1.3 Tela cisterni od čelika, aluminijuma ili legura aluminijuma moraju biti isključivo bešavna ili zavarena.Tela cisterni od austenitnog čelika, bakra ili legura bakra mogu biti i tvrdo lemljena. 6.8.5.1.4 Delovi pribora mogu biti spojeni sa telom cisterne zavrtnjima ili na sledeći način:ako su tela cisterni od čelika, aluminijuma ili legura aluminijuma – zavarivanjem;ako su tela cisterni od austenitnog čelika, bakra ili legura bakra – zavarivanjem ili tvrdim lemljenjem. 6.8.5.1.5 Tela cisterni moraju biti izrađena i pričvršćena na vozilo, šasiju ili na ram kontejnera tako da se sa sigurnošću izbegne hlađenje nosećih delova, koje bi moglo dovesti do loma. Sami delovi za pričvršćivanje tela cisterne moraju biti konstruisani tako da zadržavaju potrebne mehaničke kvalitete i na temperaturi koju dostižu pri najnižoj radnoj temperaturi koja je dozvoljena za cisternu. 6.8.5.2 Zahtevi za ispitivanje 6.8.5.2.1 Tela cisterni od čelikaMaterijali koji se koriste za izradu tela cisterni i zavareni spojevi moraju na svojoj najnižoj radnoj temperaturi, ali najmanje na temperaturi od –20 oS, ispunjavati sledeće uslove u vezi sa udarnom žilavošću:ispitivanja moraju biti izvedena pomoću uzoraka sa V-šavom;udarna žilavost (vidi 6.8.5.3.1 do 6.8.5.3.3) uzoraka sa podužnom osom upravnom na pravac valjanja i sa V-šavom (prema ISO R 148) upravnim na površinu ploče mora iznositi najmanje 34 J/cm2 za konstrukcioni čelik (ova ispitivanja mogu biti izvedena na osnovu postojećih ISO-standarda, pomoću uzoraka čija je podužna osa u pravcu valjanja), sitnozrnasti čelik, legirani feritni čelik sa Ni < 5 %, legirani feritni čelik sa 5 % ≤ Ni ≤ 9 %, ili austenitni Cr-Ni-čelik;u slučaju austenitnih čelika, ispitivanju udarne žilavosti se mora podvrgnuti samo zavareni spoj;za radne temperature niže od –196 oS ispitivanje udarne žilavosti se ne izvodi na najnižoj radnoj temperaturi, već na temperaturi od –196 oS. 6.8.5.2.2 Tela cisterni od aluminijuma ili legura aluminijumaŠavovi na telima cisterni moraju ispunjavati uslove koje je utvrdio nadležni organ. 6.8.5.2.3 Tela cisterni od bakra ili legura bakraIspitivanja u svrhu dokazivanja dovoljne udarne žilavosti nisu potrebna. 6.8.5.3 Određivanje udarne žilavosti 6.8.5.3.1 U slučaju limova debljine manje od 10 mm, ali ne manje od 5 mm, moraju se koristiti uzorci poprečnog preseka od 10 mm x e mm, pri čemu e predstavlja debljinu lima. Dozvoljena je obrada na 7,5 mm ili 5 mm, ukoliko je to potrebno. U svakom slučaju treba se pridržavati najmanje vrednosti od 34 J/cm2.Napomena: u slučaju limova tanjih od 5 mm i njihovih zavarenih spojeva, ne vrši se ispitivanje udarne žilavosti. 6.8.5.3.2 Pri ispitivanju limova, udarna žilavost se određuje na tri uzorka. Uzorci se moraju uzeti poprečno u odnosu na pravac valjanja; u slučaju konstrukcionog čelika, međutim, oni se mogu uzeti i u pravcu valjanja.Za ispitivanje zavarenih šavova uzorci se uzimaju na sledeći način:ako je e ≤ 10 mm:tri uzorka iz sredine zavarenog spoja;tri uzorka sa šavom na sredini zone uticaja toplote (V-šav seče granicu spajanja po sredini uzorka);
Sredina zavarenog spoja Zona uticaja toplote
ako je 10 mm < e ≤ 20 mm:
tri uzorka iz sredine zavarenog spoja;
tri uzorka iz zone uticaja toplote (V-šav seče granicu spajanja po sredini uzorka);
Sredina zavarenog spoja
Zona uticaja toplote
ako je e > 20 mm:
dva seta od po tri uzorka (jedan set sa gornje površine, drugi set sa donje površine) uzeta na mestima kao što je prikazano dole (V-šav seče granicu spajanja po sredini uzorka uzetog iz zone uticaja toplote).
Sredina zavarenog spoja
Zona uticaja toplote
6.8.5.3.3 Što se tiče limova, srednja vrednost triju uzoraka mora da postigne minimalnu vrednost od 34 J/cm2 navedenu u 6.8.5.2.1; samo jedna pojedinačna vrednost može biti manja od minimalne vrednosti, ali ne manja od 24 J/cm2.Što se tiče šavova, srednja vrednost koja proizilazi od tri uzorka uzeta iz sredine zavarenog spoja ne sme biti manja od minimalne vrednosti od 34 J/cm2; samo jedna pojedinačna vrednost može biti manja od minimalne vrednosti, ali ne manja od 24 J/cm2.Što se tiče zone uticaja toplote (V-šav seče granicu spajanja po sredini uzorka), vrednost samo jednog od tri uzorka sme biti manja od minimalne vrednosti od 34 J/cm2, ali ne manja od 24 J/cm2. 6.8.5.3.4 Ako zahtevi navedeni u 6.8.5.3.3 nisu ispunjeni, ponovljeno ispitivanje je dozvoljeno samo u slučajuda je srednja vrednost prva tri uzorka ispod minimalne vrednosti od 34 J/cm2 ilida je više od jedne pojedinačne vrednosti ispod minimalne vrednosti od 34 J/cm2, ali ne ispod 24 J/cm2. 6.8.5.3.5 U ponovljenom ispitivanju udarne žilavosti limova ili zavarenih spojeva nijedna pojedinačna vrednost ne sme biti manja od 34 J/cm2. Srednja vrednost svih rezultata dobijenih u prvom i u ponovljenom ispitivanju mora biti jednaka minimalnoj vrednosti od 34 J/cm2 ili veća od nje.U ponovljenom ispitivanju udarne žilavosti zone uticaja toplote nijedna pojedinačna vrednost ne sme biti manja od 34 J/cm2. 6.8.5.4 Poziv na standardeZahtevi navedeni u 6.8.5.2 i 6.8.5.3 smatraju se zadovoljenim ukoliko su primenjeni sledeći standardi:EN 1252-1:1998 Kriogeni rezervoari – Materijali – Deo 1: Zahtevi u vezi sa žilavošću na temperaturama ispod –80 oSEN 1252-2:2001 Kriogeni rezervoari – Materijali – Deo 2: Zahtevi u vezi sa žilavošću na temperaturama između –80 oS i –20 oS.
