Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
STRATEGIJU
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU U REPUBLICI SRBIJI
ZA PERIOD OD 2009. DO 2012. GODINE
1. UVOD
Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. godine (u daljem tekstu: Strategija) jeste akt Vlade kojim se na celovit način utvrđuje stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji i mere koje treba preduzeti za njen razvoj, odnosno definišu osnovni ciljevi i pravci unapređenja te oblasti.
Strategija teži da stvori socijalno-ekonomsku motivaciju kod svih učesnika u procesima rada, tako da sve veći procenat privrednih subjekata aktivno upravlja bezbednošću i zdravljem na radu, kako bi se ostvarila najbolja praksa u ovoj oblasti.
Strategija svoje uporište nalazi u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS”, broj 101/05), konvencijama MOR-a, direktivama EU i kroz poštovanje ključnih principa promovisanih tim dokumentima, a na kojima se danas zasniva sistem bezbednosti i zdravlja na radu.
Rezolucijom o pridruživanju Republike Srbije Evropskoj Uniji („Službeni glasnik RS”, broj 112/04) i Nacionalnom strategijom Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU – jun 2005. godine, proistekli su zahtevi za uspostavljanjem novog sistema bezbednosti i zdravlja na radu u savremenim uslovima. U tom cilju potrebno je uvođenje elemenata koji utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova, kao što su: uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastajanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja; aktivno uključivanje službe medicine rada; uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu; uvođenje obaveznog osiguranja od povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom zaposlenih, radi obezbeđivanja naknade štete.
Opšti cilj Strategije jeste unapređenje i očuvanje zdravlja radno aktivnog stanovništva, odnosno unapređenje uslova rada radi sprečavanja povreda na radu i profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i njihovog svođenja na najmanju moguću meru, odnosno otklanjanje profesionalnih rizika.
Primena preventivnih mera koje se preduzimaju na svim nivoima rada podrazumeva stvaranje takvih uslova rada kojima se prilikom organizovanja rada i radnog procesa vrši procena rizika i njihovo otklanjanje ili svođenje na najmanji mogući nivo, kako bi se izbegle mogućnosti nastajanja povreda na radu ili profesionalnih bolesti zaposlenih, čime se u najvećoj mogućoj meri stvaraju preduslovi za sprečavanje ili eliminisanje rizika od mogućih povređivanja, profesionalnih bolesti ili bolesti u vezi sa radom, a što kao cilj ima ostvarivanje uslova za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.
Osnov za izradu Strategije sadržan je u Nacionalnoj politici Republike Srbije od 20. aprila 2006. godine, koja je doneta na osnovu odredaba čl. 4. do 7. Konvencije MOR-a br. 155 (1981. godina), Preporuke broj 164 o bezbednosti i zdravlju na radu u radnoj okolini (1981. godina), Konvencija UN o eliminaciji diskriminacije žena – CEDAW i odredbi člana 3. Evropske socijalne povelje iz 1996. godine.
Strategija je komplementarna sa svim strateškim dokumentima vezanim za celokupni razvoj i tranziciju ka razvijenoj tržišnoj privredi.
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbije, uređen je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, podzakonskim i drugim propisima za oblast bezbednosti i zdravlja na radu. Za izradu ovog zakona primenjeni su zahtevi iz Direktive 89/391 EEC o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu, kao i drugih direktiva koje su donete na osnovu ove direktive. Usaglašavanje Zakona i podzakonskih propisa, u ovoj oblasti, sa ratifikovanim konvencijama MOR-a i osnovnom Direktivom 89/391 EEC, kao i direktivama koje proističu iz osnovne Direktive, obavljeno je tako da su u najvećoj mogućoj meri prihvaćeni zahtevi koji iz njih proističu srazmerno domaćim uslovima privrede. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u kontinuitetu pokreće sve aktivnosti u smislu preduzimanja preventivnih mera kako ne bi dolazilo do povreda na radu i profesionalnih bolesti.
Ova strategija polazi od navedene zakonske regulative uređene na principima ostvarivanja socijalnog dijaloga na svim nivoima između predstavnika zaposlenih, poslodavaca i zastupnika javnog interesa. Strategija treba da obuhvati sve društveno-ekonomske sfere, kako bi se ostvarila vizija ovog što želimo dostići – potpunu primenu propisa, visoku svest, socijalno odgovorne kompanije i odgovorno društvo u celini.
U utvrđivanju Strategije primenjena su četiri vodeća principa radi njenog sprovođenja, i to:
1) Prevencija: aktivnosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radnom mestu treba da se usredsrede na prevenciju povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Većina povreda i oboljenja koja su u vezi sa radom mogu se sprečiti, pa je prevencija najisplativiji način za proaktivno rešavanje pitanja bezbednosti i zdravlja na radnom mestu;
2) Uključivanje svih zainteresovanih: poboljšanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini, mogu se na najbolji način ostvariti ako se uključe svi učesnici u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu. Na radnom mestu, to obuhvata zaposlene koji obavljaju rad i njihove predstavnike za pitanja bezbednosti i zdravlja na radu. Na nivou privrede i cele zemlje, to uključuje poslodavce, sindikate, državne organe, nevladine organizacije, obrazovne ustanove, naučne institucije, i dr.;
3) Odgovornost: poslodavci imaju najveću odgovornost za bezbednost i zdravlje na radu. Najvažnija obaveza poslodavaca je da zaposlenima omoguće bezbedno i zdravo radno mesto i da ih uključe u razmatranje svih pitanja vezanih za bezbednost i zdravlje na radu. Zaposleni imaju odgovornost za sopstvenu bezbednost, što se ogleda u načinu na koji postupaju na svojim radnim mestima;
4) Ostvarljivost: aktivnosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu zasnivaju se na nivou podizanja znanja postojećih ljudskih resursa i njihovom mogućnošću primene minimuma mera i troškova sprovođenja tih mera radi ostvarivanja bezbednih i zdravih radnih uslova.
2. VIZIJA I MISIJA
Vizija jeste podržavanje, u punoj meri, propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, podizanje svesti u ovoj oblasti, odnosno uspostavljanje kulture rada i stvaranje preduslova dobrobiti na radu i kvaliteta života i zdravlja na radu.
Misija jeste uspostavljanje sistema kojim se ostvaruju bezbedni i zdravi radni uslovi, a koji u najvećoj mogućoj meri obezbeđuju smanjenje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom (zdravi zaposleni na bezbednim i produktivnim radnim mestima).
Misija je usmerena prema svim privrednim subjektima, a naročito prema sektoru malih, srednjih preduzeća i preduzetnika stvarajući pretpostavke ka boljoj primeni propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu, a naročito u visokorizičnim delatnostima (građevinarstvo, drvoprerađivačka delatnost, delatnost saobraćaja, hemijska industrija, poljoprivreda, i dr.) kao i prema posebno osetljivim grupama zaposlenih (trudnice, mladi, stariji zaposleni, osobe sa invaliditetom, invalidi rada i dr.).
