Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US i 72/12),
Vlada donosi
STRATEGIJU
RAZVOJA SISTEMA IZVRŠENJA KRIVIČNIH SANKCIJA U REPUBLICI SRBIJI DO 2020. GODINE
1. Dokument Strategije
Oktobra 2004. godine Ministarstvo pravde donelo je platformu za Strategiju pravosuđa, koja je uključivala prioritetna pitanja zatvorskog sistema u Republici Srbiji. Od tada, Ministarstvo pravde je učinilo značajan pomak u sferi reforme zatvorskog sistema i objedinilo ključne izazove i prioritetne akcije u tekstu Strategije za reformu sistema izvršenja krivičnih sankcija.
Strategija za reformu pravosuđa koja je izrađena 2005. godine, poslužila kao osnov za preduzimanje svih reformskih zadataka i čiji je sastavni deo bio i reforma izvršenja krivičnih sankcija. Strategija je bila projektovana za period 2005-2012. godine i većina reformskih zadataka koji su predviđeni, realizovani su potpuno ili u većoj meri.
Strategija razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija do 2020. godine (u daljem tekstu: Strategija) nastavlja sa ispunjavanjem reformskih zadataka zacrtanim u prethodnoj strategiji, uz uključivanje postojećih prioriteta i opredeljenja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: Uprava) u cilju dostizanja standarda i funkcionisanja po principima modernih i razvijenih penalnih sistema, koje Strategija predviđa.
Strategija se sastoji iz četiri veće celine, odnosno odeljka:
Misija i vizija, prioritetne razvojne oblasti, uloga i značaj Strategije i povezanost sa Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa za period 2013 – 2018. godine i drugim prioritetima Vlade;
Pregled i analiza trenutne situacije;
Dosadašnji rezultati, glavni izazovi i prioritetne aktivnosti po razvojnim oblastima;
Sprovođenje Strategije.
Strategiju je pripremila Uprava, uz podršku Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Misija OEBS-a).
Vizija
Zaštita društva od kriminaliteta humanim izvršavanjem kazni i prevencijom povrata.
Misija
Dalji razvoj sistema izvršenja krivičnih sankcija, sa prioritetnim zadatkom zaštite društva od kriminaliteta, kontinuirano poboljšanje uslova u kojima se krivične sankcije izvršavaju, kao i primena savremenih dostignuća u tretmanu osuđenih u svrhu njihove uspešne reintegracije u društvenu zajednicu i smanjenja stope povrata.
Ciljevi
Savremeni sistem izvršenja krivičnih sankcija kao deo razvijenog i efikasnog pravosudnog sistema, koji uspešno reaguje na kriminalitet i tokom izvršenja krivičnih sankcija utiče na pojedinca da izmeni ponašanje, stekne nove veštine i znanja i uspešno se integriše u društvenu zajednicu.