Poglavlje 6.9 Zahtevi za projektovanje, izradu, opremanje, odobrenje tipa, ispitivanje i obeležavanje fiksiranih cisterni (vozila cisterni), demontažnih cisterni, kontejner cisterni i zamenjivih cisterni, od ojačanih plastičnih vlakana (OPV)Hapomena: Za prenosive cisterne i UN gasne kontejnere sa više elemenata (MEGC) vidi poglavlje 6.7; za fiksirane cisterne (vozila cisterne, demontažne cisterne, kontejner cisterne i zamenjive cisterne sa telom cisterne izrađenim od metalnih materijala, kao i za baterijska vozila i gasne kontejnere sa više elemenata (MEGC), izuzev UN-MEGC, vidi poglavlje 6.8; za vakuum cisterne za otpatke vidi poglavlje 6.10. 6.9.1 Opšti zahtevi 6.9.1.1 Cisterne od OPV, moraju biti projektovane, proizvedene i ispitane prema programu obezbeđenja kvaliteta koji je priznat od strane nadležnog organa; naročito radove laminacije i zavarivanja termoplastičnih obloga može obavljati samo osoblje koje je kvalifikovano u skladu sa pravilima priznatim od strane nadležnog organa. 6.9.1.2 Za projektovanje i ispitivanje cisterni od OPV-a, takođe se primenjuju odredbe iz 6.8.2.1.1, 6.8.2.1.7, 6.8.2.1.13, 6.8.2.1.14 a) i b), 6.8.2.1.25, 6.8.2.1.27 i 6.8.2.2.3. 6.9.1.3 Grejni uređaji nisu dozvoljeni u cisternama od OPV. 6.9.1.4 Za stabilnost vozila cisterni se moraju primeniti zahtevi iz 9.7.5.1. 6.9.2 Konstrukcija 6.9.2.1 Tela cisterni se moraju proizvoditi od odgovarajućih materijala koji su kompatibilni sa materijama koje se transportuju, u radnom temperaturnom opsegu od -40º C do +50º C, ukoliko nadležni organ države u kojoj se vrši transport zbog posebnih klimatskih uslova nije utvrdio drugačiji temperaturni opseg. 6.9.2.2 Tela cisterni sastoje se iz sledeća tri elementa:unutrašnja obloga,noseći sloj,spoljni sloj. 6.9.2.2.1 Unutrašnja obloga je unutrašnji deo tela cisterne koji je projektovan kao prva prepreka u cilju obezbeđenja dugoročne otpornosti prema materijama koje se transportuju, kao i sprečavanja opasnih reakcija sa sadržajem ili stvaranja opasnih jedinjenja, kao i značajnog slabljenja nosećeg sloja, pri čemu se uzima u obzir difuzija materija kroz unutrašnju oblogu.Unutrašnja obloga može biti obloga od OPV-a ili termoplastična obloga. 6.9.2.2.2 Obloga od OPV-a sastoji se iz sledećeg:površinskog sloja („gel-coat“): površinski sloj sa odgovarajućim sadržajem smole, ojačan oblogom koja je kompatibilna sa smolom i sadržajem. Udeo vlakana u masi ovog sloja ne sme da prelazi 30%, a debljina mora da iznosi 0,25 do 0,60 mm.sloj(evi) za ojačanje: jedan ili više sloj(eva) minimalne debljine od 2 mm, koji sadrži (sadrže) staklenu oblogu ili ubrizgana vlakna od najmanje 900 g/m2, sa masenim sadržajem stakla od najmanje 30 %, osim ako je dokazano da postoji uporediva sigurnost sa manjim sadržajima stakla. 6.9.2.2.3 Termoplastične obloge su ploče od termoplastične mase u skladu sa 6.9.2.3.4, koje se zavaruju tako da se dobije potreban oblik i na koje se nalepljuju noseći slojevi. Trajnost spoja između obloge i nosećeg sloja obezbeđuje se upotrebom odgovarajućeg lepila.Napomena: Pri transportu zapaljivih tečnih materija može se, u skladu sa 6.9.2.14, ukazati potreba za preduzimanjem dodatnih mera na unutrašnjoj oblozi radi sprečavanja elektrostatičkog opterećenja. 6.9.2.2.4 Noseći sloj tela cisterne je onaj deo koji u skladu sa 6.9.2.4 do 6.9.2.6 mora biti posebno projektovan, kako bi izdržao mehanička opterećenja. Ovaj deo se obično sastoji iz nekoliko slojeva ojačanih vlakana u definisanom smeru. 6.9.2.2.5 Spoljni sloj je deo tela cisterne koji je u direktnom kontaktu sa okolinom. On se sastoji iz sloja sa bogatim sadržajem smole debljine od najmanje 0,2 mm. Kod debljina većih od 0,5 mm mora se koristiti obloga. Ovaj sloj mora imati maseni sadržaj stakla manji od 30% i biti takvog sastava da može da izdrži uticaje okoline, naročito povremene kontakte sa materijom koja se transportuje. Radi zaštite nosećeg sloja od oštećenja usled ultraljubičastog zračenja smola mora sadržati punioce ili dodatke. 6.9.2.3 Osnovni materijali 6.9.2.3.1 Svi materijali koji se koriste za izradu cisterni od OPV-a, moraju biti poznatog porekla i sastava. 6.9.2.3.2 SmoleMešavina smole mora biti prerađena tačno prema preporukama isporučioca. To se uglavnom odnosi na upotrebu sredstava za otvrdnjavanje, katalizatora i ubrzivača. Ove smole mogu biti:nezasićene poliester smole,vinilester smole,epoksi smole,fenolne smole.Temperatura postojanosti oblika smole na toploti (HDT), utvrđena u skladu sa standardom ISO 75-1:1993, mora biti najmanje 20º C iznad maksimalne radne temperature cisterne, ali ni u kom slučaju ne sme biti manja od 70º C. 6.9.2.3.3 Vlakna za ojačanjeMaterijali za ojačanje nosećih slojeva moraju se sastojati od odgovarajuće vrste vlakana, kao što su staklena vlakna tipa E ili ECR u skladu sa standardom ISO 2078:1993. Za unutrašnju oblogu mogu se koristiti staklena vlakna tipa C u skladu sa standardom ISO 2078:1993. Termoplastični prekrivači mogu se koristiti za unutrašnju oblogu samo ako je dokazana njihova kompatibilnost sa predviđenim sadržajem. 