3. POJEDINAČNI CILjEVI U OSTVARIVANjU STRATEGIJE
Pojedinačni ciljevi Strategije jesu:
uspostavljanje, održavanje, progresivno razvijanje i periodično revidiranje sistema bezbednosti i zdravlja na radu u konsultaciji sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i zaposlenih;
donošenje zakona, podzakonskih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o bezbednosti i zdravlju na radu (usaglašavanje sa propisima EU);
usvajanje mehanizama i procedura za sprovođenje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu (integrisana inspekcija rada);
uvođenje posebnog osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti;
uvođenje informacionog sistema u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (registar povreda na radu i profesionalnih bolesti i dr.);
obrazovanje odgovarajućih tripartitnih tela koje čine predstavnici državnih organa, poslodavaca i zaposlenih, odgovornih za bezbednost i zdravlje na radu ( skladu sa zakonom i praksom;
utvrđivanje prioriteta u rešavanju problematike vezane za bezbednost i zdravlje na radu:
mala i srednja preduzeća,
visokorizični sektori (građevinarstvo, drvoprerađivački, saobraćaj, hemijska industrija, poljoprivreda i sl.),
grupe osetljivih zaposlenih (trudnice, mladi, stariji zaposleni, osobe sa invaliditetom, invalidi rada i dr.),
diskriminacija i zlostavljanje,
rodna ravnopravnost,
bezbednost proizvoda, koja se odnosi na opremu, mašine i druga sredstva za rad i zaštitu na radu,
bezbednost usluga, a naročito usluga održavanja i popravke opreme, mašina i drugih sredstava za rad;
promovisanje kulture prevencije i dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima organizovanja poslodavaca, zaposlenih, obrazovnih ustanova i države (udruženja poslodavaca, sindikati, inspekcija rada, školstvo, fondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, i dr.);
davanje inicijativa za uvođenje zakonskih pretpostavki u smislu definisanja finansijskih i budžetskih resursa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
pokretanje inicijative za osnivanje referentne laboratorije čija uloga bi trebalo da bude kontrola kvaliteta rada pravnih lica sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a koja vrše preglede i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline. Laboratorija čije bi se finansiranje obezbedilo iz međunarodnih donacija imala bi i ulogu podizanja nivoa kvaliteta poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline čime bi se, u dobroj meri, doprinelo osiguranju bezbednih i zdravih radnih uslova i efikasnijem sprovođenju mera kod poslodavaca;
pokretanje inicijative za osnivanje „Centra za edukaciju” (zaposlenih, poslodavaca, lica za bezbednost i zdravlje na radu, inspektora rada i dr.) u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu preko Centra će da, pored svih vrsta edukacije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, objavljuje različite materijale (brošure, preporuke, knjige i dr.) i da vrši informisanje javnosti o stanju bezbednosti i zdravlju zaposlenih na radu, a finansiranje će se vršiti iz sredstava dobijenih od projekata i donacija;
saradnja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (dalja saradnja na međunarodnom nivou i na nacionalnom nivou poboljšana i unapređena međuresorska saradnja).
4. PRIVREDNI I SOCIJALNI OKVIR
4.1. Privredni okvir
Za sistem bezbednosti i zdravlja na radu veoma je važan privredni okvir. Od svojih početaka bezbednost i zdravlje na radu permanentno se nalazi u procesu određenih dinamičkih promena koje nastaju usled promena tehnologija rada, što uslovljava promene organizacije rada, u smislu osavremenjavanja organizacije proizvodnje uvođenjem savremenih radnih i društvenih odnosa. Navedene promene neposredno utiču i na socijalno-ekonomske odnose i načine rukovođenja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj privrednih subjekata u Republici Srbiji na dan 31. decembra 2007. godine je ukupno 320.155 od čega je 208.105 preduzetnika i 112.050 privrednih društava.
I dalje je prisutna nedoslednost u sprovođenju reformskih i tranzicionih procesa. Kao što je navedeno u Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine, iz socijalnih i političkih razloga Republika Srbija nije uspela u dovoljnoj meri da sledi put uspešnih zemalja u tranziciji i da sprovede dva osnovna strateška cilja, bezrezervna podrška što bržem razvoju novog privatnog sektora i istovremeno, efikasno restrukturiranje i gašenje starih bezperspektivnih delatnosti uz prihvatljiva ekonomska i socijalna rešenja.
Mere koje se preduzimaju za brži ekonomski razvoj, otvaranje novih radnih mesta i razvoj preduzetništva, sa ciljem povećanja produktivnosti podstiču se, između ostalog, i doslednom primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu na svakom radnom mestu.
Razvoj sistema bezbednosti i zdravlja na radu u narednom periodu prilagođavaće se razvoju privrednog sistema, odnosno razvoju velikih, a naročito srednjih i malih preduzeća.
4.2. Socijalni okvir i radnopravni status zaposlenih
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra 2006. godine u Srbiji je živelo ukupno 7.560.529 stanovnika, od čega 3.692.779 osoba muškog pola i 3.867.750 osoba ženskog pola. Od ukupnog broja stanovništva u radno aktivnom dobu (15 i više godina) je 6.512.300 lica. Zaposlenih je 2.630.691 lica, od čega 1.554.674 osoba muškog pola i 1.076.017 osoba ženskog pola. Nezaposlenih je ukupno 693.024, od čega 339.848 osoba muškog pola i 353.176 osoba ženskog pola.
Ukupan broj evidentiranog radno aktivnog stanovništva Srbije (zaposleni i nezaposleni) je 3,32 miliona (2006.), a stopa nezaposlenosti 20,9% što je relativno visoka stopa.
Pregled zaposlenih u 2007. godini – godišnji prosek (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku)
Tabela 1.
Zaposleni 2.002.344 Zaposleni u preduzećima, ustanovama,zadrugama i drugim organizacijama 1.432.851 Privatni preduzetnici, lica kojasamostalno obavljaju delatnost i kod njih zaposleni 569.494
Zaposleni u preduzećima, ustanovama, zadrugama i drugim organizacijama po sektorima delatnosti (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku)
Tabela 2.
Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda 54.090 Ribarstvo 1.055 Vađenje ruda i kamena 23.498 Prerađivačka industrija 390.283 Proizvodnja električne energije, gasa i vode 45.000 Građevinarstvo 82.759 Trgovina na veliko i malo, opravka 196.216 Hoteli i restorani 24.290 Saobraćaj, skladištenje i veze 109.066 Finansijsko posredovanje 30.663 Poslovi s nekretninama, iznajmljivanje 66.636 Državna uprava i socijalno osiguranje 68.669 Obrazovanje 129.426 Zdravstveni i socijalni rad 157.080 Komunalne, društvene i lične usluge i dr. 52.514 Ukupno 1.432.851
Prema godišnjem proseku zaposlenih u Republici Srbiji za 2007. godinu ukupan broj zaposlenih bez podataka o poljoprivrednicima je 2.002.344 od čega je 1.432.851 zaposlenih u preduzećima, ustanovama, zadrugama i drugim organizacijama, a 569.494 su privatni preduzetnici, lica koja samostalno obavljaju delatnost i kod njih zaposleni. Iz navedenih podataka broj zaposlenih u preduzećima je 71,5% dok je privatnih preduzetnika i zaposleni kod njih 28,5%.
Imajući u vidu privredni razvoj u Republici Srbiji, odnosno uvođenje novih tehnologija i proces tranzicije, uz tradicionalni pristup problematici bezbednosti i zdravlju na radu koji nije pokazao zadovoljavajuće efekte, Strategijom će se inicirati aktivnosti na poboljšanju zakonodavne regulative, institucionalnog okvira kao podrške, i dosledne primene mera bezbednosti i zdravlja na radu sa krajnjim ciljem smanjenja povreda na radu i profesionalnih bolesti.
4.3. Obrazovna struktura zaposlenih
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra 2006. godine za stanovništvo staro 15 i više godina podaci o školskoj spremi su sledeći: od ukupno 6.512.300 lica, bez školske spreme je 263.509 lica, nepotpuna osnovna škola 783.014, osnovno obrazovanje ima 1.554.618 lica, srednje obrazovanje 3.136.789, više obrazovanje 336.994 i visoko obrazovanje 437.376 lica. Na osnovu navedenih podataka 48% lica ima srednje obrazovanje.
4.4. Evidencija povreda na radu i profesionalnih bolesti
Evidencija o povredama na radu i profesionalnim bolestima ne vodi se na celoj teritoriji Republike Srbije. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad vodi takvu evidenciju od 1974. godine za teritoriju AP Vojvodine. Podaci prikazani u Strategiji prikupljani su u Institutu za javno zdravlje Republike Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” Beograd, a podaci o uviđajima povreda na radu prikupljaju se u Inspektoratu za rad Ministarstva rada i socijalne politike (prikazani u tački 7.2.2. ove strategije).
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 107/05) predviđeno je da evidenciju profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, kao i evidenciju povreda na radu preuzme Zavod za medicinu rada za teritoriju Republike Srbije. To podrazumeva uspostavljanje informacionog sistema prikupljanja podataka. Postojeći način prikupljanja podataka o povredama na radu i profesionalnim bolestima nije organizovan na zadovoljavajućem nivou. Prikupljeni podaci o profesionalnim bolestima, iz napred navedene evidencije nerealno odražavaju pravo stanje, naime incidenca profesionalnih bolesti (izražena na 100.000 zaposlenih) drastično je niža nego u zemljama EU. Takođe, broj registrovanih povreda na radu je značajno manji nego u zemljama EU, što takođe sugeriše da postoje veliki problemi u prikupljanju podataka, što upućuje na zaključak da u Srbiji postoji više profesionalnih bolesti i povreda na radu nego što se evidentira. Uočava se nedostatak jedinstvenog informacionog sistema u vođenju evidencija povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom uz uključivanje najpre Ministarstva rada i socijalne politike (Uprave za bezbednost i zdravlje na radu), Ministarstva zdravlja, Zavoda za medicinu rada Republike Srbije, Fonda zdravstvenog osiguranja, Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, poslodavaca, i dr.
