PREDLOG ZAKONA O PREVOZU TERETA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
I. UVODNE ODREDBE
Predmet
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja javnog prevoza tereta i prevoza tereta za sopstvene potrebe u domaćem drumskom saobraćaju, odnosno javnog prevoza tereta i prevoza tereta za sopstvene potrebe u međunarodnom drumskom saobraćaju i inspekcijski nadzor.
Prevoz tereta u drumskom saobraćaju obavlja se u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, kao i potvrđenim međunarodnim ugovorima.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na:
prevoz tereta koji se obavlja vozilima Vojske Srbije i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove;
prevoz tereta koji obavlja fizičko lice radi zadovoljenja ličnih potreba, teretnim vozilom ili skupom vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 1.500 kg.
Definicije
Član 2.
Pojedini izrazi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
teret je stvar kojom se manipuliše u saobraćajno-transportnom smislu;
prevoz teretau drumskom saobraćaju je kretanje praznog ili natovarenog teretnog vozila ili skupa vozila;
prevoz teretau domaćem drumskom saobraćaju je prevoz tereta u drumskom saobraćaju pri čijem se obavljanju mesto polaska i mesto dolaska nalazi na teritoriji Republike Srbije;
prevoz teretau međunarodnom drumskom saobraćaju je prevoz tereta u drumskom saobraćaju pri čijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica;
javni prevoz tereta je prevoz tereta u drumskom saobraćaju kod koga privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja prevoz naplaćuje uslugu prevoza ili ostvaruje bilo kakvu direktnu ili indirektnu ekonomsku korist na osnovu obavljanja tog prevoza;
prevoz teretaza sopstvene potrebe je prevoz tereta u drumskom saobraćaju koji domaće privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik, poljoprivrednik, odnosno strano pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice obavlja bez naknade u vezi sa poslovima iz svoje delatnosti;
prevoznik je privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, kome je shodno nacionalnom zakonodavstvu države u kojoj se nalazi njegovo sedište, odnosno prebivalište, odobreno obavljanje prevoza tereta;
domaći prevoznik je prevoznik čije se stvarno i stalno sedište nalazi na teritoriji Republike Srbije;
strani prevoznik je prevoznik čije se sedište, odnosno prebivalište nalazi na teritoriji druge države;
licenca za prevoz je javna isprava kojom privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik stiče pravo na obavljanje svih ili pojedinih vrsta javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju;
izvod licenceza prevoz je javna isprava kojom nadležni organ potvrđuje da je teretno vozilo kojim domaći prevoznik obavlja međunarodni ili domaći javni prevoz upisano u rešenje o izdavanju licence za prevoz;
lice odgovorno za prevoz je lice koje je odgovorno za stvarno i neprekidno upravljanje poslovima prevoza radno angažovano u privrednom društvu, drugom pravnom licu ili kod preduzetnika koji obavlja prevoz;
sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti je javna isprava kojom se potvrđuje profesionalna osposobljenost lica odgovornog za prevoz;
bilateralni prevoz tereta je prevoz tereta u drumskom saobraćaju koji se obavlja između Republike Srbije i druge države;
tranzitni prevoz tereta je prevoz tereta u drumskom saobraćaju koji se obavlja preko teritorije Republike Srbije ili druge države bez utovara, odnosno istovara tereta na teritoriji Republike Srbije ili druge države;
prevoz teretaiz ili za treće države je prevoz tereta u drumskom saobraćaju koji započinje i završava se na teritoriji države u kojoj se ne nalazi sedište, odnosno prebivalište prevoznika;
kombinovani prevoz je prevoz drumskog teretnog vozila ili skupa vozila kod koga se deo prevoznog puta obavlja železnicom ili plovnim putem, a deo prevoznog puta drumom na što je moguće kraćim rastojanjima;
dozvola je javna isprava kojom se domaćem prevozniku dozvoljava pristup i kretanje na teritorijama drugih država, a stranom prevozniku pristup i kretanje na teritoriji Republike Srbije;
kabotaža je prevoz tereta u drumskom saobraćaju koji obavlja strani prevoznik između pojedinih mesta na teritoriji Republike Srbije;
20) korisnik prevoza je privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje, na osnovu ugovora sa prevoznikom, stiče određena prava i preuzima određene obaveze;
21) tovarni list je dokument kojim domaći prevoznik potvrđuje pošiljaocu da je zaključen ugovor o prevozu i da je teret primljen na prevoz;
22) CMR je tovarni list za prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju;
23) licenca za obavljanje poslova profesionalnog vozača (u daljem tekstu: licenca vozača) je javna isprava kojom se utvrđuje identitet i osnovno zanimanje vozača, u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima;
24) potvrda za vozača je javna isprava koja se izdaje prevozniku za vozača koji je radno angažovan za upravljanje teretnim ili skupom vozila, a koji nije državljanin države u kojoj se nalazi sedište, odnosno prebivalište prevoznika.
Prevoz tereta
Član 3.
Prevoz tereta u drumskom saobraćaju može biti javni prevoz tereta ili prevoz tereta za sopstvene potrebe.
Pri obavljanju javnog prevoza tereta, relacija, cena prevoza i drugi uslovi prevoza određuju se ugovorom zaključenim između prevoznika i korisnika prevoza.
Pri obavljanju prevoza tereta za sopstvene potrebe moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) da prevoz tereta nije pretežna delatnost lica koje ga obavlja;
2) teret koji se prevozi mora biti u vlasništvu, prodat, kupljen, uzet ili predat u zakup, proizveden, dorađen ili popravljen od strane istog domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika, poljoprivrednika, odnosno stranog pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji obavlja prevoz za sopstvene potrebe;
3) svrha prevoza mora biti prevoz tereta do ili od istog domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika, poljoprivrednika, odnosno stranog stranog pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji obavlja prevoz za sopstvene potrebe ili njeno premeštanje bilo unutar bilo izvan sedišta istog domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika, poljoprivrednika, odnosno stranog stranog pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji obavlja prevoz za sopstvene potrebe;
4) teretnim vozilom ili skupom vozila koji se koristi za takav prevoz mora upravljati lice radno angažovano kod istog domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika, kao i poljoprivrednik, odnosno lice radno angažovano kod istog stranog pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji obavlja prevoz za sopstvene potrebe;
5) teretno vozilo ili skup vozila mora biti u vlasništvu istog domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika ili poljoprivrednika koji obavlja prevoz za sopstvene potrebe ili se koristi na osnovu ugovora o finansijskom lizingu ili se koristi na osnovu ugovora o zakupu koji je zaključen sa privrednim društvom, drugim pravnim licem, preduzetnikom ili fizičkim licem kome se sedište, odnosno prebivalište nalazi na teritoriji Republike Srbije.
Teretno vozilo kojim se obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe u drumskom saobraćaju mora imati na bočnim vratima, odnosno na bočnim stranama kabine teretnog vozila, ispisano poslovno ime i natpis „Prevoz za sopstvene potrebe”, ispisano slovima visine najmanje tri centimetra i bojom ili nalepnicom koja se bitno razlikuje od osnovne boje vozila, a može imati i njegov znak koji uživa zaštitu u skladu sa zakonom kojim se uređuju žigovi.
Na bočnim vratima ili bočnim stranama kabine teretnog vozila ne mogu se stavljati drugi natpisi, osim natpisa iz stava 4. ovog člana.
U teretnom vozilu kojim se vrši prevoz za sopstvene potrebe mora se nalaziti fotokopija obrasca prijave vozača u radni odnos overena pečatom i potpisom ovlašćenog lica privrednog društva, drugog pravnog lica, odnosno preduzetnika koji vrši prevoz za sopstvene potrebe, osim ako je vozač preduzetnik ili poljoprivrednik.
Domaće privredno društvo, drugo pravno lice, odnosno preduzetnik kome je javni prevoz tereta pretežna delatnost može da obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe kada se taj prevoz obavlja u skladu sa stavom 3. tač. 2) do 5) ovog člana.
Teretno vozilo ili skup vozila iz stava 3. ovog člana koje pripada domaćem privrednom društvu, drugom pravnom licu, preduzetniku ili poljoprivredniku kojim se obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe u međunarodnom drumskom saobraćaju, pored uslova definisanih propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorima ili drugim međunarodno pravnim aktima koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora, mora ispunjavati i tehničke uslove u pogledu buke i emisije zagađivača i tehničko-eksploatacione uslove u pogledu bezbednosti saobraćaja, propisane u aktu iz člana 13. stav 11. ovog zakona, o čemu se ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvu), kao dokaz, dostavlja potvrda iz člana 13. stav 9. ovog zakona.
O ispunjenosti uslova iz stava 8. ovog člana Ministarstvo izdaje potvrdu iz člana 13. stav 10. ovog zakona.
Dokumentacija kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz stava 3. ovog člana mora se nalaziti u teretnom vozilu ili skupu vozila i pokazati na zahtev organa koji vrši nadzor u skladu sa ovim zakonom.
Vođenje evidencije domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika, odnosno poljoprivrednika koje obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe poverava se opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi Grada Beograda.
Domaće privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik, odnosno poljoprivrednik podnosi zahtev za upis u evidenciju iz stava 11. ovog člana opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi Grada Beograda.
Uz uredan zahtev iz stava 12. ovog člana domaće privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik, odnosno poljoprivrednik dužan je da dostavi:
izjavu o teretnim vozilima kojima će obavljati prevoz za sopstvene potrebe;
overenu fotokopiju saobraćajne dozvole i registracionog lista ili original saobraćajne dozvole za svako teretno vozilo sa izjave;
original ili overenu fotokopiju ugovora o finansijskom lizingu ili ugovora o zakupu teretnog vozila ili skupa vozila, ukoliko teretno vozilo ili skup vozila kojim će se obavljati prevoz za sopstvene potrebe nije u vlasništvu domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika, odnosno poljoprivrednika iz stava 12. ovog člana i podaci o primaocu lizinga, odnosno zakupcu moraju biti upisani u saobraćajnu dozvolu u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
Ako je jedna od ugovornih strana fizičko lice, ugovor iz stava 13. tačka 3. ovog člana mora biti overen kod organa nadležnog za overu.
Organ opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave Grada Beograda odlučuje o upisu i dostavlja Ministarstvu podatke o upisu u evidenciju.
Ministar propisuje sadržina i način vođenja evidencije iz stava 11. ovog člana i način dostavljanja podataka iz stava 15. ovog člana.
Sadržina evidencije iz stava 11. ovog člana koja se odnosi na poljoprivrednika sadrži naročito ime, prezime, mesto i datum rođenja lica kao podatke o ličnosti.
Kabotaža
Član 4.
Strani prevoznik može da obavlja kabotažu samo na osnovu dozvole za kabotažu koju izdaje Ministarstvo.
Strani prevoznik zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana podnosi Ministarstvu preko domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika.
Ministarstvo, na osnovu podataka o transportnim kapacitetima, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz stava 2. ovog člana, procenjuje da li Republika Srbija ima odgovarajuće transportne kapacitete, odnosno određenu vrstu i broj teretnih vozila ili skupa vozila.
Ako proceni da Republika Srbija nema odgovarajuće transportne kapacitete za obavljanje prevoza za koji je podnet zahtev iz stava 2. ovog člana, Ministarstvo u roku od sedam dana nakon isteka roka iz stava 3. ovog člana, na odgovarajući način, stavlja na uvid javnosti informaciju o zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje kabotaže i procenu o transportnim kapacitetima iz stava 3. ovog člana.
Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju dozvole za kabotažu ako, u roku od osam dana od dana stavljanja na uvid javnosti informacije i procene iz stava 3. ovog člana, zainteresovani domaći prevoznici ne dostave dokaz o posedovanju transportnih kapaciteta za obavljanje ovog prevoza.
Ministarstvo donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana u slučaju da Republika Srbija ima odgovarajuće transportne kapacitete za obavljanje ovog prevoza.
Rešenje iz st. 5. i 6. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.
Kabotažom se smatra i prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju koji obavlja domaći prevoznik priključnim vozilom koje je u vlasništvu stranog lica i nije registrovano u Republici Srbiji.
Zabranjeno je obavljanje prevoza iz stava 8. ovog člana.
Ministar propisuje obrazac dozvole za kabotažu.
Dostava pojedinačnih upravnih akata
Član 5.
Dostavljanje rešenja donetih o upravnim stvarima primenom propisa kojima se uređuje prevoz tereta u drumskom saobraćaju i drugih akata nastalih u vođenju upravnog postupka vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
II. uslovi za obavljanje
JAVNOG prevoza TERETA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Licenca za prevoz i izuzeci
Član 6.
Javni prevoz tereta može obavljati domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, na osnovu licence za prevoz, i to za:
javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju i
javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju.
Licenca za prevoz izdaje se sa rokom važenja od 10 godina.
Domaći prevoznik dužan je da original licence za prevoz čuva u svom stvarnom i stalnom sedištu.
Licenca za prevoz je neprenosiva, osim u slučaju statusnih promena spajanja i pripajanja domaćeg privrednog društva.
Licenca za prevoz nije potrebna za obavljanje sledećih prevoza:
prevoz tereta za sopstvene potrebe;
prevoz pošiljaka i paketa koje obavlja javni poštanski operator kao univerzalnu poštansku uslugu;
prevoz vozilima koja su namenjena potrebama javne bezbednosti, odbrane, zaštite od vanrednih događaja i potrebama državnih organa, organa autonomne pokrajine ili organa lokalne samouprave, medicinskih i humanitarnih prevoza;
prevoz specijalnim vozilima koja su posle proizvodnje bila prilagođena posebnim namenama, pa se njima ne može obavljati prevoz tereta na isti način, kao sa neprilagođenim vozilima (npr. vozila za prevoz pčela, putujuće biblioteke i dr);
prevoz tereta kao pretežne delatnosti, teretnim vozilom ili skupom vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3.500 kg, kojim raspolaže na osnovu vlasništva ili ga koristi na osnovu ugovora o finansijskom lizingu privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik;
prevoz koji obavljaju javna preduzeća koje su osnovale jedinice lokalne samouprave za obavljanje komunalnih delatnosti.
Uslovi za izdavanje licence
Član 7.
Licenca za prevoz može se izdati domaćem privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku, ako podnese dokaze da ispunjava sledeće uslove:
poslovni ugled;
finansijsku sposobnost;
profesionalnu osposobljenost;
stvarno i stalno sedište;
odgovarajući vozni park;
odgovarajući broj radno angažovanih vozača.
Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik mora neprekidno ispunjavati uslove iz stava 1. tač. 1) – 5) ovog člana.
Poslovni ugled
Član 8.
Uslov u pogledu poslovnog ugleda ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako:
1. radno angažovanom licu odgovornom za prevoz:
nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja određenih poslova u privrednom i finansijskom poslovanju;
nije doneta pravnosnažna presuda za krivična dela protiv imovine, privrede, bezbednosti javnog saobraćaja, prava po osnovu rada, pravnog saobraćaja, opšte sigurnosti ljudi i imovine i životne sredine;
nije izrečena pravnosnažna presuda za druga krivična dela, na kaznu zatvora i
nije doneta, u poslednje dve godine, tri ili više puta, pravnosnažna presuda privrednog suda, kojom je osuđeno za teži privredni prestup u oblasti javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju i bezbednosti saobraćaja na putevima za koji je propisana novčana kazna u iznosu preko 100.000 dinara;
2. privredno društvo ili drugo pravno lice:
1) nema pravnosnažno izrečenu zaštitnu meru zabrane vršenja javnog prevoza u drumskom saobraćaju;
2) nisu u poslednje dve godine tri ili više puta, pravnosnažnom presudom privrednog suda kažnjeni za teži privredni prestup u oblasti javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju i bezbednosti saobraćaja na putevima za koji je propisana novčana kazna preko 750.000 dinara;
3. preduzetnik:
1) nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju,
2) nije, u poslednje dve godine, bilo tri ili više puta pravnosnažnom presudom prekršajnog suda kažnjeno za teži prekršaj u oblasti javnog prevoza u drumskom saobraćaju i bezbednosti saobraćaja na putevima za koji je propisana novčana kazna preko 300.000 dinara.
Ministarstvo vodi evidenciju lica odgovornih za prevoz.
Ministar propisuje sadržinu i način vođenja evidencije lica odgovornih za prevoz. Sadržina evidencije lica odgovornih za prevoz sadrži naročito ime, prezime, mesto i datum rođenja lica odgovornog za prevoz kao podatke o ličnosti.
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ponovo stiče poslovni ugled kada prestanu pravne posledice presude kojom je izrečena zaštitna mera, odnosno kada prestanu pravne posledice presude osuđivanom licu iz stava 1. ovog člana.
Finansijska sposobnost
Član 9.
Uslov u pogledu finansijske sposobnosti ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji izmiruje svoje poreske i poslovne obaveze i raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od:
2.000 evra za prvo teretno vozilo ili skup vozila i 1.000 evra za svako sledeće teretno vozilo ili skup vozila u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za prevoz za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju;
9.000 evra za prvo teretno vozilo ili skup vozila i 5.000 evra za svako sledeće teretno vozilo ili skup vozila u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za prevoz za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju.
Profesionalna osposobljenost
Član 10.
Uslov u pogledu profesionalne osposobljenosti ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ako lice odgovorno za prevoz ima sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti i ispunjava uslove iz člana 8. stav 1. ovog zakona.
Sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti stiče se polaganjem ispita o profesionalnoj osposobljenosti.
Ispit o profesionalnoj osposobljenosti ne polaže lice koje:
ima najmanje 10 godina radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju;
ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke strukovne studije i specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine na fakultetu iz oblasti saobraćajnog inžinjerstva, mašinskog inžinjerstva, pravnih nauka ili ekonomskih nauka;
ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke strukovne studije i specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i najmanje jedna godina radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju;
ima stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena i najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju;
ima stečeno srednje obrazovanje i najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju.
Lice iz stava 1. ovog člana može obavljati poslove upravljanja u javnom prevozu tereta u domaćem ili u međunarodnom drumskom saobraćaju kod najviše četiri domaća prevoznika koja obavljaju javni prevoz tereta sa ukupno najviše 50 teretnih vozila ili skupa vozila.
Ispit o profesionalnoj osposobljenosti
Član 11.
Ispit o profesionalnoj osposobljenosti sprovodi Ministarstvo prema programu iz stava 12. ovog člana.
Ispit iz stava 1. ovog člana polaže se pred Komisijom koju obrazuje Ministar.
Komisija iz stava 2. ovog člana sastoji se od najmanje tri člana od kojih trećinu čine lica u radnom odnosu u Ministarstvu, a ostali članovi se određuju sa liste ispitivača koju utvrđuje Ministar.
U listu iz stava 3. ovog člana mogu biti upisana lica koja imaju stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke strukovne studije i specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine na Saobraćajnom, Mašinskom, Pravnom ili Ekonomskom fakultetu i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti drumskog saobraćaja.
Podnosilac zahteva za izdavanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti snosi troškove postupka polaganja ispita o profesionalnoj osposobljenosti koji obuhvataju troškove za rad komisije iz stava 2. ovog člana.
Komisija iz stava 2. ovog člana može odobriti oslobađanje od polaganja ispita iz stava 1. ovog člana na osnovu zahteva koji podnosi lice koje ispunjava jedan od uslova iz člana 10. stav 3. ovog zakona.
Licu koje podnese zahtev za izdavanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti, posle uspešno položenog ispita o profesionalnoj osposobljenosti, kao i licu koje podnese zahtev za izdavanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti iz stava 6. ovog člana, Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti.
Licu koje poseduje sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti Ministarstvo rešenjem oduzima sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti ukoliko izgubi uslov poslovnog ugleda zbog neispunjavanja uslova iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Rešenje iz st. 7. i 8. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.
Licu iz stava 8. ovog člana dozvoljava se polaganje ispita bez mogućnosti oslobađanja od polaganja ispita iz stava 1. ovog člana, kada prestanu pravne posledice presude kojom je izrečena zaštitna mera, odnosno kada prestanu pravne posledice presude iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
Ministarstvo vodi evidenciju o održanim ispitima iz stava 1. ovog člana, izdatim i oduzetim sertifikatima iz st. 7. i 8. ovog člana.
Ministar utvrđuje visinu troškova polaganja ispita o profesionalnoj osposobljenosti uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija, propisuje način, program i postupak sprovođenja ispita o profesionalnoj osposobljenosti, obrazac sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti, postupak izdavanja sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti, kao i način vođenja evidencije o održanim ispitima, izdatim i oduzetim sertifikatima o profesionalnoj osposobljenosti.
Sadržina evidencije i sadržina obrasca sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti iz stava 12. ovog člana sadrže naročito ime, prezime, mesto i datum rođenja lica koje ima sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti kao podatke o ličnosti, u skladu sa zakonom.
Stvarno i stalno sedište
Član 12.
Uslov u pogledu stvarnog i stalnog sedišta ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik čije sedište je na teritoriji Republike Srbije, sa prostorijama u kojima čuva osnovna poslovna dokumenta (računovodstvena dokumenta, dokumenta o ljudskim resursima, dokumenta koja sadrže podatke o vremenu vožnje i vremenu odmora vozača i sl.) i druga dokumenta bitna za obavljanje delatnosti.
Odgovarajući vozni park
Član 13.
Uslov u pogledu odgovarajućeg voznog parka, ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji ima najmanje jedno teretno vozilo ili skup vozila, registrovano u Republici Srbiji, u vlasništvu ili ga koristi na osnovu ugovora o finansijskom lizingu ili na osnovu ugovora o zakupu.
