Oblast tehničkog zakonodavstva je do sada bila uređena Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti („Službeni glasnik RS”, broj 36/09), kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona. Ovaj zakon je bio delimično usaglašen sa evropskom regulativom u ovoj oblasti koja je važila u vreme njegovog donošenja.
Nakon perioda primene ovog zakona u trajanju od osam godina, praksa je pokazala da je u cilju efikasnijeg obavljanja poslova iz oblasti tehničkog zakonodavstva neophodno propisati nova zakonska rešenja. Ovo naročito imajući u vidu potrebu daljeg usaglašavanja tehničkog zakonodavstva u Republici Srbiji sa regulativom i praksom koja se primenjuje u Evropskoj uniji, odnosno sa odredbama Odluke br. 768/2008/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima i ukidanju Odluke 93/465/EEZ (Decision No 768/2008/EC of the European Parliament and of the Council of 9 July 2008 on a common framework for the marketing of products, and repealing Council Decision 93/465/EEC). Ova potreba je naročito došla do izražaja nakon bilateralnog i eksplanatornog skrininga za Poglavlje 1 – Sloboda kretanja roba, održanih u 2014. godini, te nakon pripreme i dostavljanja Evropskoj komisiji nacrta Strategije i Akcionog plana za harmonizovanu oblast u okviru pripreme za otvaranje tog pregovaračkog poglavlja, u decembru 2016. godine.
U skladu sa važećim zakonom, ministarstvo nadležno za poslove privrede – Ministarstvo privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) obavlja poslove koji se odnose na tehničke propise, što uključuje propisivanje osnova za donošenje tehničkih propisa i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda, pripremu i donošenje tehničkih propisa, imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, prijavljivanje tehničkih propisa i tela za ocenjivanje usaglašenosti, priznavanje inostranih isprava o usaglašenosti i sprovođenje drugih aktivnosti koje su u funkciji podrške navedenim poslovima.
S obzirom da se ovim zakonom sistemski uređuje oblast tehničkog zakonodavstva, poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji i zaštita zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih javnih interesa, predlagač kroz tekst Predloga zakona definiše pravni osnov za unapređivanje tehničkog zakonodavstva, usklađivanje sa najboljom praksom EU i savremenim standardima u oblasti tehnike, poboljšanje uslova za poslovanje i razvoj srpske privrede, kao i smanjivanje nelojalne konkurencije i uklanjanje neopravdanih prepreka trgovini. Takođe, Predlogom zakona se omogućava unapređivanje zaštite javnih interesa kao što je zaštita zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika, zaštita imovine, zaštita životne sredine i zaštita na radu.
U periodu primene važećeg zakona, tj. u periodu do sredine 2017. godine, Ministarstvo privrede je na osnovu tog zakona donelo tehničke propise – pravilnike u 10 oblasti industrijskog tehničkog zakonodavstva (mašine, liftovi, električna oprema, elektromagnetska kompatibilnost, uređaji namenjeni za upotrebu u potencijalno eksplozivnoj atmosferi – ATEH, buka koju emituje oprema na otvorenom prostoru, lična zaštitna oprema, tekstil, obuća i kristalno staklo), zajedno sa pratećim spiskovima srpskih standarda koji omogućuju potpunu primenu navedenih pravilnika u oblasti tzv. Novog pristupa. Svi ovi propisi su značajno doprineli razvoju i modernizaciji tehničkog zakonodavstva u Srbiji, poboljšanju i pojednostavljivanju administrativnih procedura i podizanju konkurentnosti domaće privrede. Neretko su pomenuti podzakonski akti predstavljali primer u regionu Zapadnog Balkana za dobro transponovanje relevantnih direktiva EU.
U posmatranom periodu su doneta i rešenja o imenovanju ukupno 21-og tela za ocenjivanje usaglašenosti, za koja je ocenjeno da su kompetentna i da ispunjavaju zahteve odgovarajućih tehničkih propisa. Ova tela trenutno pokrivaju 51-u oblast ocenjivanja usaglašenosti (obimi imenovanja). Navedeno je takođe značajno doprinelo povećanoj pouzdanosti u rezultate sertifikacije, ispitivanja, kontrolisanja i drugih oblika ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa zahtevima srpskih tehničkih propisa.