Strategija je definisala 12 najbitnijih razvojnih oblasti i u donjoj tabeli su ukratko predstavljeni prioritetni zadaci za sve oblasti:
Oblast Prioritetni zadaci u okviru oblasti Zakonska regulativa i propisi Usvajanje zakona i podzakonskih akata koji obezbeđuju pravni okvir za dalji razvoj stabilnog, efikasnog i humanog sistema izvršenja krivičih mera i sankcija u skladu sa evropskim standardima. Infrastruktura Unapređenje infrastrukturnih kapaciteta Uprave izgradnjom novih objekata, kao i rekonstrukcija i adaptacija postojećih, kako bi se unapredila bezbednost i efikasnost sistema i omogućili uslovi za adekvatan smeštaj lica lišenih slobode. Poštovanje ljudskih prava lica lišenih slobode i zaštita posebno osetljivih kategorija Obezbeđivanje poštovanja ljudskih prava lica lišenih slobode kroz efikasne mehanizme zaštite i saradnju sa nezavisnim institucijama i organizacijama za prevenciju torture i zaštitu ljudskih prava. Poboljšanje uslova za smeštaj maloletnika, žena, invalida, bolesnika i lica na izvršenju mere bezbednosti u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: zavodi), unapređenje specijalizovanih i individualizovanih programa postupanja za posebno osetljive grupe u cilju uspešne resocijalizacije i reintegracije i u potpunosti obezbeđen adekvatan postpenalni prihvat. Tretman Primena širokog spektra programa tretmana (terapijskih, obrazovnih, programa za stručno osposobljavanje, učenje socijalnih veština i sl.) koji su usmereni na očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja osuđenih tokom izvršenja kazne, promenu ponašanja, stručno osposobljavanje, pripremu za otpust i reintegraciju osuđenih. Zdravstvena zaštita lica lišenih slobode Obezbeđivanje da sva pritvorena, osuđena i lica na izvršenju mera bezbednosti i vaspitnih mera imaju istu zdravstvenu zaštitu kakva postoji u društvenoj zajednici i sprovođenje konkretnih programa u smanjenju problema koji su u vezi sa hroničnim oboljenjima, narkomanijom, hepatitisom C i B i SIDOM (HIV). Izvršenje mere bezbednosti Osavremenjivanje modela izvršenja mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi uz interaktivniju saradnju suda, Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, ustanova u okviru ministarstva nadležnog za poslove zdravlja i Povereničke službe. Obuka, stručno osposobljavanje osuđenih i njihov rad Obezbeđivanje konkretnih programa obuke i stručnog osposobljavanja osuđenih lica u cilju sticanja i verifikacije znanja kako bi se pružile mogućnosti za odgovarajuće radno angažovanje lica lišenih slobode za vreme izvršenja kazne i uspešna reintegracija u društvo nakon izvršenja kazne. Pravosudna policija Preispitivanje mogućnosti uspostavljanja Pravosudne policije kao jedinstvene formacije ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa koju čine služba za obezbeđenje u zavodima i sudska straža. Alternativne mere i sankcije, socijalna reintegracija i postpenalni prihvat Otvaranje novih kancelarija za alternativne sankcije i stvaranje uslova za realizaciju postpenalnog tretmana lica posle izvršene kazne zatvora. Osnivanje posebne službe za alternativne sankcije u okviru Uprave. Obuka i stručno osposobljavanje zaposlenih u sistemu izvršenja Organizaciono i kadrovsko jačanje kapaciteta Centra za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Nišu (u daljem tekstu: Centar za obuku i stručno osposobljavanje) u cilju da se svim zaposlenima omogući kontinuirana obuka i stručno usavršavanje, unapređenje njihovih znanja, kvalifikacija i motivacija za rad. Nadzor Razvoj efikasnog sistema nadzora nad radom Uprave u celini i zavoda, sa ciljem zakonitog postupanja zaposlenih prema licima lišenim slobode, u skladu sa evropskim standardima. Informacioni i bezbednosni sistemi Efikasno upravljanje radnim procesima i informacijama kojima raspolaže Uprava i umrežavanje sa pravosudnim organima, kao i ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove. Uvođenje integrisanih bezbednosnih sistema baziranih na novim informacionim tehnologijama.
Strategija je od velike važnosti i osnov za:
Utvrđivanje razvojnih prioriteta sistema za izvršenje krivičnih sankcija u cilju objedinjavanja aktivnosti Uprave, međunarodnih organizacija i udruženja građana na podršci razvoja u prioritetnim oblastima ove strategije;
Definisanje smernica kojima će se Uprava rukovoditi u procesu ispunjenja evropskih standarda i pridruživanja Evropskoj Uniji;
Usklađivanje razvoja zatvorskog sistema sa planiranim reformama u drugim institucijama pravosudnog sistema i drugim državnim organima;
Izradu detaljnog akcionog plana za sprovođenje Strategije, sa projekcijama troškova, kao i redovno praćenje rezultata tokom sprovođenja Strategije.
