Na osnovu člana 90. tačka 2. Ustava Republike Srbije , u vezi sa članom 17. Zakona o
spoljnotrgovinskom poslovanju („Službeni list SRJ”, br. 46/92, 16/93, 29/97, 59/98, 44/99, 53/99, 73/00 i 23/01) i članom 397. stav 1. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, broj 73/03),
Vlada Republike Srbije donosi
UREDBU
O BLIŽIM USLOVIMA ZA ZAKLJUČIVANJE I ODOBRAVANJE UGOVORA O
DUGOROČNOJ PROIZVODNOJ KOOPERACIJI
I. UVODNE ODREDBE
Član 1.
Ovom uredbom propisuju se bliži uslovi za zaključivanje i odobravanje ugovora o
dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji (u daljem tekstu: Ugovor).
Član 2.
Preduzeće i drugo pravno lice upisani u sudski registar za obavljanje proizvodne
delatnosti, odnosno kojima je proizvodnja pretežna delatnost (u daljem tekstu: Preduzeće) može sa stranim licem – proizvođačem zaključiti Ugovor.
Odobravanje Ugovora
Član 3.
Ugovor odobrava Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Ugovor mora biti zaključen u pismenoj formi sa rokom trajanja od najmanje tri godine.
II. SADRŽINA UGOVORA
Pojam dugoročne proizvodne kooperacije
Član 4.
Pod dugoročnom proizvodnom kooperacijom, u smislu ove uredbe, podrazumeva se
dugoročna proizvodna saradnja ugovornih strana – domaćeg i stranog proizvođača, koja se sastoji u zajedničkom programiranju proizvodnje, razvoju, osvajanju proizvodnje u svim fazama i međusobnim razmenama i isporukama reprodukcionog materijala, poluproizvoda, delova, sklopova i gotovih proizvoda iste vrste, radi specijalizacije te proizvodnje.
Član 5.
Za izvršenje obaveza iz Ugovora preduzeće može angažovati i druga preduzeća, kao
podkooperante,na osnovu posebnog ugovora.
Plaćanje i naplaćivanje
Član 6.
Plaćanje i naplaćivanje po osnovu međusobnih isporuka na osnovu Ugovora vrši se u
skladu sa propisima koji uređuju devizno poslovanje.
Vrednost uvoza, koji se vrši na osnovu Ugovora, ne može biti veća od vrednosti izvoza, koji se vrši na osnovu tog ugovora.
Mesto isporuke
Član 7.
Strani partner može izvršavati obaveze iz Ugovora i isporukama iz svojih pogona i iz zemalja izvan poslovnog sedišta.
Ciljevi ugovora
Član 8.
Ugovorom se mora postići: obezbeđenje tehničko-tehnološke, sirovinske, energetske,
ekonomski i ekološki optimalne proizvodnje i razmene proizvoda, koji su predmet Ugovora; povećanje obima i asortimana proizvodnje; obezbeđenje serijske proizvodnje uz smanjenje specifičnih troškova proizvodnje i zagađenja životne sredine; povećanje izvoza i zajednički nastup na stranom tržištu.
Sadržina ugovora
Član 9.
Ugovor, po pravilu, sadrži odredbe o: ugovornim stranama (naziv, firma i sedište); cilju Ugovora; predmetu Ugovora; tehničkoj dokumentaciji; proizvodnoj i komercijalnoj saradnji; godišnjim isporukama i razmeni proizvoda kooperacije; cenama i načinu plaćanja; uslovima isporuke i prijema; pakovanju i obeležavanju proizvoda; garancijama i reklamacijama;
patentnim i licencnim pravima i ovlašćenjima; trajanju Ugovora; uslovima za raskid Ugovora; načinu rešavanja sporova; stupanju Ugovora na snagu; specifikacije izvoza i uvoza proizvoda koji su predmet dugoročne proizvodne kooperacije i druge odredbe o kojima se
ugovorne strane sporazumeju, a u zavisnosti od prirode predmeta dugoročne proizvodne
kooperacije.
