O B R A Z L O Ž E Nj E
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 92. stav 1. i članu 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budzete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti i da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
Članom 99. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Narodna skupština usvaja budzet Republike Srbije, na predlog Vlade.
II. MAKROEKONOMSKE PRETPOSTAVKE ZA REBALANS BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE ZA 2014. GODINU
Nepovoljne vremenske prilike i velike poplave znatno su pogoršale uslove u kojima se odvijala privredna aktivnost u periodu januar-avgust 2014. godine. Najveće štete od poplava pretrpeli su proizvodnja električne energije, rudarstvo i poljoprivreda. U tim uslovima makroekonomska kretanja obeležilo je usporavanje rasta privredne aktivnosti u prvom kvartalu i njen pad u drugom kvartalu zbog pada industrijske i poljoprivredne proizvodnje i sporog oporavka građevinske aktivnosti. Izvozna aktivnost se usporavala, a u julu i avgustu je zabeležen njen međugodišnji pad. Nastavljen je trend usporavanja međugodišnje inflacije, uz ublažavanje realnog pada zarada. Na tržištu rada nastavljeno je smanjivanje formalne zaposlenosti, a registrovan je i pad nezaposlenosti, uz povećanje broja penzionera. Monetarna politika je i dalje umereno restriktivna, uz usporavanje pada kreditne aktivnosti. U domenu fiskalne politike od početka 2014. godine primenjuju se mere fiskalne konsolidacije usvojene tokom 2013. godine.
Tabela 1. Osnovni ekonomski indikatori u periodu januar-avgust 2014. godine
Januar-avgust 2014Januar-avgust 2013 Stope, % Industrijska proizvodnja, fizički obim -4,3 Prerađivačka industrija -0,5 Realni promet u trgovini na malo 2,5 Turizam, noćenja -7,3 Vrednost izvedenih građevinskih radova, stalne cene 0,51 Obim saobraćajnih usluga 19,01 Obim telekomunikacionih usluga 13,71 Potrošačke cene, kraj perioda 2,32 Potrošačke cene, međugodišnji rast 2,12 Izvoz robe izražen u evrima 4,9 Uvoz robe izražen u evrima 1,5 Prosečna realna neto zarada, međugodišnja promena -0,5 Januar-avgust 2014, mil. evra Spoljnotrgovinski deficit -2.736,8 Deficit tekućeg računa -986,03 Devizne rezerve NBS, kraj perioda 10.949 Devizna štednja stanovništva, kraj perioda 8.489
Izvor: RZS, NBS, NSZ
1 Podatak se odnosi na period januar-jun 2014. godine.
2 Podatak se odnosi na period januar-septembar 2014. godine.
3 Podatak se odnosi na period januar-jul 2014. Godine
U periodu januar-avgust 2014. godine fizički obim industrijske proizvodnje je smanjen za 4,3%, m.g. U tom periodu smanjena je proizvodnja u svim sektorima: snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (-14,6%), rudarstvo (-12%) i prerađivačka industrija (-0,5%). Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje imali su eksploatacija uglja (pad od 19,6%) i proizvodnja električne energije (-14,6%), koje su pretrpele najveće štete od poplava. Uz to, sanacija ugljenokopa i elektroenergetskih kapaciteta odvija se usporenim tempom zbog nepovoljnih vremenskih prilika tokom leta. Na pad prerađivačke industrije najviše je uticao pad u proizvodnji osnovnih metala, tekstila, hemikalija i hemijskih proizvoda, pića i proizvoda od gume i plastike. Proizvodnja svih namenskih grupa je bila manja nego u uporedivom periodu 2013. godine.
[pic] [pic]
Promet u trgovini na malo od početka godine beleži nominalni i realni međugodišnji rast podstaknut usporavanjem rasta cena hrane i sezonskim faktorom. U periodu januar-avgust 2014. godine zabeležen je rast prometa za 4% u tekućim, a 2,5% u stalnim cenama. Turistički promet, meren brojem dolazaka i noćenja turista je smanjen za 0,9% i 7,3%, respektivno. Ubrzanje radova na Koridoru H doprinelo je blagom oporavku građevinske aktivnosti u prvom polugodištu 2014. godine. Vrednost izvedenih radova povećana je za 0,5% u odnosu na uporedivi period 2013. godine, pre svega na izgradnji ostalih građevina (2,9%). Intenziviranje aktivnosti saobraćaja i telekomunikacija ublažiće negativan uticaj pada industrijske i poljoprivredne proizvodnje na ukupnu privrednu aktivnost. Obim saobraćajnih usluga povećan je u prvom polugodištu za 19%, a usluga telekomunikacija za 13,7%, u odnosu na uporedivi period 2013. godine.
Izvoz se u 2014. godini usporava, posle ostvarene visoke stope rasta u prvom kvartalu. U julu i avgustu, po prvi put od aprila 2012. godine, na međugodišnjem nivou je zabeležen pad izvoza. U periodu januar-avgust izvoz je vredeo 7,3 mlrd evra (povećanje 4,9%), a uvoz 10 mlrd evra (povećanje 1,5%), uz spoljnotrgovinski deficit od 2,7 mlrd evra (smanjenje 6,6%).
[pic]
Porastu izvoza u periodu januar-avgust 2014. godine najviše je doprineo izvoz drumskih vozila, zahvaljujući ekspanzivnom rastu izvoza automobila kompanije „Fiat automobili Srbijaˮ, pre svega u prvih pet meseci. Vrednost izvoza petnaest najvećih izvoznih kompanija u periodu januar-avgust 2014. godine iznosila je 2,4 mlrd evra.
Tabela 2. Najveći izvoznici u periodu januar-avgust 2014. godine
Naziv izvoznika Izvoz (mil. EUR) FIAT AUTOMOBILI SRBIJA 947,2 NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE 255,4 TIGAR TYRES 158,0 GORENJE 120,4 HIP – PETROHEMIJA 118,3 ŽELEZARA SMEDEREVO 115,6 TETRA PAK PRODUCTION 101,8 HEMOFARM 95,5 TARKETT 82,4 YURA CORPORATION 79,8 BALL PAKOVANJA EVROPA BEOGRAD 74,8 RTB INVEST 66,7 SIRMIUM STEEL 65,1 IMPOL SEVAL 64,5 VALY 58,5
Izvor: Uprava carina
Spoljnotrgovinsku razmenu u prvih osam meseci 2014. godine obeležava usporavanje rasta izvoza usled značajnog usporavanja izvoza kapitalnih proizvoda, koji je u istom periodu prethodne godine bio glavni generator rasta izvoza.
[pic] [pic]
Deficit tekućeg računa platnog bilansa je u prvih sedam meseci 2014. godine bio za 142,7 mil. evra manji nego u istom periodu 2013. godine i iznosio je 986 mil. evra, dok je robni deficit je smanjen za 237,2 mil. evra. Smanjenju tekućeg deficita doprinelo je smanjenje deficita robe i usluga. Neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 657,3 mil. evra, što je za 7,8% više nego u istom periodu prethodne godine.
Nakon usporavanja inflacije u prvih osam meseci 2014. godine, mesečni rast potrošačkih cena od 0,7% u septembru doprineo je međugodišnjem rastu inflacije od 2,1% i njenom približavanju donjoj granici dozvoljenog odstupanja od ciljane inflacije za ovu godinu. Rast potrošačkih cena u septembru bio je opredeljen rastom cena hrane, koje su prvi put u ovoj godini na međugodišnjem nivou povećane za 2,5%. Najveći mesečni rast potrošačkih cena u proteklom delu godine ostvaren je u januaru (1,4%), kao posledica porasta regulisanih cena (pre svega cena duvana), usled usklađivanja akciza, sezonskog rasta cena svežeg povrća i povećanja niže stope PDV. U martu, julu i avgustu je zabeležena blaga deflacija, pod uticajem sezonskog pada cena povrća.
