Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 99. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije, koja propisuje da Narodna skupština donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije, kao i odredbi člana 97. stav 1. tač. 6. i 8, kojima je propisano da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje: jedinstveno tržište, sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti, te druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa i od izuzetnog su značaja za normalno funkcionisanje zajednice, njenih stanovnika i pravnih lica. Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS” broj 88/11), propisuje komunalne delatnosti i uređuje opšte uslove i način njihovog obavljanja. Pritom, oblast komunalnih delatnosti u pravnom sistemu Republike Srbije uređuje veliki broj propisa kojima se bliže uređuju posebni uslovi i pravila za pojedine komunalne delatnosti. Tako, pored Zakona o komunalnim delatnostima, ovu oblast regulišu i propisi o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, o sredstvima u svojini Republike Srbije, o lokalnoj samoupravi, glavnom gradu, energetici, upravljanju otpadom, vodama, putevima, sahranjivanju i grobljima, trgovini, javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, javnim nabavkama, stranim ulaganjima, veterinarstvu i dr.

Ustavom Republike Srbije, članom 190. stav 1. tačka 1. propisano je da opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti. Dakle, jedinice lokalne samouprave su u ustavnoj i zakonskoj obavezi da obezbede uslove za obavljanje komunalnih delatnosti u skladu sa zakonom koji reguliše komunalne delatnosti. Imajući u vidu da je potrebno jasno naznačiti šta obuhvata obezbeđivanje uslova za obavljanje komunalnih delatnosti, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima (u daljem tekstu: Predlog zakona), po prvi put dato je objašnjenje značenja ove obaveze, u smislu da su to aktivnosti na jačanju kapaciteta i funkcionalnosti komunalne infrastrukture, obezbeđivanju sredstava za finansiranje izgradnje komunalne infrastrukture, aktivnosti na praćenju kvaliteta komunalnih usluga, kao i preduzimanje mera za kontinuirano vršenje komunalnih delatnosti u cilju obezbeđenja životnih potreba fizičkih i pravnih lica.

U toku primene Zakona o komunalnim delatnostima ex post analiza je pokazala da važeći zakonski okvir ne obezbeđuje potrebnu sigurnost i predvidivost poslovanja privatnom sektoru, kao i nužnu zaštitu javnog interesa u postupcima poveravanja komunalnih delatnosti koji omogućavaju neophodna investiciona ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Zato se pojavila potreba da se zakon promeni uvođenjem jasnije i transparentnije procedure za poveravanje obavljanja komunalnih delatnosti i pritom omogući postepeno usklađivanje poslovanja vršilaca komunalnih delatnosti u skladu sa ekonomskim principima, zaštiti i da se stvore jednaki uslovi za sve korisnike komunalnih usluga, naglasi i stvori pravni okvir kojim se obezbeđuju bezbednost i zaštita života i zdravlja ljudi, i konačno jasnije propišu instrumenti koji omogućavaju primenu zakona, kroz preciziranje obaveza i prava inspektora koji vrše nadzor nad primenom ovog zakona.

Naime,u procesu pridruživanja i dostizanja EU standarda i u komunalnoj oblasti nesporno je da treba ostvariti napredak u inače osetljivoj oblasti cena komunalnih usluga koje su u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava. Na ovo ukazuju praktično sve međunarodne finansijske i razvojne institucije koje povoljnim kreditnim linijama ili bespovratnom pomoći podržavaju naše komunalne sisteme.

Promene treba da idu sa jedne strane, u pravcu obezbeđenja uslova za dugoročno održivo poslovanje vršilaca komunalnih delatnosti bez bilo kakvih budžetskih intervencija ili subvencija. To znači da vršioci iz sopstvenih prihoda treba ne samo da finansiraju tekuće izdatke, već i kapitalna ulaganja i investicije u opremu i objekte komunalne infrastrukture bez kojih nije moguće pouzdano i stabilno zadovoljiti komunalne potrebe stanovništva.

S obzirom na to da se ovde radi o uslugama koje se frontalno pružaju svom stanovništvu, potrošač treba da bude zaštićen pre svega tako da cenom koju plaća budu obuhvaćeni samo opravdani, ne i nepotrebni troškovi. Potrošač treba da bude zaštićen od bilo kog drugog vida zloupotrebe monopolske pozicije vršilaca, ali da bude zaštićen i u slučaju kada plaćanje računa za komunalne usluge objektivno prevazilazi njegovu realnu kupovnu moć.

Pored toga, nesporna je činjenica da u pojedinim komunalnim delatnostima postoji tzv. prirodni monopol koji proističe iz korišćenja objekata komunalne infrastrukture koji su najvećim delom u javnoj svojini i koji su od neprocenjivog značaja, te se kao takvi ne mogu otuđiti. U tom slučaju, država mora da uspostavi mehanizme za ograničenja zloupotrebe monopola od strane preduzeća kome je povereno obavljanje delatnosti. Pored toga, država treba da zaštiti korisnike komunalnih usluga uvođenjem mehanizma kontrole kvantiteta i kvaliteta pruženih komunalnih usluga, odnosno zaštite i opravdanja njihovog postojanja kao delatnosti od opšteg interesa. Odredbom člana 6. Predloga zakona propisano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (u daljem tekstu: Ministarstvo), utvrđuje ispunjenost uslova za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti iz člana 2. stav 3. Predloga zakona.

Pravna forma u kojoj posluju vršioci komunalnih delatnosti kod nas je postavljena liberalno. Odredbom člana 3. Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS”, broj 15/16) propisano je, između ostalog, da delatnost od opšteg interesa može da obavlja i društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (u daljem tekstu: društvo kapitala) čiji je jedini vlasnik javno preduzeće (stav 2. tačka 1); društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo kapitala (stav 2. tačka 2); kao i drugo društvo kapitala i preduzetnik kome je nadležni organ poverio obavljanje te delatnosti (stav 2. tačka 3), iz čega proizlazi da i komunalne delatnosti, kao delatnosti od opšteg interesa, mogu da obavljaju javna preduzeća ili privredna društva u kojima država ima većinski ili manjinski paket, pa i privredna društva i preduzetnici sa 100% privatnim kapitalom.

Zakon o komunalnim delatnostima predviđa da komunalne delatnosti obavljaju javna komunalna preduzeća, privredna društva (bez obzira na strukturu vlasništva) i preduzetnici, s tim da komunalnu delatnost u delu koji obuhvata odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, kao i komunalnu delatnost u delu koji obuhvata obavljanje javnog linijskog prevoza putnika trolejbusima i tramvajima, mogu obavljati isključivo javna preduzeća koje osniva jedinica lokalne samouprave, zatim društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (u daljem tekstu: društvo kapitala) čiji je jedini vlasnik javno preduzeće, odnosno čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo kapitala.

Odredbom člana 5. Predloga zakona kojim se menja član 5. stav 2. važećeg zakona propisano je da su pogrebne usluge u potpuno liberalno određenoj nadležnosti, kako za javni, tako i za privatni sektor. Komunalna delatnost pogrebne usluge razdvojena je na dve komunalne delatnosti: upravljanje grobljima i sahranjivanje i na pogrebnu delatnost, pri čemu je, u odnosu na pogrebnu delatnost, jedini i ključni uslov pod kojima se obavljaju aktivnosti koje spadaju u pogrebnu delatnost zapravo tržišni princip, odnosno princip slobodne konkurencije. Dakle, pogrebne delatnosti su izuzete iz sistema poveravanja, te će svako pravno lice i preduzetnik koji ispuni uslove propisane zakonom i podzakonskim aktom moći da obavlja ovu delatnost.

Dakle, naglašavajući potrebu za stvaranjem što bolje poslovne klime, Predlog zakona je izmenio i dopunio važeći zakon kroz obezbeđivanje istih uslova za obavljanje komunalnih delatnosti svakom vršiocu komunalne delatnosti, bilo da dolazi iz javnog ili privatnog sektora. Predlog zakona predviđa da će isti principi važiti za sve privredne subjekte koji vrše ove delatnosti, a svaki uslov i kriterijum za obavljanje komunalnih delatnosti biće jasno definisan sa jedinim razlogom: da se obezbedi što kvalitetnija komunalna usluga za koju, u svakom slučaju, postoji obaveza građana da je plate. Naime, obaveza građana da plate komunalnu uslugu postoji uvek, često bez obzira na njen kvalitet i/ili učestalost pružanja, i to u nekim slučajevima unapred, a u nekim slučajevima bez obzira na to u kojoj meri ili koliko dugo se usluga koristi, zbog čega je potpuno opravdano i neophodno da ta usluga bude što kvalitetnija, što se, između ostalog, postiže i propisivanjem uslova za njeno obavljanje.

Predlogom zakona po prvi put je propisano učešće građana Republike Srbije u kontroli kvaliteta komunalnih usluga koje obavljaju vršioci komunalnih delatnosti. Naime, građani Republike Srbije kao korisnici komunalnih usluga koji su, kako je već navedeno, uvek u obavezi da tu uslugu plate, dopunom člana 13. Zakona o komunalnim delatnostima uvedeni su u postupak koji se odnosi na poveravanje komunalnih delatnosti tako što je propisano da prilikom propisivanja načina obavljanja komunalne delatnosti skupština jedinice lokalne samouprave obavezno određuje i način kontinuiranog izjašnjavanja korisnika komunalnih usluga o kvalitetu pružanja komunalnih usluga od strane vršilaca komunalnih delatnosti. Ukoliko su rezultati izjašnjavanja korisnika komunalnih usluga takvi da većina nije zadovoljna pruženom komunalnom uslugom određenog vršioca komunalne delatnosti, jedinica lokalne samouprave pokreće postupak preispitivanja rada tog vršioca komunalne delatnosti i nalaže mu da otkloni nedostatke koji su navedeni u izjašnjavanju korisnika u roku koji ne može biti duži od 90 dana, a ukoliko vršilac komunalne delatnosti ne otkloni nedostatke kvaliteta pružene komunalne usluge, jedinica lokalne samouprave može raskinuti zaključen ugovor o poveravanju i poveriti obavljanje komunalne delatnosti drugom vršiocu komunalne delatnosti. Na ovaj način korisnici komunalnih usluga mogu da utiču na kvalitet i efikasnost tih usluga, kao i na konkurentnost vršilaca komunalnih delatnosti kroz slobodnu tržišnu utakmicu.

Takođe, rezultati dosadašnje prakse u obavljanju komunalnih delatnosti ukazali su na potrebu preciziranja uslova pod kojima se vrše te delatnosti, pa se utvrđivanjem da privredni subjekt ispunjava određene uslove za obavljanje komunalne delatnosti sprečava mogućnost poveravanja tih poslova pravnom licu koje nije u mogućnosti da je obavlja (nema dovoljan broj vozila/opreme, nema odgovarajuće kadrove i sl.) i ispunjava cilj propisivanja kadrovskih i materijalnih uslova da se omogući kvalitetniji život korisnika komunalnih usluga.

Ovo je postignuto propisivanjem da Vlada utvrđuje sadržinu, način i uslove za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti kao delatnosti od opšteg interesa, a posebno stručnu osposobljenost za obavljanje određene komunalne delatnosti, kao i da ispunjenost uslova propisanih podzakonskim aktom utvrđuje Ministarstvo. Ministar nadležan za poslove komunalnih delatnosti obrazuje komisiju koju čine po jedan predstavnik: ministarstva nadležnog za poslove privrede, ministarstva nadležnog za poslove energetike, ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, ministarstva nadležnog za poslove infrastrukture, ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za poslove državne uprave, ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, ministarstva nadležnog za poslove veterine, ministarstva nadležnog za poslove zaštite od požara, kao i Ministarstva.

Imajući u vidu sve uočene probleme u ovoj oblasti, neminovno je da je u Republici Srbiji potrebno izmeniti neke od ključnih principa na osnovu kojih se obavljaju komunalne delatnosti. Nedovoljno oslanjanje na savremene principe upravljanja komunalnim delatnostima iziskuje potrebu da se kod nas ova oblast drugačije reguliše, uključujući i ekonomski aspekt formiranja cena u ovoj oblasti. Donošenjem ovog zakona obezbeđuje se osnov za uspešno funkcionisanje i razvoj ovih delatnosti i njime se postiže sledeće:

poboljšanje efikasnosti i kvaliteta obavljanja komunalnih usluga kao komunalnih delatnosti od opšteg interesa uspostavljanjem kontinuiranog izjašnjavanja korisnika komunalnih usluga u skladu sa članom 10. Predloga zakona;

precizna definisanost komunalnih delatnosti kroz jasno određenje u ovom zakonu, kao i mogućnost da svaka delatnost bude detaljno uređena podzakonskim aktom koji će biti donet na osnovu ovog zakona;

utvrđeno je učešće upravljača zaštićenog prirodnog dobra ili turističkog prostora u postupku poveravanja komunalne delatnosti u tim područjima, odnosno učešće crkve ili verske zajednice u donošenju odluke o poveravanju poslova uređivanja i održavanja groblja koje je u svojini crkve ili verske zajednice;

konkurencija vršilaca komunalnih delatnosti podrazumeva obavezu jedinice lokalne samouprave da podstiče i održava nadmetanje za pristup vršenju komunalnih delatnosti i u obavljanju komunalnih delatnosti kad god je to zakonski dozvoljeno, tehnički moguće i ekonomski opravdano;

poboljšanje efikasnog, operativnog, organizacionog i tehničkog poslovanja vršilaca komunalne delatnosti, što će se postići merenjem postignutih nivoa, na osnovu obaveze jedinice lokalne samouprave da dostavlja izveštaje ministarstvu nadležnom za poslove komunalnih delatnosti, u skladu sa članom 6. Predloga zakona;

zaštita javnog interesa, transparentnosti i javnosti u postupku poveravanja komunalnih delatnosti, posebno kroz upućivanje na jasne procedure propisane zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije;

zaštita prava korisnika komunalnih proizvoda i usluga uvođenjem što većeg broja komunalnih usluga u obuhvat zakona koji uređuje zaštitu potrošača, odnosno obezbeđivanje kvalitetnog, trajnog i dostupnog komunalnog servisa;

obezbeđenje i zaštita prava na komunalni proizvod i uslugu onim kategorijama stanovništva koje nisu u stanju da finansijski prate usklađivanje cena u komunalnom sektoru sa ekonomskim parametrima i utvrđivanje subvencija za te korisnike je utvrđeno članom 13. Predloga zakona.