Pored navedenog, analiza primene važećeg zakona je identifikovala i brojne probleme u vezi sa funkcionisanjem i implementacijom tehničkog zakonodavstva: (1) neusaglašenost određenog broja proizvoda koji se isporučuju na tržištu najčešće u oblasti električnih i elektronskih uređaja (neusaglašenosti usled nedostataka koji se odnose na odsustvo Srpskog znaka usaglašenosti, prateće deklaracije o usaglašenosti za predmetni proizvod, odgovarajuće tehničke dokumentacije ili sertifikata o usaglašenosti kao i informacije su prikupljene tokom provera od strane tržišne inspekcije i pripadajućih izveštaja iz NEPRO baze MTTT koja je javno dostupna). Ove neusaglašenosti najčešće nastaju usled nedovoljnog poznavanja zahteva Zakona i tehničkih propisa od strane isporučioca. (2) neujednačen učinak imenovanih tela u oblasti električne i elektronske opreme za koje se izdaju tzv. Potvrde o usaglašenosti, naročito u pogledu efikasnosti njihovog rada, odnosno vremena potrebnog za sprovođenje odgovarajućih postupaka ocenjivanja usaglašenosti, kao posledica prevelikog broja zahteva ali i nedostataka resursa i kapaciteta, na osnovu informacija dobijenih u toku nadzora nad radom ovih tela od strane nadležnih ministarstava (spiskovi izdatih isprava o usaglašenosti i analiza podataka iz registra izdatih isprava koji je javno dostupan na web portalu imenovanog tela) kao i od strane privrednih subjekata – podnosioca zahteva za izdavanje isprava o usaglašenosti.) i (3) složenost i neadekvatnost dela važećih tehničkih propisa (4) neodgovarajući ili nedovoljan pravni osnov u važećem zakonu za formulisanje odredaba pojedinih kategorija podzakonskih akata.
Ocenjeno je da će se značajan deo ovih problema rešiti nastavljanjem usklađivanja sa važećim zakonodavstvom EU u ovoj oblasti, što se posebno odnosi na punu harmonizaciju sa Odlukom br. 768/2008/EZ, te brojne sektorske direktive objedinjene u tzv. Novom paketu za trgovanje proizvodima, uputstvima i vodičima EU, posebno „Blue Guide” („Plavi vodič”) o sprovođenju pravila EU o proizvodima iz 2016. godine. Takođe, javila se potreba i za preciziranjem odredbi koje, nezavisno od zajedničkog tj. harmonizovanog zakonodavstva EU, predstavljaju pravni osnov za uređivanje tzv. neharmonizovane oblasti, odnosno tehničkih propisa koji su isključivo nacionalnog tipa, a u skladu sa Uredbom (EZ) br. 764/2008.
Pomenuti propisi EU su doneli važne novine u tehničkom zakonodavstvu, koje uključuju i pooštrene zahteve za ispunjavanje uslova za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, dodatne režime u vezi sa tržišnim nadzorom, pojačanu odgovornost i precizirane obaveze isporučilaca u funkciji zaštite bezbednosti potrošača i korisnika, posebno u vezi sa dokumentacijom koja prati proizvod na tržištu, kao i obavezom jačanja saradnje privrednika sa organima tržišnog nadzora.
Istovremeno se javila i potreba za rasterećenjem privrednika posebno u vezi sa obavezama administrativne prirode koje nisu neophodne sa stanovišta realnog obezbeđivanja ispunjenosti bezbednosnih zahteva, ili predstavljaju nepotrebne prepreke trgovini, ili ne uzimaju u dovoljnoj meri status malih i srednjih preduzeća prilikom propisivanja određenih obaveza.
Imajući u vidu sve gorenavedeno, ocenjeno je da samo donošenjem novog zakona mogu biti prevaziđeni uočeni problemi u primeni, naročito ako se uzme u obzir da je više od dve trećine odredbi važećeg zakona potrebno izmeniti kako bi se postigao planirani efekat.
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu.