[pic]
Na tržištu rada u periodu januar-avgust 2014. godine na međugodišnjem nivou smanjen je prosečan broj formalno zaposlenih, kao i realne prosečne zarade, uz smanjenje registrovanog broja aktivno nezaposlenih lica i rast ukupnog broja penzionera.
U periodu januar-avgust 2014. godine na međugodišnjem nivou usporeno je realno smanjenje prosečne neto zarade na 0,5% sa 3,7%, koliko je iznosilo u istom periodu prethodne godine. Na usporavanje pada prosečne neto zarade u ovom periodu značajno je uticala niska stopa inflacije. Prosečna neto zarada u ovom periodu zabeležila je realno smanjenje u sektorima poljoprivrede i usluga (-2,4% i -0,7%, respektivno), dok je realni rast zabeležen u sektorima industrije i građevinarstva (0,8% i 2,7%, respektivno). Istovremeno, posmatrano prema obliku svojine prosečna neto zarada u privatnom sektoru je realno smanjena za 1%, dok je u javnom sektoru realno povećana za 0,3%. Prosečna neto zarada u ovom periodu porasla je 7,6% nominalno i 5,4% realno u javnim državnim preduzećima, dok je u ostalim delovima javnog sektora zabeleženo realno smanjenje prosečne neto zarade.
[pic]
Prema poslednjim raspoloživim podacima iz Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal 2014. godine, blago su poboljšani glavni indikatori na tržištu rada. Stopa zaposlenosti u drugom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal je povećana za 1,1 p.p. i iznosila je 39,5%, dok je stopa nezaposlenosti snižena za 0,5 p.p. i iznosila je 20,3%, na šta je delimično uticalo povećanje neformalne zaposlenosti.
[pic]
Prema podacima iz mesečnih izveštaja RZS, prosečan broj formalno zaposlenih u periodu januar-avgust 2014. godine na međugodišnjem nivou je smanjen za 1,7%, dok je prema podacima NSZ prosečan broj registrovanih nezaposlenih lica koja aktivno traže zaposlenje smanjen za 0,1%. Smanjenje prosečnog broja formalno zaposlenih u ovom periodu zabeleženo je u svim sektorima, poljoprivredi (-4,7%), industriji (-3,2%), građevinarstvu (-7%) i uslugama (-0,9%). Istovremeno, posmatrano prema obliku svojine, u ovom periodu zaposlenost je smanjena u privatnom sektoru za 2,3%, a u javnom sektoru za 0,2%.
Kreditnu aktivnost banaka u periodu januar-avgust 2014. godine karakteriše ublažavanje pada ukupnih kredita banaka, na šta je najvećim delom uticao početak novog programa subvencionisanih kredita privredi u junu. U drugom kvartalu je povećano učešće ukupnih problematičnih kredita na međugodišnjem nivou za 3,1 p.p. i iznosilo je 23%, dok je učešće ovih kredita privrednim društvima i stanovništvu povećano za 3,8 p.p. i 1 p.p, respektivno.
[pic]
Ekonomska kretanja i izgledi Srbije u narednom periodu u velikoj meri će zavisiti od kretanja i izgleda u međunarodnom ekonomskom okruženju, pre svega, u članicama evrozone, koje su glavni partneri Srbije u robnoj razmeni i investicijama.
Međunarodno okruženje
Međunarodni monetarni fond (MMF) je u Svetskom ekonomskom pregledu iz oktobra 2014. godine procenio osnovne ekonomske indikatore na globalnom nivou i na nivou grupacije zemalja. Za 2014. godinu je procenjen globalni rast od 3,3%, što je za 0,1 p.p. manje nego u revidiranim projekcijama iz jula 2014. godine. Stabilizacija rasta i povećanje izvesnosti u međunarodnom ekonomskom okruženju pozitivno bi uticali na oporavak privrede i finansija Republike Srbije.
Nakon međugodišnjeg rasta BDP evrozone u prvom (0,9%) i drugom (0,7%) kvartalu 2014. godine, očekuje se stabilizacija rasta u narednom periodu, ali će taj rast biti manjeg intenziteta usled pogoršanja eksterne pozicije evrozone. Destabilizacija situacije u Ukrajini, rast cena nafte na međunarodnom tržištu, kao i kriza na Bliskom istoku nepovoljno utiču na projektovani rast evrozone, što se može negativno odraziti na privredna kretanja i izglede u regionu, uključujući i Srbiju. U svetlu ovih događaja, Evropska centralna banka (ECB) je u septembru 2014. godine smanjila referentnu kamatnu stopu za 0,10 p.p, na 0,05%, čime je potvrdila nastojanje da politikom kvantitativnih olakšica inicira rast ekonomske aktivnosti u evrozoni.
Prema najnovijim procenama MMF, rast evrozone je revidiran na niže na 0,8% u 2014. godini, što je za 0,3 p.p manje nego u revidiranim projekcijama iz jula. Međutim, postoji rizik od pojave eksternih i internih šokova, što može da dovede do pada cena i stagnacije privredne aktivnosti u narednom periodu. MMF je procenio da će evrozona zabeležiti inflaciju od 0,5% u 2014. godini i da će ostvariti stopu nezaposlenosti od 11,6%, što je smanjenje za 0,3 p.p. u odnosu na 2013. godinu. Za Nemačku i Italiju, kao najveće spoljnotrgovinske partnere Srbije, MMF predviđa rast BDP od 1,4%, odnosno pad od 0,2%, respektivno, što predstavlja značajnu reviziju u odnosu na raniju projekciju (oko 0,5%).
Tabela 3. Međunarodno okruženje – makroekonomski pokazatelji
2014 2015 Realni rast bruto domaćeg proizvoda¹, % Svet ukupno 3,3 3,8 Evropska unija 1,4 1,8 Evrozona 0,8 1,3 SAD 2,2 3,1 Rusija 0,2 0,5 Zemlje u razvoju 4,4 5,0 Rast svetske trgovine,% 3,8 5,0 Stopa nezaposlenosti, % Evrozona 11,6 11,2 SAD 6,3 5,9 Potrošačke cene, godišnje promene, % Evrozona 0,5 0,9 Razvijene ekonomije 1,6 1,8 Zemlje u razvoju 5,5 5,6 Rast cene nafte, u dolarima, godišnje promene, % -1,3 -3,3
Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2014.
¹ Svetski BDP računat po paritetu kupovne moći.
Revizija podataka MMF iz oktobra 2014. godine obuhvata i kretanje osnovnih kamatnih stopa i kretanje cene sirove nafte (prosečna cena nafte tipa „Brent”, „Dubai Fateh” i „Zapadni Teksas”). Za 2014. i 2015. godinu MMF je predvideo kamate na tromesečne evro depozite od 0,2%, kao i kamatne stope na šestomesečni LIBOR na dolarske depozite od 0,4% u 2014. godini i 0,7% u 2015. godini. MMF predviđa smanjenje cene sirove nafte za 1,3% u 2014. godini i za 3,3% u 2015. godini.
ECB je u septembru 2014. godine revidirala naniže projekciju rasta BDP evrozone, sa 1,3% u martu i 1,0% u junu na 0,9%. Projekcija za 2015. godinu je, takođe, revidirana naniže, sa 1,7% u junu, na 1,6%. Pozitivni podsticaji za ostvarivanje ove projekcije se očekuju od jačanja domaće tražnje (podstaknute jačanjem raspoloživog dohotka usled pada cena energenata i niske inflacije), dok, sa druge strane, visoka nezaposlenost, veliki procenat neiskorišćenih kapaciteta i nizak rast kredita privredi mogu ograničiti privredni rast.