5. ZAKONODAVNI OKVIR
5.1. Načela u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
Osnovni principi prevencije utvrđeni su u članu 6. Direktive Saveta 89/391/EEC od 12. juna 1989. godine o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu. U okviru konteksta odgovornosti, poslodavac će preduzeti mere neophodne za bezbednost i zaštitu zdravlja zaposlenih, uključujući prevenciju od profesionalnih rizika, obezbeđenje informisanja i obuke, kao i obezbeđenje neophodnih organizacija i sredstava.
U skladu sa zahtevima, koji proističu iz direktive, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu utvrđena su sledeća načela:
izbegavanje rizika;
procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu;
otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja;
prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnološkog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog;
zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim;
davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu;
odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na siguran način.
5.2. Važeći propisi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, uređen je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, kao posebnim zakonom za oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Međutim, sistem bezbednosti i zdravlja na radu ima podršku i u Zakonu o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05 i 61/05), Zakonu o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 107/05), Zakonu o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 107/05 i 109/05), Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05 i 63/06), Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda (predlog zakona u skupštinskoj proceduri) i mnogim drugim zakonima, tehničkim propisima i standardima kojima se ostvaruju bezbedni i zdravi radni uslovi.
U cilju primene i izvršavanja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu doneti su sledeći podzakonski propisi:
Pravilnik o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica („Službeni glasnik RS”, br. 29/06 i 62/07);
Pravilnik o uslovima i visini troškova za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Službeni glasnik RS”, br. 29/06, 72/06 i 62/07);
Pravilnik o visini troškova postupka utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Službeni glasnik RS”, broj 60/06);
Pravilnik o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Službeni glasnik RS”, broj 60/06);
Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini („Službeni glasnik RS”, br. 72/06 i 84/06-ispravka);
Pravilnik o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom („Službeni glasnik RS”, br. 72/06 i 84/06-ispravka);
Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline („Službeni glasnik RS”, br. 94/06 i 108/06-ispravka).
Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu („Službeni glasnik RS”, broj 62/07);
Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom („Službeni glasnik RS”, br. 120/07 i 93/08);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu („Službeni glasnik RS”, broj 92/08).
Pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i navedenih podzakonskih propisa, u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu primenjuju se i posebne mere kao pravna pravila i opšte priznate mere kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu.
Međutim, prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih u ovoj oblasti uređuju se opštim aktom poslodavca, odnosno kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
U zakonodavnom sistemu bezbednosti i zdravlja na radu primenjuju se trideset i dva (32) podzakonska propisa koji sadrže opšte i posebne mere, a koje se primenjuju kao pravna pravila u raznim vrstama delatnosti i u različitim tehnološkim procesima. Navedeni propisi su zastareli i prevaziđeni te je u periodu koji obuhvata ova Strategija potrebno usmeriti aktivnosti na donošenju novih propisa usaglašenih sa direktivama EU, a postojeće staviti van snage.
6. INSTITUCIONALNI OKVIR
Jedan od najvažnijih uslova za uspešno ostvarivanje ciljeva ove Strategije je puna uključenost svih institucija i socijalnih partnera povezanih sa njenim usvajanjem i primenom, na nacionalnom nivou. Vlasništvo nad Strategijom ne treba da ima samo Vlada, Ministarstvo rada i socijalne politike ( Uprava za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorat za rad, već i socijalni partneri, nevladine organizacije i drugi akteri u ovoj oblasti.
6.1. Ministarstvo rada i socijalne politike ( Uprava za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorat za rad
Ministarstvo rada i socijalne politike predlaže, izvršava, razvija, primenjuje i koordinira politiku Vlade u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; direktno organizuje i koordinira aktivnosti u izradi Akcionog plana bezbednosti i zdravlja na radu i po usvajanju Strategije priprema i predlaže Akcioni plan za njenu realizaciju i u saradnji sa drugim institucijama prati ostvarivanje ciljeva i izvršavanje operativnih zadataka utvrđenih u Strategiji i Akcionom planu, što uključuje posebne aktivnosti Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorata za rad.
6.1.1. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je da Uprava obavlja sledeće poslove:
priprema propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i mišljenja za njihovu primenu;
priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu i prati njegovo ostvarivanje;
prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu i priprema stavove za jedinstveno uređivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu koje su predmet ovog zakona i drugih propisa;
istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada;
pruža stručnu pomoć u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;
priprema metodologije za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
proučava uzroke i pojave koji za posledicu imaju povredu na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom;
organizuje polaganje stručnih ispita, o čemu vodi evidenciju;
vrši nadzor nad zakonitošću rada pravnih lica i preduzetnika kao i odgovornih lica sa licencom i priprema predloge rešenja za izdavanje i oduzimanje licenci, o čemu vodi evidenciju;
prikuplja i analizira podatke o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima, bolestima u vezi sa radom i pojavama koje utiču na zdravlje zaposlenih;
obavlja informaciono-dokumentacionu delatnost u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;
organizuje savetovanja, vrši edukaciju zaposlenih, poslodavaca, lica za bezbednost i zdravlje na radu, inspektora i dr., objavljuje različite materijale i informiše javnost o stanju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
stara se o primeni međunarodnih akata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
podstiče obrazovanje i razvijanje kulture rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
obavlja druge poslove određene zakonom.
6.1.2. Inspektorat za rad
Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 65/07) koji je stupio na snagu 15.05.2007. godine, usledila je organizaciona izmena Sektora inspekcije rada formiranjem Inspektorata za rad, kao organa u sastavu Ministarstva rada i socijalne politike, a koji ima veću samostalnost od one koju je imao Sektor inspekcije rada.
Inspektorat za rad u svom sastavu ima 28 područnih jedinica – odeljenja i odseka, koji su smešteni u upravnim okruzima i gradu Beogradu (3 odeljenja), kao i 2 odeljenja u sedištu Inspektorata za rad.
U Inspektoratu za rad poslove inspekcijskog nadzora obavlja ukupno 308 inspektora rada različitih profila i to 172 diplomirana pravnika, 135 diplomiranih inženjera i 1 lekar, koji vrše nadzor nad primenom propisa u ovoj oblasti.
Inspektorat za rad preko inspektora rada obavlja inspekcijske poslove i sa njima povezane stručne poslove u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i radnih odnosa, koji se odnose na redovni i kontrolni nadzor, uviđaje povreda na radu, utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, kao i druge poslove određene zakonom.
U skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu u postupku inspekcijskog nadzora, inspektor rada ima pravo i dužnost da preduzima radnje kojima se kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu, a naročito higijena i uslovi rada, proizvodnja, stavljanje u promet, korišćenje i održavanje sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu, opasne materije i dr. kao i da poslodavcima zaposlenima, njihovim predstavnicima i sindikatu daje obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o merama čijom primenom se obezbeđuje izvršavanje ovog zakona na najefikasniji način.
Uvođenje novog sistema u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zasnovanog na direktivama EU uvođenjem odgovornosti poslodavca za primenu mera, zahteva promene tradicionalnog pristupa rada inspektora rada u postupcima vršenja nadzora odnosno napuštanje starih i uvođenje novih metoda rada.
Da bi se postigla veća efikasnost rada inspektora rada, kraće trajanje inspekcijskih nadzora, kao i ujednačenost u postupanju inspektora rada u istim pravnim situacijama, suštinski se mora promeniti način planiranja, organizovanja, sprovođenja i praćenja, kao i sveobuhvatni nivo obavljanja posla iz delokruga rada Inspektorata za rad, kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom smislu. U skladu sa navedenim, osnovni cilj Inspektorata za rad je uvođenje integrisanog metoda rada inspektora, koji podrazumeva da će jedan inspektor na odgovarajući, kvalitetan, objedinjen i stručan način, vršiti nadzor po svim osnovnim pitanjima iz oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu prilikom jedne inspekcijske posete.