Cilj ovog zakona je da obezbedi: ujednačen pristup regulatornih organa prilikom pripreme i donošenja tehničkih propisa, korišćenje savremenih srpskih standarda kojima se preuzimaju međunarodni, odnosno evropski standardi u funkciji jednostavnije primene tehničkih propisa, što se vidi iz samog tehničkog propisa koji je javno dostupan na portalu TEHNIS – registri važećih tehničkih propisa, odnosno iz spiska standarda koji se odnose na određeni tehnički propis iz harmonizovane oblasti koji je javno dostupan na portalu Instituta za standardizaciju Srbije, ostvarivanje ciljeva tehničkih propisa na način koji je najmanje ograničavajući po trgovinu, ravnopravan položaj učesnika u tržišnoj utakmici u smislu njihovih obaveza u oblasti ocenjivanja usaglašenosti proizvoda, ravnopravnost domaćih i stranih proizvoda na tržištu, bolje funkcionisanje imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti i obezbeđivanje njihove saradnje, poboljšanje mehanizma notifikacije tehničkih propisa i uspostavljanje mehanizma notifikacije tela za ocenjivanje usaglašenosti, obezbeđivanje ispunjenosti zahteva koje proizvod treba da ispunjava prvenstveno u pogledu funkcionalnih karakteristika, a ne u pogledu izgleda, sprečavanje nelojalne konkurencije i podizanje konkurentnosti domaćih privrednika te sprečavanje nepotrebnih prepreka trgovini. Ispunjenje navedenih ciljeva je u skladu sa rokovima za potpuno preuzimanje EU zakonodavstva u oblasti tehničkih propisa predviđenim poslednjom revizijom NPAA (do 2021. godine) na osnovu koga će se pratiti njihova realizacija.
Predloženim rešenjem predviđeno je da se, kao jedno od novih rešenja, tehnički propis pre donošenja dostavlja na mišljenje ministarstvu nadležnom za tehničke propise, u cilju ujednačenog pristupa prilikom pripreme propisa, ali i u cilju notifikacije u skladu sa pravilima međunarodnih sporazuma.
Način propisivanja tehničkih zahteva prilagođen je zahtevima Odluke br. 768/2008/EZ, u cilju pojednostavljenja i preciziranja ovih zahteva prilikom donošenja tehničkog propisa, kao i bolje zaštite javnog interesa koji se štiti tehničkim propisom. Dosledno se sprovodi princip da se javni interes štiti prvenstveno propisivanjem bitnih zahteva, a samo izuzetno kroz primenu detaljnih tehničkih specifikacija, čime se olakšava primena propisa za privredu i zainteresovane strane, te omogućava usaglašenost sa glavnim principima savremenog tehničkog zakonodavstva EU.
Sa druge strane, predloženo zakonsko rešenje više ne sadrži odredbe o tome da se može odrediti da je ispunjavanje zahteva srpskog standarda jedini način postizanja usaglašenosti, čime je izbegnut suviše rigidan model propisivanja tehničkih zahteva, odnosno u skladu je sa tendencijom u savremenom tehničkom zakonodavstvu da su standardi u principu dobrovoljni te da se usaglašenost može postići i na drugi način kojim se dokazuje ispunjenost propisanih zahteva. Kao izuzetak, data je i mogućnost da se, ukoliko nema objavljenog srpskog standarda u odgovarajućoj oblasti, u tehničkom propisu može se vršiti pozivanje na međunarodni, evropski ili nacionalni standard druge države ili na drugu tehničku specifikaciju, čime se izbegava regulatorna blokada u slučaju odsustva srpskih standarda u pojedinim oblastima.
U predloženom zakonskom rešenju, kao novina u zakonskom tekstu, pretpostavka usaglašenosti je podignuta na nivo zakonske kategorije, tj. primenjen je opšteprihvaćen princip u oblasti infrastrukture kvaliteta prema kome se pretpostavlja da je proizvod usaglašen sa propisanim tehničkim zahtevima ako je usaglašen sa odgovarajućim standardima.
U delu koji uređuje zahteve za subjekte ocenjivanja usaglašenosti, propisano je da, osim proizvođača i državnog organa, u postupku ocenjivanja usaglašenosti može učestvovati imenovano ili notifikovano telo, čime se precizira kategorija tzv. „treće” nezavisne strane koja je učesnik u postupku u skladu sa zahtevima tehničkog propisa i postiže se bolji nivo kompetentnosti ovih tela.
Predloženim rešenjem se, kao novina u zakonu, propisuju načela tj. principi propisivanja postupaka ocenjivanja usaglašenosti u harmonizovanoj oblasti kojom se preuzima relevantno zakonodavstvo EU. Time se po prvi put u našem zakonodavstvu moduli ocenjivanja usaglašenosti iz Odluke br. 768/2008/EZ, uvode kao zakonska kategorija, s tim da će sadržaj ovih modula biti preuzet podzakonskim aktom, koji donosi Vlada.