6.9.2.3.4 Materijali za termoplastične oblogeKao materijal za oblaganje mogu se koristiti termoplastične obloge, kao što su polivinilhlorid bez omekšivača (PVC-U), polipropilen (PP), polivinilidenfluorid (PVDF), politetrafluoretilen (PTFE), itd. 6.9.2.3.5 DodaciDodaci koji su potrebni za obradu smole, kao što su katalizatori, ubrzivači, sredstva za otvrdnjavanje i tiksotropične materije, kao i materijali koji se koriste za poboljšanje cisterne, kao npr. punioci, boje, pigmenti, itd, ne smeju da dovode do slabljenja materijala, imajući u vidu projektovani vek trajanja i proračunsku temperaturu. 6.9.2.4 Tela cisterni, njihovi elementi za pričvršćivanje, kao i njihova oprema za rukovanje i konstrukciona oprema moraju biti projektovani tako da u toku projektovanog veka trajanja, bez gubitka sadržaja (izuzev količine gasova koja se ispušta iz eventualno postojećih uređaja za ispuštanje vazduha), izdrže:statička i dinamička opterećenja u normalnim uslovima transporta;minimalna opterećenja opisana u 6.9.2.5 do 6.9.2.10. 6.9.2.5 Kod pritisaka navedenih u 6.8.2.1.14 a) i b) i statičkog opterećenja sopstvenom težinom, izazvanog sadržajem maksimalno dozvoljene gustine za vrstu konstrukcije i maksimalnim stepenom punjenja, proračunsko naprezanje σ u podužnom i obimnom smeru svakog sloja tela cisterne ne sme da prelazi sledeću vrednost:σ ≤ Rm Kpri čemu je:Rm = brojčana vrednost zatezne čvrstoće, dobijena iz srednje vrednosti rezultata ispitivanja umanjene za dvostruko standardno odstupanje od rezultata ispitivanja. Ispitivanje se vrši na najmanje šest uzoraka koji su reprezentativni za vrstu i metod konstrukcije, prema standardu EN 61:1977.K = S ۬• K0 • K1 • K2 • K3pri čemu:K mora imati minimalnu vrednost od 4, iS = koeficijent sigurnosti. Za potrebe opšteg projektovanja vrednost S iznosi najmanje 1,5, ako je u poglavlju 3.2 tabela A rubrika 12 za cisterne naveden kod cisterne koji u drugom delu sadrži slovo „G“ (vidi 4.3.4.1.1). Za cisterne koje su projektovane za transport materija koje zahtevaju viši nivo sigurnosti, tj. ako je u poglavlju 3.2 tabela A rubrika 12 za cisterne naveden kod cisterne koji u drugom delu sadrži broj „4“ (vidi 4.3.4.1.1), ova vrednost mora biti udvostručena, ukoliko telo cisterne nije opremljeno dodatnom zaštitom u vidu metalnog okvira sa podužnim i poprečnim nosačima koji u potpunosti obuhvataju telo cisterne.K0 = faktor koji je povezan sa pogoršanjem svojstava materijala usled puzanja i starenja pod hemijskim uticajem materija koje se transportuju. On se određuje primenom formuleK0 = 1 α • βpri čemu je „α“ faktor puzanja, a „β“ faktor starenja, utvrđen prema standardu EN 978:1997 nakon ispitivanja u skladu sa standardom EN 977:1997. Alternativno se može primeniti konzervativna vrednost K0 = 2. Prilikom određivanja α i β početno savijanje mora odgovarati 2 σ.K1 = faktor koji je povezan sa radnom temperaturom i termičkim svojstvima smole i koji se utvrđuje primenom sledeće jednačine sa minimalnom vrednošću 1:K1 = 1,25 – 0,0125 (HDT – 70)pri čemu je HDT temperatura postojanosti oblika smole na toploti [u º C].K2 = faktor koji je povezan sa zamorom materijala; ukoliko nadležni organ nije odobrio neku drugu vrednost, primenjuje se vrednost K2 = 1,75. Za projektovanje u odnosu na dinamička opterećenja prema 6.9.2.6 primenjuje se vrednost K2 = 1,1.K3 = faktor koji je povezan sa tehnikom otvrdnjavanja i koji ima sledeće vrednosti:1,1, ako se otvrdnjavanje vrši prema dokumentovanom i dozvoljenom postupku;1,5 u ostalim slučajevima. 6.9.2.6 Kod dinamičkih opterećenja navedenih u 6.8.2.1.2 proračunsko naprezanje ne sme da prelazi zahtevanu vrednost prema 6.9.2.5, podeljenu sa faktorom α. 6.9.2.7 Kod svakog naprezanja definisanog u 6.9.2.5 i 6.9.2.6 izduženje u svakom smeru ne sme da prelazi vrednost od 0,2% ili 1/10 izduženja smole pri kidanju. 6.9.2.8 Kod utvrđenog ispitnog pritiska, koji ne sme biti manji od odgovarajućeg proračunskog pritiska utvrđenog u 6.8.2.1.14 a) i b), maksimalno izduženje u telu cisterne ne sme da prelazi granicu nastajanja naprslina za smolu. 6.9.2.9 Telo cisterne mora biti u stanju da izdrži ispitivanje na pad kugle navedeno u 6.9.4.3.3 bez vidljivih unutrašnjih ili spoljnih oštećenja. 6.9.2.10 Gornji laminati koji se koriste za spojeve, uključujući spojeve dna, zvučnih pregrada i komora cisterne sa telom cisterne, moraju biti u stanju da amortizuju gore navedena statička i dinamička opterećenja. Da bi se izbegle koncentracije naprezanja u gornjem laminatu, primenjuju se nagibi sa odnosom uspona od ≤ 1:6.Otpornost na smicanje između gornjeg laminata i sa njim povezanih delova cisterne ne sme biti manja odז = Q ≤ זR I Kpri čemu je:זR otpornost na smicanje pri savijanju prema standardu EN 14125:1998 („metod tri tačke“), sa vrednošću od najmanje זR = 10 N/mm2, ako nema raspoloživih izmerenih vrednosti;Q opterećenje po jedinici dužine koje spoj treba da amortizuje pod gore navedenim statičkim i dinamičkim opterećenjima;K faktor proračunat u skladu sa 6.9.2.5 za statička i dinamička naprezanja, iI dužina gornjeg laminata. 