Javni prevoz tereta privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može obavljati teretnim vozilom ili skupom vozila na osnovu ugovora o zakupu koji mora biti zaključen, na period od najmanje šest meseci, sa privrednim društvom, drugim pravnim licem, preduzetnikom ili fizičkim licem kome se sedište, odnosno prebivalište nalazi na teritoriji Republike Srbije i podaci o primaocu lizinga, odnosno zakupcu moraju biti upisani u saobraćajnu dozvolu u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
Ako je jedna od ugovornih strana fizičko lice, ugovor iz stava 2. ovog člana mora biti overen kod organa nadležnog za overu.
Teretno vozilo ili skup vozila koje se koristi na osnovu ugovora o zakupu mora biti u vlasništvu zakupodavca ili dato zakupodavcu na korišćenje na osnovu ugovora o finansijskom lizingu, uz prethodno pribavljenu saglasnost davaoca lizinga. Podaci o zakupcu moraju biti upisani u saobraćajnu dozvolu u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
Teretno vozilo kojim se obavlja prevoz tereta u drumskom saobraćaju mora imati na bočnim vratima, odnosno na bočnim stranama kabine teretnog vozila, ispisano poslovno ime, a može imati i njegov znak koji uživa zaštitu u skladu sa zakonom kojim se uređuju žigovi.
Na bočnim vratima ili bočnim stranama kabine teretnog vozila ne mogu se stavljati drugi natpisi, osim natpisa iz stava 5. ovog člana.
Poslovno ime mora biti na bočnim vratima, odnosno na bočnim stranama kabine teretnog vozila, ispisano slovima visine najmanje pet centimetara i bojom ili nalepnicom koja se bitno razlikuje od osnovne boje vozila.
Teretno vozilo ili skup vozila iz st. 1. i 2. ovog člana, pored uslova predviđenih propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima, mora ispunjavati i tehničke uslove u pogledu buke i emisije zagađivača i tehničko-eksploatacione uslove u pogledu bezbednosti saobraćaja.
Kao dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 8. ovog člana privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik dostavlja Ministarstvu potvrdu proizvođača ili ovlašćenog predstavnika proizvođača u Republici Srbiji o ispunjenosti tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača i o ispunjenosti tehničko-eksploatacionih uslova u pogledu bezbednosti saobraćaja.
O ispunjenosti uslova iz stava 8. ovog člana privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku Ministarstvo izdaje potvrdu.
Ministar propisuje tehničke uslove u pogledu buke i emisije zagađivača i tehničko-eksploatacione uslove u pogledu bezbednosti saobraćaja kao i obrasce potvrda iz st. 9 i 10. ovog člana.
Odgovarajući broj radno angažovanih vozača
Član 14.
Uslov u pogledu odgovarajućeg broja radno angažovanih vozača ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ako ima najmanje jednog radno angažovanog vozača po teretnom vozilu ili skupu vozila.
Vozač iz stava 1. ovog člana mora posedovati licencu vozača i ne može biti lice kome nisu prestale pravne posledice presude za krivična dela i prekršaje iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.
Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, Ministarstvu podnosi zahtev za izdavanje licence za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju ili zahtev za izdavanje licence za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju na propisanom obrascu, koji sadrži podatke o broju teretnih vozila ili skupa vozila kojima bi obavljao prevoz i uz koji se prilažu dokazi o ispunjavanju uslova iz člana 7. stav 1. ovog zakona.
Ako utvrdi da odgovarajući zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži sve propisane podatke i ako su ispunjeni uslovi iz člana 7. ovog zakona, Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju licence za prevoz.
Ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 7. ovog zakona, Ministarstvo donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje licence za prevoz.
Rešenja iz st. 2. i 3. ovog člana je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.
Zahtev za produženje roka važenja licence za prevoz na propisanom obrascu, koji sadrži sve podatke zahteva iz stava 1. ovog člana, domaći prevoznik podnosi Ministarstvu najmanje 90 dana pre isteka roka važenja licence za prevoz.
Ako utvrdi da zahtev iz stava 5. ovog člana sadrži sve propisane podatke i ako su ispunjeni uslovi iz člana 7. ovog zakona, Ministarstvo rešenjem produžava rok važenja licence za prevoz, u roku do 30 dana od dana prijema urednog zahteva.
Ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 7. ovog zakona, Ministarstvo donosi rešenje o odbijanju zahteva za produženje roka važenja licence za prevoz.
Rešenje iz st. 6. i 7. ovog člana je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.
Izvod licence za prevoz
Izvod licence za prevoz je neprenosiv i izdaje se kao prilog uz licencu za prevoz iz člana 6. stav 1. ovog zakona.
Izvod licence za prevoz sadrži podatke o izdavaocu, domaćem prevozniku, matičnom broju prevoznika, broju akta iz registra Agencije za privredne registre, registarskim oznakama teretnog vozila, pravnom osnovu korišćenja teretnog vozila, broju licence za prevoz i roku važenja licence za prevoz, vrsti prevoza koji se obavlja, vrsti izvoda licenci i datum izdavanja izvoda licence za prevoz, pečat i potpis izdavaoca.
Izvod licence za prevoz važi najduže do isteka roka važenja licence za prevoz.
U prevozu tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju izvod licence za prevoz važi za skup vozila u čijem sastavu se nalazi priključno vozilo koje nije u vlasništvu domaćeg prevoznika, odnosno koje mu je stavljeno na raspolaganje na osnovu ugovora o lizingu ili ugovora o zakupu ili kada je priključno vozilo registrovano u drugoj državi.
Domaći prevoznik sa izvodom licence za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju može obavljati i bilateralni javni prevoz tereta sa susednim državama sa kojima je, shodno međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnopravnim aktima za izvršavanje međunarodnih ugovora, predviđeno obavljanje prevoza bez dozvola.
Domaćem prevozniku koji poseduje licencu za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju, u skladu sa zahtevom, izvod licence za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju može biti izdat ukoliko podnese dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 9. tačka 1) ovog zakona.
Domaći prevoznik sa izvodom licence za javni prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju može obavljati i javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju.
Kontrola ispunjenosti uslova za izdavanje licence za prevoz u periodu njene važnosti
Ministarstvo vrši proveru ispunjenosti uslova za izdavanje licence za prevoz, s tim da period između dve provere ne može biti duži od pet godina.
Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov poslovnog ugleda ili profesionalne osposobljenosti iz razloga što lice odgovorno za prevoz ne ispunjava uslove iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona ili uslov iz člana 10. stav 1. ovog zakona može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz ako poslove upravljanja prevozom obavlja lice koje ispunjava uslove iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona s tim da u roku od šest meseci dostavi Ministarstvu dokaz o ispunjenosti uslova.
Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov poslovnog ugleda ili profesionalne osposobljenosti zbog smrti ili privremene sprečenosti za rad lica odgovornog za prevoz, može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz s tim da u roku od devet meseci dostavi Ministarstvu dokaz o ispunjenosti tih uslova.
Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov finansijske sposobnosti može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz, s tim da Ministarstvo prethodno oceni, na osnovu analize finansijskog plana prevoznika, da će taj uslov biti ispunjen u roku koji ne može biti duži od šest meseci.
Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov stvarnog i stalnog sedišta može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz, s tim da u roku od šest meseci dostavi Ministarstvu dokaz o ispunjenosti uslova.
Ako u ostavljenom roku prevoznik ne dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za izdavanje licence Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju licence i izvoda licence.
U slučajevima iz st. 2, 3, 4. i 5. ovog člana Ministarstvo ne može doneti rešenje više od tri puta u periodu od 10 godina od dana donošenja prvog rešenja.
Rešenje iz stava 7. ovog člana je konačno.
Domaći prevoznik dužan je da obavesti Ministarstvo o promeni podataka u vezi sa uslovima za izdavanje licence za prevoz iz člana 7. stav 1. tač. 2)-5), najkasnije u roku od 15 dana od dana nastale promene, kako bi se izdala nova licenca sa pripadajućim izvodima.
Domaći prevoznik je dužan da izgubljenu, ukradenu ili uništenu licencu za prevoz, odnosno izvod licence za prevoz oglasi nevažećim u „Službenom glasniku Republike Srbije”, u roku od osam dana od dana kada je licenca za prevoz, odnosno izvod licence za prevoz izgubljen, ukraden ili uništen, kao i da u istom roku pismenim putem obavesti Ministarstvo.
Duplikat licence za prevoz ili izvoda licence za prevoz Ministarstvo izdaje nakon podnošenja zahteva za njihovo izdavanje uz dostavljanje dokumenta kojim se potvrđuje da je važeća licenca za prevoz ili izvod licence za prevoz oglašen nevažećim.
Ako se promenom podataka smanjuje pravo na broj izdatih izvoda licence za prevoz prevoznik je dužan da Ministarstvu vrati izdate izvode licence za prevoz koji čine razliku između broja izdatih izvoda licence za prevoz i broja koji odgovara promenjenim podacima.
U slučaju iz stava 4. ovog člana Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju licence za prevoz i izvoda licence za prevoz kojim se zamenjuje važeće rešenje o izdavanju licence za prevoz i izvoda licence za prevoz.
Oduzimanje licence za prevoz
Ministarstvo oduzima licencu za prevoz domaćem prevozniku u slučaju:
da prestane da ispunjava jedan od uslova za izdavanje licence za prevoz, osim u slučaju iz člana 17. st. 2, 3, 4 i 5. ovog zakona;
da je podneo netačne podatke potrebne za izdavanje licence za prevoz;
da obavlja prevoz u suprotnosti sa izdatom licencom za prevoz;
da je prestao da obavlja delatnost prevoza tereta u drumskom saobraćaju u periodu dužem od šest meseci.
Rešenje kojim se oduzima licenca za prevoz konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.
Domaći prevoznik dužan je da, u roku od osam dana od dana prijema rešenja iz stava 2. ovog člana, licencu za prevoz i izvode licence za prevoz vrati Ministarstvu.
Domaći prevoznik, kome je oduzeta licenca za prevoz, nakon isteka roka od šest meseci od dana oduzimanja, može ponovo podneti zahtev za izdavanje licence.
Prestanak važenja licence za prevoz
Član 20.
Licenca za prevoz prestaje da važi:
istekom roka na koji je izdata,
na osnovu zahteva nosioca licence za prevoz,
oduzimanjem licence za prevoz,
prestankom postojanja privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika.
U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana Ministarstvo donosi rešenje o prestanku važenja licence za prevoz.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.
Ministarstvo vodi Registar licenci za prevoz i izvoda licence za prevoz.
Ministar propisuje sadržinu i način vođenja Registra licenci za prevoz i izvoda licence za prevoz.
Ministar bliže propisuje izgled i sadržinu obrasca zahteva za izdavanje i produženje roka važenja licence za prevoz, obrasce licence za prevoz, izvoda licence za prevoz, kao i način stavljanja na uvid javnosti informacije o izdatim i oduzetim licencama za prevoz.
Potvrda za vozača je isprava koja se izdaje domaćem prevozniku za vozača koji je radno angažovan za upravljanje teretnim ili skupom vozila za koje poseduje izvod licence za javni prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju, koji nije državljanin Republike Srbije i koji je na raspolaganju domaćem prevozniku, u skladu sa propisima Republike Srbije kojima se uređuju uslovi za zapošljavanje i stručno osposobljavanje.
Ministarstvo izdaje potvrdu za vozača na rok od pet godina i potvrđuje da je taj vozač radno angažovan kod domaćeg prevoznika u skladu sa uslovima iz stava 1. ovog člana. Na zahtev za izdavanje potvrde za vozača domaćeg prevoznika Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju potvrde ili rešenjem odbija zahtev.
Rešenje iz stava 3. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.
Original potvrde za vozača se nalazi u teretnom ili skupu vozila iz stava 1. ovog člana, dok se overena fotokopija potvrde za vozača čuva u stvarnom i stalnom sedištu domaćeg prevoznika.
Ministarstvo vrši proveru ispunjenosti uslova iz stava iz stava 1. ovog člana, najmanje jednom u periodu važenja potvrde za vozača iz stava 2. ovog člana.
Ministarstvo oduzima potvrdu za vozača u slučaju:
da prestane da ispunjava uslove za izdavanje potvrde za vozača;
da je podneo netačne podatke potrebne za izdavanje potvrde za vozača.
Ministarstvo vodi evidenciju o potvrdama za vozača iz stava 1. ovog člana.
Ministar utvrđuje sadržinu i izgled obrasca potvrde za vozača, kao i način vođenja evidencije o potvrdama za vozača.
Sadržina evidencije i sadržina obrasca iz stava 8. ovog člana sadrže naročito ime, prezime, mesto i datum rođenja vozača kao podatke o ličnosti.
III. DOZVOLA
Pojam dozvole
Član 24.
Prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju obavlja se na osnovu dozvole ukoliko nije drugačije propisano međunarodnim ugovorom.
Dozvola glasi na prevoznika i neprenosiva je.
Vrste dozvola
Član 25.
Ministarstvo utvrđuje i razmenjuje potreban broj dozvola za narednu godinu (u daljem tekstu: godišnji kontingenti dozvola), sa nadležnim organima za poslove drumskog saobraćaja drugih država na osnovu međunarodnih ugovora.
Dozvole iz stava 1. ovog člana jesu pojedinačne dozvole, vremenske dozvole, multilateralne dozvole i dozvole na osnovu obavljanja kombinovanog prevoza.
Pojedinačna dozvola
Član 26.
Pojedinačna dozvola je javna isprava na osnovu koje domaći ili strani prevoznik može da obavi najviše dve vožnje natovarenog teretnog vozila ili skupa vozila kod bilateralnog prevoza, odnosno jednu vožnju natovarenog teretnog vozila ili skupa vozila iz ili za treće države i koja omogućava jedan ulazak i jedan izlazak iz države, odnosno kod tranzitnog prevoza dva ulaska ili dva izlaska iz države.
Vrsta pojedinačne dozvole određuje se prema vrsti prevoza koji se može obavljati (bilateralni, tranzitni ili iz ili za treće države), odnosno prema nameni (za određeno područje, određenu vrstu tereta, određena vozila i određenu vrstu prevoza).
Rok važenja pojedinačne dozvole utvrđen je međunarodnim ugovorom.
Godišnji kontingent pojedinačnih dozvola, ugovoren sa nadležnim organom druge države, čine pojedinačne dozvole određene vrste.
Godišnji kontingent pojedinačnih dozvola ne čine dozvole dobijene na osnovu korišćenja kombinovanog prevoza.
Ministar propisuje način korišćenja i popunjavanja pojedinačne dozvole.
Vremenska dozvola
Član 27.
Vremenska dozvola je javna isprava na osnovu koje domaći ili strani prevoznik može da obavi neograničeni broj vožnji u određenom periodu, a vrsta te dozvole određuje se prema vrsti prevoza koji se može obavljati (bilateralni, tranzitni ili iz ili za treće države), odnosno prema nameni (za određeno područje, određenu vrstu tereta, određena vozila i određenu vrstu prevoza).
Uz vremensku dozvolu vodi se dnevnik putovanja ako je to predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom i koji sadrži podatke o obavljenim vožnjama po hronološkom redosledu po etapama svakog putovanja praznog ili natovarenog teretnog vozila ili skupa vozila.
Rok važenja vremenske dozvole utvrđen je međunarodnim ugovorom.
Godišnji kontingent vremenskih dozvola, ugovoren sa nadležnim organom druge države, čine vremenske dozvole određene vrste.
Ministar propisuje način korišćenja vremenskih dozvola i obrazac dnevnika putovanja.
Multilateralna dozvola
Član 28.
Multilateralna dozvola je javna isprava koju izdaje međunarodna organizacija u skladu sa međunarodnim ugovorom na osnovu koje prevoznik sa sedištem, poslovnim sedištem, odnosno prebivalištem u državi članici obavlja prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju, kada se prevoz obavlja između država članica i u tranzitu preko teritorije jedne ili više država članica vozilima registrovanim u državi članici.
Multilateralna dozvola je dozvola određene vrste na osnovu koje se može obavljati neograničeni broj vožnji između država članica međunarodnog ugovora ili u tranzitu preko teritorija tih država.
Uz multilateralnu dozvolu vodi se dnevnik putovanja, u skladu sa međunarodnim ugovorom, koji sadrži podatke o obavljenim vožnjama po hronološkom redosledu po etapama svakog putovanja praznog ili natovarenog teretnog vozila ili skupa vozila.
Godišnji kontingent multilateralnih dozvola čine multilateralne dozvole određene vrste.
Godišnje kontingente multilateralnih dozvola utvrđuje Ministarstvo na osnovu vozila po kategorijama koje koriste domaći prevoznici i uslova koje propisuje međunarodni ugovor.
Ministar propisuje način korišćenja multilateralnih dozvola, obrazac dnevnika putovanja, kao i izgled i način upotrebe pečata koji se stavlja na multilateralnu dozvolu.
Prevozi koji se obavljaju bez dozvole
Član 29.
Strani prevoznik može bez dozvole, pod uslovom reciprociteta, obavljati prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju, i to:
teretnim vozilom ili skupom vozila čija najveća dozvoljena masa, uključujući i priključna vozila, ne prelazi 6.000 kg ili čija nosivost zajedno sa priključnim vozilom ne prelazi 3.500 kg;
do ili od aerodroma, u slučaju skretanja vazduhoplova sa redovnog leta;
poštanskih pošiljki;
havarisanih vozila ili vozila za popravku;
servisno-remontnih vozila za popravke teretnih vozila ili skupa vozila u kvaru;
praznog teretnog vozila ili skupa vozila radi zamene teretnog vozila ili skupa vozila u kvaru i preuzimanja tereta na prevoz iz teretnog vozila ili skupa vozila u kvaru, kao i povratna vožnja teretnog vozila ili skupa vozila nakon njegove popravke;
humanitarnih pošiljki u hitnim slučajevima, naročito u slučaju elementarnih nepogoda;
živih životinja u teretnom vozilu ili skupu vozila napravljenim za tu svrhu ili trajno prilagođenim za prevoz živih životinja u skladu sa zakonodavstvom države stranog prevoznika;
pčela i riblje mlađi;
posmrtnih ostataka;
umetničkih predmeta i dela za izlaganje na izložbama i sajmovima;
reklamnog materijala i predmeta namenjenih isključivo reklami i informisanju;
pomoćnog materijala i životinja za pozorišne, muzičke, filmske, sportske, cirkuske ili sajamske priredbe i sa tih priredbi, kao i onih koji su namenjeni filmskim, radijskim i televizijskim snimanjima;
rezervnih delova za brodove i vazduhoplove;
tereta u odgovarajućem teretnom vozilu ili skupu vozila prilikom selidbe;
od/do terminala za kombinovani prevoz (od graničnog prelaza ili od mesta odredišta do najbližeg terminala za kombinovani prevoz, odnosno od terminala za kombinovani prevoz do mesta odredišta ili graničnog prelaza);
za sopstvene potrebe;
za vanredne prevoze;
nenatovarenog novonabavljenog teretnog vozila ili skupa vozila;
teretnim vozilom ili skupom vozila posebno namenjenim i prilagođenim za prevoz putničkih automobila, svežeg voća, povrća i drugog tereta u skladu sa odredbama međunarodnog ugovora.
Pri obavljanju prevoza iz stava 1. ovog člana u teretnom vozilu ili skupu vozila mora se nalaziti dokumentacija koja potvrđuje da se radi o prevozu za koji nije potrebna dozvola.
Strani prevoznik može bez dozvole, pod uslovom reciprociteta obavljati i druge vrste prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju ako je tako predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorima i međunarodnopravnim aktima za njihovo izvršavanje.
IV. RASPODELA STRANIH DOZVOLA DOMAĆIM PREVOZNICIMA
Godišnji plan raspodele
Član 30.
Raspodelu godišnjih kontingenata stranih dozvola, vrši Ministarstvo na osnovu godišnjeg plana raspodele dozvola (u daljem tekstu: plan raspodele).
Plan raspodele utvrđuje se na osnovu posebnih kriterijuma i sastoji se od opšteg i posebnog dela.
Opšti deo plana raspodele sadrži osnovne podatke o godišnjim kontigentima dozvola kao i podatke od značaja za utvrđivanje posebnog dela plana raspodele.
Posebni deo plana raspodele utvrđuje se za svakog domaćeg prevoznika koji poseduje licencu za prevoz iz člana 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona (u daljem tekstu: pojedinačni plan).
Podnošenje zahteva za utvrđivanje pojedinačnog plana
Član 31.
Domaći prevoznik od 15. oktobra do 1. novembra tekuće godine podnosi Ministarstvu zahtev za utvrđivanje pojedinačnog plana za narednu godinu.
Ministarstvo utvrđuje pojedinačan plan na osnovu podnetog zahteva i stavlja na uvid domaćem prevozniku, na odgovarajući način.
Domaći prevoznik, u roku od sedam dana od dana stavljanja na uvid pojedinačnog plana može da daje primedbe Ministarstvu na podatke na osnovu kojih je utvrđen pojedinačni plan.
U roku od sedam dana od isteka roka iz stava 3. ovog člana, Ministarstvo razmatra primedbe i utvrđuje pojedinačni plan raspodele najkasnije do 25. decembra tekuće godine.
Revizija pojedinačnog plana vrši se najmanje dva puta u toku godine.
Ako se zahtev ne podnese u roku iz stava 1. ovog člana Ministarstvo neće utvrditi pojedinačni plan, a zahtev će odbaciti kao neblagovremen.
