PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU I MEDIJIMA
Član 1.
U Zakonu o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS”, broj 83/14 – u daljem tekstu: Zakon), u članu 142. stav 2. posle reči: „na način kojim se” reč: „obezbeđuje” briše se i dodaju se reči: „kupac medija obavezuje da obezbedi”. Na kraju rečenice tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „a druge obaveze kupca, koje su predviđene ugovorom, mogu se odrediti u trajanju od pet godina od dana zaključivanja ugovora o prodaji kapitala.”
Stav 3. menja se i glasi:
„Kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja iz stava 2. ovog člana za elektronske medije podrazumeva, obavezu održavanja udela programskog vremena u skladu sa programskom šemom koja je važila u periodu od 12 meseci pre dana stupanja na snagu Zakona, odnosno obavezu održavanja udela informativnih, obrazovnih, naučnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih i drugih programskih sadržaja od javnog interesa na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, u skladu sa programskom šemom koja je važila u periodu od 12 meseci pre dana stupanja na snagu Zakona.”
Posle stava 3. dodaju se novi st. 4, 5, 6. i 7. koji glase:
„Kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja iz stava 2. ovog člana za štampane medije podrazumeva obavezu održavanja uređivačke koncepcije koju je usvojio nadležni organ izdavača, a koja je važila u tom mediju u periodu od 12 meseci pre stupanja na snagu Zakona.
Kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja iz stava 2. ovog člana za novinske agencije podrazumeva obavezu proizvodnje, prometa i emitovanja informacija od javnog interesa o zbivanjima u zemlji i svetu.
Agencija za privatizaciju kontroliše ispunjenje ugovornih obaveza kupca iz stava 3. ovog člana na osnovu izveštaja Regulatornog tela za elektronske medije.
Agencija za privatizaciju kontroliše ispunjenje ugovornih obaveza kupca iz st. 4. i 5. ovog člana na osnovu nalaza sudskog veštaka, koji kupac dostavlja Agenciji za privatizaciju, najmanje jednom godišnje za vreme trajanja ugovora o prodaji kapitala.”
Dosadašnji st. 4, 5. i 6. postaju st. 8, 9. i 10.
Do sadašnji stav 7. briše se.
Posle stava 10. dodaju se st. 11, 12. i 13. koji glase:
„Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala izdavača iz stava 1. ovog člana ne bude objavljen do 1. jula 2015. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.
Ukoliko je javni poziv objavljen u roku predviđenom stavom 11. ovog člana, a kapital izdavača ne bude prodat do 31. oktobra 2015. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.
Vlada donosi akt kojim se bliže uređuje prenos akcija zaposlenima bez naknade.”
U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 14. reči: „iz stava 7.” zamenjuju se rečima: „iz st. 11. i 12.”
Član 2.
U članu 143. stav 1. menja se i glasi:
„Od 1. jula 2015. godine zabranjeno je finansiranje izdavača medija iz javnih prihoda za koje nije objavljen javni poziv za prodaju kapitala izdavača do 1. jula 2015. godine, osim u skladu sa odredbama čl. 17(28. Zakona.”
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Od 31. oktobra 2015. godine zabranjeno je finansiranje izdavača medija iz javnih prihoda čiji kapital nije prodat do 31. oktobra 2015. godine, osim u skladu sa odredbama članova 17(28. Zakona.”
St. 2–6 . postaju st. 3–7.
Član 3.
U članu 146. st. 1. i 2. menjaju se i glase:
„Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug („Službeni list SRJ”, broj 11/95) prestaje da važi danom zaključenja ugovora o prodaji kapitala Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, a najkasnije 31. oktobra 2015. godine.
Ukoliko za Javno preduzeće Novinska agencija Tanjug ne bude objavljen javni poziv za prodaju kapitala do 1. jula 2015. godine, Zakon o javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug („Službeni list SRJ”, broj 11/95) prestaje da važi 1. jula 2015. godine.”
Član 4.
U članu 148. stav 1. reči: „1. jula”, zamenjuju se rečima: „31. jula”.
Član 5.
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije gde je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje „sistem javnog informisanja”.