Ciljevi koji se postižu donošenjem ovog zakona su stvaranje uslova za upravljanje komunalnim delatnostima i obavljanje komunalnih delatnosti, jačanje odgovornosti i efikasnosti jedinica lokalne samouprave i vršilaca komunalnih delatnosti, povećanje ulaganja u komunalnu infrastrukturu i usklađivanje principa obavljanja komunalnih delatnosti sa najboljom međunarodnom praksom.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Predloga zakona izvršena je izmena i dopuna člana 2. Zakona o komunalnim delatnostima tako što su pogrebne usluge razdvojene u dve komunalne delatnosti, tako što je tačka 6) izmenjena u: upravljanje grobljima i sahranjivanje i dodata tačka 6a): pogrebna delatnost. Takođe, proširen je krug komunalnih delatnosti koje spadaju u delatnosti od opšteg ekonomskog interesa u smislu propisa o zaštiti potrošača, čime je povećana zaštita korisnika tih usluga. Stav 5. propisuje da jedinica lokalne samouprave, pri određivanju i drugih komunalnih delatnosti od lokalnog interesa, pored uslova propisuje i način njihovog obavljanja.

Članom 2. Predloga zakona izmenjen je i dopunjen član 3. Zakona o komunalnim delatnostima tako što je podrobnije dato određenje komunalnih delatnosti, u cilju jasnijeg tumačenja i primene odredaba ovog zakona, i to tako što su preciznije definisani gradski i prigradski prevoz putnika, upravljanje grobljima i sahranjivanje, pogrebna delatnost, upravljanje pijacama, upravljanje javnim parkiralištima, održavanje čistoće na javnim površinama, održavanje javnih zelenih površina, dimničarske usluge, kao i delatnost zoohigijene.

Članom 3. Predloga zakona dopunjen je Zakon o komunalnim delatnostima odredbom člana 3a, kojom je uvedena zakonska odredba da svi pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koja se odnose.

Članom 4. Predloga zakona izmenjen je i dopunjen član 4. Zakona o komunalnim delatnostima, tako što je precizirano u skladu sa kojim načelima održivog razvoja jedinica lokalne samouprave uređuje uslove obavljanja komunalnih delatnosti, te su i precizirane oblasti u odnosu na koje jedinica lokalne samouprave propisuje opšte uslove održavanja komunalnog reda i mere za njegovo sprovođenje. Takođe, imajući u vidu nedovoljno precizno određenje sadržine podzakonskih akata koje po članu 4. st. 6, 7. i 8. Zakona donosi Vlada, odnosno jedinica lokalne samouprave, brisani su ovi stavovi, a precizna sadržina tih akata obuhvaćena je podzakonskim aktima Vlade iz stava 5. ovog člana Predloga zakona.

Članom 5. Predloga zakona izmenjen je član 5. Zakona o komunalnim delatnostima, tako što je u stavu 2. sužen i preciziran krug delatnosti koje mogu obavljati isključivo javna preduzeća koje osniva jedinica lokalne samouprave, zatim društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (u daljem tekstu: društvo kapitala) čiji je jedini vlasnik javno preduzeće, odnosno čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik to društvo kapitala. Takođe, pojam pravnih lica koja mogu obavljati delatnosti iz člana 5. stav 2. važećeg zakona usklađen je sa zakonom kojim se uređuju položaj i status javnih preduzeća, odnosno pravnih lica koja obavljaju delatnosti od opšteg interesa.

Stav 3. člana 5. važećeg zakona brisan je, jer je način na koji se reguliše upravljanje grobljima koja su u svojini crkava i verskih zajednica regulisan dopunom člana 9. Zakona o komunalnim delatnostima.

Članom 6. Predloga zakona izmenjen je član 8. Zakona o komunalnim delatnostima i to tako što je preciziran način podnošenja izveštaja jedinica lokalnih samouprava ministarstvu, kao i dodavanjem novih stavova kojima je predviđeno da su jedinice lokalne samouprave, kao i vršioci komunalnih delatnosti, dužni da dostave ministarstvu izveštaj u vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti u prethodnoj godini, na propisanom obrascu koji propisuje ministar nadležan za poslove komunalnih delatnosti (u daljem tekstu: ministar). Propisano je da i po zahtevu ministarstva jedinice lokalne samouprave, kao i vršioci komunalnih delatnosti, dostavljaju podatke i obaveštenja u vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti.

Članom 7. Predloga zakona dodat je novi član 8a Zakona o komunalnim delatnostima, koji predviđa da ispunjenost uslova za obavljanje komunalnih delatnosti utvrđuje Ministarstvo. Predviđeno je da ministar nadležan za poslove komunalnih delatnosti obrazuje komisiju koju čine po jedan predstavnik: ministarstva nadležnog za poslove privrede, ministarstva nadležnog za poslove energetike, ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, ministarstva nadležnog za poslove infrastrukture, ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za poslove državne uprave, ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, ministarstva nadležnog za poslove veterine, ministarstva nadležnog za poslove zaštite od požara, kao i Ministarstva. Propisano je da ministar nadležan za poslove komunalnih delatnosti donosi rešenje o ispunjenosti uslova za obavljanje komunalne delatnosti u roku od 30 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije. Takođe je predviđeno da Ministarstvo vodi evidenciju privrednih subjekata koji obavljaju određenu komunalnu delatnost.

Članom 8. Predloga zakona izmenjen je i dopunjen član 9. Zakona o komunalnim delatnostima i to tako što je uređen najpre izuzetak od postupka poveravanja komunalnih delatnosti u slučaju člana 2. stav 3. tačka 6a) ovog zakona, kao i dodavanjem novih stavova kojima je propisano da pre donošenja odluke o poveravanju komunalne delatnosti na delu teritorije jedinice lokalne samouprave, koji je u skladu sa odredbama posebnih zakona ili podzakonskih akata proglašen za područje od posebnog značaja ili proglašen kao turistički prostor, pribavlja mišljenje upravljača tog prostora, koji je dužan da traženo mišljenje da u roku od 30 dana, a ako to ne učini u ostavljenom roku jedinica lokalne samouprave će doneti odluku o poveravanju i bez tog mišljenja. Dalje, propisano je da jedinica lokalne samouprave ne može doneti odluku o poveravanju poslova uređivanja i održavanja groblja koje je u svojini crkve ili verske zajednice, bez saglasnost te crkve ili verske zajednice. Takođe, precizirano je da se prilikom poveravanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, taj postupak se vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo.

Članom 9. Predloga zakona izmenjen je i dopunjen član 10. Zakona o komunalnim delatnostima, i to tako što je izmenama utvrđeno da dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu sporazumom organizovati zajedničko obavljanje komunalnih delatnosti ukoliko utvrde interes, sem u slučaju komunalne delatnosti gradskog i prigradskog prevoza putnika. Ovaj izuzetak je propisan imajući u vidu odredbe zakona kojima je regulisan prevoz u drumskom saobraćaju. Opštinsko, odnosno gradsko veće svake jedinice lokalne samouprave, ukoliko utvrde interes za zajedničko obavljanje delatnosti, donosi odluku o izradi studije opravdanosti čija je sadržina određena ovim članom.

Članom 10. Predloga zakona dopunjen je član 13. Zakona o komunalnim delatnostima, tako što su dodati novi st. 2, 3. i 4. kojima je utvrđena obaveza da jedinica lokalne samouprave, prilikom određivanja načina obavljanja komunalne delatnosti, mora da obavezno odredi i način kontinuiranog izjašnjavanja korisnika komunalnih usluga o kvalitetu pružanja komunalnih usluga od strane vršilaca komunalnih delatnosti. Ukoliko su rezultati izjašnjavanja korisnika komunalnih usluga takvi da većina nije zadovoljna pruženom komunalnom uslugom određenog vršioca komunalne delatnosti, jedinica lokalne samouprave pokreće postupak preispitivanja rada tog vršioca komunalne delatnosti i nalaže mu da otkloni nedostatke koji su navedeni u izjašnjavanju korisnika u roku koji ne može biti duži od 90 dana, a ukoliko vršilac komunalne delatnosti ne otkloni nedostatke kvaliteta pružene komunalne usluge, jedinica lokalne samouprave može raskinuti zaključen ugovor o poveravanju i poveriti obavljanje komunalne delatnosti drugom vršiocu komunalne delatnosti.

Članom 11. Predloga zakona dopunjen je član 20. Zakona o komunalnim delatnostima tako što je dodat novi stav 3. kojim je uređeno da prinudno uklonjene stvari koje nisu preuzete u zakonskom roku imaju svojstvo napuštene stvari, čime je rešen pravni status stvari koje vlasnici ne preuzmu u roku propisanom stavom 1. ovog člana.

Članom 12. Predloga zakona izmenjen je član 24. Zakona o komunalnim delatnostima tako što je preciznije propisan izvor prihoda od koncesione naknade, odnosno naknade koju plaća privatni partner na osnovu javnog ugovora, ako je ima.

Članom 13. Predloga zakona izmenjen je član 29. Zakona o komunalnim delatnostima tako što je uneta izmena kojom je uređeno da je jedinica lokalne samouprave dužna da dostavi vršiocu komunalne delatnosti spisak i podatke korisnika (ime i prezime, JMBG, adresa prebivališta) sa iskazanim iznosom subvencija. Spisak korisnika jedinica lokalne samouprave treba da dostavi do septembra tekuće godine za narednu godinu, a subvencionisani deo cene jedinica lokalne samouprave treba da nadoknadi vršiocu komunalne delatnosti u periodu od 30 dana od dana izvršenja komunalne usluge.

Članom 14. Predloga zakona izmenjen je član 32. Zakona o komunalnim delatnostima tako što je izvršeno usklađivanje sa predloženim izmenama, kao i usklađivanje sa propisima kojima je uređen inspekcijski nadzor tako što je utvrđeno da nadzor nad izvršavanjem odredaba zakona i republičkih propisa donetih na osnovu zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove komunalne delatnosti preko republičkih komunalnih inspektora, a nadzor nad sprovođenjem propisa jedinica lokalne samouprave donetih na osnovu zakona vrši jedinica lokalne samouprave preko opštinskih, odnosno gradskih komunalnih inspektora, kao i da poslove republičkog i opštinskog, odnosno gradskog komunalnog inspektora mogu obavljati lica koja ispunjavaju uslove propisane ovim članom.

Članom 15. Predloga zakona izmenjen je član 33. Zakona o komunalnim delatnostima tako što je izvršeno usklađivanje sa predloženim izmenama, zatim preciziranje ovlašćenja republičkog komunalnog inspektora, dok je predviđeno i da se protiv rešenja republičkog komunalnog može se izjaviti žalba Ministarstvu koja odlaže izvršenje rešenja, osim u slučajevima propisanim članom 39. stav 4. Zakona o inspekcijskom nadzoru.

Članom 16. Predloga zakona izmenjen je član 34. Zakona o komunalnim delatnostima tako što je izvršeno usklađivanje sa predloženim izmenama, kao i usklađivanje sa propisima kojima je uređen inspekcijski nadzor tako što su preciznije propisana ovlašćenja opštinskog, odnosno gradskog komunalnog inspektora (može da vrši uvid, fotografiše i snimi prostor i sl).

Članom 17. Predloga zakona izmenjen je član 39. Zakona o komunalnim delatnostima tako što je izvršeno usklađivanje sa predloženim izmenama u članu 33. stav 1. tač. tač. 1), 2), 4), 5) i 7), članu 8. st. 1. i 2. i članu 17. tog zakona, kao i da je usklađen sa zakonom kojim se reguliše prekršajni postupak.

Članom 18. Predloga zakona izmenjen je član 41. Zakona o komunalnim delatnostima tako što su precizirane radnje koje spadaju u prekršaj pravnog lica, kao i mogućnost za izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta.