Novina je i da se odredbama o ocenjivanju usaglašenosti koje sprovode imenovana tela propisuje i obaveza da ta tela sprovode ocenjivanje usaglašenosti samo u obimu koji je potreban i u skladu sa tehničkim propisom, bez dodatnih zahteva prema podnosiocu zahteva za ocenjivanje usaglašenosti, kao i da su dužni da uzmu u u obzir veličinu i strukturu preduzeća, te sektor u kome privrednici posluju, što je posebno značajno za sektor malih i srednjih preduzeća. Značajno je i da su precizirane odredbe o angažovanju podizvođača od strane imenovanih tela.
Rešenje o imenovanju tela koje donosi nadležni ministar može biti vremenski ograničeno ili doneto pod raskidnim ili odložnim uslovom, čime se omogućava uslovljavanje rešenja o imenovanju u slučajevima kada se nalaže ispunjavanje određenih zahteva u ostavljenom roku, ili se status imenovanog tela vezuje za ispunjavanje nekog budućeg neophodnog uslova. Uveden je i institut suspenzije imenovanja, čime se daje mogućnost otklanjanja neusaglašenosti u određenom roku, i pojačava nadzor nad radom ovih tela.
U Predlogu zakona su, u odnosu na rešenje u važećem zakonu detaljnije razrađene odredbe o notifikaciji tehničkih propisa i notifikaciji tela za ocenjivanje usaglašenosti. Precizirani su zahtevi za državi organ koji vrši notifikaciju pomenutih tela u ime Republike Srbije, tj. pooštravaju se zahtevi za organe koji ocenjuju kompetentnost tela za ocenjivanje usaglašenosti koji su kandidati za notifikaciju prema EU.
Obaveze isporučilaca (proizvođača, zastupnika, uvoznika i distributera) proizvoda na tržištu su modifikovane odnosno precizirane, u cilju bolje zaštite bezbednosti korisnika i onemogućavanja nelojalne konkurencije, poboljšano je praćenje proizvoda na tržištu, jasniji su zahtevi za podatke i dokumentaciju koje isporučioci dostavljaju organu tržišnog nadzora i uvedena njihova jasna obaveza koja se odnosi na način saradnje sa organima tržišnog nadzora.
Takođe, Srpski znak usaglašenosti je uveden kao zakonska kategorija, u cilju postizanja veće prepoznatljivosti domaće oznake usaglašenosti sa zahtevima tehničkih propisa, kao znak koji se koristi za označavanje usaglašenosti većine industrijskih neprehrambenih proizvoda koji se stavljaju na naše tržište.
Predloženim rešenjima su uneta preciziranja nadležnosti organa tržišnog nadzora u pojedinim oblastima za koje je uočeno da nadzor nije optimalno funkcionisao u prethodnom periodu (liftovi, RiTT oprema, oprema pod pritiskom, aerosolni raspršivači) čime se ujedno onemogućava bilo pozitivan, bilo negativan sukob nadležnosti. Dalje, precizirane su odredbe o tržišnom nadzoru u zavisnosti od vrste rizika (rizik za zdravlje i bezbednost, formalna neusaglašenost), što ima za cilj stepenovanje različitih rizika i uvođenje adekvatnih mera koje se preduzimaju u odnosu na vrstu neusaglašenosti.
3. Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja zakona.
Tokom osmogodišnje primene važećeg zakona ocenjeno je da uočene probleme nije moguće rešiti na drugi način, posebno kada je reč o usklađivanju sa Odlukom br. 768/2008/EZ, odnosno prilagođavanjem i preciziranjem obaveza za subjekte koji učestvuju u stavljanju proizvoda na tržište i ocenjivanju usaglašenosti (isporučioci, tela za ocenjivanje usaglašenosti, državni organi), a kojima se omogućuje postizanje planiranih ciljeva, osim donošenjem novog zakona. Naime, odredbe koje predstavljaju prepreku za optimalno funkcionisanje oblasti tehničkog zakonodavstva upravo su propisane važećim Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, tj. kao takve ne pružaju odgovarajući pravni okvir za ispunjavanje zahteva savremenog tržišta u ovoj oblasti.
Budući da se sva nova rešenja predložena ovim zakonom odnose na materiju koja se nije mogla urediti drugim pravnim aktom, a imajući u vidu i obim predloženih izmena, donošenje novog zakona predstavlja jedinu mogućnost.
4. Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema.