III. ODOBRENjE ZAHTEVA
Prilozi uz zahtev za odobrenje ugovora
Član 10.
Ugovor,njegove izmene i dopune podnose se Ministarstvu u roku od 30 dana od dana
zaključenja , odnosno od dana njegovih izmena ili dopuna.
Uz zahtev za odobrenje Ugovora preduzeće Ministarstvu podnosi u četiri primerka:
1) tekst Ugovora u originalu i overenom prevodu;
2) rešenje ili drugi dokaz nadležnog organa o upisu preduzeća u odgovarajući registar;
3) obaveštenje Republičkog zavoda za statistiku, kojim je određena šifra osnovne
delatnosti domaćeg saugovarača;
4) dokaz stranog saugovarača da je registrovan za obavljanje proizvodne delatnosti;
5) ekonomsko-tehničko-tehnološki elaborat;
6) kataloge ili crteže, skice i dr, kojima se bliže objašnjava predmet saradnje.
Ekonomsko-tehničko-tehnološki elaborat
Član 11.
Ekonomsko-tehničko-tehnološki elaborat iz člana 10. stav 2. tačka 5) ove uredbe (u kraćem obimu) sadrži naročito:
1) osnovne podatke o domaćem preduzeću (kao i o podkooperantima) i o stranom partneru;
2) osnovne podatke o tehničko-tehnološkim rešenjima;
3) osnovne podatke o produktivnosti rada i rentabilnosti poslovanja i ekonomskoj
celishodnosti dugoročne proizvodne saradnje;
4) podatke o osnovnim sirovinama i reprodukcionom materijalu;
5) osnovne podatke o tehničko-tehnološkoj opremljenosti proizvodnih kapaciteta i
kadrovskoj osposobljenosti za izvršavanje obaveza iz Ugovora;
6) podatke o uticaju na životnu sredinu i merama zaštite životne sredine;
7) osnovne podatke o načinu finansiranja proizvodnje;
8) osnovne podatke o mogućnostima plasmana predmeta dugoročne proizvodne kooperacije na domaćem i stranom tržištu i
9) druge podatke kojima se opravdava i potvrđuje celishodnost dugoročne proizvodne
kooperacije.
Odbijanje zahteva
Član 12.
Ugovor se neće odobriti ako uz zahtev za odobrenje ugovora nisu dostavljeni svi prilozi iz člana 10. stav 2. ove uredbe , ako ekonomsko-tehničko-tehnološki elaborat nije sačinjen u skladu sa odredbama člana 11. ove uredbe ili ako se na osnovu njega utvrdi da nisu ispunjeni uslovi zaštite životne sredine ili sadrže odredbe o: ograničavanju poslovne i razvojne funkcije preduzeća; nejednakom odnosu, nepovoljnim uslovima poslovanja i neravnopravnosti ugovornih strana; ograničenju u korišćenju i razvoju privrednog i tehnološkog potencijala preduzeća; ograničenju preduzeća za izmenu ili proširenje korišćenja pribavljene
tehnologije ili da poveća, smanji ili rekonstruiše svoje proizvodne kapacitete.
Punovažnost ugovora
Član 13.
Ugovor postaje punovažan danom donošenja rešenja o njegovom odobrenju, a važi od dana zaključenja Ugovora, ako Ugovorom nije drukčije predviđeno.
Registar
Član 14.
Odobreni Ugovor upisuje se u Registar koji vodi Ministarstvo.
U Registar iz stava 1.ovog člana upisuje se: naziv i sedište ugovornih strana; predmet Ugovora; vrednost robe koju isporučuje svaka ugovorna strana; dan i mesec zaključenja Ugovora; rok na koji je Ugovor zaključen; vreme važenja Ugovora; broj i datum rešenja o odobrenju
Ugovora.
