STRATEGIJA RAZVOJA SPORTA U REPUBLICI SRBIJI
ZA PERIOD 2014−2018. GODINE
SADRŽAJ
SPORT U SRBIJI……………………………………………………………………………………………………..3
OSNOVNI PRAVCI STRATEGIJE…………………………………………………………………………..5
VIZIJA…………………………………………………………………………………………………………..5
MISIJA…………………………………………………………………………………………………………5
ULOGA JAVNIH VLASTI ………………………………………………………………………….5
OČEKIVANI ISHODI………………………………………………………………………………….7
IZAZOVI ZA REALIZACIJU STRATEGIJE…………………………………………………………….8
DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE………………………………………………………………….8
SPORTSKE NAVIKE……………………………………………………………………………………..9
FINANSIRANJE SPORTA…………………………………………………………………………..10
NASILJE I NEDOLIČNO PONAŠANJE NA SPORTSKIM PRIREDBAMA………………………………………………………………………………………………10
SPORTSKI OBJEKTI…………………………………………………………………………………..10
ISKUSTA IZ REALIZACIJE AKCIONOG PLANA ZA SPROVOĐENJE PRETHODNE STRATEGIJE…………………………………………………………………………..11
STRATEŠKI OKVIR………………………………………………………………………………………………12
ČINIOCI SISTEMA SPORTA U REPUBLICI SRBIJI………………………………………13
PRAVNI OKVIR……………………………………………………………………………………………………..15
PRIORITETI STRATEGIJE…………………………………………………………………………………..18
RAZVOJ SPORTA DECE I OMLADINE, UKLJUČUJUĆI I ŠKOLSKI SPORT…………………………………………………………………………………………………………..18
POVEĆANJE OBUHVATA BAVLJENJA GRAĐANA SPORTOM KROZ RAZVOJ I UNAPREĐENJE SPORTSKE REKREACIJE………………………………………………………………………………………………..20
RAZVOJ I UNAPREĐENJE VRHUNSKOG SPORTA……………………………………….21
RAZVOJ I UNAPREĐENJE SPORTSKE INFRASTRUKTURE……………………….22
OSTALI CILJEVI………………………………………………………………………………………………….23
PODIZANJE KAPACITETA SPORTA NA SVIM
NIVOIMA VLASTI…………………………………………………………………………………….23
STRUČNO I NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI RAD U SPORTU I
INFORMACIONIM SISTEMIMA…………………………………………………………..25
MEĐUNARODNA SPORTSKA SARADNJA I
SPORT U DIJASPORI ………………………………………………………………………………..25
SPORT U VOJSCI………………………………………………………………………………………..26
SPORT U POLICIJI…………………………………………………………………………………..26
SPORTSKI TURIZAM I PARTNERSTVO IZMEĐU SPORTA I ŽIVOTNE SREDINE……………………………………………………………………………………………………..27
MEDIJI U SPORTU……………………………………………………………………………………. 28
NEGATIVNE POJAVE U SPORTU………………………………………………………………..28
SPROVOĐENJE, PRAĆENJE, OCENJIVANJE I IZVEŠTAVANJE……………………………30
9.1. SPROVOĐENJE……………………………………………………………………………………………..30
9.2. PRAĆENJE…………………………………………………………………………………………………….30
9.3. OCENJIVANJE……………………………………………………………………………………………….30
9.4 IZVEŠTAVANJE…………………………………………………………………………………………..31
AKCIONI PLAN………………………………………………………………………………………………….31
ZAVRŠNE ODREDBE…………………………………………………………………………………………….31
Na osnovu člana 142. stav 1. Zakona o sportu („Službeni glasnik RS”, br. 24/11 i 99/11 – dr. zakon) i člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US i 44/14),
Vlada donosi
STRATEGIJU RAZVOJA SPORTA U REPUBLICI SRBIJI
ZA PERIOD 2014–2018. GODINE
SPORT U SRBIJI
Sport ima ključnu ulogu u svakom društvu kroz doprinos socijalnoj koheziji, prevazilaženju predrasuda, povećanju pozitivnog uticaja na javno mnjenje i širenje etičkih i opštih principa koji se kroz njega prenose. Naši građani mogu učestovati u sportu kao neposredni učesnici u sportskim aktivnostima, što jeste i najvažniji cilj Strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014–2018. godine (u daljem tekstu: Strategija), ili kao pasivni posmatrači, tj. gledaoci i ljubitelji sporta.
Sport je i jedna od pokretačkih snaga za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja ljudskog društva, definisanih od strane Ujedinjenih nacija. Posebno je vredan za savremeni svet koji se brzo menja i koji karakteriše težnja da se stvore zdravi i kvalitetni uslovi života. Putem sporta građani Republike Srbije mogu ovladati sledećim veštinama i vrednostima: saradnja, komunikativnost, poštovanje pravila, poštovanje drugih, sposobnost rešavanja problema, poštenje (fer-plej), zajedničko korišćenje, samopouzdanje, smelost, iskrenost, samopoštovanje, tolerancija, timska igra, disciplina, poverenje, sposobnost prilagođavanja, sposobnost rukovođenja, kako pobediti/izgubiti, kako prihvatiti konkurenciju, vrednovanje truda, samosvest, postavljanje sopstvenih ciljeva, socijalizacija, solidarnost. Aktivnosti sprovedene od strane Ujedinjenih nacija tokom Međunarodne godine sporta i fizičkog obrazovanja 2005, pokazale su da se sport može nazvati „školom za život”, jer može doprineti razvoju ličnosti i sticanju osnovnih društvenih veština.
Bavljenje sportom i fizičko obrazovanje su osnovna ljudska prava svih građana Republike Srbije i Republika Srbija garantuje ostvarivanje ovih prava. Posebne mogućnosti se moraju pružiti mladima, starima i osobama sa invaliditetom, sa ciljem da razviju, u potpunosti, svoje ličnosti kroz fizičko obrazovanje i sportske programe prilagođene njihovim zahtevima.
Priliku da učestvuju u sportu imaju svi građani Republike Srbije bez obzira na društveni status, versku i nacionalnu pripadnost, ili bilo koju opredeljenost. Sport povezuje pojedince, porodice, zajednice, regione i celokupni narod. Kada se ljudi bave sportom izgrađuju i ispoljavaju najbolje ljudske osobine kao što su lojalnost, tolerancija, timski rad, posvećenost i upornost.
U Republici Srbiji sport ima posebno mesto, jer se narod identifikuje sa uspesima sportista i pobedama u kojima pronalaze motiv za prevazilaženje svakodnevnih izazova. Zato sport često dobija dimenziju u kojoj je pobeda ili „ljubav” prema klubu nekada važnija od svega drugog u životu, zbog toga su određene grupe ljudi spremne na organizovanje, a njihovo delovanje često nema veze sa poštovanjem pricipa sportske etike i fer pleja (takve su ekstremne navijačke grupe).
Sport je sastavni deo identiteta građana Republike Srbije i, posebno danas, dimenzija u kojoj se vidimo u očima sveta kao posebni i uspešni. On obogaćuje našu kulturu i ekonomiju, utiče na stepen blagostanja, pomaže razvoju duha i tela dece i odraslih i čini nas boljim i spremnijim za izazove savremenog sveta i potreba, i kao zajednicu i pojedinačno.
Osnovni zadatak države je da uredi i obezbedi sistem sporta kako bi građani Republike Srbije imali slobodan pristup sportu gde god da žive i bez obzira na njihovu sposobnost. Ukupna materijalna situacija našeg društva, razlog su što izdvajanja sredstava za članarine, kupovinu sportske opreme još uvek nisu i ne mogu biti prioritet u tekućim mesečnim izdacima prosečne porodice. Zbog toga sport u Republici Srbiji danas nije podjednako dostupan svima. Višegodišnja globalna ekonomska kriza utiče na sposobnost pojedinaca, porodice, organizacije i zajednice da se uključe u sport.
Republika Srbija je poznata u Evropi i svetu po vrhunski organizovanim sportskim događajima, kao što su: Evropsko prvenstvo u vaterpolu, Evropsko prvenstvo u džudou, letnji Evropski festival mladih, Univerzijada, Evropsko prvenstvo u rukometu za muškarce, Svetsko prvenstvo u rukometu za žene, Evropsko prvenstvo za žene u odbojci, Svetska liga u odbojci, evropska prvenstva u atletici, Evropsko prvenstvo u streljaštvu, Evropsko prvenstvo u veslanju, Evropsko prvenstvo u rvanju i mnoga druga.
Republika Srbija danas u svetu važi za zemlju vrhunskih sportskih postignuća, ali rezultati mogu biti i mnogo bolji, te upravo ova strategija ima za cilj da jasno definiše ciljeve i prioritete kojima treba stremiti i koje treba realizovati kako bi se stekli uslovi za postizanje još boljih rezultata u oblasti sporta, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.
Republika Srbija se stara kako o razvoju sportskih talenata, tako i o vrhunskim sportistima. Ona, s jedne strane, pruža mogućnost da vrhunski sportisti ostvare svoje potencijale na svetskoj sceni i nagrađuje vrhunski sportski rezultat kroz definisan i uređen program nacionalnih priznanja i nagrada za ostvarene vrhunske sportske rezultate, dok, s druge strane, sistemski pomaže razvoj sportskih talenata kroz stipendiranje.
Srpski vrhunski sportisti su svoje sportske karijere započeli u malim klubovima, školskim salama ili otvorenim terenima u jedinicama lokalnih samouprava. Danas se upravo ti sportski klubovi susreću sa problemom koji se ogleda u nedostatku finansijskih sredstava za nesmetan rad i razvoj, s jedne strane i nedostatkom, odnosno neadekvatnom sportskom infrastrukturom, s druge strane.
Republika Srbija je mala zemlja po broju stanovnika, ali sa velikim brojem veoma uspešnih vrhunskih sportista. Postojeći sportski potencijali omogućavaju da se napravi veliki pomak kako u obuhvatu ljudi koji su direktno ili indirektno uključeni u sistem sporta, tako i u pogledu rezultata koji se postižu u oblasti vrhunskog sporta, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.
OSNOVNI PRAVCI STRATEGIJE
VIZIJA
Vizija ove strategije je unapređenje kvaliteta života i obogaćivanje društvenih odnosa stanovnika Republike Srbije kroz bavljenje sportom, kao elementa koji je od suštinskog značaja za razvoj njihove ličnosti i zdravog načina života.
MISIJA
Misija je stvaranje sistema sporta u Republici Srbiji u kome će svako imati pravo da se bavi sportom, sa ciljem razvoja svoje ličnosti, održavanja dobrog zdravlja, poboljšanja fizičkih sposobnosti, boljeg i svrsishodnijeg korišćenja slobodnog vremena, unapređenja kvaliteta života i postizanja vrhunskih sportskih rezultata. Javne vlasti svih nivoa u Republici Srbiji preduzimaju mere kako bi se:
– obezbedilo da svi građani imaju mogućnosti da se bave sportom, kroz pružanje odgovarajućih uslova i programa svih vrsta i obezbeđivanje odgovarajućeg stručnog kadra;
– osigurali temelji sistema sporta: sport u školama i svi vidovi uključenja dece u sportske aktivnosti;
– obezbedilo planiranje, izgradnja i rekonstrukcija potrebnih sportskih objekata;
– podržalo i podstaklo bavljenje sportom na najvišem nivou, uz postizanje vrhunskih sportskih rezultata na najvećim međunarodnim sportskim takmičenjima.
ULOGA JAVNIH VLASTI U OBLASTI SPORTA
Sport je važan ne samo za pojedince nego i za društveni i kulturni razvoj svake zajednice, kako na nacionalnom tako i na regionalnom i lokalnom nivou. On je tesno povezan sa drugim sferama političkog odlučivanja i planiranja u zajednici kao što su: obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita, gradsko i nacionalno planiranje, konzervacija, umetnost i odmor.
Uloga javnih vlasti u Republici Srbiji (države, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave) jeste da omogući i podrži ostvarivanje socijalnih funkcija sporta. Svi organi javne vlasti treba da razviju recipročnu saradnju sa sportskim pokretom, u cilju promocije vrednosti sporta i koristi koje daje, polazeći od toga da je njihova uloga prvenstveno komplementarna aktivnostima sportskog pokreta. Bliska saradnja javnih vlasti svih nivoa sa nevladinim sportskim organizacijama od suštinskog je značaja za ostvarivanje uloge sporta u društvu.
Sport, kao javna služba, ima vitalan značaj za svaku zajednicu i zbog toga su javne vlasti svih nivoa dužne da obezbede razvoj sporta na svojoj teritoriji i pospeše učešće stanovništva u sportskim aktivnostima. One ovu obavezu, naravno, ne mogu da ostvare same već u saradnji sa svim organizacijama (dobrovoljnim i privatnim) koje su direktno ili indirektno vezane za sport.