Donošenje zakona omogućava efikasno rešavanje problema uočenih u praksi, iako su razmatrane i druge mogućnosti za rešavanje tih problema, pa i mogućnost da se zadrži status quo situacija, odnosno da se ništa ne menja. Jedan od razloga za donošenje novog Zakona sadržan je u potrebi daljeg usaglašavanja oblasti tehničkog zakonodavstva u Republici Srbiji sa praksom koja se primenjuje u ovoj oblasti u Evropskoj uniji. Ova potreba je naročito došla do izražaja nakon bilateralnog i eksplanatornog skrininga za Poglavlje 1 – Sloboda kretanja roba, održanih u 2014. godini, kao i činjenicom da je na nivou Evropske unije usvojena Odluka br. 768/2008/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima, koja nije na odgovarajući način niti u adekvatnom obimu preuzeta važećim propisima Republike Srbije. Ova Odluka, uz brojne naknadno donete sektorske direktive na nivou EU, pokazuje da je reč o sistemskim izmenama u pristupu tehničkom zakonodavstvu, koje uključuju i propisivanje različitih ili potpuno novih obaveza za učesnike u isporuci proizvoda na tržište.
Tokom primene važećeg zakona primećeni su i određeni problemi koji su navedeni u posebnoj tački ove analize. U kontekstu uočenih problema, ocenjeno je da je nemoguće da se problemi reše na drugi način, sem donošenjem zakona.
5. Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u zakonu.
Predložena rešenja uticaće na:
– privredne subjekte i druga pravna lica (tela za ocenjivanje usaglašenosti), koji podnose zahtev nadležnom ministarstvu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje poslova ocenjivanje usaglašenosti i koji bez posedovanja rešenja o imenovanju ne mogu početi sa obavljanjem tih poslova, na taj način što će se smanjiti vreme potrebno za sprovođenje postupka imenovanja koje će po predloženom rešenju u potpunosti i samostalno sprovoditi nadležno ministarstvo koje poseduje potrebne kapacitete u pogledu specifičnih stručnih znanja, te omogućiti ujednačen nivo usluga ovih tela i smanjiti nelojalna konkurencija. Takođe, procedura za ocenjivanje ispunjenosti zahteva za imenovanje biće transparentnija i jasnija, omogućiće nadležnim ministarstvima bolje vršenje nadzora nad njihovim radom, a predložena rešenja će omogućiti viši stepen saradnje među ovim telima,
– isporučioce – privredne subjekte koji isporučuju proizvode na tržištu Republike Srbije, u pogledu njihove motivacije za praćenje i ispunjavanje zahteva savremenih standarda i poboljšanje kvaliteta proizvoda. Precizirane obaveze u Predlogu zakona takođe daju pravni osnov kako bi se podzakonskim aktima (Pravilnicima) ove obaveze mogle detaljnije propisati, imajući u vidu različite zahteve EU direktiva u zavisnosti od vrste proizvoda.
Precizirane obaveze proizvođača:
-kada je propisano tehničkim propisom, obezbedi da je proizvod označen brojem tipa, partije, serijskim brojem ili drugim podatkom za identifikaciju proizvoda ili, ako to nije moguće, obezbedi da su ovi podaci navedeni na ambalaži proizvoda ili dokumentu koji prati proizvod;
-kada je propisano tehničkim propisom, navede na proizvodu svoje poslovno ime, registrovano trgovačko ime ili registrovani trgovački znak, kao i adresu na kojoj ga je moguće kontaktirati, ili ako to nije moguće, da navede ove podatke na ambalaži proizvoda ili dokumentu koji prati proizvod;
-obezbedi da proizvod prate propisana uputstva i informacije na srpskom jeziku, odnosno druga propisana dokumentacija;
-ako smatra ili ima razloga da veruje da proizvod koji je stavio na tržište nije usaglašen sa tehničkim propisom, bez odlaganja preduzima potrebne korektivne radnje kako bi taj proizvod bio usaglašen sa tehničkim propisom ili, ako je odgovarajuće, kako bi ga povukao ili opozvao;
-kada je propisano, dostavlja nadležnom organu propisane informacije, odnosno dokumentaciju, uključujući i informacije organu tržišnog nadzora, a koje su neophodne za potvrđivanje usaglašenosti proizvoda, na obrazložen zahtev, na jeziku koji taj organ razume;
-sarađuje sa nadležnim organima, na njihov zahtev, u svim radnjama preduzetim u cilju izbegavanja rizika koje predstavlja proizvod koji je stavio na tržište;
Precizirane obaveze uvoznika:
-obezbedi da, dok je proizvod pod njegovom odgovornošću, uslovi skladištenja ili prevoza ne ugroze usaglašenost proizvoda sa propisanim zahtevima;
-kada je propisano tehničkim propisom i kada je to odgovarajuće u odnosu na rizik koji proizvod predstavlja, u cilju zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača, vrši ispitivanje uzoraka proizvoda na tržištu, obrađuje informacije i, po potrebi, vodi evidencije reklamacija, kao i neusaglašenih i opozvanih proizvoda, i o tome obaveštava distributere;
-ako smatra ili ima razloga da veruje da proizvod koji je stavio na tržište nije usaglašen sa tehničkim propisom, bez odlaganja preduzima potrebne korektivne radnje kako bi taj proizvod usaglasio sa tehničkim propisom ili, ako je odgovarajuće, kako bi ga povukao ili opozvao, i da, ako taj proizvod predstavlja rizik, obavesti organ tržišnog nadzora o vrsti neusaglašenosti i preduzetim korektivnim radnjama;
-kada je propisano tehničkim propisom, u propisanom roku čuva propisanu ispravu o usaglašenosti i obezbeđuje dostupnost tehničke dokumentacije nadležnim organima;
-kada je propisano tehničkim propisom, dostavlja nadležnom organu propisane informacije, odnosno dokumentaciju, uključujući i informacije organu tržišnog nadzora, a koje su neophodne za potvrđivanje usaglašenosti proizvoda, na obrazložen zahtev, na jeziku koji taj organ razume;
-sarađuje sa nadležnim organima, na njihov zahtev, u svim radnjama preduzetim u cilju izbegavanja rizika koje predstavlja proizvod koji je stavio na tržište;
Precizirane obaveze distributera:
– ako smatra ili ima razloga da veruje da proizvod koji je isporučio na tržištu nije usaglašen sa tehničkim propisom, obezbeđuje preduzimanje potrebnih korektivnih radnji kako bi taj proizvod bio usaglašen sa tehničkim propisom ili, ako je odgovarajuće, kako bi bio povučen ili opozvan, i da, ako taj proizvod predstavlja rizik, obavesti organ tržišnog nadzora o vrsti neusaglašenosti i preduzetim korektivnim radnjama;
– kada je propisano tehničkim propisom, dostavlja nadležnom organu propisane informacije, odnosno dokumentaciju, uključujući i informacije organu tržišnog nadzora, a koje su neophodne za potvrđivanje usaglašenosti proizvoda, na obrazložen zahtev, na jeziku koji taj organ razume;
– sarađuje sa nadležnim organima, na njihov zahtev, u svim radnjama preduzetim u cilju izbegavanja rizika koje predstavlja proizvod koji je isporučio na tržištu;
– vlasnike proizvoda koji podležu zakonskoj obavezi pregleda proizvoda u toku veka upotrebe, u propisanim rokovima, u pogledu veće sigurnosti u ispravnost i bezbednosti proizvoda koje koriste, jer će te proizvode pregledati imenovana tela čija je stručnost proverena i potvrđena od strane organa državne uprave,
– organe državne uprave, preciznijim definisanjem nadležnosti kako organa koji imenuju tela za ocenjivanje usaglašenosti, tako i organa tržišnog nadzora,
– potrošače, kojima će se obezbediti dodatna sigurnost i poverenje u bezbednost proizvoda koji su im dostupni na tržištu.
6. Kakve troškove će primena zakona izazvati građanima i privredi, a naročiti malim i srednjim preduzećima.
Primena ovog zakona neće stvoriti dodatne troškove građanima i privredi, imajući u vidu da se predloženim rešenjima samo preciziraju već utvrđene obaveze privrednih subjekata, tj. da se ne utvrđuju nove obaveze koje bi mogle da izazovu dodatne troškove.
7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budzeta Republike Srbije.
U skladu sa Predlogom zakona, tehnički propis pre donošenja dostavlja se na mišljenje ministarstvu nadležnom za tehničke propise, u cilju ujednačenog pristupa prilikom pripreme propisa, ali i u cilju notifikacije u skladu sa pravilima međunarodnih sporazuma. Navedeno će doprineti ujednačenosti definisanja termina u okviru tehničkog zakonodavstva, dok će dostavljanje na mišljenje svih Predloga tehničkih propisa ovom ministarstvu doprineti ukidanju svih potencijalnih prepreka u trgovini, a samim tim i obaveštavanju svih zainteresovanih privrednih subjekata o inostranim i domaćim tehničkim propisima u pripremi i mogućnosti njihovog preventivnog delovanja na potencijalne prepreke u trgovini.
