Predlog zakona o transportu opasne robe

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu

Rešenja u Predlogu zakonu o transportu opasne robe (u daljem tekstu: Predlog zakona) imaće pozitivan uticaj na većinu učesnika u transportu opasne robe.

Predlogom zakona otklanjaju se brojni nedostaci koji su utvrđeni tokom primene Zakona o transportu opasnog tereta („Službeni glasnik RS”, broj 88/10) a koji su opterećivali učesnike u transportu opasne robe. S tim u vezi, najpre se ukazuje da se Predlog zakona predvideo rešenje problema u kome se nalazi određeni broj drumskih prevoznika koji koriste vozila koja su dobila ADR Sertifikat na bazi Zakona o transportu opasnog tereta, ali ne ispunjavaju zahteve propisane ADR Sporazumom. Posledično, značajan broj tih vozila se nalazi u situaciji da više neće moći da učestvuje u međunarodnom transportu opasne robe. Imajući u vidu da su prevoznici uložili, u pojedinim slučajevima, značajna sredstva za nabavku vozila, bilo je potrebno pronaći rešenje kako da se ova vozila zadrže u eksploataciji a da se istovremeno poštuju međunarodno preuzete obaveze. Rešenje je pronađeno u preuzimanju odredaba aneksa Direktive 2008/68/EZ o kopnenom transportu opasne robe, kojima je propisano da se cisterne i vozila koji su izrađeni pre 1. januara 1997. godine, a koji nisu u skladu sa ovim Predlogom zakonom, ali su bili izrađeni u skladu sa propisima koji su bili na snazi do 31. decembra 1996. godine, mogu upotrebljavati u unutrašnjem transportu na teritoriji Republike Srbije pod uslovom da se takve cisterne i vozila održavaju u skladu sa propisanim bezbednosnim zahtevima. Nadalje, propisano je da se cisterne i vozila izrađeni 1. januara 1997. godine ili nakon tog datuma, koji nisu u skladu sa ovim zakonom, ali su bili izrađeni u skladu sa zahtevima iz Direktive 94/55/EZ koji su bili na snazi na datum njihove izrade, mogu i dalje koristiti za unutrašnji transport na teritoriji Republike Srbije. Konačno, za vozila koja ne ispunjavaju nijedan od ovih zahteva propisano je da se mogu koristiti za unutrašnji transport na teritoriji Republike Srbije najkasnije do 31. decembra 2017. godine.

Kako bi se rešio problem nekonzistentnog postupanja imenovanih (kontrolnih) tela prilikom izdavanja ADR Sertifikat, propisano je da će ministar propisati način i postupak izdavanja ADR sertifikata o odobrenju za vozilo, isprave (sertifikate, uverenja o ispravnosti, deklaracije proizvođača ili njihovih ovlašćenih predstavnika, potvrde o usaglašenosti i dr) kojima se dokazuje usaglašenost sa zahtevima ADR u cilju izdavanja ADR Sertifikata o odobrenju za vozilo, kao i druga pitanja od značaja za izdavanje ADR Sertifikata o odobrenju za vozilo. Na ovaj način, sva imenovana tela će postupati na isti način čime će se podići nivo pravne sigurnosti. Takođe, u ovlašćenju za propisivanje uslova koje moraju da ispunjavaju imenovana tela predviđeno je da će ministar propisati postupanje sa prigovorima na rad i donete odluke imenovanih tela, kao i osiguranje od odgovornosti za štetu koje stranke mogu da pretrpe radom imenovanih tela.

S druge strane, tokom rada na ovom zakonu odustalo se od prvobitne postavke da se izdavanje ADR Sertifikata za vozilo prenese sa imenovanih tela u nadležnost Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Razlog odustajanja ogleda se u činjenici da bi na ovaj način postupak izdavanja ove isprave u određenoj meri bio usporen i dodatno opterećen troškovima republičke administrativne takse, ali i usled konstruktivnog pristupa imenovanih tela problemu u pitanju koji su prihvatili da njihovo postupanje bude predmet uređenja pravilnika kako bi se izbeglo neujednačeno postupanje različitih imenovanih tela prilikom izdavanja ADR Sertifikata o odobrenju za vozilo.