U slučaju iz stava 6. ovog člana domaći prevoznik može ponovo podneti zahtev za utvrđivanje plana raspodele prilikom revizije ili prilikom utvrđivanja plana raspodele naredne godine.
Kritičan i nekritičan kontingent dozvola
Član 32.
Na osnovu podnetih zahteva za utvrđivanje plana raspodele i stepena iskorišćenosti dozvola u određenom vremenskom periodu određuje se kritičan i nekritičan kontingent dozvola.
Kritičan kontingent dozvola je kontingent za koji se, na osnovu praćenja korišćenja dozvola, u određenom vremenskom periodu, utvrdi da je broj razmenjenih dozvola manji od potreba domaćih prevoznika.
Nekritičan kontingent dozvola je kontingent za koji se, na osnovu praćenja korišćenja dozvola, u određenom vremenskom periodu, utvrdi da broj razmenjenih dozvola odgovara potrebama domaćih prevoznika.
Uslovi za preuzimanje dozvola iz pojedinačnog plana
Član 33.
Domaći prevoznik može preuzeti dozvole iz utvrđenog pojedinačnog plana, ako:
ima važeću licencu iz člana 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
ima pravo na zahtevane dozvole utvrđene planom raspodele za tekuću godinu i
dostavi dokaz o uplati republičke administrativne takse za dodelu dozvola.
Preuzimanje dozvola
Član 34.
Na osnovu zahteva domaćeg prevoznika za preuzimanjem dozvola iz pojedinačnog plana, Ministarstvo donosi rešenje o dodeli dozvola.
Rešenje iz stava 1. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.
Evidencija o dozvolama
Član 35.
Ministarstvo vodi evidenciju o dodeljenim i vraćenim pojedinačnim, vremenskim i multilateralnim dozvolama, listovima iz dnevnika putovanja vremenskih i multilateralnih dozvola, odnosno obavljenim prevozima evidentiranim u listovima iz dnevnika putovanja vremenskih i multilateralnih dozvola, kao i o voznim kartama na osnovu kojih je obavljen kombinovani prevoz.
Podzakonski akti
Član 36.
Vlada propisuje način utvrđivanja i podatke koje sadrži Opšti deo plana raspodele, posebne kriterijume za utvrđivanje pojedinačnog plana raspodele, način utvrđivanja pojedinačnog plana raspodele, sadržinu i obrazac zahteva za utvrđivanje pojedinačnog plana i revizije iz člana 31. ovog zakona, način utvrđivanja kritičnosti kontingenta dozvola iz člana 32. ovog zakona, postupak i način preuzimanja dozvola iz čl. 33. i 34. ovog zakona, postupak i način vođenja evidencija o dozvolama iz člana 35. ovog zakona, rokove za vraćanje pojedinačnih, vremenskih i multilateralnih dozvola, način stavljanja na uvid domaćim prevoznicima podataka koje sadrži Opšti deo plana raspodele, kao i podatke koje sadrži pojedinačni plan raspodele.
V. NAČIN OBAVLjANjA PREVOZA TERETA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU
Posebne odredbe o domaćem prevozniku
Obavljanje prevoza i isprave koje se moraju nalaziti u teretnom vozilu ili skupu vozila
Član 37.
Pri obavljanju javnog prevoza tereta u teretnom vozilu ili skupu vozila domaćeg prevoznika mora da se nalazi original izvoda licence za prevoz, ako je to predviđeno ovim zakonom, kao i odgovarajuće isprave na osnovu kojih je moguće utvrditi identitet vozača (lična karta, pasoš i sl) i licenca vozača.
Teretnim vozilom ili skupom vozila kojim domaći prevoznik obavlja javni prevoz tereta može upravljati samo vozač koji je radno angažovan kod tog domaćeg prevoznika.
Pri obavljanju prevoza tereta u drumskom saobraćaju u teretnom vozilu ili skupu vozila mora da se nalazi original ugovora o radnom angažovanju vozača, odnosno overena fotokopija ugovora o radnom angažovanju, odnosno original potvrde za vozača koji nije državljanin Republike Srbije iz člana 23. ovog zakona.
Pri obavljanju prevoza tereta u teretnom vozilu ili skupu vozila, koje domaći prevoznik koristi na osnovu ugovora o zakupu, mora da se nalazi original ugovora o zakupu ili overena fotokopija ugovora o zakupu, sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački jezik u slučaju kada se teretno vozilo ili skup vozila koristi za obavljanje prevoza tereta u međunarodnom saobraćaju u skladu sa licencom za prevoz iz člana 6. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Pri obavljanju prevoza tereta u domaćem drumskom saobraćaju u teretnom vozilu ili skupu vozila domaćeg prevoznika mora da se nalazi dokument sa podacima o teretu koji se prevozi (original tovarnog lista ili otpremnice), popunjen i overen od strane prevoznika i pošiljaoca.
Pri obavljanju prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju u teretnom vozilu ili skupu vozila domaćeg prevoznika mora da se nalazi original CMR, popunjen i overen od strane prevoznika i pošiljaoca.
Pri obavljanju prevoza tereta za sopstvene potrebe u međunarodnom drumskom saobraćaju u teretnom vozilu ili skupu vozila pored dokumentacije iz člana 3. stav 10. ovog zakona mora se nalaziti popunjen i overen original CMR i odgovarajuća dozvola iz člana 24. stav 1. ovog zakona.
Posebne odredbe o stranom prevozniku
Obavljanje prevoza
Član 38.
Strani prevoznik može obavljati javni prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju na osnovu licence za prevoz, odnosno izvoda licence za prevoz kad je to predviđeno međunarodnim ugovorima i drugim međunarodno pravnim aktima.
Strani prevoznik koji obavlja prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju, mora posedovati dozvolu shodno međunarodnom ugovoru i drugim međunarodnopravnim aktima koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora, odnosno razmenjenom kontingentu pojedinačnih, vremenskih ili multilateralnih dozvola.
Strani prevoznik koji obavlja prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju vučnim i priključnim vozilom registrovanim u različitim državama, mora posedovati dozvolu za vučno vozilo, osim ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.
Dozvolu sa pratećom dokumentacijom potrebno je, pre otpočinjanja prevoza, ispravno, uredno i čitko popuniti.
Strani prevoznik može obavljati prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju teretnim vozilom ili skupom vozila koja se koriste na osnovu ugovora o zakupu, pod uslovom da:
je teretno vozilo ili skup vozila registrovano u skladu sa propisima države registracije teretnog vozila ili skupa vozila,
se ugovor o zakupu odnosi samo na zakup teretnog vozila ili skupa vozila bez vozača,
teretno vozilo ili skup vozila koristi zakupac za vreme trajanja ugovora o zakupu,
teretnim vozilom ili skupom vozila upravlja vozač radno angažovan kod zakupca ili zakupac lično.
Strani prevoznik ne može obavljati javni prevoz tereta teretnim vozilom ili skupom vozila koja su registrovana radi odvoza.
Strani prevoznik može obavljati prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju, u skladu sa dozvolom, teretnim vozilom ili skupom vozila koje ispunjava uslove utvrđene propisima kojima su uređeni bezbednost saobraćaja na putevima, tehnički uslovi u pogledu buke i emisije zagađivača, kao i tehničko-eksploatacioni uslovi u pogledu bezbednosti.
Strani prevoznik čije je teretno vozilo ili skup vozila registrovano na teritoriji države sa kojom nije zaključen međunarodni ugovor, odnosno sa kojom je zaključen međunarodni ugovor a nisu razmenjene dozvole, može obavljati prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju na osnovu posebne dozvole.
Dozvola iz stava 8. ovog člana omogućava jednokratno obavljanje bilateralnog ili tranzitnog prevoza tereta.
Zahtev za izdavanje posebne dozvole strani prevoznik podnosi Ministarstvu preko domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika najmanje pet dana pre dolaska teretnog vozila ili skupa vozila na granični prelaz.
Dozvolu iz stava 8. ovog člana izdaje carinski organ uz prethodnu saglasnost Ministarstva.
Ministar propisuje obrasce pojedinačnih, vremenskih i posebnih dozvola.
Isprave koje se moraju nalaziti u teretnom vozilu ili skupu vozila
Član 39.
Pri obavljanju prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju u teretnom vozilu ili skupu vozila stranog prevoznika mora da se nalazi:
licenca za prevoz, odnosno izvod licence za prevoz kada je njihovo posedovanje predviđeno međunarodnim ugovorom i drugim međunarodnopravnim aktima koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora;
licenca vozača kada je njeno posedovanje predviđeno međunarodnim ugovorom i drugim međunarodnopravnim aktima koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora;
original ugovora o radnom angažovanju zaključen između vozača koji upravlja vozilom i stranog prevoznika koji obavlja prevoz, odnosno overena fotokopija tog ugovora, sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački jezik kada je njegovo posedovanje predviđeno međunarodnim ugovorom i drugim međunarodnopravnim aktima koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora;
potvrda za vozača kada je njeno posedovanje predviđeno međunarodnim ugovorom i drugim međunarodnopravnim aktima koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora;
original ugovora o zakupu, odnosno overena fotokopija, sa prevodom na engleski, francuski, ruski ili nemački jezik, ako strani prevoznik koristi teretno vozilo ili skup vozila na osnovu ugovora o zakupu;
original CMR, popunjen i overen od strane prevoznika i pošiljaoca;
original važeće odgovarajuće dozvole u koju su ispravno, uredno i čitko uneti podaci koje sadrži propisani obrazac dozvole (upisani podaci usaglašeni sa prevoznom, carinskom i drugom dokumentacijom).
Podaci iz stava 1. tačka 7) ovog člana ne mogu se precrtavati, brisati ili ispravljati.
Smatra se da strani prevoznik koji obavlja prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju nema dozvolu u teretnom vozilu ili skupu vozila, ako nema odgovarajuću dozvolu ili ako dozvola nije popunjena i overena na način propisan ovim zakonom.
VI. MERE U SLUČAJU VANREDNE SITUACIJE
Član 40.
U vanrednoj situaciji, Vlada može odrediti mere kojima se obezbeđuje funkcionisanje prevoza tereta u drumskom saobraćaju u nastalim okolnostima i kojih su dužni da se pridržavaju domaći prevoznici.
Vanrednom situacijom u smislu stava 1. ovog člana smatra se poremećaj u funkcionisanju privrede na duži rok, a koji za posledicu ima preveliku ponudu ili tražnju prevoznih usluga na domaćem tržištu prevoza tereta čime je ugroženo poslovanje domaćih prevoznika u prevozu tereta u drumskom saobraćaju ili privrednih društava, odnosno preduzetnika koji izvoze svoje proizvode, uz uslov da kratkoročne i dugoročne prognoze situacije u ovoj privrednoj delatnosti ne pokazuju mogućnost značajnijeg i trajnog poboljšanja.
Mere iz stava 1. ovog člana mogu trajati najviše šest meseci sa mogućnošću jednomesečnog produženja.
U slučaju nastupanja situacije iz stava 1. ovog člana Vlada će, kao povremeno radno telo, obrazovati Krizni odbor sastavljen od predstavnika Ministarstva, ministarstva nadležnog za privredu, finansije i predstavnika domaćih prevoznika, sa zadatkom da predloži Vladi mere za rešavanje krize na domaćem tržištu usluga prevoza tereta.
U slučaju nejednakog tretmana domaćeg prevoznika u stranoj državi u odnosu na tretman prevoznika iz te države u Republici Srbiji Vlada može doneti odgovarajuće odluke u cilju obezbeđivanja reciprociteta u obavljanju međunarodnog prevoza tereta sa drugim državama.
VII. NADLEŽNOST CARINSKIH ORGANA
Ovlašćenja carinskog organa
Član 41.
Carinski organ ovlašćen je da na graničnom prelazu, odnosno drugom mestu na kome se obavlja carinski nadzor, proverava da li strani prevoznik ima isprave propisane članom 39. stav 1. tač. 5), 6) i 7) ovog zakona i međunarodnim ugovorima.
Carinski organ je ovlašćen da na original važeće isprave iz člana 39. stav 1. tačka 7) ovog zakona stavi identifikacioni broj carinskog službenika, otisak službenog pečata nadležne carinarnice odnosno carinskog referata, datum i vreme kad je carinski službenik pregledao dozvolu.
Carinski organ vodi evidenciju o obavljenim prevozima domaćih i stranih prevoznika.
U slučaju da strani prevoznik na graničnom prelazu, na zahtev carinskog organa, ne da na uvid original važeće dozvole ili original druge odgovarajuće isprave, odnosno da na uvid nevažeću dozvolu, carinski organ će stranom prevozniku privremeno oduzeti isprave, zabraniti dalje kretanje na teritoriji Republike Srbije i o tome obavestiti Ministarstvo.
U slučaju da strani prevoznik na drugom mestu na kome se obavlja carinski nadzor, na zahtev carinskog organa, ne da na uvid original važeće dozvole ili original druge odgovarajuće isprave, odnosno da na uvid nevažeću dozvolu, carinski organ će stranom prevozniku privremeno oduzeti isprave, naložiti istovaranje tereta, zabraniće dalje kretanje i o tome obavestiti Ministarstvo.
Carinski organ, u skladu sa svojim ovlašćenjima, postupa po odlukama Ministarstva u pogledu zabrane obavljanja prevoza na teritoriji Republike Srbije.
U slučaju da carinski organ na graničnom prelazu, odnosno na drugom mestu na kome obavlja carinski nadzor utvrdi da domaći prevoznik, odnosno domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe prilikom izlaska iz države, nema odgovarajući izvod licence prevoznika, odnosno druge isprave propisane ovim zakonom, zabraniće izlazak iz države i o tome obavestiti Ministarstvo.
Podzakonski akti i izveštaji
Član 42.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja propisuje slučajeve pod kojima nadležni carinski organ izdaje posebnu dozvolu iz člana 38. stav 8. ovog zakona bez pojedinačne saglasnosti Ministarstva.
Ministar, u saglasnosti sa ministrom nadležnim za poslove finansija, propisuje sadržinu i način vođenja evidencije o obavljenim prevozima domaćih i stranih prevoznika.
Nadležni carinski organ razmenjuje sa Ministarstvom do desetog u mesecu za prethodni mesec potrebne podatke o obavljenim prevozima domaćih i stranih prevoznika i izveštaj o vrsti i broju izdatih posebnih dozvola.
Pojam, prava, dužnosti i ovlašćenja inspektora
Pojam inspekcijskog nadzora. Inspektor
Član 43.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona i međunarodnih ugovora i drugih međunarodnopravnih akata koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora vrši Ministarstvo preko republičkog inspektora za drumski saobraćaj (u daljem tekstu: Inspektor).
Inspekcijski nadzor se vrši nad propisanom dokumentacijom domaćeg i stranog prevoznika, korisnika prevoza, domaćeg i stranog privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica (u daljem tekstu: objekat inspekcijskog nadzora).
Nadzor nad obavljanjem prevoza tereta u drumskom saobraćaju, inspektor vrši u stvarnom i stalnom sedištu i drugim poslovnim prostorijama prevoznika, privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika, lica odgovornog za prevoz, prostorijama fizičkog lica, prostorijama pošiljaoca ili primaoca kao i pri obavljanju prevoza tereta.
Prava i dužnosti inspektora
Član 44.
Inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:
vrši kontrolu neprekidnog ispunjavanja uslova za izdavanje licence za prevoz iz člana 7. ovog zakona;
vrši kontrolu uvidom u dokumenta prevoznika (licencu za prevoz, izvod licence za prevoz, sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti lica odgovornog za prevoz i drugih odgovarajućih isprava);
utvrđuje identitet posade teretnog vozila ili skupa vozila uvidom u dokumenta vozača (pasoša, lične karte i vozačke dozvole) i vrši kontrolu licence vozača, ugovora o radnom angažovanju vozača, potvrde za vozača iz člana 23. ovog zakona i drugih odgovarajućih isprava;
pregleda i vrši kontrolu propisane dokumentacije za teretno vozilo ili skup vozila kojim se obavlja prevoz tereta (saobraćajnu dozvolu, ugovor o finansijskom lizingu ili zakupu teretnog vozila ili skupa vozila, potvrdu o ispunjenosti tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača i tehničko-eksploatacionih uslova u pogledu bezbednosti saobraćaja i drugu dokumentaciju za teretno vozilo ili skup vozila kojima se obavlja prevoz);
pregleda i vrši kontrolu propisane dokumentacije u vezi sa javnim prevozom tereta (dozvolu, tovarni list, CMR, otpremnicu, tranzitni dokument i drugu dokumentaciju);
pregleda i vrši kontrolu otpremnice, tovarnog lista i drugih dokumenata u vezi sa obavljanjem prevoza tereta za sopstvene potrebe u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju;
vodi evidenciju o izvršenim prekršajima i preduzetim administrativnim merama u skladu sa odredbama ovog zakona i međunarodnih ugovora i drugih međunarodnopravnih akata koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora i dostavlja izveštaje Ministarstvu.
Ministar propisuje način vođenja evidencije iz stava 1. tačka 7) ovog člana.
Sadržina evidencije iz stava 2. ovog člana sadrži naročito ime, prezime, mesto i datum rođenja lica koje je izvršilo prekršaj kao podatke o ličnosti, u skladu sa zakonom.
Ovlašćenja inspektora
Član 45.
U vršenju inspekcijskog nadzora nad obavljanjem prevoza tereta u drumskom saobraćaju Inspektor je dužan i ovlašćen da:
izda prekršajni nalog za prekršaje ustanovljene ovim zakonom ili propisom donetim na osnovu ovog zakona;
podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje ustanovljene ovim zakonom ili propisom donetim na osnovu ovog zakona;
podnese prijavu za privredni prestup ustanovljen ovim zakonom ili krivičnu prijavu;
donese privremeno rešenje o oduzimanju licence za prevoz i izvoda licence ako je domaći prevoznik prestao da ispunjava uslov poslovnog ugleda iz člana 8. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona;
podnese zahtev Ministarstvu za odlučivanje u skladu sa članom 17. ovog zakona.
Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju licence za prevoz i izvoda licence najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja privremenog rešenja iz stava 1. tačka 4) ovog člana.
Član 46.
U vršenju inspekcijskog nadzora nad obavljanjem prevoza tereta u drumskom saobraćaju Inspektor je dužan i ovlašćen da:
naloži domaćem prevozniku, domaćem privrednom društvu, drugom pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu da u određenom roku otkloni uočene nedostatke i nepravilnosti u radu u pogledu:
prevoza tereta za sopstvene potrebe suprotno članu 3. st. 4, 5. i 6. ovog zakona;
prevoza tereta teretnim vozilom ili skupom vozila koje nije obeleženo u skladu sa članom 13. st. 5, 6. i 7. ovog zakona;
prevoza tereta teretnim vozilom ili skupom vozila za koje je izdat izvod licence za prevoz ali se isti ne nalazi u vozilu;
naloži prevozniku, privrednom društvu, drugom pravnom licu, preduzetniku, licu odgovornom za prevoz, fizičkom licu ili vozaču dostavljanje podataka potrebnih za vođenje upravnog, prekršajnog, krivičnog postupka ili privrednog prestupa;
isključi teretno vozilo ili skup vozila domaćeg prevoznika, domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica kojim se prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju ne obavlja na osnovu licence za prevoz, odnosno teretnim vozilom za koje nije izdat izvod licence za prevoz, odredi mesto parkiranja i oduzme saobraćajnu dozvolu i registarske tablice i donese rešenje o privremenoj zabrani kretanja u trajanju od pet dana;
donese privremeno rešenje o oduzimanju licence za prevoz ili izvoda licence za prevoz, ako se koristi licenca za prevoz kojoj je istekla važnost, odnosno izdata je drugom prevozniku i podnese zahtev Ministarstvu za donošenje rešenja o oduzimanju licence za prevoz ili izvoda licence za prevoz domaćem prevozniku na čije ime je izdata licenca za prevoz ili izvod licence za prevoz;
donese privremeno rešenje o oduzimanju dozvole iz člana 38. stav 2. ovog zakona izdate stranom prevozniku, ako osnovano posumnja u njenu verodostojnost ili utvrdi da dozvola ne odgovara službenoj evidenciji Ministarstva ili ako strani prevoznik ne obavlja prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju u skladu sa odredbama ovog zakona, međunarodnog ugovora i drugih međunarodnopravnih akata koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora ili uslovima navedenim u dozvoli i dostavi ih Ministarstvu radi donošenja rešenja; u tom slučaju dužan je da teretno vozilo ili skup vozila sprovede do najbliže carinske ispostave, naredi parkiranje vozila na prostoru određenom za te svrhe do okončanja postupka; nakon plaćanja kazne, odnosno okončanja postupka uputi strano teretno vozilo ili skup vozila na granični prelaz radi izlaska iz države;
zabrani stranom prevozniku dalje obavljanje započetog prevoza, ako u teretnom vozilu ili skupu vozila nema original važeće dozvole za prevoz za koji je propisano da se obavlja u režimu dozvola ili nema original druge odgovarajuće isprave (odgovarajuću licencu za prevoz, izvod licence za prevoz, potvrdu o ispunjenosti tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača i tehničko-eksploatacionih uslova u pogledu bezbednosti saobraćaja itd.), odnosno obavlja prevoz suprotno uslovima navedenim u dozvoli, pri čemu je dužan da teretno vozilo ili skup vozila sprovede do najbliže carinske ispostave, naredi parkiranje vozila na prostoru određenom za te svrhe do okončanja postupka i dostavljanja odgovarajuće isprave; nakon plaćanja kazne, odnosno okončanja postupka uputi strano teretno vozilo ili skup vozila na granični prelaz radi izlaska iz države.
Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju licence za prevoz i izvoda licence za prevoz iz stava 1. tačka 4) i dozvola iz stava 1. tačka 5) ovog člana, najkasnije u roku od sedam dana od dana dostavljanja privremenog rešenja o oduzimanju licence za prevoz, izvoda licence za prevoz ili dozvole.
Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.
Ministarstvo vodi evidenciju o donetim rešenjima iz stava 1. tač. 3) – 6) i stava 2. ovog člana.
Službena legitimacija, službena značka i službeno odelo inspektora
Član 47.
Inspektor je dužan da, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima službenu legitimaciju koja sadrži inspekcijska ovlašćenja i službenu značku.
Ministar propisuje obrazac službene legitimacije, odnosno izgled službene značke.
Inspektor za vreme obavljanja inspekcijskih poslova, nosi službeno odelo.
Ministar propisuje izgled i korišćenje službenog odela.
Ostale odredbe o inspekcijskom nadzoru
Zaustavljanje i pregled vozila
Član 48.
Inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo da na putevima vrši kontrolu teretnih vozila ili skupa vozila, osim vozila Vojske Srbije i vozila ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Za davanje znakova kojima se naređuje zaustavljanje, inspektor može upotrebljavati stop tablicu.
Stop tablica mora biti presvučena reflektujućom materijom ili izrađena na način da se može osvetliti sopstvenim izvorom svetlosti, koji emituje svetlost crvene boje.
Stop tablica presvučena reflektujućom materijom ima oblik kruga prečnika najmanje 12 cm i pričvršćena je na odgovarajuću dršku. Osnova tablice je žute boje, sa crvenom ivicom širine najmanje 2 cm.
Stop tablica sa sopstvenim izvorom svetlosti ima oblik kruga prečnika najmanje 18 cm i pričvršćena je na odgovarajuću dršku. Osnova je žute boje, oko koje je crvena ivica širine najmanje 3 cm, čije su površine od reflektujuće materije. Osnova druge strane je bele boje prečnika najmanje 10 cm oko koje je crvena ivica širine najmanje 3 cm sa reflektujućom materijom. U ovu osnovu je ugrađeno svetleće telo koje može da emituje postojano, odnosno trepćuće svetlo crvene boje.
Na osnovi stop tablice koju koristi inspektor ispisan je tekst: „STOP INSPEKCIJA”.
Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora, inspektor može službeno vozilo zaustaviti i parkirati na mestu gde vrši inspekcijski nadzor, ukoliko time ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Obaveze objekta inspekcijskog nadzora prema inspektoru
Član 49.
Objekat inspekcijskog nadzora dužan je da inspektoru omogući neometano vršenje inspekcijskog nadzora i da bez odlaganja omogući uvid u zahtevanu dokumentaciju i podatke, kao i nesmetan pristup objektima ili osoblju koji su u vezi sa obavljanjem delatnosti prevoza tereta u drumskom saobraćaju.
Objekat inspekcijskog nadzora dužan je da postupi po nalogu inspektora i izvrši naložene inspekcijske mere.
Lice odgovorno za prevoz u objektu inspekcijskog nadzora dužno je da, u roku od 24 h od časa kada je protekao rok koji je određen za otklanjanje nepravilnosti, pismeno obavesti inspektora da li su nepravilnosti otklonjene.
Obaveze vozača
Član 50.
Vozač je dužan da zaustavi vozilo na bezbednom mestu koje odredi inspektor.
Lice koje ima vozilo u vlasništvu ili ga koristi na osnovu ugovora o finansijskom lizingu, na osnovu ugovora o zakupu ili upravlja vozilom može da prisustvuje inspekcijskom pregledu.
Zabrana korišćenja vozila koje je isključeno iz saobraćaja
Član 51.
Zabranjeno je koristiti vozilo koje je u vršenju inspekcijskog nadzora isključeno iz saobraćaja, za vreme trajanja isključenja.
Privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, kome je u vršenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor isključio vozilo kojim se obavlja prevoz tereta u međunarodnom ili domaćem drumskom saobraćaju suprotno odredbama ovog zakona, dužan je da na mestu parkiranja koje mu je određeno, obezbedi vozilo i plati troškove parkiranja teretnog vozila ili skupa vozila.
Inspektor može da dozvoli prekršiocu da sam odredi mesto gde će vozilo biti parkirano dok traje ta zabrana. Vozilo mora biti, dok traje zabrana, na tom mestu i ne sme se pomerati. O eventualnoj promeni lokacije vozila prekršilac mora dobiti odobrenje inspektora.
Poveravanje poslova inspekcijskog nadzora
Član 52.
Poverava se opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi Grada Beograda vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u obavljanju prevoza tereta u drumskom saobraćaju, osim prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju koji se obavlja na teritoriji opštine, odnosno grada, odnosno Grada Beograda.
Ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave Grada Beograda u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, kojima se uređuje prevoz tereta u drumskom saobraćaju na teritoriji te jedinice lokalne samouprave ima prava, dužnosti i ovlašćenja iz čl. 44, 45, 46. i 47. ovog zakona.
Poverava se autonomnoj pokrajini vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u obavljanju prevoza tereta u drumskom saobraćaju koji se obavlja na teritoriji autonomne pokrajine, osim prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Ovlašćeno lice autonomne pokrajine u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad obavljanjem prevoza iz stava 3. ovog člana ima dužnosti i ovlašćenja iz čl. 44, 45, 46. i 47. ovog zakona.
Pravo na žalbu
Član 53.
Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba Ministarstvu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Protiv rešenja ovlašćenog lica opštinske, odnosno gradske uprave, uprave Grada Beograda ili autonomne pokrajine može se izjaviti žalba Ministarstvu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba izjavljena protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Zabrana pristupa na teritoriju Republike Srbije
Član 54.
Inspektor je dužan da Ministarstvu podnese zahtev za donošenje rešenja o zabrani pristupa na teritoriju Republike Srbije u trajanju od tri meseca do godinu dana ako utvrdi da je stranom prevozniku u periodu od godinu dana više od pet puta izrečena inspekcijska mera zabrane daljeg prevoženja tereta zbog prekršaja ustanovljenih ovim zakonom, odnosno propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.
O donetom rešenju iz stava 1. ovog člana Ministarstvo obaveštava nadležni organ države na čijoj teritoriji se nalazi sedište stranog prevoznika, organ granične policije i carinski organ.
IX. SARADNjA I OBAVEŠTAVANjE
Saradnja sa organima nadležnim za poslove saobraćaja drugih država
Član 55.
Ministarstvo razmenjuje, na principu uzajamnosti, podatke o licencama za prevoz, sertifikatima o profesionalnoj osposobljenosti, potvrdama za vozače, obaveštenja o izvršenim prekršajima i preduzetim administrativnim merama, sa organima nadležnim za poslove saobraćaja drugih država.
Ministarstvo, na principu uzajamnosti, ostvaruje saradnju sa organima iz stava 1. ovog člana, s ciljem da se u najvećoj mogućoj meri obezbedi primena propisa kojima se uređuje prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Obaveštavanje organa nadležnih za poslove saobraćaja drugih država
Član 56.
Ministarstvo će, u skladu sa međunarodnim ugovorom, obavestiti nadležni organ države na čijoj teritoriji se nalazi sedište odnosno prebivalište stranog prevoznika, odnosno na čijoj teritoriji je registrovano vozilo o povredama ovog zakona i o preduzetim merama iz člana 46. stav 1. tač. 5) i 6) i člana 54. ovog zakona.
Saradnja sa privrednim komorama i reprezentativnim udruženjima prevoznika
Član 57.
U procesu donošenja odluka iz svoje nadležnosti koje utiču na obavljanje prevoza tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju Ministarstvo će sarađivati sa privrednim komorama i reprezentativnim udruženjima poslodavaca- prevoznika.
X. KAZNENE ODREDBE
Član 58.
Novčanom kaznom od 400.000 do 800.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice ako:
obavlja kabotažu bez dozvole za kabotažu (član 4. stav 1);
obavlja kabotažu unutar teritorije Republike Srbije priključnim vozilom koje je u vlasništvu stranog lica i nije registrovano u Republici Srbiji (član 4. st. 8. i 9);
obavlja ili je obavio javni prevoz tereta, a nema licencu za prevoz (član 6. stav 1);
obavlja prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju bez licence za prevoz, odnosno izvoda licence za prevoz kada je to predviđeno međunarodnim ugovorom i drugim međunarodnopravnim aktima (član 38. stav 1);
obavlja prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju bez dozvole izdate shodno međunarodnom ugovoru i drugim međunarodnopravnim aktima koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora, odnosno razmenjenom kontingentu pojedinačnih, vremenskih ili multilateralnih dozvola (član 38. stav 2).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice, odnosno lice odgovorno za prevoz u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.
Za privredni prestup iz stava 1. tačka 2) ovog člana može se odgovornom licu, odnosno licu odgovornom za prevoz izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih dužnosti.
Član 59.
Novčanom kaznom od 80.000 do 300.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj ako:
obavlja kabotažu bez dozvole za kabotažu (član 4. stav 1);
obavlja kabotažu unutar teritorije Republike Srbije priključnim vozilom koje je u vlasništvu stranog lica i nije registrovano u Republici Srbiji (član 4. st. 8. i 9);
obavlja ili je obavio javni prevoz tereta, a nema licencu za prevoz (član 6. stav 1);
obavlja prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju bez licence za prevoz, odnosno izvoda licence za prevoz kada je to predviđeno međunarodnim ugovorom i drugim međunarodnopravnim aktima (član 38. stav 1);
obavlja prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju bez dozvole izdate shodno međunarodnom ugovoru i drugim međunarodnopravnim aktima koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora, odnosno razmenjenom kontingentu pojedinačnih, vremenskih ili multilateralnih dozvola (član 38. stav 2).
Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Član 60.
Novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice ako:
obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe suprotno odredbama člana 3. stav 3. tačka 4) ovog zakona;
izvod licence za prevoz prenese drugom prevozniku (član 16. stav 1);
dozvolu prenese drugom prevozniku (član 24. stav 2);
teretnim vozilom ili skupom vozila kojim domaći prevoznik obavlja javni prevoz tereta upravlja vozač koji nije radno angažovan (član 37. stav 2);
obavlja javni prevoz tereta teretnim vozilom ili skupom vozila suprotno članu 38. stav 6. ovog zakona;
obavlja prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju suprotno odredbama člana 38. stav 7. ovog zakona;
postupi suprotno odredbi člana 49. st. 1. i 2. ovog zakona;
za vreme trajanja isključenja koristi vozilo koje je u vršenju inspekcijskog nadzora isključeno iz saobraćaja (član 51. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara i lice odgovorno za prevoz u privrednom društvu, odnosno u drugom pravnom licu.
Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom od 40.000 do 100.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Član 61.
Novčanom kaznom od 150.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice ako:
bez odgovarajuće licence za prevoz obavlja javni prevoz tereta teretnim vozilom ili skupom vozila suprotno odredbi člana 6. stav 5. tačka 5) ovog zakona;
prevoznik ne obavesti pismenim putem Ministarstvo kada je licenca za prevoz, odnosno izvod licence izgubljen, ukraden ili uništen (član 18. stav 2);
u teretnom vozilu ili skupu vozila domaćeg prevoznika u domaćem drumskom saobraćaju se ne nalazi dokument sa podacima o teretu koji se prevozi (original tovarnog lista ili otpremnice) (član 37. stav 5);
u teretnom vozilu ili skupu vozila domaćeg prevoznika, pri obavljanju prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju se ne nalazi popunjen i overen original CMR-a, (član 37. stav 6);
u teretnom vozilu ili skupu vozila stranog prevoznika, pri obavljanju prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju, se ne nalazi popunjen i overen CMR (član 39. stav 1. tačka 6).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i lice odgovorno za prevoz u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu.
Novčanom kaznom od 40.000 do 150.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Član 62.
Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 100.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice ako:
obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe teretnim vozilom na čijim bočnim vratima, odnosno bočnim stranama kabine se ne nalazi ispisano poslovno ime i natpis u skladu sa odredbom člana 3. stav 4. ovog zakona;
teretno vozilo kojim se obavlja prevoz tereta u drumskom saobraćaju nema na bočnim vratima, odnosno na bočnim stranama kabine teretnog vozila, ispisano poslovno ime (član 13. stav 5);
ne vodi dnevnik putovanja u skladu sa članom 27. stav 2. i članom 28. stav 3. ovog zakona;
prilikom obavljanja javnog prevoza tereta u teretnom vozilu ili skupu vozila domaćeg prevoznika se ne nalazi original izvoda licence za prevoz (član 37. stav 1);
u teretnom vozilu ili skupu vozila domaćeg prevoznika, pri obavljanju prevoza tereta u drumskom saobraćaju, se ne nalazi licenca vozača (član 37. stav 1);
se pri obavljanju prevoza tereta u drumskom saobraćaju kod vozača ne nalazi original ugovora o radnom angažovanju vozača, odnosno overena fotokopija ugovora o radnom angažovanju, odnosno original potvrda za vozača koji nije državljanin Republike Srbije (član 37. stav 3);
se u teretnom vozilu ili skupu vozila stranog prevoznika, pri obavljanju prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju, ne nalazi licenca za prevoz, odnosno izvod licence za prevoz kada je njihovo posedovanje predviđeno međunarodnim ugovorom i drugih međunarodnopravnim aktima koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora (član 39. stav 1. tačka 1);
u teretnom vozilu ili skupu vozila stranog prevoznika, pri obavljanju prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju, se ne nalazi licenca vozača kada je njeno posedovanje predviđeno međunarodnim ugovorom i drugim međunarodnopravnim aktima (član 39. stav 1. tačka 2);
se pri obavljanju prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju kod vozača ne nalazi original ugovora o radnom angažovanju vozača, odnosno overena fotokopija ugovora o radnom angažovanju (član 39. stav 1. tačka 3);
u teretnom vozilu ili skupu vozila stranog prevoznika, pri obavljanju prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju, se ne nalazi potvrda za vozača kada je njeno posedovanje predviđeno međunarodnim ugovorom i drugim međunarodnopravnim aktima (član 39. stav 1. tačka 4).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 10.000 dinara lice odgovorno za prevoz u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu.
Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 50.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 10.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Član 63.
Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 50.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice ako:
obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe teretnim vozilom na čijim bočnim vratima, odnosno bočnim stranama kabine se nalazi ispisano poslovno ime i natpis slovima visine manje od tri centimetra i bojom ili nalepnicom koja se bitno ne razlikuje od osnovne boje vozila (član 3. stav 4. ovog zakona);
se na bočnim vratima ili bočnim stranama kabine teretnog vozila stavljaju drugi natpisi, osim natpisa iz člana 3. stav 4. ovog zakona (član 3. stav 5.);
se na bočnim vratima ili bočnim stranama kabine teretnog vozila ili skupa vozila stavljaju drugi natpisi, osim natpisa iz člana 13. stav 5. ovog zakona (član 13. stav 6);
teretno vozilo ili skup vozila kojim se obavlja prevoz tereta u drumskom saobraćaju na bočnim vratima, odnosno na bočnim stranama kabine teretnog vozila, se nalazi ispisano poslovno ime i natpis slovima visine manje od pet centimetra i bojom ili nalepnicom koja se bitno ne razlikuje od osnovne boje vozila (član 13. stav 7);
lice odgovorno za prevoz u objektu inspekcijskog nadzora ne obavesti inspektora o otklanjanju nepravilnosti u skladu sa odredbom člana 49. stav 3. ovog zakona.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 5.000 dinara lice odgovorno za prevoz u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu.
Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 25.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 5.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. tač. 1)-4) ovog člana.
XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona
Član 64.
Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prestanak važenja zakona
Član 65.
Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni list SRˮ br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00 i „Službeni glasnik RSˮ, br. 101/05 i 18/10) i Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RSˮ, br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 i 31/11), osim odredaba o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i pružanju staničnih usluga i kaznenih odredaba koje se odnose na prevoz putnika u drumskom saobraćaju i pružanje staničnih usluga.
Primena propisa donetih na osnovu zakona koji prestaju da važe
Član 66.
Propisi doneti na osnovu Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju i Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, koji se odnose na prevoz tereta u drumskom saobraćaju, osim propisa kojima se uređuje prevoz putnika primenjuju se do donošenja podzakonskih propisa na osnovu ovog zakona, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovim odredbama.
Važenje pojedinačnih pravnih akata
Član 67.
Pojedinačni pravni akti izdati do dana početka primene ovog zakona, važe do isteka roka na koji su izdati.
Pojedinačni pravni akti koji su izdati bez roka važenja, prestaju da važe istekom roka od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.
Primena ovog zakona na započete postupke
Član 68.
Na postupke koji nisu okončani do dana početka primene ovog zakona, primenjivaće se odredbe zakona po kojem su započeti.
Rok za usklađivanje poslovanja
Član 69.
Privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnici koji obavljaju delatnost prevoz tereta u drumskom saobraćaju dužni su da svoje poslovanje usklade sa ovim zakonom u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.
Stupanje na snagu zakona
Član 70.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjuje se po isteku tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba člana 3. st. 3. – 10, čl. 4, 5, 29, člana 37 st. 2. – 7, čl. 38 – 40, člana 41. st. 1, 2, 4, 5. i 6, člana 52, odredbe o inspekcijskom nadzoru koje se odnose na navedene članove i kaznene odredbe koje se odnose na povrede navedenih članova, koje se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije kojim je, pored ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem obavljanja pojedinih privrednih delatnosti.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakonom o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni list SRJ“, br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 18/10) uređeni su uslovi za obavljanje međunarodnog javnog prevoza, međunarodni javni prevoz putnika, međunarodni javni prevoz tereta, međunarodni prevoz za sopstvene potrebe i inspekcijski nadzor. Ova materija je bila u nadležnosti bivše Savezne Republike Jugoslavije. Nakon toga nadležnost u oblasti međunarodnog drumskog saobraćaja preuzima Republika Srbija.
Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 66/01, 61/05, 62/06 i 31/11) uređena je materija u nadležnosti Republike Srbije i to, javni prevoz, prevoz za sopstvene potrebe tereta i drugi uslovi u pogledu organizacije i obavljanja prevoza u drumskom saobraćaju.
Iako su izmenama i dopunama navedenih zakona tokom 2010. i 2011. godine rešeni neki od problema u primeni ovih zakona, pre svega otklonjeni poremećaji nastali na unutrašnjem i međunarodnom saobraćajnom tržištu, prevashodno u međunarodnom prevozu tereta, čime se popravio nepovoljan položaj domaćih u odnosu na strane prevoznike i doprinelo sprečavanju pojava nelegalnog obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju, praksa je ukazala na postojanje još nekih problema koje je potrebno rešiti, a koji su u vezi sa neusaglašenošću ovih zakona sa zakonodavstvom država regiona i država članica Evropske unije.
Nakon analize nekih uporedno pravnih rešenja i stavova koje su iznosili strani konsultanti kroz „Twinning“ projekat prihvaćena je ideja da se domaći i međunarodni prevoz tereta uredi zakonom o prevozu tereta u drumskom saobraćaju. Ostala materija koja je uređena Zakonom o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju i Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju (prevoz putnika) urediće se posebnim zakonom.
Jedan od važnijih razloga za donošenje ovog zakona je unošenje relevantnih sekundarnih izvora komunitarnog prava u domaće zakonodavstvo, čime se postiže kompatibilnost zakonodavnog sistema Republike Srbije sa pravom Evropske unije (u daljem tekstu: EU), tako da je jedna od karakteristika ovog zakona usklađivanje sa zakonodavstvom EU. Poseban kvalitet ovakvog načina uređivanja transportnog tržišta Republike Srbije je prelazak na kvantifikovane kriterijume za pristup profesiji drumskog prevoznika kroz ukidanje diskriminacije i administrativnih barijera. Potpuno je jasno da za razliku od pristupa profesiji drumskog prevoznika, pristup transportnom tržištu mora biti specifično regulisan zbog geo-političkog pozicioniranja Republike Srbije i ograničenja koja su prouzrokovana saobraćajnom politikom drugih država, naročito država EU.
U izradi teksta zakona korišćena su uporedno pravna rešenja i iskustva država u regionu (Republike Slovenije, Republike Hrvatske i Crne Gore) i druga međunarodna iskustva (Međunarodni transportni forum-ITF, Crnomorska ekonomska saradnja-BSEC, Evropska ekonomska komisija pri Ujedinjenim nacijama-UNECE).
Donošenjem ovog zakona unaprediće se prevoz tereta u drumskom saobraćaju, uspostaviće se viši stepen efikasnosti u radu svih subjekata u ovoj oblasti i otvoriće se nove tržišne mogućnosti za domaće prevoznike. Ovaj zakon bi trebalo da poboljša kvalitet usluga korisnicima prevoza i stvori uslove za većim brojem prevoza domaćim prevoznicima.
Ovim zakonom otklonjene su nejasnoće koje su se pojavile u toku primene važećeg zakona, otklonjene su pravne praznine, detaljnije i jasnije su uređena pojedina pitanja i instituti i razjašnjene pojedine odredbe koje su za posledicu imale različita tumačenja.