Poslovna tajna
Član 15.
Ugovor i podaci iz ugovora, prilozi i isprave koji su priloženi uz zahtev za odobrenje Ugovora predstavljaju poslovnu tajnu.
Godišnji izveštaj
Član 16.
Preduzeće je dužno da Ministarstvu dostavlja godišnji izveštaj o izvršenju Ugovora. Izveštaj mora da sadrži podatke o: izvršenju Ugovora; dugovanjima i potraživanjima koja su
nastala iz Ugovora; finansijskim i poslovnim rezultatima; uticaju delatnosti na
životnu sredinu; ocenu izvršenja Ugovora u protekloj godini, kao i druge važnije
podatke.
Godišnji izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Poništenje odobrenja
Član 17.
Ministarstvo, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva finansija, ako proceni da za to ima opravdanja, može da donese rešenje o prestanku važenja odobrenja Ugovora i
brisanju tog ugovora iz registra:
1) ako preduzeće prestane da ispunjava uslove koji su ovom uredbom predviđeni;
2) ako preduzeće ne izvršava odredbe Ugovora, bez opravdanih razloga.
Specifikacije izvoza i uvoza
Član 18.
Preduzeće može slobodno izvoziti i uvoziti proizvode koji su predmet Ugovora prema Specifikaciji izvoza i Specifikaciji uvoza, koje su sastavni deo Ugovora i važe za sve vreme trajanja Ugovora.
Specifikacije iz stava 1. ovog člana sadrže: trgovački naziv robe kao deo naimenovanja; tarifnu oznaku; količinu i vrednost za svaku godinu posebno i ukupnu vrednost za svaku
ugovornu stranu za sve vreme trajanja Ugovora.
Carinsko oslobođenje
Član 19.
Za uvoz robe koji se vrši na osnovu Ugovora određuju se carinski kontingenti.
Carinski kontingenti iz stava 1. ovog člana odobravaju se bez plaćanja carine u skladu sa odredbom člana 4. ove uredbe.
Carinski kontingenti iz stava 1. ovog člana odobravaju se pod uslovom da se izveze roba u vrednosti najmanje jednakoj vrednosti uvezene robe.
Član 20.
Preduzeće, nakon upisa Ugovora u Registar iz člana 14. ove uredbe, podnosi Ministarstvu finansija pismeni zahtev za odobrenje carinskog kontingenta za uvoz robe po tom ugovoru.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana preduzeće podnosi:
1) fotokopiju Ugovora i rešenja iz člana 14. ove uredbe;
2) specifikacije iz člana 18. ove uredbe koje je overilo Ministarstvo.
Na osnovu podnetog zahteva i priloženih dokaza, rešenje o odobravanju carinskog
kontigenta donosi ministar finansija.
Član 21.
Roba za koju je odobren carinski kontingent može se koristiti samo za namene utvrđene u Ugovoru.
Član 22.
Preduzeće kojem je odobren carinski kontingent dužno je da za robu koja je korišćena
suprotno nameni iz Ugovora, plati carinu po stopi utvrđenoj u Carinskoj tarifi.
Carina iz stava 1. ovog člana obračunava se prema stanju robe i po propisima koji važe na dan donošenja rešenja o naplati carine.
Član 23.
Evidenciju o uvozu robe po donetim rešenjima o carinskom kontingentu i izvozu, vodi Uprava carina.
IV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 24.
Ugovori koji su odobreni i registrovani kod nadležnog organa izvršavaće se po
propisima koji su važili u vreme njihovog odobrenja.
Izmene i dopune odobrenih ugovora posle dana stupanja na snagu ove uredbe vrše se u
skladu sa odredbama ove uredbe.
Član 25.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku
Republike Srbije”.
05 broj 110-6186/2004-002
U Beogradu, 16. septembra 2004. godine
Vlada Republike Srbije
Potpredsednik,
Miroljub Labus, s.r.