Takođe, članom 6. Predloga zakona predviđena je primena instituta tzv. odstupanja od primene ADR/RID/ADN. Navedenim članom Predloga zakona izvršeno je usklađivanje sa članom 6. Direktive 2008/68/EZ. Navedeni član je od posebnog značaja kao instrument zaštite nacionalne privrede i to samo u odnosu na transport opasne robe koji se obavlja isključivo na teritoriji Republike Srbije i ako takav transport ne ugrožava bezbednost. Formulacija predmetnog člana 6. Nacrta zakona preuzeta je iz navedene direktive i dalje razrađena po ugledu na član 5. GGVSEB (nemački Zakon o transportu opasne robe). Primenom instituta odstupanja omogućiće se domaćoj privredi da na način koji ne ugrožava bezbednost, izbegne izlaganje izuzetno visokim troškovima ispunjavanja standarda ADR/RID/ADN, i to samo u slučajevima lokalnog transporta ili transporta manjih količina opasne robe, odnosno u slučaju železnice ako se radi o transportu železnicom na posebno određenom prevoznom putu na teritoriji Republike Srbije, koji je deo utvrđenog industrijskog postupka i nad kojim se vrši kontrola u skladu sa posebnim uslovima koje utvrđuje ministarstvo. Nepreciznosti značenja pojedinih pojmova korišćenih u članu 6. Predloga zakona, usled usklađivanja sa odredbama člana 6. Direktive 2008/68/EZ, biće otklonjene podzakonskim aktom koji će biti donet na osnovu člana 6. stav 13. Predloga zakona. Ukazuje se da predmetni institut tzv. odstupanja, koriste sve države članice EU i da je s tim u vezi do danas doneto 16 implementacionih odluka uz Direktivu 2008/68 (svi dostupni na sajtu www.eur-lex.europa.eu), kojima Evropska komisija dopušta brojna odstupanja od primene ADR/RID/ADN državama članicama. S tim u vezi, smatralo se opravdanim da se ovakva mogućnost predvidi i za srpsku privredu, kada s druge strane daleko razvijenije zemlje koriste upravo ovakve pravne institute u cilju zaštite svojih nacionalnih ekonomija.

Nadalje, ubrzava se postupak priznavanja isprava o usaglašenosti za pokretnu opremu pod pritiskom i/ili cisternu, kroz propisivanje da domaće imenovano telo izdaje domaću ispravu o usaglašenosti pokretne opreme pod pritiskom i/ili cisterne na osnovu odgovarajuće inostrane isprave o usaglašenosti kojom se konstatuje usaglašenost sa zahtevima propisa Evropske unije koju je izdalo prijavljeno telo u državi članici Evropske unije, ili državi ugovornici Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, kao i Švajcarskoj konfederaciji, bez ponovnog ispitivanja, odnosno sertifikacije ili ocenjivanja usaglašenosti, pregledom odgovarajućeg dela tehničke dokumentacije (ispitnog izveštaja), ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1) da su domaće imenovano telo i prijavljeno telo za ocenjivanje usaglašenosti, koje je izdalo predmetnu inostranu ispravu o usaglašenosti, potpisnici sporazuma o uzajamnom priznavanju rezultata ocenjivanja usaglašenosti;

2) da su domaće imenovano telo i prijavljeno telo za ocenjivanje usaglašenosti, članovi međunarodnog sistema za ocenjivanje usaglašenosti;

3) da su inostrano telo za akreditaciju, koje je akreditovalo prijavljeno telo za ocenjivanje usaglašenosti koje je izdalo inostranu ispravu o usaglašenosti, i Akreditaciono telo Srbije, koje je akreditovalo domaće imenovano telo, potpisnice sporazuma o međusobnom priznavanju ekvivalentnosti sistema akreditacije u okviru EA (EA MLA) u odgovarajućoj oblasti.

Do danas, svaka inostrana isprava morala je da prođe kroz postupak kompletnog ponovnog ispitivanja radi priznavanja, iako se radilo o čiji su proizvođači renomirane svetske kompanije koje u procesu proizvodnje koriste daleko više standarde od onih koje domaća imenovana tela mogu u postupku ispitivanja da kontrolišu.

Predlogom zakona ukida se obavezno osiguranje koje je propisano Zakonom o transportu opasnog tereta. S tim u vezi, treba istaći da je propisivanje obaveznog osiguranja Zakonom o transportu opasnog tereta bilo suočeno sa najmanje dva problema, i to formalnopravnim i suštinskim. Formalnopravni se ogleda u tome da se obavezna osiguranja uređuju Zakonom o obaveznom osiguranju, i to najpre onda kada postoji ratifikovani međunarodni sporazum koji predviđa takvu obavezu ili naročito opravdanje za uvođenje istog. Prethodnih godina i decenija je bilo pokušaja da se pitanje građanskopravne odgovornosti za transport opasne robe uredi međunarodnom konvencijom (CRTD Konvencija) koja je, po ugledu na CLC i HNS konvencije, predlagala uvođenje objektivne odgovornosti prevoznika, te posledično i obaveznog osiguranja, ali ista nije ratifikovana niti od jedne države. S tim u vezi, kako zakonodavac nije prepoznao potrebu i opravdanje da uvede ovu vrstu obaveznog osiguranja kroz sistemski zakon kojim se uređuju obavezna osiguranja, nema opravdanja da se kroz ovaj zakon, kome to inače nije predmet uređivanja, uvodi ovakva obaveza koju danas nemaju prevoznici ni jedne zapadnoevropske države. Suštinski problem ogleda se u činjenici da, naročito u odnosu na železnički i vodni transport, uvođenje obaveznog osiguranja nije moguće bez prethodnog međunarodnog usaglašavanja limita odgovornosti jer bi u suprotnom osiguravajuće kuće bile dovedene u situaciju da pod elementarno prihvatljivim uslovima ponude tržištu polisu osiguranja po premiji koja ne bi ugasila domaće brodarske kuće i postojećeg železničkog prevoznika, a da od takve premije mogu da pokriju nastanak štete. Ovakav pristup predlagača zakona je podržan od strane predstavnika privrede, što je razumljivo ako se ima u vidu da je premijska stopa po osnovu ovog osiguranja u drumskom transportu iznosila preko 200.000,00 dinara godišnje, pri čemu treba opet naglasiti da ovakvu vrstu troška nemaju prevoznici u Evropskoj uniji (izuzetak su Hrvatska i Slovenija).