Rizici ostvarenja navedenih projekcija globalnog privrednog oporavka su usko povezani sa situacijom u Ukrajini i na Bliskom istoku, koja može dovesti do rasta cene nafte na svetskom tržištu. Rizici vezani za razvijene ekonomije se odnose na nisku inflaciju i opasnost od stagnacije, dok su zemlje u razvoju suočene sa mogućnošću da se u uslovima pogoršanih eksternih finansijskih uslova veliki deo stranog kapitala odlije i na taj način uzrokuje nestabilnost na domaćim finansijskim tržištima. Takođe, postoji opravdan rizik od prolongiranja oporavka u evrozoni, što može prouzrokovati slabljenje tražnje i deflaciju.
Makroekonomski okvir
Polazeći od tekućih makroekonomskih kretanja u prvih osam meseci i procene kretanja do kraja godine, projekcija BDP u 2014. godini je revidirana naniže. Pad BDP od 1% u 2014. godini biće posledica pada poljoprivredne proizvodnje i smanjene aktivnosti u sektorima rudarstva i energetike, koji su najviše pogođeni majskim poplavama. Obnova porušenih i oštećenih objekata i radovi na putnoj infrastrukturi trebalo bi da doprinesu blagom oporavku građevinarstva i njegovom pozitivnom doprinosu BDP.
Tabela 4. Procena osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije
Ostvarenje Procena 2013 2014*** BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 3.876,4* 3.933,6 BDP, realni rast, % 2,6* -1,0 Inflacija, kraj perioda, % 2,2* 4,0 Inflacija, prosek perioda, % 7,8* 2,4 Saldo robe i usluga, u evrima, % BDP -11,2** -11,2 Saldo tekućeg računa, u evrima, % BDP -6,1** -6,1
* Podaci RZS.
** Preračunato u MFIN prema podacima NBS i RZS.
*** Procena Ministarstva finansija.
U 2014. godini očekuje se pad ukupne tražnje, pri čemu će se negativni efekti poplava odraziti na neto izvoz. Do kraja godine očekuje se usporavanje rasta robnog izvoza i blago povećavanje spoljne neravnoteže, kao rezultat očekivanog rasta uvoza energenata, ali i manjeg izvoza prerađivačke industrije. Pozitivan doprinos se jedino očekuje od investicija po osnovu obnove i rekonstrukcije oštećenih objekata tokom poplava, dok će doprinos privatne i državne potrošnje biti negativan.
Kao i u prethodnim procenama Ministarstva finansija, ne očekuje se značajniji oporavak domaće tražnje, posebno privatne potrošnje, jer trendovi na tržištu rada ukazuju na dalji pad zaposlenosti i realne mase zarada.
Na smanjenje raspoloživog dohotka stanovništva tokom 2014. godine uticalo je odlučno sprovođenje strukturnih i fiskalnih mera, kao što su zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, tzv. „solidarni porez“ (na primanja u javnom sektoru viša od 60.000 dinara) i ograničeni rast plata i penzija (0,5%). Na kretanje potrošnje u poslednjem kvartalu 2014. godine uticaće ukidanje dela naknade za minuli rad, po osnovu primene izmenjenog Zakona o radu, što će blago poništiti ostvaren nominalni rast plata u celokupnoj privredi. Negativan efekat na potrošnju imaće i predloženo smanjenje plata i penzija, koje će se efektuirati krajem godine.
Doprinosi kategorija agregatne tražnje realnom rastu BDP, p.p.
[pic]
* Procena Ministarstva finansija.
Ekonomska politika koju će Vlada voditi do kraja 2014. godine biće usmerena na nastavak započete fiskalne konsolidacije, pre svega konsolidacije budzetskih rashoda (najvećim delom kroz nominalno smanjenje plata i penzija), nastavak restrukturiranja i privatizacije državnih preduzeća i sprovođenja strukturnih reformi. Cilj je da se strukturnim reformama uspostavi poslovno okruženje koje će omogućiti porast stranih i domaćih investicija, ubrzanje restrukturiranja privrede, stvaranje uslova za novo zapošljavanje i povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede. Nastaviće se sa reformom javnog sektora, uz intenziviranje borbe protiv sive ekonomije.
Mere fiskalne konsolidacije i reforme koje otklanjaju strukturne slabosti privrede, uz povoljnije ekonomsko okruženje i ubrzano ispunjavanje uslova za pristupanje EU, pokrenuće oporavak i jačanje srpske privrede. Istovremeno, to će omogućiti postepeno smanjenje deficita opšte države i javnog duga u okvire utvrđene Zakonom o budzetskom sistemu.
Obrazloženje prihoda i primanja budzeta
Prihodi i primanja budzeta za 2014. godinu utvrđena su u sledećim iznosima:
Tabela 5. Prihodi i primanja budzeta Republike Srbije
Ekonomska klasifikacija Iznos u dinarima UKUPNI PRIHODI I PRIMANjA 897.165.195.000 1. Poreski prihodi 71 759.352.000.000 1.1. Porez na dohodak građana 7111 43.700.000.000 1.2. Porez na dobit pravnih lica 7112 66.152.000.000 1.3. Porez na dodatu vrednost 7141 398.000.000.000 – Porez na dodatu vrednost u zemlji 104.300.000.000 – Porez na dodatu vrednost iz uvoza 291.100.000.000 – Porez na promet proizvoda iz prethodnih godina 2.600.000.000 1.4. Akcize 717 211.200.000.000 – Akcize na derivate nafte 118.000.000.000 – Akcize na duvanske prerađevine 79.500.000.000 – Ostale akcize 13.700.000.000 1.5. Carine 715 31.000.000.000 1.6. Ostali poreski prihodi 714 9.300.000.000 2. Neporeski prihodi 130.313.195.000 Redovni neporeski prihodi 71.100.000.000 – Prihodi od imovine 741 13.200.000.000 – Takse 742 15.800.000.000 – Novčane kazne 743 5.000.000.000 – Prihodi od prodaje dobara i usluga 742 24.100.000.000 – Primanja od prodaje nefinansijske imovine 8 6.300.000.000 – Ostali redovni neporeski prihodi 714,744,745 6.700.000.000 Vanredni neporeski prihodi 26.300.000.000 – Dobit NBS 741 0 – Dobit javnih agencija 741 1.100.000.000 – Deo dobiti javnih preduzeća i dividende budzeta 741, 745 7.600.000.000 – Ostali vanredni prihodi 745 6.100.000.000 – Prihod od privremenog smanjenja zarada u javnom sektoru 745 11.500.000.000 Neporeski prihodi indirektnih korisnika 32.913.195.000 – Transferi između budzetskih korisnika na različitom nivou vlasti 733 8.956.000.000 – Prihodi od prodaje dobara i usluga 742 23.957.195.000 3. Donacije 731,732, 744122 7.500.000.000
Rebalansom budzeta Republike Srbije za 2014. godinu, predviđeni su ukupni prihodi u iznosu od 897,2 mlrd dinara, što predstavlja smanjenje od 3,5% u odnosu na iznos predviđen budzetom za 2014. godinu.
Revidirana projekcija primanja u 2014. godini sačinjena je na bazi:
ostvarenih primanja budzeta Republike Srbije u periodu januar – septembar 2014. godine i očekivanih prihoda budzeta do kraja 2014. godine;
kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, zaposlenosti i visine zarada tokom 2014. godine i očekivanih kretanja ovih varijabli do kraja godine;
zakonske regulative u oblasti poreskog sistema, prihoda po osnovu privremenog smanjenja plata u javnom sektoru, procene efekata sive ekonomije, procene efekata poplava iz maja i dr.
izostanak uplate dobiti NBS zbog ostvarenog negativnog finansijskog rezultata (gubitak);
smanjenja plata u javnom sektoru i penzija kao osnovnih mera fiskalne konsolidacije.
