PREDLOG ZAKONA
O PRIJAVLJIVANJU I EVIDENTIRANJU ZAKUPACA NA NEODREĐENO VREME U STANOVIMA U SVOJINI GRAĐANA, ZADUŽBINA I FONDACIJA
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se postupak prijavljivanja i evidentiranja zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija, kao i stanova u postupku restitucije, a u cilju pribavljanja tačne dokumentovane evidencije nosilaca stanarskih prava odnosno zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija, kao i u stanovima u postupku restitucije na teritoriji Republike Srbije za potrebe nadležnih organa.
Član 2.
Zakupcima na neodređeno vreme, u smislu ovog zakona, smatraju se lica, nosioci stanarskog prava koja su to pravo stekli u skladu sa zakonom, odnosno po sili zakona i koja, na osnovu ugovora o zakupu stana i/ili odluke nadležnog organa, odnosno na osnovu pravosnažnog sudskog rešenja koji zamenjuje ugovor o zakupu stana, koriste stan:
u svojini građana;
koji pripada zadužbini;
koji pripada fondaciji;
koji je u postupku restitucije.
Član 3.
Evidencionu prijavu, u skladu sa odredbama ovog zakona, podnose lica iz člana 2. ovog zakona, kao i lica koja su oni ovlastili.
Evidencionu prijavu mogu podneti i vlasnici stanova na kojima je zasnovano pravo zakupa na neodređeno vreme.
U evidencionoj prijavi iz stava 1. ovog člana dostavljaju se podaci o:
podnosiocu prijave – ime, ime roditelja, prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa i opština stanovanja;
pravnom osnovu korišćenja stana, kao podatak koji dostavlja samo zakupac stana na neodređeno vreme, uz podnošenje dokaza o ostvarenom pravu;
nepokretnosti koja je u zakupu i zakupcu – opis stana, u smislu broja soba i površine stana u m2, lokacija stana, u smislu navođenja opštine, mesta, ulice i broja, sprata, broja stana, katastarske opštine u kojoj se stan nalazi, ime i prezime lica koje je nosilac prava zakupa na neodređeno vreme;
članovima porodičnog domaćinstva, kao podatak koji dostavlja samo zakupac stana na neodređeno vreme – ime i prezime člana porodičnog domaćinstva, srodstvo sa nosiocem prava zakupa, jedinstveni matični broj građana, uz podnošenje dokaza o svojstvu člana porodičnog domaćinstva.
Evidenciona prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se u dva primerka, neposredno ili poštom preporučeno, jedinici lokalne samouprave iz člana 5. stav 1. ovog zakona.
Ministar nadležan za poslove stanovanja propisuje obrazac evidencione prijave iz stava 3. ovog člana.
Član 4.
Uz prijavu iz člana 3. ovog zakona podnosi se:
1) ugovor o zakupu stana i/ili kopija akta o dodeli stana u zakup na neodređeno vreme ili pravosnažno sudsko rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana za lica iz člana 2. ovog zakona;
2) identifikacioni dokument zakupca i dokaz o svojstvu člana njegovog porodičnog domaćinstva (uvid u izvod iz matične knjige rođenih zakupca i člana njegovog porodičnog domaćinstva);
3) dokaz o prebivalištu zakupca i članova njegovog porodičnog domaćinstva (davanje na uvid lične karte ili i/ili fotokopija uverenja o prebivalištu);
4) uverenje uprave javnih prihoda jedinice lokalne samouprave da se lice iz člana 2. ovog zakona i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne vode u službenoj evidenciji kao vlasnici nepokretnosti po osnovu lokalnih javnih prihoda;
5) izjava pod krivičnom i materijalnom odgovornošću lica iz člana 2. ovog zakona i članova njegovog porodičnog domaćinstva da nemaju na drugi način rešeno stambeno pitanje, odnosno da nemaju u svojini odgovarajući stan za stalno stanovanje u smislu zakona koji uređuje stanovanje;
6) dokaz o vlasništvu stana i ugovor o zakupu stana ukoliko je on zaključen, koji podnosi vlasnik stana na kojem je zasnovano pravo zakupa na neodređeno vreme;
7) dokaz o pokrenutom ili pravosnažno okončanom postupku restitucije, koji podnosi vlasnik stana.