Srpski znak usaglašenosti je u Predlogu zakona uveden kao zakonska kategorija, u cilju postizanja veće prepoznatljivosti domaće oznake usaglašenosti sa zahtevima tehničkih propisa, kao znak koji se koristi za označavanje usaglašenosti većine industrijskih neprehrambenih proizvoda koji se stavljaju na naše tržište. Navedena kategorija će dodatno doprineti lakšem kontrolisanju predmetnih proizvoda na tržištu u smislu nadzora. Kada su potrošači u pitanju, Srpski znak usaglašenosti će doprineti jačanju poverenja u proizvode označene ovim znakom, čime će biti onemogućeno dovođenje potrošača u zabludu stavljanjem drugih znakova na proizvode, koji nisu znakovi usaglašenosti u skladu sa tehničkim zakonodavstvom.
Predlogom zakona propisano je da će nadležno ministarstvo zaključiti protokol o saradnji sa Akreditacionim telom Srbije (ATS), kojim će se utvrditi međusobna saradnja od zajedničkog interesa, a posebno u pogledu nadzora nad radom akreditovanih imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti i informisanja nadležnog ministarstva o održavanju kompetentnosti tih tela u okviru dodeljenih obima akreditacije.
Predmetnim protokolom o saradnji nadležnih ministarstava i ATS-a će se detaljnije urediti međusobne aktivnosti strana potpisnica protokola, što će doprineti boljem funkcionisanju svih subjekata infrastrukture kvaliteta u smislu pojačane saradnje, češćeg izveštavanja i nadzora nad radom imenovanih tela, što kao krajnji rezultat doprinosi povećanju bezbednosti proizvoda i zaštite krajnjih korisnika.
Novoformirana grupa za nadzor nad radom imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti u Sektoru za kvalitet i bezbednost proizvoda redovno će pratiti podatke dobijene od strane ATS-a pri sprovođenju redovnih i vanrednih ocenjivanja ovih tela, kao i sve informacije dobijene od strane organa tržišnog nadzora i postupati u skladu sa dobijenim podacima i informacijama prilikom sprovođenja nadzora.
Za obavljanje poslova ocenjivanja ispunjenosti zahteva za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti u resornim ministarstvima treba izvršiti bolju preraspodelu postojećih resursa. U privrednim subjektima koja podnose zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, kao i u privrednim subjektima već imenovanim za obavljanje tih poslova, potrebno je izvršiti obuke angažovanog osoblja na nivou postojećih resursa, s tim da će i državni organi i tela za ocenjivanje usaglašenosti imati mnogostruko veće koristi od pojednostavljenog i transparentnijeg postupka.
8. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija.
Predloženim rešenjima uticaće se na povećanje konkurentnosti srpskih privrednika na sledeći način: Ovim zakonom će se podržati stvaranje privrednih subjekata koji primenjuju zahteve savremenih, međunarodno prihvaćenih standarda i tehničkih pravila, podići će se konkurentnost subjekata koji podižu nivo kvaliteta u skladu sa modernizovanim zahtevima i poštuju propisana tehnička pravila, između ostalog i kao rezultat podizanja nivoa usluga tela koje ocenjuju usaglašenost proizvoda na tržištu, te kao rezultat sprečavanja nelojalne konkurencije do čega će dovesti poboljšan tržišni nadzor u skladu sa predloženim rešenjima.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale prilike da se izjasne o zakonu
Imajući u vidu značaj pitanja koja uređuje ovaj zakon, ministar privrede je rešenjem formirao posebnu radnu grupu koja je pripremila tekst Nacrta zakona, a koju čine predstavnici Ministarstva privrede, te zainteresovanih strana kao što su institucije infrastrukture kvaliteta, Akreditaciono telo Srbije, Institut za standardizaciju, predstavnici resornih ministarstava kao što je ministarstvo nadležno za poslove trgovine i Ministarstvo zdravlja, nezavisni eksperti iz civilnog sektora i predstavnici Privredne komore Srbije.