Prihodi i primanja rebalansa budzeta Republike Srbije za 2014. godinu planirana su u iznosu od 897,2 mlrd dinara, od čega poreski prihodi iznose 759,4 mlrd dinara ili 84,6%, dok neporeski prihodi iznose 130,3 mlrd dinara ili 14,5% ukupnih primanja budzeta Republike Srbije. Ostatak čine donacije u iznosu od 7.5 mlrd dinara što čini 0,8% ukupnih prihoda. Ukupni prihodi su smanjeni u iznosu od 32,7 mlrd dinara ili 3,5%, pri čemu su poreski prihodi smanjeni za 43 mlrd dinara ili za 5,4%, a neporeski su povećani za 8 mlrd dinara ili za 6,5%. Pojedinačno na strani poreskih prihoda najveći pad beleže porez na dodatu vrednost i akcize, dok su veće projekcije prihoda od poreza na dobit preduzeća i carina.
Tabela 6: Prihodi i primanja budzeta (u mlrd dinara)
Prihodi budzeta Budzet 2014 Rebalans 2014 Indeks nominalnog rasta/pada Struktura prihoda budzet 2014, u % Struktura prihoda rebalans 2014, u % Ukupno 929,9 897,2 96,5 100,0 100,0 Poreski prihodi 802,4 759,4 94,6 86,3 84,6 Porez na dohodak građana 47,8 43,7 91,4 5,1 4,9 Porez na dobit pravnih lica 58,0 66,2 114,1 6,2 7,4 Porez na dodatu vrednost 430,0 398,0 92,6 46,2 44,4 Akcize 227,6 211,2 92,8 24,5 23,5 Carine 29,5 31,0 105,1 3,2 3,5 Ostali poreski prihodi 9,5 9,3 97,9 1,0 1,0 Neporeski prihodi 122,3 130,3 106,5 13,2 14,5 Donacije 5,2 7,5 145,3 0,6 0,8
Na niže ostvarenje prihoda od projektovanog najviše su uticali sledeći faktori:
sporiji nominalni rast dohotka stanovništva delom izazvan nižom inflacijom;
nepovoljan razvoj makroekonomskog okruženja čemu su značajno doprinele poplave iz maja (procena za budzet je bila realni rast BDP od 1%, a trenutna procena je pad od 1%);
rast aktivnosti na sivom tržištu, posebno na tržištu duvanskih proizvoda;
izostanak uplate dobiti NBS zbog slabijeg ostvarenog finansijskog rezultata.
Porez na dohodak projektovan je u iznosu od 43,7 mlrd dinara i smanjen je za 4,1 mlrd dinara u odnosu na projekciju predviđenu budzetom. Pored nižeg prihoda od poreza na zarade došlo je do pada i prihoda od poreza na kamate zbog trenda pada kamatnih stopa i poreza na dividende, kao i nižeg ostvarenja prihoda po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana usled pada broja obveznika. Najveći deo poreza na dohodak predstavlja porez na zarade koji zavisi od kretanja zaposlenosti i ukupne mase zarada u privredi. Jedan od faktora sporijeg rasta ukupne masa zarada u privredi je i ograničavanje zapošljavanja u javnom sektoru koje je na snazi od početka godine.
Porez na dobit projektovan je u iznosu od 66,2 mlrd dinara što predstavlja povećanje od 8,2 mlrd dinara u odnosu na iznos predviđen budzetom za 2014. godinu, pri čemu se učešće povećava sa 6,2% na 7,4%. Projekcija za budzet za 2014. godinu urađena je na osnovu pretpostavke o relativno nepromenjenoj profitabilnosti privrede tokom 2013. godine, iako se pretpostavljalo da će doći do određenog rasta u odnosu na 2012. godinu, kao što je i navedeno u obrazloženju budzeta. Ova pretpostavka se i ostvarila i rezultirala većim prihodom. Izmenama Zakona o porezu na dobit u 2013. godini je povećana stopa poreza na dobit preduzeća sa 10% na 15%, tako da se u ovoj godini prvi put potpuno efektuiralo povećanje stope.
Porez na dodatu vrednost projektovan je u visini od 398 mlrd dinara što predstavlja smanjenje od 32 mlrd dinara u odnosu na iznos predviđen budzetom. Domaća komponenta procenjena je u iznosu 104,3 mlrd dinara i čini 26,2% ukupnog PDV, dok je PDV iz uvoza projektovan u iznosu od 291,1 mlrd dinara ili 73,1% ukupnog PDV. Učešće u strukturi ukupnih prihoda ovog poreskog oblika iznosi 44,4%.
Sporiji rast dohotka stanovništva, pad privredne aktivnosti, poplave i rast aktivnosti na sivom tržištu umesto pozitivnih efekata borbe protiv sive ekonomije razlozi su slabije naplate poreza na dodatu vrednost. Osim toga, u 2013. godini, podbacio je prihod od PDV u odnosu na projektovani, te je niža baza povukla na dole i prihod u ovoj godini. Dalje smanjenje legalnog tržišta cigareta takođe je značajno umanjila prihod od PDV, mada je deo ovog pada nadoknađen boljom naplatom akciza na naftne derivate.
Prihod po osnovu PDV iz uvoza uvećan je za 9,2 mlrd u skladu sa kretanjem uvoza u dosadašnjem periodu i očekivanog kretanja uvoza do kraja godine. Učešće uvozne komponente povećalo se na 73,1% ukupno naplaćenog PDV usled supstitucije dela domaćih energenata i drugih proizvoda uvoznim kao posledice prolećnih poplava.
Prihodi od akciza projektovani su ukupnom iznosu od 211,2 mlrd dinara pri čemu se na akcize na naftne derivate odnosi 118 mlrd dinara, akcize na duvanske proizvode 79,5 mlrd dinara i na ostale akcize 13,7 mlrd dinara. Učešće akciza u ukupnim prihodima iznosi 23,5%. Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu akcizne politike, projektovane potrošnje akciznih proizvoda (naftni derivati, duvanske prerađevine, alkohol i kafa) i redovnog usklađivanja nominalnog iznosa akciza sa inflacijom u prethodnoj godini. Na rast akciza na naftne derivate imalo je uticaja i uvođenje markiranja goriva. U okviru akcizne politike svih akciznih proizvoda u narednom srednjoročnom periodu očekuje se dalje postepeno usklađivanje sa direktivama EU.
Kod prihoda po osnovu akciza različite akcizne kategorije beleže različite trendove tokom 2014. godine. Zajedničko za sve akcizne kategorije je da je, usled niže inflacije od očekivane na kraju 2013. godine, smanjen nivo indeksacije početkom godine što je negativno uticalo na prihod od akciza.
Prihod od akciza na naftne derivate povećan je u odnosu na budzet za 5 mlrd dinara. Glavni razlog ovolikog povećanja je uvođenje sistema markiranja goriva i smanjenja sivog tržišta. Po prvi put neke kategorije akciza na derivate (benzin) beleže blagi rast, nakon višegodišnjeg trenda pada, što je dobrim delom posledica uvedenog postupka markiranja goriva.
Za razliku od akciza na naftne derivate, kod akciza na duvanske prerađevine borba protiv sivog tržišta nije dala rezultate. Procena je da će prihod po ovom osnovu biti 79,5 mlrd dinara što je 19,8 mlrd dinara manje od iznosa projektovanog u budzetu. U taj iznos bio je uračunat i efekat borbe protiv sive ekonomije, ali ne samo da se taj efekat nije ispoljio, nego je obim legalnog tržišta dodatno pao oko 20%, najverovatnije usled rasta sivog tržišta. Procena je da je vrednost tržišta, u prvoj polovini godine, pala za 2,7% u odnosu na isti period 2013. godine.