Uz prijavu se podnose overene fotokopije dokumenata, čija je overa oslobođena plaćanja taksi u svrhu primene ovog zakona.
U slučaju kada evidencionu prijavu podnosi zakupac na neodređeno vreme i vlasnik stana za isti stan, lice koje vrši evidenciju u nadležnoj jedinici lokalne samouprave prilikom evidencije izvršiće spajanje evidencionih prijava u jednu i evidentiraće samo jednom zakupca na neodređeno vreme.
Pod članom porodičnog domaćinstva zakupca stana, u smislu ovog zakona, smatraju se: bračni drug, dete (rođeno u braku ili van braka, usvojeno ili pastorak), roditelji zakupca i njegovog bračnog druga, kao i lice koje je zakupac po zakonu dužan da izdržava.
Član 5.
Jedinica lokalne samouprave je u obavezi da organizuje obavljanje poslova vođenja postupka prijavljivanja i evidentiranja lica iz člana 2. ovog zakona.
Član 6.
U cilju utvrđivanja podataka bitnih za rešavanje stambenih potreba lica iz člana 2. ovog zakona, jedinica lokalne samouprave formira Registar zakupaca na neodređeno vreme u stanovima građana, zadužbina i fondacija (u daljem tekstu: Registar), a na osnovu podataka sadržanih u evidencionoj prijavi iz člana 3. ovog zakona i podataka koje nije obavezno dostaviti u evidencionoj prijavi, a koji se vode u evidencijama kod nadležnog organa.
Registar se vodi kao elektronska baza podataka, dok se dokumentacija koja se prilaže uz prijavu može čuvati i u analognom obliku.
Registar iz stava 1. ovog člana sadrži informacije o:
stanu na kojem je zasnovan zakup na neodređeno vreme lica iz člana 2. ovog zakona, kao što su podaci o:
lokaciji stana: grad, opština, katastarska opština, katastarska parcela, adresa, sprat i broj stana;
veličini stana: sobnost stana u smislu broja soba u stanu računajući spavaće sobe i dnevnu sobu u ukupan broj soba, kao i površina stana iz ugovora o zakupu, odnosno drugog dokumenta iz člana 1. ovog zakona na osnovu kojeg se koristi predmetni stan u zakup na neodređeno vreme;
podnosiocu prijave, koja sadrži lične podatke o:
vlasniku stana: ime, ime roditelja, prezime, jedinstveni matični broj, fotokopija ličnog dokumenta (lična karta, pasoš);
članovima porodičnog domaćinstva zakupca: ime, ime roditelja, prezime, jedinstveni matični broj, fotokopija ličnog dokumenta (lična karta, pasoš), adresa prebivališta, opština;
pravima na stanu, što se obezbeđuje čuvanjem dokaza o pravu vlasništva, odnosno pravu zakupa i odgovarajućih izjava i uverenja koja se podnose uz evidencionu prijavu u skladu sa stavom 5. ovog člana, kao i dokumenata kojim jedinica lokalne samouprave raspolaže ili ih obezbeđuje od drugog nadležnog organa po službenoj dužnosti.
Podaci iz Registra isključivo se koriste u svrhu evidentiranja zakupaca na neodređeno vreme, a u skladu sa propisima kojima se uređuju pitanja zaštite podataka o ličnosti.
Jedinica lokalne samouprave podatke iz evidencionih prijava u Registru čuva do dana rešavanja stambene potrebe lica iz člana 2. ovog zakona.
Član 7.