Članom 19. Predloga zakona izmenjen je član 42. Zakona o komunalnim delatnostima tako što su precizirane radnje koje spadaju u prekršaj preduzetnika, kao i mogućnost za izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta.

Članom 20. Predloga zakona izmenjen je član 43. Zakona o komunalnim delatnostima tako što su precizirane radnje koje spadaju u prekršaj fizičkog lica, kao i mogućnost za izricanje zaštitne mere oduzimanja predmeta.

Članom 21. Predloga zakona dati su rokovi za donošenje podzakonskih propisa koji se donose na osnovu odredaba ovog Predloga zakona, dok je propisan i rok u kome su jedinice lokalne samouprave dužne da usklade svoja opšta akta sa ovim zakonom.

Članom 22. Predloga zakona propisan je rok u kome su vršioci komunalnih delatnosti dužni da podnesu zahtev za izdavanje akta o ispunjenosti uslova za obavljanje komunalne delatnosti.

Članom 23. Predloga zakona propisano je da prestaju da važe odredbe člana 15. tačka 13) Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13, 125/14, 95/15 i 83/16), kojom je jedinica lokalne samouprave mogla da uvede lokalnu komunalnu taksu za korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima, imajući u vidu da je ovim Predlogom zakona na sveobuhvatan način definisana komunalna delatnost upravljanja javnim parkiralištima, kao i obaveza plaćanja te komunalne usluge.

Članom 24. Predloga zakona reguliše se vreme stupanja na snagu zakona, kao i odložena primena zakona, od 1. januara 2017. godine.

IV. FINANSIJSKA SREDSTAVA POTREBNA

ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM

POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst),

imajući u vidu da donošenje ovog zakona ima veliki značaj za Republiku Srbiju i važan je za dalji ekonomski, privredni i ukupni društveni napredak, da predviđa preciziranje nadležnosti republičke komunalne inspekcije i stvaranje uslova za bolju primenu Zakona u praksi donošenjem podzakonskih akata, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa s propisima Evropske unije, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, rad organa i organizacija.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Određivanje problema koje zakon treba da reši:

Paralelno sa promenom ukupnog privrednog ambijenta menjao se i položaj komunalne privrede i komunalnih preduzeća. Pred kraj 20. veka komunalnoj privredi bilo je najteže, komunalna preduzeća su ciklično prolazila kroz periode uspona i padova, ali poslednjih godina vidno je da se položaj komunalne privrede permanentno pogoršava.

Pokazatelji poslovanja javnih komunalnih preduzeća iz 2009. godine do danas nedvosmisleno potvrđuju da je komunalna privreda u ozbiljnim problemima i u sve dubljoj krizi. Kada se ovome doda činjenica da je usledio novi nalet globalne ekonomske krize, onda je jasno da se u narednim godinama, kada se radi o komunalnoj privredi u celini, nažalost samo može očekivati dalje pogoršanje stanja.

S druge strane, postojeći pravni okvir nije stvorio jasna pravila na koji način se vrši poveravanje vršenja komunalnih delatnosti, niti kontrolu u odnosu na zaključene ugovore o poveravanju, nisu stvoreni uslovi za konkurentnost koja posledično povećava kvalitet u vršenju ovih usluga.

BROJ I STRUKTURA KOMUNALNIH PREDUZEĆA;

Činjenica je da su opštine i gradovi osnivali javna komunalna preduzeća za obavljanje komunalnih delatnosti, kao i da je negde osnovano više tih preduzeća, a u nekim jedinicama lokalne samouprave samo jedno ili čak nijedno. Komunalna preduzeća su raznolika i u pogledu delatnosti koju obavljaju postoje specijalizovana javna komunalna preduzeća koja obavljaju samo jednu komunalnu delatnost, a postoje JKP koja pored više komunalnih funkcija obavljaju čak i neke nekomunalne (tržišne) poslove.

Bez obzira na sve ove raznolikosti, u narednom pregledu dati su podaci o broju i tipu komunalnih preduzeća u Srbiji.

Uz podatak o broju preduzeća, dati su i orijentacioni podaci o broju zaposlenih u pojedinim delovima komunalne privrede.Tabele su sačinjene na osnovu godišnjih izveštaja koje dostavljaju jedinice lokalne samouprave.

Jedinice lokalne samouprave uglavnom nisu u mogućnosti da pravovremeno dostave godišnje izveštaje Ministarstvu, jer im znatan broj vršilaca komunalnih delatnosti iste ne dostavljaju, stoga se u nekim tabelama ove analize nalaze parcijalni podaci iz izveštaja jedinica lokalne samouprave koje su ih dostavile.

Broj zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima 2009-2012. godine

Tip komunalnog preduzeća Broj JKP 2009. 2013. 2014. 2013. 2014. Zasebni vodovodi -11.434.266 -4.605.838 1.751.590 -496.165 Mešovita JKP sa vodovodom -7.641.664 -3.609.398 -2.844.375 -5.108.993 Mešovita JKP bez vodovoda -555.550 -502.331 -291.530 -1.080.231 Zasebne toplane -16.443.714 -15.387.002 -22.299.751 -2.735.074 Zasebne čistoće 7.701.546 1.636.151 152.732 -658.724 Zasebna zelenila -196.488 -327.532 -538.222 -42.720 Zasebna groblja 61.060 726.562 53.402 108.839 UKUPNO -28.509.075 -22.069.387 -24.016.154 -10.013.067

v) Naplata potraživanja

Osnovni faktor koji u ovolikoj meri pogoršava rezultate poslovanja svih komunalnih preduzeća su nenaplaćena potraživanja. To je verovatno i najozbiljniji problem sa kojim se suočavaju sva komunalna preduzeća u Srbiji, ali i problem bez čijeg razrešenja nije moguće izvršiti ozbiljnu transformaciju komunalnih sistema. Ukupan mehanizam naplate i zaštite zarađenog prihoda komunalnih preduzeća kod nas je očigledno neefikasan. U proseku komunalna preduzeća trajno ne uspevaju da naplate 20 do 30% svojih prihoda.

[pic]

Sa aspekta ostvarenih rezultata poslovanja komunalne privrede, nenaplaćena potraživanja imaju uticaj samo u meri u kojoj je došlo do njihovog otpisa pošto se tako otpisana potraživanja u poslovnim knjigama evidentiraju kao vanredni rashodi. U praksi, komunalnim preduzećima nenaplaćena potraživanja mnogo veće probleme prave u sektoru tekuće likvidnosti i solventnosti.

Tabela procenta naplate potraživanja za period 2013-14. godine

Komunalne delatnosti Procenat naplate 2013. 2014. Snabdevanje vodom za piće 74 82,2 Proizvodnja i distribucija toplotne energije 87 86 Upravljanje komunalnim otpadom 75 82,4

(Uzorak je uzet iz izveštaja jedinica lokalne samouprave: Aleksinac, Kragujevac, Niš,

Novi Sad, Užice, Zrenjanin, Čačak, Paraćin, Subotica, Ćuprija)

g) Kapital i imovina komunalnih preduzeća

Vrednost imovine i kapitala komunalnih preduzeća je svakako pokazatelj koji govori o položaju komunalne privrede po segmentima i u celini. U periodu kada su se komunalna preduzeća oporavljala od svih posledica devedesetih, došlo je do značajnog konsolidovanja njihove imovine i kapitala. Tako su, na primer, sva mešovita komunalna preduzeća u Srbiji 1998. godine imala evidentiran kapital u vrednosti od oko 100 miliona evra, da bi danas ta ista preduzeća imala skoro tri puta vredniji osnovni kapital (285 miliona evra).

Međutim, sada opet dolazi do „topljenja” obrtne imovine i smanjenja kapitala komunalnih preduzeća, što je prikazano u narednom pregledu:

Visina kapitala komunalnih preduzeća (iznosi u evrima)

Tip JKP 2009. 2010. 2011. 2013. Snabdevanje vodom za piće Koncesija Prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda Koncesija Proizvodnja i distribucija toplotne energije Koncesija Upravljanje komunalnim otpadom Javno-privatno partnerstvo Gradski i prigradski prevoz putnika Javno-privatno partnerstvo Upravljanje grobljima Javno-privatno partnerstvo Pogrebne delatnosti Javno-privatno partnerstvo Upravljanje javnim parkiralištima Koncesija Obezbeđivanje javnog osvetljenja Koncesija Upravljanje pijacama Koncesija Održavanje ulica i puteva Koncesija Održavanje čistoće na površinama javne namene Koncesija Održavanje javnih zelenih površina Koncesija Dimničarske usluge Javno-privatno partnerstvo Delatnost zoohigijene Javno-privatno partnerstvo

Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu:

U pripremi Nacrta zakona, u toku celog postupka, u svojstvu članova Radne grupe za izradu Nacrta zakona aktivno su učestvovali predstavnici resornih ministarstava, zatim predstavnici lokalnih samouprava, predstavnici vršilaca komunalnih delatnosti, kao i predstavnici sindikata zaposlenih u pravnim licima koja obavljaju komunalnu delatnost.

Tako su u svojstvu članova Radne grupe za izradu Nacrta zakona učestvovali predstavnici: Ministarstva finansija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja, Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti, Gradski sindikat javnih saobraćajnih komunalnih delatnosti „Nezavisnost”, Privredna komora Srbije, Poslovno udruženje KOMDEL, Stalna konferencija gradova i opština, Republički komunalni inspektori, predstavnici delatnosti parking-servisa Grada Beograda, a posebne konsultacije su obavljanje sa predstavnicima udruženja privatnih pogrebnika.

Veliki doprinos članova Radne grupe dat je i u organizovanju i održavanju javnih rasprava o ovom nacrtu zakona. Neposredna iskustva članova Radne grupe pomogla su u definisanju i uobličavanju pravnih normi ovog predloga (tzv. konsultacije). Prema tome, sve zainteresovane strane imale su priliku da se izjasne o predlozima zakonskih rešenja, čime je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima usklađen sa odredbama Poslovnika Vlade i Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa, kao i međunarodnim preporukama i standardima.

Odbor za privredu i finansije Vlade, na svojoj sednici održanoj 26. novembra 2015. godine, na osnovu člana 41. stav 3. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06- prečišćeni tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14), na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture usvojio je Program javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima. U skladu sa određenim programom javne rasprave, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u postupku pripreme Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, i to u periodu od 27. novembra 2015. godine do 17. decembra 2015. godine, sprovelo javnu raspravu u prisustvu svih zainteresovanih strana radi pribavljanja komentara i sugestija svih relevantnih institucija i pravnih stručnjaka, kako bi se došlo do najadekvatnijih rešenja. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je prilikom organizovanja javne rasprave imalo u vidu da oblast koju reguliše Zakon o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima zanima širu javnost i da je od velikog značaja za privredne subjekte, te je stoga u toku javne rasprave obuhvatio veliki broj zainteresovanih lica. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, zajedno sa prezentacijom koja sadrži pregled ključnih novina, objavljen je na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i tom prilikom pozvana su sva zainteresovana lica da dostave svoje primedbe, predloge i sugestije na mejl adresu ministarstva, čime je data mogućnost svim zainteresovanim licima da iznesu svoje stavove na predloženi tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima.

Prezentacije i rasprave o predloženom Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima vodile su se na okruglim stolovima i javnoj raspravi, koje je organizovalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u Beogradu, 3. decembra 2015. godine.

Javna rasprava i prezentacija Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima održan je i u prostorijama Privredne komore Srbije 9. decembra 2015. godine.

Neposredne konsultacije su vršene i nakon javne rasprave sa nadležnim državnim organima, organima uprave i organizacijama, te je tako održano više sastanaka sa predstavnicima Komisije za javno-privatno partnerstvo, Komisije za zaštitu konkurencije, kao i predstavnicima privatnih pogrebnika.

U toku javne rasprave svim učesnicima su u vidu prezentacije predstavljena nova rešenja u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, nakon čega su sprovedene diskusije o predloženim izmenama i rešenjima. Veliki broj učesnika javne rasprave dostavio je svoje primedbe, predloge i sugestije. Sve opravdane sugestije, primedbe i predlozi ugrađeni su u tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima. S druge strane, određenim sugestijama, primedbama i predlozima nije bilo mesto u ovom predlogu zakona ili uopšte ne predstavljaju zakonsku materiju i nisu predmet ovog ili drugih zakona, ili su suviše generalne prirode, neodređene i uopštene, ili mogu biti rešeni na drugi način ili su već rešeni zakonom, odnosno na neki drugi način, a određene sugestije, primedbe i predlozi nisu bili opravdani i osnovani.

Primedbe iznete na javnoj raspravi, a koje su najznačajnije uticale na promenu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima:

Definisanje delatnosti koje su od opšteg interesa i od opšteg ekonomskog interesa;

Bliže određenje komunalnih delatnosti: gradski i prigradski prevoz putnika; upravljanje grobljima i sahranjivanje; pogrebna delatnost; upravljanje javnim parkiralištima; upravljanje pijacama; dimničarske usluge, kao i delatnost zoohigijene;

Poveravanje komunalnih delatnosti;

Važnost donošenja podzakonskih akata.

Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona:

Kapaciteti jedinica lokalnih samouprava nadležnih za obavljanje komunalnih delatnosti urediće se kako bi mogli da obavljaju poslove koji su im dati u nadležnost, kao i da pojačaju inspekcijski nadzor u cilju efikasnog obavljanja komunalnih delatnosti u skladu sa zakonom.

Vršioci komunalnih delatnosti biće dužni da u roku od tri od meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona međuresornoj Komisiji iz člana 8a podnesu zahtev za izdavanje akta o ispunjenosti uslova za otpočinjanje obavljanja komunalne delatnosti, čime će se utvrditi tačan broj vršilaca komunalnih delatnosti.

Jedinice lokalne samouprave biće dužne da usklade svoja opšta akta u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu podzakonskih akata.

Podzakonski akti koji će se donositi u skladu sa odredbama ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Po stupanju na snagu ovog zakona, Ministarstvo će doneti program odražavanja radionica sa jedinicama lokalnih samouprava, kao i drugim zainteresovanim učesnicima na kojima će biti predstavljena rešenja iz predloženih izmena i dopuna Zakona o komunalnim delatnostima, a u cilju omogućavanja pune implementacije predviđenih zakonskih rešenja.

Implementacija zakona će se pratiti i kroz redovne i vanredne inspekcijske nadzore republičke i opštinske, odnosno gradske komunalne inspekcije, i to kako u jedinicama lokalne samouprave, tako i kod vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga.

Regulatorne mere:

Predloženim rešenjima izmena i dopuna Zakona o komunalnim delatnostima predviđeno je da:

Vlada:

bliže propisuje sadržinu, način i uslove za obavljanje delatnosti iz člana 2. stav 3. važećeg zakona, a posebno stručnu osposobljenost za obavljanje određene komunalne delatnosti, određuje visinu naknade za izdavanje rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje komunalne delatnosti, kao i sadržinu i način vođenja evidencije privrednih subjekata koji obavljaju određenu komunalnu delatnost, ako to nije uređeno drugim propisima;

Ministar:

propisuje obrazac izveštaja koji je jedinica lokalne samouprave dužna da do kraja februara tekuće godine dostavi Ministarstvu u vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti u prethodnoj godini

obrazuje komisiju koja proverava ispunjenost uslova za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti.

Jedinica lokalne samouprave:

može kao komunalne odrediti i druge delatnosti od lokalnog interesa i propisati uslove i način njihovog obavljanja;

ukoliko utvrdi interes za zajedničko obavljanje komunalnih delatnosti, opštinsko, odnosno gradsko veće doneće odluku o izradi studije opravdanosti;

dužna je da uskladi svoja opšta akta u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu podzakonskih akata iz ovog zakona.

Drugi sektorski zakoni (Zakon o drumskom saobraćaju, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o vodama, Zakon o veterinarstvu, Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon o energetici i dr) neće imati potrebu da se menjaju iz razloga što je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima izvršeno usklađivanje sa tim sektorskim zakonima.

Napominje se da je potrebno izmeniti Zakon o sahranjivanju i grobljima („Službeni glasnik SRS”, br. 20/77, 24/85 i 6/89 i „Službeni glasnik RS”, br.53/93, 67/93, 48/94, 101/05-dr.zakon, 120/12 – odluka US i 84/13 – odluka US), pri čemu je Ministarstvo nadležno i za poslove koji se odnose na sahranjivanje i groblja.

Institucionalno upravljačke:

Za sprovođenje Zakona o komunalnim delatnostima nadležni su:

Jedinica lokalne samouprave je u obavezi da obezbedi obavljanje komunalnih delatnosti i njihov razvoj, kao i da obezbedi organizacione, materijalne i druge uslove za izgradnju, održavanje i funkcionisanje komunalnih objekata i za tehničko-tehnološko jedinstvo sistema i uređaja. Jedinica lokalne samouprave svojim opštim aktima propisuje uslove za obavljanje komunalnih delatnosti u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, zatim način vršenja nadzora nad obavljanjem komunalnih delatnosti, kao i prava i obaveze korisnika komunalnih usluga. Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem propisa jedinica lokalne samouprave donetih na osnovu zakona vrši jedinica lokalne samouprave preko komunalnih inspektora. Što se tiče kapaciteta, svaka jedinica lokalne samouprave ima komunalnu inspekciju, kao i nadležne organe koje se bave komunalnim delatnostima.

Ministarstvo ima obavezu da prati kvalitet i obuhvat pružanja komunalnih usluga, efikasnost vršilaca, kretanje cena, broj zaposlenih i nivo ulaganja u održavanje i izgradnju komunalne infrastrukture i o tome najmanje jednom godišnje izveštava Vladu i javnost. Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem zakona i republičkih propisa donetih na osnovu zakona obavlja Ministarstvo preko republičkih inspektora za komunalne delatnosti. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima jasnije su definisane nadležnosti i podele nadležnosti između centralnih i lokalnih vlasti. Takođe su i precizirane adekvatne kazne u slučaju kršenja odredaba zakona. U okviru resornog ministarstva u Sektoru za inspekcijski nadzor postoji Odsek republičke inspekcije za komunalne delatnosti, stoga Ministarstvo ima kapacitete za sprovođenje Zakona o komunalnim delatnostima.

Međuresorna komisija koju čine po jedan predstavnik: ministarstva nadležnog za poslove privrede, ministarstva nadležnog za poslove energetike, ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, ministarstva nadležnog za poslove infrastrukture, ministarstva nadležnog za poslove finansija, ministarstva nadležnog za poslove državne uprave, ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, ministarstva nadležnog za poslove veterine, ministarstva nadležnog za poslove zaštite od požara, kao i predstavnik Ministarstva koju obrazuje ministar nadležan za poslove komunalnih delatnosti, utvrđuje ispunjenost uslova propisanih podzakonskim aktom koji donosi Vlada.

Ministar donosi rešenje o ispunjenosti uslova za obavljanje komunalne delatnosti javnog preduzeća, privrednog društva, preduzetnika ili drugog privrednog subjekta, koji uz zahtev dostavi dokaze propisane podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kao i dokaz o uplati republičke administrativne takse za izdavanje rešenja o ispunjenosti uslova.

Neregulatorne mere:

Usvajanjem ovog zakona biće preduzete aktivnosti u cilju informisanja lokalnih samouprava o novim rešenjima Zakona o komunalnim delatnostima, za šta nisu potrebna dodatna finansijska sredstva. Pored toga, putem sredstava javnog informisanja građani Republike Srbije tj. korisnici komunalnih usluga biće informisani o novim odredbama zakona. Takođe, biće organizovane i radionice i tribine radi informisanja javnosti i svih kojih se zakon tiče u cilju omogućavanja pune implementacije predviđenih zakonskih rešenja.

Republička inspekcija za komunalne delatnosti je i do sada u toku sprovođenja inspekcijskog nadzora, između ostalog, delovala pre svega edukativno i savetodavno kako u jedinicama lokalne samouprave, tako i kod vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga, što će i u budućnosti činiti.

VII. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Član 2.

Komunalne delatnosti u smislu ovog zakona su delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem.

Komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa.

Komunalne delatnosti su:

1) snabdevanje vodom za piće;

2) prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda;

3) proizvodnja i distribucija toplotne energije;

3) PROIZVODNJA, DISTRIBUCIJA I SNABDEVANJE TOPLOTNOM ENERGIJOM;

4) upravljanje komunalnim otpadom;

5) gradski i prigradski prevoz putnika;

6) upravljanje grobljima i pogrebne usluge SAHRANJIVANJE;

6A) POGREBNA DELATNOST;

7) upravljanje javnim parkiralištima;

8) obezbeđivanje javnog osvetljenja;

9) upravljanje pijacama;

10) održavanje ulica i puteva;

11) održavanje čistoće na površinama javne namene;

12) održavanje javnih zelenih površina;

13) dimničarske usluge;

14) delatnost zoohigijene.

Komunalne delatnosti iz stava 3. tač. 1) do 4) TAČ. 1) DO 7) I TAČ. 11) DO 13) ovog člana su delatnosti od opšteg ekonomskog interesa u smislu propisa o zaštiti potrošača.

Skupština jedinice lokalne samouprave može kao komunalne odrediti i druge delatnosti od lokalnog interesa i propisati uslove I NAČIN njihovog obavljanja, u skladu sa stavom 1.ovog člana.

Član 3.

Komunalne delatnosti iz člana 2. stav 3. ovog zakona obuhvataju:

1) snabdevanje vodom za piće je zahvatanje, prečišćavanje, prerada i isporuka vode vodovodnom mrežom do mernog instrumenta potrošača, obuhvatajući i merni instrument;

2) prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda je sakupljanje, odvođenje, prečišćavanje i ispuštanje otpadnih, atmosferskih i površinskih voda sa površina javne namene, odnosno od priključka korisnika na uličnu kanalizacionu mrežu, tretman otpadnih voda u postrojenju za prečišćavanje, crpljenje, odvoz i tretiranje fekalija iz septičkih jama;

3) proizvodnja i distribucija toplotne energije – centralizovana proizvodnja i distribucija u više objekata vodene pare, tople ili vrele vode za potrebe grejanja;

4) upravljanje komunalnim otpadom je sakupljanje komunalnog otpada, njegovo odvoženje, tretman i bezbedno odlaganje, uključujući upravljanje, održavanje, saniranje i zatvaranje deponija, kao i selekcija sekundarnih sirovina i održavanje, njihovo skladištenje i tretman;

5) gradski i prigradski prevoz putnika je obavljanje javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji jedinice lokalne samouprave unutar naseljenog mesta ili između dva ili više naseljenih mesta tramvajima, metrom, žičarom, trolejbusima i autobusima i obezbeđivanje prijema i otpreme putnika na stanicama i stajalištima, kao saobraćajnim objektima koji se koriste u tim vrstama prevoza;

5) GRADSKI I PRIGRADSKI PREVOZ PUTNIKA JE PREVOZ PUTNIKA UNUTAR NASELJENIH MESTA ILI IZMEĐU NASELJENIH MESTA KOJA SE NALAZE NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, KOJI OBUHVATA JAVNI LINIJSKI PREVOZ AUTOBUSOM, TROLEJBUSOM, TRAMVAJEM, METROOM, ŽIČAROM, PUTNIČKIM BRODOM, SKELOM I ČAMCEM ZA PRIVREDNE SVRHE, KAO I OBEZBEĐIVANJE MESTA ZA UKRCAVANJE I ISKRCAVANJE PUTNIKA (STANICA, STAJALIŠTA I PLUTAJUĆIH OBJEKATA ZA PRISTAJANJE PLOVILA KOJA VRŠE PREVOZ PUTNIKA U DOMAĆOJ LINIJSKOJ PLOVIDBI I SL. KAO SAOBRAĆAJNIH OBJEKATA KOJI SE KORISTE U TIM VIDOVIMA PREVOZA);

6) upravljanje grobljima je održavanje groblja i objekata, koja se nalaze u sklopu groblja (mrtvačnica, kapela i krematorijuma), sahranjivanje ili kremiranje, održavanje pasivnih grobalja i spomen obeležja, kao i prevoz posmrtnih ostataka umrlog od mesta smrti do mrtvačnice na groblju, ili do krematorijuma;

6) UPRAVLJANJE GROBLJIMA I SAHRANJIVANJE JE: UPRAVLJANJE I ODRŽAVANJE GROBLJA; ODRŽAVANJE GROBNOG MESTA I NAPLATA NAKNADE ZA ODRŽAVANJE GROBNOG MESTA; OBEZBEĐIVANJE, DAVANJE U ZAKUP I PRODAJA UREĐENIH GROBNIH MESTA; POKOPAVANJE I EKSHUMACIJA POSMRTNIH OSTATAKA, KREMIRANJE I OSTAVLJANJE PEPELA POKOJNIKA; ODRŽAVANJE OBJEKATA KOJI SE NALAZE U SKLOPU GROBLJA (MRTVAČNICA, KAPELA, ROZARIJUM, KOLUMBARIJUM, KREMATORIJUM); ODRŽAVANJE PASIVNIH GROBALJA I SPOMEN-OBELEŽJA;

6A) POGREBNA DELATNOST JE PREUZIMANJE I PREVOZ POSMRTNIH OSTATAKA OD MESTA SMRTI, ODNOSNO MESTA NA KOME SE NALAZI UMRLA OSOBA (STAN, ZDRAVSTVENA USTANOVA, INSTITUTI ZA SUDSKU MEDICINU I PATOLOGIJU, USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE I DRUGA MESTA) I PREVOZ DO MESTA ODREĐENOG POSEBNIM PROPISOM (PATOLOGIJE, SUDSKE MEDICINE, GROBLJA, KREMATORIJUMA, AERODROMA, POSLOVNOG PROSTORA POGREBNOG PREDUZEĆA U KOM POSTOJE PROPISANI USLOVI ZA SMEŠTAJ I ČUVANJE POKOJNIKA), ORGANIZACIJU SAHRANE I ISPRAĆAJA SA PRIBAVLJANJEM POTREBNE DOKUMENTACIJE ZA ORGANIZACIJU PREVOZA I SAHRANJIVANJA, ČUVANJE POSMRTNIH OSTATAKA U RASHLADNOM UREĐAJU I PRIPREMANJE POKOJNIKA ZA SAHRANJIVANJE;