Niža procena prihoda od ostalih akciza (alkohol i kafa) bazirana je na osnovu kretanja u proteklom periodu i očekivanja u preostalom delu godine. Procena je niža za 1,6 mlrd dinara u odnosu na budzetsku procenu. Uzroci su, sa jedne strane, niža inflacija na kraju 2013. godine, što je smanjilo nivo indeksacije akciza, a sa druge strane, pad potrošnje akciznih proizvoda, najviše piva, tokom letnje sezone usled loših vremenskih prilika.
Prihodi od carina projektovani su iznosu od 31 mlrd dinara, što je više za 1,5 mlrd dinara u odnosu na procenu iz budzeta. Nova procena rezultat je kretanja uvoza kao osnovne determinante prihoda od carina, ali i efekata primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Prihodi od carina se smanjuju svake godine usled primene SSP. S obzirom da se usklađivanje carinskih stopa privodi kraju i samim tim postepeno menjaju godišnji efekti primene SSP u narednim godinama može se očekivati stabilizacija prihoda od carina i zaustavljanje njihovog pada.
Ostali poreski prihodi projektovani su iznosu 9,3 mlrd dinara što je manje za 0,2 mlrd dinara, a ovu grupu čine porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Nivo prihoda je nešto manji od očekivanog usled niže inflacije i samim tim niže indeksacije. Nivo ovih prihoda je relativno stabilan i reakcije na pad ekonomske aktivnosti nisu u većoj meri izražene. Na nivou republičkog budzeta najveći deo ovog prihoda je porez na registraciju vozila.
Neporeski prihodi procenjeni su iznosu od 130,3 mlrd dinara što predstavlja povećanje od 8 mlrd dinara. Učešće ove kategorije prihoda se povećava sa 13,2% na 14,5% u 2014. godini. Neporeski prihodi su vrlo heterogena kategorija prihoda sa različitim kretanjima pojedinih oblika. Pojedini oblici se indeksiraju sa ostvarenom inflacijom u prethodnoj godini, ostali prate promenu u vrednosti osnove na koje se primenjuju, pa se koriguju projektovanom inflacijom, jedan deo neporeskih prihoda čine jednokratne uplate u budzet (vanredni neporeski prihodi) itd. Redovni neporeski prihodi su takse, naknade, kazne, prihodi organa i organizacija i svi ostali prihodi koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine, u približno sličnim iznosima na mesečnom nivou uz određene sezonske varijacije. Vanredni neporeski prihodi su uglavnom jednokratni, u određenoj meri neizvesni, kako po pitanju iznosa, tako i po pitanju trenutka uplate. Najveći deo ovih prihoda su uplate dobiti javnih preduzeća i agencija i dividende budzeta. Od ove godine značajna stavka vanrednih prihoda je prihod od smanjenja zarada u javnom sektoru, s obzirom da je privremenog karaktera.
Što se tiče procene ostvarenja redovnih neporeskih prihoda, njihovo kretanje je u skladu sa procenom iz budzeta, čak malo i bolje od očekivanja, uz male razlike u strukturi. Povećanje od 5,5 mlrd dinara je u najvećoj meri rezultat boljih prihoda po osnovu prodaje robnih rezervi.
Kod vanrednih neporeskih prihoda očekuje se 2,1 mlrd dinara više nego što je bilo predviđeno budzetom. Najveće izmene su izostanak uplate dobiti Narodne banke Srbije od 3 mlrd dinara usled slabijeg finansijskog rezultata i najava uplate dividende Naftne industrije Srbije od 3,6 mlrd dinara. Očekuje se 1 mlrd dinara više po osnovu dobiti i dividendi i 1 mlrd dinara više po osnovu ostalih vanrednih prihoda. Kod prihoda od smanjenja zarada u javnom sektoru procena je smanjena za 0,5 mlrd dinara na osnovu kretanja u periodu januar – septembar i promene regulative o načinu smanjenja zarada u javnom sektoru.
Očekivani prihod po osnovu donacija povećan je za 2,3 mlrd dinara, na 7,5 mlrd dinara, ali je znatno izmenjena struktura. Dok su u budzetu preovlađivala sredstva iz IPA fondova, do čije realizacije u znatnoj meri nije došlo, sada su uključena sredstva u iznosu od 4,5 mlrd dinara po osnovu pomoći za poplave.
[pic]
[pic]
III. OBRAZLOŽENjE PREDLOGA POTREBNIH SREDSTAVA PO KORISNICIMA BUDžETA (RASHODI)
Rebalans je prikazan u skladu sa Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 44/14) koji je stupio na snagu 26. aprila 2014. godine.
Polazna osnova pri izradi rebalansa pored potrebnih mera za sprovođenje fiskalne konsolidacije sa rashodne strane bila je i procena nužnih nedostajućih sredstava po određenim kategorijama rashoda.
Mere na rashodnoj strani sprovedene u ovom rebalansu su sledeće:
izostavljena je indeksacija plata u javnom sektoru i penzija u iznosu od 1% u oktobru 2014. godine ( Zakonom o budzetskom sistemu propisano je da u slučaju da se do 1. jula 2014. godine ne donese propis kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru, neće se vršiti usklađivanje plata i penzija u iznosu od 1%)
umanjeni su rashodi za zaposlene usled smanjenja osnovice za novembarsku platu u iznosu od 10%, u skladu sa zakonom kojim će se predložiti privremeno uređenje osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava i u vezi sa tim dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja
sredstva za dotacije Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje smanjena su i usled predviđenog privremenog smanjenja penzija sa primenom od isplate penzija za mesec novembar
smanjenje rashoda za zaposlene usled primene zabrane zasnivanja radnog odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta kod korisnika javnih sredstava
smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu
obezbeđenje dodatnih sredstava:
za izmirenje preuzetih obaveza iz ranijih godina za subvencionisane kredite preko Fonda za razvoj u iznosu od 8 mlrd dinara;
za izmirenje obaveza prema reciklerima u iznosu od 1,6 mlrd dinara;
za JP za podzemnu eksploataciju Resavica 1,2 mlrd dinara
za Javni servis 0,9 mil dinara (usled stupanja na snagu Zakona o javnim medijskim servisima)
Posebna napomena za određene kategorije rashoda:
Katastrofalne poplave koje su zadesile Republiku Srbiju u maju 2014. godine nanele su ogromne materijalne štete građanima, velika oštećenja na vodnim objektima za uređenje vodotoka, vodnim objektima za zaštitu od poplava, erozije i bujica, vodnim objektima za odvodnjavanje, kao i na putnoj infrastrukturi. Vlada Republike Srbije uložila je ogromne napore pre svega na spašavanju života ljudi i životinja, imovine i životne sredine, angažujući sva raspoloživa sredstva za vreme trajanja vanredne situacije, te je kroz hitnu sanaciju u najkraćem mogućem roku, obezbeđeno da se većina ugroženih poplavama vrati u svoje domove, i otpočne normalan život. Kako bi obezbedila brzo reagovanje na sanaciji šteta, Vlada je predložila, a Narodna skupština donela Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, kojim je uređeno otklanjanje posledica poplava i aktiviranja klizišta u Republici Srbiji. U skladu sa Zakonom doneti su državni programi obnove za svaki sektor posebno.
Kako bi se obezbedila sredstva za sprovođenje ovih programa, Vlada Republike Srbije preduzela je niz koraka kao što je otvaranje dinarskog i deviznog računa za uplatu novca u humanitarne svrhe za pomoć ugroženima i evakuisanim za vreme poplava, zatim organizovanje Donatorske konferencija u Briselu, pregovori sa međunarodnim kreditorima i multilateralnim organizacijama u cilju odobrenja prenamene već odobrenih kredita kako bi se sredstva koja su već odobrena koristila za otklanjanje posledica poplava, obezbeđivanje bespovratnih sredstava iz Evropskog fonda solidarnosti, preraspodela i prenamena korišćenja sredstava iz pretpristupnih IPA fondova EU, te je pristupila i pripremi rebalansa.