Reforma sistema izvršenja krivičnih sankcija je sastavni deo reforme pravosudnog sistema. Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013 – 2018. godine („Službeni glasnik RS”, broj 57/13) upućuje na Strategiju u cilju detaljnijeg definisanja reformskih oblasti i aktivnosti koje treba preduzeti radi stvaranja efikasnijeg sistema izvršenja.
U delu koji se odnosi na uspostavljanje efikasnog i održivog sistema izvršenja sudskih odluka, Nacionalna strategija za reformu pravosuđa za period od 2013 – 2018. posebno ističe glavne reformske prioritete u sistemu izvršenja, kao što su: unapređenje infrastrukture, poštovanje ljudskih prava, adekvatna zdravstvena zaštita, zaštita posebno osetljivih kategorija, bezbedno čuvanje u humanim uslovima, dalji razvoj i šira primena alternativnih sankcija, povećanje efikasnosti tretmana, obuke i upošljavanja osuđenih.
O prioritetima Vlade govori i Akcioni plan za ispunjavanje preporuka Evropske komisije sadržanih u godišnjem izveštaju o napredku Republike Srbije u procesu evropskih integracija za 2012. godinu. Jedan od ključnih prioriteta u ovom akcionom planu je „Demokratija i vladavina prava”, koji podrazumeva preduzimanje niza neophodnih koraka u reformisanju pravosudnog sistema i policije. Aktivnosti predviđene Akcionim planom Vlade odnose se na unapređivanje životnih uslova osuđenih, uspostavljanje efikasnog sistema izvršenja vanzavodskih sankcija i mera i obezbeđivanja daljeg stručnog usavršavanja zaposlenih.
2. Pregled i analiza trenutne situacije
2.1. Podaci o zavodima u Republici Srbiji
U Republici Srbiji postoji 35 zavoda, od kojih su šest na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Slika 1: Sistem izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji
[pic]
U sistemu izvršenja krivičnih sankcija najveći problem predstavlja preopterećenost smeštajnih kapaciteta, koja je nastala kao posledica stalnog porasta broja pritvorenih i osuđenih lica u Republici Srbiji u poslednjoj deceniji.
Broj osuđenih i pritvorenih lica u Republici Srbiji je značajno porastao sa 3.600 početkom 90-tih na 6.000 lica lišenih slobode 2000. godine, zatim 7.800 u 2004. godini do 11.300 (oktobar 2012.). Nakon primene Zakona o amnestiji („Službeni glasnik RS”, broj 107/12), broj lica lišenih slobode je smanjen, pa se na dan 31.12.2012. godine u zavodima nalazi 10.228 lica što i nadalje predstavlja problem u funkcionisanju sistema.
U zavodima za maloletnike nalazi se 239 štićenika (217 u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu 22 osuđena na kaznu maloletničkog zatvora, dok se 19 maloletnih lica nalazi u pritvorskim jedinicama zavoda). Ukupan broj lica lišenih slobode ženskog pola je 399, što je niža stopa u odnosu na celokupnu populaciju u odnosu na zemlje Evropske unije.
U cilju adekvatnog sagledavanja smeštajnih kapaciteta zavoda izvršena je detaljna analiza svih smeštajnih jedinica u zavodima u skladu sa zakonom propisanim standardima (4m² po jednom licu lišenom slobode). Zbog pravilnog sagledavanja postojećeg stanja posebno su sagledani zavodi u kojima se nalaze maloletna lica, žene, pritvorena lica i bolesnici.
Maksimalni kapacitet zavoda u Republici Srbiji procenjuje se na oko 9.000.
Utvrđeno stanje smeštajnih kapaciteta pokazalo je da je najveći problem prenaseljenosti u zatvorenim odeljenjima zavoda u kojima se nalaze osuđena lica koja izvršavaju kazne zatvora preko jedne godine, a najviše u kategoriji osuđenih lica na kazne zatvora od jedne do deset godina.