6.9.2.11 Otvori na telu cisterne moraju biti ojačani, kako bi se obezbedio najmanje isti faktor sigurnosti od statičkih i dinamičkih opterećenja navedenih u 6.9.2.5 i 6.9.2.6 kao kod samog tela cisterne. Njihov broj mora biti najmanji mogući. Kod ovalnih otvora odnos između dve ose ne sme biti veći od 2. 6.9.2.12 Pri projektovanju prirubnica i cevovoda koji su povezani sa telom cisterne dodatno se uzimaju u obzir sile koje nastaju usled rukovanja i pričvršćivanja zavrtanja. 6.9.2.13 Cisterna se projektuje tako da bez značajnijeg curenja izdrži dejstvo tridesetominutnog opterećenja vatrom sa svih strana, kao što je definisano zahtevima o ispitivanju iz 6.9.4.3.4. Ukoliko postoje podaci o ispitivanjima sa uporedivim konstrukcijama cisterni, može se, uz saglasnost nadležnog organa, odustati od ispitivanja. 6.9.2.14 Posebni zahtevi za transport materija sa tačkom paljenja od najviše 60º CCisterne od OPV-a za transport materija sa tačkom paljenja od najviše 60º C konstruišu se tako da se spreči nastajanje statičkog elektriciteta između pojedinih sastavnih delova i na taj način izbegne akumulacija opasnih električnih pražnjenja. 6.9.2.14.1 Vrednost električnog otpora površine izmerena na unutrašnjoj i spoljnoj strani tela cisterne ne sme da prelazi 109 oma. To se može postići korišćenjem aditiva u smoli ili interlaminarnim provodljivim slojevima, kao što su mreže od metala ili ugljenih vlakana. 6.9.2.14.2 Izmereni električni otpor uzemljenja ne sme da prelazi 107 oma. 6.9.2.14.3 Sve komponente tela cisterne moraju biti električno povezane, međusobno i sa metalnim delovima opreme za rukovanje i konstrukcione opreme cisterne i vozila. Električni otpor između delova koji se dodiruju ne sme biti veći od 10 oma. 6.9.2.14.4 Prvo merenje električnog otpora površine i uzemljenja vrši se na svakoj proizvedenoj cisterni ili na jednom isečku tela cisterne, prema postupku priznatom od strane nadležnog organa. 6.9.2.14.5 Otpor uzemljenja meri se na svakoj cisterni, kao deo periodičnih ispitivanja, prema postupku priznatom od strane nadležnog organa. 6.9.3 Delovi opreme 6.9.3.1 Primenjuju se zahtevi iz 6.8.2.2.1, 6.8.2.2.2 i 6.8.2.2.4 do 6.8.2.2.8. 6.9.3.2 Dodatno se primenjuju i posebne odredbe iz 6.8.4 b) (TE), ukoliko su navedene u poglavlju 3.2 tabela A rubrika 13. 6.9.4 Ispitivanje i odobrenje tipa 6.9.4.1 Za svaku vrstu konstrukcije cisterne od OPV materijali i jedan reprezentativni prototip se podvrgavaju dole navedenom ispitivanju konstrukcije. 6.9.4.2 Ispitivanje materijala 6.9.4.2.1 Za korišćene smole utvrđuje se izduženje pri kidanju u skladu sa standardom EN ISO 527-5:1997 i temperatura postojanosti oblika na toploti u skladu sa standardom ISO 75-1:1993. 6.9.4.2.2 Sledeće osobine utvrđuju se na uzorcima koji su isečeni iz tela cisterne. Paralelno izrađeni uzorci mogu se koristiti samo ako isecanje uzoraka iz tela cisterne nije moguće. Pre ispitivanja odstranjuju se eventualno postojeće obloge.Ispitivanja obuhvataju:debljinu laminatnih slojeva omotača cisterne i dna cisterne;maseni sadržaj i sastav vlakana za ojačanje, kao i orijentaciju i strukturu slojeva za ojačanje;zateznu čvrstoću, izduženje pri kidanju i modul elastičnosti u skladu sa standardom EN ISO 527-5:1997 u smeru naprezanja. Pored toga, određuje se granica nastajanja naprslina za smolu putem merenja emisije zvuka;čvrstoću pri savijanju i ugib u ispitivanju puzanja savijanjem prema standardu EN ISO 14125:1998 u trajanju od 1000 sati, uz korišćenje uzoraka minimalne širine 50 mm i razmaka između oslonaca od najmanje dvadesetostruke debljine zida. U ovom ispitivanju takođe se određuju faktor puzanja α i faktor starenja β u skladu sa standardom EN 978:1997. 6.9.4.2.3 Interlaminarna otpornost spojeva na smicanje meri se ispitivanjem reprezentativnih uzoraka na zatezanje prema standardu EN ISO 14130:1997. 6.9.4.2.4 Hemijska kompatibilnost tela cisterne sa materijama koje se transportuju dokazuje se primenom jednog od dole navedenih postupaka, uz saglasnost nadležnog organa. Ovaj postupak mora obuhvatati sve aspekte kompatibilnosti materijala tela cisterne i njegove opreme sa materijama koje se transportuju, uključujući hemijsko oštećenje tela cisterne, kritične reakcije izazvane sadržajem i opasne reakcije između jednog i drugog.Da bi se utvrdilo oštećenje tela cisterne, reprezentativni uzorci uzeti iz tela cisterne, uključujući eventualno postojeće obloge sa varovima, podvrgavaju se ispitivanju hemijske kompatibilnosti prema standardu EN 977:1997 u trajanju od 1000 sati na 50º C. U poređenju sa uzorcima koji nisu bili izloženi opterećenju, smanjenje čvrstoće i modula elastičnosti izmereno u ispitivanju savijanjem u skladu sa standardom EN 978:1997 ne sme da bude veće od 25%. Naprsline, mehuri, tačkasta oštećenja, razdvajanje slojeva i obloga kao i neravnine nisu dozvoljeni.Potvrđeni i dokumentovani podaci o pozitivnim iskustvima u pogledu kompatibilnosti predmetnog tereta za punjenje sa materijalima tela cisterne sa kojima dolaze u kontakt, u odnosu na navedene temperature, vremenske periode i u druge značajne uslove eksploatacije.Tehnički podaci objavljeni u stručnoj literaturi, u standardima ili drugim izvorima, koji su prihvaćeni od strane nadležnog organa. 