7) upravljanje javnim parkiralištima je stvaranje i održavanje uslova za korišćenje javnih saobraćajnih površina i posebnih prostora određenih za parkiranje motornih vozila, kao i uklanjanje i premeštanje parkiranih vozila i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila po nalogu nadležnog organa;

7) UPRAVLJANJE JAVNIM PARKIRALIŠTIMA JE USLUGA ODRŽAVANJA JAVNIH PARKIRALIŠTA I PROSTORA ZA PARKIRANJE NA OBELEŽENIM MESTIMA (ZATVORENI I OTVORENI PROSTORI), ORGANIZACIJA I VRŠENJE KONTROLE I NAPLATE PARKIRANJA, USLUGA UKLANJANJA NEPROPISNO PARKIRANIH, ODBAČENIH ILI OSTAVLJENIH VOZILA, PREMEŠTANJE PARKIRANIH VOZILA POD USLOVIMA PROPISANIM OVIM I DRUGIM POSEBNIM ZAKONOM, POSTAVLJANJE UREĐAJA KOJIMA SE PO NALOGU NADLEŽNOG ORGANA SPREČAVA ODVOŽENJE VOZILA, KAO I UKLANJANJE, PREMEŠTANJE VOZILA I POSTAVLJANJE UREĐAJA KOJIMA SE SPREČAVA ODVOŽENJE VOZILA U SLUČAJEVIMA PREDVIĐENIM POSEBNOM ODLUKOM SKUPŠTINE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE KOJOM SE UREĐUJE NAČIN OBAVLJANJA KOMUNALNE DELATNOSTI UPRAVLJANJA JAVNIM PARKIRALIŠTIMA, KAO I VRŠENJE NAPLATE OVIH USLUGA;

8) obezbeđivanje javnog osvetljenja obuhvata održavanje, adaptaciju i unapređenje objekata i instalacija javnog osvetljenja kojima se osvetljavaju saobraćajne i druge površine javne namene;

9) upravljanje pijacama je komunalno opremanje, održavanje i organizacija delatnosti na zatvorenim i otvorenim prostorima, koji su namenjeni za obavljanje prometa poljoprivredno-prehrambenih i drugih proizvoda;

9) UPRAVLJANJE PIJACAMA JE KOMUNALNO OPREMANJE, ODRŽAVANJE OBJEKATA NA PIJACAMA (PIJAČNOG POSLOVNOG PROSTORA, UKLJUČUJUĆI I KIOSKE I TEZGE NA OTVORENOM PROSTORU), DAVANJE U ZAKUP TEZGI NA PIJACAMA I ORGANIZACIJA DELATNOSTI NA ZATVORENIM I OTVORENIM PROSTORIMA KOJI SU NAMENJENI ZA OBAVLJANJE PROMETA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENIH I DRUGIH PROIZVODA;

10) održavanje ulica i puteva u gradovima i drugim naseljima je izvođenje radova kojima se obezbeđuje nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja i čuva i unapređuje upotrebna vrednost ulica, puteva, trgova, platoa i sl;

11) održavanje čistoće na površinama javne namene je čišćenje i pranje asfaltiranih, betonskih, popločanih i drugih površinama javne namene, prikupljanje i odvoženje komunalnog otpada sa tih površina, održavanje i pražnjenje posuda za otpatke na površinama javne namene kao i održavanje javnih česmi, bunara, fontana, kupališta, plaža i toaleta;

11) ODRŽAVANJE ČISTOĆE NA JAVNIM POVRŠINAMA JE ČIŠĆENJE I PRANJE ASFALTIRANIH, BETONSKIH, POPLOČANIH I DRUGIH JAVNIH POVRŠINA, PRIKUPLJANJE I ODVOŽENJE KOMUNALNOG OTPADA SA TIH POVRŠINA, ODRŽAVANJE I PRAŽNJENJE POSUDA ZA OTPATKE NA JAVNIM POVRŠINAMA, KAO I ODRŽAVANJE JAVNIH ČESMI, BUNARA, FONTANA, KUPALIŠTA, PLAŽA I TOALETA KAO KOMUNALNIH OBJEKATA;

12) održavanje javnih zelenih površina je uređenje, tekuće i investiciono održavanje, REKONSTRUKCIJA i sanacija zelenih, rekreativnih površina i priobalja;

13) dimničarske usluge su čišćenje i kontrola dimovodnih i ložnih objekata i uređaja i ventilacionih kanala i uređaja;

13) DIMNIČARSKE USLUGE OBUHVATAJU ČIŠĆENJE I KONTROLU DIMOVODNIH I LOŽNIH OBJEKATA I UREĐAJA I VENTILACIONIH KANALA I UREĐAJA, VAĐENJE I SPALJIVANJE ČAĐI U DIMOVODNIM OBJEKTIMA, PREGLED NOVOIZGRAĐENIH I DOGRAĐENIH DIMOVODNIH I LOŽIŠNIH OBJEKATA I UREĐAJA I MERENJE EMISIJE DIMNIH GASOVA I UTVRĐIVANJE STEPENA KORISNOSTI LOŽIŠNOG UREĐAJA, OSIM U SLUČAJEVIMA KADA NAVEDENE POSLOVE OBAVLJAJU PRAVNA LICA ILI PREDUZETNICI OVLAŠĆENI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM JE UREĐENA OBLAST CEVOVODNOG TRANSPORTA GASOVITIH I TEČNIH UGLJOVODONIKA I DISTRIBUCIJE GASOVITIH UGLJOVODONIKA, KAO I ZAKONOM KOJIM JE UREĐENA OBLAST EFIKASNOG KORIŠĆENJA ENERGIJE;

14) delatnost zoohigijene je hvatanje, zbrinjavanje, veterinarska nega i smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja (pasa i mačaka) u prihvatilišta za životinje, lišavanje života za neizlečivo bolesne i povređene napuštene i izgubljene životinje, kontrola i smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka, neškodljivo uklanjanje leševa životinja sa površina javne namene do objekata za sakupljanje, preradu ili uništavanje otpada životinjskog porekla, sprovođenje mera kontrole i smanjenja populacije štetnih organizama, glodara i insekata sprovođenjem mera dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije na površinama javne namene;

14) DELATNOST ZOOHIGIJENE OBUHVATA POSLOVE: HVATANJA, PREVOZA, ZBRINJAVANJA, SMEŠTAJA NAPUŠTENIH I IZGUBLJENIH ŽIVOTINJA U PRIHVATILIŠTE; KONTROLE I SMANJENJA POPULACIJE IZGUBLJENIH I NAPUŠTENIH PASA I MAČAKA; NEŠKODLJIVOG UKLANJANJA I TRANSPORTA LEŠEVA ŽIVOTINJA SA JAVNIH POVRŠINA I OBJEKATA ZA UZGOJ, DRŽANJE, DRESURU, IZLAGANJE, ODRŽAVANJE TAKMIČENJA ILI PROMET ŽIVOTINJA DO OBJEKATA ZA SAKUPLJANJE, PRERADU ILI UNIŠTAVANJE SPOREDNIH PROIZVODA ŽIVOTINJSKOG POREKLA NA NAČIN KOJI NE PREDSTAVLJA RIZIK PO DRUGE ŽIVOTINJE, LJUDE ILI ŽIVOTNU SREDINU; SPROVOĐENJA MERA ZA SMANJENJE POPULACIJE GLODARA, INSEKATA I ŠTETNIH MIKROORGANIZAMA MERAMA DEZINFEKCIJE, DEZINSEKCIJE I DERATIZACIJE NA JAVNIM POVRŠINAMA.

RODNA NEUTRALNOST IZRAZA

ČLAN 3A

SVI POJMOVI UPOTREBLJENI U OVOM ZAKONU U MUŠKOM GRAMATIČKOM RODU OBUHVATAJU MUŠKI I ŽENSKI ROD LICA NA KOJA SE ODNOSE.

Član 4.

Jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom, obezbeđuje organizacione, materijalne i druge uslove za izgradnju, održavanje i funkcionisanje komunalnih objekata i za tehničko i tehnološko jedinstvo sistema i uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i njihov razvoj.

Komunalnim objektima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se građevinski objekti sa uređajima, instalacijama i opremom, sama postrojenja, uređaji i instalacije i drugi objekti koji služe za pružanje komunalnih usluga korisnicima, kao i uređeno građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi koja se koriste za obavljanje komunalne delatnosti.

Jedinica lokalne samouprave uređuje u skladu sa zakonom uslove obavljanja komunalnih delatnosti, prava i obaveze korisnika komunalnih usluga, obim i kvalitet komunalnih usluga i način vršenja nadzora nad obavljanjem komunalnih delatnosti, obezbeđujući naročito:

1) odgovarajući obuhvat, obim i kvalitet komunalnih usluga, koji podrazumeva naročito: zdravstvenu i higijensku ispravnost prema propisanim standardima i normativima, tačnost u pogledu rokova isporuke, sigurnost i zaštitu korisnika u dobijanju usluga, pouzdanost, pristupačnost i trajnost u pružanju usluga;

2) razvoj i unapređivanje kvaliteta i asortimana komunalnih usluga, kao i unapređivanje organizacije rada, efikasnosti i drugih uslova pružanja usluga;

3) saglasnost sa načelima održivog razvoja, KOJA SU DEFINISANA POSEBNIM ZAKONOM KOJI UREĐUJE ODREĐENU KOMUNALNU DELATNOST;

4) efikasno korišćenje resursa i smanjenje troškova obavljanja komunalnih delatnosti uspostavljanjem saradnje dve ili više jedinica lokalne samouprave i drugim aktivnostima kada za to postoji mogućnost;

5) konkurenciju u obavljanju delatnosti.

Radi korišćenja, čuvanja i održavanja sredstava za obavljanje komunalnih delatnosti, održavanja čistoće i zaštite životne sredine, OPŠTE UREĐENOSTI NASELJA, SPOLJNOG IZGLEDA OBJEKTA I UREĐENOSTI POVRŠINA, jedinica lokalne samouprave može da propiše opšte uslove održavanja komunalnog reda i mere za njihovo sprovođenje.

Vlada uređuje sledeća merila za obavljanje komunalnih delatnosti:

1) minimalni obim koji obuhvata područja, odnosno broj stanovništva za koje se pruža određena komunalna usluga;

2) učestalost pružanja komunalne usluge;

3) sadržaj komunalne usluge;

4) pokazatelj kvaliteta i efikasnosti pružanja usluga.

1) MERILA ZA OBAVLJANJE KOMUNALNIH DELATNOSTI, I TO ZA: MINIMALNI OBIM KOJI OBUHVATA PODRUČJA, ODNOSNO BROJ STANOVNIŠTVA ZA KOJE SE PRUŽA ODREĐENA KOMUNALNA USLUGA; UČESTALOST PRUŽANJA KOMUNALNE USLUGE; SADRŽAJ KOMUNALNE USLUGE; POKAZATELJ KVALITETA I EFIKASNOSTI PRUŽANJA USLUGA;

2) SADRŽINU, NAČIN I USLOVE ZA OTPOČINJANJE OBAVLJANJA KOMUNALNIH DELATNOSTI IZ ČLANA 2. STAV 3. OVOG ZAKONA, KOJIM SE POSEBNO UREĐUJE: STRUČNA OSPOSOBLJENOST KADROVA I TEHNIČKI KAPACITET KOJE MORAJU DA ISPUNE VRŠIOCI KOMUNALNIH DELATNOSTI ZA OBAVLJANJE ODREĐENE KOMUNALNE DELATNOSTI, AKO TO NIJE UREĐENO DRUGIM PROPISIMA;

3) SADRŽINU I NAČIN VOĐENJA EVIDENCIJE PRIVREDNIH SUBJEKATA KOJI OBAVLJAJU ODREĐENU KOMUNALNU DELATNOST.

Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti u skladu sa merilima iz stava 5.ovog člana.

Vlada izuzetno može odlučiti da na područjima koja su zakonom stavljena pod posebnu zaštitu, turističkom prostoru i drugim područjima od posebnog značaja, upravljač obezbeđuje obavljanje komunalne delatnosti.

Vlada propisuje uslove obavljanja komunalne delatnosti na područjima iz stava 7.ovog člana radi održivog korišćenja i upravljanja prirodnim resursima kao i sprečavanje, otklanjanja i smanjenja negativnih uticaja po životnu sredinu.

Jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom, u skladu sa statutom, predvideti da gradska opština, mesna zajednica ili drugi oblik mesne samouprave obavlja određene poslove u vezi sa obezbeđivanjem uslova za obavljanje komunalnih delatnosti.