Donatorska sredstva koja se koriste u skladu sa Državnim programom obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata i Državnim programom obnove srušenih porodičnih stambenih objekata opredeljena su u okviru Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja (4,5 mlrd dinara). Takođe, sredstva u iznosu od 2,3 mlrd dinara obezbeđena su u okviru stalne budzetske rezerve na razdelu Ministarstva finansija, kako bi se ista u određenom iznosu, u skladu sa Državnim Programom obnove oštećenih vodnih objekata za uređenje vodotoka, vodnih objekata za zaštitu od poplava, erozije i bujica i vodnih objekata odvodnjavanje i Državnim programom obnove u sektoru saobraćaja, opredelila JVP „Srbijavode”, odnosno JP „Putevi Srbije”. Kako su vremenske neprilike zadesile Srbiju i pre maja i tokom letnjih meseci, deo navedenih sredstava, kao i sredstava opredeljenih na poziciji 484 – naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka opredeljen je za iste.
Zakonom o ratifikaciji ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija („Službeni glasnik RS”, broj 62/06) (u daljem tekstu: Ugovor) Republika Srbija je preuzela obavezu da usaglasi svoje zakonodavstvo sa zahtevima direktiva EU koje se odnose na energetiku čime će se omogućiti puno učešće zemalja Jugoistočne Evrope u unutrašnjem tržištu energije Evropske Unije.
Na petom sastanku Saveta ministara koji je održan dana 11. decembra 2008. godine doneta je Odluka br. 2008/03/MC–EnC o proširenju Ugovora i na naftnu oblast. Jedno od najznačajnijih pitanja iz ove oblasti je uspostavljanje sistema obaveznih rezervi nafte u skladu sa Direktivom 2009/119/EZ kojom se nameće obaveza zemljama članicama da drže minimalne rezerve nafte i/ili derivata nafte.
Na desetom sastanku Saveta ministara koji je održan dana 18. oktobra 2012. godine, Savet ministara je usvojio Odluku o primeni Direktive 119/2009/EZ kojom se Države članice obavezuju da uspostave obavezne rezerve nafte i/ili derivata nafte ne kasnije od 1. januara 2023. godine.
Imajući u vidu preuzetu međunarodnu obavezu, u decembru 2013. godine donet je Zakon o robnim rezervama kojim se uređuje i oblast obaveznih rezervi nafte i derivata nafte i u skladu sa kojim su obezbeđena sredstva u iznosu od 1,5 mlrd dinara. Ujedno, Zakonom je propisano uvođenje naknade za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, što je u istom iznosu planirano i na strani prihoda.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u cilju optimizacije transfera iz budzeta izvršena je izmena visine stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 24% na 26% i doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje sa 12,3% na 10,3%, čime se povećava održivost sistema obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja bez povećanja ukupnog fiskalnog opterećenja zarada. Usled izmenjene stope smanjen je prihod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a povećan Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje, što utiče da je transfer iz budzeta Republike ka Republičkom fondu za penzijsko invalidsko osiguranje smanjen, a opredeljen transfer Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (usled čega su transferi RFZO-u veći u odnosu na Zakon o budzetu Republike Srbije za 2014. godinu).
16. marta 2014. godine održani su vanredni parlamentarni izbori za narodne poslanike Republike Srbije za čije sprovođenje, kao i za troškove izborne kampanje su obezbeđena sredstva u iznosu od 2 mlrd dinara (što uključuje i troškove za obavljanje poslova kontrole troškova izborne kampanje Agencije za borbu protiv korupcije za izbore održane u Beogradu, Negotinu i Pećincima).
Rebalansom budzeta je kod većine budzetskih korisnika unutar odobrenih sredstava budzetom izvršena preraspodela aproprijacija u skladu sa dosadašnjom dinamikom izvršenja i iskazanim potrebama. Posebno je potrebno istaći da je došlo do većeg rasta rashoda za izvršenje novčanih kazni i penala po rešenju sudova (za oko 5,5 mlrd dinara).
Pored navedenog, sredstva za finansiranje redovnog rada političkih subjekata, koja se u skladu sa Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti („Službeni glasnik RSˮ, broj 43/11) određuju na nivou 0,15% budzeta Republike Srbije smanjena su u odnosu na sredstva planirana Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2014. godinu, s obzirom da je procena ostvarenja poreskih prihoda revidirana naniže.
Tabela 7: Rashodi i izdaci budzeta (u mlrd dinara)
Rashodi i izdaci budzeta Budzet 2014 Rebalans 2014 Indeks nominalnog rasta/pada Struktura rashoda budzet 2014, u % Struktura rashoda rebalans 2014, u % IZDACI BUDžETA 1.112,5 1.121,9 100,9 100,0 100,0 Tekući rashodi 1.043,2 1.063,8 102,0 93,8 94,8 Rashodi za zaposlene 271,6 263,5 97,0 24,4 23,5 Rashodi za korišćenje usluga i roba 96,8 98,7 101,9 8,7 8,8 Rashodi po osnovu otplate kamata 113,9 112,5 98,7 10,2 10,0 Subvencije 80,9 93,7 115,8 7,3 8,4 Dotacije međunarodnim organizacijama 2,5 1,1 42,6 0,2 0,1 Transferi ostalim nivoima vlasti 71,9 74,1 103,1 6,5 6,6 Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja 283,2 280,6 99,1 25,5 25,0 Socijalna zaštita iz budzeta 107,1 110,8 103,5 9,6 9,9 Ostale dotacije i transferi 1,5 1,6 101,1 0,1 0,1 Ostali tekući rashodi 13,7 27,2 199,4 1,2 2,4 Kapitalni izdaci 50,5 46,3 91,7 4,5 4,1 Neto budzetske pozajmice 18,8 11,8 62,9 1,7 1,1
*transfer RFZO-u uključuje i sredstva za naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, sredstva za zdravstvenu zaštitu lica obolelih od retkih bolesti (koji su pre bili prikazani u okviru ostalih transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja) i sredstva za plaćanje dospelih, a neizmirenih obaveza po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje privrednih društava u restrukturiranju i određenih privrednih društava sa nedovoljno razvijenih područja i njihovih zavisnih društava
**veliki rast ostalih tekućih rashoda nastao je usled već navedenog rasta rashoda za izvršenje novčanih kazni i penala po rešenju sudova, rashoda za naknadu štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka i stalne budzetske rezerve namenjene za iste i za rashode za troškove izborne kampanje
[pic]
[pic]
[pic]
[pic]
[pic]
OBRAZLOŽENjE ZA POTRAŽIVANjE BUDžETSKIH SREDSTAVA ZA SUFINANSIRANjE PROJEKATA/PROGRAMA PODRŽANIH U OKVIRU INSTRUMENTA ZA PRETPRISTUPNU POMOĆ EVROPSKE UNIJE (IPA)
PRVA KOMPONENTA IPA: POMOĆ U TRANZICIJI I IZGRADNjA INSTITUCIJA, ZA PROGRAMSKE CIKLUSE IPA 2008, 2009, 2010 i 2011, 2012 i 2013 – centralizovano upravljanje
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budzetu Republike Srbije za 2014. godinu, u članu 4. stav 1. uvode se određene izmene i dopune u pregledu projekata, kao i kod iznosa sredstava za obavezno nacionalno sufinansiranje kod pojedinih projekata iz prve komponente IPA. Izmene i dopune predviđene su kod sledećih programa i projekata:
ZA IPA 2008
Rok za ugovaranje projekata: do 1.aprila 2012. godine
Rok za implementaciju projekata: do 1.aprila 2016. godine
Rok za plaćanje: do 1.aprila 2017. godine.