6.9.4.3 Ispitivanje prototipaReprezentativni prototip podvrgava se dole opisanim ispitivanjima. Ukoliko je potrebno, oprema za rukovanje može u tu svrhu da bude zamenjena drugim delovima. 6.9.4.3.1 Prototip se ispituje na usaglašenost sa specifikacijom konstrukcije. To uključuje vizuelno kontrolisanje unutrašnjosti i spoljašnjosti i merenje osnovnih dimenzija. 6.9.4.3.2 Prototip koji je opremljen mernim trakama na svim mestima za koja je potrebno upoređivanje sa proračunom izlaže se sledećim opterećenjima; izduženja koja pri tom nastaju se beleže:Punjenje vodom do maksimalno dozvoljenog stepena punjenja. Rezultati merenja koriste se za proveru proračuna prema 6.9.2.5.Punjenje vodom do maksimalno dozvoljenog stepena punjenja i ubrzanje u sva tri smera u okviru ispitivanja vožnje i kočenja sa prototipom pričvršćenim na vozilo. Za upoređivanje sa proračunom prema 6.9.2.6 zabeležena izduženja se ekstrapoliraju u odnosu na zahtevane vrednosti ubrzanja prema 6.8.2.1.2 i izmerene vrednosti.Punjenje vodom i primena utvrđenog ispitnog pritiska. Cisterna ne sme pokazivati vidljiva oštećenja i curenje pod ovim opterećenjem. 6.9.4.3.3 Prototip se podvrgava ispitivanju na pad kugle prema standardu EN 976-1:1997 br. 6.6. Pri tom ne sme nastati nikakvo vidljivo unutrašnje ili spoljašnje oštećenje. 6.9.4.3.4 Prototip napunjen vodom do 80% svoje maksimalne zapremine, uključujući njegovu opremu za rukovanje i konstrukcionu opremu, izlaže se sa svih strana tridesetominutnom opterećenju vatrom u rezervoaru sa lož-uljem ili nekom drugom vatrom istog dejstva. Dimenzije rezervoara moraju biti iznad cisterne za najmanje 50 cm sa svih strana, a rastojanje između nivoa ulja i cisterne mora iznositi između 50 i 80 cm. Deo cisterne koji se nalazi ispod nivoa tečnosti, uključujući otvore i zatvarače, mora ostati zaptiven, ne računajući kapanje. 6.9.4.4 Odobrenje tipa 6.9.4.4.1 Nadležni organ, ili njegova ovlašćena institucija, za svaki novi tip konstrukcije cisterne, izdaje uverenje o odobrenju kojim se potvrđuje da je konstrukcija pogodna za predviđenu namenu i da ispunjava zahteve o izradi i opremanju, kao i posebne odredbe koje se primenjuju za materije koje se transportuju. 6.9.4.4.2 Odobrenje se izdaje na osnovu proračuna kao i izveštaja o ispitivanju, uključujući sve rezultate ispitivanja materijala i prototipa i njihovo upoređivanje sa proračunom, i mora se pozivati na specifikaciju konstrukcije i program obezbeđenja kvaliteta. 6.9.4.4.3 Odobrenje mora da obuhvata materije ili grupe materija za koje je dokazana kompatibilnost sa cisternom. Pri tom se navode hemijski nazivi ili odgovarajući zbirni naziv (vidi 2.1.1.2), kao i klasa i klasifikacioni kôd. 6.9.4.4.4 Odobrenje mora osim toga da obuhvata objavljene proračunske i garantovane vrednosti (kao što su vek trajanja, opseg radne temperature, radni i ispitni pritisci, parametri materijala), kao i mere koje se primenjuju prilikom proizvodnje, ispitivanja, izdavanja odobrenja za tip konstrukcije, obeležavanja i upotrebe svih cisterni koje se izrađuju prema odobrenoj konstrukciji. 6.9.5 Kontrole 6.9.5.1 Za svaku cisternu, uključujući zamenjivu cisternu, koja se izrađuje u skladu sa odobrenom konstrukcijom sprovode se dole navedene ispitivanja materijala i sledeće kontrole: 6.9.5.1.1 Sa uzorcima iz tela cisterne vrše se ispitivanja materijala prema 6.9.4.2.2, sa izuzetkom ispitivanja zatezanjem i smanjenja vremena za ispitivanje puzanja savijanjem na 100 sati. Paralelno izrađeni uzorci mogu se koristiti samo ako isecanje uzoraka iz tela cisterne nije moguće. Neophodno je pridržavati se dozvoljenih proračunskih vrednosti. 6.9.5.1.2 Tela cisterni i njihova oprema kontrolišu se po prvi put zajedno ili odvojeno pre puštanja u eksploataciju. Ovo kontrolisanje obuhvata:kontrolu saobraznosti sa odobrenom konstrukcijom;kontrolisanje karakteristika konstrukcije;unutrašnji i spoljašnji pregled;ispitivanje hidrauličnim pritiskom sa ispitnim pritiskom koji je naveden na tablici propisanoj u 6.8.2.5.1;proveru funkcionisanja delova opreme;ispitivanje zaptivenosti, ukoliko su telo cisterne i njegova oprema odvojeno ispitivani na pritisak. 6.9.5.2 Za periodične kontrole cisterni primenjuju se zahtevi iz 6.8.2.4.2 do 6.8.2.4.4. Osim toga, kontrolisanje u skladu sa 6.8.2.4.3 mora da obuhvata pregled unutrašnjeg stanja tela cisterne. 6.9.5.3 Kontrolisanja i ispitivanja u skladu sa 6.9.5.1 i 6.9.5.2 moraju biti izvršeni od strane stručnog lica određenog od strane nadležnog organa. O rezultatima ispitivanja izdaje se uverenje. Ova uverenja moraju se odnositi na materije dozvoljene za transport u ovoj cisterni u skladu sa 6.9.4.4. 6.9.6 Obeležavanje 6.9.6.1 Za obeležavanje cisterni od OPV-a primenjuju se zahtevi iz 6.8.2.5 sa sledećim izmenama:tablica cisterne može i laminiranjem da bude naneta na telo cisterne, ili da se sastoji od odgovarajućih plastičnih masa;proračunski temperaturni opseg se uvek navodi. 6.9.6.2 Dodatno se primenjuju i posebne odredbe iz 6.8.4 e) (TM), ukoliko su navedene u poglavlju 3.2 tabela A rubrika 13.