6.2. Ostala zainteresovana ministarstva, Vladina i druga tela, ustanove i agencije
Ministarstvo zdravlja ima vodeću ulogu u stvaranju uslova za podizanje nivoa zdravlja zaposlenih kroz aktivnu ulogu službe medicine rada.
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu data je značajna uloga službi medicine rada u primeni mera kojima se osigurava zdravlje zaposlenih na radnim mestima, a naročito da učestvuje u identifikaciji procene rizika, upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje koji su povezani sa njihovim radom i obavlja poslove osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći, utvrđuje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispunjavaju zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovanje određenom opremom za rad, vrši prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, učestvuje u organizovanju prve pomoći, spasavanju i evakuaciji u slučaju povređivanja zaposlenih ili havarija, daje savete poslodavcu pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog, savetuje poslodavca u izboru i testiranju novih sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, učestvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti utvrđeno je osnivanje Zavoda za medicinu rada za teritoriju Republike Srbije koji će obavljati delatnost iz oblasti medicine rada, odnosno zaštite zdravlja zaposlenih na radu, sa osnovnim zadatkom da prati i proučava uslove rada, organizovanja i sprovođenja informacionog sistema prikupljanja podataka o povredama na radu, profesionalnim bolestima i bolestima u vezi sa radom. Tim zakonom propisano je osnivanje zdravstvenih ustanova za zaštitu zdravlja zaposlenih i na nižim nivoima organizovanja.
Ministarstvo prosvete ima važnu ulogu u stvaranju uslova na projekciji obrazovnih potreba i podizanju nivoa obrazovanja i stručnosti radne snage (usavršavanje i inoviranje modela obrazovnih programa, uvođenje novih programa različitih organizacionih modela i oblika, načina i saradnje profesionalne prakse u preduzećima/privrednim društvima, a na osnovu ugovora o partnerstvu i saradnji između škola i socijalno-ekonomskih partnera, uvođenje specijalističkih i sličnih studija – blok nastave i dr.). Ministarstvo prosvete ima značajnu ulogu u primeni preventivnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja sa drugim resornim ministarstvima i Agencijom za razvoj malih i srednjih preduzeća odgovorno je za Strategiju privrednog razvoja i sprovođenje ekonomske politike usmerene ka podsticanju razvoja malih i srednjih preduzeća. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja predlaže donošenje zakona iz oblasti standardizacije, tehničkih propisa (Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti), akreditacije, mera (metrologije) i dragocenih metala. Ovo ministarstvo, priprema i donosi tehničke propise, iz svog delokruga, kojima se, između ostalog, propisuju tehnički, bezbednosni i drugi zahtevi koji utiču i na obezbeđivanje bezbednosti i zdravlja na radu. Institut za standardizaciju Srbije donosi srpske standarde. Primena tih standarda je dobrovoljna. Podržava se primena zakona i tehničkih propisa koje predlaže ovo ministarstvo, kao i donošenje standarda od strane Instituta za standardizaciju Srbije, a posebno kada je u pitanju njihov uticaj na bezbednost i zdravlje na radu, pre svega zaposlenih, dakle onih koji koriste i upotrebljavaju proizvode za koje se propisuju tehnički i bezbednosni zahtevi.
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo odbrane u okviru svojih nadležnosti donose propise koji neposredno imaju uticaja na jačanje i razvoj kolektivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, što nameće potrebu uključivanja tih ministarstava u sprovođenju ove strategije.
Druga ministarstva u domenu svoje nadležnosti takođe u značajnoj meri učestvuju u primeni Strategije.
Fond zdravstvenog osiguranja i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao nadležne organizacije sarađuju i učestvuju u donošenju zajedničkih stavova o pitanjima unapređivanja bezbednosti i zdravlja na radu i staraju se o razvoju i unapređivanju opšte kulture bezbednosti i zdravlja na radu.
Republički zavod za statistiku i druge organizacije u čijoj nadležnosti je vođenje evidencija u značajnoj meri učestvuju kao podrška sprovođenju ove strategije.
Uloga sudstva u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu ogleda se u kažnjavanju za prekršaj i učinjena krivična dela zbog nepridržavanja propisa o bezbednosti i zdravlju na radu.
6.3. Socijalno-ekonomski savet
Socijalno-ekonomski savet (na svim nivoima na kojima se osniva) ima ulogu uspostavljanja i razvijanja socijalnog dijaloga po svih pitanjima od značaja za bezbednost i zdravlje na radu. U svom radu stara se o ostvarivanju prava zaposlenih, njihovog materijalnog i socijalnog položaja kao i o uslovima njihovog života i rada. Uloga Socijalno-ekonomskog saveta je i da razmatra nacrte zakona i predloge drugih propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, da o njima daje mišljenja, a od izuzetnog značaja je što je u okviru Socijalno-ekonomskog saveta formirano radno telo za pitanja bezbednosti i zdravlja na radu sa zadatkom razmatranja i predlaganja stavova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
6.4. Savet za bezbednost i zdravlje na radu
U Srbiji je prvi put Odlukom Vlade („Službeni glasnik RS”, broj 42/2001) obrazovan Savet za zaštitu na radu, koji je Odlukom Vlade („Službeni glasnik RS”, broj 40/05) revidiran i obrazovan kao Savet za bezbednost i zdravlje na radu, a u kojem su bili zastupljeni predstavnici reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca Srbije, Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva rudarstva i energetike, visokoškolskih ustanova, nevladinih organizacija i dr. Odlukom o izmeni Odluke o obrazovanju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu („Službeni glasnik RS”, broj 71/07) potvrđeno je obrazovanje Saveta za bezbednost i zdravlje na radu.
Zadaci Saveta jesu da: daje inicijative za donošenje propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu, svojim delovanjem doprinosi približavanju različitih stavova učesnika u socijalnom dijalogu u ovoj oblasti, inicira preventivnu politiku po svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
6.5. Organizacije poslodavaca i zaposlenih
Ovom grupom su obuhvaćene sledeće institucije: Organizacije poslodavaca i zaposlenih (udruženja i unije poslodavaca, sindikati i odbor zaposlenih).
U Republici Srbiji postoje, jedno reprezentativno udruženje poslodavaca i to Unija poslodavaca Srbije i dva reprezentativna sindikata – Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS „NEZAVISNOST”.
Unija poslodavaca Srbije učestvuje u kreiranju politike bezbednosti i zdravlja na radu na makro planu, a njene organizacije na mikro planu imaju veliku ulogu u pružanju pomoći poslodavcima u primeni propisa putem organizovanja raznih edukacija i savetovanja.
Sindikati, odbori za bezbednost i zdravlje na radu i predstavnici zaposlenih imaju veoma značajnu ulogu u sprovođenju Strategije putem uticaja koji ostvaruju kroz sistem kolektivnih ugovora u afirmaciji bezbednosti i zdravlja na radu i neposrednoj primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca.
Stručne asocijacije i nevladine organizacije, kao i drugi subjekti, treba da imaju važnu ulogu u proveri ključnih smernica Strategije i praćenju njihovog sprovođenja.
6.6. Druge institucije za područje bezbednosti i zdravlja na radu
Ministarstvo rada i socijalne politike, odnosno Uprava za bezbednost i zdravlje na radu izdaje licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, kao i poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline. Pravna lica i preduzetnici koji su stekli licencu imaju posebnu ulogu u obezbeđivanju i povremenom kontrolisanju (pregledima i ispitivanjima) mera za bezbednost i zdravlje na radu. Kvalitet obavljenih poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline odnosno, verodostojnost podataka utvrđenih u toku pregleda i ispitivanja predstavljaju najvažnije činjenice (elemente) za ocenjivanje stanja bezbednosti i zdravlja na radu, procenjivanje profesionalnih rizika i preduzimanje preventivnih mera kod poslodavca. Ukoliko se prihvati i realizuje inicijativa, referentna laboratorija treba da preuzme ulogu arbitra između poslodavca i pravnog lica sa licencom u cilju utvrđivanja verodostojnosti podataka u stručnim nalazima.