Tabela broj 1. Broj osuđenih po dužini kazne na dan 31.12.2012. godine
Visina izrečene kazne zatvora Broj osuđenih na dan 31.12.2012. godine Broj osuđenih izražen u % do 3 meseca 139 1,99 od 3-6 meseci 370 5,32 od 6 meseci -1 godine 676 9,71 1-2 godine 1141 16,40 2-3 godine 1051 15,10 3-5 godina 1442 20,73 5-10 godina 1266 18,19 10-15 godina 569 8,18 15-20 godina 155 2,23 20-40 godina 79 1,14 40 70 1,01 UKUPNO 6.958 100
Tabela broj 2. Struktura osuđenih prema vrsti krivičnog dela
Naziv krivičnog dela Broj osuđenih na dan 31.12.2012. godine Broj osuđenih izražen u % Ubistvo i pokušaj ubistva 824 11,84 Razbojništvo 988 14,20 Silovanje 200 2,87 Teška krađa, krađa i prikrivanje i sl. 1648 23,68 Telesne povrede 144 2,07 Prevara 144 2,07 Zloupotreba droga 1474 21,18 Nasilje u porodici 171 2,46 Posedovanje oružja i ugrožavanje sigurnosti 136 1,95 Ugrožavanje saobraćaja 183 2,63 Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi 43 0,62 Dela sa elementima organizovanog kriminala 80 1,15 Ratni zločini 44 0,63 Ostalo 879 12,63 UKUPNO: 6.958 100
Analiza vrste izvršenih krivičnih dela pokazuje da se najveći procenat odnosi na krivična dela sa elementima nasilja i krivična dela neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. Imajući u vidu kriterijume za razvrstavanje osuđenih lica u odeljenja i grupe, najveći deo osuđenih lica iz navedene kategorije inicijalno će biti razvrstan u zatvoreno odeljenje zavoda, gde postoji i najveći problem prenaseljenosti. Uvođenjem posebnih programa u tretmanu koji su usmereni na otklanjanje uzroka zavisnosti i bolju kontrolu agresivnog ponašanja, stvoriće se preduslovi da se prilikom preispitivanja programa postupanja utvrdi niži stepen rizika i omogući razvrstavanje osuđenog u povoljniji tretman i prelazak u poluotvoreno odeljenje zavoda.
Tabela broj 3. Kretanje broja pritvorenih
godina 2003 2004 Usvajanje novog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera i izmene drugih relevantnih krivičnih zakona; izrada podzakonskih akata. Primena i prilagođavanje novog zakonskog i podzakonskog okvira, obuka i osposobljavanje zaposlenih u Upravi, sudija i javnih tužilaca za primenu novih normativnih rešenja. Normativni okvir i njegova primena u praksi izvršenja krivičnih sankcija u potpunosti usklađeni sa evropskim standardima i praksom. Projektno planiranje i obezbeđenje sredstava potrebnih za rekonstrukciju i izgradnju po utvrđenim prioritetima. Aktivnosti na izgradnji i rekonstrukciji objekata. Obezbeđenje dovoljnog broja zatvorskih kapaciteta i infrastrukture za smeštaj lica lišenih slobode. Kontinuirana obuka zaposlenih i sudija za izvršenje u cilju upoznavanja i primene novih zakonskih rešenja i evropskih standarda iz oblasti zaštite ljudskih prava; informisanje lica lišenih slobode o zaštiti njihovih prava; izrađen i usvojen novi normativni okvir za krivičnopravnu zaštitu maloletnika; izrađeni specijalizovani programi i osoblje obučeno za njihovo sprovođenje; unapređenje specijalizovanih programa tretmana za osuđenice;izrađeni novi programi obuke i stručnog usavršavanja za žene u skladu sa potrebama tržišta. Delotvorna primena domaćih i evropskih standarda iz oblasti ljudskih prava i efikasna sudska i administrativna zaštita prava lica lišenih slobode;primena normativnog okvira i specijalizovanih programa; izgrađeni novi smeštajni kapaciteti u skladu sa standardima i potrebama; uspostavljena saradnja između relevantnih subjekata;osnovano i funkcionalno