Polazeći od principa utvrđenih u Evropskoj sportskoj povelji, Kodeksu sportske etike i Povelji sporta za sve Saveta Evrope, Međunarodnoj povelji o fizičkom obrazovanju i sportu UNESCO-a, Rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 58/5 – Sport kao sredstvo za promociju obrazovanja, zdravlja, razvoja i mira i Beloj knjizi o sportu Evropske unije, od javnih vlasti u oblasti sporta svih nivoa se očekuje da:
preduzimaju mere kako bi se obezbedilo da svi građani imaju priliku da se bave sportom, i, gde je to potrebno, preduzimaju dodatne mere kako bi se mladim talentovanim ljudima, ali i licima sa invaliditetom, bilo pojedincima ili grupama, omogućilo da efikasno koriste tu mogućnost;
ne dozvole bilo kakvu diskriminaciju;
obezbede opšte planiranje potrebnih sportskih objekata (broj, raznovrsnost i dostupnost);
osiguraju izgradnju temelja: sport u školama i oko škola;
promovišu bavljenja sportom u svim segmentima populacije kroz pružanje odgovarajućih uslova i programa svih vrsta, obezbeđivanje kvalifikovanih instruktora, lidera ili animatora;
ohrabruju pružanje mogućnosti za bavljenje sportom na radnom mestu;
podrže i podstaknu bavljenje sportom na višim nivoima, na odgovarajuće i posebne načine, u saradnji sa relevantnim sportskim organizacijama. Podrška treba da pokrije različita područja, kao što su: prepoznavanje talenata i savetovanje; pružanje odgovarajućih uslova; razvoj brige i podrške kroz sportsku medicinu i sportsku nauku; ohrabrivanje treniranja uz primenu naučnih metoda; edukacija za trenere i druge liderske funkcije; pomoć klubovima u obrazovanju odgovarajućih struktura i takmičarskih ekipa;
unaprede stručni rad u sportu (ljudski resursi);
usklađuju sportske aktivnosti sa ograničenim resursima planete i njihovo praktikovanje u skladu sa principima opravdanog razvoja i uravnoteženog upravljanja okolinom;
razviju odgovarajuće strukture i sredstva za sakupljanje i distribuciju relevantnih informacija;
podstiču kombinovanu javnu i privatnu finansijsku podršku sportu, uključujući i sopstvene prihode sportskog sektora u cilju sticanja sredstava potrebnih njegovom daljem razvoju;
obezbede autonomiju sportskog pokreta, pošto su aktivnosti javnih vlasti samo dopuna delatnostima sportskih organizacija, i u tom cilju podrže razvoj duha dobrovoljnosti (volonterizma) i pokretljivosti u sportu;
obezbede adekvatno sportsko zdravstveno obrazovanje, uključujući i antidoping obrazovanje;
sprečavaju nasilje i nedolično ponašanje na sportskim takmičenjima.
Uloga Republike Srbije u oblasti sporta se prvenstveno ostvaruje preko Ministarstva omladine i sporta (u daljem tekstu: Ministarstvo), ali i preko drugih državnih organa i organizacija. Zadatak Ministarstva je da sistemskim aktivnostima predvodi, investira i omogućava sportskom sistemu Republike Srbije da ostvari ciljeve i prioritete koje je ova strategija definisala na način da:
uspostavlja jasne smernice, postavlja izazove sportskom sektoru u podizanju nivoa, priznavanju i usvajanju najbolje prakse, vrednuje uspeh, objedinjava i koordinira celokupan sistem sporta u Republici Srbiji;
stvara uslove za podizanje kapaciteta svih činioca sportskog sistema, prati i pomaže organizaciju vrhunskih sportskih takmičenja, radi na razvoju i unapređenju uslova za bavljenje sportom, prvenstveno sportske infrastrukture, podiže kapacitete svih resursa u sportu, podržava programe koji se bave unapređenjem sistema sporta posebno vodeći računa da se sve oblasti sporta razvijaju i unapređuju i, konačno, bavi se istraživanjima i prati primere dobre prakse;
prati uspehe celokupnog sistema sporta u Republici Srbiji i transparentno finansira sportske organizacije kojima je budžet izvor sredstava i to na osnovu jasnih kriterijuma i podnosi izveštaje o korišćenju sredstava iz fondova poreskih obveznika.
Polazeći od toga da lokalna zajednica ima suštinski značaj za promociju sporta kao vitalne javne službe zajednice, organi jedinica lokalne samouprave i autonomne pokrajine u ostvarivanju ciljeva ove strategije polaze od sledećih principa:
lokalna zajednica treba da daje prioritet promociji rekreativnog sporta i što većem obuhvatu bavljenja građana sportom, uključujući i neorganizovane i spontane oblike upražnjavanja sportskih aktivnosti;
sportski kapaciteti treba da budu bezbedni i dobro isplanirani;
sportski objekti treba da budu dostupni svima, a naknade za korišćenje tih objekata treba da budu primerene;
svi stanovnici urbanih sredina imaju pravo da razvijaju sopstvene sposobnosti kroz sportske aktivnosti koje odgovaraju njihovim individualnim mogućnostima;
finansiranje sporta, kao javne službe, u najvećoj meri je odgovornost lokalnih vlasti (skupština), koje u tome treba da pomognu državi;
treba pomoći i pospešiti aktivnosti nevladinih organizacija u oblasti sporta i obrazovanje teritorijalnog sportskog saveza u sredinama gde ne postoji;
sport treba da bude uključen u sva planiranja na lokalnom i pokrajinskom nivou, kao što su: obrazovanje, zdravstvo, socijalne službe, umetnost;
efikasna sportska politika može da bude određena i sprovođena kroz saradnju javnog i privatnog sektora;
jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine treba da ostvaruju trajnu i efikasnu saradnju sa udruženjima i organizacijama u oblasti sporta.
OČEKIVANI ISHODI
Do 2018. godine putem realizacije ove strategije očekivani ishodi su da:
više dece i omladine školskog uzrasta učestvuju u fizičkom vežbanju i organizovanim sportskim aktivnostima unutar školskog sporta;
više dece i omladine bude uključeno u sistem sporta preko sportskih organizacija i saveza;
više građana Republike Srbije bude uključeno u fizičko vežbanje u okviru organizacija u oblasti sporta i kroz različite vidove neorganizovanog bavljenja sportom;
više volontera bude uključeno u aktivnosti u sportu;
sportisti Republike Srbije osvoje veći broj medalja na velikim međunarodnim sprotskim takmičenjima, posebno na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama;
se poveća broj sportista i organizacija u oblasti sporta koji mogu ravnopravno i sa uspehom učestvovati na međunarodnim sportskim takmičenjima;
se unapredi stručni rad u sportu i da se kvalitet rada organizacija u oblasti sporta bitno unapredi, prvenstveno kroz povećanje broja stručno školovanih i stručno osposobljenih sportskih stručnjaka i stručnjaka u sportu;
se unapredi koherentnost sistema finansiranja sporta na svim nivoima javnih vlasti, uključujući preciznije i jasnije definisanje kriterijuma i procedura za transparentno finansiranje programa u oblasti sporta;
se uspostavi sistem samoodrživosti sportskih organizacija, unapređenjem i jačanjem partnerstva između sportskog i poslovnog sektora;
se uspostavi sistemsko planiranje razvoja sportskih grana od strane nadležnih nacionalnih sportskih saveza;
se razvije vojni sport koji postiže vrhunske rezultate u sistemu CISM;
se poveća učešće osoba sa invaliditetom, kako u oblasti vrhunskog sporta, tako i u oblasti rekreativnog vežbanja;
se unapredi sistem dobrog rukovođenja i upravljanja u sportu poštujući indikatore utvrđene na nivou Saveta Evrope i Evropske sportske komisije;
se poveća kapacitet svih činilaca sistema sporta u Republici Srbiji kroz organizovanje obuka za pisanje programa i projekta, kako na nacionalnom tako i na nivou EU;
se više žena uključuje kako u bavljenje sportom, tako i u rukovodeći rad u organizacijama u oblasti sporta, uključujući i učešće najmanje jedne četvrtine žena u upravnim organima i telima organizacija u oblasti sporta;
se omogući bolja koordinacija između svih činilaca sportskog sistema u Republici Srbiji i poštovanje svih propisa i akata koji regulišu oblast sporta, uključujući uspostavljanje veće kontrole primene i realizacije kako ove strategije, tako i funkcionisanje sistema sporta u svemu u skladu sa zakonima i podzakonskim aktima u jedinicama lokalne samouprave;
sve jedinice lokalne samouprave imaju usvojene programe razvoja sporta na svojoj teritoriji, usklađene sa ovom strategijom, uz uvažavanje potreba i specifičnosti lokalne sredine;
se poboljša i unapredi postojeća i izgradi nedostajuća sportska infrastruktura, uključujući i završetak započetih sportskih objekata;
sportske organizacije planiraju i dele sportske resurse i objekte sa drugim sportskim organizacijama, posebno u slučajevima kada to umanjuje troškove i obezbeđuje bolje usluge za sve učesnike u sistemu sporta;
se smanji prisustvo i uticaj negativnih pojava u sportu;
se poveže sport sa ostalim oblastima društvenog života;
se obezbedi saradnja i povezanost nauke i sporta;
se zajedno sa medijima promovišu prave vrednosti i približi značaj bavljenja sportom svim građanima Republike Srbije;
se i na dalje intenzivira i unapređuje angažovanje predstavnika Republike Srbije u međunarodnim telima, naročito u Savetu Evrope, kako bi se obezbedilo aktivno učešće u kreiranju politike za borbu protiv negativnih pojava u sportu i isto implementiralo u nacionalni režim;
se obrazuje Fond za razvoj sporta;
se unapredi pravni okvir za rad fizičkih lica i organizacija u oblasti sporta.
Očekivani ishodi bi se u ključnim oblastima sporta mogli procentualno, okvirno, kvantifikovati na sledeći način:
povećan broj dece i omladine koja se organizovano bave sportom, odnosno sportskim aktivnostima za 15-20% do 2018. godine;
povećan broj dece i mladih koji se bave školskim i univerzitetskim sportom za 10-15% do 2018. godine;
povećan broj rekreativaca i učesnika masovnog sporta, uključujući i stara lica, za 50-60% do 2018. godine;
povećan broj soba sa invaliditetom koji su uključeni u sportske aktivnosti za 30-50% do 2018. godine;
povećan broj žena koje se bave sportskim aktivnostima za 10-15% do 2018. godine;
povećan broj vrhunskih sportskih rezultata na međunarodnim sportskim takmičenjima za 10-20% do 2018. godine;
broj organizacija u oblasti sporta čiji se programi finansiraju iz budžeta Republike Srbije do 2018. godine ostaje na dostignutom nivou, uz moguće povećanje do 5%;
broj međunarodnih sportskih takmičenja koja se organizuju u Republici Srbiji ostaje na dostignutom nivou, uz eventualno povećanje do 5%;
povećan broj realizovanih sportskih kampova za 5% do 2018. godine, uz povećanje broja sportista učesnika tih kampova za 20%;
broj stipendiranih kategorisanih sportista koji se stipendiraju za sportsko usavršavanje ostaje na dostignutom nivou, uz eventualno povećanje do 5%;
povećan broj kvalifikovanih sportskih stručnjaka angažovanih u organizacijama u oblasti sporta za najmanje 20%;
povećan broj volontera angažovanih u organizacijama u oblasti sporta i organizaciji sportskih priredaba za najmanje 20% do 2018. godine;
smanjen broj negativnih pojava u sportu za najmanje 50% do 2018. godine.
IZAZOVI ZA REALIZACIJU STRATEGIJE
Sport u Republici Srbiji funkcioniše u veoma kompleksnom okruženju koje se menja i otvara mnoge izazove.
Za uspešno inplementiranje prioriteta Strategije potrebno je jasno prepoznati izazove i definisati načine za njihovo prevazilaženje.
DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE
Rezultati projekcija stanovništva za period 2011–2041. godine ukazuju da će u narednih trideset godina stanovništvo Republike Srbije i dalje biti izloženo delovanju procesa demografskog starenja. Udeo mladih je nizak i sa tendencijom daljeg pada, dok je udeo starih visok i stalno raste. Po procenama, učešće stanovništva mlađeg od 15 godina opašće sa 14,4% na 11,7%, dok će se učešće starijih od 65 godina povećati sa 17,3% na 25,2%. Udeo najstarijih (80 i više godina) u ukupnoj populaciji porašće sa 3,5% na 7,8%. Krajem 40-tih godina, bićemo prosečno još starija nacija – prosečna starost porašće sa 42,1 na 46,5 godina. Istovremeno, neminovno je smanjenje učešća radno sposobnog stanovništva (15–64) u ukupnoj populaciji, a procenjen je pad u intervalu od 3,0% do 8,2%.
Projekcije stanovništva opština/gradova za 2011–2041. godinu pokazuju da je na kraju posmatranog perioda samo u petini opština očekivan populacioni rast, pri čemu je veći broj tih opština na teritoriji Grada Beograda. S druge strane, u čak deset opština broj stanovnika se smanjuje za više od 50%, a izrazit depopulacioni trend beleže nerazvijene opštine Crna Trava, Babušnica i Gadžin Han.
Starenje stanovništva će zahtevati omogućavanje više sportskih i rekreativnih olakšica i pogodnosti za starije građane Republike Srbije. S druge strane, glavni centri sa velikim prilivom stanovništva, kao što je Grad Beograd, biće izloženi pritisku kako na sportske organizacije, tako i na korišćenje svih sportskih kapaciteta.
Uticaj migracija na razvoj sporta je veoma veliki: prema popisu stanovništva iz 2011. godine u ukupnom stanovništvu u Republici Srbiji 54,96% je autohtono stanovništvo, a udeo doseljenog stanovništva je 45,04%. Opština Žagubica ima najveći udeo autohtonog stanovništva u ukupnom 81%, a sledi grad Novi Pazar, opštine: Kovačica, Sjenica, Malo Crniće, Žabari i Kosjerić u kojima je udeo autohtonog u ukupnom stanovništvu veći od 70%. Posmatrano u apsolutnim brojevima, najviše doseljenog stanovništva živi u Gradu Beogradu (oko 860 000 ljudi), zatim u Gradu Novom Sadu (oko 200 000 ljudi) i Gradu Nišu (oko 120 000 ljudi). Po učešću doseljenog u ukupnom stanovništvu izdvajaju se gradska opština opština Petrovaradin (74%) i opština Sremski Karlovci (61%), kao i gradske opštine na teritoriji grada Beograda: Grocka (59%), Barajevo (58%), Palilula (56%), Surčin (55%) i Novi Beograd (55%). Nešto više od 88% ukupnog stanovništva je rođeno na teritoriji Republike Srbije, a oko 10% stanovništva je rođeno na teritoriji nekadašnjih republika SFRJ. Svega 0,84% stanovništva je rođeno u ostalim državama.