6.7. Informisanje
Da bi se obezbedila opšta saglasnost i sprečili otpori sprovođenju Strategije, nužno je obezbediti dovoljno informacija za donošenje odluka, a takođe i postavljene ciljeve predstaviti javnosti. U prvom redu, redovno izveštavanje je potrebno u periodu ocene mogućih efekata, uzimajući u obzir stavove raznih interesnih grupa. U cilju postizanja efektivnosti, Strategija mora da bude sačinjena na bazi principa otvorenosti, transparentnosti, integriteta i međusobnog uvažavanja. Svi oni koji su uključeni u konsultacije treba da su u stanju da utiču na sakupljanje informacija, definisanje instrumenata, perioda, načina i rokova sprovođenja ove strategije.
Biće preduzete aktivnosti usmerene ka obezbeđenju pune informisanosti javnosti o svim činjenicama u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, koristeći svako pogodno i efikasno sredstvo informisanja. Ovo podizanje svesti javnosti treba da omogući sprovođenje sveobuhvatnih, dostupnih i efikasnih programa koji se, najčešće, odnose na:
profesionalne rizike, kao i predlog mera za kontrolu i upravljanje rizicima;
dobrobit od sprovođenja procedure procene rizika;
saopštavanje bitnih informacija o aktivnostima na sprečavanju povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i postignutim rezultatima;
upozoravanja na zdravstvene i ekonomske posledice na nivou poslodavca, kao i na posledice po društvo usled neprimenjivanja mera bezbednosti i zdravlja na radu.
7. FUNKCIONISANjE SISTEMA
7.1. Zahtevi za funkcionisanje sistema
Obezbeđivanje funkcionisanja sistema bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zahtevima koji proističu iz Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, dokumenata EU i MOR-a ostvaruje se:
uvođenjem načela prevencije primenom preventivnih mera koje se obezbeđuju u skladu sa savremenim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim, pravnim, zdravstvenim, obrazovnim, organizacionim i drugim merama, kao i obezbeđivanjem sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih i svođenja rizika na najmanju moguću meru;
uvođenjem osiguranja od povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom radi obezbeđivanja naknade štete;
edukacijom i obrazovanjem iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih i poslodavaca;
davanjem usluga u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa propisima (specijalizovane tehničke, medicinske i naučne institucije, istraživački instituti, laboratorije i dr.);
uključivanjem ljudskih resursa aktivnih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (inspektori, specijalisti medicine rada, pravnici, inženjeri različitih profila, itd.);
istraživanjem u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
uvođenje mehanizama za evidentiranje i analizu podataka o povredama na radu, profesionalnim bolestima i bolestima u vezi sa radom, kao i razmenu statističkih podataka između poslodavaca, zaposlenih i vlasti;
podrškom na svim nivoima za progresivno poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radu, a naročito u mikro, malim i srednjim preduzećima;
saradnjom poslodavaca, sindikata, državnih organa i drugih činilaca u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu u donošenju zajedničkih stavova o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu;
promovisanjem i afirmisanjem bezbednosti i zdravlja na radu angažovanjem medija, organizovanjem kampanja itd.
7.2. Stanje i problemi
Stanje bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, prikazano u ovoj strategiji zasnovano je na Izveštajima o radu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Inspektorata za rad za 2007. godinu.
7.2.1. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu
7.2.1.1. Zakonodavna delatnost
Po donošenju Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, radi obezbeđenja njegove primene, u periodu 2006 ( 2007. godine doneti su podzakonski propisi navedeni u tački 5.2. Strategije.
Upućen je Narodnoj skupštini Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu.
7.2.1.2. Edukacija i razvijanje kulture rada
Uprava je izvršila edukaciju o primeni Zakona i podzakonskih propisa koji obezbeđuju funkcionisanje sistema, a posebno Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini u 2006. i 2007. godini oko 12.000 zaposlenih, poslodavaca i inspektora rada. Edukacija je izvršena u saradnji sa socijalnim partnerima, a na zahtev menadžmenta edukacija je izvršena i u velikim poslovnim sistemima.
Na osnovu prvih pokazatelja, u toku sprovođenja edukacija u vezi sa podizanjem svesti i kulture rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, uočeno je da je potrebno osavremeniti način edukacije svih učesnika u sistemu obrazovanjem jedinstvenog Centra za edukaciju u ovoj oblasti.
7.2.1.3. Stalni poslovi
Izdavanje licenci pravnim licima, preduzetnicima i odgovornim licima za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pregled i ispitivanje opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline, podaci su prikazani u Tabeli 3.
Tabela 3.
R. br. Naziv licence Broj izdatih licenci 1. Licenca za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu 105 2. Licenca za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad 12 3. Licenca za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline 7 4. Licenca za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline – biološke štetnosti 2 5. Licenca za obavljanje poslova odgovornog lica za pregled i ispitivanje opreme za rad 20 6. Licenca za obavljanje poslova odgovornog lica za ispitivanje uslova radne okoline 17 UKUPNO: 163
Prilikom nadzora nad radom pravnih lica i preduzetnika koji imaju licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu uočeno je da ta lica u postupku obavljanja poslova angažuju, po osnovu ugovora, druga pravna ili fizička lica za obavljanje poslova iz njihovog ovlašćenja po licenci, što je suprotno propisima.
Po osnovu istraživanja kod 5000 poslodavaca izabranih po slučajnom uzorku, 1.191 poslodavac se odazvao istraživanju i na osnovu tako sprovedenog istraživanja zaključeno je između ostalog sledeće:
Plan ulaganja finansijskih sredstava za sprovođenje preventivnih mera radi zaštite života i zdravlja zaposlenih donelo je 43,41% poslodavaca;
Poslodavci su odredili lice za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, iz reda svojih zaposlenih u 83,12% slučajeva, a njih 26,37% je obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poverilo pravnom licu ili preduzetniku sa licencom;
Akt o proceni rizika donelo je 31,74% poslodavaca, a 74,87% donelo je samo Odluku o pokretanju postupka procene rizika. Od napred navedenog broja poslodavaca koji su doneli Odluku o pokretanju postupka procene rizika, kod 56,72% poslodavaca sastavljen je Plan o sprovođenju postupka procene rizika.
U procesu implementacije Zakona uočava se nedostatak definisanja bolesti u vezi sa radom, kao i vrste povreda na radu (težina povrede) u odnosu na posledice. Naime, propisana je obaveza poslodavaca da vode evidenciju i prijavljuju povrede na radu i bolesti u vezi sa radom, međutim u nedostatku potpunog konstituisanja navedenih instituta često dolazi do nerazumevanja u primeni.
7.2.1.4. Promocija bezbednosti i zdravlja na radu
U Republici Srbiji redovno se obeležava Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu, 28. april i to od 2004. godine, kao i Evropska nedelja bezbednosti i zdravlja na radu (poslednja nedelja u mesecu oktobru) promotivnim aktivnostima na polju bezbednosti i zdravlja na radu, u koje su uključeni kako predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, tako i socijalni partneri.
7.2.2. Inspektorat za rad
U periodu januar ( decembar 2007. godine inspektori rada izvršili su 14.426 redovnih nadzora, 4.842 kontrolna nadzora i 1.330 uviđaja povreda na radu, što je ukupno 20.598 inspekcijskih nadzora iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa 555.983 zaposlenih obuhvaćenih inspekcijskim nadzorom. U izveštajnom periodu izvršeno je i 6.783 nadzora nad primenom Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama sa 208.293 zaposlenih obuhvaćenih inspekcijskim nadzorom. Takođe, u navedenom periodu doneto je 8.729 rešenja o otklanjanju nedostataka (sa prosečno tri naložene mere) i 703 zabrane rada na radnom mestu.
Pored toga, podneto je 40 krivičnih prijava protiv odgovornih lica, zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo izazivanja opasnosti neobezbeđivanjem mera bezbednosti i zdravlja na radu, kao i 2.080 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnih lica (i odgovornih lica u pravnim licima), fizičkih lica, kao i protiv zaposlenih.
Povodom podnetih zahteva za utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova, u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu pre početka obavljanja delatnosti, izvršeno je 997 inspekcijskih nadzora.
Tokom 2007. godine izvršeno je 1.330 uviđaja povreda na radu od čega 28 smrtnih, 1140 teških (od toga 17 povreda na radu sa smrtnim ishodom) i 162 lake povrede na radu.