Pre nego što se krenulo sa izradom novog zakona detaljno su analizirani efekti važećih zakona. Takođe je uzeta u obzir statistika i drugi raspoloživi podaci vezani za primenu važećeg zakona. Neka od rešenja predstavljaju rezultat dve javne rasprave koje su sprovedene u periodu od 27. aprila do 9. maja 2011. godine i od 21. oktobra do 10. novembra 2014. godine. Takođe su u ovaj zakon unete primedbe, predlozi i sugestije nadležnih organa čija mišljenja su pribavljana u periodu 2011-2013. godina na prethodnu verziju.
Problemi prisutni u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju zahtevaju uređivanje pitanja i odnosa koji su predmet zakona, te se stoga isti nisu mogli rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u obavljanju poslova državne uprave.
Jedini način za rešavanje problema koji postoje u prevozu tereta u drumskom saobraćaju je donošenje ovog zakona.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENjA
Čl. 1. do 5, pored predmeta zakona, na šta je ukazano u razlozima za donošenje zakona, precizno su određeni (definisani) izrazi upotrebljeni u tekstu ovog zakona. U okviru ovih odredbi razgraničeni su javni prevoz tereta i prevoz tereta za sopstvene potrebe i predviđeni uslovi pod kojima se odobrava i način obavljanja kabotaže, kao i uređeno pitanje izvršenja uredne dostave pojedinačnih upravnih akata.
Čl. 6. do 23. uređene su licence za prevoz, i to licenca prevoznika (za javni prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju i za javni prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju), kao i rok važenja licenci. Takođe su definisani i prevozi za koje nije potrebna licenca za prevoz. Polazeći od rešenja Uredbe (EZ) br. 1071 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine koja uspostavlja zajednička pravila o uslovima koje treba ispuniti za obavljanje delatnosti prevoza u drumskom transportu propisani su i uslovi za izdavanje ovih licenci i to: poslovni ugled, finansijska sposobnost, profesionalna osposobljenost, uslov stvarnog i stalnog sedišta. Pored navedenih uslova predviđenih EU zakonodavstvom Predlog zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju predviđa i dodatne uslove odgovarajućeg voznog parka i odgovarajućeg broja radno angažovanih vozača.
Prema važećem zakonodavstvu Republike Srbije javni prevoz u međunarodnom drumskom saobraćaju mogu obavljati isključivo domaći prevoznici kojima je izdato uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza, koje se izdaje domaćem prevozniku koji ispuni propisane uslove. Međutim, brzina liberalizacije drumskog transportnog tržišta i obezbeđivanja olakšica u obavljanju prevoza tereta sa državama regiona i državama EU zavisi od brzine dostizanja standarda koji danas važe u državama EU. Ovi standardi se ogledaju, između ostalog, i u implementaciji i primeni zakonodavstva EU. Tako je npr. uslov finansijske sposobnosti prisutan i danas u Republici Srbiji, međutim potrebno je izvršiti usaglašavanje visine novčanih sredstava po vozilu. Poslovni ugled i profesionalna osposobljenost o načinu funkcionisanja transportnog tržišta lica odgovornog za prevoz u privrednom subjektu, preduslov je za uspešnost kompanije, posebno imajući u vidu da jedan deo domaćih prevoznika, čiji se pristup delatnosti i tržištu drumskog prevoznika uređuje ovim zakonom, obavlja delatnost na međunarodnom transportnom tržištu.
Postupak za izdavanje licence za prevoz se pokreće podnošenjem zahteva za izdavanje odgovarajuće licence za prevoz uz koji se prilažu dokazi o ispunjavanju propisanih uslova, a okončava se izdavanjem odgovarajuće licence za prevoz ili donošenjem rešenja o odbijanju zahteva. Licenca za prevoz i izvod licence za prevoz su neprenosivi. U periodu važenja licence za prevoz vrši se kontrola ispunjenosti uslova za izdavanje licence za prevoz i to najmanje jednom u pet godina i postupak u slučaju da je imalac licence za prevoz prestao da ispunjava neki od uslova. Propisana je i obaveza domaćeg prevoznika da obavesti Ministarstvo o promeni podataka u vezi sa izdavanjem licence za prevoz kao i postupak u slučaju gubitka, krađe ili uništenja licence za prevoz.
Čl. 24. do 29. uređeno je da se drumski prevoz tereta obavlja na osnovu dozvole koja je neprenosiva, da se na osnovu međunarodnog ugovora kontingenti pojedinačnih i vremenskih dozvola utvrđuju i razmenjuju sa drugim državama, a da na osnovu multilateralnog međunarodnog ugovora, multilateralne dozvole izdaje međunarodna organizacija i dostavlja Ministarstvu. Polazeći od regulative Međunarodnog transportnog foruma i potvrđenih međunarodnih bilateralnih ugovora i međunarodnopravnih akata za njihovo izvršavanje, predviđeni su slučajevi kada strani prevoznik obavlja prevoz tereta bez dozvole.
Čl. 30. do 36. uređena je oblast raspodele godišnjih kontingenata stranih dozvola. Plan raspodele dozvola, koji Ministarstvo utvrđuje na osnovu posebnih kriterijuma propisanih podzakonskim aktom, sastoji se iz opšteg i posebnog dela. Predviđeno je i podnošenje zahteva za utvrđivanje pojedinačnog plana i razloga odbacivanja zahteva ili utvrđivanja pojedinačnog plana i preuzimanje dozvola iz tog plana.
Uređivanje raspodele stranih dozvola domaćim prevoznicima je potrebno iz razloga što neki od kontingenata stranih dozvola ne mogu da zadovolje potrebe domaćih prevoznika za obavljanje prevoza na pojedinim relacijama. Zbog toga je potrebno predvideti jasne, merljive i transparentne kriterijume na osnovu kojih će se vršiti raspodela.
Čl. 37. do 39 predviđene su posebne odredbe o domaćem i posebne odredbe stranom prevozniku, u okviru kojih je predviđeno koje isprave se moraju nalaziti u teretnom vozilu ili skupu vozila domaćeg i stranog prevoznika. Strani prevoznik može obavljati prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije na osnovu dozvole ili posebne dozvole, koje se izdaju za vučno vozilo.
U članu 40, polazeći od uporedno pravne prakse, predviđeno je da u vanrednoj situaciji, odnosno poremećaju u funkcionisanju privrede na duži rok Vlada može odrediti mere kojima se obezbeđuje nesmetano obavljanje drumskog saobraćaja i obrazovati Krizni odbor kao povremeno radno telo.
U slučaju nejednakog tretmana domaćih prevoznika u stranoj državi u odnosu na tretman prevoznika iz te države u Republici Srbiji, Vlada može doneti odgovarajuće odluke u cilju obezbeđivanja reciprociteta u obavljanju međunarodnog prevoza tereta sa drugom državom.
U okviru Poglavlja – Nadležnost carinskih organa, data su ovlašćenja carinskom organu na graničnom prelazu ili na drugom mestu na kome se obavlja carinski nadzor u odnosu na domaćeg ili na stranog prevoznika (član 41) i predviđeno donošenje podzakonskih akata i dostavljanje izveštaja u vezi sa ovim ovlašćenjima (član 42).
Čl. 43. do 54. predviđeno je da inspekcijski nadzor nad prevozom tereta u drumskom saobraćaju vrši Ministarstvo preko republičkog inspektora za drumski saobraćaj koji vodi postupak, donosi rešenja i preduzima mere u okviru propisanih prava i dužnosti kao i ovlašćenja inspektora. Inspektor ima pravo da na putevima zaustavlja i pregleda vozila, da izda prekršajni nalog ili da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (za prekršaje za koje se ne izdaje prekršajni nalog). Ako utvrdi da je učinjen prekršaj, privredni prestup ili krivično delo inspektor je dužan da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili prijavu za privredni prestup ili krivičnu prijavu. Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba Ministarstvu. U okviru ove glave (član 52) uređeno je i poveravanje poslova inspekcijskog nadzora autonomnoj pokrajini, opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi Grada Beograda kada je reč o prevozu koji se obavlja na teritoriji autonomne pokrajine, opštine, grada ili Grada Beograda, osim prevoze tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Čl. 55. do 57. uređena je saradnja Ministarstva sa organima za poslove saobraćaja drugih država, razmena podataka i obaveštavanje u vezi sa povredama ovog zakona i preduzetim merama. Takođe, članom 57. predviđena je mogućnost saradnje sa privrednim komorama i reprezentativnim udruženjima poslodavaca, odnosno prevoznika u oblastima domaćeg i međunarodnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju.
Čl. 58. do 63. sadrže kaznene odredbe kojima se propisuju visine novčanih kazni za privredne prestupi i prekršaje za povrede odredaba ovog zakona.
Koncept kaznenih odredaba zasniva se na malom broju ustanovljenih privrednih prestupa. Ustanovljeni prekršaji privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica, preduzetnika i fizičkog lica segmentovani su u četiri člana prema težini povrede odredaba ovog zakona. U čl. 62. i 63. propisane su novčane kazne u fiksnom iznosu za izvršeni prekršaj.
Čl. 64. do 70. sadrže prelazne i završne odredbe u kojima su propisani rokovi za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona, prestanak važenja zakona, primena propisa donetih na osnovu zakona koji prestaju da važe, važenja pojedinačnih pravnih akata, primena ovog zakona na započete postupke, rok za usklađivanje poslovanja kao i stupanje na snagu i početak primene ovog zakona.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH
ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona predviđena su odgovarajuća sredstva Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2015. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 142/14), Razdeo 21 – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Funkcija 450 – saobraćaj, Ekonomska klasifikacija 423, za plaćanje izrade i održavanje specifičnog softvera za potrebe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ovaj specifičan softver koristi se prilikom izdavanja bilateralnih dozvola za teretni saobraćaj u drumskom saobraćaju (Ugovor o pružanju usluge Integralna podrška za rad „Sistema za izdavanje međunarodnih dozvola u drumskom transportu”’ sa preduzećem „E-Smart System d.o.o”; Kneza Višeslava 70-a; 11000 Beograd je potpisan 17. maja 2013. godine i zaveden pod brojem 404-02-4/2013-01). Ugovorom je obezbeđeno nesmetano obavljanje aktivnosti Ministarstva u vezi sa međunarodnim drumskim prevozom putnika i tereta obezbeđujući softversko i hardverskog okruženje za postavljanje korisničkog internet portala za prevoznike kojim se na jednostavan način vrši pristup informacijama od značaja za prevoznike, zainteresovane privredne subjekte i kontrolne organe. Rešenja predviđena ovim zakonom su prilagođena za uključivanje u postojeće softversko okruženje u domaćem i međunarodnom prevozu tereta u drumskom saobraćaju.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budzeta Republike Srbije s obzirom da su izdvojena sredstva za 2015. godinu dovoljna za plaćanje izrade i održavanje pomenutog softvera za potrebe Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Takođe sprovođenje ovog zakona ne utiče na dodatno štampanje međunarodnih dozvola za 2015. godinu za koje su predviđena sredstva Ugovorom broj 404-02-102/2014-02 sa NBS-Zavodom za izradu novčanica.
Sredstva za sprovođenje ovog zakona će se u narednim godinama planirati u okviru limita na razdelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), radi usklađivanja propisa kojima se uređuje prevoz tereta u drumskom saobraćaju sa propisima Evropske unije.
Razlog donošenja po hitnom postupku je i ispunjenje međunarodnih obaveza Republike Srbije, odnosno priprema Pregovaračke grupe za transport (PG 14) za otvaranje Poglavlja 14 za pregovore delegacija Republike Srbije i Evropske unije koji se očekuju imajući u vidu činjenicu da je završena faza eksplanatornog i bilateralnog sastanka u vezi sa prilagođavanjem propisa Republike Srbije sa propisima EU u oblasti drumskog transporta.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Određivanje problema koje zakon treba da reši:
Tokom primene Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 i 31/11) i Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni list SRJ“, br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00 i „Službeni glasnik RS“, br. 101/05 i 18/10) uočeni su sledeći problemi:
delatnost javnog prevoza tereta obavljaju lica koja nemaju svojstvo prevoznika čime narušavaju postojeće tržište usluga prevoza i predstavljaju „sivu ekonomiju“ čime su najviše ugrožena mala i srednja transportna preduzeća dok se korisnicima usluge ne garantuje kvalitet usluge. Ovaj problem je prepoznat i na njegovom rešavanju se radilo godinama unazad formiranjem različitih međuresorskih radnih grupa sa zadatkom pronalaženja rešenja u važećim zakonodavnim okvirima. Radom ovih radnih grupa su postignuti određeni rezultati u periodu sprovođenja odgovarajućih akcija inspekcijskog nadzora. Međutim, uočilo se da ne postoje odgovarajuće normativne pretpostavke za efikasnije delovanje i u tom smislu dati su predlozi u cilju poboljšanja važećeg zakonodavnog okvira u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju.
strani prevoznici veoma često obavljaju prevoz tereta na teritoriji Republike Srbije bez odgovarajuće dozvole ili te prevoze obavljaju više puta sa jednom dozvolom zbog nepostojanja jedinstvene baze podataka i evidencije korišćenja dozvola na graničnim prelazima i unutrašnjim kontrolnim punktovima;
nepostojanje zakonskih okvira za registraciju preduzetnika koji žele da obavljaju međunarodni prevoz tereta čak i sa državama sa kojima nije predviđen režim dozvola za obavljanje međunarodnog prevoza;
propisan je uslov tri godine prethodnog obavljanja delatnosti prevoza tereta u domaćem saobraćaju za registraciju privrednog društva ili drugog pravnog lica za obavljanje međunarodnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju čime je novoosnovanim privrednim subjektima onemogućena registracija za obavljanje međunarodnog prevoza tereta;
važećim zakonom nisu predviđene administrativne mere u slučaju nepoštovanja reciprociteta u obavljanju prevoza, načinu tretiranja domaćih prevoznika na teritoriji strane države ili u slučaju ograničenja pristupa transportnom tržištu druge države;
postojeći zakonski uslovi za pristup profesiji drumskog prevoznika tereta nisu usklađeni sa propisima koje predviđa Evropska unija. Republika Srbija je u okviru određenih međunarodnih organizacija (Međunarodni transportni forum) preuzela odgovarajuće obaveze u smislu prilagođavanja nacionalnih propisa u oblasti međunarodnog drumskog prevoza tereta sa propisima identičnim onima koje predviđa zakonodavstvo država članica Evropske unije. Konkretne obaveze se odnose na uslove pristupa profesiji drumskog prevoznika i stupaju na snagu 1. januara 2018. godine, nakon čega u slučaju ne postojanja odgovarajućeg nivoa usklađenosti, predviđene su mere kojima bi se umanjile mogućnosti učešća srpske transportne privrede na međunarodnom tržištu,
problemi u oblasti inspekcijskog nadzora u drumskom saobraćaju tereta,
Vršenje inspekcijskog nadzora predstavlja jedan od ključnih elemenata praćenja stanja u oblasti drumskog prevoza tereta (tzv. ex post analiza).
Ovaj nadzor vrši se pretežno kao terenski inspekcijski nadzor na licu mesta i sastoji se od neposrednog uvida u poslovanje i postupanje fizičkih i pravnih lica. Na taj način inspektori za drumski saobraćaj bili su ključni izvor informacija o realnom stanju u ovoj oblasti i predlagač određenih materijalnih rešenja radi uspešne realizacije ciljeva koji bi trebalo da se postignu donošenjem zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju.
U Sektoru za inspekcijski nadzor Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zaposleno je 20 republičkih inspektora za drumski prevoz, što predstavlja manjak ljudskih kapaciteta u odnosu na broj subjekata koje kontrolišu (npr. u oblasti međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju uverenje o osposobljenosti za obavljanje prevoza stvari (tereta) izdato je za 1185 domaćih prevoznika, a uverenje o osposobljenosti za obavljanje prevoza putnika izdato je za 325 domaćih prevoznika. Broj registrovanih prevoznika koji obavljaju unutrašnji prevoz je još značajniji, u poslednjih godinu dana registrovano je 1207 privrednih društava i 539 preduzetnika. Privredna društava raspolažu sa voznim parkom od prosečnih sedam teretnih ili skupa vozila, dok je kod preduzetnika prosek tri teretna ili skupa vozila. Kalkulacija je vršena na osnovu 10% uzorka.
Republički inspektori za drumski saobraćaj primenjuju dva zakona (Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 46/95, 66/01, 62/06 i 31/11) i Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni list SRJ“, br. 60/98, 5/99, 44/99, 74/99 i 4/00 i „Službeni glasnik RS”, br. 101/05 i 18/10) i 18 podzakonskih propisa donetih na osnovu ovih zakona, kojima je uređen pored prevoza stvari, odnosno tereta i prevoz putnika. Pored toga, republički inspektori za drumski saobraćaj imaju ovlašćenje za vršenje nadzora nad sprovođenjem Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS”, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 –US i 55/14) i određenih podzakonskih propisa donetih na osnovu ovih zakona. Republički inspektori za drumski saobraćaj vrše nadzor nad sprovođenjem 36 bilateralnih sporazuma iz oblasti prevoza putnika i stvari u drumskom saobraćaju.
U svom radu oni koriste dotrajalu opremu za rad ili vrlo često istu i ne poseduju što dovodi do toga da inspektori određene poslove ne mogu da obavljaju adekvatno.
Republička inspekcija za drumski saobraćaj ne poseduje dovoljan broj računara za svakog inspektora, već ponekad dva ili više inspektora koriste isti računar, a inspektori prilikom obavljanja terenskog inspekcijskog nadzora zapisnike pišu rukom. Posledica ovoga nije samo utrošak vremena, već su ponekad takvi zapisnici nečitki što dovodi do velikih problema u slučaju pokretanja daljih postupaka.
Neki od problema u oblasti inspekcijskog nadzora (npr. neadekvatno preventivno delovanje, nedovoljna saradnja inspekcijskih službi, nepostojanje univerzalnog sistema koordinacije i podrške inspektorima, nedefinisana nadležnost inspekcija u oblasti sive ekonomije itd) rešeni su donošenjem sistemskog zakona u ovoj oblasti – Zakona o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, 36/15).
U odnosu na postojeće zakonske okvire Predlog zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju detaljnije uređuje inspekcijski nadzor i predviđa neka nova rešenja.
Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Osnovni cilj donošenja novog zakona jeste usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije, suzbijanje „sive ekonomije“, suzbijanje nelojalne konkurencije na saobraćajnom tržištu, zaštita korisnika prevoza uvođenjem prevoznika u legalne tokove i obezbeđivanje kvalitetnije usluge prevoza, sprečavanje zloupotrebe dominantnog položaja pružalaca usluga na relevantnom tržištu, bolja povezanost, koordinacija i razmena informacija kontrolnih organa i organa nadležnog za poslove saobraća, kao i veće zapošljavanje u privrednoj delatnosti javnog prevoza.
Ovi ciljevi su u skladu sa ciljevima koji su postavljeni strateškim dokumentima Vlade, i to:
Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji i Akcionim planom za realizaciju ove strategije („Službeni glasnik RS“ broj 4/08);
Ovom strategijom utvrđeno je stanje u oblasti drumskog transporta, uspostavljen koncept razvoja drumskog transporta, definisani dugoročni i oročeni ciljevi razvoja tog transportnog sistema i akcioni plan za njihovu realizaciju, date smernice za donošenje odluka državnim organima, a imajući u vidu potrebu za održivim razvojem drumskog transporta u Republici Srbiji.
Osnovni koncept strategije određen je dugoročnim ciljem – članstvom u EU koji je RS postavila kao svoj strateški i nacionalni interes,
Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamičan i dominantan vid saobraćaja koji učestvuje sa oko 80% u ukupnom obimu prevezenog tereta, odnosno sa oko 74% u ukupnom broju prevezenih putnika. privredni subjekti koji obavljaju drumski transport, a koji su bili u društvenoj svojini su uglavnom privatizovani i funkcionišu u uslovima slobodne konkurencije, a uloga državnih organa je ograničena na uređivanje ove oblasti u smislu izdavanja „licenci“, dozvola za drumski prevoz, nadzor itd.
Međunarodni drumski transport u Republici Srbiji, odnosno pristup međunarodnom transportnom tržištu, većim delom se obavlja u režimu kvota bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola što dodatno, u uslovima postojanja značajnih administrativnih i fizičkih barijera (npr. zastoji na graničnim prelazima, nedovoljan broj razmenjenih međunarodnih dozvola, i sl) ima negativan uticaj.
Za potrebe izrade ove strategije izvršena je „Swot“ analiza i izvedeni su zaključci, od kojih su posebno važni za donošenje odluka sledeći:
potrebno je usvojiti mere za poboljšanje efikasnosti transportnih sistema i za prevoz putnika i za prevoz robe,
povećana uloga privatnog sektora,
tranzit će se sa sprovođenjem bilateralnih sporazuma o prelasku granica povećati brže od opšteg razvoja privrede RS. Tranzit je veoma važan i za ekonomski razvoj sektora usluga duž pravca kojim se on odvija.
Na osnovu zaključaka „Swot” analize drumskog transporta jedan od opštih ciljeva strategije je jačanje transportnog tržišta i njegova postepena deregulacija. U okviru realizacije ovog cilja potrebno je jačati konkurentnost domaćih prevoznika na domaćem i međunarodnom tržištu i uspostaviti saradnju državnih organa i privrednih subjekata u oblasti transporta u cilju razvoja transportnog tržišta,
Vizija transportnog sistema u Republici Srbiji za 2015. godinu u pogledu drumskog transporta je da je njegov razvoj usmeren na povećanje konkurentnosti i profesionalnosti sektora, a pristup transportnom tržištu se zasniva na principu nediskriminacije., kao i:
sa stanovišta opredeljenja Republici Srbiji za ulazak u EU – da je on tržišno orijentisan, kompatibilan i integrisan u EU i u stalnoj saradnji sa susednim državama,
sa stanovišta stabilnosti institucija – da je transportni sistem strukturiran tako da javni i privatni sektor zajedno koriste transportni sistem,
sa stanovišta održivog razvoja – da je tržišno orijentisan.