Migracije dovode i do raznolikosti u interesovanjima za ,,popularne tradicionalne sportove” i za nove nekonvencionalne sportove, ali i do osipanja u sportskim organizacijama iz tzv. ,,malih sredina”.
3.2. SPORTSKE NAVIKE
Prema podacima Istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u Republici Srbiji je gojazan skoro svaki peti odrasli stanovnik (18,6%), svaki treći stanovnik konzumira cigarete (33,6%), oko 40% svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol, a skoro polovina stanovništva ima hipertenziju (46,5%).
Rezultati komparacije rezultata dva istraživanja: prvog koja su sprovela Evropska komisija (EUROBAROMETAR) na teritoriji zemalja članica Evropske Unije i drugog koje je sproveo CESID na teritoriji Republike Srbije na zahtev Ministarstva, pokazuju da:
− 40% stanovnika Evropske unije izjavljuje da se bavi sportom bar jednom nedeljno, dok se sportom u Republici Srbiji jednom nedeljno bavi samo oko 10 %;
34% stanovnika Evropske unije izjavljuje da se nikada ne bavi fizičkim vežbanjem, dok se u Republici Srbiji nikada ne bavi fizičkim vežbanjem čak 56% populacije.
Od trenutka donošenja Strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2009. do 2013. godine („Službeni glasnik RS”, broj 110/08) povećan je broj onih koji kažu da se bave sportom u bilo kojoj meri. Pre donošenja te strategije takvih ispitanika bilo je 37%, a sada ih je 44%. Takođe, poboljšala se i struktura bavljenja sportom, jer je znatno više onih koji se sportom bave svakodnevno i to za 3% više, ili učestalo – dva do tri puta nedeljno i to 15%, u odnosu na raniji period do 8%. To pokazuje da je došlo do porasta sportskih navika u Republici Srbiji.
Jedan od prvih preduslova za pronalaženje rešenja podizanja mobilnosti građana Republike Srbije za bavljenje fizičkim aktivnostima jeste nalaženje uzroka njihove pasivnosti u odnosu na fizičko vežbanje. Kada se uporede podaci EUROBARA i CESID-ovog istraživanja vidi se da je nedostatak raspoloživog vremena za te aktivnosti osnovni razlog slabog učešća u sportskim aktivnostima. Upravo su rezultati u vezi sa nedostatkom raspoloživog vremena za bavljenje fizičkim aktivnostima i u Evropskoj uniji i kod nas veoma slični. Naime, 45% ispitanika Evropske unije to navodi kao osnovni razlog, dok je u Republici Srbiji taj broj manji i kreće se na nivou od oko 40%. Ispitanici u Evropskoj uniji navode hendikep ili bolest kao razlog slabog bavljenja fizičkom aktivnošću u iznosu od 13%, a u Republici Srbiji između ostalog starost, zdravstveno stanje, su razlog slabog bavljenja sportom kod 37% ispitanika. Samo 3% upitanika u Evropskoj uniji navodi kao razlog neadekvatnu sportsku infrastrukturu, a u našoj zemlji 5% ispitanika nema uslove za bavljenje sportom u svom mestu. 5% ispitanika u Evropskoj uniji kaže da je bavljenje fizičkom aktivnošću suviše skupo, a ispitanici u Republici Srbiji u 2% slučajeva se izjašnjavaju da im nedostaju finansijska sredstva.
Polazeći od povećanog interesovanja dece za računare i društvene mreže aktivnosti na promociji bavljenja sportom treba usmeriti i ka većoj dostupnosti informacija o sportu i unaprediti informacione sisteme i tehnologije u sportu kako bi se deci približile sve prednosti i mogućnosti bavljenja sportom, uključujući i korišćenje društvenih mreža.
3.3. FINANSIRANJE SPORTA
Organizacije u oblasti sporta u Republici Srbiji imaju ograničene resurse, a često imaju i veoma usku bazu za prihodovanje, tako da je njihovo održivo finansiranje funkcionalni prioritet.
Izazovi u finansiranju sporta su višestruki: devastirana ekonomija i pad standarda; neadekvatna ili nedostajuća sportska infrastruktura; finansijski slabe jedinice lokalnih samouprava; ograničenja u sponzorstvu; veliko „crno tržište” u oblasti igara na sreću iz čijeg prihoda se delimično finansira sport; mali prihodi od prodaje TV prava i od ulaznica i dr.
U praksi se kao poseban problem pojavilo odsustvo jasnih kriterijuma i procedura za finansiranje programa u mnogim jedinicama lokalne samouprave, koji je dodatno usložnjen odsustvom adekvatne kontrole utroška odobrenih sredstava i efekata realizacije programa. Priroriteti utvrđeni Zakonom o sportu se većinom ne poštuju. Posebno je uočljiva nesrazmera između finansiranja rekreacije i takmičarskog sporta, a u okviru takmičarskog sporta povlašćen položaj pojedinih sportova iako ne postoje odgovarajući povratni efekti.
3.4. NASILJE I NEDOLIČNO PONAŠANJE NA SPORTSKIM PRIREDBAMA
Poseban izazov za razvoj sporta u Republici Srbiji jeste nasilje na sportskim priredbama. Svi incidenti na sportskim takmičenjima i van njih čiji su akteri organizovane grupe koje se okupljaju pod okriljem sportskih organizacija i utiču i na poslovanje sportskih organizacija – na dugi rok utiču na odbijanja sponzora da uđu u sistem finansiranja i podrške sportu. Istovremeno, uticaj tih negativnih pojava se ogleda u smanjenju interesovanja građana da prisustvuju sportskim takmičenjima s jedne strane, kao i u podršci najmlađoj populaciji da se bavi sportom, s druge strane.
3.5. SPORTSKI OBJEKTI
Mnogi sportski objekti se, prevashodno zbog neadekavatnog upravljanja i održavanja u vreme krize, nalaze u veoma lošem stanju. Zbog toga postoji velika potreba za revitalizacijom postojećih i izgradnjom novih sportskih objekata, te je ovom strategijom predviđeno kako unapređenje kapaciteta postojećih objekata, tako i izgradnja novih. Takođe, Zakonom o sportu („Službeni glasnik RS”, br. 24/11 i 99/11 – dr. zakon) predviđeno je i da se, na bazi urađene analize postojećeg stanja, obavi kategorizacija sportskih objekata kako bi se definisali prioriteti pri planiranju obnove i izgradnje novih objekata.
Akcionim planom definisana su dva opšta cilja koja se odnose na stvaranje uslova za sistemsko planiranje izgradnje i adaptacije sportskih objekata i njihovo finansiranje, kao i rad na izgradnji nacionalnih trening centara.
3.6. ISKUSTA IZ REALIZACIJE AKCIONOG PLANA ZA SPROVOĐENJE PRETHODNE STRATEGIJE
Ministarstvo omladine i sporta je zajedno sa Zavodom za sport i medicinu sporta, u okviru svojih nadležnosti sprovelo analizu realizacije akcionog plana i strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine, sa ciljem sagledavanja realnog stanja i donošenja strateških mera. Zavod za sport i medicinu sporta se u izradi ocene primene Strategije obratio nacionalnim granskim savezima, svim ministarstvima koja su predviđena kao nosioci dela aktivnosti, Pokrajinskom Sekretarijatu za sport i omladinu i Sekretarijatu za sport i omladinu Grada Beograda, organizacijama i asocijacijama u Republici relevantnim za sprovođenje dela aktivnosti predviđenih akcionim planom: zavodima za sport, akreditovanim visokoškolskim ustanovama koje obrazuju kadar u oblasti sporta, Antidoping agenciji Srbije, strukovnim udruženjima (Udruženju pedagoga fizičke kulture i Udruženju za medicinu sporta, Sportskom savezu Srbije, Olimpijskom komitetu Srbije, i Paraolimpijskom komitetu Srbije i Specijalnoj olimpijadi i svim jedinicama lokalne samouprava. Na osnovu pristiglih izveštaja od navedenih nosilaca aktivnosti urađena je analiza akcionog plana za sprovođenje strategije razvoja sporta.
S obzirom da sport predstavlja veoma kompleksnu delatnost, Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja sporta u Republici bio je predviđen veliki broj nosilaca aktivnosti koji pripadaju različitim društvenim strukturama i različitim nivoima organizovanja. Akcioni plan je predvideo da se njihovo delovanje često prepliće, pa je unifikacija izveštaja bila praktično nemoguća. Veći deo informacija u izveštajima je kvalitativne prirode zbog čega su prilikom izrade analize korišćeni oni pokazatelji koji najbolje objašnjavaju realizaciju pojedinih strateških ciljeva, sa navođenjem tipičnih primera. Neophodno je napomenuti i sledeće:
izveštaj je sačinjen na bazi 55 % prispelih odgovora (148) od ukupno 270 nosilaca aktivnosti predviđenih akcionim planom za sprovođenje strategije razvoja sporta u Republici Srbiji kojima je poslat dopis;
u ukupnom broju nosilaca aktivnosti najveći procenat (62%) zauzimaju jedinice lokalne samouprave, pa je na procenat od 55% prispelih izveštaja presudno nepovoljno uticao nedovoljan odaziv jedinica lokalne samouprave (samo 71 od ukupno 168), što iznosi 26% od ukupno 270 nosilaca aktivnosti;
najbolji odaziv (87%) je bio od strane organizacija i institucija bazičnih nosilaca aktivnosti na koje se najviše i odnosi strategija, koji predstavljaju stožere razvoja sporta u Republici (zavodi za sport, Sportski savez Srbije, Olimpijski komitet Srbije, Antidoping agencija, sekretarijati za sport i omladinu, krovne organizacije u sportu osoba sa invaliditetom, asocijacije školskog sporta i sporta za sve, Vojske Srbije) i nacionalnih sportskih saveza (80%), dok su suprotan primer nosioci aktivnosti koji direktno ne pripadaju sistemu sporta, kao što su akreditovane visokoškolske ustanove (jedan izveštaj od osam akreditovanih visokoškolskih ustanova);
procedura prikupljanja podataka je pokazala da u oblasti sporta još uvek ne postoji zadovoljavajući nivo „kulture izveštavanja”. Mnogi subjekti su dostavili svoje izveštaje tek nakon podsećanja, iako su imali bogatu realizaciju aktivnosti iz akcionog plana, što ukazuje da je velika verovatnoća da se strategija, bar delom, sprovodi i od strane subjekata koji nisu dostavili izveštaje.
Imajući u vidu prethodne napomene, dobijeni podaci pružaju mogućnost da se izvedu sledeći opšti zaključci:
donošenje i realizacija Strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine, sa pratećim akcionim planom, značajno je unapredilo zatečeno stanje i postavilo čvrste temelje za uređenje sistema sporta u Republici;
mere koje su preduzete na sprovođenju strategije razvoja sporta u Republici Srbiji, a pre svega donošenje novog, modernog Zakona o sportu 2011. godine, bile su sistemske i generalno su pozitivno uticale na poboljšanje uslova za bavljenje sportom u Republici Srbiji. Ove mere su dale značajne rezultate u većini strateških oblasti, a posebno u delu koji se odnosi na prioritete koje je definisala strategija razvoja sporta: sport dece i omladine, sportske objekte i vrhunski sport. Analiza dobijenih podataka je nedvosmisleno pokazala da se kroz realizaciju Strategije, jasno prepoznaje funkcionisanje sistema sporta u Republici po strateškim oblastima.
Međutim, značajnije je da se na osnovu analize realizacije Akcionog plana mogu izvesti i sledeći posebni zaključci u odnosu na stanje u sistemu sporta Republike Srbije i potrebu za preduzimanje određenih mera:
potreban je rad na unapređenju realizacije nastave fizičkog vaspitanja i na polju kvaliteta, ali i na polju povećanja broja časova fizičkog vaspitanja;
nužno je poboljšanje koordinacije među subjektima nosiocima aktivnosti realizacije akcionog plana, uz razvijanje međuresorne saradnje koja će rezultirati da i ostala ministarstva (a naročito ona koja imaju najveće dodirne tačke sa Ministarstvom) budu odgovorna ne samo za sprovođenje već i za pokretanje određenih aktivnosti;
treba raditi na unapređenju vertikalne komunikacije između Ministarstva i jedinica lokalne samouprave, kao i na horizontalnoj komunikaciji između jedinica lokalnih samouprava, organizovanjem regionalnih sastanaka na temu implementacije strategije, sa prezentacijom dosadašnjih iskustava i donošenje lokalnih akcionih planova u odnosu na strategiju donetu na državnom nivo i usaglasiti ih sa potrebama građana u jedinicama lokalnih samouprava;
potrebno je definisanje jasnih kriterijuma i kategorizacije sportskih klubova na nivou jedinica lokalnih samouprava i definisanje jasnih kriterijuma i prioriteta u finansiranju sportskih klubova;
treba obezbediti doslednu primeni Zakona o sportu i donetih podzakonskih akata;
postoji nedovoljna edukacija svih činioca sporta u Republici Srbiji u odnosu na Zakon o sportu i na doneta podzakonska akta;
nužno je podizanje stručnog kapaciteta unutar nacionalnih sportskih saveza i sportskih organizacija;
matične evidencije nisu uspostavljene na zadovoljavajućem nivou;
sportska infrastruktura je u nezadovoljavajućem stanju uz značajan broj (preko 250) nezavršenih započetih sportskih objekata;
u realizaciji akcionog plana za aktivnosti koje realizuje više nosilaca treba imenovati prvog nosioca, odnosno nosioca zaduženog za pokretanje aktivnosti i koordinaciju između svih predviđenih nosilaca aktivnosti;
treba nastaviti rad na unapređenju sistema finansiranja sporta u Republici Srbiji, posebno u jedinicama lokalne samouprave;
potrebno je uvoditi sistem načina postupaka u oblasti sporta, između ostalih i načina komunikacije.