Konačno, imajući u vidu probleme koji su postojali u poslovanju između većine učesnika u privredi i Uprave za transport opasnog tereta, promena institucionalne postavke, koja podrazumeva ukidanje ove uprave i preuzimanje njenih nadležnosti od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u okviru koga će se formirati poseban sektor nadležan za transport opasne robe, Predlog zakona će povoljno uticati na poboljšanje odnosa državne uprave i učesnika u privredi.

Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi

(naročito malim i srednjim preduzećima)

U odnosu na troškove koje će primena Predloga zakona stvoriti za građane i privredu, isti će stvoriti troškove za pojedine učesnike unutrašnjeg vodnog transporta.

S tim u vezi, za izdavanje ADR Sertifikata za odobrenje za vozilo troškovi iznose 13.000,00 dinara + PDV, dok troškovi za produženje važenja ADR Sertifikata za odobrenje za vozilo iznose 8.500,00 dinara + PDV. Izdavanje duplikata ili promena podataka na sertifikatu naplaćuje se po ceni od 2.500,00 dinara + PDV. Navedeni iznosi su prihod imenovanih tela.

U odnosu na postupak ocenjivanja usaglašenosti cisterni, učesnici u privredi snose sledeće troškove (date su prosečni iznosi):

Naziv usluge Cena bez poreza(u dinarima) Cena sa porezom (20%)(u dinarima) 1. Periodično kontrolisanje cisterni (maks. 6 godina) namenjenih za transport opasne robe (izuzimajući klasu 2 – gasovi) bez pripreme za ispitivanje) i izdavanje izveštaja o kontrolisanju u skladu sa EN 12972 27.000,00) 32.400,00) 2. Periodično kontrolisanje cisterni (maks. 6 godina) namenjenih za transport opasne robe (izuzimajući klasu 2 – gasovi) sa pripremom za ispitivanje1) i izdavanje izveštaja o kontrolisanju u skladu sa EN 12972 42.000,00) 50.400,00) 3. Međukontrolisanje cisterni (maks. 3 godine) namenjenih za transport opasne robe (izuzimajući klasu 2 – gasovi) bez pripreme za ispitivanje1) i izdavanje izveštaja o kontrolisanju u skladu sa EN 12972 17.000,00) 20.400,00) 4. Međukontrolisanje cisterni (maks. 3 godine) namenjenih za transport opasne robe (izuzimajući klasu 2 – gasovi) sa pripremom za ispitivanje1) i izdavanje izveštaja o kontrolisanju u skladu sa EN 12972 32.000,00) 38.400,00) 5. Periodično kontrolisanje cisterni (maks. 6 godina) namenjenih za transport opasne robe klase 2 (gasovi) i izdavanje izveštaja o kontrolisanju u skladu sa EN 12972 30.000,00) 36.000,00) 6. Međukontrolisanje cisterni (maks. 3 godine) namenjenih za transport opasne robe klase 2 (gasovi) i izdavanje izveštaja o kontrolisanju u skladu sa EN 12972 20.000,00) 24.000,00)

Svi prethodno navedeni troškovi su prihod imenovanih tela.

Pored navedenih troškova, učesnici u transportu opasne robe snose troškove obuka, i to:

1) za sticanje prvog ADR Sertifikata za vozača: 15.000 dinara + PDV;

2) obnova ADR Sertifikata za vozača: 12.000 dinara + PDV,

3) za sticanje prvog Sertifikata o specijalističkom znanju iz oblasti ADN: 35.000 dinara + PDV;

4) obnova Sertifikata o specijalističkom znanju iz oblasti ADN: 25.000 dinara + PDV,

5) obuka za sticanje sertifikata za savetnika za bezbednost pojedinačno za ADR/RID/ADN: 63.000 dinara + PDV;

6) obuka za sticanje sertifikata za savetnika za bezbednost istovremeno za ADR i RID: 70.000. dinara + PDV

Svi prethodno navedeni troškovi su prihod centara za obuku.