odeljenje za izvršenje mere bezbednosti obaveznog čuvanja i lečenja maloletnika;uspešna primena programa tretmana za osuđenice;unapređenje proizvodnih kapaciteta zavoda za žene i primena novih programa obuke i stručnog usavršavanja osuđenica. Uslovi smeštaja, zaštita ranjivih kategorija i ostvarivanje ljudskih prava lica lišenih slobode u skladu sa evropskim standardima i praksom; koordinirana aktivnost svih relevantnih i licenciranih subjekata u postupku tretmana i postpenalnog prihvata maloletnika i žena. Usavršavanje instrumenata za procenu rizika, kapaciteta i potreba osuđenih; obuka službenika tretmana i upravnika; razvoj specijalizovanih programa tretmana. Ujednačena praksa u primeni opšteg tretmana prema osuđenima;uvođenje specijalizovanih programa tretmana u cilju poboljšanja adaptivnog ponašanja osuđenih tokom izdržavanja kazne, kao i njihove uspešne reintegracije u društvo. Delotvorna primena opštih i specijalizovanih programa postupanja u cilju smanjenja povrata i stvaranja uslova za efikasniji sistem socijalne reintegracije i prihvata osuđenih. Obezbeđen dovoljan broj medicinskog osoblja u zavodima; uspostavljeno redovno snabdevanje lekovima i medicinskim materijalom i opremom, nabavka lekova za HIV (SIDA), hepatitis C i supstitucionu terapiju započete rekonstrukcije zdravstvenih kapaciteta u zavodima. Rekonstruisani kapaciteti za zdravstvenu zaštitu i obezbeđen ujednačen kvalitet stomatološke zaštite u okviru svih zavoda;uspostavljeni održivi programi smanjenja štete kod bolesti zavisnosti i prevencije polno i krvno prenosivih bolesti i tuberkuloze. Unapređena zdravstvena zaštita lica lišenih slobode u prioritetnim oblastima i u skladu sa evropskim standardima. Uspostavljanje zakonodavnog, organizacionog i institucionalnog okvira za efikasno izvršenje mera bezbednosti. Razvoj koncepta izvršenja mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. Unapređen sistem izvršenja mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi. Uspostavljanje zakonodavnog, organizacionog i institucionalnog okvira za adekvatnije upošljavanje osuđenih polazeći od potreba tržišta rada; postepeno širenje programa stručnog osposobljavanja u skladu sa procenjenim potrebama i mogućnostima u cilju uspešnije reintegracije osuđenih; primena pozitivne prakse iz projakta „Druga šansa” u organizovanju obrazovanja u zavodima. Sprovođenje i unapređenje programa stručnog osposobljavanja i obrazovanja osuđenih;reorganizacija postojećih ekonomskih jedinica u skladu sa realnim potrebama i uvođenje mogućnosti različitih formi javno-privatnih i javno-javnih partnerstava. Stručno osposobljavanje i obrazovanje je sastavni deo programa tretmana u svim zavodima; samoodrživ sistem obuke i upošljavanja osuđenika koji je ekonomski efikasan i omogućava uspešnu reintegracije nakon izdržane kazne uz podršku Probacione službe. Analiza postojećeg stanja i izrada studije o izvodljivosti uspostavljanja pravosudne policije. Promena normativnog okvira za uspostavljanje pravosudne policije u okviru ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa. Uspostavljena pravosudna policija sa obavezama i ovlašćenjima u obezbeđenju pravosudnih organa i njihovih aktivnosti i obezbeđenje zavoda i lica na izvršenju krivičnih sankcija. Kreiranje nove organizacione strukture povereničke službe;otvaranje sedam novih povereničkih kancelarija; unapređenje metodologije rada i obuka poverenika. Dalje širenje mreže povereničkih kancelarija i kadrovsko