Poglavlje 6.10 Zahtevi za izradu, opremanje, odobrenje tipa, kontrolisanje i obeležavanje vakuum cisterni za otpatkeNapomena: 1. Za prenosive cisterne i UN gasne kontejnere sa više elemenata (MEGC) vidi poglavlje 6.7; za fiksirane cisterne, prenosive cisterne, kontejner cisterne i zamenjive cisterne sa telom cisterne izrađenim od metalnih materijala, kao i za baterijska vozila i gasne kontejnere sa više elemenata (MEGC), izuzev UN-MEGC, vidi poglavlje 6.8; za kontejner cisterne od ojačanih plastičnih vlakana vidi poglavlje 6.9. 2. Ovo poglavlje primenjuje se za kontejner cisterne i zamenjive cisterne 6.10.1 Opšti zahtevi 6.10.1.1 Definicije pojmovaNapomena: Cisterna koja u potpunosti odgovara zahtevima iz 6.8 ne smatra se „ vakuum cisternom za otpatke “. 6.10.1.1.1 „Zaštićenim zonama“ smatraju se:donji deo cisterne u segmentu koji se prostire preko ugla od 60º sa obe strane donje linije omotača;gornji deo cisterne u segmentu koji se prostire preko ugla od 30º sa obe strane gornje linije omotača.zona na prednjem delu cisterne na motornim vozilima na zadnjem delu cisterne unutar zaštitne zone oblikovane uređajem prema 9.7.6. 6.10.1.2 Oblast primene 6.10.1.2.1 Posebni zahtevi iz 6.10.2 do 6.10.4 dopunjuju ili menjaju poglavlje 6.8 i primenjuju se za vakuum cisterne za otpatke.Vakuum cisterne za otpatke mogu da budu opremljene dancima koja se otvaraju, ako je zahtevima iz 4.3 dozvoljeno donje pražnjenje transportovanih materija (obeleženo slovima „A“ ili „B“ kôda cisterne, kao što je navedeno u poglavlju 3.2 tabela A rubrika 12, u skladu sa 4.3.4.1.1).Vakuum cisterne za otpatke moraju odgovarati svim zahtevima iz 6.8, ukoliko u ovom poglavlju nije navedena posebna odredba koji odstupa od istih. Zahtevi iz 6.8.2.1.19, 6.8.2.1.20 i 6.8.2.1.21 se, međutim, ne primenjuju. 6.10.2 Izrada 6.10.2.1 Cisterne moraju biti dimenzionisane prema proračunskom pritisku koji odgovara 1,3-strukom pritisku punjenja ili pražnjenja ali ne manjem od 400 kPa (4 bara) (nadpritisak). Za transport materija za koje je u 6.8 određen veći proračunski pritisak cisterne primenjuje se ova veća vrednost. 6.10.2.2 Cisterne moraju biti dimenzionisane tako da izdrže negativan unutrašnji pritisak od 100 kPa (1 bar). 6.10.3 Oprema 6.10.3.1 Delovi opreme postavljaju se tako da tokom transporta i rukovanja budu zaštićeni od otkidanja ili oštećenja. Ovaj zahtev se može ispuniti na taj način što će se delovi opreme rasporediti u takozvanoj „zaštićenoj zoni“ (vidi 6.10.1.1.1). 6.10.3.2 Uređaj za donje pražnjenje cisterne može da se sastoji iz spoljnjeg ispusnog priključka opremljenog zaustavnim ventilom koji je postavljen što bliže telu cisterne i drugog zatvarača u obliku slepe prirubnice, ili nekog drugog jednako efikasnog uređaja. 6.10.3.3 Položaj i smer zatvaranja zaustavnog ventila ili zaustavnih ventila na telu cisterne ili na svakoj komori, u slučaju da telo cisterne ima više komora, mora biti jasno vidljiv i podoban za kontrolu sa tla. 6.10.3.4 Da bi se sprečio svaki gubitak sadržaja u slučaju oštećenja spoljnih uređaja za punjenje i pražnjenje (priključci, bočni uređaji za zatvaranje), unutrašnji zaustavni ventil ili (eventualno) prvi spoljni zaustavni ventil i njegovo ležište moraju biti tako konstruisani ili zaštićeni da ne mogu biti otkinuti pod uticajem spoljnih naprezanja. Uređaji za punjenje i pražnjenje (uključujući prirubnice ili navojne zatvarače), kao i eventualni zaštitni poklopci moraju biti obezbeđeni protiv slučajnog otvaranja. 6.10.3.5 Cisterne mogu da budu opremljene dancima koja se otvaraju. Ova danca koja se otvaraju moraju odgovarati sledećim zahtevima:ona moraju biti projektovana tako da posle zatvaranja ostaju zaptivena;slučajno otvaranje ne sme biti moguće;ako se mehanizmom za otvaranje rukuje uz primenu pomoćne energije, dance koje se otvara mora ostati hermetički zatvoreno i u slučaju prekida u napajanju energijom;potrebno je ugraditi sigurnosni ili blokirajući uređaj kojim se obezbeđuje da dance ne može da se otvori sve dok u cisterni još postoji preostali nadpritisak. To ne važi za danca koja se otvaraju primenom pomoćne energije sa prinudno regulisanim mehanizmom za otvaranje. U ovom slučaju mora se raditi o rukovanju pomoću „Totmann“ uređaja koji je tako postavljen da korisnik može u svako doba da prati postupak, a da sam ne bude ugrožen tokom otvaranja ili zatvaranja;potrebno je preduzeti mere za zaštitu danca koje se otvara, a koje prilikom prevrtanja kontejner cisterne ili zamenjive cisterne mora ostati zatvoreno. 6.10.3.6 Vakuum cisterne za otpatke koje radi boljeg pražnjenja ili čišćenja cisterne imaju unutrašnji klip opremaju se zaustavnim uređajem koji sprečava da klip u bilo kom radnom položaju ne bude istisnut iz cisterne, kada na klip deluje sila koja odgovara maksimalnom radnom pritisku cisterne. Maksimalni radni pritisak cisterni ili odeljaka cisterni sa pneumatskim klipom ne sme da prelazi 100 kPa (1 bar). Unutrašnji klip i materijal od kojeg je izrađen moraju biti takvog sastava da se ne stvaraju izvori paljenja usled pomeranja klipa.Unutrašnji klip može da se koristi i kao pregrada komore, pod uslovom da se blokira u svom položaju. Ako se neki deo uređaja pomoću kojeg se unutrašnji klip zadržava u svom položaju nalazi spolja na cisterni, onda za to treba odabrati mesto na kome je isključena svaka opasnost od slučajnog oštećivanja. 