Pored navedenih troškova, kandidati za sticanje ADR i ADN sertifikata, odnosno savetnika za bezbednost, snosio je troškove takse za polaganja ispita i izrade sertifikata koji iznose:

Početno polaganje (kandidat polaže prvi put ili je ranije imao sertifikat ali mu je važnost istekla):

1) osnovnog poznavanja transporta opasnog tereta – 4.000,00 dinara + PDV;

specijalističke oblasti za transport u cisternama – 2.000,00 dinara+ PDV;

specijalističke oblasti za transport eksplozivnih materija klase 1 ADR – 2.000,00 dinara+ PDV;

specijalističke oblasti za transport radioaktivnih materija klase 7 ADR – 2.000,00 dinara+ PDV.

U slučaju da se posle osnovnog kursa polaže više od jednog specijalističkih kurseva, uplata je 2000,00 dinara + PDV.

Obnova znanja (kandidati koji imaju 12 meseci i manje do isticanja važnosti sertifikata)

obnove znanja iz oblasti Osnovnog poznavanja transporta opasnog tereta – 2.000,00 dinara + PDV;

obnove znanja iz Specijalističke oblasti za transport u cisternama – 1.000,00 dinara + PDV;

obnove znanja iz Specijalističke oblasti za transport eksplozivnih materija klasa 1 ADR – 1.000,00 dinara + PDV;

obnove znanja iz Specijalističke oblasti za transport radioaktivnih materija klase 7 ADR – 1.000,00 dinara + PDV.

Za sticanje i obnavljanje ADN sertifikata taksa iznosi 10.000,00 dinara + PDV.

Za savetnika za bezbednost taksa iznosi 15.000,00 dinara, a za obnavljanje ovlašćenja 10.000,00 dinara+ PDV.

Navedeni iznosi propisani su Pravilnikom o programu i načinu polaganja ispita za stručnu osposobljenost za obavljanje poslova vozača vozila za transport opasnog tereta, sastavu komisije i iznosu troškova polaganja ispita („Službeni glasnik RS”, broj 125/14) i Pravilnikom o programu, načinu i visini troškova polaganja ispita za izdavanje sertifikata o stručnoj osposobljenosti za savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta („Službeni glasnik RS”, broj 57/15). Predlogom zakona propisano je stavljanje van snage ovih pravilnika i propisivanje republičkih administrativnih taksi za sticanje i obnavljanje ADR i ADN sertifikata u nižim iznosima od propisanih.

Za izdavanje ovlašćenja privrednom društvu za vršenje obuke za vozača vozila plaćana je taksa u iznosu od 41.400 dinara. Isti iznos takse plaćan je za izdavanje ovlašćenja privrednom društvu za vršenje obuke za lice sa sertifikatom ADN, dok je za izdavanje licence za vršenje obuke kandidata za savetnika za bezbednost plaćana taksa u iznosu od 63.750 dinara. Predviđa se zadržavanje istih iznosa RAT-a za izdavanje ovih ovlašćenja, odnosno licenci.

Pored toga, Zakonom o transportu opasnog tereta učesnici u transportu su bili dužni da zaključe obaveznu polisu osiguranja od odgovornosti, koja je za drumski transport iznosila oko 200.000 dinara. Predlogom zakona ukida se obavezno osiguranje, te će privreda biti rasterećena ovog nameta.

Među indirektne troškove treba navesti uspostavljanje upisnika (elektronskog i u formi knjige) izdatih sertifikata za vozila i članove posade, kroz dodatno izdvajanje iz budžeta za izradu ovih upisnika.

Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Iako je prvobitna intencija predlagača zakona bila da se izdavanje prvog ADR Sertifikata prenese sa imenovanih tela na Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, tokom rada na Predlog zakona odustalo se od ovakve postavke. Razlog odustajanja ogleda se u činjenici da bi na ovaj način postupak izdavanja ove isprave u određenoj meri bio usporen i dodatno opterećen troškovima republičke administrativne takse. U tom smislu, predloženo rešenje je opravdano sa stanovišta smanjenja troškova za privredu. Isto važi mutatis mutandi za ukidanje obaveznog osiguranja.

S druge strane, troškovi republičkih administrativnih taksi će značajno biti manji u odnosu na iznose posebnih taksi propisanih Pravilnikom o programu i načinu polaganja ispita za stručnu osposobljenost za obavljanje poslova vozača vozila za transport opasnog tereta, sastavu komisije i iznosu troškova polaganja ispita i Pravilnikom o programu, načinu i visini troškova polaganja ispita za izdavanje sertifikata o stručnoj osposobljenosti za savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, te će se i u tom slučaju ostvariti uštede troškova na strani učesnika u privredi.

U ovom trenutku nije moguće dati prikaz administrativnih troškova koji se odnose na uspostavljanje upisnika izdatih sertifikata za vozila i članove posade.