1. Projekat Podrška uvođenju decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU
Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2014. godinu, ukupna sredstva opredeljena za svrhe nacionalnog sufinansiranja iznose 138.996.000 dinara. Imajući u vidu dinamiku ugovaranja i procenjenu tržišnu vrednost nabavki, finansijskim planom Ministarstva finansija predviđeno je da se u ove svrhe opredeli dodatnih 3.564.000 dinara.
2. Projekat Program podrške opštinskoj infrastrukturi (Municipal Infrastructure Support Programe – MISP)
Ukupan iznos sredstava nacionalnog sufinansiranja odobren Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2014. godinu, od 13. decembra 2013. godine iznosi 106.477.000 dinara. S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. aprila 2014. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva privrede koje za realizaciju aktivnosti finansiranih iz nacionalnih sredstava izdvaja 101.550.000 dinara. Dodatna sredstva opredeljena ovim rebalansom iznose 47.236.565 i odnose se na obezbeđivanje dodatnog finansiranja izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu, u skladu sa dinamikom sprovođenja radova.
*
ZA IPA 2010
Rok za ugovaranje projekata: do 25. maja 2013. godine
Rok za implementaciju projekata: do 25. maja 2018. godine
Rok za plaćanje: do 25. maja 2019. godine
1. Program podrške za opštinsku infrastrukturu – MISP 2010
S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. aprila 2014. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva privrede koje za realizaciju aktivnosti finansiranih iz sredstava nacionalnog sufinansiranja izdvaja 258.907.000 dinara u 2014. godini. Dodatna sredstva opredeljena ovim rebalansom iznose 42.674.761 i odnose se na obezbeđivanje dodatnog finansiranja izgradnje dve deonice cevovoda u okviru sistema za vodosnabdevanje Kolubarskog okruga.
Sredstva nacionalnog sufinansiranja u iznosu od 139.000.000 Zakonom o budzetu donetim 13. decembra 2013. godine opredeljena Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Projektne aktivnosti finansirane iz ovih sredstava, u skladu sa Zakonom o ministarstvima donetim 26. aprila 2014. godine prešla su u nadležnost Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a usled kašnjenja u izvođenju radova na izgradnji sistema za regulisanje otpadnih voda u Leskovcu koje sprovodi ova lokalna samouprava, pomenuta sredstva će biti iskazana kroz budzet ovog Ministarstva za 2015. godinu.
2. Podrška sprovođenju procesa reforme državne uprave
S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. aprila 2014. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Sredstva nacionalnog sufinansiranja opredeljena Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija u iznosu od 145.954.000 dinara smanjena su ovim rebalansom za 2.395.000 dinara u odnosu na iznos inicijalno predviđen Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2014. godinu od 13. decembra 2013. godine.
3. Podrška prelasku na digitalno emitovanje u Republici Srbiji
S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. aprila 2014. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Usled ušteda ostvarenih kroz proces ugovaranja, ukupna sredstva opredeljena za ispunjavanje obaveze nacionalnog sufinansiranja u 2014. godini u slučaju ovog projekta umanjena su za iznos od 30.760.000. dinara, tako da potrebna sredstva iznose 95.748.000. Ukoliko sva plaćanja budu izvršena kako je planirano do kraja 2014. godine obaveza nacionalnog sufinansiranja za ovaj projekat biće izvršena.
6. Jačanje sistema tržišnog nadzora prehrambenih i neprehrambenih proizvoda u Republici Srbiji
S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. aprila 2014. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Usled izmena u dinamici realizacije projektnih aktivnosti, plaćanja izvršenih u prvom kvartalu 2014. godine i određenih ušteda ostvarenih u postupcima javnih nabavki, finansijskim planom ovog ministarstva za 2014. godinu se predviđa iznos od 30.497.000 dinara na ime obaveze sufinansiranja, čime je smanjen iznos inicijalno predviđen Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2014. godinu od 13. decembra 2013. godine.
*
ZA IPA 2011
Rok za ugovaranje projekata: do 22. jula 2014. godine
Rok za implementaciju projekata: do 22. jula 2016. godine
Rok za plaćanje: do 22. jula 2017. Godine
1. Modernizacija Poreske uprave
Zakonom o budzetu za 2014. godinu od 13. decembra 2013. godine, u svrhe nacionalnog sufinansiranja ovog projekta Poreskoj upravi opredeljena su sredstva u iznosu od 133.294.000 dinara. Usled otkazivanja jednog od ugovora koji je trebalo da bude finansiran iz sredstava EU, prestaje i obaveza nacionalnog sufinansiranja u vezi sa tim ugovorom, tako da se otkazuju i sredstva predviđena za tu namenu iz republičkog budzeta.
Takođe, Amandmanom broj 2 na Finansijski sporazum za IPA 2011 kontribucija EU umanjena je sa 7.600.000 evra na 7.381.000 evra, budući da su kroz zaključivanje pojedinačnih ugovora u postupcima javnih nabavki ostvarene određene uštede, što je i formalizovano usvajanjem Amandmana broj 2 na Finansijski sporazum za IPA 2011, 18. marta 2014. godine.
2. Podrška sprovođenju strategije za interno raseljena lica, izbeglice i povratnike
Sredstva opredeljena Kancelariji za Kosovo i Metohiju u okviru ovog projekta iznose 7.860.000 dinara, budući da su tokom procesa javnih nabavki ostvarene uštede u iznosu od 2.832.000 dinara, te je za toliko umanjena suma od 10.692.000 dinara koliko je inicijalno predviđeno Zakonom o budzetu za 2014. godinu od 13. decembra 2013. godine.
*
IPA 2012
Rok za ugovaranje projekata/programa: do 20. decembra 2015. godine
Rok za implementaciju projekta/programa: do 20. decembra 2017. godine
Rok za plaćanje: do 20. decembra 2018. godine
1. Reforma policije i upravljanje migracijama
Ukupan iznos nacionalnog sufinansiranja za ovaj projekat planiran je u nivou od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Zakonom o budzetu za 2014. godinu 13. decembra 2013. godine predviđena su sredstva u iznosu od 13.068.000 dinara (110.000 evra), dok je za sredstva u iznosu od 90.000 evra u dinarskoj protivvrednosti inicijalno predviđeno obezbeđivanje i trošenje u 2015. godini. Uvidom u paralelne projektne aktivnosti koje podržava Vlada Kraljevine Norveške konstatovano je da sredstva u iznosu od 90.000 evra mogu biti priznata kao deo nacionalnog sufinansiranja, tako da je iz republičkog budzeta potrebno obezbediti svega 110.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i to u 2015. godini (uz eventualno uvećanje za iznos PDV).
2. Podrška za unapređenje životnih uslova prisilnih migranata i za zatvaranje kolektivnih centara
Shodno izmenjenoj dinamici ugovaranja, sredstva nacionalnog sufinansiranja opredeljena Komesarijatu za izbeglice i migracije će tokom 2014. godine biti realizovana u iznosu od 13.068.000. Takođe, Amandmanom broj 1 na Finansijski sporazum za IPA 2012 kontribucija EU umanjena je sa 15.200.000 evra na 13.100.000 evra, budući da su kroz zaključivanje pojedinačnih ugovora u postupcima javnih nabavki ostvarene određene uštede. Ovo umanjenje je formalizovano usvajanjem pomenutog amandmana, 3. jula 2014. godine.