Uporedna analiza broja uviđaja povreda na radu za 2007. godinu u odnosu na 2006. godinu ukazuje na to da je ukupan broj smrtnih povreda na radu smanjen za oko 50% (u 2007. godini dogodilo se 28 smrtnih povreda na radu, dok su se 2006. godine dogodile 54 smrtne povrede na radu), dok je broj uviđaja teških povreda na radu u 2007. godini nešto veći u odnosu na 2006. godinu.
Prema evidenciji Inspektorata za rad u 2007. godini najveći broj smrtnih i teških povreda na radu dogodio se u industriji i rudarstvu (644), zatim u delatnosti građevinarstva (279), u trgovini (79), u delatnosti saobraćaja i veza (78), u stambeno komunalnoj delatnosti (75), u poljoprivredi (38) itd. Uočava se da je u odnosu na broj zaposlenih koji rade u delatnosti građevinarstva ova delatnost jedna od najrizičnijih što predstavlja zahtev da se u strateškom periodu ovoj delatnosti posebno posveti pažnja kako sa zakonodavnog aspekta tako i sa aspekta primene mera za bezbedan i zdrav rad. Pored delatnosti građevinarstva kao rizične delatnosti, zbog prirode obavljanja posla, svrstavaju se i delatnosti u livničkoj, drvoprerađivačkoj industriji, kao i poljoprivredi.
Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno je da su profesionalne bolesti određene bolesti nastale u toku osiguranja prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima, a Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti („Službeni glasnik RS”, broj 105/03) od 28. oktobra 2003. godine utvrđuju se profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima. U Srbiji je 2000. godine registrovano 231 profesionalno oboljenje, 2001. godine 205, 2002. godine 148, 2003. godine 93, 2004. godine 79 profesionalnih bolesti. Po preračunavanju na milion zaposlenih, broj profesionalnih bolesti je 12 – 15 puta niži nego u razvijenim zemljama EU, što upućuje na dva zaključka ili da je kod nas problem profesionalnih bolesti uspešnom aktivnošću medicine rada rešen (što je malo verovatno) ili da postoji ozbiljan problem koncepta utvrđivanja, izveštavanja i evidencije profesionalnih bolesti u Srbiji.
Osnovni uzroci povreda na radu i profesionalnih bolesti su, prema napred navedenim podacima, u ovoj oblasti, neprimenjivanje ili nedosledna primena mera za bezbednost i zdravlje na radu.
Razlog čestog povređivanja zaposlenih su pored neprimenjivanja mera bezbednosti i nestručna radna snaga, rad na „crno”, ne uvažavanje oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na pravi način i neobezbeđivanje finansijskih sredstava za sprovođenje mera za bezbednost i zdravlje na radu.
Prema podacima Inspektorata za rad, rad „na crno” najzastupljeniji je u trgovini, građevinarstvu, zanatstvu, ugostiteljstvu, industriji itd.
Za faktički rad angažuju se najčešće mlada nekvalifikovana lica, najviše do srednje stručne spreme, zaposleni bez redovnih zarada, nezaposleni preko 40 godina života i više, primaoci novčanih naknada, socijalne pomoći i sl. Iako su poslovi koje ova lica obavljaju najčešće visokorizični, teško je dokazati nezakonitost u radnom angažovanju, zato što u velikom broju slučajeva između ovako angažovanog zaposlenog i poslodavca postoji sprega, što je naročito prisutno u građevinarstvu.
Uporedna analiza podataka o broju lica zatečenih „na crno” i broja lica sa kojima je nakon nadzora zasnovan radni odnos za 2005, 2006. i 2007. godinu pokazuje da je u 2005. godini zatečeno 28.735 lica na faktičnom radu i da je sa 21.563 lica zasnovan radni odnos. U toku 2006. godine zatečeno je 16.205 lica, a sa 11.324 je zasnovan radni odnos, da bi broj lica na faktičkom radu u 2007. godini iznosio 10.448, a radni odnos je zasnovalo 7.517 lica.
U cilju suzbijanja rada „na crno” potrebno je dati inicijativu za izmenu propisa kako bi se stvorio zakonski osnov za smanjenje ove negativne pojave.
U praktičnom delovanju inspekcijskih organa na nivou Republike, potrebno je obezbediti veću, bolju i efikasniju koordinaciju, kroz formiranje odgovarajućeg zajedničkog tela, kako bi se zajednički poslovi planirali i efikasnije sprovodili, što bi uticalo i na smanjenje prisustva inspekcijskih organa (prvenstveno inspekcije rada, tržišne inspekcije, sanitarne inspekcije, zdravstvene inspekcije, inspekcije zaštite životne sredine) kod poslodavca, a sam inspekcijski nadzor učinio efikasnijim.
U pogledu diskriminacije na poslu, inspekcija rada je u minimalnom broju slučajeva intervenisala, ali bez većeg uspeha, jer poteškoću kod ovih zahteva često stvara nemogućnost dokazivanja usled nepostojanja materijalnih dokaza.
Prema Izveštaju Inspektorata za rad ima pojava zloupotrebe angažovanja mladih na radnim mestima sa povećanim rizikom preko omladinskih zadruga, kao i zapošljavanja žena najčešće na određeno vreme kako bi u slučaju porodiljskog odsustva ili radi nege deteta mogli da otkažu ugovor radi isteka vremena na koje je ugovor o radu zaključen.
Prisutna je i pojava da poslodavci zaposlenim invalidima rada ne obezbeđuju poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti niti im se obezbeđuje obavljanje drugog posla, kada je utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti. Česta je pojava u svim delatnostima da, na zahtev poslodavca, zaposleni rade duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad) što je uzrok povređivanja zaposlenih usled zamora.
Prema podacima, kojima raspolaže Inspektorat za rad, u 2007. godini nadležnoj inspekciji rada poslodavci su prijavili samo dva profesionalna oboljenja. To naravno ne znači da je u Srbiji incidenca profesionalnih oboljenja drastično manja nego u zemljama EU, već da postojeći sistem prikupljanja podataka o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima nije dovoljno dobar.
Inspektori rada su u 2007. godini podneli ukupno 2.080 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od toga:
1.195 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu;
618 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv preduzetnika i
267 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv zaposlenog.
Prema podacima Inspektorata za rad obavezu procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ispunilo je 5,5% poslodavaca.
Postupak procene rizika je otpočelo 39% poslodavaca, kod kojih je izvršen nadzor i to tako što su doneli odluku o pokretanju postupka procene rizika, imenovali stručno lice za vođenje postupka procene rizika, kao i stručna lica koja učestvuju u postupku procene rizika. Poslodavci sa većim brojem zaposlenih (veća i srednja preduzeća) obavljanje ovog posla su poverili stručnim licima sa položenim stručnim ispitom iz redova svojih zaposlenih, dok su poslodavci sa manjim brojem zaposlenih ove poslove poverili licenciranim pravnim licima i preduzetnicima, sa kojima su zaključili ugovore za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Ovaj postupak nisu otpočeli uglavnom preduzetnici sa manjim brojem zaposlenih.
Zapaža se pojava da se procenjivanje profesionalnih rizika na radnim mestima i u radnoj okolini vrši tako što se ne uzimaju u obzir podaci o pregledima i ispitivanjima opreme za rad i ispitivanjima uslova radne okoline.
Prema podacima Inspektorata za rad od ukupnog broja poslodavaca kod kojih je izvršen nadzor ispunjene su sledeće obaveze proistekle iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, 40% poslodavaca je aktom u pisanoj formi odredilo lice za bezbednost i zdravlje na radu, 21% ove poslove obavljaju sami, a 7% su za obavljanje ovih poslova angažovali pravno lice/preduzetnika koji ima licencu.
U slučaju kada poslodavac angažuje pravno lice/preduzetnika koji ima licencu, dešava se da ugovorom, zaključenim između poslodavca i pravnog lica sa licencom, nije određeno konkretno fizičko lice koje će obavljati poslove lica za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca.
Tokom vršenja nadzora od strane inspektora rada utvrđeno je da je kod 66% poslodavaca, kod kojih je izvršen inspekcijski nadzor, obavljeno osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad.