osnaživanje; formiranje posebnog odeljenja za alternativne mere i sankcije u sastavu Uprave. Poverenička služba delotvorno sprovodi sve poslove izvršenja alternativnih mera i sankcija i postpenalnog tretmana na teritoriji cele zemlje. Izrada novog Pravilnika o obuci i stručnom osposobljavanju; izrada novih nastavnih planova i programa i sprovođenje osnovne i specijalističke obuke i stručnog usavršavanja u skladu sa potrebama službi u Upravi i drugih državnih organa,selekcija i edukacija predavača u Centru za obuku i stručno osposobljavanje. Sprovođenje obuke prema novim nastavnim planovima i programa osnovne i specijalističke obuke;formiranje tela za koordinaciju i praćenje rezulata rada, obuke i stručnog usavršavanja zaposlenih u cilju kadrovskog planiranja. Zaposleni u Upravi se kontinuirano osposobljavaju i usavršavaju za obavljanje svih osnovnih i specijalističkih zadataka;kadrovsko planiranje u Upravi se obavlja na osnovu rezulatata rada, obuke i stručnog usavršavanja zaposlenih i preporuka koordinacionog tela. Izmena propisa kojim će se unaprediti obavljanje internog nadzora u Upravi;izrada programa obuke i stručnog usavršavanja lica ovlašćenih za nadzor; izrada uputstva i standarda za postupanje; zapošljavanje odgovarajućih stručnjaka za obavljanje internog nadzora kako bi se unapredila njihova efikasnost. Stalna obuka i stručno usavršavanje lica ovlašćenih za nadzor; primena uputstva i standarda za postupanje; trajna i delotvorna saradnja sa Zaštitnikom građana i Komisijom za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija koju je obrazovala Narodna skupština. Razvijen sistem internog nadzora i kontrole u skladu sa zakonom, međunarodnim propisima i najvišim standardima struke. Izrada projekta jedinstvenog informacionog sistema na nivou Uprave i izrada projekta integrisanog bezbednosnog sistema u svim zavodima. Fazno uvođenje informacionih i bezbednosnih sistema na nivou cele Uprave;obuka zaposlenih u cilju adekvatne upotrebe informacionih i bezbednosnih sistema; upravljanje informacijama u procesu odlučivanja Uspostavljen jedinstven informacioni sistem kao i integrisani bezbednosni sistem; upravljanje informacijama se koristi kao osnov za donošenje strateških odluka.
5. Završni deo
Ovu strategiju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 021-10982/2013
U Beogradu, 18. decembra 2013. godine
V L A D A
Tačnost prepisa overavaGENERALNI SEKRETARVeljko Odalović PREDSEDNIKIvica Dačić, s.r.
———————–
Sistem izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji
U nadležnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, bez zavoda na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, nalazi se 29 zavoda, kao i Centar za obuku i stručno osposobljavanje, i to:
– dva kazneno-popravna zavoda zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem (U Požarevcu – Zabeli i Beogradu);
– dva kazneno-popravna zavoda zatvorenog tipa
(U Nišu i Sremskoj Mitrovici);
– četiri kazneno-popravna zavoda otvorenog tipa (U Beogradu-Padinskoj Skeli, Ćupriji, Somboru i Šapcu);
– 17 okružnih zatvora poluotvorenog tipa;
– Specijalna zatvorska Bolnica u Beogradu;
– Kazneno-popravni zavod za žene u Požarevcu;
– Kazneno-popravni zavod za maloletnike u Valjevu;
– Vaspitno-popravni dom za maloletnike u Kruševcu;
– Centar za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Nišu.
10.228 lica lišenih slobode
346 na izvršenju alternativnih sankcija
4.306 zaposlenih (na dan 31.12.2012. godine)