Jedinica lokalne samouprave dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove stanovanja isključivo statističke podatke sadržane u Registru iz člana 6. ovog zakona, a posebno podatke o:
nadležnom organu/službi i kontakt podacima lica zaduženog za vođenje Registra;
podnetim prijavama: ukupan broj podnetih prijava, broj prijava sa kompletnom dokumentacijom;
stanovima: ukupan broj i površina stanova navedenih u evidencionim prijavama, kao i ukupan broj stanova klasifikovanih po sobnosti/broju soba (npr. garsonjera, jednosoban, jednoiposoban, dvosoban, dvoiposoban, trosoban i sl);
zakupcima: ukupan broj zakupaca na neodređeno vreme, ukupan broj članova porodičnog domaćinstva zakupaca, ukupan broj članova porodičnog domaćinstva koja ostvaruju uslove za zakup stana na neodređeno vreme;
domaćinstvima: ukupan broj domaćinstava razvrstanih prema broju članova (jednočlano, dvočlano, tročlano i sl);
osnovu korišćenja stana: ukupan broj stanova koji se koriste po osnovu:
– ugovora o zakupu,
– odluke nadležnog organa,
– pravosnažnog sudskog rešenja.
Svi podaci iz stava 1. ovog člana treba da budu dostavljeni ministarstvu nadležnom za poslove stanovanja kao zbirni podaci na nivou i sa nazivom odgovarajuće prostorne jedinice grada, opštine i katastarske opštine, kao i na nivou i sa adresom stambene zgrade u kojoj se nalazi stan koji koristi zakupac na neodređeno vreme.
Član 8.
Jedinice lokalne samouprave su dužne da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, putem sredstava javnog informisanja, pozovu zakupce na neodređeno vreme i vlasnike stanova na kojima je zasnovano pravo zakupa na neodređeno vreme da podnesu prijavu za evidentiranje iz člana 3. ovog zakona.
Rok za podnošenje prijave iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od 30 dana od dana objavljivanja poziva.
Jedinica lokalne samouprave je dužna da podatke iz evidencionih prijava, prikupljene u postupku iz člana 5. ovog zakona, dostavi ministarstvu nadležnom za poslove stanovanja, najkasnije u roku od 60 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Član 9.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. PRAVNI OSNOV
Ustavno-pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 7, 12 i 17. Ustava Republike Srbije kojima je između ostalog utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, organizaciju i korišćenje prostora, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE
Zakonom o stanovanju („Službeni glasnik RS”, br. 50/92, 76/92, 84/92 – ispravka, 33/93, 53/93-dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 46/94, 47/94 – ispravka, 48/94 – dr. zakon, 44/95-dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 – dr. zakon i 99/11- u daljem tekstu: Zakon), uređena je materija koja se odnosi na korišćenje stanova zadužbina koje su nastavile sa radom, odnosno stanova u svojini građana, a koje sada koriste lica, čiji je status zakupaca na neodređeno vreme proizašao iz prethodnog statusa stanarskog prava, stečenog u skladu sa ranije važećim zakonima.
Članovima 40. – 43. Zakona uređuju se pitanja koja se odnose na korišćenje stanova u svojini građana, kojima je utvrđeno da zakupci na neodređeno vreme koji stanuju u ovim stanovima nastavljaju sa korišćenjem predmetnih stanova u skladu sa Zakonom o stanovanju. Vlasnici tih stanova imaju prava i obaveze nosilaca prava raspolaganja, osim obaveze da nastanjenim zakupcima omoguće njihov otkup. S obzirom da se ovi stanovi uglavnom nalaze na vrednim gradskim lokacijama, te da vlasnici nisu imali interes niti su omogućavali otkup ovih stanova, u njima još uvek stanuje veliki broj zakupaca na neodređeno vreme.
Postojeća situacija predstavlja dugogodišnji „zamrznuti konflikt”, koji ne odgovara vlasnicima stanova, jer ne mogu slobodno raspolagati svojom imovinom na način koji bi im obezbedio veću vrednost (zakupnine koje plaćaju zakupci su netržišne, a vlasnici imaju obavezu investicionog održavanja stanova), kao ni zakupcima jer ne mogu da ostvare pravo koje su ostvarili ostali bivši nosioci stanarskih prava otkupivši državne/društvene stanove.