OBEZBEĐIVANJE USLOVA ZA OBAVLJANJE KOMUNALNIH DELATNOSTI OBUHVATA AKTIVNOSTI NA JAČANJU KAPACITETA I FUNKCIONALNOSTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE, OBEZBEĐENJE SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE IZGRADNJE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE, AKTIVNOSTI NA PRAĆENJU KVALITETA KOMUNALNIH USLUGA, KAO I PREDUZIMANJE MERA ZA KONTINUIRANO VRŠENJE KOMUNALNIH DELATNOSTI U CILJU OBEZBEĐENJA ŽIVOTNIH POTREBA FIZIČKIH I PRAVNIH LICA.

Član 5.

Komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.

Komunalnu delatnost iz člana 2.stav 3. tačka 1), komunalnu delatnost iz tačke 5) u delu koji obuhvata obavljanje javnog linijskog prevoza putnika trolejbusima i komunalnu delatnost iz tačke 6) u delu koji obuhvata održavanje groblja i objekata koji se nalaze u sklopu groblja (mrtvačnica, kapela i krematorijum), sahranjivanje ili kremiranje i održavanje pasivnih groblja i spomen obeležja mogu obavljati isključivo javna preduzeća ili privredna društva u kojima je većinski vlasnik od najmanje 51% Republika Srbija ili jedinica lokalne samouprave.

KOMUNALNU DELATNOST IZ ČLANA 2. STAV 3. TAČKA 1), KOMUNALNU DELATNOST IZ ČLANA 2. STAV 3. TAČKA 2) U DELU KOJI OBUHVATA ODVOĐENJE ATMOSFERSKIH I OTPADNIH VODA I KOMUNALNU DELATNOST IZ ČLANA 2. STAV 3. TAČKA 5) OVOG ZAKONA U DELU KOJI OBUHVATA OBAVLJANJE JAVNOG LINIJSKOG PREVOZA PUTNIKA TROLEJBUSIMA I TRAMVAJIMA MOGU OBAVLJATI ISKLJUČIVO JAVNA PREDUZEĆA KOJE OSNIVA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU I AKCIONARSKO DRUŠTVO (U DALJEM TEKSTU: DRUŠTVO KAPITALA) ČIJI JE JEDINI VLASNIK JAVNO PREDUZEĆE, ODNOSNO ČIJI JE JEDINI VLASNIK JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, KAO I ZAVISNO DRUŠTVO ČIJI JE JEDINI VLASNIK TO DRUŠTVO KAPITALA.

Jedinica lokalne samouprave može odlukom o načinu obavljanja komunalne delatnosti, a u skladu sa zakonom, poveriti poslove uređivanja i održavanja groblja crkvi i verskim zajednicama.

Obaveza dostavljanja i postupanje sa podacima o obavljanju komunalnih delatnosti

OBAVEZA IZVEŠTAVANJA MINISTARSTVA

Član 8.

Jedinica lokalne samouprave i vršilac komunalne delatnosti dužni su da do kraja februara tekuće godine dostave Ministarstvu izveštaj, u vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti u prethodnoj godini.

Jedinica lokalne samouprave i vršilac komunalne delatnosti dužni su da dostave Ministarstvu izveštaj, podatke i obaveštenja u vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti u roku od 15 dana od dana prijema zahteva Ministarstva.

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE DUŽNA JE DA DO KRAJA FEBRUARA TEKUĆE GODINE DOSTAVI MINISTARSTVU IZVEŠTAJ, NA PROPISANOM OBRASCU, U VEZI SA OBAVLJANJEM KOMUNALNIH DELATNOSTI U PRETHODNOJ GODINI.

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE DUŽNA JE DA NA ZAHTEV MINISTARSTVA DOSTAVI MINISTARSTVU IZVEŠTAJ, PODATKE I OBAVEŠTENJA U VEZI SA OBAVLJANJEM KOMUNALNIH DELATNOSTI, U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA MINISTARSTVA.

VRŠILAC KOMUNALNE DELATNOSTI DUŽAN JE DA NA ZAHTEV MINISTARSTVA DOSTAVI MINISTARSTVU PODATKE I OBAVEŠTENJA U VEZI SA OBAVLJANJEM KOMUNALNIH DELATNOSTI U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA MINISTARSTVA.

VRŠIOCI KOMUNALNE DELATNOSTI IZ ČLANA 2. STAV 3. TAČKA 6A) OVOG ZAKONA DOSTAVLJAJU MINISTARSTVU IZVEŠTAJ, NA PROPISANOM OBRASCU, U VEZI SA OBAVLJANJEM DELATNOSTI DO KRAJA FEBRUARA TEKUĆE GODINE ZA PRETHODNU GODINU.

Ministarstvo prati kvalitet i obuhvat pružanja komunalnih usluga, efikasnost vršilaca komunalne delatnosti, kretanje cena, broj zaposlenih i nivo ulaganja u održavanje i izgradnju komunalne infrastrukture i o svojim nalazima najmanje jednom godišnje obaveštava Vladu i javnost.

Ministarstvo će u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja učiniti dostupnim podatke o cenama komunalnih usluga i obuhvatu pružanja komunalnih usluga.

MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE KOMUNALNIH DELATNOSTI PROPISUJE OBRAZAC IZVEŠTAJA IZ ST. 1. I 4. OVOG ČLANA.

ISPUNJENOST USLOVA ZA OTPOČINJANJE OBAVLJANJA KOMUNALNIH DELATNOSTI

ČLAN 8A

ISPUNJENOST USLOVA ZA OTPOČINJANJE OBAVLJANJA KOMUNALNIH DELATNOSTI IZ ČLANA 2. STAV 3. OVOG ZAKONA, UTVRĐUJE MINISTARSTVO.

MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE KOMUNALNIH DELATNOSTI OBRAZUJE KOMISIJU KOJA PROVERAVA ISPUNJENOST USLOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, A KOJU ČINE PO JEDAN PREDSTAVNIK: MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE PRIVREDE, MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE ENERGETIKE, MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE VODOPRIVREDE, MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA, MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE INFRASTRUKTURE, MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA, MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE DRŽAVNE UPRAVE, MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE LOKALNE SAMOUPRAVE, MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE VETERINE, MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE ZAŠTITE OD POŽARA I MINISTARSTVA, KOJI JE UJEDNO I PREDSEDNIK KOMISIJE (U DALJEM TEKSTU: KOMISIJA).

AKO KOMISIJA UTVRDI DA SU ISPUNJENI USLOVI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE KOMUNALNIH DELATNOSTI DONEĆE REŠENJE O ISPUNJENOSTI USLOVA ZA OBAVLJANJE KOMUNALNE DELATNOSTI VRŠILACA KOMUNALNIH DELATNOSTI, ODNOSNO AKO KOMISIJA OCENI DA NISU ISPUNJENI USLOVI, MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE KOMUNALNIH DELATNOSTI DONEĆE REŠENJE O ODBIJANJU ZAHTEVA.

REŠENJE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA DONOSI SE U ROKU OD 30 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA UREDNE DOKUMENTACIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

ZA IZDAVANJE REŠENJA O ISPUNJENOSTI USLOVA ZA OBAVLJANJE KOMUNALNE DELATNOSTI PLAĆA SE REPUBLIČKA ADMINISTRATIVNA TAKSA I PRIHOD JE BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE.

NA REŠENJE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NIJE DOZVOLJENA ŽALBA, ALI PROTIV NJEGA SE MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.

MINISTARSTVO VODI EVIDENCIJU PRIVREDNIH SUBJEKATA KOJI OBAVLJAJU ODREĐENU KOMUNALNU DELATNOST.

Član 9.

Pod poveravanjem obavljanja komunalne delatnosti podrazumeva se vremenski oročeno ugovorno uređivanje odnosa u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti ili pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti između jedne ili više jedinica lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, koje za cilj ima pružanje komunalnih usluga na teritoriji jedne ili više jedinica lokalne samouprave ili na delu teritorije jedinice lokalne samouprave.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, KOMUNALNA DELATNOST IZ ČLANA 2. STAV 3. TAČKA 6A) OVOG ZAKONA NE POVERAVAJU SE, VEĆ IH MOGU OBAVLJATI SVI PRIVREDNI SUBJEKTI KOJI ISPUNJAVAJU PROPISANE USLOVE.

Poveravanje obavljanja komunalne delatnosti vrši se na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti i ugovora o poveravanju, osim kada se osniva javno preduzeće.

PRE DONOŠENJA ODLUKE O POVERAVANJU KOMUNALNE DELATNOSTI NA DELU TERITORIJE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, KOJA JE U SKLADU SA ODREDBAMA POSEBNIH ZAKONA ILI PODZAKONSKIH AKATA, PROGLAŠEN ZA PODRUČJE OD POSEBNOG ZNAČAJA U SMISLU ZAŠTITE PRIRODNIH DOBARA ILI PROGLAŠEN KAO TURISTIČKI PROSTOR U SMISLU ZAKONA KOJIMA SE UREĐUJE TURIZAM, JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE PRIBAVLJA MIŠLJENJE UPRAVLJAČA TOG JAVNOG DOBRA, ODNOSNO UPRAVLJAČA TOG TURISTIČKOG PROSTORA.

MIŠLJENJE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA UPRAVLJAČ JAVNOG DOBRA, ODNOSNO TURISTIČKOG PROSTORA DAJE U ROKU OD 30 DANA, A UKOLIKO NE POSTUPI U TOM ROKU, JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE MOŽE DONETI ODLUKU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA I BEZ MIŠLJENJA TOG UPRAVLJAČA.

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE NE MOŽE DONETI ODLUKU O POVERAVANJU POSLOVA UREĐIVANJA I ODRŽAVANJA GROBLJA KOJE JE U SVOJINI CRKVE ILI VERSKE ZAJEDNICE, BEZ SAGLASNOSTI TE CRKVE ILI VERSKE ZAJEDNICE.

Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti kada vršilac dobija pravo da finansiranje obavljanja komunalne delatnosti obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika usluga, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju koncesije.

NA POSTUPAK POVERAVANJA OBAVLJANJA KOMUNALNE DELATNOSTI ČIJE SE FINANSIRANJE OBEZBEĐUJE IZ BUDŽETA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, ODNOSNO ČIJE SE FINANSIRANJE OBEZBEĐUJE U CELOSTI ILI DELIMIČNO NAPLATOM NAKNADE OD KORISNIKA KOMUNALNIH USLUGA, PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIMA SE UREĐUJE JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJE.

Ukoliko je odlukom o načinu obavljanja komunalne delatnosti predviđeno da će komunalnu delatnost obavljati javno preduzeće, crkva ili verska zajednica, ne postoji obaveza sprovođenja postupka predviđenog zakonom kojim se uređuju koncesije, već se vršilac komunalne delatnosti može odrediti u odluci o načinu obavljanja komunalne delatnosti.

Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje vrši iz budžeta jedinice lokalne samouprave primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuju javne nabavke.

Član 10.

Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu sporazumom urediti zajedničko obezbeđivanje obavljanja komunalnih delatnosti kada na efikasnost i ekonomičnost istog upućuju rezultati studije opravdanosti zajedničkog obezbeđivanja komunalnih delatnosti.

Izradi studije opravdanosti se pristupa kada predsednici opština, odnosno gradonačelnici nalože izradu studije opravdanosti.

DVE ILI VIŠE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE MOGU SPORAZUMOM UREDITI ZAJEDNIČKO OBAVLJANJE KOMUNALNIH DELATNOSTI, OSIM ZA GRADSKI I PRIGRADSKI PREVOZ PUTNIKA.

UKOLIKO UTVRDE INTERES ZA ZAJEDNIČKO OBAVLJANJE KOMUNALNIH DELATNOSTI, OPŠTINSKO, ODNOSNO GRADSKO VEĆE SVAKE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DONOSI ODLUKU O IZRADI STUDIJE OPRAVDANOSTI.

STUDIJA OPRAVDANOSTI SADRŽI:

1) DETALJAN PRIKAZ ZATEČENOG STANJA U TOJ KOMUNALNOJ DELATNOSTI, FINANSIJSKU ANALIZU SA PREDRAČUNOM POTREBNIH ULAGANJA, IZVORE FINANSIRANJA I PRETHODNU FINANSIJSKU OCENU OPRAVDANOSTI ZAJEDNIČKOG OBAVLJANJA KOMUNALNE DELATNOSTI;

2) ANALIZU TRŽIŠTA ZA TU KOMUNALNU DELATNOST;

3) DETALJNI PRIKAZ EKONOMSKI OPRAVDANIH I PRAVNO MOGUĆIH MODELA ZAJEDNIČKOG OBAVLJANJA KOMUNALNE DELATNOSTI;

4) DETALJNO OBRAZLOŽENJE PREDLOŽENOG MODELA ZAJEDNIČKOG OBAVLJANJA KOMUNALNE DELATNOSTI SA OSVRTOM NA PREDNOSTI I NEDOSTATKE TOG MODELA U ODNOSU NA DRUGE MOGUĆE MODELE, POSEBNO U ODNOSU NA DOTADAŠNJI MODEL OBAVLJANJA KOMUNALNE DELATNOSTI;

5) OČEKIVANE REZULTATE PREDLOŽENOG MODELA, KAO I PREDUSLOVE ZA POSTIZANJE TIH REZULTATA;

6) PREGLED RIZIKA I PREDLOGA ZA NJIHOVO OTKLANJANJE, ODNOSNO PREDUPREĐIVANJE.