STRATEŠKI OKVIR
Strategija je komplementarna sa ranije usvojenim dokumentima u ovoj oblasti pre svega sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama za period od 2013. do 2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 63/13), Strategijom prevencije i zaštite od diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 60/13), Nacionalnom strategijom za mlade („Službeni glasnik RS”, broj 55/08) i Strategijom očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu („Službeni glasnik RS”, br. 4/11 i 14/11). Pojedine oblasti ove strategije već su u manjoj, ili većoj meri obuhvaćene drugim strateškim dokumentima, kao što je slučaj sa nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama. Polazeći od već utvrđenih strateških odrednica datih u ranije usvojenim strateškim dokumentima, Strategija u ovoj oblasti donosi dodatne sadržaje koji su usklađeni sa ranijim prioritetima, uz izbegavanje preklapanja.
ČINIOCI SISTEMA SPORTA U REPUBLICI SRBIJI
Činioci sistema sporta u Republici Srbiji deluju u dva sektora, javnom i nevladinom.
Javni sektor čine Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije, Pokrajinski zavod za sport i medicinu sporta, Antidoping agencija Republike Srbije i jedinice lokalne samouprave sa nadležnim sekretarijatima za sport i omladinu. Pored toga, važna tela u oblasti sporta su Skupštinski odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Nacionalni savet za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca na sportskim priredbama i Savet za sport. Takođe, bitni činioci za ovu oblast su i akreditovane visokoškolske ustanove za sport i menadžment u sportu.
Nevladin sektor čine najveći teritorijalni savez – Sportski savez Srbije, Olimpijski komitet Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije, nacionalni granski savezi, teritorijalni sportski savezi, sportske organizacije (sportska udruženja i sportska privredna društva) i ostale organizacije u oblasti sporta.
Delokrug Ministarstva utvrđen je zakonom kojim se reguliše obrazovanje ministarstava i posebnih organizacija i utvrđuje njihov delokrug. Delokrug Ministarstva u oblasti sporta je obavljanje poslova državne uprave koji se odnose na: sistem, razvoj i unapređenje sporta i fizičke kulture u Republici Srbiji; sprovođenje nacionalne politike u oblasti sporta i nacionalne strategije razvoja sporta; upravni i stručni nadzor u oblasti sporta; realizaciju i praćenje sprovođenja akcionih planova i programa koji doprinose razvoju sporta u Republici Srbiji; učešće u izgradnji, opremanju i održavanju sportskih objekata i sportske infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju; stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekata iz delokruga tog ministarstva koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći; stvaranje uslova za veću dostupnost sporta svim građanima, kao i na druge poslove određene zakonom.
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu obezbeđuje ostvarivanje potreba i interesa građana u oblasti sporta na teritoriji autonomne pokrajine, uređuje i vodi evidencije i utvrđuje sportske objekte u oblasti sporta od značaja za autonomnu pokrajinu, obezbeđuje uslove za rad, odnosno obavljanje delatnosti Pokrajinskog zavoda i drugih organizacija u oblasti sporta čiji je osnivač autonomna pokrajina, utvrđuje preko kojih se pokrajinskih sportskih saveza zadovoljavaju potrebe i interesi građana na teritoriji autonomne pokrajine kada je u jednoj sportskoj grani registrovano više pokrajinskih granskih sportskih saveza i utvrđuje koje sportske grane su od posebnog značaja za autonomnu pokrajinu, i kao poverene poslove uređuje bliže uslove za korišćenje javnih sportskih terena na teritoriji autonomne pokrajine i vrši inspekcijski nadzor nad sprovođenjem zakona o sportu na teritoriji autonomne pokrajine.
Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije je ustanova koja obavlja delatnost radi razvoja stručnog rada i zadovoljavanja stručnih potreba u oblasti sporta na teritoriji cele Republike.
Pokrajinski zavod za sport i medicinu sporta je ustanova koja je osnovana u cilju unapređenja i razvoja stručnog rada u organizacija u oblasti sporta i stručnog praćenja stanja u oblasti sporta u Autonomnoj Pokrajini Vojvodine.
Antidoping agencije Republike Srbije je agencija osnovana Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu („Službeni glasnik RS”, broj 101/05) u cilju iniciranja, sprovođenja i kontrole postupka borbe protiv dopinga u sportu.
Nacionalni savet za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca na sportskim priredbama je Vlada osnovala radi usklađivanja aktivnosti na sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca na sportskim priredbama i ispunjavanja međunarodnih obaveza u ovoj oblasti. Ovaj savet je 2013. godine predložio, a Vlada i donela Nacionalnu strategiju za borbu protiv nasilja na sportskim priredbama za period 2013−2018. godine.
Savet za sport formira ministar nadležan za sport i sačinjavaju ga ugledni stručnjaci iz oblasti sporta. Savet je osnovan radi stručnije realizacije ciljeva i aktivnosti utvrđenih Strategijom i unapređenja ukupnih aktivnosti Ministarstva.
Akreditovane visokoškolske ustanove za sport ili menadžment u sportu imaju veoma važnu ulogu u smislu razvoja i unapređenja sporta u Republici Srbiji i potrebno je raditi na postizanju bolje saradnje između sportskih organizacija i naučnih institucija.
Strategijom su predviđeni mehanizmi koji će dovesti do povezivanja nauke i prakse i njihovog zajedničkog delovanja radi unapređenja oblasti sporta i reprezentovanja Republike Srbije na svetskoj sportskoj i naučnoj sceni.
Zadatak Sportskog saveza Srbije je da, koristeći svoju mrežu, učini sport dostupnim u svakom kutku naše zemlje, koordinira aktivnosti nacionalnih i teritorijalnih sportskih saveza, da obavlja poslove kojima se obezbeđuju uslovi za praćenje, razvoj i unapređenje rekreativnog sporta, školskog spora, sporta u dijaspori i vrhunskog sporta u neolimpijskim sportovima i da ostvaruje međunarodnu sportsku saradnju u okvirima svoje nadležnosti.
Zadatak Olimpijskog komiteta Srbije je da obavlja poslove kojima se obezbeđuju uslovi za: praćenje, razvoj i unapređenje vrhunskog sporta i sistema vrhunskog sporta u olimpijskim sportovima, organizaciju i održavanje međunarodnih sportskih takmičenja koja su u nadležnosti Međunarodnog olimpijskog komiteta, ostvarivanje međudržavne i međunarodne sportske saradnje i realizacija programa i projekata iz ove oblasti, koji su od opšteg interesa za Republiku.
Paraolimpijski komitet Srbije je član Međunarodnog paraolimpijskog komiteta i jedna od njegovih osnovnih funkcija je da obavlja poslove kojima se obezbeđuju uslovi za: praćenje, razvoj i unapređenje vrhunskog sporta i sistema vrhunskog sporta u paraolimpijskim sportovima i realizacija programa i projekata iz ove oblasti. Sportovi koji su zastupljeni u POKS su: atletika, stoni tenis, streljaštvo, plivanje, sedeća odbojka, košarka u kolicima, ples u kolicima, biciklizam, golbal, džudo, skijanje i konjički sportovi.
Nadležni nacionalni granski sportski savez putem sportskih pravila uređuje obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti u određenim granama sporta bilo da se radi o olimpijskom ili neolimpijskom sportu, a osniva se radi razvoja sportske grane, odnosno sportskih aktivnosti i delatnosti u području svog delovanja, usklađivanja aktivnosti svojih članova, reprezentovanja nacionalnog sporta u području svog delovanja, stvaranja uslova za postizanje vrhunskih sportskih rezultata, učešća u unapređivanju stručnog rada sportskih stručnjaka, podsticanja bavljenja sportom, posebno dece i omladine, u svom području delovanja i organizovanja i vođenja sportskih takmičenja.
Jedinice lokalne samouprave imaju posebno značajno mesto u primeni strategije. Zakonom o sportu je definisano da je obaveza svake jedinice lokalne samouprave da utvrdi program razvoja sporta na svojoj teritoriji koji će biti u saglasnosti sa ovom strategijom, a da će se u raspodeli sredstava voditi računa o kriterijuma propisanim na republičkom nivou i da će ceo proces biti javan i transparantan. Cilj ove strategije je sužavanje prostora za korišćenje tzv. diskrecionih prava koja su često i izvor korupcije kroz vođenje računa kako se troši novac iz budžeta i uspostavljanje jasne i transparentne procedure za praćenje tokova novca u sportu i poštovanje svih pozitivnih zakonskih i podzakonskih propisa.
Teritorijalni sportski savezi su organizacije u oblasti sporta sa određene teritorije, koje se osnivaju radi uređivanja i ostvarivanja sportskih pitanja od zajedničkog interesa, koji direktno sarađuju sa jedinicama lokalne samouprave i koordinišu aktivnosti između lokalnih vlasti i sportskih organizacija. Teritorijalni sportski savezi treba da budu servis svojih članova i zbog toga je potrebno dalje unapređenje stručnih i drugih kapaciteta teritorijalnih sportskih saveza. Posebno je potrebno obezbediti da u svakoj jedinici lokalne samouprave postoji teritorijalni sportski savez.
Sportske organizacije su osnovna ćelija sistema sporta u Republici Srbiji u kojima se može sagledati realan život sportista i koji su danas opterećeni mnogim problemima. Upravo su sportske organizacije (klubovi) trenutno najviše ugrožene, hroničnim nedostatkom finansijskih sredstava. Najveći broj klubova nema pristup sredstvima iz privatnog sektora, opterećeni su i odlivom kvalitetnog sportskog kadra u velike gradove koji im pružaju bolje uslove za život, studiranje i veću mogućnost u zapošljavanju.
Odgovornosti i čast onih koji su deo sistema sporta u Republici Srbiji je velika, naročito kada se realno sagledaju činjenice da raspolažemo veoma ograničenim resursima, a da su očekivanja našeg naroda uvek velika, a nekada i nerealna kada je reč o postizanju vrhunskih rezultata na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima, gde se takmičimo sa mnogo bogatijim i mnogoljudnijim zemljama.
6. PRAVNI OKVIR
U Republici Srbiji osnovni pravni akt kojim se reguliše oblast sporta jeste Zakon o sportu („Službeni glasnik RS”, br. 24/11 i 99/11 – dr. zakon) koji je Narodna skupština Republike Srbije donela 31. marta 2011. godine.
Zakonom o sportu je uređena oblast sporta u skladu sa evropskim standardima i propisima čiji je razvoj bio izuzetno dinamičan u proteklom periodu, uz usaglašavanje sa nacionalnim propisima i konsenzus svih relevantnih subjekata sporta da se oblast sporta uredi na sistemski celovit i sveobuhvatan način. Ovim zakonom detaljno su uređena prava i obaveze sportista i ostalih fizičkih lica u sistemu sporta, pitanja vezana za pravni položaj, organizaciju i registraciju pravnih lica u sistemu sporta; detaljno su razrađeni opšti interes, kao i potrebe i interesi građana u oblasti sporta; uspostavljeno je jasno i transparentno finansiranje; dat je osnov za nužne kategorizacije u oblasti sporta; opredeljeno je donošenje strategije razvoja sporta u Republici Srbiji; preciziran i unapređen režim školskog sporta; uspostavljen je sveobuhvatan režim u pogledu statusa, funkcionisanja i održavanja sportskih objekata; preciziran je režim organizovanja sportskih priredbi; utvrđeno je pravo na nacionalna priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta; propisano je vođenje evidencija radi posedovanja relevantnih podataka iz ove oblasti; uspostavljen je nadzor nad radom organizacija u oblasti sporta i uređena su pitanja u vezi sa evidentiranjem i privatizacijom u oblasti sporta.
Pored ovog Zakona, za oblast sporta u pogledu pravnog uređenja, od neposredne važnosti su i sledeći zakoni:
Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama („Službeni list SFRJ” − Međunarodni ugovori, broj 9/90);
Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije protiv dopingovanja u sportu, sa Dodatkom („Službeni list SFRJ” − Međunarodni ugovori, broj 4/91);
Zakon o potvrđivanju Najrobijskog ugovora o zaštiti olimpijskih simbola, sa Aneksom („Službeni list SRJ” − Međunarodni ugovori, broj 1/99);
Zakon o potvrđivanju Međunarodne konvencija protiv dopinga u sportu („Službeni glasnik RS” – Međunarodni ugovori, broj 38/09);
Zakon o sprečavanju dopinga u sportu („Službeni glasnik RS”, broj 111/14);
Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 101/05 − dr. zakon, 90/07, 72/09 – dr. zakon i 111/09);
Zakon o skijalištima („Službeni glasnik RS”, broj 46/06);
Nacionala strategija za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama za period od 2013. do 2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 63/13).