U skladu sa članom 17. stav 1. tačka 4. Zakona, od otkupa su takođe bili izuzeti i stanovi koji su se nalazili, odnosno pripadali zadužbinama koje su mogle da nastave sa ostvarivanjem ciljeva radi kojih su osnovane, te problemi koji postoje u stanovima građana, javljaju se i u stanovima zadužbina koje su nastavile svoj rad. Slični problemi postoje i u stanovima fondacija, kao i stanovima u postupku restitucije, čije korišćenje je uređeno drugim zakonima.
U cilju rešavanja ovog problema, u periodu od decembra 2012. do februara 2013. godine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ( u daljem tekstu: Ministarstvo) je prikupilo podatke o broju stanova u svojini građana i zadužbina u kojima stanuju zakupci na neodređeno vreme, kroz anketiranje lokalnih samouprava. Podaci prikupljeni kroz ovu anketu su pokazali da u Beogradu ima 2.744 stanova u vlasništvu građana, odnosno 293 stanova u zgradama zadužbina, u kojima još uvek stanuju zakupci na neodređeno vreme. Za ostale gradove i opštine u Srbiji taj broj je znatno manji i iznosti 304 stana u svojini građana i 167 stanova u svojini zadužbina. Za celu Srbiju, to je ukupno 3.048 stanova u svojini građana, odnosno 460 stanova u svojini zadužbina, što je ukupno 3.508 stanova građana i zadzžbina u kojim stanuju zakupci na neodređeno vreme.
Treba naglasiti da je ovaj broj približan i da nije potpun, jer je prikupljen samo na osnovu zahteva upućenih opštinama, te da neke opštine nisu odgovorile ili nisu imale informacije za davanje potpunog odgovora.
Imajući ovo u vidu, kao i činjenicu da su već pokretane inicijative za izmenu Zakona o stanovanju u cilju rešavanja ovog pitanja, nadležno Ministarstvo je sprovelo konsultacije sa drugim nadležnim organima i organizacijama državne uprave. Na osnovu ovih konsultacija zaključeno je da je najpre potrebno doneti zakon o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca u stanovima u svojini građana, zadužbina, fondacija i u postupku restitucije, kako bi se utvrdio tačan broj ovih stanova, zakupaca, kao i članova njihovih domaćinstava, radi predlaganja najracionalnijeg i održivog rešenja ovog pitanja kroz novi zakon o stambenim odnosima koji je u pripremi.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
U članu 1. ovog zakona utvrđuje se da je predmet uređivanja zakona postupak prijavljivanja i evidentiranja zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini: građana, zadužbina, fondacija, kao i stanova u postupku restitucije, a u cilju pribavljanje tačne dokumentovane evidencije zakupaca.
U članu 2. ovog zakona utvrđuje se krug lica na koja se zakon odnosi, odnosno zakupci na neodređeno vreme, koji koriste stan: u svojini građana, zadužbina, fondacija i u postupku restitucije.
U članu 3. ovog zakona uređen je postupak i način podnošenja evidencione prijave lica iz člana 2. ovog zakona, sadržina, odnosno podaci koji se navode u evidencionoj prijavi, kao pravni osnov za propisivanje obrasca evidencione prijave.
U članu 4. ovog zakona utvrđeno je koja se dokumentacija podnosi uz evidencionu prijavu iz člana 3. ovog zakona, kao i da je overa fotokopije dokumentacije koja se podnosi uz prijavu oslobođena plaćanja taksi.
Ovim članom je uređeno postupanje nadležnog lica koje vrši evidenciju u slučaju kada evidencione prijave podnesu i zakupac i vlasnik za isti stan.
Ovim članom takođe je utvrđeno ko se može smatrati članom porodičnog domaćinstva zakupca stana.