KADA REZULTATI STUDIJE OPRAVDANOSTI UPUĆUJU NA EFIKASNOST I EKONOMIČNOST ZAJEDNIČKOG OBEZBEĐIVANJA KOMUNALNIH DELATNOSTI, ZAKLJUČUJE SE SPORAZUM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Član 13.

Skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mere koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju.

ODLUKOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SKUPŠTINA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE OBAVEZNO ODREĐUJE I NAČIN KONTINUIRANOG IZJAŠNJAVANJA (NAJMANJE JEDNOM GODIŠNJE) KORISNIKA KOMUNALNIH USLUGA O KVALITETU PRUŽANJA KOMUNALNIH USLUGA OD STRANE VRŠILACA KOMUNALNIH DELATNOSTI, KOJE SE MOŽE ORGANIZOVATI ELEKTRONSKIM PUTEM ILI NA DRUGI POGODAN NAČIN.

UKOLIKO SU REZULTATI IZJAŠNJAVANJA KORISNIKA KOMUNALNIH USLUGA TAKVI DA VEĆINA NIJE ZADOVOLJNA PRUŽENOM KOMUNALNOM USLUGOM ODREĐENOG VRŠIOCA KOMUNALNE DELATNOSTI, JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE POKREĆE POSTUPAK PREISPITIVANJA RADA TOG VRŠIOCA KOMUNALNE DELATNOSTI I NALAŽE MU DA OTKLONI NEDOSTATKE KOJI SU NAVEDENI U IZJAŠNJAVANJU KORISNIKA U ROKU KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD 90 DANA.

UKOLIKO VRŠILAC KOMUNALNE DELATNOSTI NE POSTUPI U SKLADU SA STAVOM 2. OVOG ČLANA U POGLEDU OTKLANJANJA NEDOSTATAKA KVALITETA PRUŽENE KOMUNALNE USLUGE, JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE MOŽE RASKINUTI ZAKLJUČEN UGOVOR O POVERAVANJU I POVERITI OBAVLJANJE KOMUNALNE DELATNOSTI DRUGOM VRŠIOCU KOMUNALNE DELATNOSTI KOJI ISPUNJAVA USLOVE IZ ČLANA 8A OVOG ZAKONA.

Odluka skupštine jedinice lokalne samouprave, koja propisuje opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika komunalnih usluga, neposredno se primenjuje na sve ugovorne odnose vršilaca komunalne delatnosti sa korisnicima komunalnih usluga kao opšti uslov poslovanja.

Ukoliko odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave o obavljanju komunalne delatnosti nije predviđeno zaključenje pojedinačnih ugovora između vršioca i korisnika komunalnih usluga, smatra se da je ugovorni odnos o pružanju komunalne usluge nastao započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja komunalne usluge u skladu sa propisima kojima se bliže uređuje obavljanje te komunalne delatnosti.

Obaveze korisnika komunalne usluge, uključujući i plaćanje cene komunalne usluge, nastaju započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja komunalne usluge, i kada se ona koristi suprotno propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost.

Član 20.

Vlasnici prinudno uklonjenih vozila, stvari i drugih predmeta dužni su da ih preuzmu u roku koji svojom odlukom utvrđuje jedinica lokalne samouprave, a koji ne može biti kraći od 120 dana niti duži od 180 dana.

Jedinica lokalne samouprave svojom odlukom propisuje postupanje sa prinudno uklonjenim vozilima, stvarima i drugim predmetima, kao i uslove i način na koji vršilac komunalne delatnosti može ostariti pravo da se vozilo, stvar i drugi predmet, ako se ne preuzme u roku iz stava 1. ovog člana, proda da bi se namirili troškovi postupka, odnošenja, ležarine i drugi dospeli troškovi.

VOZILO, STVAR I DRUGI PREDMETI KOJI NISU PREUZETI U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IMAJU SVOJSTVO NAPUŠTENE STVARI U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU SVOJINSKOPRAVNI ODNOSI.

Član 24.

Sredstva za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti obezbeđuju se iz:

1) prihoda od prodaje komunalnih usluga;

2) prihodi od komunalne naknade;

3) prihoda od koncesionih naknada za obavljanje komunalnih delatnosti;

3) PRIHODA OD KONCESIONE NAKNADE, ODNOSNO NAKNADE KOJU PLAĆA PRIVATNI PARTNER NA OSNOVU JAVNOG UGOVORA, AKO JE IMA;

4) prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave;

5) namenskih sredstava drugih nivoa vlasti;

6) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik može utvrditi prevashodno se finansiraju iz cena komunalne usluga, a komunalne delatnosti kod kojih korisnik ne može utvrditi se iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno komunalne naknade.

Član 29.

Jedinica lokalne samouprave može utvrditi kategorije korisnika komunalne usluge koji plaćaju subvencioniranu cenu komunalne usluge, kao i iznos subvencija za svaku kategoriju.

Jedinica lokalne samouprave je dužna da dostavi spisak tih korisnika komunalne usluge vršiocu komunalne usluge, kao i da nadoknadi subvencionirani deo cene vršiocu komunalne delatnosti.

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE DUŽNA JE DA VRŠIOCU KOMUNALNE DELATNOSTI DOSTAVI SPISAK I PODATKE KORISNIKA KOMUNALNIH USLUGA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA (IME I PREZIME, JMBG, ADRESA PREBIVALIŠTA), SA UKUPNO ISKAZANIM IZNOSOM SUBVENCIJA, DO SEPTEMBRA TEKUĆE GODINE ZA NAREDNU GODINU, KAO I DA NADOKNADI SUBVENCIONISANI DEO CENE VRŠIOCU KOMUNALNE DELATNOSTI, U PERIODU OD 30 DANA OD DANA IZVRŠENJA KOMUNALNE USLUGE.

Ugovorom o poveravanju može se predvideti subvencionirani iznos cene za određene kategorije korisnika koji se neće nadoknađivati vršiocu komunalne delatnosti.

Član 32.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i republičkih propisa donetih na osnovu ovog zakona obavlja ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti preko republičkih inspektora za komunalne delatnosti.

NADZOR NAD IZVRŠAVANJEM ODREDABA OVOG ZAKONA I REPUBLIČKIH PROPISA DONETIH NA OSNOVU OVOG ZAKONA VRŠI MINISTARSTVO, PREKO REPUBLIČKIH KOMUNALNIH INSPEKTORA, U OKVIRU DELOKRUGA UTVRĐENOG ZAKONOM.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ODREDABA OVOG ZAKONA I REPUBLIČKIH PROPISA DONETIH NA OSNOVU OVOG ZAKONA, KAO I propisa jedinice lokalne samouprave donetih na osnovu ovog zakona vrši jedinica lokalne samouprave, preko OPŠTINSKIH, ODNOSNO GRADSKIH komunalnih inspektora.

Nadzor nad radom vršilaca komunalne delatnosti vrši jedinica lokalne samouprave.

Republički inspektor za komunalne delatnosti iz stava 1. ovog člana, može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje drugog stepena, odnosno završene master akademske studije ili visoko obrazovanje stečeno u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu zakona kojima se uređuje visoko obrazovanje i koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master, položen stručni ispit za rad u organima uprave, i najmanje tri godine radnog iskustva.

Komunalni inspektor iz stava 2. ovog člana, može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje drugog stepena, odnosno završene master akademske studije ili visoko obrazovanje stečeno u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje visoko obrazovanje i koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master, lice koje ima višu stručnu spremu, položen stručni ispit za rad u organima uprave i najmanje tri godine radnog iskustva.

POSLOVE REPUBLIČKOG KOMUNALNOG INSPEKTORA MOŽE DA OBAVLJA LICE SA STEČENIM VISOKIM OBRAZOVANJEM ODGOVARAJUĆE STRUKE DRUGOG STEPENA (MASTER AKADEMSKIH STUDIJA ILI VISOKO OBRAZOVANJE STEČENO U SKLADU SA PROPISIMA KOJI SU VAŽILI DO DANA STUPANJA NA SNAGU ZAKONA KOJIMA SE UREĐUJE VISOKO OBRAZOVANJE I KOJE JE ZAKONOM IZJEDNAČENO SA AKADEMSKIM NAZIVOM MASTER), POLOŽENIM DRŽAVNIM STRUČNIM ISPITOM ZA RAD U ORGANIMA UPRAVE I ISPITOM ZA INSPEKTORA I NAJMANJE TRI GODINE RADNOG ISKUSTVA U STRUCI.

OPŠTINSKI, ODNOSNO GRADSKI KOMUNALNI INSPEKTOR MOŽE BITI LICE KOJE IMA STEČENO VISOKO OBRAZOVANJE DRUGOG STEPENA NA MASTER AKADEMSKIM STUDIJAMA IZ ODGOVARAJUĆE OBLASTI, ODNOSNO NA OSNOVNIM STUDIJAMA U TRAJANJU OD NAJMANJE ČETIRI GODINE, A KOJE JE U POGLEDU PRAVA IZJEDNAČENO SA MASTER AKADEMSKIM STUDIJAMA, KAO I LICE KOJE IMA STEČENO VISOKO OBRAZOVANJE PRVOG STEPENA NA OSNOVNIM STRUKOVNIM STUDIJAMA IZ ODGOVARAJUĆE OBLASTI, ODNOSNO LICE KOJE IMA STEČENO VIŠE OBRAZOVANJE, A KOJE JE U POGLEDU PRAVA IZJEDNAČENO SA OSNOVNIM STRUKOVNIM STUDIJAMA, POLOŽENIM DRŽAVNIM STRUČNIM ISPITOM ZA RAD U ORGANIMA UPRAVE I ISPITOM ZA INSPEKTORA I NAJMANJE TRI GODINE RADNOG ISKUSTVA U STRUCI.

Član 33.

U vršenju inspekcijskog nadzora, republički KOMUNALNI inspektor za komunalne delatnosti je ovlašćen da:

1) naloži rešenjem da se komunalna delatnost obavlja u skladu sa zakonom i republičkim propisom donetim na osnovu ovog zakona;

2)naloži rešenjem vršenja komunalne usluge u zaštićenom području u skladu sa ovim zakonom;

3) naloži rešenjem primenu standarda obavljanja komunalne delatnosti propisanih na osnovu ovog zakona;

3) PROVERAVA DA LI VRŠILAC KOMUNALNE DELATNOSTI ISPUNJAVA USLOVE ZA OBAVLJANJE KOMUNALNE DELATNOSTI U SMISLU OVOG ZAKONA;

4) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju, poslovne prostorije, objekte, postrojenja i uređaje, jedinice lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, da VRŠI NADZOR NAD SPROVOĐENJEM ZAKONA I DRUGIH PROPISA NEPOSREDNIM UVIDOM U VAŽEĆE OPŠTE I POJEDINAČNE AKTE, EVIDENCIJU I DRUGU DOKUMENTACIJU, VRŠI PREGLED POSLOVNIH PROSTORIJA, OBJEKATA, POSTROJENJA I UREĐAJA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE I VRŠIOCA KOMUNALNE DELATNOSTI, da uzima izjave od odgovornih lica kod jedinice lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, kao i od drugih pravnih i fizičkih lica, fotografiše ili sačini video snimak područja na kome se vrši kontrola, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja;

5) naloži rešenjem rok u kome je jedinica lokalne samouprave u obavezi da obezbedi odgovarajuće obavljanje komunalne delatnosti ukoliko se na području jedinice lokalne samouprave komunalna delatnost ne obavlja u skladu sa propisom iz stava 1. tačka 1) ovog člana;

6)podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno prijavu za privredni prestup ili krivičnu prijavu;

7) preduzima druge mere utvrđene zakonom i podzakonskim propisima.

Po žalbi protiv rešenja republičkog inspektora odlučuje ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja republičkog inspektora za komunalne delatnosti.

PROTIV REŠENJA REPUBLIČKOG KOMUNALNOG INSPEKTORA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA MINISTARSTVU.

ŽALBA ODLAŽE IZVRŠENJE REŠENJA, OSIM U SLUČAJEVIMA PROPISANIM ČLANOM 39. STAV 4. ZAKONA O INSPEKCIJSKOM NADZORU.

Rešenje ministarstva nadležnog za komunalne delatnosti je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Prava i dužnosti OPŠTINSKOG, ODNOSNO GRADSKOG komunalnog inspektora

Član 34.