3. Jačanje sistema za zaštitu životne sredine i za klimatske promene
S obzirom na zakon o ministarstvima donetim 26. aprila 2014. godine, nadležnost obezbeđivanja nacionalnog sufinansiranja preneta je sa Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine na Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Amandmanom broj 1 na Finansijski sporazum za IPA 2012 kontribucija EU umanjena je sa 55.150.000 evra na 32.250.000 evra, budući da je konstatovano da ugovori koji su inicijalno predviđeni za uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom „Kalenić“, kao i za filtersko postrojenje na bloku A3 Termoelektrane Nikola Tesla nisu spremni za realizaciju u punom obimu u očekivanom roku. Ovo umanjenje je formalizovano usvajanjem pomenutog amandmana, 3. jula 2014. godine. Od ugovora koji su ovim amandmanom otkazani, odnosno kod kojih je vrednost kontribucije EU umanjena, samo ugovor koji se odnosi na Poboljšanje kvaliteta vazduha kroz smanjenje emisija pepela iz termoelektrana zahteva nacionalno sufinansiranje koje obezbeđuje JP Elektroprivreda Srbije. Pri tome, kako i sredstva za sufinansiranje u ovom slučaju treba da prate srazmerno smanjenje obima projektnih aktivnosti i smanjenje kontribucije EU, od JP Elektroprivreda Srbije očekuje se da obezbedi sufinansiranje koje se procenjuje na iznos od 1.580.000 evra, umesto inicijalno procenjenog iznosa od 3.800.000 evra.
Kada je reč o ostalim ugovorima koji ostaju sastavni deo ovog projekta, usled izmenjene dinamike u sprovođenju aktivnosti finansiranih iz EU sredstava, celokupan godišnji iznos nacionalnog sufinansiranja iz republičkog budzeta od 273.715.000 dinara opredeljen Zakonom o budzetu za 2014. godinu od 13. decembra 2013. godine biće realizovan tokom 2015. godine.
IPA 2013
Datum zaključenja Finansijskog sporazuma za IPA 2013 – centralizovano upravljanje: 31. mart 2014. godine
Rok za zaključivanje ugovora o doprinosu između Delegacije EU i međunarodnih organizacija/implementacionih partnera: 31. decembar 2014. godine
Krajnji rok za operativno izvršenje: 31. mart 2020. godine
Krajnji rok za izvršenje Finansijskog sporazuma: 31. mart 2024. godine
1. Energetika
S obzirom na Zakon o ministarstvima koji je donet 26. aprila 2014. godine, obaveza sufinansiranja ovog projekta je u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike koje za realizaciju aktivnosti finansiranih iz sredstava nacionalnog sufinansiranja izdvaja 30.000.000 dinara u 2014. godini. Usled izmena u dinamici realizacije projektnih aktivnosti, ostatak sredstava inicijalno predviđenih za sufinansiranje Zakonom o budzetu za 2014. godinu od 13. decembra 2013. godine, kao i sredstva do punog iznosa obaveze nacionalnog sufinansiranja u nivou od 7.300.000 u dinarskoj protivvrednosti, biće realizovana tokom narednih godina.
PRVA KOMPONENTA IPA: POMOĆ U TRANZICIJI I IZGRADNjA INSTITUCIJA, ZA PROGRAMSKE CIKLUSE IPA 2013, KOJE REPUBLIKA SRBIJA SPROVODI DECENTRALIZOVANO
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budzetu Republike Srbije za 2014. godinu, u članu 4. stav 2. uvode se određene izmene kod iznosa sredstava za obavezno nacionalno sufinansiranje kod projekata iz prve komponente IPA. Odluka o prenosu ovlašćenja za upravljanje IPA sredstvima u Republici Srbiji doneta je 20.03.2014. godine i finansijski sporazum za IPA prvu komponentu potpisan je 06.06.2014. godine, što za posledicu ima odlaganje sprovođenja planiranih aktivnosti na projektima i odlaganje planiranih rokova za izvršenje plaćanja po ugovorima. Uzimajući u obzir navedeno, izmenjeni su iznosi za nacionalno sufinansiranje koji su bili predviđeni Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2014. godinu.
DRUGA KOMPONENTA IPA: PROGRAMI PREKOGRANIČNE I TRANSNACIONALNE SARADNjE
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budzetu Republike Srbije za 2014. godinu, u članu 4. stav 3. i stav 4. uvode se određene izmene kod iznosa sredstava za obavezno nacionalno sufinansiranje i predfinansiranje kod projekata tehničke pomoći programa prekogranične i transnacionalne saradnje, kao i kod projekata u okviru programa prekogranične i transnacionalne saradnje u kojima učestvuju direktni budzetski korisnici. Tokom 2014. godine sprovođene su aktivnosti programiranja programa prekogranične i transnacionalne saradnje za period 2014.-2020. godine za koje su troškovi nadoknađivani iz sredstava tehničke pomoći tekućih programa. U tom smislu potrebno je obezbediti sredstva predfinansiranja za projekte tehničke pomoći za IPA program prekogranične saradnje Mađarska – Srbija za period 2007.-2013. godine, IPA program prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora za period 2007.-2013. godine, Jadranski program za period 2007.-2013. godine i transnacionalni program Jugoistočna Evropa za period 2007.-2013. godine. Sredstva predfinansiranja će biti vraćena budzetu Republike Srbije nakon povraćaja sredstava od Upravljačkih tela odnosno Evropske komisije. Očekuje se da će se povraćaj ovih sredstava izvršiti do kraja 2015. godine. Sredstva obaveznog sufinansiranja projekata tehničke pomoći programa prekogranične i transnacionalne saradnje za period 2014.-2020. godine će biti iskazivana u budzetima Republike Srbije u narednim godinama.
Zakonom o ministarstvima koji je stupio na snagu u aprilu ove godine, izmenjene su do tad postojeća ministarstva. U tom smislu su projekte u okviru programa prekogranične i transnacionalne saradnje u kojima učestvuju direktni budzetski korisnici preuzele institucije u čijem delokrugu rada se sada nalaze sektori pokriveni projektima. Osim toga, Zakonom o budzetu za 2014. godinu nije planiran projekat „HOLISTIK – Model zaštite od šumskih požara“ u okviru strateškog poziva Jadranskog programa prekogranične saradnje u kome učestvuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. U izmenjenom članu 4, stav 4 projekat je iskazan u tabeli sa ukupnim sredstvima, obaveznim sufinansiranjem ali je za 2014. godinu uvršćen samo deo IPA doprinosa, dok će se ukupno sufinansiranje tražiti u okviru budzeta Republike Srbije za 2015. godinu.
IV. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RSˮ, broj 20/12-prečišćen tekst), kako bi se izbegle štetne posledice na obezbeđivanje zdravstvene zaštite, s obzirom na to da se ovim zakonom obezbeđuju sredstva Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje usled smanjenja stope doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
Takođe, u slučaju da se ovaj zakon ne donese, prouzrokovale bi se štetne posledice na rad državnih organa i organizacija za obavezno socijalno osiguranje, pri čemu je neophodno preduzeti mere za stvaranje uslova za zaustavljanje daljeg rasta duga u srednjem roku.
Stoga, donošenje ovog zakona i predloga odluka po hitnom postupku potrebno je radi stvaranja neophodnih materijalnih i drugih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije i za zaustavljanje daljeg rasta duga.
V. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se obezbedi nesmetano funkcionisanje državnih organa i organizacija. Stoga je u cilju finansiranja ostvarivanja prava i dužnosti Republike, utvrđenih Ustavom i zakonom, potrebno da se omogući nesmetano izvršavanje rashoda i izdataka, i to posebno finansiranje zdravstvene zaštite. U suprotnom, bila bi dovedena u pitanje redovna dinamika izvršavanja rashoda i izdataka Republike, a time i izvršavanje funkcija i nadležnosti Republike.
Razlog za ranije stupanje na snagu ovog zakona, sadržan je i u potrebi obezbeđivanja budzetskih sredstava za neodložne radove na putnoj infrastrukturi i vodnim objektima, radi sanacije štete nastale usled poplava koje su zadesile Srbiju u maju 2014. godine.