U članu 5. ovog zakona utvrđeno je da jedinica lokalne samouprave organizuje obavljanje poslova prijavljivanja i evidentiranja lica iz člana 2. ovog zakona.
U članu 6. ovog zakona uređeno je da se u cilju utvrđivanja podataka bitnih za rešavanje stambenih potreba lica iz člana 2. ovog zakona formira Registar zakupaca na neodređeno vreme u stanovima građana, zadužbina i fondacija, a na osnovu podataka iz evidencionih prijava i podataka kojima raspolažu druge javne institucije, kao i način vođenja ovog registra kao elektronske baze podataka.
Ovim članom je takođe uređen način i vreme čuvanja podataka i sadržina Registra, kao i korišćenje i čuvanje podataka isključivo u svrhu evidentiranja zakupaca i u skladu sa propisima kojima se uređuju pitanja zaštite podataka o ličnosti.
U članu 7. ovog zakona utvrđena je vrsta i oblik podataka koje jedinica lokalne samouprave dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove stanovanja.
U članu 8. ovog zakona utvrđeni su rokovi za sprovođenje ovog zakona, u smislu da jedinice lokalnih samouprava imaju rok do najviše: 30 dana od dana stupanja ovog zakona na snagu da objave poziv za podnošenje evidencionih prijava; 30 dana od dana objavljivanja poziva za prikupljanje prijava; te 60 dana od isteka prethodnog roka za dostavljanje podataka ministarstvu nadležnom za poslove stanovanje.
U članu 9. ovog zakona uređeno je stupanje na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Kao što je prethodno navedeno, prema preliminarnoj anketi koja je sprovedena u periodu decembar 2012. – februar 2013. godine, utvrđeno je da u Republici Srbiju ukupno ima 3.508 stanova u svojini građana i zadužbina u kojim stanuju zakupci na neodređeno vreme, što je prikazano u narednoj tabeli.
REPUBLIKA SRBIJA GRAD stanovi u vlasništvu građana datum prispeća dopisa /mejla NAPOMENA stanovi u zgradama zadužbina Kragujevac 21 21.12.2012. 1 Jagodina 0 09.01.2013. Smederevo 0 30.11.2012. Novi Pazar 0 11.12.2012. Subotica 1 04.12.2012. Kruševac 0 06.12.2012. Rešio pitanje za vlasnike do 1.1.1959. Valjevo 3 20.12.2012. Pančevo 0 20.12.2012. 129 Niš 17 30.01.2013. Šabac 23 01.02.2013. Čačak Požarevac 2 23.01.2013. Podaci poslati mejlom Novi Sad 170 dopis 16.01.2013. mejl 22.01.2013. 35 Loznica 58 28.01.2013. 2 Leskovac Kraljevo 0 29.01.2013. Zrenjanin 8 22.01.2013. Podaci poslati mejlom Zaječar 1 22.01.2013. Podaci poslati mejlom Vranje Užice Sremska Mitrovica 0 17.01.2013. Sombor Ukupno gradovi osim Beograda 304 167 GRAD BEOGRAD OPŠTINA stanovi u vlasništvu građana datum prispeća dopisa /mejla NAPOMENA stanovi u zgradama zadužbina Novi Beograd 23 dopis 09.01.2013.mejl 30.01.2013. Podaci poslati mejlom (u dopisu 5) Mladenovac 0 28.11.2012. Čukarica 32 dopis 29.11.2012.mejl 30.01.2013. Podaci poslati mejlom Vračar 730 dopis 19.12.2012.mejl 30.01.2013. Podaci poslati mejlom (u dopisu 698) 39 Obrenovac 0 03.12.2012. Surčin 03.12.2012. Nema podatke Savski venac 579 14.12.2012. 23 Sopot 0 19.12.2012. Zemun 133 dopis 14.12.2012.mejl 30.01.2013. Podaci poslati mejlom Zvezdara 275 dopis 04.02.2013.mejl 30.01.2013. Podaci poslati mejlom (u dopisu 237) Stari grad 642 dopis 28.01.2013.mejl 30.01.2013. Podaci poslati mejlom 230 Palilula 236 dopis 28.01.2013.mejl 30.01.2013. Podaci poslati mejlom 1 Lazarevac Nema podatke Barajevo Voždovac 78 30.01.2013. Podaci poslati mejlom Rakovica 16 30.01.2013. Podaci poslati mejlom Grocka Ukupno Beograd 2744 293 UKUPNO SRBIJA 3048 460
Podaci o broju stanova su razdvojeni za Beograd od ostalih gradova u Republici Srbiji, iz razloga što postoje razlike u prosečnim cenama izgradnje stanova po toj podeli.