Komunalni inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:

OPŠTINSKI, ODNOSNO GRADSKI KOMUNALNI INSPEKTOR OVLAŠĆEN JE DA:

1) pregleda VRŠI UVID U opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju vršilaca komunalne delatnosti i drugih pravnih i fizičkih lica;

2) sasluša i uzima izjave od odgovornih lica kod vršilaca komunalne delatnosti i drugih pravnih i fizičkih lica;

3) pregleda objekte, postrojenja i uređaje za obavljanje komunalne delatnosti i poslovne prostorije radi prikupljanja neophodnih podataka;

3A) FOTOGRAFIŠE I SNIMI PROSTOR U KOME SE VRŠI INSPEKCIJSKI NADZOR, KAO I DRUGE STVARI KOJE SU PREDMET NADZORA;

4) naloži rešenjem da se komunalna delatnost obavlja na način utvrđen zakonom i propisima na osnovu zakona;

5) naloži rešenjem izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka u obavljanju komunalne delatnosti;

6) pregleda objekte, postrojenja i uređaje koji služe korišćenju komunalnih usluga, uključujući i one koje predstavljaju unutrašnje instalacije i pripadaju korisniku komunalne usluge;

7) naloži rešenjem korisniku IZVRŠENJE UTVRĐENIH OBAVEZA, KAO I otklanjanje nedostataka na unutrašnjim instalacijama i da pristupi tim instalacijama prilikom izvršenja rešenja kojim je naložio otklanjanje nedostataka ili isključenje korisnika sa komunalnog sistema;

8) izriče i naplaćuje novčane mandatne kazne po propisu jedinica lokalne samouprave na licu mesta, odnosno podnosi, u skladu sa zakonom, prekršajnu prijavu, u slučajevima kada učinilac prekršaja ne plati novčanu kaznu izrečenu na licu mesta;

8) IZRIČE NOVČANU KAZNU PREKRŠAJNIM NALOGOM U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU PREKRŠAJI;

9) podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno prijavu za privredni prestup ili krivično delo ukoliko oceni da POSTOJI SUMNJA DA je povredom propisa učinjen prekršaj, privredni prestup ili krivično delo;

10) naloži rešenjem uklanjanje stvari i drugih predmeta sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima;

11) naloži rešenjem uklanjanje, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila sa površina javne namene ako su ostavljena protivno propisima;

12) zabrani rešenjem odlaganje otpada na mestima koja nisu određena za tu namenu;

13) zabrani rešenjem spaljivanje otpada izvan za to određenog postrojenja;

14) zabrani rešenjem odlaganje komunalnog otpada van za to određenih komunalnih kontejnera;

15) zabrani rešenjem odlaganje komunalnog otpada na mestima koja nisu određena kao registrovane komunalne deponije;

16) zabrani rešenjem odlaganje otpadnog građevinskog materijala, zemlje i ostalog građevinskog materijala van za to određene lokacije;

17) zabrani rešenjem odlaganje otpada i otpadnih materija u vodotoke i na obale vodotoka;

18) zabrani rešenjem bacanje gorećih predmeta u komunalne kontejnere i korpe za otpad;

19) zabrani rešenjem uništenje ograda, klupa i dečijih igrališta;

20) zabrani rešenjem uništenje zelenih površina;

20A) ZABRANI OBAVLJANJE KOMUNALNE DELATNOSTI SUBJEKTU KOJI TU DELATNOST OBAVLJA SUPROTNO ODREDBI ČLANA 9. OVOG ZAKONA;

21) preduzima druge mere utvrđene zakonom i podzakonskim propisima.

Komunalni inspektor je dužan da uzme u postupak prijave pravnih i fizičkih lica u vezi sa poslovima iz nadležnosti komunalne inspekcije i da u roku od osam radnih dana o rezultatima postupka obavesti podnosioca prijave.

O svakom izvršenom pregledu i radnjama komunalni inspektor sastavlja zapisnik, u skladu sa zakonom.

OPŠTINSKI, ODNOSNO GRADSKI KOMUNALNI INSPEKTOR DUŽAN JE DA POKRENE POSTUPAK PO PRIJAVI PRAVNIH I FIZIČKIH LICA, U VEZI SA POSLOVIMA IZ NADLEŽNOSTI KOMUNALNE INSPEKCIJE I DA U ROKU OD OSAM RADNIH DANA OBAVESTI PODNOSIOCA PRIJAVE O ISHODU POSTUPKA.

O SVAKOM IZVRŠENOM PREGLEDU I SVIM PREDUZETIM RADNJAMA OPŠTINSKI, ODNOSNO GRADSKI KOMUNALNI INSPEKTOR SASTAVLJA ZAPISNIK, U SKLADU SA ZAKONOM.

Zapisnik se obavezno dostavlja vršiocu komunalne delatnosti, odnosno drugom pravnom ili fizičkom licu nad čijim je poslovanjem, odnosno postupanjem izvršen uvid NADZOR, U SMISLU OVOG ZAKONA.

Član 39.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave ukoliko: ne postupi po rešenju iz člana 34. stav 1. tač. 5) ovog zakona.

1) NE POSTUPI PO REŠENJU IZ ČLANA 33. STAV 1. TAČ. 1), 2), 4), 5) I 7) OVOG ZAKONA;

2) NE DOSTAVI MINISTARSTVU IZVEŠTAJ, PODATKE I OBAVEŠTENJA IZ ČLANA 8. ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA;

3) NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 17. OVOG ZAKONA.

Za ponovljeni prekršaj iz stava 1.ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna iz stava 1. ovog člana i kazna zatvora do 30 dana.

Za prekršaj iz stava 1.ovog člana odgovornom licu u nadležnom organu uprave, odnosno u jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja, može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja poslova u trajanju do jedne godine OD ŠEST MESECI DO TRI GODINE.

Član 41.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne dostavi Ministarstvu podatke I OBAVEŠTENJA iz člana 8. st. 1. i 2. 3. i 4. ovog zakona;

2) koristi komunalnu uslugu na način suprotan članu 18. ovog zakona;

3) odbije da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na komunalnoj infrastrukturi, U CILJU REDOVNOG PREGLEDA, POPRAVKE ILI HAVARIJE, U SKLADU SA ČLANOM 21. OVOG ZAKONA;

4) kao vršilac komunalne delatnosti ne obavesti korisnike komunalne delatnosti o planiranom ili neplaniranom prekidu obavljanja komunalne delatnosti;

4) KAO VRŠILAC KOMUNALNE DELATNOSTI NE OBAVESTI KORISNIKE KOMUNALNE DELATNOSTI O PLANIRANOM PREKIDU OBAVLJANJA KOMUNALNE DELATNOSTI U SKLADU SA ČLANOM 15. OVOG ZAKONA ILI NE OBAVESTI NADLEŽNI ORGAN UPRAVE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE O NEPLANIRANOM PREKIDU OBAVLJANJA KOMUNALNE DELATNOSTI U SKLADU SA ČLANOM 16. OVOG ZAKONA;

5) kao vršilac komunalne delatnosti obustavi pružanje komunalne usluge iz razloga koji nisu navedeni u članu 19. ovog zakona;

6) kao vršilac komunalne delatnosti ne otkloni posledice izvršene intervencije na izgrađenoj komunalnoj infrastrukturi u roku od sedam dana od dana završetka intervencije kako je to predviđeno članom 21. ovog zakona;

7) ne omogući komunalnom inspektoru nesmetano obavljanje nadzora, odnosno pregled objekata, postrojenja i uređaja i poslovnih prostorija radi prikupljanja neophodnih podataka U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 3) OVOG ZAKONA;

8) ne ukloni stvari i druge predmete sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 10) OVOG ZAKONA;

9) odlaže otpad na mestima koja nisu određena za tu namenu, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 12) OVOG ZAKONA;

10) spaljuje otpad izvan za to određenog postrojenja ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 13) OVOG ZAKONA;

11) ne odlaže komunalni otpad u za to određene komunalne kontejnere, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 14) OVOG ZAKONA;

12) odlaže komunalni otpad na mestima koja nisu određena kao registrovane komunalne deponije, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 15) OVOG ZAKONA;

13) odlaže otpad građevinskog materijala, zemlju i građevinski materijal protivno propisima, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 16) OVOG ZAKONA;

14) odlaže otpad i otpadne materije u vodotoke i na obale vodotoka, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 17) OVOG ZAKONA, ;

15) ne postupi po rešenju komunalnog inspektora kojim je naređeno izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanje mera za otklanjanje nedostataka.

15) OBAVLJA KOMUNALNU DELATNOST SUPROTNO ČLANU 9. OVOG ZAKONA.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od tri godine, a odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju do jedne godine OD ŠEST MESECI DO TRI GODINE.

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. TAČKA 8) OVOG ČLANA, UZ IZREČENU KAZNU MOŽE SE IZREĆI I ZAŠTITNA MERA ODUZIMANJA PREDMETA.

Član 42.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1) koristi komunalnu uslugu na način suprotan članu 18. ovog zakona;

2) odbije da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na komunalnoj infrastrukturi, U CILJU REDOVNOG PREGLEDA, POPRAVKE ILI HAVARIJE, U SKLADU SA ČLANOM 21. OVOG ZAKONA;

3) ne ukloni stvari i druge predmete sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 10) OVOG ZAKONA;

4) odlaže otpad na mestima koja nisu određena za tu namenu, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 12) OVOG ZAKONA;

5) spaljuje otpad izvan za to određenog postrojenja, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 13) OVOG ZAKONA;

6) ne odlaže komunalni otpad u za to određene komunalne kontejnere, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 14) OVOG ZAKONA;

7) odlaže komunalni otpad na mestima koja nisu određena kao registrovane komunalne deponije, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 15) OVOG ZAKONA;

8) odlaže otpad građevinskog materijala, zemlju i građevinski materijal protivno propisima, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 16) OVOG ZAKONA;

9) odlaže otpad i otpadne materije u vodotoke i na obale vodotoka, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 17) OVOG ZAKONA;

10) baca goreće predmete u komunalne kontejnere I KORPE ZA OTPAD, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 18) OVOG ZAKONA;

11) uništava ograde, klupe i dečija igrališta, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 19) OVOG ZAKONA;

12) uništava zelene površine, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 20) OVOG ZAKONA;

13) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole i ne postupi po rešenju inspektora kojim je naređeno izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka;

14) OBAVLJA KOMUNALNU DELATNOST, SUPROTNO ČLANU 9. OVOG ZAKONA.

Za prekršaj iz stava 1.ovog člana može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do tri godine.

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1.TAČKA 3) OVOG ČLANA UZ IZREČENU KAZNU MOŽE SE IZREĆI I ZAŠTITNA MERA ODUZIMANJA PREDMETA.

Član 43.

Novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) koristi komunalnu uslugu na način suprotan članu 18. ovog zakona;

2) odbije da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na komunalnoj infrastrukturi U CILJU REDOVNOG PREGLEDA, POPRAVKE ILI HAVARIJE, U SKLADU SA ČLANOM 21. OVOG ZAKONA;

3) ne ukloni stvari i druge predmete sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 10) OVOG ZAKONA;

4) odlaže otpad na mestima koja nisu određena za tu namenu, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 12) OVOG ZAKONA;

5) spaljuje otpad izvan za to određenog postrojenja, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 13) OVOG ZAKONA;

6) ne odlaže komunalni otpad u za to određene komunalne kontejnere, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 14) OVOG ZAKONA;

7) odlaže komunalni otpad na mestima koja nisu određena kao registrovane komunalne deponije, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 15) OVOG ZAKONA;

8) odlaže otpad građevinskog materijala, zemlju i građevinski materijal protivno propisima, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 16) OVOG ZAKONA;

9) odlaže otpad i otpadne materije u vodotoke i na obale vodotoka, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 17) OVOG ZAKONA;

10) baca goreće predmete u komunalne kontejnere, I KORPE ZA OTPAD, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 18) OVOG ZAKONA;

11) uništava ograde, klupe i dečija igrališta, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 19) OVOG ZAKONA;

12) uništava zelene površine, ODNOSNO NE POSTUPI U SKLADU SA ČLANOM 34. STAV 1. TAČKA 20) OVOG ZAKONA;

13) ne omogući inspektoru obavljanje kontrole i ne postupi po rešenju inspektora kojim je naređeno izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka.

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. TAČKA 3.OVOG ČLANA UZ IZREČENU KAZNU MOŽE SE IZREĆI I ZAŠTITNA MERA ODUZIMANJA PREDMETA.

ČLAN 21.

PODZAKONSKI AKTI KOJI SE DONOSE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA BIĆE DONETI U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DUŽNE SU DA USKLADE SVOJA OPŠTA AKTA U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU PODZAKONSKIH AKATA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

ČLAN 22.

VRŠIOCI KOMUNALNIH DELATNOSTI DUŽNI SU DA U ROKU OD TRI MESECA OD DANA STUPANJA NA SNAGU PODZAKONSKOG AKTA IZ ČLANA 4. STAV 3. TAČKA 2) OVOG ZAKONA USKLADE SVOJE POSLOVANJE SA TIM PODZAKONSKIM AKTOM.

ČLAN 23.

DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRESTAJE DA VAŽI ODREDBA ČLANA 15. TAČKA 13) ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 62/06, 47/11, 93/12 I 83/16).

ČLAN 24.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”, A PRIMENJIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2017. GODINE.

———————–

Kapital komunalnih preduzeća

Vodovodi

Toplane

Čistoće

Mešoviti

Imovina JKP po glavi stanovnika

kojima se vrše usluge

0 €

50 €

100 €

150 €

200 €

250 €

Vodovodi

Toplane

Čistoće

Mešoviti