Jedna od glavnih odrednica komplementarne transportne strategije su izmena propisa. Usklađivanje propisa u oblasti transporta sa „Acquis Communautaire” ima za cilj:
uspostavljanje okvira za prelaz na sistem slobodnog tržišta sa kontrolisanim uticajem na modele upravljanja transportnom infrastrukturom (strukturne reforme),
usklađivanje domaćih propisa sa određenim propisima EU u pogledu institucionalno-pravne organizacije regulatorne funkcije.
U okviru Akcionog plana u realizaciji ove strategije predviđeni su sledeći ciljevi i aktivnosti:
uvođenje centralizovanih i hijerarhijski uspostavljenih baza podataka za sektor (saobraćaja),
harmonizacija i primena propisa EU u sektoru transporta, obezbeđivanje uslova za poboljšanje konkurentnosti prevoznika na transportnom tržištu, obavljanje postepene i opravdane deregulacije i liberalizacije transportnog tržišta, jačanje konkurentnosti domaćih prevoznika na domaćem i međunarodnom tržištu, unapređenje saradnje između ministarstva i jedinica lokalne samouprave u pronalaženju određenih instrumenata regulatorne. politike,
transportni sistem Republike Srbije razvijati u skladu sa principima održivog razvoja sa istovremenim obnavljanjem voznog parka domaćih prevoznika stimulisanjem ekološki prihvatljivih tehnologija transporta.
Nacionalna strategija održivog razvoja („Službeni glasnik RS“ broj 57/08)
Među ključne nacionalne prioritete Republike Srbije čije ispunjenje će u najvećoj meri omogućiti ostvarenje vizije održivog razvoja do 2017. godine spadaju:
članstvo u EU. Da bi ostvarila ovo svoje osnovno strateško-političko opredeljenje Republika Srbija mora da ostvari razvoj tržišne ekonomije koja može da se suoči s pritiskom konkurencije unutar EU i usaglašavanje s pravnim tekovinama EU i preuzimanje obaveza koje proističu iz tog članstva,
razvoj konkurentne tržišne privrede (za šta je potrebno obezbediti npr. promovisanje preduzetništva),
razvoj i obrazovanje ljudi i povećanje zapošljavanja (za šta je potrebno ostvariti npr. ulaganje u znanje putem kvalitetnog, efikasnog i praktično primenljivog obrazovanja),
obezbeđenje adekvatnog kvaliteta i nivoa usluga. Danas je dominantna ekonomska delatnost treći sektor, odnosno sektor usluga. Uporedo s povećanjem broja ekonomskih subjekata, posebno zahvaljujući širenju trećeg sektora i uticaju informacija i znanja, povećava se opšta konkurencija i konkurentnost u privredi i društvu.
Ciljevi održivog razvoja privrede Republike Srbije koji su u vezi s dovršetkom ekonomskih reformi obuhvataju:
ekonomski rast. Da bi ostvarila održivi rast zasnovan na ekonomiji znanja Republika Srbija će morati mnogo više da se oslanja na privatni sektor i jačanje konkurencije,
rast zaposlenosti. osnovna pretpostavka za porast zaposlenosti jeste rast ekonomije, naročito u sektoru usluga, ali na osnovu primene znanja, odnosno ekonomije koja je konkurentna u međunarodnim okvirima.
Ciljevi održivog razvoja u sektoru saobraćaja obuhvataju pre svega podizanje kvaliteta saobraćajnih usluga i jačanje spoljne dimenzije tržišta – tranzitnog saobraćaja, izvoza i uvoza robe i usluga.
Strategija Vlade orijentisana na proces evropskih integracija radi bržeg sticanja statusa punopravnog člana EU opredelila je i ekonomsku politiku za naredni srednjoročni period. Opšti okvir ekonomske politike za period od 2015. do 2017. godine utvrđen je razvojnim dokumentima Vlade kao što su: Sporazum o stabilizaciji i pridrživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane, Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (2013-2016), Fiskalna strategija za 2015. sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu („Službeni glasnik RS“ broj 15/15);
Sledećim rešenjima ostvaruju se navedeni ciljevi i postižu sledeći efekti:
Predlogom zakona propisani su novi uslovi za privredne subjekte koji mogu da obavljaju domaći prevoz u drumskom saobraćaju i to: uslov u pogledu poslovnog ugleda, finansijske sposobnosti, profesionalne osposobljenosti, uslov u pogledu vozača, uslov u pogledu tehničke opremljenosti i uslov u pogledu stvarnog i stabilnog sedišta. Svi navedeni uslovi, osim uslova u pogledu vozača preuzeti su iz propisa Evropske unije i to:
Uredba (EZ) broj 1071/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine o uspostavljanju zajedničkih pravila o uslovima koje treba ispuniti za obavljanje delatnosti prevoznika u drumskom transportu i stavljanje van snage Direktive Saveta 96/26/EZ, i
Uredba (EZ) broj 1072/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine o zajedničkim pravilima za pristup tržištu međunarodnog drumskog prevoza tereta.
Pored ovih osnovnih regulativa Evropske unije u tekst Predloga zakona su ugrađeni ili je obezbeđen zakonski osnov za donošenje podzakonskih akata kojima će se potpuno obezbediti usklađivanje sa:
Odlukom komisije 2009/992/EU od 17. decembra 2009. godine o minimalnim zahtevima u pogledu podataka koji se moraju uneti u nacionalni registar preduzeća registrovanih za drumski prevoz,
Uredba (EZ) 1213/2010 od 16 decembra 2010 godine o utvrđivanju zajedničkih pravila za povezivanje nacionalnih elektronskih registara o drumskim transportnim preduzećima,
Uredba Saveta (EEZ) broj 4058/89 od 21. decembra 1989. godine o utvrđivanju cena za drumski prevoz robe između država članica,
Uredba Saveta (EEZ) broj 3916/90 od 21. decembra 1990. godine o merama koje treba preduzeti u slučaju krize na tržištu u prevozu robe u drumskom saobraćaju, i
Direktiva 2006/1/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 18. januara 2006. godine o upotrebi vozila bez vozača angažovanih za prevoz robe u drumskom saobraćaju.
Cilj propisivanja uslova u pogledu poslovnog ugleda jeste da se onemogući pristup delatnosti obavljanja javnog prevoza tereta privrednim subjektima i licima koja su angažovana na poslovima upravljanja prevozom kod tih privrednih subjekata ako su kažnjavana, odnosno osuđivana za privredne prestupe i prekršaje i krivična dela u oblastima koje su od uticaja na bezbedno i sigurno obavljanje prevoza tereta.
Cilj propisivanja uslova u pogledu finansijske sposobnosti jeste da privredni subjekti u obavljanju delatnosti prevoza tereta raspolažu minimumom finansijskih sredstava neophodnih za otpočinjanje i obavljanje delatnosti.
Cilj propisivanja uslova u pogledu profesionalne osposobljenosti jeste da lice odgovorno za prevoz ima potrebna znanja za upravljanje prevozom.
Cilj propisivanja uslova u pogledu stvarnog i stabilnog sedišta jeste da se obezbedi da privredni subjekti imaju poslovne prostorije u kojima se čuva dokumentacija bitna za obavljanje delatnosti javnog prevoza i koji su dostupni licima ovlašćenim za vršenje nadzora nad primenom zakona.
Cilj propisivanja uslova u pogledu vozača je kadrovska osposobljenost privrednog subjekta kojom se doprinosi pružanju kvalitetnije usluge prevoza i povećanju opšteg nivoa bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i povećanje zaposlenosti u obavljanju ove privredne delatnosti.
Predlogom zakona predviđena je obaveza evidentiranja domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika, odnosno poljoprivrednika koje obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe u registar koji vodi opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava Grada Beograda. Ovim rešenjem se subjekti koji vrše prevoz za sopstvene potrebe sprečavaju da pod vidom prevoza za sopstvene potrebe obavljaju javni prevoz i suzbija se „siva ekonomija“ u obavljanju javnog prevoza tereta i nelojalna konkurencija na tržištu međunarodnog prevoza. Rešenja su preuzeta iz napred navedenih propisa Evropske unije.
Predlogom zakona se zabranjuje obavljanje kabotaže stranim prevoznicima na teritoriji Republike Srbije osim uz posebnu dozvolu. Izdavanje dozvole za obavljanje kabotaže se vrši nakon sprovedene procedure javnog oglašavanja potrebe za ovakvim prevozom, koja ima za cilj zaštitu domaćih prevoznika i sprečavanje uzimanja tržišta domaćeg prevoza, pri čemu se vodi računa o eventualnim potrebama privrede za specifičnim prevozima za koje na teritoriji Republike Srbije ne postoje transportni kapaciteti.
Predlogom zakona propisani su novi uslovi za privredne subjekte koji mogu da obavljaju međunarodni prevoz u drumskom saobraćaju i to: uslov u pogledu poslovnog ugleda i uslov u pogledu stvarnog i stabilnog sedišta koji su propisani iz istih razloga i ciljeva koji su navedeni za obavljanje domaćeg prevoza.
U Predlogu zakona nema uslova u pogledu prethodnog obavljanja odgovarajuće vrste domaćeg prevoza u trajanju od tri godine koji je predviđen važećim zakonom kojim se uređuje međunarodni prevoz tereta u drumskom saobraćaju čime se omogućava pristup delatnosti međunarodnog prevoza znatno većem broju privrednih subjekata i stvaraju mogućnosti za podsticanje konkurencije.
Predlogom zakona uvedeni su preduzetnici kao privredni subjekti koji mogu da obavljaju domaći i međunarodni prevoz tereta za razliku od važećih propisa prema kojima preduzetnici nisu mogli da obavljaju međunarodni prevoz, čime se omogućava pristup delatnosti javnog prevoza tereta znatno većem broju privrednih subjekata i stvaraju mogućnosti za podsticanje konkurencije.
U Predlogu zakona predviđeno je rešenje kojim se definiše javni prevoz koji je ovim zakonom zabranjen a obavlja ga lice koje nema svojstvo prevoznika čime se postiže suzbijanje „sive ekonomije“ u obavljanju javnog prevoza tereta. Takođe, predviđaju se uslovi i odgovarajuća dokumentacija koja je neophodno da se nalazi u teretnom vozilu domaćeg i stranog prevoznika kojom se dokazuje obavljanje odgovarajuće vrste javnog prevoza, odnosno prevoza za sopstvene potrebe.
Takođe je predviđeno inspekcijsko ovlašćenje isključenja teretnog vozila, koji se koristi u obavljanju domaćeg javnog prevoza koji je ovim zakonom zabranjen i to na način da ovu inspekcijsku meru mogu da preduzmu republički inspektor za drumski saobraćaj, ovlašćeno lice autonomne pokrajine i ovlašćeno lice opštinske, gradske uprave, odnosno uprave Grada Beograda. U obavljanju međunarodnog prevoza ovlašćenje je dato republičkom inspektoru za drumski saobraćaj čime se obezbeđuju instrumenti za eliminisanje sa tržišta lica koja nelegalno obavljaju javni prevoz i ostvaruje zaštita prevoznika koji zakonito obavljaju javni prevoz tereta.
Predlog zakona uređuje način razmene međunarodnih dozvola sa nadležnim organima za poslove drumskog saobraćaja drugih država na osnovu međunarodnih ugovora, vrste i izuzeća od režima dozvola koji se primenjuju u skladu sa principom reciprociteta. Raspodela međunarodnih dozvola domaćim prevoznicima se uređuje kroz godišnji plan raspodele za svakog prevoznika sa odgovarajućom licencom, iz koga prevoznici preuzimaju dozvole tokom godine u skladu sa svojim potrebama za obavljanje prevoza.
Predlogom zakona predviđene su administrativne mere koje preduzima Ministarstvo na zahtev nadležnih organa drugih država u slučajevima kada domaći prevoznici nezakonito obavljaju međunarodni prevoz na teritoriji tih država. Ovim rešenjem obezbeđuje se sprovođenje bilateralnih sporazuma u oblasti prevoza u drumskom saobraćaju i obezbeđuje viši nivo zakonitog obavljanja međunarodnog prevoza u saradnji sa nadležnim organima drugih država.
Takođe predviđene su mere u slučaju vanrednih situacija pri čemu se pod vanrednom situacijom smatra poremećaj u funkcionisanju privrede na duži rok, a koji za posledicu ima preveliku ponudu ili tražnju prevoznih usluga na domaćem tržištu prevoza tereta čime je ugroženo poslovanje domaćih prevoznika u prevozu tereta u drumskom saobraćaju ili privrednih društava, odnosno preduzetnika koji izvoze svoje proizvode, uz uslov da kratkoročne i dugoročne prognoze situacije u ovoj privrednoj delatnosti ne pokazuju mogućnost značajnijeg i trajnog poboljšanja. Ove mere mogu trajati najviše šest meseci sa mogućnošću jednomesečnog produženja
U slučaju nejednakog tretmana domaćeg prevoznika u stranoj državi u odnosu na tretman prevoznika iz te države u Republici Srbiji Predlog zakona predviđa donošenje odluke Vlade u cilju obezbeđivanja reciprociteta u obavljanju međunarodnog prevoza tereta sa drugim državama.
Druge mogućnosti za rešavanje problema i zašto je donošenje novog zakona najbolje za rešanje problema
U toku analize razmatrane su dve mogućnosti:
1) izmene i dopune važećeg Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju i Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju,
2) donošenje novog zakona koji bi preciznije definisao mehanizme za njegovo sprovođenje.
Zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema?
Razmatrajući mogućnost izmene važećih propisa, utvrđeno je da bi se izmenom u potpunosti izmenila koncepcija važećih zakona. Imajući u vidu ovu činjenicu i budući da Republika Srbija ima obavezu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije izabrana je druga navedena mogućnost, kao najbolje rešenje. Takođe je utvrđeno da se obaveza usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije ne može izvršiti donošenjem podzakonskih akata.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?
Rešenja u zakonu imaće pozitivan uticaj na sve privredne subjekte koji obavljaju prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju, na zakonit način, u smislu povećanja obima prevoznih usluga i optimalnog korišćenja prevoznih kapaciteta, što će pozitivno uticati i na poslovanje dela privrede koja koristi saobraćajne usluge prevoznika.
Tako će rešenja data u Predlogu zakona direktno uticati na sledeće subjekte:
domaći prevoznik,
lica odgovorna za prevoz,
strani prevoznik i
privredni subjekti koji obavljaju prevoz za sopstvene potrebe
Takođe, rešenja u zakonu će indirektno uticati na rad Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo finansija-Uprava carine, organ autonomne pokrajine nadležan za poslove saobraćaja, organ opštinske i gradske uprave, odnosno uprave Grada Beograda nadležan za poslove saobraćaja, lica ovlašćena za inspekcijski nadzor i korisnici prevoza.
Zakonom će se stvoriti uslovi za efikasnije sprečavanje nelegalnog obavljanja prevoza tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju.
Domaći prevoznik, kao primarni subjekat regulacije, imaće obaveze da u propisanim rokovima uskladi svoje poslovanje sa rešenjima datim u Predlogu zakona tako što je potrebno da ispuni uslove za dobijanje licence za prevoz. S tim u vezi, potrebno je da domaći prevoznik preduzme sledeće radnje:
da odredi i radno angažuje lice odgovorno za prevoz koje ispunjava zakonom propisane uslove;
da obezbedi kapital ili rezerve, odnosno obavezna finansijska sredstva u iznosu propisanom zakonom;
da obezbedi teretna vozila u vlasništvu, zakupu ili u lizingu, koji zadovoljavaju tehničke uslove propisane zakonom;
da radno angažuje određen broj vozača;
da za radno angažovanog stranog vozača obezbedi potvrdu za radno angažovanje vozača koji nije državljanin Republike Srbije;
da obezbedi stvarno i stabilno sedište.
S obzirom na to da su važeća zakonska rešenja za domaćeg prevoznika propisivala obavezu da ispuni neke od navedenih uslova, u zavisnosti od vrste javnog prevoza koji je obavljao, neće svi domaći prevoznici morati da izvrše sve navedene radnje.
Sve navedene radnje moraće da preduzmu samo privredni subjekti koji otpočinju sa obavljanjem delatnosti javnog prevoza tereta.
Nova rešenja data u Predlogu zakona uticaće i na lica koja imaju nameru da obavljaju poslove upravljanja prevozom tako što će ista imati obavezu da ispune uslove propisane Predlogom zakona koja će u određenim slučajevima podrazumevati i polaganje ispita o profesionalnoj osposobljenosti.
Očekuje se da će rešenja data u Predlogu zakona imati pozitivan uticaj na sve privredne subjekte koji na zakonit način obavljaju javni prevoz tereta u smislu povećanja obima prevoznih usluga i optimalnog korišćenja prevoznih kapaciteta.
Povećanje obima prevezene robe pozitivno će uticati i na poslovanje dela privrede koja je u vezi sa obavljanjem delatnosti javnog prevoza tereta, kao i onog dela privrede koja koristi usluge prevoza.
Nova rešenja data u Predlogu zakona kojim je predviđen upis u evidenciju privrednih subjekata koji obavljaju prevoz za sopstvene potrebe uticaće na iste tako što će biti dužni da podnesu zahtev za upis u navedenu evidenciju i da u obavljanju prevoza u teretnom vozilu poseduju potvrdu o upisu u isti.
Rešenja data u Predlogu zakona kojima se na drugačiji način uređuju uslovi za pristup delatnosti prevoza i uvode novi uslovi, kao što je poslovni ugled prevoznika, imaće pozitivan uticaj na korisnike prevoza na taj način što će usluga prevoza biti sigurnija i kvalitetnija, obzirom da je predviđeno oduzimanje licence za prevoznike koji su više puta kažnjeni za teži prekršaj, odnosno privredni prestup.
Takođe smanjiće se nelegalno obavljanje delatnosti domaćeg i međunarodnog prevoza tereta što će pozitivno uticati na poslovanje prevoznika koji na zakonit način obavljaju tu delatnost.
Uticaj rešenja datih u Predlogu zakona na organe državne uprave: ministarstava nadležnih za poslove saobraćaja, za poslove finansija, organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove saobraćaja, kao i organe lokalne samouprave nadležne za poslove saobraćaja ogleda se u obavezama da preduzmu radnje za izvršavanje propisanih ovlašćenja.
Imajući u vidu potrebu za liberalizacijom ekonomije u državama članicama EU, 21. oktobra 2009. godine usvojene su Uredbe (EZ) br. 1071 i 1072 Evropskog parlamenta i Saveta koje su zamenile Direktivu 96/26/EK, a koje se odnose na delatnost obavljanja prevoza tereta u drumskom transportu. Cilj regulisanja ove oblasti je da se u drumskom transportu zameni „kvantitativni” kriterijum, zasnovan na izdavanju ograničenog broja licenci za obavljanje delatnosti drumskog prevoza tereta, novom liberalnijom politikom zasnovanom na „kvalitativnim” kriterijumima. Ovi „kvalitativni” kriterijumi se primenjuju u delu pristupa tržištu koji je zasnovan na principu neograničenosti.
Pristup međunarodnom transportnom tržištu se obezbeđuje kroz međunarodne ugovore koji mogu biti multilateralni i bilateralni. Ovim ugovorima se obezbeđuju uslovi za obavljanje bilateralnih, tranzitnih i prevoza za/iz treće države. Ovi prevozi se po veoma često odvijaju po principu ograničenog kontigenta dozvola (kvote) koje se formiraju po sistemu reciprociteta i obično ne zadovoljavaju potrebe jedne od strana koja obavlja veći broj prevoza od druge ugovorne strane.
Iz gore navedenog razloga i činjenice da se broj transportnih preduzeća povećao od 2001. godine do danas za skoro tri puta, veoma važno je obezbediti uslove za što veće kontingente sa pojedinim državama i obezbediti dovoljan broj tranzitnih dozvola, odnosno u direktnim pregovorima stvoriti uslove za odgovarajuće liberalizacije.
Dodatne mogućnosti za obavljanje prevoza domaćih prevoznika sa državama koje u skladu sa svojom transportnom politikom ograničavaju pristup na svoje teritorije, obezbeđuju multilateralni sporazumi čiji je potpisnik Republika Srbija. Međunarodni transportni forum predstavlja globalnu platformu i mesto susreta predstavnika na najvišem nivou u oblasti transporta, logistike i mobilnosti. Transformisan iz Evropske konferencije ministara transporta (CEMT), Međunarodni transportni forum je međuvladina organizacija u okviru OECD-a.
Cilj Foruma je podrška dubljem razumevanju osnovne uloge koju transport ima sa ekonomskog i društvenog aspekta s obzirom da transport, logistika i mobilnost predstavljaju ključne faktore ekonomskog razvoja, doprinose zaposlenosti i dobrobiti društva. Članstvo Foruma broji 51 zemlju (članice CEMT-a i pridruženi članovi). U vezi sa drumskim transportom ITF (Međunarodni transportni forum) predviđa fazni pristup liberalizaciji kroz izjednačavanje uslova za pristup profesiji u svim državama članicama.