Na osnovu Zakona o sportu, doneta su sledeća pravna akta:
Uredba o nacionalnim sportskim priznanjima i novčanim nagradama („Službeni glasnik RS”, broj 8/13);
Pravilnik o utvrđivanju zdravstvene sposobnosti sportista za obavljanje sportskih aktivnosti i učestvovanje na sportskim takmičenjima („Službeni glasnik RS”, broj 15/12);
Pravilnik o uslovima za obavljanje sportskih delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 63/13);
Pravilnik o stručnom osposobljavanju za obavljanje određenih stručnih poslova u sportu („Službeni glasnik RS”, broj 8/13);
Pravilnik o sportskim granama u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, br. 72/11 i 23/12);
Pravilnik o sportskim granama od posebnog značaja za Republiku Srbiju („Službeni glasnik RS”, br. 72/11 i 25/13);
Pravilnik o načinu vođenja matičnih evidencija u oblasti sporta („Službeni glasnik RS”, broj 74/11);
Pravilnik o sadržaju i obrascu prijave za evidentiranje podataka o sportskim organizacijama, sportskim savezima, sportskim društvima i sportskim centrima („Službeni glasnik RS”, broj 43/11);
Pravilnik o odobravanju i finansiranju programa kojim se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta („Službeni glasnik RS”, broj 49/12);
Pravilnik o obrascu i načinu izdavanja legitimacije sportskog inspektora („Službeni glasnik RS”, broj 61/11);
Pravilnik o nomenklaturi sportskih zanimanja i zvanja („Službeni glasnik RS”, broj 7/13);
Pravilnik o nadzoru nad stručnim radom u oblasti sporta („Službeni glasnik RS”, broj 92/11);
Pravilnik o nacionalnoj kategorizaciji sportskih stručnjaka („Službeni glasnik RS”, broj 25/13);
Pravilnik o nacionalnoj kategorizaciji sportova („Službeni glasnik RS”, broj 25/13);
Pravilnik o nacionalnoj kategorizaciji vrhunskih sportista („Službeni glasnik RS”, broj 123/12);
Pravilnik o nacionalnim granskim sportskim savezima preko kojih se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, br. 72/12, 3/12 i 25/13);
Pravilnik o korišćenju sportskih objekata i obavljanju sportskih aktivnosti u javnim sportskim objektima („Službeni glasnik RS”, boj 55/13);
Pravilnik o evidencijama koje vode visokoškolske ustanove i druge organizacije koje se bave osposobljavanjem u oblasti sporta („Službeni glasnik RS”, broj 61/11);
Pravilnik o dozvoli za rad sportskih stručnjaka („Službeni glasnik RS”, broj 7/13);
Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti („Službeni glasnik RS”, broj 17/13);
Pravilnik o bližim uslovima i kriterijumima za stipendiranje vrhunskih sportista amatera za sportsko usavršavanje i za dodelu novčane pomoći vrhunskim sportistima sa posebnim zaslugama („Službeni glasnik RS”, broj 124/12);
Odluka o obrazovanju Nacionalnog saveta za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca na sportskim priredbama („Službeni glasnik RS”, br. 65/11 i 100/12);
Pravilnik o nacionalnoj kategorizaciji sportskih objekata („Službeni glasnik RS”, broj 103/13).
Zakon o sportu i danas u velikoj meri prati potrebe iz ove oblasti, međutim, njegova primena pokazuje i određene nedostatke, odnosno primena zakona u proteklom periodu ostavlja prostor za razmatranje mogućnosti uvođenja efikasnijih rešenja u pojedinačnim segmentima, te je u tom smislu u narednom periodu potrebno preispitivanje zakonskih rešenja datih, na primer, u pogledu mogućnosti, izvora i načina finansiranja ove oblasti, uvođenja stimulativnih mera i podsticaja za investiranje u sport i to kako u pogledu sponzorstva i donatorstava sportskih organizacija i sportista, tako i u pogledu investiranja u sportsku infrastrukturu, uređenja nadzora nad radom organizacija u oblasti sporta od strane pokrajinskih organa i organa lokalne samouprave čime bi se omogućio efikasniji režim nadzora i kontinuirano praćenje rada u ovoj oblasti, detaljnije regulisanje statusa ostalih fizičkih lica u sistemu sporta i njihovih prava i obaveza u odnosu na sportiste i organizacije u oblasti sporta, regulisanje organizacije profesionalnih sportskih liga i promene (transformacije) sportskih udruženja u sportska privredna društva i sl.
Pored toga, pitanje koje je i u momentu donošenja važećeg Zakona o sportu otvaralo veliki broj dilema je pitanje na koji način je najcelishodnije izvršiti proces svojinske transformacije (privatizacije) sportskih organizacija imajući u vidu sve specifičnosti koje imaju sportske organizacije, te nemogućnost, tačnije manjkavosti primene opšteg režima na njih, a na koji upućuje Zakon o sportu. Imajući u vidu da proces privatizacije nije otpočet prema postojećem režimu, potrebno je preispitati opravdanost i celishodnost postojećih rešenja Zakona o sportu, te na dalje preispitati mogućnost da ovo pitanje bude uređeno donošenjem posebnog zakona kojim bi se regulisao proces privatizacije u ovoj oblasti, a sve s ciljem omogućavanja da proces privatizacije bude ekonomski racionalan i uspešan, bez štetnih posledica po sistem sporta. Rešavanje ovog pitanja je nužno kako sa aspekta usaglašavanja sa opštim režimom državne imovine, odnosno nepostojanja mogućnosti za egzistenciju za ubuduće društvene imovine, odnosno rešavanja kako statusnih, tako i imovinskopravnih odnosa države i sportskih organizacija koje u najvećem broju u Republici Srbiji funkcionišu i dalje u formi udruženja građana, tako i sa aspekta omogućavanja za ubuduće rada sportskih organizacija i sportskih objekata koji sa nerešenim svojinskim statusom u navedenom smislu ne predstavljaju interesnu sferu za ulaganje i investiranje u njih, što za posledicu ima stagnaciju razvoja i unapređenja oblasti sporta.
Imajući u vidu sve navedeno u pogledu pravnog okvira kojim je uređena oblast sporta u Republici Srbiji potrebno je pristupiti procesu izmena i dopuna Zakona o sportu kako bi se sistem sporta dodatno unapredio, uvažile nove, realne i opravdane potrebe svih subjekata koji ga čine nastale od momenta donošenja zakona, a radi njihovog unapređenja i ojačavanja i otklanjanja manjkavosti zakona koje je njegova primena pokazala. Osim toga, treba izvršiti i analizu primene donetih podzakonskih akata i preduzeti odgovarajuće izmene i dopune usvojenih rešenja.
PRIORITETI STRATEGIJE
Strategijom su definisane četiri prioritetne oblasti, a akcionim planom su definisani kako opšti tako i posebni ciljevi.
Polazeći od toga da sport obuhvata svaki oblik fizičke aktivnosti koja doprinosi fizičkoj spremnosti, dobrom stanju mentalnog zdravlja i socijalnom povezivanju (organizovana ili neformalna rekreacija, takmičarski sport, tradicionalne i druge sportske igre), Strategija će svoje delovanje posebno usmeriti na sledeće prioritete:
razvoj sporta dece i omladine, uključujući i školski sport;
povećanje obuhvata bavljenja građana sportom kroz razvoj i unapređenje sportske rekreacije;
razvoj i unapređenje vrhunskog sporta;
razvoj i unapređenje sportske infrastrukture.
Implementacija Strategije zahteva timski rad i zajedničke aktivnosti svih činilaca sportskog sistema Republike Srbije. Da bi zadatak bio uspešno obavljen, potrebna su jasna pravila i jasno definisani nosioci realizacije aktivnosti potrebnih za realizaciju ove strategije.
7.1. RAZVOJ SPORTA DECE I OMLADINE, UKLJUČUJUĆI I ŠKOLSKI SPORT
Za decu i mlade fizička aktivnost je prirodna forma kretanja koja podrazumeva izazov i uživanje zasnovano na igri. Sport u svim oblicima treba da bude pojedinačno dostupan svim mladima bez diskriminacije, čime se omogućuju jednake mogućnosti dečacima i devojčicama, uz uvažavanje posebnih potreba svakog starosnog uzrasta. Uloga fizičkih aktivnosti u obrazovanju dece, sticanju motoričkih sposobnosti, sticanju društvenih sposobnosti i očuvanju zdravlja je izuzetno bitna. Pri tom, dobrobit deteta, bez obzira na uzrast, uvek mora biti najvažniji cilj. Praktično organizovanje sportskih aktivnosti je opšteprihvaćeno kao svrsishodno za decu i omladinu i ima pozitivan uticaj na njihov fizički, mentalni, psihološki i društveni razvoj. Generalno, sport se smatra naročito pogodnom aktivnošću za fizičku i mentalnu dobrobit dece i suštinski je bitan za prevenciju zdravstvenih problema. Za svestrani razvoj deteta od ključnog značaja je odgovarajuće fizičko obrazovanje u školi i bavljenje vannastavnim sportskim aktivnostima u školskim sportskim sekcijama i školskim sportskim društvima. Svi mladi treba da dobiju adekvatno fizičko obrazovanje i steknu osnovne sportske veštine u okviru redovnog nastavnog programa ili u okviru vannastavnih aktivnosti, čime se omogućava svakodnevno bavljenje sportom. Škole treba da učine mladima privlačnim da svoje slobodno vreme provedu na otvorenom prostoru igrajući različite igre, kao i da odgovore na prihvatljive nove trendove u sportu. Kvalitet fizičkog obrazovanja i sportske obuke treba da bude obezbeđen i unapređen kroz kvalifikovane nastavnike fizičkog obrazovanja, uz odgovarajuće mere za nadzor kvaliteta. Škole bi trebalo da sve mlade, a posebno one u završnim razredima upoznaju sa lokalnim sportskim klubovima i objektima i da ostvare saradnju sa lokalnim sportskim klubovima. Mladi treba da znaju koje mogućnosti imaju u lokalu, kako mogu da nastave da se bave sportom nakon završetka škole, te da budu svesni koje to aktivnosti najviše vole i koje ih najviše stimulišu. Sve škole treba da imaju neophodnu i odgovarajuću opremu i objekte za bavljenje mladih fizičkim aktivnostima i sportom.
Posebno devojčicama treba obezbediti više mogućnosti da se bave sportom i ostanu u sportu, s tim da nivo i intenzitet treninga i takmičenja treba da bude adekvatan njihovom uzrastu i fizičkom i mentalnom stanju. Zbog toga treba posebno podržati one sportove u kojima se devojčice u značajnoj meri bave sportom.
Za ostvarivanje postavljenog cilja ključnu ulogu imaju i lokalne vlasti. U jedinicama lokalne samouprave treba uspostaviti preko teritorijalnog sportskog saveza efikasnu koordinaciju svih sportskih aktivnosti i programa, sa ciljem da se stimulišu akcije na lokalnom nivou na povećanju fizičkih aktivnosti stanovništva i adekvatnog korišćenja slobodnog vremena. Prioritet je unapređenje lokalne sportske sredine, uz podršku kako organizovanim tako i neorganizovanim sportskim aktivnostima stanovništva. Pri tom, mladi treba da budu konsultovani prilikom procene lokalnih potreba. Kada je u pitanju sportska infranstruktura, aktivnosti treba da budu, pre svega, usmerene na izgradnju višefunkcionalnih, fleksibilnih sportskih objekata.
Ostvarujući navedene ciljeve, Republika Srbije će ujedno preduzimati i aktivnosti na eliminaciji štetne strane sporta. To mora biti učinjena tako da on ostane pozitivno i ispunjavajuće iskustvo za svu decu. Republika Srbija će se aktivno suprotstaviti opasnostima pred kojima se nalaze mladi sportisti, kao što su nasilje, doping, nelegalni rad, prerana specijalizacija, prekomerno treniranje i eksploatativne forme komercijalizacije, prerano prekidanje porodičnih veza i gubitak sportskih, socijalnih i kulturnih veza.
Školski sport predstavlja nezaobilaznu kariku u promociji aktivnog načina života, razvoju sporta i vrhunskog sportskog rezultata. U okviru školskog sporta, škole imaju centralnu ulogu. Nužno je obezbediti da se nastava fizičkog vaspitanja u potpunosti realizuje po usvojenim planovima i programima i da se sportske sekcije realizuju kako je propisano. Cilj treba da bude da se deca animiraju da se bave fizičkim vežbanjem, kroz zabavu i igru, i da se zadovolje osnovni prioriteti školskog sporta: sveobuhvatnost, prepoznavanje talenata i zdravstveni akpekt. Glavni cilj školskog sporta mora biti fizički, intelektualni, moralni, socijalni i kulturni razvoj svih učenika. Isto važi i za univerzitetski sport. Kada su u pitanju školska sportska takmičenja, prioritet su takmičenja unutar škola i na nivou jedinica lokalne samouprave. Potrebno je, takođe, organizovati sportske aktivnosti dece za vreme raspusta, posebno putem sportskih kampova.
Posebno je značajno preduzimanje aktivnosti koje trebaju da dovedu do toga da deca ne plaćaju članarinu u sportskim organizacijama, ili da ona bude primerena mogućnostima roditelja. Kako bi se povećalo učešće dece u sportu, nacionalni sportski savezi treba da obezbede da sportski klubovi uz seniorske ekipe obavezno imaju i dečje ekipe.
Cilj Republike Srbije je da deca i mladi usvoje potrebna znanja o zdravim oblicima fizičke aktivnosti i o zdravim stilovima života i izgrade pravilne kretne navike. Primenom ove strategije treba da se obezbedi:
da mladi u Republici Srbiji razviju ljubav prema sportu koja će ih voditi ka njihovom doživotnom učešću u permanentnim fizičkim aktivnostima;
da se osnove za učešće u sportu uspostavljaju tokom ranih godina (do 14. godine);
da se poboljša, normativno unapredi, sveobuhvatnije i redovnije kontroliše i prati i stalno unapređuje stručni rad u sportu dece i omladine;
da jačaju veze između škola i organizacija u oblasti sporta;
da se podstiču sportovi i manifestacije koje privlače decu i omladinu i da se obezbedi odgovarajuća sportska infrastruktura, kako bi deca i omladina imali bolji pristup i uslove za bavljenje sportom;
da školski i univerzitetski sport bude značajno unapređen;
da se vrhunskim sportistima obezbede posebni uslovi pri upisu na studije na visokoškolskim ustanovama i posebni uslovi studiranja, u skladu sa zakonom.