Zakon o javnom informisanju i medijima donet je 2. avgusta 2014. godine Zakonom je precizno razrađeno jedno od osnovnih strateških opredeljenja države u ovoj oblasti, a to je izlazak države iz vlasništva u medijima i privatizacija izdavača medija koje je neposredno ili posredno osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i izdavača koga je neposredno ili posredno osnovala ustanova, preduzeće ili drugo pravno lice koje je u celini ili pretežnim delom finansirano iz javnih prihoda. Zakonom je predviđena zabrana finansiranja izdavača medija od 1. jula 2015. godine izuzev, kako je predviđeno članom 16, javnih medijskih servisa na republičkom i pokrajinskom nivou, ustanove formirane radi ostvarivanja prava na javno informisanje na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i medija čija su osnivačka prava preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina, do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zakonom je predviđeno da će se privatizacija vršiti u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine, što je uređeno Zakonom o privatizaciji. Utvrđeno je da se do 1. jula 2015. godine mora prodati kapital izdavača medija. Posle navedenog roka postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima menja se rok do koga se mora prodati kapital izdavača medija, sa 1. jula 2015. godine na 31. oktobar 2015. godine. Promenu roka za privatizaciju medija bilo je neophodno izvršiti iz razloga što je Narodna skupština, 28. maja 2015. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je za sve subjekte privatizacije propisano da su dužni da izvrše popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembra poslednje poslovne godine (2014) i da tu dokumentaciju dostave Agenciji za privatizaciju u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva Agencije.Imajući u vidu da su svi mediji, koji su započeli proces privatizacije, podneli procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembra 2013. godine, kao poslednje poslovne godine u momentu podnošenja dokumentacije, i da je rok za podnošenje nove dokumentacije 30 dana od dana dostavljanja zahteva Agencije, neophodno je u skladu sa novim zakonskim obavezama prilagoditi i rokove predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima.
U tom smislu predviđen je novi krajnji rok za privatizaciju medija, 31. oktobar 2015.g. Utvrđeni su i novi rokovi posle kojih je zabranjeno finansiranje medija iz javnih prihoda (1. juli 2015. godine odnosno 31. oktobar 2015. godine), osim u slučajevima iz člana 16. Zakona o javnom informisanju i medijima. Shodno tome i rokovi za privatizaciju JP NA Tanjug i Savezne javne ustanove „Radio Jugoslavija” pomereni su. Rok za privatizaciju JP NA Tanjug pomeren je na 31. oktobar 2015. godine, ali samo pod uslovom da je za JP NA Tanjug do 1. jula 2015. godine objavljen javni poziv za prodaju kapirtala. U koliko javni poziv nije objavljen do tog roka Zakon o JP NA Tanjug prestaje da važi 1. jula 2015. godine.
Rok za prestanak važenja Uredbe o Sveznoj javno ustanovi Radio Jugoslavija pomeren je sa 1. jula 2015. godine na 31. juli 2015. godine.
Pored navedenog, za uspešnu primenu Zakona o javnom informisanju i medijima bilo je neophodno precizirati rok u kome će kupac medija biti u obavezi da poštuje ugovorene obaveze, kao i bliže odrediti pojmove kao što je «kontinuitet medijskog sadržaja.
Radi uspešnog vođenja procesa privatizacije medija utvrđen je novi rok za obustavljanje postupka privatizacije medija prodajom kapitala, koji je vezan za objavljivanje javnog poziva za prodaju kapitala izdavača medija. Predviđeno je da ukoliko javni poziv za prodaju kapitala izdavača medija ne bude upućen do 1. jula 2015. godine, postupak privatizacije prodajom kapitala izdavača se obustavlja a nastavlja se postupak privatiza podelom akcija zaposlenima bez naknade.
Valada će doneti akt kojim će bliže urediti postupak privatizacije podelom akcija zaposlenima bez naknade.
Cilj Predloga zakona o javnom informisanju i medijima je da se omogući uspešna privatizacija svih medija.
3. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Predlog zakona o izmenama i dounama Zakona o javnom informisanju i medijima sadrži 5 (pet) članova:
Član 1:
preciznije reguliše pojmove koji se koriste u članu 142. Zakona o javnom informisanju i medijima. Precizno se definiše pojam „kontinuitet u proizvodnji medijskog sadržaja” i to na poseban način kada su u pitanju elektronski mediji, štampani mediji i novinske agencije;
predviđa da sve obaveze kupca, koje su predviđene ugovorom, mogu trajati do pet godina od dana zaključenja ugovora o prodaji kapitala;
uređuje da će Agencija pratiti izvršenje ugovorenih obaveza za elektronske medije na osnovu izveštaja Regulatornog tela za elektronske medije i nalaza sudskog veštaka, koji kupac dostavlja Agenciji, kada su u pitanju štampani mediji i novinske agencije;
utvrđuje da, ukoliko javni poziv za prodaju kapitala medija ne bude objavljen do 1. jula 2015. godine, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital izdavača medija se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. Ukoliko je javni poziv objavljen u predviđenom roku, a kapital izdavača medija ne bude prodat do 31. oktobra 2015. godine, postupak prodaje kapitala se, takođe obustavlja, a kapital izdavača se privatizuje prenosom besplatnih akcija zaposlenima bez naknade;
Vlada donosi akt kojim se bliže uređuje besplatna podela akcija zaposlenima;
predviđa da u slučaju da zaposleni ne prihvate prenos akcija bez naknade medij prestaje da postoji i briše se iz Registra medija. Odluku o promeni delatnosti izdavača ili ukidanju izdavača donosi osnivač izdvača.
U članu 2. predviđeno je da je zabranjeno finansiranje izdavača medija iz javnih prihoda posle 1. jula 2015. godine za medije za koje nije objavljen javni poziv za prodaju kapitala izdavača do 1. jula 2015. godine, odnosno posle 31. oktobra 2015. godine za medije čiji kapital ne bude prodat do 31. oktobra 2015. godine. Ovi mediji mogu se finansirati na osnovu čl. 17- 28. Zakona o javnom informisanju i medijima, kojima se uređuje projektno sufinansiranje.
U članu 3. predviđeno je da će Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestati da važi danom zaključenja ugovora o privatizaciji, a najkasnije 31. oktobra 2015. godine.
U slučaju da javni poziv za prodaju kapitala JP NA Tanjug ne bude objavljen do 1. jula 2015. godine Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug prestaje da važi 1. jula 2015. godine.
Član 4. određuje novi rok za prestanak važenja Uredbe o Saveznoj javnoj ustanovi Radio Jugoslavija, a to je 31. jul 2015. godine.
Članom 5. predviđeno je da Zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
4. SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za primenu ovog zakona potrebno je obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije i u budžetima jedinica lokalne samouprave, čiji mediji se privatizuju.
U budžetu Republike Srbije potrebno je obezbediti dodatna sredstva za:
– finansiranje rada Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug od 1. juna 2015. godine do 31. oktobra 2015. godine, tj. za pet meseci, u iznosu od 87.291.665,00 dinara. Isti iznos sredstava bio je na mesečnom nivou opredeljivan za rad JP NA Tanjug-a i u prvih pet meseci 2015. godine. Ukoliko Zakon o JP NA Tanjug prestane da važi pre 31. oktobra 2015. godine preostala sredstva, namenjena finansiranju rada JP NA Tanjug, biće vraćena u budžet Republike Srbije;
– finansiranje rada Savezne javne ustanove „Radio Jugoslavija” od 1. juna 2015. godine do 31. jula 2015. godine, tj. za dva meseca, u iznosu od 19.666.000,00 dinara. Isti iznos sredstava bio je na mesečnom nivou opredeljivan za rad SJU Radio Jugoslavija i u prvih pet meseci 2015. godine. Ukoliko Uredba o SJU Radio Jugoslavija prestane da važi pre 31. jula 2015. godine preostala sredstva, namenjena finansiranju rada SJU Radio Jugoslavija, biće vraćena u budžet Republike Srbije
U svim lokalnim samoupravama čiji mediji se privatizuju, a za koje je do 1. jula 2015. godine objavljen javni poziv za prodaju kapitala, potrebno je obezbediti dodatna finansijska sredstva za rad tih medija do 31. oktobra 2015. godine.
5. ANALIZA EFEKATA
Određivanje problema koje Zakon treba da reši
Neophodno je Zakon o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS”, broj 83/14) uskladiti sa odredbama Zakona o izmenam i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 46/15) i na taj način omogućiti medijima da završe proces privatizacije.
Problemi koje treba rešiti Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima su sledeći:
preciznije regulisanje pojmova koji se koriste u članu 142. Zakona o javnom informisanju i medijima , kao npr. „kontinuitet u proizvodnji medijskog sadržaja”;
precizno odrediti trajanje ugovornih obaveza kupca kapitala;
bliže urediti na koji način će Agencija za privatizaciju pratiti izvršenje ugovorenih obaveza kupca kapitala;
utvrditi nove rokove privatizacije medija u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji;
utvrditi nove rokove do kojih je dozvoljeno finansiranje medija iz javnih prihoda;
odrediti rokove za prestanak važenja Zakona o JP NA Tanjug i Uredbe o SJU Radio Jugoslavija.
Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Okončanje postupka privatizacije sa ciljem uspešnog rešavanja sudbine svih subjekata privatizacije za koje postoje uslovi za prodaju.
Druge mogućnosti za rešavanje problema
U toku analize razmatrane su i druge mogućnosti prevazilaženja problema i to prvenstveno kroz postojeća zakonska rešenja. Međutim, imajući u vidu da su Zakonom i izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 46/15) utvrđene nove obaveze za subjekte privatizacije i dati novi rokovi za izvršenje tih obaveza, jedina mogućnost prevazilaženja nesaglasnosti između dva zakona je bila donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.
Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Imajući u vidu da se radi o pitanjima koja su zakonom propisana, jedini način izmene i dopune datih rešenja je kroz donošenje zakona.
Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Predložena rešenja pre svega uticaće na subjekte privatizacije, izdavače medija. Produženjem roka privatizacije stvaraju se uslovi da se privatizacija završi na kvalitetniji način kako za zaposlene, osnivača medija tako i za kupca kapitala.
Predložena rešenja svakako će uticati i na kupca kapitala, na način da mu se omogućava da jasnije sagleda svoje obaveze prilikom kupovine medija (definicija kontinuiteta medijskih sadržaja, rokovi u kojima mora da ispunjava ugovorne obaveze).
Predložena rešenja omogućiće Agenciji za privatizaciju da uspešnije prati sprovođenje ugovorenih obaveza kupca (izveštaji REM-a, nalazi sudskog veštaka).
Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebnio malih i srednjih preduzeća
Primena zakona neće izazvati troškove građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima, pošto se predloženim rešenjima ne predviđa uvođenje troškova građanima ili privredi.
Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove
Predloženi zakon neće izazvati troškove građanima i privredi.
Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Odredbe predloženog zakona stvoriće uslove za okončanje postupka privatizacije izdavača medija, što će imati pozitivne efekte na privredne subjekte i razvoj tržišne konkurencije.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
Predlog zakona o izmenama idopunama Zakona o javnom informisanju i medijima rađen je u saradnji sa Agencijom za privatizaciju.
Mišljenja na tekst Predlog zakona dobijena su od Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Republičkog sekretarijat za javne politike i Kancelarija za evropske integracije.
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
U skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine, predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, iz razloga što je usled donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji nemoguće privatizaciju medija završiti do 1. jula 2015. godine kako je to predviđeno Zakonom o javnom informisanju i medijima. Prekidanjem procesa privatizacije bili bi oštećeni svi zaposleni u medijima, izdavači medija i sami potencijalni kupci, što bi se svakako odrazilo nepovoljno na medijsku sferu u celini i informisanje.
RAZLOZI ZA STUPANJE NA SNAGU ZAKONA PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U SLUŽBENOM GLASNIKU
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” iz razloga što je usled donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji nemoguće privatizaciju medija završiti do 1. jula 2015. godine, na koji način bi se predupredile eventualne štetne posledice u ovoj oblasti u slučaju prekida privatizacije medija.
Stupanjem na snagu ovog zakona danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” stvoriće se zakonske pretpostavke za nesmetan nastavak procesa privatizacije medija.
PREGLED ODREDABA KOJE SE MENJAJU ILI DOPUNJUJU
Član 142.
Izdavač koga je neposredno ili posredno osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, izuzev medija iz člana 16.stav 1. ovog zakona, kao i izdavač koga je neposredno ili posredno osnovala ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili pretežnim delom u javnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, privatizuje se u skladu sa propisima kojima se uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine.
Privatizacija medija iz stava 1. ovog člana vrši se na način kojim se obezbeđuje KUPAC MEDIJA OBAVEZUJE DA OBEZBEDI kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja od javnog interesa, u periodu od 5 godina od dana zaključivanja ugovora o prodaji kapitala, A DRUGE OBAVEZE KUPCA, KOJE SU PREDVIĐENE UGOVOROM, MOGU SE ODREDITI U TRAJANJU OD PET GODINA OD DANA ZAKLJUČIVANJA UGOVORA O PRODAJI KAPITALA.
Kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja iz stava 2. ovog člana podrazumeva i obavezu održavanja udela programskog vremena na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, odnosno udela informativnih, obrazovnih, naučnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih, i drugih programskih sadržaja od javnog interesa na pojedinim jezicima nacionalnih manjina, u skladu sa programskom šemom koja je važila u periodu od dvanaest meseci pre dana stupanja na snagu ovog zakona.
KONTINUITET U PROIZVODNJI MEDIJSKIH SADRŽAJA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ZA ELEKTRONSKE MEDIJE PODRAZUMEVA, OBAVEZU ODRŽAVANJA UDELA PROGRAMSKOG VREMENA U SKLADU SA PROGRAMSKOM ŠEMOM KOJA JE VAŽILA U PERIODU OD 12 MESECI PRE DANA STUPANJA NA SNAGU ZAKONA, ODNOSNO OBAVEZU ODRŽAVANJA UDELA INFORMATIVNIH, OBRAZOVNIH, NAUČNIH, KULTURNO-UMETNIČKIH, DEČIJIH, ZABAVNIH, SPORTSKIH I DRUGIH PROGRAMSKIH SADRŽAJA OD JAVNOG INTERESA NA POJEDINIM JEZICIMA NACIONALNIH MANJINA, U SKLADU SA PROGRAMSKOM ŠEMOM KOJA JE VAŽILA U PERIODU OD 12 MESECI PRE DANA STUPANJA NA SNAGU ZAKONA.
KONTINUITET U PROIZVODNJI MEDIJSKIH SADRŽAJA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ZA ŠTAMPANE MEDIJE PODRAZUMEVA OBAVEZU ODRŽAVANJA UREĐIVAČKE KONCEPCIJE KOJU JE USVOJIO NADLEŽNI ORGAN IZDAVAČA, A KOJA JE VAŽILA U TOM MEDIJU U PERIODU OD 12 MESECI PRE STUPANJA NA SNAGU ZAKONA.
KONTINUITET U PROIZVODNJI MEDIJSKIH SADRŽAJA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ZA NOVINSKE AGENCIJE PODRAZUMEVA OBAVEZU PROIZVODNJE, PROMETA I EMITOVANJA INFORMACIJA OD JAVNOG INTERESA O ZBIVANJIMA U ZEMLJI I SVETU.
AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU KONTROLIŠE ISPUNJENJE UGOVORNIH OBAVEZA KUPCA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA NA OSNOVU IZVEŠTAJA REGULATORNOG TELA ZA ELEKTRONSKE MEDIJE.
AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU KONTROLIŠE ISPUNJENJE UGOVORNIH OBAVEZA KUPCA IZ ST. 4. I 5. OVOG ČLANA NA OSNOVU NALAZA SUDSKOG VEŠTAKA, KOJI KUPAC DOSTAVLJA AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU NAJMANJE JEDNOM GODIŠNJE ZA VREME TRAJANJA UGOVORA O PRODAJI KAPITALA.
Ukoliko nije pokrenut postupak privatizacije izdavača iz stava 1. ovog člana, odgovorno lice u izdavaču dužno je da podnese inicijativu za pokretanje postupka privatizacije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Inicijativa iz stava 3. ovog člana podnosi se Agenciji za privatizaciju.
Odluku o metodu privatizacije, donosi Agencija za privatizaciju, u roku od 90 dana od dana podnošenja inicijative iz stava 4. ovog člana.
Ukoliko do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital izdavača iz stava 1. ovog člana, postupak prodaje kapitala se obustavlja a kapital izdavača se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade.
UKOLIKO JAVNI POZIV ZA PRODAJU KAPITALA IZDAVAČA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE BUDE OBJAVLJEN DO 1. JULA 2015. GODINE, POSTUPAK PRODAJE KAPITALA SE OBUSTAVLJA, A KAPITAL IZDAVAČA MEDIJA SE PRIVATIZUJE PRENOSOM AKCIJA ZAPOSLENIMA BEZ NAKNADE.
UKOLIKO JE JAVNI POZIV OBJAVLJEN U ROKU PREDVIĐENOM STAVOM 11. OVOG ČLANA, A KAPITAL IZDAVAČA NE BUDE PRODAT DO 31. OKTOBRA 2015. GODINE, POSTUPAK PRODAJE KAPITALA SE OBUSTAVLJA, A KAPITAL IZDAVAČA MEDIJA SE PRIVATIZUJE PRENOSOM AKCIJA ZAPOSLENIMA BEZ NAKNADE.