Potrebno je ukazati da je rešenjima iz prelaznih i završnih odredaba Nacrta zakona stvorena mogućnost da najveći deo vozila koja se danas koriste za transport opasne robe zadrži u sistemu, u smislu mogućnosti obavljanja unutrašnjeg transporta, s obzirom da deo njih ne ispunjava zahteve ADR Sporazuma, te se ne mogu koristiti za međunarodni transport. Samo manji procenat vozila (između 7 i 15 % prema podacima dobijenim od imenovanih tela) će morati nakon 31. decembra 2017. godine da se u potpunosti isključi iz saobraćaja. U tom smislu, naročito ako se ima u vidu da je predviđeno donošenje podzakonskog akta kojim će se unifikovati postupanje imenovanih tela, smatra se da troškovi koji će vlasnici vozila plaćati, a koje i danas plaćaju imenovanim telima, jesu opravdani, s obzirom da im je Predlogom zakona pružena mogućnost nastavka obavljanja delatnosti u skladu sa zakonom. Takođe, troškovi obuka za sticanje ADR Sertifikata za vozača i Sertifikata o specijalističkom znanju iz oblasti ADN, danas su među nižima u Evropi i mogu se oceniti opravdanim.

Da li zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu

i tržišnu konkurenciju

Primena ovog zakona imaće efekata na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.

U tom smislu, ukidanje Uprave za transport opasnog tereta, te prenošenje njene nadležnosti za izdavanje odobrenja za tip ambalaže, pokretne opreme pod pritiskom i/ili cisterne na imenovana tela, otvoriće se prostor na tržištu za osnivanjem novih privrednih društava koja će obavljati poslove ocenjivanja usaglašenosti ambalaže, pokretne opreme pod pritiskom i/ili cisterni.

Takođe, uspostavljanje modernog zakonodavnog okvira, uključujući Predlog zakona i podzakonska akta koja će biti doneta na osnovu njega, omogućiće postojećim drumskim prevoznicima da u propisanim prelaznim rokovima preduzmu potrebne mere za prilagođavanje voznog parka novim zahtevima, i na taj način opstanu na tržištu transporta opasne robe.

Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

Pre sprovođenja javne rasprave, održane su javne konsultacije sa predstavnicima centara za obuku, imenovanih tela, NIS-om, kao i članovima Poslovnog udruženja „Međunarodni transport” koga čine prevoznici opasne robe u međunarodnom transportu. Na ovim javnim konsultacijama su njihovi predstavnici upoznati sa rešenjima iz Nacrta zakona, te su pozvani da dostave svoje komentare, što su i učinili, a značaj broj istih je već u ovoj fazi ugrađen u tekst Nacrta zakona. To se pre svega odnosi na članove Nacrta zakona kojim se uređuje izdavanje ADR Sertifikata, kao i pojedinih rešenja u odnosu odobrenje za rad centara za obuku.

Javna rasprava je održana u skladu sa zaključkom Odbora za privredu i finansije 05 Broj: 011-12129/2015 od 12. novembra 2015. godine, i to u periodu od 13. novembra 2015. do 2. decembra 2015. godine. Javnu raspravu o Nacrtu zakona organizovana je u vidu prezentacija i konsultacija koje su održane u:

1) Novom Sadu u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad, ul. Narodnog fronta 10, dana 13. novembra 2015. godine od 11 do 13 časova.

2) Nišu u Regionalnoj privrednoj komori Niš, ul. Dobrička br. 2, dana 16. novembra 2015. godine od 12 do 14 časova.

3) Kraljevu u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo, ul. Omladinska br. 2, dana 20. novembra 2015. godine od 11 do 13 časova.

4) Beogradu u prostorijama Privredne komore Srbije u Beogradu, Terazije br. 23, dana 23. novembra 2015. godine od 12 do 15 časova.

. Tokom javne rasprave učesnici su takođe dali aktivni doprinos poboljšanju teksta Nacrta zakona, dostavljajući svoje sugestije i primedbe, koje su prevashodno odnosile na članove Nacrta zakona kojim se uređuje institut odstupanja, ukidanje obaveznog osiguranja, pojedine odredbe Nacrta zakona kojima se uređuju obaveze savetnika za bezbednost, odredbe o sprovođenju postupka ocenjivanja usaglašenosti ambalaže, pokretne opreme pod pritiskom i/ili cisterne, kao i vozila, odnosno brodova, te primedbe u odnosu članove kojima se uređuju obaveze učesnika u transportu opasne robe.

Značajan broj primedaba (preko 50 %) je prihvaćeno i uneto u tekst Nacrta zakona, dok su pojedine primedbe odbijene.