6.10.3.7 Cisterne mogu da budu opremljene usisnom konzolom, ako je:usisna konzola opremljena unutrašnjim ili spoljnim zaustavnim ventilom koji je pričvršćen direktno na telu cisterne ili na cevnom luku koji je zavaren sa telom cisterne; između cevnog luka i spoljnog zaustavnog ventila može se postaviti obrtni zupčasti venac, ako je ovaj obrtni zupčasti venac postavljen u zaštićenoj zoni i uređaj za pokretanje spoljnog zaustavnog ventila zaštićen kućištem ili pokrivačem protiv opasnosti od istrgnuća usled spoljnih opterećenja; zaustavni ventil naveden pod a) postavljen tako da nije moguć transport u otvorenom stanju, iusisna konzola postavljena tako da cisterna ostane zaptivena u slučaju slučajnog udara u usisnu konzolu. 6.10.3.8 Cisterne se opremaju sledećom dodatnom opremom za rukovanje:postavljanjem otvora potisne vakuumske pumpe mora biti obezbeđeno da se otrovne ili zapaljive pare odvode tako da ne mogu da prouzrokuju bilo kakvu opasnost;cisterne za zapaljive otpatke na usisnom i izlaznom otvoru potisne vakuumske pumpe sa mogućim stvaranjem varnica moraju imati uređaj za sprečavanje neposrednog proboja plamena;pumpe koje mogu da proizvode pozitivan pritisak moraju biti opremljene sigurnosnim ventilom u potisnom vodu. Sigurnosni ventil se podešava na pritisak reagovanja koji nije veći od maksimalnog radnog pritiska cisterne;između tela cisterne ili ispusta osigurača protiv prepunjavanja koji se nalazi na telu cisterne i cevovoda između tela cisterne i potisne vakuumske pumpe ugrađuje se zaporni ventil;cisterna se oprema odgovarajućim manometrom/meračem vakuuma koji je postavljen tako da lice koje rukuje potisnom vakuumskom pumpom može lako da ga očitava. Maksimalni radni pritisak cisterne obeležava se na skali pokazivača;cisterna ili, kod višekomorne cisterne, svaka komora cisterne oprema se pokazivačem nivoa tečnosti. Staklena okna mogu se koristiti kao pokazivači nivoa tečnosti, ukoliko su:deo zida cisterne i poseduju otpornost na pritisak koja je uporediva sa otpornošću cisterne, ili ako su pokazivači nivoa tečnosti postavljeni spolja na cisterni;gornji i donji priključci cisterne opremljeni zaustavnim ventilima pričvršćenim direktno na telo cisterne, koji su postavljeni tako da se spreči transport sa otvorenim ventilima;u stanju da funkcionišu pri maksimalnom radnom pritisku cisterne;postavljena u zoni u kojoj je isključena svaka opasnost od slučajnog oštećivanja. 6.10.3.9 Tela vakuum cisterni za otpatke moraju biti opremljena sigurnosnim ventilom sa rasprskavajućim diskom postavljenim ispred.Ventil mora biti u stanju da se automatski otvara na pritisku koji je između 0,9-strukog do 1,0-strukog ispitnog pritiska cisterne na kojoj je postavljen . Korišćenje težinski opterećenih ventila (gravitaciona sila ili protivteg) je zabranjeno.Rasprskavajući disk sme najranije da se otvori na pritisak reagovanja ventila, a mora najkasnije da se otvori kada pritisak dostigne ispitni pritisak cisterne na kojoj je ventil postavljen.Sigurnosni uređaji moraju biti tako konstruisani da izdrže dinamičko opterećenje, uključujući udar tečnosti.Između rasprskavajućeg diska i sigurnosnog ventila postavlja se merač pritiska ili neki drugi odgovarajući uređaj sa vizuelnim očitavanjem, kako bi se omogućilo utvrđivanje lomova, perforacija ili nezaptivenosti ploče usled kojih bi sigurnosni sistem mogao postati nesposoban za funkcionisanje. 6.10.4 KontrolisanjaVakuum cisterne za otpatke podvrgavaju u slučaju fiksiranih cisterni ili prenosivih cisterni najmanje na svake tri godine, a u slučaju kontejner cisterni i zamenjivih cisterni najmanje na svake dve i po godine kontrolisanju stanja unutrašnjih površina, dodatno uz kontrolisanja u skladu sa 6.8.2.4.3.
Poglavlje 6.11 Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje kontejnera za rasuti teret 6.11.1 Definicije pojmovaZa svrhe ovog poglavlja podrazumeva se:Zatvoreni kontejner za rasuti teret: potpuno zatvoren kontejner sa tvrdim krovom, tvrdim bočnim stranicama, tvrdim čeonim stranicama i tvrdim dnom (uključujući dna u obliku levka). Pojam obuhvata i kontejnere za rasuti teret sa krovom koji se otvara, bočnim stranicama koje se otvaraju ili čeonim stranicama koje se otvaraju, koji/koje se u toku transporta može/mogu zatvoriti. Zatvoreni kontejneri za rasuti teret mogu biti opremljeni otvorima koji omogućavaju razmenu pare i gasova sa vazduhom i koji u normalnim uslovima transporta sprečavaju propuštanje čvrstih materija kao i prodiranje kišnice ili vode usled prskanja.Pokriveni kontejner za rasuti teret: sa gornje strane otvoren kontejner za rasuti teret sa krutim dnom (uključujući dna u obliku levka), tvrdim bočnim stranicama i tvrdim čeonim stranicama, bez tvrdog pokrivača. 6.11.2 Oblast primene i opšti zahtevi 6.11.2.1 Kontejneri za rasuti teret i njihova oprema za rukovanje i konstrukciona oprema moraju biti projektovani i konstruisani tako da izdrže unutrašnji pritisak tereta za punjenje i opterećenja koja nastaju pri normalnom rukovanju i transportu bez gubitka tereta za punjenje. 6.11.2.2 Ukoliko je postavljen ventil za pražnjenje, isti mora imati mogućnost obezbeđenja u zatvorenom položaju, a celokupan sistem pražnjenja mora biti na adekvatan način zaštićen od oštećenja. Ventili sa polužnim zatvaračima moraju imati mogućnost obezbeđenja protiv slučajnog otvaranja, a zatvoreni i otvoreni položaj moraju biti lako prepoznatljivi. 