Inspektori rada su uočili da se zaposleni osposobljavaju na formalan način, bez upuštanja u sve opasnosti i štetnosti, koje se javljaju pri obavljanju određenih poslova. Takođe, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad često se obavlja na osnovu starih programa o osposobljavanju, jer poslodavci, odnosno lica za bezbednost i zdravlje na radu, još uvek nisu usvojili nove metodologije za osposobljavanje, a ni aktom, kojim su utvrdili prava, obaveze i odgovornosti nisu razradili postupak osposobljavanja zaposlenih.
Inspekcijskim nadzorom utvrđeno je da su kod 63% poslodavaca, u odnosu na broj izvršenih nadzora, obezbeđena sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu.
Prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu srednja i veća preduzeća uređuju Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu, dok veliki sistemi prava, obaveza i odgovornosti uređuju Kolektivnim ugovorom kojim uređuju i postupak izbora i načina rada predstavnika zaposlenih i Odbora za bezbednost i zdravlje na radu. Tako na primer, prema podacima Inspektorata za rad samo kod 256 poslodavaca (1,6% od ukupnog broja kod kojih je izvršen nadzor) obrazovan je Odbor za bezbednost i zdravlje na radu.
Prema tabelarnim podacima Inspektorata za rad (IR 2), kao i podacima o povredama na radu za 2007. godinu može se utvrditi da se najčešći propusti u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu događaju na opremi za rad (utvrđeno 3.973, a oklonjeno po rešenju 3.123 nedostatka), na električnim instalacijama (utvrđeno 2.232, na otklonjeno po rešenju 1.816 nedostataka) na građevinskim objektima (utvrđeno 1.513, a otklonjeno po rešenju 1.203 nedostatka) itd. Upoređivanjem navedenih podataka sa ukupnim brojem obavljenih nadzora (20.598) može se konstatovati da se održavanju u ispravnom stanju sredstava za rad (građevinski objekti, mašine, alati, postrojenja, instalacije i sl.) kod poslodavaca ne postupa u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.
8. EKONOMSKI ASPEKTI
U prethodnom periodu nije postojao uređen način izveštavanja i praćenja finansiranja odnosno praćenja, procenjivanja i ocenjivanja troškova na nivou poslodavca i ocena troškova obezbeđivanja sistema bezbednosti i zdravlja na radu na nivou države. U cilju sagledavanja ekonomskih aspekata primenom transponovanih direktiva u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima potrebno je sačiniti analizu troškova, sagledavajući njihovu opravdanost sa aspekta smanjenja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.
Na nivou poslodavca troškovi se mogu posmatrati praćenjem dve grupe podataka i to troškovi za sprovođenje mera i aktivnosti za obezbeđivanje bezbednosti i zdravlja i broj izgubljenih radnih sati zbog povreda na radu i profesionalnih bolesti. Pored navedenog mogu se još dodati i troškovi za lečenje, za nadoknade za vreme odsustvovanja sa posla, sudske naknade štete i sl. Sve to ukazuje na potrebu posmatranja bezbednosti i zdravlja na radu i sa ekonomskih aspekata. Mnogi poslodavci najčešće uzimaju u obzir samo troškove za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu, a posledice povreda i zdravstvenih poremećaja ostaju sakrivene. Jedan od razloga je i taj što se određeni deo troškova preduzeća zbog povreda na radu i profesionalnih bolesti i bolesti povezanih sa radom prenosi na nosioce socijalne zaštite (zdravstvena, invalidska), tako da određeni deo posrednih troškova ostaje zamagljen i poslodavcu nepoznat. Povrede na radu i profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom povećavaju troškove poslodavca zato što je potrebno dodatno angažovanje zaposlenih radi zamene odsutnog zaposlenog, njihovo osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad, povređenim i obolelim treba obezbediti nadoknade zarade i naknade štete i slično. Povrede na radu ometaju i prekidaju proizvodnju i dovode do ostvarivanja nižeg dohotka, smanjuju poslovni ugled, a samim tih i konkurentnost zbog neispunjavanja ugovornih obaveza.
U Republici Srbiji nije opredeljena posebna stopa doprinosa za pokrivanje troškova mera za obezbeđivanje bezbednosti i zdravlja na radu, pa samim tim nema razgraničenja troškova za prava zaposlenih iz te oblasti.
Troškove za pokrivanje mera u vezi sa obezbeđivanjem bezbednosti i zdravlja na radu i za lečenje povreda na radu i profesionalnih bolesti predstavljaju sredstva Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i sredstva poslodavca.
Sa aspekta poslodavca troškove obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu moguće je pratiti po sledećim stavkama: interni troškovi poslodavca, eksterni troškovi poslodavca (uplata doprinosa za zdravstveno i penzijsko-invalidsko osiguranje) i gubitak dohotka zbog prerane invalidnosti ili smrti koje je moguće ocenjivati kako na nivou poslodavca, tako i na nacionalnom nivou.
9. AKTIVNOSTI I MERE ZA POSTIZANjE POJEDINAČNIH CILjEVA
9.1. Uspostavljanje, održavanje, progresivno razvijanje i periodično revidiranje sistema bezbednosti i zdravlja na radu
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, koji je usaglašen sa savremenim trendovima razvoja u ovoj oblasti koji su utvrđeni i uređeni dokumentima i aktima EU, uspostavlja se od početka 2006. godine donošenjem Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i postepenim donošenjem podzakonskih propisa (pravilnika), tokom 2006. i 2007. godine koji obezbeđuju potpunije funkcionisanje ključnih odredaba Zakona. Na osnovu tako postavljenog sistema, u strateškom periodu potrebno je obaviti analizu njihovog funkcionisanja i eventualno revidiranje pojedinih rešenja koja do sada nisu imala dovoljno efekta.
Međutim, postavljeni sistem omogućava dalje progresivno razvijanje postavljenih zahteva radi transponovanja direktiva EU i konvencija MOR-a u nacionalno zakonodavstva kao i revidiranja postojećih propisa vodeći računa o iskustvu i praksi.
9.2. Zakonodavne mere (aktivnosti u procesu pridruživanja EU)
Bezbednost i zdravlje na radu predstavlja jednu od oblasti socijalne politike koja se detaljno reguliše na nivou Evropske unije, te je neophodno postići puno usaglašavanje sa evropskim principima u ovoj oblasti u procesu evropske integracije Republike Srbije. S posebnim naglaskom na važnosti socijalnog dijaloga, preporučuje se stvaranje boljih radnih uslova u pogledu očuvanja zdravlja i obezbeđenja bezbednosti na poslu, a cilj ovih mera je postizanje bitnog smanjivanja stope povreda na radu i profesionalnih bolesti.
U cilju povećanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu utvrđuju se sledeće mere:
Usaglašavanje sa tekovinama EU i inoviranje propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
Dosledno poštovanje propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno primena mera kojima se osigurava bezbedan i zdrav rad zaposlenih;
Osiguranje poštovanja usvojenih načela od strane poslodavca i zaposlenih u pogledu prevencije povreda na radu i profesionalnih bolesti, kao i učešće poslodavaca u rehabilitaciji povređenih i obezbeđenju radnog mesta u slučaju invaliditeta;
Obezbeđivanje neprekidnog praćenja ispravnosti opreme za rad i uslova radne okoline od strane poslodavaca i inspektora rada u cilju prevencije povreda na radu i profesionalnih bolesti;
Organizovanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu, određivanje lica za bezbednost i zdravlje na radu i njegovo usavršavanje prema potrebama poslodavca, a posebno u delatnostima koje su potencijalno opasne po zdravlje zaposlenih;
Redovno kontrolisanje zdravlja zaposlenih posebno na radnim mestima sa povećanim rizikom (saglasno aktu o proceni rizika);
Obezbeđenje adekvatnog osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i adekvatna organizacija rada (opremanje prostora za rad, rotacija zaposlenih, izbegavanje monotonije i zamora na radnim mestima sa povećanim rizikom, pauze i poštovanje propisa o radnom vremenu, itd.);
Medijska podrška u cilju povećanja svesti poslodavaca i zaposlenih o važnosti bezbednosti i zdravlja na radu;
Davanje inicijativa za smanjenje poreza na sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, ako je to smanjenje u skladu sa propisima EU.