U okviru opšteg cilja razvoja sporta dece i omladine, posebni ciljevi su:
poboljšani materijalno-tehnički uslovi za realizaciju aktivnosti školskog i univerzitetskog sporta;
povećan broj sportskih sekcija i drugih vannastavnih sportskih aktivnosti u okviru školskog i univerzitetskog sporta;
povećano učešće učenika i studenata na školskim i univerzitetskim sportskim priredbama (sportskim manifestacijama i sportskim takmičenjima);
poboljšan stručno pedagoški rad i unapređena institucionalna saradnja u okviru školskog i univerzitetskog sporta;
podstaknuto značajnije uključivanje jedinica lokalne samouprave u realizaciju i unapređenje školskog i univerzitetskog sporta;
unapređenje medijskog praćenja i promocija školskog i univerzitetskog sporta s ciljem negovanja kulture sportskog ponašanja, fer pleja, saradnje, tolerancije i poštovanja različitosti na sportskim terenima i pored njih;
unapređene veze između škola i organizacija u oblasti sporta i podstaknuti programi u sportovima koji privlače decu i omladinu.
7.2. POVEĆANJE OBUHVATA BAVLJENJA GRAĐANA SPORTOM KROZ RAZVOJ I UNAPREĐENJE SPORTSKE REKREACIJE
Ne samo Zakonom o sportu Republike Srbije nego i svih relevantni međunarodni dokumenti u oblasti sporta ističu da svako ima pravo da se bavi sportom, s tim da takvo bavljenje mora biti humano, slobodno i dobrovoljno, zdravo i bezbedno, u skladu sa prirodnom sredinom i društvenim okruženjem, fer, tolerantno, etički prihvatljivo, odgovorno, nezavisno od zloupotreba i ciljeva koji su suprotni sportskom duhu i dostupno svim građanima pod jednakim uslovima bez obzira na uzrast, nivo fizičke sposobnosti, stepen eventualne invalidnosti, pol i drugo lično svojstvo.
Cilj ove Strategije je da se kreira, očuva i unapredi sposoban, održiv i koordiniran rekreativni sport koji može da obezbedi kvalitetne mogućnosti za učešće u svojim programima za što veći broja građana Republike Srbije. U tom pogledu treba podsticati sve oblike sportske rekreacije i korišćenja svih potencijala svetskog pokreta „sporta za sve”.
Kroz realizovanje rekreativnih programa građani Republike Srbije ostvarili bi brojne koristi: unapređenje individualne zdravstvene zaštite, posebno borbe protiv rastućeg problema gojaznosti; unapređenje zdravlja, prevencije bolesti i rehabilitacije; doprinos koherentnijem i održivijem razvoju društva; očuvanje životne sredine; sprečavanje antisocijalnog ponašanja; omogućavanja mladim ljudima najbolje moguće startne pozicije za dalji život; omogućavanje što duže radne angažovanosti i razvoja radnih sposobnosti; povećanje individualnih i kolektivnih sposobnosti, posebno žena; obezbeđenje jednakosti polova; borba protiv diskriminacije i marginalizacije; sprečavanje polne diskriminacije, diskriminacije osoba sa invaliditetom, starih i siromašnih; sprečavanje diskriminacije pripadnika drugih etničkih grupa i predupređenje sukoba; podsticanje društvene integracije; stvaranje povoljnijih uslova za rehabilitaciju i reintegraciju izbeglica; podsticanje saradnje i društvene pokretljivosti; zaštita ljudskih prava; podizanje obrazovnih kriterijuma.
Lisabonska konvencija iz 1998. godine, Bela knjiga o sportu iz 2004. godine, Preporuka Svetske zdravstvene organizacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti iz 2007. godine bile su polazište za odluku Evropske unije u decembru 2010. godine da do 2020. godine pokrene novih 100 miliona evropljana na redovnu fizičku aktivnost, kao osnove za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva. U prioritetne zadatke svake države spada i promocija zdravih stilova života i pružanje mogućnosti svim građanima da se bave sportskim aktivnostima.
Primenom ove strategije u oblasti rekreacije postiglo bi se da se:
stvori sposoban, održiv i koordinisani sektor koji će se baviti organizacijom rekreacije svih građana Republike Srbije i koji će omogućiti građanima povećanje obuhvata bavljenjem sportom;
podstakne osmišljavanje i realizacija programa i projekata u oblasti sportske rekreacije i da se organizuju rekreativne sportske manifestacije;
mladima da prilika i stvori motivacioni ambijent da se bave rekreativnim vežbanjem i da steknu naviku i potrebu koja će trajati celog života;
Opšti cilj: povećan obuhvat bavljenja sportom u svim segmentima stanovništva, posebno žena, osoba sa invaliditetom i starih.
Posebni ciljevi:
podstaknuta i ojačana svest o važnosti redovne fizičke aktivnosti;
poboljšani materijalno-tehnički uslovi u cilju dostupnosti svim građanima da se bave sportom;
podstaknuto značajnije uključenje jedinica lokalne samouprave u finansiranje programskih aktivnosti iz oblasti sportske rekreacije i sporta osoba sa invaliditetom;
definisani kriterijumi u okviru oblasti sportske rekreacije kroz pravilnike i unapređeni stručni potencijali s ciljem izrade kriterijuma za finansiranje ove oblasti;
unapređena saradnja sportske rekreacije sa školskim i univerzitetskim sportom, vrhunskim sportom, sportom u vojsci i policiji, radničkim sportom i sportom na selu s ciljem povećanja obuhvata bavljenja sportom u svim segmentima stanovništva posebno žena, osoba sa invaliditetom i starih;
unapređena saradnja sa udruženjima i savezima penzionera, sportskim pokretima trećeg doba, nevladinim organizacijama i granskim sportskim savezima radi povećanja obuhvata i razvoja novih oblika i sadržaja koji su namenjeni starim osobama u funkciji održavanja zdravlja, vitalnosti i digniteta;
unapređeno finansiranje razvoja sporta u Republici Srbiji kroz formiranje Fonda za razvoj sporta.
7.3. RAZVOJ I UNAPREĐENJE VRHUNSKOG SPORTA
Cilj je da se prepoznaju najtalentovaniji sportisti Republike Srbije, da se povežu nauka i praksa radi postizanja vrhunskih sportskih rezultata i da se talentima i već rangiranim vrhunskim sportistima omogući nesmetan razvoj i napredak u svim uzrasnim kategorijama i, posledično, obezbede uslovi za bolje pozicioniranja Republike Srbije na međunarodnoj sportskoj sceni.
Bavljenje sportom na najvišem nivou biće podržano i podstaknuto na odgovarajuće načine, u saradnji sa relevantnim sportskim organizacijama. Podrška treba da pokriva područja kao što su: prepoznavanje talenta i savetovanje; pružanje odgovarajućih uslova; razvoj brige i podrške kroz sportsku medicinu i sportsku nauku; ohrabrivanje treniranja uz primenu naučnih metoda; edukacija za trenere i druge liderske funkcije; pomoć klubovima u obezbeđivanju postojanja odgovarajućih struktura i takmičarskih ekipa.
Metodi pružanja odgovarajuće neposredne ili posredne podrške sportistima i sportistkinjama koji pokazuju izuzetne sportske kvalitete treba da bude razvijeno u saradnji sa sportskim organizacijama, kako bi se sportistima omogućio pun razvoj njihovih sportskih i ljudskih kapaciteta, uz poštovanje njihove ličnosti i fizičkog i moralnog integriteta.
Organizacija i upravljanje profesionalnim sportom treba da bude promovisano preko odgovarajućih nadležnih tela. Lica koja se sportom bave profesionalno treba da imaju odgovarajući društveni status i zaštitu, kao i etički odbranu od svih oblika iskorišćavanja.
Kako vrhunski sportski rezultati nisu mogući bez odgovarajuće organizovanosti, Republika Srbija podržava organizaciju sporta u Republici Srbiji baziranu na piramidalnoj strukturi, u okviru priznatih nacionalnih sportskih saveza koji upravljaju sportom na različitim nivoima javnih vlasti i različitim nivoima teritorijalne organizacije (Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave). Pri tom, sportski klubovi su osnova sporta u Republici Srbiji i treba da budu održivi i stimulisani u radu od strane javnih vlasti.
Nacionalni sportski savezi moraju da igraju ključnu ulogu u oblasti sporta za koju su nadležni u pogledu: obezbeđenja solidarnosti na različitim nivoima bavljenja sportom; razvoja demokratskih odnosa unutar saveza; garancije sportske kohezije; obezbeđenja jednakog pristupa bavljenja sportskim aktivnostima muškarcima i ženama; borbe protiv dopinga, nasilja i rasističkog i ksenofobičnog ponašanja. Solidarnost se mora razvijati kako horizontalno tako i vertikalno.
Partnerstvo između javnih vlasti, sportskih organizacija i privrede je neophodno da bi se obezbedio harmoničan i integrisan razvoj sporta i obezbedilo postizanje vrhunskih sportskih rezultata.
Primenom ove strategije u oblasti vrhunskog sporta cilj je da se :
obezbedi veći broj finansijskih izvora i veći obim finansijskih sredstava za one sportske organizacije i sportiste koje su sposobni da postignu vrhunske rezultate na svetskoj sceni;
sportistima obezbede uslovi, resursi i mogućnosti u cilju maksimalnog ispoljavanja njihovih potencijala, kao i uslovi za trening po najvišim svetskim kriterijumima, kako bi bili spremni za postizanje najboljih rezultata na međunarodnim takmičenjima;
privuku i angažuju najbolji sportski stručnjaci u organizacijama u oblasti sporta u Republici Srbiji, u cilju podizanja kvaliteta stručnog rada, s posebnim angažovanjem i insistiranjem na permanentnoj edukaciji sportskih stručnjaka angažovanih u sistemu sporta Republike Srbije, kako kroz neformalno obrazovanje, tako i kroz povezivanje sa visokoškolskim ustanovama;
pomogne nacionalnim granskim savezima da prepoznaju talenete, osmisle kvalitetne planove programe za njihov razvoj i konačno, da razviju njihove sportske potencijale;
podržava razvoj istraživanja i tehnologije u ovoj oblasti.
Opšti cilj: nastavak obezbeđivanja uslova za razvoj vrhunskog sporta i stvaranje uslova za razvoj profesionalnog sporta.
Posebni ciljevi:
podizanje kapaciteta i dalje unapređenje stručnog rada u oblasti vrhunskog sporta;
stvaranje uslova za održavanje i dalje postizanje vrhunskog sportskog rezultata;
unapređenje uslova za razvoj sportiste do vrhunskog rezultata;
definisana i unapređena oblast profesionalnog sporta.
7.4. RAZVOJ I UNAPREĐENJE SPORTSKE INFRASTRUKTURE
Nivo bavljenja sportom u svakom društvu značajno zavisi od broja, raznovrsnosti i dostupnosti potrebnih sportskih objekata.
Cilj Republike Srbije je da se razvije i unapredi sportska infrastruktura u Republici Srbiji. U svim dosadašnjim analizama potvrđeno je da je sportska infrastruktura u značajnoj meri devastirana i izražena je potreba da se značajna pažnja usmeri ka rekonstrukciji postojećih sportskih kapaciteta, ali i da se izgrade novi multifunkcionalni sportski objekti i nacionalni trening centri. Podizanje kapaciteta sportske infrastrukture je zajednička obaveza svih činioca vlasti od Republike do jedinica lokalne samouprave.
To podrazumeva i sprovođenje mera čiji je cilj obezbeđivanje dobrog upravljanja sportskim kapacitetima, uštede energije i njihovo bezbedno i potpuno korišćenje. Sportski kapaciteti treba da budu prilagođeni potrebama posebnih grupa, kao što su veoma mladi, adolescenti, maturanti, usamljeni stariji ljudi kao i osobe sa invaliditetom.
Imajući u vidu da se nedovoljnom dinamikom upisuju sportski objekti u matičnu evidenciju utvrđenu Zakonom o sportu, potrebno je sprovesti mere podizanja svesti i odgovornosti vlasnika i korisnika sportskih objekata u pogledu ispunjavanja obaveza evidentiranja sportskih objekata i promene podataka o sportskim objektima u matičnoj evidenciji sportskih objekata.
Strategija ima za cilj da se kroz njenu primenu razvije i unapredi sportska infrastruktura u Republici Srbiji.
Primenom ove strategije u oblasti sportske infrastrukture cilj je da se:
uspostavi sveobuhvatna baza podataka, odnosno evidentira postojeće stanje sportske infrastrukture, unapredi sistem matične evidencije sportskih objekata, kategorišu sportski objekti i utvrde sportski objekti od nacionalnog značaja;
utvrde potrebe u pogledu broja i strukture sportskih objekata i unapredi regulativa u oblasti planiranja i projektovanja sa aspekta sportske infrastrukture;
izgrade nacionalni trening centri;
rekonstruišu postojeći i izgrade novi sportski objekti od značaja za Republiku Srbiju i jedinice lokalne samouprave;
prioritetno završe započeti sportski objekti;
unapredi sistem matičnih evidencija sportskih objekata.
Opšti cilj: razvijena sportska infrastruktura.
Posebni ciljevi:
uspostavljena potpuna baza podataka, odnosno evidentirano i evaluirano postojeće stanje sportske infrastrukture;
sistemski planirana, rekonstruisana i izgrađena sportska infrastruktura.
OSTALI CILJEVI
Pored navedenih prioriteta, ova strategija je usmerena i ka drugim segmentima sistema sporta u Republici, te redosled ciljeva ne znači i prioritet, već se svi ciljevi nalaze u korpusu jednake važnosti.