6.11.2.3 Kôd za označavanje tipova kontejnera za rasuti teretU sledećoj tabeli navedeni su kôdovi koji se koriste za označavanje tipova kontejnera za rasuti teret:Tip kontejnera za rasuti teretKôdpokriveni kontejner za rasuti teretBK 1zatvoreni kontejner za rasuti teretBK 2 6.11.2.4 Imajući u vidu napredak u nauci i tehnici, nadležni organ može uzeti u obzir primenu alternativnih sporazuma koji pružaju najmanje ekvivalentan nivo bezbednosti u odnosu na zahteve ovog poglavlja. 6.11.3 Zahtevi za projektovanje, izradu, kontrolisanje i ispitivanje kontejnera koji odgovaraju CSC i koji se koriste kao kontejneri za rasuti teret 6.11.3.1 Zahtevi za projektovanje i izradu 6.11.3.1.1 Opšti zahtevi ovog pododeljka za projektovanje i izradu smatraju se ispunjenim, ako kontejner za rasuti teret odgovara zahtevima standarda ISO 1496-4:1991 („ISO-kontejneri serije 1; Zahtevi i ispitivanja; Deo 4: Kontejneri za rasuti teret bez pritiska“) i ako je nepropusan za prašinu. 6.11.3.1.2 Kontejneri koji su projektovani i ispitani u skladu sa standardom ISO 1496-1:1990 („ISO-kontejneri serije 1; Specifikacija i ispitivanje; Deo 1: Univerzalni kontejneri za transport tereta“) moraju biti opremljeni radnom opremom koja je, zajedno sa svojim spojem sa kontejnerom, projektovana tako da se čeone stranice ojačavaju, a otpor prema opterećenjima u podužnom pravcu povećava u onoj meri koliko je to neophodno za ispunjenje odgovarajućih ispitnih zahteva standarda ISO 1496-4:1991. 6.11.3.1.3 Kontejneri za rasuti teret moraju biti nepropusni za prašinu. Ukoliko se za uspostavljanje nepropusnosti za prašinu koristi obloga, ista mora biti izrađena od odgovarajućeg materijala. Čvrstoća korišćenog materijala i konstrukcija obloge moraju biti odgovarajući za zapreminu kontejnera i predviđenu upotrebu. Spojevi i zatvarači obloge moraju da izdrže pritiske i udare koji mogu da nastanu u normalnim uslovima rukovanja i transporta. Kod kontejnera za rasute terete sa ventilacijom obloga ne sme da ometa funkcionisanje ventilacionih uređaja. 6.11.3.1.4 Radna oprema kontejnera za rasuti teret koji su projektovani za pražnjenje kipovanjem mora biti u stanju da izdrži ukupnu masu punjenja u smeru kipovanja. 6.11.3.1.5 Pokretni krovovi ili pokretni segmenti bočnih ili čeonih stranica ili krovova moraju biti opremljeni uređajima za zatvaranje koji obuhvataju sigurnosni uređaj, a koji su projektovani tako da je za posmatrača koji se nalazi na tlu vidljivo da su u zatvorenom stanju. 6.11.3.2 Oprema za rukovanje 6.11.3.2.1 Uređaji za punjenje i pražnjenje moraju biti konstruisani i postavljeni tako da su tokom transporta i rukovanja zaštićeni od otkidanja ili oštećenja. Uređaji za punjenje i pražnjenje moraju imati mogućnost obezbeđenja protiv slučajnog otvaranja. Otvoreni i zatvoreni položaj kao i smer zatvaranja moraju biti jasno naznačeni. 6.11.3.2.2 Zaptivke na otvorima moraju biti tako postavljene da se izbegnu oštećenja usled eksploatacije kao i punjenja i pražnjenja kontejnera za rasuti teret. 6.11.3.2.3 Ako se zahteva ventilacija, kontejneri za rasuti teret moraju biti opremljeni sredstvima za izmenu vazduha, bilo putem prirodne konvekcije (npr. kroz otvore), bilo putem aktivnih elemenata konstrukcije (npr. ventilatori). Ventilacija mora biti tako projektovana da u kontejneru ni u jednom trenutku ne nastane podpritisak. Konstrukcioni elementi ventilacije kod kontejnera za rasuti teret za transport zapaljivih materija ili materija koje ispuštaju zapaljive gasove ili pare moraju biti tako projektovani da ne stvaraju izvor paljenja. 6.11.3.3 Kontrolisanje i ispitivanje 6.11.3.3.1 Kontejneri koji se prema zahtevima ovog odeljka koriste, održavaju i kvalifikuju kao kontejneri za rasuti teret moraju biti ispitani i odobreni u skladu sa CSC. 6.11.3.3.2 Kontejneri koji se koriste i kvalifikuju kao kontejneri za rasuti teret moraju se periodično ispitivati u skladu sa CSC. 6.11.3.4. Obeležavanje 6.11.3.4.1 Kontejneri koji se koriste kao kontejneri za rasuti teret moraju, u skladu sa CSC, biti obeleženi tablicom odobrenja za bezbednost („Safety Approval Plate“). 6.11.4 Zahtevi za projektovanje, izradu i odobrenje za kontejnere za rasuti teret koji nisu kontejneri u skladu sa CSCNapomena: Ako se kontejneri prema odredbama ovog odeljka koriste za transport čvrstih materija u rasutom stanju, u transportnom dokumentu se navodi:„KONTEJNER ZA RASUTI TERET BK (x) SA ODOBRENjEM NADLEŽNOG ORGANA …. (vidi 5.4.1.1.17). 6.11.4.1 Kontejneri za rasuti teret koji su obrađeni u ovom odeljku uključuju korita, “offshore”-kontejnere za rasuti teret, silose za teret u rasutom stanju, zamenljive sanduke, levkaste kontejnere, “roll”-kontejnere i tovarne prostore vozila.Napomena: Ovi kontejneri za rasuti teret uključuju i kontejnere prema objavama UIC-a 591 i 592-2 do 592-4, navedenim u 7.1.3, koji ne odgovaraju CSC. 6.11.4.2 Ovi kontejneri za rasuti teret moraju biti projektovani i konstruisani tako da budu dovoljno otporni da izdrže udare i opterećenja koja normalno nastaju u toku transporta, eventualno i prilikom pretovara između različitih transportnih sredstava. 6.11.4.3 (Rezervisano) 6.11.4.4 Ovi kontejneri za rasuti teret moraju imati odobrenje nadležnog organa; odobrenje mora da sadrži kôd za označavanje tipa kontejnera za rasuti teret u skladu sa 6.11.2.3 i, ukoliko je potrebno, zahteve za ispitivanje. 6.11.4.5 Ukoliko je potrebno da se koristi obloga radi zadržavanja opasnog tereta, ista mora da odgovara odredbama iz 6.11.3.1.3.
———————–[pic]
[pic]
[pic]
[pic]
[pic]
[pic]