S tim u vezi, najznačajnija primedba koju predlagač Nacrta zakona nije prihvatio odnosila se na upotrebu termina „teret” umesto „roba”. Primedba je odbijena s obzirom da je u ADR/RID/ADN sporazumima data definicija „dangerous goods” (srp. opasna roba) po kojoj su opasna roba materije i predmeti čiji je transport zabranjen, odnosno dozvoljen ako se obavlja pod uslovima prema ADR/RID/ADN, pri čemu se u samim sporazumima vrlo precizno koristi pojam „dangerous cargo” (srp. opasan teret) na mestima na kojima je pravilno upotrebiti ovaj pojam. Radi otklanjanja bilo kakve nejasnoće, u Nacrtu zakona je data definicija opasnog tereta kao opasne robe koja je propisno upakovana, obeležena određenim obeležjima i oznakama, sa ispravno popunjenim prevoznim dokumentima i utovarena u prevozno sredstvo. Ovde se radi o opšte poznatim institutima, pri čemu se ističe da je teret roba u transportu, i to od trenutka kada je odgovarajućom pravnom ispravom (ugovorom o prevozu, teretnicom ili tovarnim listom – u zavisnosti od grane transporta) preuzeta na transport. Ovde ukazujemo da ADR/RID/ADN sporazumi propisuju čitavu listu opasnih materija, koje od trenutka njihovog propisnog pakovanja postaju roba namenjena transportu (shodno pravilnom korišćenju upotrebe pojmova „goods” i „cargo” u ADR/RID/ADN sporazumima), a tek od trenutka preuzimanja opasne robe radi obavljanja prevozne operacije ADR/RID/ADN sporazumi koriste pojam „dangerous cargo”.

U odnosu na primedbu u vezi člana 6. Nacrta zakona – odstupanja, ista je odbijena s obzirom da je ovim članom izvršeno usklađivanje sa Direktivom 2008/68/EZ. Odstupanja iz Direktive 2008/68 su instrument zaštite nacionalnih privreda država članica EU i to samo u odnosu na transport opasne robe koji se obavlja isključivo na teritoriji jedne države članice EU, i to pod uslovom da ne ugrozi bezbednost. Formulacija predmetnog člana 6. Nacrta zakona preuzeta je iz navedene direktive i dalje razrađena po ugledu na član 5. GGVSEB (nemački zakon kojim se uređuje ova oblast). Nepreciznosti značenja pojedinih pojmova korišćenih u članu 6. Nacrta zakona, usled usklađivanja sa odredbama člana 6. Direktive 2008/68/EZ, biće otklonjene podzakonskim aktom koji će biti donet na osnovu člana 6. stav 13. Nacrta zakona, te nije ostavljena bilo kakva mogućnost za arbitrarnost Ministarstva. Ukazuje se da je ovo institut koji koriste sve države članice EU i da je s tim u vezi do danas doneto 16 implementacionih odluka uz Direktivu 2008/68 (svi dostupni na sajtu www.eur-lex.europa.eu), kojima Evropska komisija dopušta brojna odstupanja od primene ADR/RID/ADN državama članicama. S tim u vezi, ne postoji opravdan razlog da se ovakva mogućnost ne predvidi isključivo za srpsku privredu, kada s druge strane daleko razvijenije zemlje koriste upravo ovakve pravne institute u cilju zaštite svojih nacionalnih ekonomija. Ističe se da su u cilju neugrožavanja bezbednosti izvršene određene korekcije u skladu sa sugestijama i primedbama dobijenim tokom javne rasprave.

Što se tiče normiranja obaveza učesnika u transportu opasne robe, ukazuje se da su predmetni članovi Nacrta zakona, nakon izvršene uporednopravne analize, preuzeti iz nemačkog GGVSEB. Isto je učinjeno jer je nemački zakonodavac preuzeo i normirao samo fundamentalne obaveze učesnika u transportu opasne robe koje propisuju ADR/RID/ADN, kako bi imao normativnu mogućnost da za iste propiše odgovarajuće kazne za prekršaje. Inače, pristup kako ovom delu Nacrta zakona, tako i celom Nacrtu zakona, jeste da se isti mora čitati zajedno sa ADR/RID/ADN, s obzirom da je ovim sporazumima sve do detalja propisano, te nacionalno zakonodavstvo treba samo da omogući jasno upućivanje na odgovarajuće delove ADR/RID/ADN, koji se menjaju svake druge godine. Ovakav nomotehnički pristup, prvi put primenjen u Nemačkoj, ocenjen je kao vrlo celishodan, naročito imajući u vidu da je tokom javnih konsultacija bilo više zahteva učesnika u privredi da se u Zakonu precizno naznači šta je čija obaveza tokom transporta opasne robe. Ovde se ističe da su norme Nacrta zakona stilizovane upravo tako da bilo kakva naknadna izmena u određenom odeljku ili pododeljku ADR/RID/ADN ne zahteva naknadnu izmenu Zakona jer se Zakon samo referencira na određenu odredbu sporazuma, te ako se ista naknadno promeni, nema potrebe za promenom Zakona jer se brojčano označavanje delova, poglavlja, odeljaka i pododeljaka nikada ne menja u strukturi ADR/RID/ADN sporazuma.

Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Nakon stupanja na snagu ovog zakona potrebno je u saradnji sa nadležnim organima i organizacijama u propisanim rokovima usvojiti sledeće podzakonske akte čija je sadržina ovim zakona precizirana:

1) Uredba o kriterijumima po kojima se klasifikuju povrede ADR/RID/ADN, ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, prema kategoriji opasnosti od nastupanja posledica u transportu opasne robe;

2) Uredba o obavezama proizvođača, načinu imenovanja ovlašćenog predstavnika proizvođača i poslovima koje može da vrši na osnovu pismenog ovlašćenja proizvođača, obavezama uvoznika, distributera, vlasnika i operatera u odnosu na pokretnu opremu pod pritiskom, slučajevima u kojima se obaveze proizvođača primenjuju na uvoznike i distributere, obavezi izveštavanja ministarstva o privrednim društvima koji su dostavili pokretnu opremu pod pritiskom, zahtevima u odnosu na usaglašenost pokretne opreme pod pritiskom i ocenu usaglašenosti, zahtevima, nadležnosti i postupku za ponovnu ocenu usaglašenosti, pravilima, uslovima, izgledu i zahtevima za postavljanje znaka usaglašenosti i preuzimanje odgovornosti za usaglašenost stavljanjem znaka usaglašenosti, slobodnom kretanju na tržištu pokretne opreme pod pritiskom, uslovima i postupku za imenovanje tela koja sprovode postupak ocenjivanja usaglašenosti, odnosno ispitivanja i/ili kontrolisanja pokretne opreme pod pritiskom, uslovima u odnosu na stručnu osposobljenost zaposlenih i drugih angažovanih lica, opremi, nezavisnosti i nepristrasnosti u odnosu na lica povezana sa proizvodom koji je predmet ocenjivanja usaglašenosti, postupanju sa prigovorima na njegov rad i donetim odlukama, čuvanju poslovne tajne, osiguranju od odgovornosti za štetu, kao i postupanju sa pokretnom opremom pod pritiskom koja predstavlja opasnost za bezbednost i zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine, odnosno u slučaju formalnih neusklađenosti pokretne opreme pod pritiskom;

3) Pravilnik o transportu opasne robe koji se obavlja prevoznim sredstvima Vojske Srbije i ministarstva nadležnog za poslove odbrane, kao i vojnih snaga drugih država i organizacija koje prema posebnom sporazumu koriste saobraćajnu infrastrukturu Republike Srbije;

4) Pravilnik o transportu opasne robe koji se obavlja prevoznim sredstvima ministarstva nadležnim za unutrašnje poslove;

5) Pravilnik o kriterijumima za utvrđivanje lokalnog transporta kratke udaljenosti, industrijskog postupka u odnosu na transport opasne robe železnicom, kao i manje količine opasne robe, na osnovu kojih se izdaje posebna dozvola o primeni odstupanja;

6) Pravilnik o posebnim merama bezbednosti u transportu opasne robe sa povećanim bezbednosnim rizicima;

7) Pravilnik o načinu, uslovima i merama za bezbedno intervenisanje u slučaju rasipanja, razlivanja, isticanja ili nekog drugog oblika oslobađanja opasne robe;

8) Pravilnik o merila za određivanje broja savetnika za bezbednost u transportu opasne robe koje mora da ima učesnik u transportu opasne robe;

9) Pravilnik o obaveznim elemente sadržaja godišnjeg izveštaja savetnika, izgled pečata savetnika, kao i način vođenja dokumentacije savetnika;

10) Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kojem se izdaje licenca u odnosu na plan i program nastave, nastavni kadar, prostor, opremu i nastavna sredstava za stručno osposobljavanje kandidata za savetnika, kao i obrazac licence;

11) Pravilnik o uslovima, programu i načinu polaganja ispita za izdavanje, odnosno produženje važenja sertifikata za savetnika, i obrascu potvrde o završenom stručnom osposobljavanju kandidata za savetnika i sertifikata za savetnika;

12) Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kojem se izdaje ovlašćenje za vršenje stručne obuke kandidata za obavljanje poslova vozača vozila za transport opasne robe, odnosno lica sa sertifikatom o specijalističkom znanju iz oblasti ADN, kao i obrascu ovlašćenja za vršenje stručne obuke kandidata za obavljanje poslova vozača vozila za transport opasne robe, odnosno lica sa sertifikatom o specijalističkom znanju iz oblasti ADN

13) Pravilnik o načinu i postupku izdavanja ADR sertifikata o odobrenju za vozilo;

14) Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti vozila u odnosu na stručnu osposobljenost zaposlenih i drugih angažovanih lica, opremu, nezavisnost i nepristrasnost u odnosu na lica povezana sa proizvodom koji je predmet ocenjivanja usaglašenosti, postupanje sa prigovorima na njegov rad i donete odluke, čuvanje poslovne tajne, osiguranje od odgovornosti za štetu, kao i uslove, postupak i način vođenja registra izdatih, oduzetih, odnosno vraćenih ADR Sertifikata o odobrenju za vozilo.