Ovi podaci su veoma važni za finansijsku procenu realizacije rešenja koja budu propisana novim zakonom koji će sveobuhvatno urediti oblast stanovanja, ali treba istaći da je rešenje povezano i sa problematikom restitucije, pošto su na osnovu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta („Službeni list FNRJ”,broj 52/58) bile nacionalizovane i stambene najamne zgrade. U članu 27. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS”,broj 72/11) navedeno je da „Stambene zgrade, kuće i stanovi na kojima postoji zakonom zaštićeno stanarsko pravo, vraćaju se u svojinu bivšem vlasniku”. To ujedno znači da prethodno navedeni podaci o broju stanova mogu biti uvećani, što je na sastancima radne grupe za izradu Nacrta zakona potvrdio i predstavnik Agencije za restituciju.
S obzirom da ova anketa nije obuhvatila ni zakupce u stanovima fondacija, kao i da neke opštine/gradovi nisu odgovorili na preliminarnu anketu ili da nisu imali potpune informacije, očekuje se da se kroz primenu ovog zakona utvrdi veći broj ovih stanova u odnosu na podatak iz preliminarne ankete Ministarstva, te da ovaj broj može da se kreće i do 5.000 stanova.
Pored podatka o broju stanova, bitan podatak predstavlja i broj lica koji stanuju u tim stanovima, jer je najvažniji za procenu troškova u slučaju da se kao rešenje ovog problema predvidi preseljenje zakupca i članova njegovog porodičnog domaćinstva u drugi stan, pošto bi se troškovi pribavljanja stana upravo računati prema odgovarajućoj površini stana u odnosu na veličinu domaćinstva.
Stoga se očekuje da se kroz primenu ovog zakona obezbede neophodni podaci, koji predstavljaju ključne parametre za najpribližnju procenu potrebnih sredstava kao i vremenske dinamike za rešavanje ovog pitanja, a u cilju predlaganja najracionalnijeg i održivog rešenja za sve aktere: vlasnike, zakupce i državu.
Ovi podaci treba da ukažu na odgovarajuće rešenje ovog pitanja, kojim se povećava pravna sigurnost u vezi sa raspolaganjem ovih stanova, a čime se stvara preduslov za povećanje investicija u ove nekretnine (pošto zakupci tih stanova nisu imali interesa da ulažu u investiciono održavanje i povećanje njihove vrednosti), kao i hipotekarnih aktivnosti, te konačno i jačanje poverenja građana u državu.
IZJAVA
O USKLAĐENOSTI PREDLOGA ZAKONA O PRIJAVLJIVANJU I EVIDENTIRANJU ZAKUPACA NA NEODREĐENO VREME U STANOVIMA U SVOJINI GRAĐANA, ZADUŽBINA I FONDACIJA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Ovlašćeni predlagač: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
2. Naziv propisa
Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana i zgradama zadužbina
Draft Law on Registration of tenants indefinitely in apartments owned by citizens and buildings endowment
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
Nema
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Nema
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije
Nema
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
Nema
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima
Nema
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima
Nema
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Nema
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Nema
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti?
Polazeći od toga da nema relevantnih izvora prava EU koje treba uskladiti, nije bilo potrebno konsultovati Evropsku komisiju odnosno druga stručna tela EU.