9.2.1. Aktivnosti u procesu pridruživanja EU
Kratkoročni prioriteti (2009. godina)
U cilju transponovanja zakonodavstva EU u nacionalno zakonodavstvo u planu je donošenje sledećih propisa:
Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, (Uputstvo Saveta br. 92/57/EEZ od 24. juna 1992. godine o primeni minimuma zahteva za bezbednost i zdravlje i na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, 31992L0057);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, (Uputstvo Saveta br. 89/654/EEZ od 30. novembra 1989. godine o minimumu zahteva za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radnom mestu, 31989L0654);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad, (Uputstvo Saveta br. 89/655/EEZ od 30. novembra 1989. godine o minimumu zahteva za bezbednost i zdravlje zaposlenih prilikom korišćenja opreme za rad na radnom mestu, 31989L0655 i Uputstvo Saveta br. 95/63/EZ od 5. decembra 1995. godine kojim se menja Uputstvo br. 89/655/EEZ o minimumu zahteva bezbednosti i zdravlja zaposlenih prilikom korišćenja opreme za rad na radnom mestu, 31995L0063 i Uputstvo br. 2001/45/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 27. juna 2001. godine kojim se menja Uputstvo Saveta br. 89/655/EEZ o minimumu zahteva bezbednosti i zdravlja zaposlenih prilikom korišćenja opreme za rad na radnom mestu (tekst koji važi i za Evropsku ekonomsku zonu), 32001L0045);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri ručnom prenošenju tereta, (Uputstvo Saveta br. 90/269/EEZ od 29. maja 1990. godine o minimumu zahteva za bezbednost i zdravlje prilikom ručnog prenošenja tereta tamo gde postoji rizik od povređivanja leđa zaposlenih, 31990L0269);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri radu sa opremom sa ekranom, (Uputstvo Saveta br. 90/270/EEZ od 29. maja 1990. godine o minimumu zahteva za bezbednost i zdravlje pri radu sa opremom sa ekranom, 31990L0270);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju azbestu, (Uputstvo Saveta br. 83/477/EEZ od 19. septembra 1983. godine o zaštiti zaposlenih od rizika nastalih usled izlaganja azbestu, 31983L0477, Uputstvo Saveta br. 91/382/EEZ od 25. juna 1991. godine kojom se menja Uputstvo br. 83/477/EEZ o zaštiti zaposlenih od rizika nastalih usled izlaganja azbestu, 31991L0382 i Uputstvo br. 2003/18/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 27. marta 2003. kojom se menja Uputstvo Saveta br. 83/477/EEZ o zaštiti zaposlenih od rizika nastalih usled izlaganja azbestu, 32003L0018);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju fizičkim štetnostima – jonizujuća zračenja u kontrolisanim zonama, (Uputstvo Saveta br. 90/641/EUROATOM od 4. decembra 1990. godine o operativnoj zaštiti zaposlenih na otvorenom izloženih riziku jonizujućeg zračenja tokom obavljanja svojih aktivnosti u kontrolisanim područjima, 31990L0641);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim agensima, (Uputstvo Saveta br. 98/24/EZ od 7. aprila 1998. godine o zaštiti bezbednosti i zdravlja zaposlenih od rizika povezanih sa hemijskim agensima na radnom mestu, 31998L0024, Uputstvo Komisije br. 91/322/EEZ od 29. maja 1991. godine o uspostavljanju indikativnih graničnih vrednosti primenom Uputstva Saveta br. 80/1107/EEZ o zaštiti zaposlenih od rizika zbog izlaganja hemijskim, fizičkim i biološkim agensima, 31991L0322, Uputstvo Komisije br. 2000/39/EZ od 8. juna 2000. godine o utvrđivanju prve liste indikativnih graničnih vrednosti profesionalne izloženosti radi primene Uputstva Saveta br. 98/24/EZ o zaštiti bezbednosti i zdravlja zaposlenih od rizika povezanih sa hemijskim agensima na radnom mestu (tekst koji važi i za Evropsku ekonomsku zonu), 32000L0039, Uputstvo Komisije br. 2006/15/EZ od 7. februara 2006. godine o utvrđivanju druge liste indikativnih graničnih vrednosti profesionalne izloženosti radi primene Uputstva Saveta br. 98/24/EZ i izmene Uputstva br. 91/322/EEZ i Uputstva br. 2000/39/EZ (tekst koji važi i za Evropsku ekonomsku zonu), 32006L0015).
Učešće u pripremi i izradi tehničkih propisa i standarda i propisa u oblasti vođenja evidencija.
Srednjoročni prioriteti (2010(2011. godina)
Pravilnik o oznakama za bezbedan i zdrav rad, (Uputstvo Saveta br. 92/58/EEZ od 24. juna 1992. godine o minimumu zahteva za obezbeđivanje oznaka za bezbednost i/ili zdravlje zaposlenih na radu, 31992L0058);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri radu na plovilima za ulov ribe, (Uputstvo br. 93/103/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. novembra 1993. godine o minimumu zahteva bezbednosti i zdravlja na radu pri radu na plovilima za ulov ribe, 31993L0103);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad usled rizika od eksplozivnih atmosfera, (Uputstvo br. 1999/92/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 16. decembra 1999. godine o minimumu zahteva za poboljšanje bezbednosti i zdravlja zaposlenih izloženih riziku usled eksplozije gasova, 31999L0092);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju biološkim agensima, (Uputstvo br. 2000/54/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 18. septembra 2000. godine o zaštiti zaposlenih od rizika nastalih usled izlaganja biološkim agensima na radnom mestu, 32000L0054);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri vađenju mineralnih sirovina u dubinskim bušotinama, (Uputstvo br. 92/91 EEZ Evropskog parlamenta i Saveta od 3. novembra 1992. godine o minimumu zahteva za poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih na vađenju mineralnih sirovina u dubinskim bušotinama, 31992L0091);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri podzemnoj i površinskoj eksploataciji mineralnih sirovina, (Uputstvo br. 92/104/EEZ Evropskog parlamenta i Saveta od 3. decembra 1992. godine o minimumu zahteva za poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih na površinskim i dubinskim kopovima industrije minerala, 31992L0104);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad zaposlenih angažovanih na određeno vreme ili na privremenom radu, (Uputstvo Saveta br. 91/383/EEZ od 25. juna 1991. godine o dopuni mera za podsticanje bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih angažovanih na određeno vreme ili na privremenom radu, 31991L0383);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju fizičkim štetnostima – buka, (Uputstvo br. 2003/10/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 6. februara 2003. godine o minimumu zaštite zaposlenih od rizika nastalih usled izlaganja fizičkim štetnostima (buka), 32003L0010);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju fizičkim štetnostima – vibracije, (Uputstvo br. 2002/44/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 25. juna 2002. godine o minimumu zaštite zaposlenih od rizika nastalih usled izlaganja fizičkim štetnostima (vibracije), 32002L0044);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju fizičkim štetnostima – elektromagnetna zračenja, (Uputstvo br. 2004/40/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o minimumu zaštite zaposlenih od rizika nastalih usled izlaganja fizičkim štetnostima (elektromagnetna zračenja), 32004L0040);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju fizičkim štetnostima – veštačka optička zračenja, (Uputstvo br. 2006/25/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 5. aprila 2006. godine o minimumu zaštite zaposlenih od rizika nastalih usled izlaganja fizičkim štetnostima (veštačka optička zračenja), 32006L0025);
Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju karcinogenima i mutagenima, (Uputstvo br. 2004/37/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o zaštiti zaposlenih od rizika nastalih usled izlaganjima karcinogenim i mutagenim materijama na radnom mestu, 32004L0037).
9.2.2. Institucije za sprovođenje aktivnosti
Za potrebe usklađivanja propisa, odnosno realizaciju Nacionalnog programa integracija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu potrebno je povećati kapacitet Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za pripremu propisa prijemom novih službenika, daljim usavršavanjem zaposlenih i nabavkom potrebne opreme. Uzimajući u obzir broj i strukturu zaposlenih u Upravi, u ovom trenutku (osam državnih službenika, od čega su sedam diplomirani inženjeri i jedan diplomirani pravnik) i plan usklađivanja propisa, u toku 2009. godine potrebno je da se prime tri diplomirana pravnika.
Tabela 4.
Naziv institucije Postojećaili planirana Sadašnji broj zaposlenih Planirani broj zaposlenih po godinama
4102109.017.doc/1