8.1. PODIZANJE KAPACITETA SPORTA NA SVIM NIVOIMA VLASTI
Cilj ove strategije da se sistem sporta u Republici Srbiji sastoji od sposobnih, održivih i koordinisanih sportskih organizacija, društava i saveza koji obezbeđuju kvalitetne uslove za bavljenje sportom u okviru svojih nadležnosti. U tom cilju potrebno je podići ukupne kapacitete svih organizacija u oblasti sporta u Republici Srbiji. Kako taj cilj nije moguće ostvariti bez odgovarajućih finansijskih sredstava, posebno je značajno unapređenje kapaciteta Olimpijskog komiteta Srbije, Sportskog saveza Srbije, Paraolimpijskog komiteta Srbije i nacionalnih granskih sportskih saveza za pripremu, pisanje i realizaciju projekata u EU formatu, radi korišćenja pristupnih fondova EU. Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije treba bi biti podrška organizacijama u oblasti sporta za realizaciju takvog cilja i predstavljati kontakt tačku za koordinaciju i obuku.
Ministarstvo teži da drži korak sa promenama u društvu i ekonomiji, da nađe način da podigne kapacitete u saradnji sa svim resursima na koje je upućeno i kao prioritet ima kvalitetno povezivanje ljudskih resursa sa sportom na nivou države, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Ministarstvo svoju ulogu ispunjava davanjem jasnih smernica u podizanju nivoa rada zakonskim i podzakonskim aktima, gradeći sposobnost svih naših partnera u oblastima kao što su rukovođenje, informativno tehnološke oblasti, organizacija sportskih manifestacija, sportski objekti, komercijalizacija, ljudski resursi, istraživanje i praćenje. Investiramo da bi se ostvarili rezultati, pratimo uspehe sportista sa posebnim akcentom na podnošenje izveštaja o korišćenju budžetskih sredstava.
Opšti cilj: uspostavljen konzistentan sistem upravljanja i finansiranja sistema sporta u Republici Srbiji; permanentna edukacija, više uključivanje u sistem sporta žena, marginalizovanih grupa, i volontera.
Posebni ciljevi:
povećani kapaciteti organizacija u oblasti sporta za programsko finansiranje njihove aktivnosti i delatnosti iz javnih prihoda (planiranje, realizacija, kontrola);
izrađen softver kojim će se pratiti finansijski tokovi sportskih organizacija u Republici Srbiji – korisnika budžetskih sredstava iz svih izvora budžetskog finansiranja;
povećani kapaciteti organizacija u oblasti sporta za apliciranje ka fondovima Evropske unije i drugim pristupnim fondovima;
unapređenje stručnosti i kapaciteta sportskih organizacija za pisanje projekata i ponuda ka sponzorima i donatorima;
unapređenje stručnosti i kapaciteta sportskih organizacija u jedinicama lokalne samouprave
usvojene kategorizacije sportskih organizacija u jedinicama lokalne samouprave;
permanentno praćenje i analiza odnosa ostvarenih sportskih rezultata u odnosu na uložena sredstva iz budžeta i drugih izvora finansiranja;
usvojeni planovi razvoja sporta u jedinicama lokalne samouprave;
usvojeni planovi razvoja grane sporta od strane nadležnog nacionalnog sportskog saveza;
uključen veći broj žena, marginalizovanih grupa i volontera u sistem sporta u Republici Srbiji.
8.2. STRUČNO I NAUČNO – ISTRAŽIVAČKI RAD U SPORTU I INFORMACIONIM SISTEMIMA
Preduslov za razvoj sporta i bavljenje sportom jeste raspolaganje velikim brojem kvalitetnih stručnjaka (kadrova) na svim nivoima, od administrativnog i tehničkog do onih koji rade na višim nivoima rukovođenja, obuke i treninga. Ti kadrovi mogu biti i volonterski i profesionalni, s tim da profesionalni kadrovi mogu biti i podrška volonterima. Učesnici u vođenju ili nadgledanju sportskih aktivnosti treba da imaju odgovarajuće kvalifikacije, pri čemu posebnu pažnju treba da poklanjaju zaštiti bezbednosti i zdravlja ljudi pod njihovom kontrolom.
Potreba za kvalifikovanim, stručnim kadrom posebno dobija na težini kada je u pitanju rad sa decom i mladima. Sve sportske i sa sportom povezane organizacije dužne su da osiguraju da svi koji su odgovorni za decu i mlade budu na odgovarajućem nivou stručno kvalifikovani, odnosno osposobljeni da se njima bave, treniraju ih ili obrazuju, a posebno da razumeju biološke i psihološke promene vezane za njihovo sazrevanje. Ova lica treba da obezbede da njihov lični nivo obučenosti i kvalifikacija odgovara potrebama dece i mladih, tokom njihovog kretanja kroz razne faze privrženosti sportu. Treba da se ponašaju na način koji daje dobar primer i predstavlja model ponašanja za njih. U radu sa mladima na prvo mesto mora se stavljati zdravlje, bezbednost i dobrobit deteta ili mladog sportiste, i osigurati da te vrednosti budu ispred pobedničkih stremljenja ili reputacije škole, kluba, trenera ili roditelja. S druge strane, detetu, mladoj osobi i porodici treba dati što je moguće više informacija koje će osigurati njihovu svest o mogućim rizicima i prednostima postizanja visokog sporskog nivoa. Posebno se detetu i mladoj osobi ne smeju nametati očekivanja koja nisu u srazmeri sa njegovom mogućnošću da ih ispuni.
Javne vlasti svih nivoa ne mogu da vode adekvatnu „sportsku politiku“ ako ne raspolažu odgovarajućim informacijama. Da bi se one dobile sve javne vlasti treba da razviju odgovarajuće strukture i sredstva za sakupljanje i distribuciju relevantnih informacija o sportu na lokalnom i nacionalnom nivou. To podrazumeva i da se pomažu naučna istraživanja svih aspekata sporta. Nakon prikupljanja informacija i dobijanja rezultata istraživanja, oni će se distribuirati zainteresovanim stranama, na lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili, čak, međunarodnom nivou.
Opšti cilj: unapređen stručni i naučno-istraživački rad u sportu i informacionim sistemima.
Posebni ciljevi:
unapređen stručni rad u sportu;
unapređen naučno-istraživački rad u sportu;
podizanje kapaciteta Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije i pokrajinskih zavoda za sport i medicinu sporta, uz povezivanje sa visokoškolskim ustanovama;
unapređeni informacioni sistemi u sportu.
8.3. MEĐUNARODNA SPORTSKA SARADNJA I SPORT U DIJASPORI
Međunarodna sportska saradnja i sport u dijaspori je način jačanja nacionalnih interesa kroz afirmaciju sporta i kreiranje indirektne podrške dugogodišnjoj strategiji kojom će se ostvariti direktni interesi nacionalnog sporta kroz obezbeđivanje uspeha na najznačajnijim međunarodnim takmičenjima i mobilisanje nacionalnih resursa u dijaspori u odgovoru na narasle zahteve razvoja društva, pri čemu sport ima kapacitet da učestvuje u rešavanju agende modernog društva i sport je, ujedno sredstvo u oplemenjivanju biološkog, socijalnog, intelektualnog, poslovnog života čoveka.
Opšti cilj: unapređena međunarodna sportska saradnja i sport u dijaspori.
Posebni cilj: izrađena nacionalna platforma za međunarodnu saradnju i razvoj sporta u dijaspori.
8.4. SPORT U VOJSCI
Vizija sporta u Vojsci Republike Srbije je moderan sistem koji je integralni deo nacionalnog sporta, u kojem je sport dostupan svakom pripadniku Ministarstva odbrane i Vojsci Srbije radi poboljšanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti i u kojem postoje uslovi za ostvarenje vrhunskih sportskih dostignuća, prvenstveno u bazičnim sportovima.
Misija sporta u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije je kontinuirano, plansko i organizovano sprovođenje sportskih aktivnosti, na svim nivoima i u svim oblicima, u funkciji očuvanja zdravlja, zadovoljenja fizičkih, mentalnih i socijalnih potreba, kreiranja pozitivnog vrednosnog sistema kadrovskog vođenja, unapređenja fizičkih sposobnosti pojedinaca i komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije, promovisanja sistema odbrane, doprinosa jačanju mira u svetu, međuarmijske saradnje, poverenja i pomirenja, kao i doprinosa razvoju vrhunskog, masovnog i rekreativnog nacionalnog sporta.
U skladu sa neprekidnom dogradnjom organizacijske strukture, a radi efikasnog funkcionisanja organizacijskih celina koje se na nivou Ministarstva odbrane i Vojske Srbije bave sportom, neophodno je precizno definisati osnovne funkcije i nadležnosti organizacijskih celina koje se po dubini bave vojnim sportom i izvršiti popunu sportske jedinice (sportski vod VA) vrhunskim sportistima.
Opšti cilj: unapređen sport u Vojsci Republike Srbije.
Posebni ciljevi:
Ustrojena normativna struktura u oblasti sporta u Vojsci;
Usklađena organizaciona struktura vojnog sporta;
Razvijen sistem međunarodnog sporta u okviru CISM;
Integrisan vojni i civilni sport;
Unapređen sistem stručnog obrazovanja u oblasti sporta u Vojsci;
Razvijena sportska medicina u Vojsci;
Ostvarena rodna i polna ravnopravnost žena u oblasti sporta u Vojsci.
8.5. SPORT U POLICIJI
U okviru sveukupnog programa reforme sistema unutrašnjih poslova, započele su i promene u obrazovnom sistemu i stručnom osposobljavanju zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova kojima su obuhvaćena specifična sportska znanja, veštine i sposobnosti koje doprinose boljem odgovoru na bezbednosne izazove, rizike i pretnje. Istovremeno kroz naučene lekcije u rešavanju problema kroz sistem zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, prepoznata je potreba za jačanjem kapaciteta saveza i klubova u sistemu zaštite i spasavanja u Republici Srbiji i programiranju budžetskih sredstava za opremanje i obučavanje sportskih saveza i klubova koji se bave sportovima na vodi i pod vodom i planinarskim sportovima.
Opšti cilj: Unapređen sport u Policiji.
Posebni ciljevi:
Ojačani kapacitet zaposlenih u MUP-u da kroz učešće u sportskim aktivnostima doprinesu razvoju sistema sporta u Srbiji;
Postignut potreban nivo stručnih znanja, veština i sposobnosti koje doprinose uspešnom radu pripadnika MUP-a;
Ojačan kapacitet sportskih saveza i klubova iz oblasti sporta na vodi, pod vodom i alpinizma za njihovo obučavanje i uključivanje u sistem zaštite i spasavanja u Republici Srbiji.
8.6. SPORTSKI TURIZAM I PARTNERSTVO IZMEĐU SPORTA I ŽIVOTNE SREDINE
Danas su sport i turizam neodvojivi fenomeni i njihov sinergijski učinak daje vrhunske rezultate. Turizam i sport se sve više prepliću, što naročito dolazi do izražaja tokom velikih sportskih događanja. Osim toga, rekreacija kao vid sportske aktivnosti upravo počiva na turizmu. Zajedničko delovanje turizma i sporta u narednom periodu znači delovanje u skladu sa modernim evropskim načinom poslovanja u ove dve oblasti. Turizam i sport, predstavljaju dobar put i za integrisanje u evropske turističke tokove. Spoj turizma i sporta, oba u funkciji spajanja ljudi, čine put ka stvaranju jedne harmonične planete, bez granica i predrasuda, planete koja se kroz zdrav sportski duh i obogaćivanje znanja, okreće ka boljem uvažavanju i razumevanju različitosti koje postoje među ljudima. Savremeni sport i savremeni turizam međusobno su se isprepletali u nerazdvojnoj interakciji da je postalo nemoguće posmatrati ih odvojeno, a često je i nemoguće reći zbog čega se neki čovek upustio u određenu aktivnost – zbog sporta ili zbog turističkog doživljaja (npr. odlazak u skijaški centar). Aktivnosti sportskog turizma mogu se odvijati u urbanim ili ruralnim sredinama, na otvorenom ili u zatvorenim prostorijama, u svim sezonama i klimama.
U Strategiji razvoja turizma Republike Srbije do 2015. godine potencirano je da je za budući razvoj srpskog turizma najvažnije brendiranje Srbije, a upravo učešće u sportskim događajima i sportskim aktivnostima, po kojima smo u svetu prepoznati u pozitivnom smislu, predstavlja način da svetu ponudimo ono čime se ponosimo, jer ti sadržaji mogu doneti visok devizni priliv i, povratno, doprineti pozitivnom imidžu zemlje. Republika Srbije ima značajne sportske, infrastrukturne i prirodne potencijale za sportski turizam, i to kako u oblasti sportsko-rekreativnog turizma tako i u oblasti turizma sportskih događaja, ali ti potencijali nisu do sada na odgovarajući način iskorišćeni. Razvoj sportskog turizma u Srbiji prvenstveno podrazumeva promociju zdravog načina života i redovnih fizičkih aktivnosti, ali on mora biti podstaknut i izgradnjom odgovarajuće saobraćajne i druge infrastrukture, kao i obezbeđenjem adekvatnog stručnog kadra.
Obezbeđivanje i unapređivanje ljudskog fizičkog, društvenog i mentalnog blagostanja iz generacije u generaciju zahteva da sportske aktivnosti, uključujući one u gradskim, prirodnim i vodenim područjima budu usklađeni sa ograničenim resursima planete, i praktikovane u skladu sa principima održivog razvoja i uravnoteženog upravljanja okolinom. To uključuje: uzimanje u obzir prirode i vrednosti prirodne sredine u planiranju i izgradnji sportskih kapaciteta; podržavanje i stimulisanje sportskih organizacija u njihovim naporima da očuvaju prirodu i okolinu; povećanje ljudskog znanja i svesti o odnosima između sporta i opravdanog razvoja, kao i njihovog razumevanja prirode. Važno je da se u sportu može uživati kako danas tako i u budućnosti, od strane najvećeg broja ljudi, u najboljim mogućim uslovima, pod čime se podrazumeva sport u zdravoj i čistoj životnoj sredini. Sport u svim svojim pojavnim oblicima i na svim nivoima deli sa čitavim čovečanstvom dužnost negovanja i zaštite prirode i životne sredine, kako za sadašnje tako i za buduće generacije.