Takođe, u periodu od 1. do 21. septembra 2017. godine sprovedena je javna rasprava, čime je omogućeno svim zainteresovanim stranama da se uključe u izradu Nacrta zakona. Sve zainteresovane strane imale su priliku da iznesu svoje stavove na okruglim stolovima koji su u okviru javne rasprave organizovani u Zrenjaninu, Nišu i Beogradu, u skladu sa Programom javne rasprave, kao i da tokom trajanja javne rasprave dostave Ministarstvu privrede svoje primedbe, komentare i sugestije u pisanoj formi.
10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa.
Ministarstvo će preduzimati sve potrebne mere u sprovođenju ovog zakona.
U pogledu regulatornih mera, u prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti predviđeno je da će se podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneti u roku od osamnaest meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona, i to:
Podzakonski akti koje donosi Vlada, tj. propisi koje će Vlada doneti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona:
Uredba o ocenjivanju usaglašenosti proizvoda (član 8. Predloga zakona);
Uredba o posebnim zahtevima za akreditovana tela u sastavu proizvođača (član 11. Predloga zakona);
Uredba o znaku usaglašenosti (član 14. Predloga zakona);
Uredba o imenovanim telima za ocenjivanje usaglašenosti (član 15. Predloga zakona);
Uredba o notifikovanim tela za ocenjivanje usaglašenosti (član 21. Predloga zakona);
Uredba o priznavanju inostranih isprava o usaglašenosti (član 32. Predloga zakona);
Uredba o postupku notifikacije tehničkih propisa u pripremi i sa njima povezanim postupcima ocenjivanja usaglašenosti i načinu informisanja i vrsti informacija o zahtevima tehničkih propisa (član 35. Predloga zakona);
Podzakonski akti koje donosi donosi ministar nadležan za poslove tehničkih propisa, tj. propisi koje će ministar privrede doneti u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona:
Pravilnik o registrima tehničkih propisa (član 33. Predloga zakona).
U pogledu institucionalnih mera, potrebno je ukazati da je ovim zakonom predloženo imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti od strane resornih ministarstava koja donose tehničke propise u okviru svog delokruga, kao i preciziranje da je ministarstvo nadležno za poslove privrede organ koji će vršiti notifikaciju tela za ocenjivanje usaglašenosti od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, uz ispunjavanje svih zahteva koje organ za notifikaciju mora da ispuni na nivou EU.
Tržišni nadzor će se vršiti u okviru kapaciteta kojima postojeći organi tržišnog nadzora sprovode aktivnosti tržišnog nadzora u skladu sa Zakonom o tržišnom nadzoru, uz preraspodelu postojećih resursa.
Ministarstvo privrede i resorna ministarstva već raspolažu kapacitetima u pogledu imenovanja i sprovođenja nadzora nad radom tela koja su imenovana za ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa propisima kojima su u pravni sistem Republike Srbije transponovane određene evropske direktive.
Članom 19. stav 3. Predloga zakona propisano je da će nadležno ministarstvo zaključiti protokol o saradnji sa Akreditacionim telom Srbije (ATS), kojim će se utvrditi međusobna saradnja od zajedničkog interesa, a posebno u pogledu nadzora nad radom akreditovanih imenovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti i informisanja nadležnog ministarstva o održavanju kompetentnosti tih tela u okviru dodeljenih obima akreditacije.
Predmetnim protokolom o saradnji nadležnih ministarstava i ATS-a će se detaljnije urediti međusobne aktivnosti strana potpisnica protokola.
U pogledu neregulatornih mera nastaviće se mere i aktivnosti za praćenje ostvarivanja ciljeva preko podataka koji će se redovno objavljivati u Izveštajima o radu ministarstva privrede i drugih resornih ministarstava koja pripremaju, odnosno donose tehničke propise iz svog delokruga, kao i stalnom saradnjom sa zainteresovanim stranama kao što su Privredna komora Srbije, udruženja potrošača i predstavnici civilnog sektora.
Pokazatelj učinka iz izveštaja nadležnih ministarstava koji će biti korišćen u sklopu praćenja ostvarivanja ciljeva novog zakona je stepen implementacije tehničkih propisa koji će se doneti na osnovu ovog zakona – pokazatelj je u NPAA.
Ministarstvo privrede će kontinuirano vršiti neophodne izmene i tehnička unapređenja svoje glavne internet stranice, kao i internet stranice „Tehnis”, sa ciljem da informacije koje se objavljuju budu precizne i dostupne zainteresovanim stranama.