Imajući u vidu da postojeći zakonski okvir za pristup profesiji drumskog prevoznika tereta koje predviđa Evropska Unija je najzastupljeniji među državama članicama, države članice su formirale strateški dokument „Povelju kvaliteta za međunarodni drumski prevoz tereta”. U sklopu ovog dokumenta su regulisani uslovi za podršku država članica koje ispunjavaju dogovorene kriterijume, odnosno za sankcionisanje država članica koje ne ispunjavaju dogovorene kriterijume. Za ispunjavanje ovih zadatih kriterijuma neophodno je prilagoditi nacionalne propise u oblasti međunarodnog drumskog prevoza tereta. Konkretne obaveze stupaju na snagu 1. januara 2018. godine, nakon čega u slučaju ne postojanja odgovarajućeg nivoa usklađenosti, predviđene su mere kojima bi se umanjile mogućnosti učešća srpske transportne privrede na međunarodnom tržištu.
Ove mere se odnose na ukupan broj CEMT dozvola koje mogu pripasti državi članici rukovodeći se definisanim koeficijentima. Republici Srbiji trenutno je predviđena bazna kvota od 181 dozvolu, imajući u vidu činjenicu da je više od polovine voznog parka domaćih prevoznika registrovanih za međunarodni drumski prevoz tereta pripada kategoriji teretnog vozila „EVRO 5 bezbedno“ sve pripadajuće dozvole su za minimum „EVRO 5 bezbedno“ kategoriju vozila, odnosno 1810 komada. U sledećoj tabeli prikazana je analiza trenutnog broja CEMT dozvola u odnosu na broj koji će pripasti Republici Srbiji ispunjavanjem preuzetih obaveza, sa pretpostavkom nepromenjenog odnosa u kategoriji vozila „EVRO 5 bezbedno“:
Tabela 1. Analiza trenutnog broja CEMT dozvola u odnosu na broj koji će pripasti Republici Srbiji ispunjavanjem preuzetih obaveza za period od 2016-2022. godine
Godina Koeficijent za vozilo „EVRO 5 bezbedno“ uz ispunjene uslove iz Povelje kvaliteta Broj CEMT dozvola uz ispunjene uslove iz Povelje kvaliteta Koeficijent za vozilo „EVRO 5 bezbedno“ bez ispunjenih uslova iz Povelje kvaliteta Broj CEMT dozvola bez ispunjenih uslove iz Povelje kvaliteta 2016 10 1810 10 1810 2017 10+2 2172 10 1810 2018 10+2 2172 10 1810 2019 10+2 2172 10-1 1629 2020 10+2 2172 10-2 1448 2021 10+2 2172 10-2 1448 2022 10+2 2172 10-2 1448
Uvidom u Tabelu 1. uočava se da u 2017. godini do kraja posmatranog perioda ukupan broj dozvola se povećava za 20% u slučaju ispunjenja uslova, dok se u suprotnom slučaju broj dozvola od 2019. godine smanjuje za 10%, dok je ukupan broj dozvola do kraja posmatranog perioda umanjen za 20% u odnosu na postojeći broj.
Danas se Republika Srbija nalazi u trenutku usaglašavanja Međunarodnog sporazuma o transportu sa državama EU. Naime, predviđeno je potpisivanje Transportnog sporazuma između Evropske komisije, sa jedne strane i pojedinačno sa državama zapadnog Balkana, s druge strane. Najveću dobit koju Republika Srbija dobija u pogledu transporta je otvaranje i liberalizacija drumskog transporta, u prvom koraku sa državama regiona, ali i sa mogućnošću direktne liberalizacije sa državama EU. Na taj način bi kompanijama koje obavljaju međunarodni prevoz tereta bilo otvoreno transportno tržište EU. Naravno, da bi kao i danas u državama EU, bila zabranjena „kabotaža”, ali bi sistem kvota (ograničenog broja dozvola) bio ukinut i to u pogledu, „tranzitnih” dozvola, „bilateralnih” dozvola i dozvola za/iz „trećih zemalja”. Upravo prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju danas u usaglašavanju navedenog Transportnog tržišta predstavlja „kost u grlu” za države EU iz razloga što nije realno da će npr. austrijski ili nemački prevoznik voziti robu iz Republike Srbije u neku drugu državu, ali se daje mogućnost srpskom prevozniku da robu iz Nemačke ili Austrije preveze u Rusiju ili Holandiju. Brzina liberalizacije drumskog transportnog tržišta sa državama regiona i državama EU zavisi od brzine dostizanja standarda koji danas važe u državama EU što predstavlja još jedan veoma značajan razlog za donošenje ovog zakona
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uočljiv je pad količine prevezene robe u periodu od 2008. godine do 2013. godine, a isti trend nastavljen je i u 2014. godini, dok je nasuprot broj pređenih brutotonskih kilometara u porastu što je prikazano u sledećoj tabeli:
Tabela 2. Količina prevezenog tereta i ostvareni brutotonski kilometri u drumskom saobraćaju na godišnjem nivou, od 2001. do 2013. godine
godina prevezena roba, t tonski kilometri, mil. 2001 20458 4207 2002 21990 4683 2003 21700 4809 2004 23541 5603 2005 28269 6829 2006 28737 7787 2007 27040 8378 2008 30368 7876 2009 22697 5542 2010 25794 7092 2011 24706 7252 2012 22343 6752 2013 24348 7505
Na osnovu ovih podataka uočava se da se od 2010. godine prevoz vrši na kraćim relacijama, što jasno dovodi u korelaciju sa povećanjem broja registrovanih transportnih subjekata.
Ove navedene činjenice se mogu uočiti i kroz podatke koje poseduje Agencija za privredne registre gde je drumski prevoz tereta na petom mestu po broju registrovanih privrednih društava, dok je na sedmom mestu u broju registrovanih preduzetnika u 2014. godini.
Tokom 2014. godine, preko međunarodnih drumskih graničnih prelaza na teritoriji Republike Srbije izašlo je 613898 drumskih teretnih vozila, kojima je izvezeno 7706 hiljada tona robe. U odnosu na prethodnu godinu, izašlo je za 8,8% više drumskih teretnih vozila, kojima je izvezeno za 14,1% više tona robe. Vozilima sa registracijom Srbije tokom 2014. godine izvezeno je nešto više od polovine ukupne količine robe (64,7%). Broj teretnih vozila kojima je 2014. godine roba uvezena na područje Republike Srbije veći je za 25,2% nego 2013. godine. Vozilima sa registracijom Srbije tokom 2014. godine uvezeno je 65,4% od ukupne količine robe. Broj teretnih vozila u tranzitu u 2014. godini, u odnosu na prethodnu godinu, smanjen je za 2,1%, što je praćeno i smanjenjem količine prevezene robe. Tokom 2014. godine, u odnosu na 2013. godinu, prevezeno je za 2,5% manje robe u tranzitu preko naše putne mreže. Vozila sa bugarskom i turskom registracijom čine 53,6% svih teretnih vozila u tranzitu kroz našu zemlju. Ovi podaci govore o značaju međunarodnog drumskog prevoza tereta i da je uvođenje reda u ovu oblast veoma značajno imajući u vidu trend rasta i obim transportnih usluga.
Očekuje se da će rešenja data u Predlogu zakona imati pozitivan uticaj na sve privredne subjekte koji na zakonit način obavljaju javni prevoz tereta, u smislu povećanja obima prevoznih usluga i optimalnog korišćenja prevoznih kapaciteta.
Povećanje broja obavljenih prevoza pozitivno će uticati i na poslovanje dela privrede koja je u vezi sa obavljanjem delatnosti javnog prevoza tereta, kao i onog dela privrede koja koristi usluge prevoza.
Podaci Sektora za inspekcijski nadzor Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji se odnose na korektivne i represivne aktivnosti inspekcijskog nadzora, pokazuju da je u okviru 4747 redovnih i 3832 vanredna inspekcijska pregleda u toku 2014. godine, odnosno od ukupno 8579 pregleda, utvrđeno nezakonito obavljanje prevoza u 4962 slučaja i da su preduzete različite inspekcijske mere, između ostalih i mera isključenja vozila kojim se obavljao prevoz. Navedeni podaci pokazuju da se 57, 8% prevoza, od ukupno 8579 kontrolisanih prevoza obavljalo suprotno odredbama kojima je uređen način obavljanja javnog prevoza. U okviru navedenog broja pregleda gde je kontrolisano 8579 vozila kojima se obavlja javni prevoz, preduzeta je mera isključenja iz saobraćaja 634 vozila. Imajući u vidu da prevoznici nisu mogli da koriste vozila koja su isključena iz saobraćaja u trajanju od pet, odnosno 10 dana, u toku 2014. godine izgubljeno je više od 3170 autodana.
S obzirom na navedeno, rešenja data u Predlogu zakona kojima se na drugačiji način uređuju uslovi za pristup delatnosti prevoza i uvode novi uslovi, kao što je poslovni ugled prevoznika, imaće pozitivan uticaj na sve korisnike prevoza na taj način što će usluga prevoza biti sigurnija i kvalitetnija. Oduzimanje licence predviđeno je za prevoznike koji su više puta kažnjeni za teži prekršaj, odnosno privredni prestup u vezi sa čim se napominje da odredbe ovog Predloga zakona ne stavljaju akcenat na represivne aktivnosti inspekcijskog nadzora.
Takođe, rešenja data u Predlogu zakonu će sprečiti nelegalno obavljanje delatnosti domaćeg i međunarodnog prevoza tereta što će pozitivno uticati na poslovanje prevoznika koji na zakonit način obavljaju tu delatnost.
Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena zakona domaćim prevoznicima, koji su najvećem broju mala i srednja preduzeća, stvoriće dve vrste troškova:
a) troškovi koji se odnose na plaćanje administrativnih taksi:
troškovi koji se odnose na plaćanje administrativnih taksi i naknada, a koji će zameniti administrative takse i naknade koje su prevoznici bili dužni da plaćaju prema važećim zakonskim rešenjima (za izdavanje uverenja, za dodelu dozvola, dnevnika putovanja za vremensku i multilateralnu dozvolu, za izdavanje potvrda, podnošenje zahteva za utvrđivanje godišnjeg plana, za izdavanje posebne dozvole stranom prevozniku na graničnom prelazu),
troškovi administrativne takse koje su dužni da plaćaju zbog usklađivanja poslovanja sa novim zakonskim rešenjima. Naime ovim zakonom stvoriće se troškovi za sve prevoznike koji već obavljaju delatnost domaćeg i međunarodnog prevoza tereta, jer uverenja, dozvole, rešenja i potvrde izdate do dana početka primene novog zakona važe do isteka roka na koji su izdati, a uverenja, dozvole, rešenja i potvrde koje su izdate bez roka važenja prestaju da važe istekom roka od godinu dana od dana početka primene ovog zakona,
troškovi za sve prevoznike koji obavljaju delatnost međunarodnog prevoza tereta i radno angažuju vozača koji nije državljanin Republike Srbije.
b) troškovi poslovanja domaćih prevoznika neće se znatno uvećati iz razloga što rešenjima datim u Predlogu zakona je predviđen samo trošak polaganja ispita za sticanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti lica odgovornog za prevoz, koji predviđa troškove u visini administrativne takse za izdavanje sertifikata, kao i visinu troškova polaganja ispita.
Ovim zakonom stvoriće se troškovi za domaće prevoznike koji obavljaju delatnost domaćeg i međunarodnog prevoza tereta jer će lica odgovorna za poslove upravljanja prevozom biti dužna da poseduju sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti, odnosno polažu ispit i za polaganje platiti troškove čiju visinu propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Imajući u vidu korist od sticanja znanja i veština potrebnih za lice odgovorno za prevoz koji vrši poslove upravljanja u privrednom subjektu koji obavlja delatnost javnog prevoza tereta, za opstajanje, ali i uspeh na tržištu prevoznika, ocenjeno je da će njegova dobit biti veća od troškova za sticanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti lica odgovornog za prevoz. Ilustracije radi, navodi se da se pojedine kazne za prevoznike, ukoliko ne poštuju AETR konvenciju (Konvencija o vremenu rada i odmorima vozača u međunarodnom transportu) kreću od 1.500 evra do nekoliko hiljada evra. Takođe, za nepoznavanje zakona o radu, propisa kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, nepoznavanje finansijskih obaveza i slično, prevoznik može biti kažnjen i po nekoliko hiljada evra.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja u praćenju stanja u oblasti prevoza tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju utvrdilo je da zbog nepoznavanja propisa domaći prevoznici koji obavljaju prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju često plaćaju kazne zbog kojih umesto očekivane dobiti od obavljenog prevoza najčešće imaju gubitak.
Na osnovu iskustava država u okruženju u pogledu visine troškova polaganja ispita za sticanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti, troškovi polaganja ispita bili bi u srazmeri sa korišću koju bi ostvario prevoznik čije je lice odgovorno za prevoz steklo neophodna znanja za uspešno obavljanje poslova upravljanja prevozom.
Osim navedenih razloga treba imati u vidu i činjenicu da je primena zakona odložena tri godine od dana stupanja na snagu, tako da će i plaćanje zakonom propisanih troškova biti odloženo za taj period.
U poređenju sa iznosima propisanih novčanih kazni za privredne prestupe i teže prekršaje ustanovljene ovim zakonom i propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, procenjuje se da troškovi polaganja ispita za sticanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti lica odgovornog za prevoz neće prelaziti visinu navedenih novčanih iznosa.
Ovim zakonom stvoriće se i troškovi za sve prevoznike koji obavljaju delatnost domaćeg i međunarodnog prevoza tereta budući da su svi dužni da svoje poslovanje usklade sa novim zakonom, jer uverenja, dozvole, rešenja i potvrde izdate do dana početka primene novog zakona važe do isteka roka na koji su izdati, a uverenja, dozvole, rešenja i potvrde koje su izdate bez roka važenja prestaju da važe istekom roka od godinu dana od dana početka primene ovog zakona. Troškovi se odnose na plaćanje propisane republičke administrativne takse.
Ovim zakonom stvoriće se i troškovi za privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnika odnosno poljoprivrednika koji vrši prevoz za sopstvene potrebe jer je predviđeno izdavanje potvrde o upisu u registar privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika koji će morati u skladu sa zakonom da se registruje za obavljanje prevoza za sopstvene potrebe, imaće troškove administrativnih taksi, dok se u skladu sa ovlašćenjima organu opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave Grada Beograda očekuju se troškovi angažovanja lica, opremanja prostora i nabavke opreme za izdavanje potvrda za sopstvene potrebe. Predlogom zakona je predviđeno odgovarajuće izveštavanje organa nadležnog za poslove saobraćaja.
Regulisanje pristupa profesiji prevoza tereta u drumskom transportu u državama članicama EU reguliše Uredba (EZ) br. 1071 Evropskog parlamenta i Saveta koja je zamenila Direktivu 96/26/EK, predviđanjem pored ostalih uslova i ispunjavanje uslova finansijske sposobnosti. Za sticanje licence prevoznika, podnosilac zahteva mora podneti dokaz da raspolaže kapitalom i rezervama u iznosu od 9000 evra za prvo, i 5000 evra za svako sledeće teretno vozilo. Imajući u vidu neophodnost propisivanja ovog kriterijuma, vodilo se računa da prevoznici koji obavljaju domaći prevoz tereta zbog finansijske situacije u kojoj se nalaze propisani su niži iznosi od navedenih.
Potrebno je imati u vidu i činjenicu da je primena zakona odložena tri godine od dana stupanja na snagu, tako da će ovi troškovi prevoznika biti odloženi za taj period.
Takođe očekuju se i troškovi ukoliko je jedna od ugovornih strana fizičko lice, ugovor o finansijskom lizingu ili ugovor o zakupu teretnog vozila ili skupa vozila, ukoliko teretno vozilo ili skup vozila kojim će se obavljati prevoz za sopstvene potrebe nije u vlasništvu domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika, odnosno poljoprivrednika mora biti overen kod organa nadležnog za overu.
Korisnicima prevoza (građanima) primena zakona neće stvoriti troškove.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Navedeni troškovi koji se odnose na plaćanje administrativnih taksi nisu novi jer su prevoznici bili dužni da ih plaćaju i prema važećim zakonskim rešenjima i to:
– administrativnu taksu za izdavanje rešenja o otpočinjanje i obavljanje javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju,
– troškove postupka utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova za otpočinjanje i obavljanje javnog prevoza tereta,
– administrativnu taksu za izdavanje uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnom javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju,
– troškove postupka utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova za izdavanje uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnom javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju,
– administrativnu taksu za rešenje za izdavanje pojedinačnih, vremenskih i multilateralnih dozvola kao i pripadajućih Dnevnika putovanja uz vremensku i multilateralnu dozvolu.
S tim u vezi, ovi troškovi nisu novi i neće povećati troškove poslovanja prevoznika.
Troškovi republičke administrativne takse koje su dužni da plaćaju zbog usklađivanja poslovanja sa novim zakonskim rešenjima, a koje će imati domaći prevoznici su sledeći:
plaćanje administrativne takse za izdavanje licence i pripadajućih izvoda licence za prevoz imaće prevoznici koji obavljaju međunarodni prevoz, jer će prestati da važi uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnom javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju,
plaćanje administrativne takse za izdavanje licence i pripadajućih izvoda licence za prevoz imaće prevoznici koji obavljaju domaći prevoz tereta, jer će prestati da važi rešenje o otpočinjanju i obavljanju javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju,
plaćanje administrativne takse za izdavanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti.
Shodno navedenom, sve troškove administrativne takse koje su dužni da plaćaju zbog usklađivanja poslovanja sa novim zakonskim rešenjima neće imati svi prevoznici i neće značajno uticati na troškove poslovanja prevoznika jer se licenca za prevoz izdaje sa rokom važenja od 10 godina, dok sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti nema rok važenja.
Navedene troškove za sticanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti lica odgovornog za poslove upravljanja prevozom, koji se odnose na visinu troškova polaganja ispita, neće imati svi prevoznici zato što su zakonskim rešenjima predviđeni uslovi za oslobađanje od polaganja ispita lica koje:
ima najmanje 10 godina radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju;
ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke strukovne studije i specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine na fakultetu iz oblasti saobraćajnog inžinjerstva, mašinskog inžinjerstva, pravnih nauka ili ekonomskih nauka;
ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke strukovne studije i specijalističke akademske studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i najmanje jedna godina radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju;
ima stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena i najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju;
ima stečeno srednje obrazovanje i najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima upravljanja u oblasti prevoza tereta u drumskom saobraćaju.
S obzirom na to da najveći broj prevoznika ima zaposleno lice odgovorno za prevoz u periodu dužem od pet godina, jer je važećim zakonskim rešenjima kojima je uređen međunarodni prevoz, već predviđeno da lice ima završenu srednju školu u trogodišnjem, odnosno četvorogodišnjem trajanju za područje rada saobraćaja, mašinstva, odnosno elektrotehnike, ovaj trošak neće imati prevoznici koji imaju odobrenje za obavljanje međunarodnog prevoza. Trenutno 1179 domaćih prevoznika poseduje uverenje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnom javnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju.
Imajući u vidu korist od sticanja znanja i veština potrebnih za lice koje vrši poslove upravljanja prevozom u privrednom subjektu koji obavlja delatnost javnog prevoza tereta, za opstajanje, ali i uspeh na tržištu prevoznika, ocenjeno je da će njegova dobit biti veća od troškova za sticanje sertifikata o stručnoj osposobljenosti odgovornog lica. Ilustracije radi, navodi se da su pojedine kazne za prevoznike ukoliko ne poštuju AETR konvenciju (Konvencija o vremenu rada i odmorima vozača u međunarodnom transportu) kreću od 1 500 evra do nekoliko hiljada evra. Takođe, nepoznavanje zakona o radu, propisa kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, nepoznavanje finansijskih obaveza i slično, prevoznika koštaju i po nekoliko hiljada evra.
Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja u praćenju stanja u oblasti međunarodnog prevoza tereta utvrdilo je da zbog nedostatka svesti ili zbog nepoznavanja propisa domaći prevoznici koji obavljaju međunarodni prevoz tereta često plaćaju kazne zbog kojih umesto očekivane dobiti od obavljenog prevoza najčešće imaju gubitak.
Rešavanjem problema „sive ekonomije“ na saobraćajnom tržištu očekuje se povećanje dobiti prevoznika usled porasta broja obavljenih prevoza. Naime, korisnici usluga prevoza tereta koji sada koriste usluge subjekata koji nemaju svojstvo prevoznika koristiće usluge legalnih prevoznika, što će pozitivno uticati na poslovanje prevoznika i povećan priliv sredstava u budzet Republike Srbije usled boljeg poslovanja ovog dela privrede.
Podaci Sektora za inspekcijski nadzor ovog ministarstva pokazuju da je u okviru 4747 redovnih i 3832 vanredna inspekcijska pregleda u toku 2014. godine, odnosno da je od ukupno 8579 pregleda, utvrđeno nezakonito obavljanje prevoza u 4962 slučaja i da su preduzete različite inspekcijske mere, između ostalih i mera isključenja vozila kojim se obavljao prevoz. Navedeni podaci pokazuju da se 57,8% prevoza, od ukupno 8579 kontrolisanih prevoza obavljalo suprotno odredbama kojima je uređen način obavljanja javnog prevoza. U okviru navedenog broja pregleda preduzeta je mera isključenja iz saobraćaja 634 vozila. Imajući u vidu da prevoznici nisu mogli da koriste vozila koja su isključena iz saobraćaja u trajanju od pet, odnosno 10 dana, u toku 2014. godine izgubljeno je više od 3170 autodana. Negativna posledica nezakonitog rada prevoznika, u ovih 634 slučaja isključenja vozila iz saobraćaja, je i kašnjenje u isporuci robe, što je bitno smanjilo i kvalitet usluge koja se pruža korisnicima usluge.