Kako bi se izbegli negativni efekti koji prate sportske aktivnosti, događaje i proizvodnju sportske opreme, svi učesnici u sistemu sporta moraju pronaći načine da smanje negativne posledice poput potrošnje energije, zagađenja vazduha, emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte kao i onih štetnih po ozonski omotač, odstranjivanje otpada, erozije i štetnih uticaja po bio diversifikaciju sredine. Sport se mora razvijati u skladu sa pravilima očuvanja ekološke ispravnosti, poštujući princip da je zdrava sredina preduslov za zdrav sport. Učesnici moraju naučiti da poštuju i cene prirodno okruženje, a samim tim i da postanu spremniji da uzmu učešće u aktivnostima zajednice.
Opšti cilj: unapređen odnos sporta i turizma i životne sredine.
Poseban cilj: podstaknute i ojačane veze sporta i turizma i životne sredine.
8.7. MEDIJI U SPORTU
Podrazumevajući činjenicu da većina medija izdvaja značajan prostor za sadržaje koji se bave različitim aspektima sporta i polazeći od nezavisnosti sportskih organizacija i autonomije medijskih kuća po pitanjima kreiranja programa i svakodnevnog rukovođenja, nacionalni sportski savezi, uključujući i njihove članice, i mediji treba da uspostave međusobnu saradnju sa ciljem međusobne konsultacije o svim pitanjima koja se tiču obe strane, kao i o načinima i sredstvima na koje mediji mogu da stimulišu bavljenje sportom i pomognu rešavanju nekih od problema koji su povezani sa sportom (popularizacije novih i malih sportova; davanje prioriteta u izveštavanju domaćem sportu; tretman koji treba da imaju scene nasilja povezane sa sportom, kako one koje se dešavaju na terenu tako i one van njega; sprečavanje komercijalnog uticaja na amaterski sport; ukazivanje na štetnost i neprihvatljivost dopinga u sportu i dr.).
Svakodnevni i dinamičan razvoj telekomunikacija nameće obavezu za sve organizatore sportskih priredbi da posebnu pažnju posvete rastućoj ulozi i značaju koji informacione tehnologije imaju prilikom organizovanja i sprovođenja sportske priredbe. Medijska pokrivenost sportske priredbe mora biti sastavni deo mera za organizaciju svake sportske priredbe. U sklopu toga, posebno je važno ostvarivanje uloge medija u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama za period od 2013 do 2018. godine.
U odnosu sporta i medija posebnu pažnju treba posvetiti i promociji potencijala sporta u društvenoj integraciji (inkluziji) i izgradnji društva jednakih mogućnosti.
Opšti cilj: unapređena uloga i odgovornost medija za razvoj sporta.
Posebni ciljevi:
medijska promocija sporta kao zdravog načina života i motivacija građana za bavljenje sportskim aktivnostima;
stručno usavršeni sportski novinari;
podignuta svest građana o pozitivnim vrednostima sporta.
8.8. NEGATIVNE POJAVE U SPORTU
Kako je to istaknuto u Beloj knjizi o sportu Evropske komisije iz 2007. godine, nasilje na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama, predstavlja i dalje za sve evropske zemlje uznemirujući problem, koji poprima različite oblike, sa uočljivom tendencijom izmeštanja sa unutrašnjosti stadiona na okolne prostore, uključujući i širu urbanu sredinu. Republika Srbija nije u tom pogledu izuzetak. U cilju sprečavanja nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama Republika Srbije je još 2003. godine donela Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Činjenica da je ovaj zakon nekoliko puta do sada menjan kao i da je bilo potrebno doneti Nacionalnu strategiju za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama za period od 2013. do 2018. godine jasno ukazuje da postojeći problemi nisu još prevladani i da kako javne vlasti svih nivoa tako i svi učesnici u sistemu sporta moraju i u buduće posvetiti znatnu pažnju sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, uključujući i pojavu rasističkih ispada.
Međunarodna iskustva su pokazala da i kada su preduzete sve represivne mere, one neće biti dovoljne ako ih nisu pratile obuhvatne preventivno-edukativne aktivnosti. Možda najvažniji razlog za stavljanje težišta na edukativno-preventivne mere prema navijačima je tendencija vremenskog i prostornog premeštanja nasilja sa stadiona i dvorana na gradske ulice. Naime nasilje čiji je povod nekakav sportski događaj polako se „seli” na ulice i otpočinje i nekoliko sati pre samog događaja i nastavlja se nekoliko sati po završetku događaja. Uspeh ili neuspeh sportskog tima za koji se navija je potpuno u drugom planu, a samo nasilje navijača sportske rezultate stavlja u drugi plan.
Lokalne vlasti imaju najviše uslova da koordiniraju i podrže aktivnosti kojima se sport koristi kao mehanizam za prevenciju ili reintegraciju posebno onih aktivnosti koje se izvode u školama ili su namenjene za decu školskog uzrasta. Lokalne vlasti treba da osnuju adekvatne strukture koje će se boriti protiv nasilja u sportu i koordinirati aktivnosti.
Upotreba dopinga suprotna je osnovnim vrednostima savremenog sporta i predstavlja njegovu grubu zloupotrebu. Međunarodne organizacije, države i svi međunarodni i nacionalni sportski savezi borbu protiv dopingovanja stavljaju u svoje osnovne zadatke. Tri su osnovna legitimna cilja te borbe: zaštita zdravlja sportista, očuvanje jednakosti šansi (konkurencije) i održanje verodostojnosti sportske grane.
Republika Srbija je mere i aktivnosti na sprečavanju dopinga u sportu prvi put regulisala Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu iz 2005. godine, kojim je osnovana i Antidoping agencija Republike Srbije (ADAS). Antidoping agencija Republike Srbije je u periodu od 1. januara 2006. godine do 25. novembra 2013. godine sprovela ukupno 4347 doping kontrola, od toga: 1577 kontrola na nacionalnim takmičenjima i 439 kontrola izvan takmičenja unutar nacionalnog programa testiranja, kao i 2279 kontrola na međunarodnim takmičenjima i 52 kontrole izvan takmičenja unutar međunarodnog programa testiranja. U istom periodu otkriveno je 48 doping pozitivnih sportista i 3 druge povrede antidoping pravila. Za razliku od odlučnosti države da se obračuna sa dopingom u sportu, mnogi nacionalni sportski savezi nisu ispunjavali svoje obaveze iz Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Veliki broj nadležnih nacionalnih granskih sportskih saveza nije donelo opšte akte u vezi sa antidoping borbom – utvrdilo mere i postupak u slučajevima utvrđenog dopingovanja sportiste, donelo program antidoping delovanja i odredilo odgovorno lice za nadzor nad sprovođenjem mera za sprečavanje dopinga, niti je obezbedilo stalno individualno medicinsko praćenje vrhunskih sportista. Ovo sve zahteva potenciranje uloge i odgovornosti nacionalnih sportskih saveza, ali i drugih organizacija u oblasti sporta, u odnosu na borbu protiv dopinga. Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu jasno je istakla da javne vlasti i organizacije zadužene za sport imaju komplementarnu odgovornost u sprečavanju i borbi protiv dopinga u sportu, posebno u pogledu obezbeđenja odgovarajućeg toka sportskih manifestacija, zasnovanog na principu fer pleja i u zaštiti zdravlja njihovih učesnika. Javne vlasti i organizacije u oblasti sporta, posebno nacionalni sportski savezi, moraju sarađivati u tom cilju, uz obezbeđenje najvišeg stepena nezavisnosti i transparentnosti na odgovarajućim nivoima.
Imajući u vidu da je od donošenja Zakona o sprečavanju dopinga o sportu donet Zakon o ratifikaciji međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu, da je Svetski antidoping kodeks značajno promenjen, da postoje nova uporedno pravna iskustva i da je praksa ukazala na određene manjkavosti postojećeg zakona, Narodna skupština je na predlog Vlade Republike Srbije u oktobru mesecu 2014. godine usvojila novi Zakon o sprečavanju dopinga u sportu („Službeni glasnik RS”, broj 111/14).
Opšti cilj: unapređene mere za sprečavanje svih negativnih pojava u sportu (nasilje, doping, nameštanje mečeva, nelegalno klađenje i sl.).
Posebni ciljevi:
uspostavljen mehanizam za doslednu primenu Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca na sportskim priredbama za period 2014- 2018. godine;
unapređeni mehanizmi za borbu protiv manipulacija na sportskim takmičenjima;
unapređen normativni i organizacioni okvir kojim se reguliše i obezbeđuje sprečavanje dopinga u sportu.
SPROVOĐENJE, PRAĆENJE, OCENJIVANJE I IZVEŠTAVANJE
9.1 SPROVOĐENJE
Primena Strategije je definisana Akcionim planom, koji je sastavni deo ove strategije. Tim planom jasno su definisani opšti i posebni ciljevi, mere i aktivnosti za njihovu realizaciju, nosioci zaduženi za njihovu realizaciju, vremenski okviri i, konačno, procena da li su za njihovu realizaciju potrebna materijalna sredstva.
9.2. PRAĆENJE
Praćenje se sprovodi u redovnim vremenskim intervalima, u skladu sa Poslovnikom Vlade i godišnje − u skladu sa elementima Akcionog plana.
Radi uspostavljanja jedinstvenog i formalnog sistema izveštavanja, Ministarstvo će utvrditi procedure izveštavanja i formate tih izveštaja u skladu sa dobrom praksom Evropske unije i u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu, krovnim organizacijama: Olimpijskim komitetom Srbije, Sportskim savezom Srbije, Parolimpijskim komitetom Srbije, Specijalnom olimpijadom i indirektnim budžetskim korisnicima: Zavodom za sport i medicinu sporta Republike Srbije i Antidoping agencijom Republike Srbije.
9.3. OCENJIVANJE
Ocenjivanjem se utvrđuje napredak u sprovođenju ove strategije i predlažu korektivne mere i izmene tokom sprovođenja. Ocenjivanje se sprovodi redovno, jednom godišnje, korišćenjem različitih izvora podataka, uključujući godišnji izveštaj o radu kao osnovni izvor podataka, a na osnovu definisanih pokazatelja. Interne informacije se sistematski upoređuju sa eksternim izvorima informacija, poput intervjua, istraživanja javnog mnjenja i drugih izvora. U zavisnosti od vrste pokazatelja, procenjuju se realizacija i efekti planiranih i realizovanih aktivnosti, kao i institucionalne i zakonodavne promene.
Pregled se predstavlja prema stepenu realizacije aktivnosti:
sprovedena – ocena znači da je aktivnost realizovana u skladu sa očekivanjima i da nisu potrebne dodatne mere;
delimično sprovedena – ocena znači da je aktivnost realizovana, ali da su potrebne dodatne mere da bi se kvalitet učinka unapredio do planiranog nivoa;
nije sprovedena – ocena znači da aktivnost nije realizovana i da su potrebne mere da bi se planirana aktivnost realizovala.
Kroz godišnji izveštaj, Ministarstvo ocenjuje stepen sprovođenja aktivnosti o čemu izveštava Savet za sport. Ukoliko bude potrebno, Ministarstvo može revidirati Strategiju u cilju unapređenja njene efektivnosti i održivosti. Po isteku perioda predviđenog za sprovođenje Strategije, ocena sadrži preporuke, zaključke, naučene lekcije i prikazuje najbolju praksu po pitanju sprovođenja Strategije.
9.4. IZVEŠTAVANJE
Na godišnjem nivou Ministarstvo izrađuje i objavljuje izveštaje o sprovođenju Strategije na svojoj internet stranici, stepenu sprovođenja ciljeva i aktivnosti, problemima i izazovima. Na osnovu toga se vrši revizija prioriteta, i planiranih aktivnosti u Akcionom planu, kako bi se obezbedilo da oni ostanu relevantni i kako bi se ispunile potrebe sportskog sektora i uprave, a imajući u vidu da je Izveštaj o toku sprovođenja Strategije sastavni deo Izveštaja o radu Ministarstva koji se dostavlja Vladi u skladu sa Poslovnikom Vlade.
Ministarstvo će informacije na osnovu kojih bi se vršilo praćenje ostvarivanja ciljeva pribavljati od nadležnih ministarstava, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, Agencije za privredne registre, Republičkog zavoda za statistiku, nadležnih zavoda za sport i medicinu sporta, Antidoping agencije Republike Srbije, ostalih organizacija u oblasti sporta, visokoškolskih ustanova i drugih organizacija koje prikupljaju i obrađuju podatke vezane za sport i fizičko vežbanje građana. Navedeni organi i organizacije na zahtev Ministarstva najmanje jednom godišnje dostavljaju tražene informacije u vezi sprovođenja Strategije i Akcionog plana.
Procenjuje se da za realizaciju strateških ciljeva u narednom periodu finansijska sredstva će biti planirana u okviru limita određenih fiskalnom strategijom, jer će se aktivnosti realizovati u okviru postojećih materijalnih, finansijskih i ljudskih resursa.
Prema mogućnostima, određene aktivnosti i zadaci mogu se finansirati iz sredstava donacija i kroz javno-privatno partnerstvo.
11. AKCIONI PLAN
Akcioni plan za sprovođenje ove strategije čini njen sastavni deo.
12. ZAVRŠNA ODREDBA
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 66-16334/2014
U Beogradu, 25. decembra 2014. godine
V L A D A
PREDSEDNIKAleksandar Vučić