O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, monetarni, bankarski i devizni sistem, finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Problemi koje zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu
Važećim Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RSˮ, br. 119/12 i 68/15 – u daljem tekstu: Zakon), uređeni su rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u propisanim rokovima.
U cilju sprovođenja nadzora iz člana 8. Zakona, subjekti javnog sektora, kao dužnici, sada dostavljaju podatke o preuzetim obavezama od poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama, kroz informacioni sistem Uprave za trezor i budzetsko informacioni sistem trezora autonomne pokrajine.
S tim u vezi, a imajući u vidu da su Zakonom uređeni rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između navedenih subjekta, postoji potreba da se tim zakonom uredi i registrovanje izdatih faktura, kao i drugih zahteva za isplatu od strane poverilaca, u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, po osnovu kojih nastaju novčane obaveze čiji se rokovi uređuju Zakonom.
Na taj način bi se postigao bolji sistem sagledavanja potraživanja poverilaca od subjekata javnog sektora, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, kao i obaveza subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, prema poveriocima.
Unapredio bi se sistem praćenja i sprovođenja nadzora nad izmirivanjem navedenih obaveza subjekata javnog sektora u rokovima propisanim Zakonom.
Registrovanje faktura, kao i drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u navedenim komercijalnim transakcijama u interesu je i poverilaca, imajući u vidu da bi se na taj način poboljšala efikasnost i sigurnost naplate navedenih potraživanja poverilaca. Takođe bi se dužnicima omogućilo da pre plaćanja poveriocu provere ispravnost ispostavljene fakture, i plaćanje samo u slučaju ako je ta faktura ispravno registrovana, odnosno ako odgovara ispostavljenoj fakturi, ili drugom zahtevu za isplatu.
Predloženim registrovanjem faktura, kao i drugih zahteva za isplatu omogućilo bi se uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima, kako privrednim subjektima, tako i u javnom sektoru.
Registrovanje izdatih faktura bi se vršilo u centralnom registru faktura koji bi kao sistem (bazu podataka) uspostavilo i vodilo Ministarstvo finansija – Uprava za trezor.
To bi omogućilo bolju transparentnost podataka o potraživanjima poverilaca od subjekata javnog sektora u komercijalnim transakcijama, kao i transparentnost podataka o obavezama subjekata javnog sektora u tim transakcijama.
Registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu primenjivaće se u prvoj fazi na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici subjekti javnog sektora koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod Uprave za trezor, počev od 1. marta 2018. godine, a u drugoj fazi na fakture i druge zahteve za isplatu izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su dužnici ostali subjekti javnog sektora koji plaćanja vrše preko računa koji se vode kod banaka, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.
Razmatranje mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona
Propisivanje obaveze poveriocima za registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu u navedenim komercijalnim transakcijama, pre ispostavljanja dužnicima, subjektima javnog sektora, kao i obaveze tim dužnicima da plaćanje po tim fakturama mogu da izvrše samo ako su registrovane, zatim uspostavljanje i vođenje centralnog registra faktura u Upravi za trezor, kao i kaznene odredbe u slučaju nepoštovanja tih zakonskih odredbi, jedino je moguće učiniti u formi izmene Zakona, zbog čega je donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, najbolji način za postizanje navedenih rešenja i pomenutih ciljeva.
OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA U ZAKONU
Članom 1. Predloga zakona kao predmet uređenja zakona uvodi se i registrovanje faktura, kao i drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.
Članom 2. Predloga zakona u tački 9) definiše se centralni registar faktura kao sistem (baza podataka) koji uspostavlja i vodi Ministarstvo finansija – Uprava za trezor, u kojem se registruju fakture, kao i drugi zahtevi za isplatu, izdati od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici.
Članom 3. Predloga zakona se propisuju čl. 4a i 4b kojim se propisuje obaveza za poverioce da izdate fakture, kao i druge zahteve za isplatu, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, pre njihovog dostavljanja dužnicima, registruju u centralnom registru faktura, način registrovanja faktura, kao i ovlašćenje ministru nadležnom za poslove finansija da posebnim aktom bliže uredi način i postupak registrovanja faktura iz ovog člana, kao i način vođenja i sadržaj centralnog registra faktura.
U članu 4. Predloga zakona se propisuje ovlašćenje budzetskoj inspekciji da u cilju sprovođenja nadzora, kao i za obavljanje ostalih zakonom utvrđenih funkcija inspekcijske kontrole ima pristup svim podacima centralnog registra faktura.
U članu 5. Predloga zakona propisuju se kaznene odredbe u slučaju da privredni subjekt ili subjekt javnog sektora ne registruje izdate fakture i druge zahteve za isplatu, u centralnom registru faktura, kao i za odgovorno lice u javnom sektoru, ukoliko subjekt javnog sektora kojim rukovodi izmiri novčanu obavezu po fakturi, ili drugom zahtevu za isplatu, koji nisu registrovani u centralnom registru faktura.
U članu 6. Predloga zakona propisuje se rok za donošenje podzakonskih akata.
U članu 7. Predloga zakona uređena je primena odredaba zakona koje se odnose na registrovanje faktura i drugih zahteva za isplatu.
Članom 8. uređeno je stupanje na snagu Predloga zakona.
PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u 2017. godini, dok će se sredstva za naredne godine obezbediti u okviru limita koje Ministarstvo finansija odredi za Upravu za trezor.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RSˮ, broj 20/12 – prečišćen tekst), kako bi se stekli uslovi da se primenom predloženih zakonskih rešenja omogući uspešnije planiranje i upravljanje likvidnim sredstvima pre svega korisnika javnih sredstava (pa i korisnika budzetskih sredstava), kao i upravljanje likvidnim sredstvima od strane privrednih subjekata.