Pored iznetih efekata očekuje se da će nova i unapređena rešenja uticati da broj isključenja vozila iz saobraćaja bude znatno manji, što će dovesti do smanjenja troškova poslovanja prevoznika.
Potrebno je imati u vidu i činjenicu da je primena zakona odložena tri godine od dana stupanja na snagu, tako da će ovi troškovi prevoznika biti odloženi za taj period.
Da li Zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Uređenje saobraćajnog tržišta primenom ovog zakona podstiče privredne subjekte da legalno posluju na saobraćajnom tržištu domaćeg i međunarodnog drumskog prevoza, kao i tržišnu konkurenciju između prevoznika u toj grani saobraćaja.
Ovim zakonom u međunarodni prevoz tereta uvode se na tržište preduzetnici kojima prema važećem zakonu nije bilo dozvoljeno obavljanje ove privredne delatnosti.
Nadalje se ovim zakonom podržava tržišna konkurencija na taj način što se rešenjima datim u ovom zakonu ublažavaju uslovi koje prevoznici u međunarodnom prevozu moraju da ispune u pogledu tehničke opremljenosti u smislu da se privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik registruje sa jednim teretnim vozilom ukupne mase veće od 3500 kilograma koje poseduje u vlasništvu ili je zakupljeno po osnovu ugovora o finansijskom lizingu ili ugovora o zakupu koji je zaključen na najmanje šest meseci.
Uslov u pogledu perioda prethodnog obavljanja odgovarajuće vrste javnog prevoza u domaćem prevozu koji se odnosi na izdavanje licence za međunarodni prevoz je ukinut. Pored iznetog, tržišna konkurencija podržana je, u obavljanju međunarodnog prevoza, i ukidanjem uslova kojim se zahtevalo da prevoznik ima u vlasništvu najmanje dva teretna vozila kojima će obavljati prevoz.
Ukinuto je i ograničenje za prevoznika koji obavlja međunarodni prevoz da ne može imati u zakupu veći broj teretnih vozila od broja teretnih vozila koje ima u vlasništvu.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
U postupku pripreme ovog teksta zakona uneta su rešenja koja predstavljaju rezultat javne rasprave koja je sprovedena u periodu od 27. aprila do 9. maja 2011. godine i 24. oktobra do 14. novembra 2014. godine. Po sprovedenoj javnoj raspravi primedbe, predlozi i sugestije na Nacrt zakona, koje su ocenjene kao osnovane sa stanovišta interesa privrednih subjekata u ovoj oblasti, u najvećoj meri su implementirane u tekst.
Takođe, privrednim subjektima je omogućeno da neposredno učestvuju u izradi Nacrta zakona na taj način što su rešenjem ministra o obrazovanju radne grupe za izradu Nacrta zakona za članove radne grupe određeni i predstavnici Privredne komore Srbije, Privredne komore „Međunarodni transport i logistika“ i predstavnici udruženja prevoznika koja obavljaju delatnost javnog prevoza i aktivno su učestvovali u izradi Predloga zakona.
Tokom izrade ovog zakona vršene su stalne konsultacije sa zainteresovanim privrednim subjektima. Organizovani su sastanci Radne grupe u periodu 2011-2015. godine ukupno 16 puta na kojima su izneti novi predlozi i sugestije od strane predstavnika prevoznika članova Radne grupe.
Tabela 3. Organizovani sastanci Radne grupe u periodu 2011. do 2015. godine
Godina Održani sastanci 2011 18. marta, 18. aprila, 28. aprila i 7. oktobra 2012 17. januara, 24. januara, 1. februara i 12. marta 2014 11. jula, 17. jula, 24. jula, 20. oktobra i 3. decembra 2015 15. januara, 16. januara i 22. januara
Konsultacije i sastanci su bili veoma konstruktivni, jer su domaći prevoznici preko svojih predstavnika članova Radne grupe izneli probleme sa kojima se susreću prilikom obavljanja prevoza tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju i diskutovali o najboljim rešenjima koja su usklađena sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti, imajući na umu da je više od 80% prevoza koje obavljaju domaći prevoznici u međunarodnom saobraćaju orijentisan na teritorije država članica EU.
Tekst Nacrta zakona je prezentovan na dva velika skupa domaćih prevoznika i objašnjene su prednosti i olakšice koje će novi zakon doneti u obavljanju prevoza tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju.
Tokom i nakon javne rasprave dostavljena su mišljenja i primedbe zainteresovanih strana, između ostalog i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Privredne komore Srbije, PK „Međunarodni transport i logistika“ iz Beograda, PU Međunarodni transport iz Beograda, Udruženje za međunarodni drumski transport putnika i robe „MDT Sistem“ iz Kraljeva, Savez samostalnih sindikata Srbije-Samostalni sindikat taksi vozača i autoprevoznika Srbije, Poslovno udruženje drumskog saobraćaja „Srbija transport AD“ iz Beograda i NIS a.d. iz Novog Sada. Sledeći predlozi i sugestije su razmatrani i jednim delom prihvaćeni i ugrađeni u tekst Nacrta zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju.
Sugestija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da se unesu odredbe o zaštiti podataka o ličnosti je prihvaćena.
Odredbe člana 57. u vezi sa saradnjom sa privrednim komorama i reprezentativnim udruženjima prevoznika su izmenjene u skladu sa primedbama Privredne komore Srbije.
Smanjenje rizika poslovanja prevoznika kroz definisanje najmanjeg broja dozvola koje se dodeljuju prevozniku pod određenim uslovima (fiksni deo plana raspodele), izvod licence za javni prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju, utvrđivanje godišnjeg broja izvoda i uvođenje organizatora prevoza su pitanja dostavljena od PK „Međunarodni transport i logistika“ iz Beograda i PU Međunarodni transport iz Beograda
Ove primedbe nisu prihvaćene sa sledećim obrazloženjem. Radna grupa je nepodeljeno konstatovala da za razliku od pristupa profesiji drumskog prevoznika kroz kvantifikovane kriterijume i ukidanje svih vrsta diskriminacije i administrativnih barijera, pristup transportnom tržištu mora biti regulisan na drugačiji način zbog geo-političke specifičnosti Republike Srbije i ograničenja koja su prouzrokovana saobraćajnom politikom drugih država.
Upravo su ove specifičnosti i ograničenja uzete u obzir prilikom formulisanja odredbi Nacrta zakona. Analiziranje transportnog tržišta Republike Srbije nakon početka primene zakona dovodi do zaključka da rešenje ovog problema kroz ograničavanje broja izvoda licenci za javni prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju i poveravanje odluke o utvrđivanju godišnjeg broja izvoda licenci Vladi Republike Srbije, dovodi do situacije da registrovani prevoznici i novoregistrovani prevoznici u cilju obezbeđenja što bolje pozicije u trenutku pune primene Zakona, vrše nabavku velikog broja vozila čime stiču pravo, kroz odredbe postojećeg zakona koji će još uvek biti na snazi, na veći broj izvoda licenci. Na ovaj način bi se administrativnom merom regulisao odnos između transportnih zahteva, kapaciteta i mogućnosti usled nedovoljnog broja dozvola na pojedinim transportnim pravcima, ali u sebi sadrži elemente diskriminacije suprotno članu 84. Ustava Republike Srbije.
Poglavljem IV ovog zakona uređena je oblast raspodele godišnjih kontingenata stranih dozvola domaćim prevoznicima koji poseduju odgovarajuću licencu. Predviđeno je da se Plan raspodele dozvola utvrđuje godišnje po prevozniku na osnovu posebnih kriterijuma propisanih podzakonskim aktom koji donosi Vlada. Izrada ovog podzakonskog akta kojim se uređuje oblast raspodele međunarodnih dozvola, jedan je od prioritetnih zadataka Radne grupe za izradu Nacrta zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju i podzakonskih propisa i time će se dodatno regulisati kriterijumi za pristup tržištu i ostale mere kojima će se domaćim prevoznicima, koji obavljaju međunarodni drumski prevoz tereta, obezbediti planiranje rada i razvoja svojih preduzeća u budućnosti.
Ovlašćenje dato u ovom zakonu predstavlja osnov za donošenje Uredbe Vlade koja će sadržati sve zahtevane odredbe koje će kvalitetno urediti ovu oblast. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nema nameru da korenito menja način raspodele pojedinačnih dozvola, posebno zbog činjenice da bez podatka o broju pravilno iskorišćenih dozvola u prethodnom periodu, odnosno fiksnog dela plana raspodele kao dela pojedinačnog plana, gotovo je nemoguće utvrditi plan raspodele CEMT i vremenskih dozvola i planirati održivo poslovanje domaćih prevoznika registrovanih za obavljanje međunarodnog prevoza tereta.
Organizator prevoza nije predviđen postojećom EU regulativom te zbog toga ova primedba nije prihvaćena i uvrštena u tekst Predloga zakona.
Udruženje za međunarodni drumski transport putnika i robe „MDT Sistem“ iz Kraljeva je dostavilo primedbe na odredbe u vezi brojem radno angažovanih vozača.
Broj radno angažovanih vozača je određen kroz broj vozila koja poseduju izvod licence (jedno vozilo jedan vozač).
Predlog za brisanje odredbi u vezi sa putnim nalogom je prihvaćen iz razloga smanjenja opterećenja domaćih prevoznika za vođenje putnog naloga i ne postojanja istog u EU regulativi. Ovaj predlog su dostavili PK „Međunarodni transport i logistika“ iz Beograda, PU Međunarodni transport iz Beograda, Udruženje za međunarodni drumski transport putnika i robe „MDT Sistem“ iz Kraljeva i Poslovno udruženje drumskog saobraćaja „Srbija transport AD“ iz Beograda.
Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava
U roku od tri godine od dana stupanja na snagu, do dana primene ovog zakona doneće se propisi za njegovo sprovođenje čime će se obezbediti primena zakona u celosti.
U rokovima predviđenim prelaznim i završnim odredbama do dana primene ovog zakona, odnosno pojedinih odredbi zakona, doneće se propisi za njegovo sprovođenje čime će se obezbediti primena zakona u celosti. Ministar nadležan za poslove saobraćaja propisaće:
sadržaj i način vođenja evidencije domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika, odnosno poljoprivrednika koje obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe (rok za donošenje 2018. godina)
obrazac dozvole za kabotažu (rok za donošenje 2016. godina)
sadržinu i način vođenja evidencije lica odgovornih za prevoz (rok za donošenje 2017. godina)
visinu troškova postupka polaganja ispita o profesionalnoj osposobljenosti (koji obuhvataju troškove za rad komisije koju obrazuje ministar), uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija (rok za donošenje 2017. godina)
način, program i postupak sprovođenja ispita o profesionalnoj osposobljenosti, obrazac sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti, postupak izdavanja sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti kao i način vođenja evidencije o održanim ispitima i izdatim i oduzetim sertifikatima o profesionalnoj osposobljenosti (rok za donošenje 2017. godina)
tehničke uslove u pogledu buke i emisije zagađivača i tehničko-eksploatacione uslove u pogledu bezbednosti saobraćaja kao i obrasce potvrda proizvođača ili ovlašćenog predstavnika proizvođača u Republici Srbiji o ispunjenosti tehničkih uslova u pogledu buke i emisije zagađivača i o ispunjenosti tehničko-eksploatacionih uslova u pogledu bezbednosti saobraćaja i obrazac potvrde koju izdaje Ministarstvo (rok za donošenje 2016. godina)
sadržinu i način vođenja Registra licenci za prevoz i izvoda licence za prevoz (rok za donošenje 2017. godina)
izgled i sadržinu obrasca zahteva za izdavanje licence za prevoz i produženje roka važenja licence za prevoz, obrasce licence za prevoz i izvoda licence za prevoz, kao i način stavljanja na uvid javnosti informacije o izdatim i oduzetim licencama za prevoz (rok za donošenje 2017. godina)
sadržinu i izgled obrasca potvrde za vozača kao i način vođenja evidencije o potvrdama za vozača (rok za donošenje 2018. godina)
način korišćenja i popunjavanja pojedinačne dozvole (rok za donošenje 2018. godina)
način korišćenja vremenskih dozvola i obrazac dnevnika putovanja (rok za donošenje 2016. godina)
način korišćenja multilateralnih dozvola, obrazac dnevnika putovanja kao i izgled i način upotrebe pečata koji se stavlja na multilateralnu dozvolu (rok za donošenje 2016. godina)
obrasce pojedinačnih, vremenskih i posebnih dozvola (rok za donošenje 2016. godina)
u saglasnosti sa ministrom nadležnim za poslove carine, propisuje sadržinu i način vođenja evidencije o obavljenim prevozima domaćih i stranih prevoznika (rok za donošenje 2017. godina)
način vođenja evidencije o izvršenim prekršajima i preduzetim administrativnim merama u skladu sa odredbama ovog zakona i međunarodnih ugovora i drugih međunarodnopravnih akata koji se zaključuju radi izvršavanja međunarodnih ugovora (rok za donošenje 2018. godina)
obrazac službene legitimacije, odnosno izgled službene značke (rok za donošenje 2017. godina)
izgled i korišćenje službenog odela (rok za donošenje 2017. godina).
Predlogom zakona predviđeno je da Vlada propisuje podatke koje sadrži Opšti deo plana raspodele, posebne kriterijume za utvrđivanje pojedinačnog plana raspodele, način utvrđivanja pojedinačnog plana raspodele, sadržaj i obrazac zahteva za utvrđivanje pojedinačnog plana i revizije pojedinačnog plana, način utvrđivanja kritičnosti kontingenata dozvola, postupak i način preuzimanja dozvola, postupak i način vođenja evidencija o dozvolama, rokovi za vraćanje pojedinačnih, vremenskih i multilateralnih dozvola, način stavljanja na uvid domaćim prevoznicima podataka koje sadrži Opšti deo plana raspodele, kao i podatke koje sadrži pojedinačni plan raspodele (rok za donošenje 2016. godina).
U toku odložene primene ovog zakona pratiće se stanje u oblasti domaćeg i međunarodnog prevoza i ostvarivati saradnja sa udruženjima prevoznika i privrednim komorama u traženju najboljih rešenja kako za privredne subjekte u ovoj oblasti, tako i za korisnike prevoza budući da odložena primena Zakona omogućava izmene i dopune kojima bi se takva rešenja implementirala.
Intenziviraće se inspekcijski nadzor nad primenom odredaba Zakona i uspostaviti efikasna saradnja sa drugim nadležnim državnim organima.
OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektor za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja
2. Naziv propisa
Predlog zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju
Draft Law on Road Freight Transport
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kretanje kapitala, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tačka 1.
Sporazum, Naslov VIII, Politika saradnje, član 108. Transport
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i njenih država članica i Republike Srbije, Protokol 4 o kopnenom transportu, član 3. a) i b)
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Opšti rok
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kretanje kapitala, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tačka 1 – ispunjava u potpunosti
Sporazum, Naslov VIII, Politika saradnje, član 108 – delimično ispunjava
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i njenih država članica i Republike Srbije, Protokol 4 o kopnenom transportu, član 3. a) i b) – ispunjava u potpunosti
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Ovim zakonom je stvoren pravni osnov za donošenje podzakonskih akata kojima će se ostvariti usklađenost sa članom 108. Sporazuma, osim u delu koji se odnosi na kabotažu. Bilateralnim i multilateralnim sporazumima kojima je pristupila Republika Srbija nije dozvoljena kabotaža, tako da u ovom trenutku kada transportni sistem Republike Srbije nije deo transportnog sistema Evropske unije odredbe koje su predviđene propisima Evropske unije nije moguće primeniti u ovom zakonu.
Potpuna usklađenost odredbi vezanih za kabotažu može se ostvariti tek nakon pristupa Srbije Evropskoj uniji.
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju predviđeno je donošenje Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju u okviru poglavlja 3.14. Transportna politika, odnosno 3.14.1. Kopneni transport, 3.14.1.1. Drumski transport
Rok za usvajanje ovog zakona od strane Vlade je prvi kvartal 2015. godine.
Šifra propisa: 2012-510
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Deo treći, Politike zajednice i unutrašnje mere, Naslov VI – Transport, član 90 – delimično usklađeno
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
1) Uredba broj 1071/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine o uspostavljanju zajedničkih pravila o uslovima koje treba ispuniti za obavljanje delatnosti prevoznika u drumskom transportu i stavljanje van snage Direktive Saveta 96/26/EZ (OJ L 300, 14.11.2009)
Regulation (EC) No 1071/2009 of the European Parliament and of the Council of 21 October 2009 establishing common rules concerning the conditions to be complied with to pursue the occupation of road transport operator and repealing Council Directive 96/26/EC (OJ L 300, 14.11.2009)
CELEX 32009R1071
Delimično usklađeno
Osnovnim tekstom Uredbe CELEX 32009R1071 obuhvaćene su i sve njene izmene i dopune sa sledećim CELEX brojevima: CELEX 32012R0613 i CELEX 32013R0517
2) Uredba broj 1072/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine o zajedničkim pravilima za pristup tržištu međunarodnog drumskog prevoza tereta (Sl. list Evropske unije, L 300, 14.11.2009)
Regulation (EC) No 1072/2009 of the European Parliament and of the Council of 21 October 2009 on common rules for access to the international road haulage market (OJ L 300, 14.11.2009)
CELEX 32009R1072
Delimično usklađeno
Osnovnim tekstom Uredbe CELEX 32009R1072 obuhvaćene su i sve njene izmene i dopune sa sledećim CELEX brojevima: CELEX 32012R0612 i CELEX 32013R0517
3) Uredba Saveta (EEZ) broj 4058/89 od 21. decembra 1989. o utvrđivanju cena za drumski prevoz robe između država članica (Službeni glasnik Evropske unije L 390/1, 30.12.1989)
Council Regulation (EEC) No 4058/89 of 21 December 1989 on the fixing of rates for the carriage of goods by road between Member States (OJ L 390/1, 30.12.1989) on the fixing of rates for the carriage of goods by road between Member States
CELEX broj 31989R4058
Incorporated by CELEX broj 21994A0103(63)
Delimično usklađeno
4) Uredba Saveta (EEZ) br 3916/90 od 21. decembra 1990 o merama koje treba preduzeti u slučaju krize na tržištu u prevozu robe u drumskom saobraćaju; OJ L 375/10, 31.12.1990, str 10-11
Council Regulation (EEC) No 3916/90 of 21 December 1990 on measures to be taken in the event of a crisis in the market in the carriage of goods by road; OJ L 375, 31.12.1990, p. 10-11
CELEX broj 31990R3916
Potpuno usklađeno
5) Direktiva 2006/1/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 18. januara 2006. godine o upotrebi vozila bez vozača angažovanih za prevoz robe u drumskom saobraćaju (kodifikovana verzija) (Tekst od značaja za EEA); OJ L 33/82, 4.2.2006. str. 82-85
Directive 2006/1/EC of the European Parliament and of the Council of 18 January 2006 on the use of vehicles hired without drivers for the carriage of goods by road (codified version) (Text with EEA relevance); OJ L 33/82, 4.2.2006. p. 82–85
CELEX broj 32006L0001
Delimično usklađeno
6) Uredba Komisije (EU) broj 1213/2010 od 16. decembra 2010. o utvrđivanju zajedničkih pravila za povezivanje nacionalnih elektronskih registara o drumskim transportnim preduzećima, Sl. list Evropske unije L 335, 18.12.2010, str. 21-29.
Commission Regulation (EU) No 1213/2010 of 16 December 2010 establishing common rules concerning the interconnection of national electronic registers on road transport undertakings, OJ L 335, 18.12.2010, p. 21–29
CELEX broj 32010R1213
Delimično usklađeno
7) Odluka Komisije Broj 2009/992/EU od 17. decembra 2009. godine o minimalnim zahtevima u pogledu podataka koji se moraju uneti u nacionalni elektronski registar preduzeća registrovanih za drumski prevoz, Sl. list Evropske unije L 339, 22.12.2009, str.36.
Commission Decision 2009/992/EU of 17 December 2009 on minimum requirements for the data to be entered in the national electronic register of road transport undertakings, OJ L 339, 22.12.2009, p. 36
CELEX broj 32009D0992
Delimično usklađeno
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Ovim zakonom stvoren je pravni osnov za donošenje podzakonskih akata kojima će se ostvariti usklađenost sa propisima Evropske unije, osim u delu koji se odnosi na kabotažu. Bilateralnim i multilateralnim sporazumima kojima je pristupila Republika Srbija nije dozvoljena kabotaža, tako da u ovom trenutku kada transportni sistem Republike Srbije nije deo transportnog sistema Evropske unije odredbe koje su predviđene propisima Evropske unije nije moguće primeniti u ovom zakonu.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Potpunu usklađenost moguće je ostvariti pristupanjem Evropskoj uniji. Visok stepen usklađenosti postići će se izradom i usvajanjem podzakonskih propisa kojima će se detaljnije urediti pojedina pitanja koja proizilaze iz zakona.
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Navedeni propisi nisu prevedeni na srpski jezik.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
U izradi ovog zakona učestvovali su strani konsultanti, kroz Twinning projekat, koji su dali svoje mišljenje kroz učešće u izradi Tabela o usklađenosti. Takođe, na tekst ovog zakona o prevozu tereta Evropska komisija je dala svoje sugestije i komentare, koji su u skladu sa trenutnim mogućnostima Republike Srbije uzeti u obzir prilikom izrade finalnog teksta ovog zakona.