15) Pravilnik o sadržini i obrascu ADR sertifikata za vozača, kao i načinu vođenja registra izdatih ADR sertifikata za vozača

16) Pravilnik o programu i načinu polaganja ispita za stručnu osposobljenost za obavljanje poslova vozača;

17) Pravilnik o vrstama otežanih uslova saobraćaja slučaju transporta opasne robe u drumskom saobraćaju usled kojih je obavezno prinudno zaustavljanje vozila, kao i način obeležavanja prinudno zaustavljenog vozila;

18) Pravilnik o određivanju mesta na javnom putu i uslovima pod kojima mogu da se parkiraju vozila za transport opasne robe radi otklanjanja nedostataka, isključenja iz saobraćaja i kontrole transporta opasne robe;

19) Pravilnik o načinu transporta opasne robe kroz zaštićene zone;

20) Pravilnik o načinu transporta opasne robe u drumskom saobraćaju i obavezama prevoznika opasne robe u vanrednim događajima;

21) Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju mesta na kojima se vrši utovar, istovar, odnosno pretovar opasne robe u železničkom saobraćaju

22) Pravilnik o programu obučavanja i načinu na koji se proverava znanje zaposlenih kod učesnika u transportu opasne robe u železničkom saobraćaju koji učestvuju u obavljanju, organizovanju i regulisanju železničkog saobraćaju, kao i način na koji se postupa s dokumentacijom o njihovom obučavanju

23) Pravilnik o načinu transporta i obaveznom operativnom praćenju opasne robe u železničkom saobraćaju i obavezama učesnika u transportu opasne robe u železničkom saobraćaju u vanrednim događajima

24) Pravilnik o obrascu i sadržaju sertifikata o odobrenju za brod, kao i obrascu i sadržaju registra izdatih sertifikata o odobrenju za brod;

25) Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti brodova, u odnosu na stručnu osposobljenost zaposlenih i drugih angažovanih lica, opremu, nezavisnost i nepristrasnost u odnosu na lica povezana sa proizvodom koji je predmet ocenjivanja usaglašenosti, postupanje sa prigovorima na njegov rad i donete odluke, čuvanje poslovne tajne, osiguranje od odgovornosti za štetu, kao i uslove, postupak i način vođenja registra izdatih, odnosno vraćenih ADN Sertifikata o odobrenju za brod

26) Pravilnik o sadržini i obrascu sertifikata o specijalističkom znanju iz oblasti ADN, kao i načinu vođenja registra izdatih sertifikata o specijalističkom znanju iz oblasti ADN;

27) Pravilnik o programu osnovne i specijalističkih obuka, osnovnih i specijalističkih kurseva za obnavljanje znanja, načinu odobravanja obuke, načinu polaganja ispita za sticanje sertifikata o specijalističkom znanju iz oblasti ADN, kao i druga pitanja iz poglavlja 8.2. ADN;

28) Pravilnik o visini troškova za sprovođenje postupka ocenjivanja usaglašenosti broda i izdavanje ADN sertifikata o odobrenju za brod;

29) Pravilnik o obavezama učesnika u transportu opasne robe u unutrašnjem vodnom saobraćaju u slučaju vanrednog događaja, kao i mestima i bližim uslovima pod kojima može da se usidri brod radi otklanjanja nedostataka i isključenja iz plovidbe;

30) Pravilnik o planu i programu obuke policijskih službenika za vršenje nadzora nad učesnicima u drumskom saobraćaju koji obavljaju transport opasne robe;

31) Pravilnik o planu i programu stručnog osposobljavanja inspektora koji obavljaju uzimanje uzoraka opasne robe u postupku vršenja inspekcijskog nadzora, zaštitnoj opremi, odeći i obući inspektora koja je neophodna pri uzimanju uzoraka opasne robe, načinu uzimanja uzoraka opasne robe, kao i opremi za analizu i odlaganje uzoraka opasne robe.

Pored usvajanja navedenih podzakonskih akata, sprovođenje ovog zakona zahteva nove institucionalne mere (finansijske, tehničko-tehnološke, organizacione i kadrovske mere), a koje obuhvataju ukidanje Uprave za transport opasnog tereta, čija će prava, obaveze, zaposlene, predmete, opremu, sredstva za rad, arhivsku građu i registraturski materijal kome nije istekao rok čuvanja, preuzeti Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za vršenje nadležnosti u oblasti transporta opasne robe, sa stanjem na dan stupanja na snagu ovog zakona. Nije predviđeno dodatno zapošljavanje zaposlenih u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za obavljanje ovih poslova.

Ostavite komentar