VLADA DONOSI AKT KOJIM SE BLIŽE UREĐUJE PRENOS AKCIJA ZAPOSLENIMA BEZ NAKNADE.
Ako u slučaju iz stava 7. IZ ST. 11. I 12. ovog člana zaposleni ne prihvate prenos besplatnih akcija medij prestaje da postoji i briše se iz Registra medija, a odluku o promeni delatnosti izdavača ili ukidanju izdavača donosi osnivač izdavača.
Član 143.
Od 01. jula 2015. godine, zabranjeno je finansiranje izdavača medija iz javnih prihoda, osim u skladu sa odredbama članova 17 ( 28. ovog zakona
OD 1. JULA 2015. GODINE ZABRANJENO JE FINANSIRANJE IZDAVAČA MEDIJA IZ JAVNIH PRIHODA ZA KOJE NIJE OBJAVLJEN JAVNI POZIV ZA PRODAJU KAPITALA IZDAVAČA DO 1. JULA 2015. GODINE, OSIM U SKLADU SA ODREBAMA ČL. 17(28. ZAKONA.
OD 31. OKTOBRA 2015. GODINE ZABRANJENO JE FINANSIRANJE IZDAVAČA MEDIJA IZ JAVNIH PRIHODA ČIJI KAPITAL NIJE PRODAT DO 31. OKTOBRA 2015. GODINE, OSIM U SKLADU SA ODREBAMA ČLANOVA 17(28. ZAKONA.
Zabrana finansiranja medija iz javnih prihoda iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na javne servise na nacionalnom i pokrajinskom nivou, ustanovu formiranu radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i na medije čija su osnivačka prava preneta na nacionalne savete nacionalnih manjina do stupanja na snagu ovog zakona.
Finansiranje javnih medijskih servisa na nacionalnom i pokrajinskom nivou, uređuje se posebnim zakonom.
Finansiranje ustanove formirane radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teriotriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija uređuje se odlukom Vlade.
Finansiranje medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, uređuje se posebnim zakonom kojim se reguliše položaj nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Sredstva za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u skladu sa odredbama čl. 17(28. ovog zakona, opredeljuju se u budžetima Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave, najkasnije počevši od budžeta za 2015. godinu.
Član 146.
Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug („Službeni list SRJ”, broj 11/95) prestaje da važi danom zaključenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine JP NA Tanjug.
„ZAKON O JAVNOM PREDUZEĆU NOVINSKA AGENCIJA TANJUG („SLUŽBENI LIST SRJ”, BROJ 11/95) PRESTAJE DA VAŽI DANOM ZAKLJUČENJA UGOVORA O PRODAJI KAPITALA JAVNOG PREDUZEĆA NOVINSKA AGENCIJA TANJUG, A NAJKASNIJE 31. OKTOBRA 2015. GODINE.
Ako ugovor iz stava 1. ovog člana ne bude zaključen do 1. jula 2015. godine, Zakon o Javnom preduzeću Novinska agencija Tanjug («Službeni list SRJ», broj 11/95) prestaje da važi 1. jula 2015. godine.
UKOLIKO ZA JAVNO PREDUZEĆE NOVINSKA AGENCIJA TANJUG NE BUDE OBJAVLJEN JAVNI POZIV ZA PRODAJU KAPITALA DO 1. JULA 2015. GODINE, ZAKON O JAVNOM PREDUZEĆU NOVINSKA AGENCIJA TANJUG („SLUŽBENI LIST SRJ”, BROJ 11/95) PRESTAJE DA VAŽI 1. JULA 2015. GODINE.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, pravne posledice prestanka Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, urediće Vlada svojim aktom.
Član 148.
Uredba o Saveznoj javnoj ustanovi Radio-Jugoslavija („Službeni list SRJ”, br. 3/02 i 29/02) prestaje da važi najkasnije 1. jula 31. JULA 2015. godine.
Pravne posledice prestanka Savezne javne ustanove Radio-Jugoslavija, urediće Vlada svojim aktom.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo kulture i informisanja
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima
Draft Law on Amendments to the Law of Public Information and Media
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa,
/
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
/
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
/
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
/
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Eevropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
/
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
/
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
/
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
/
Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Radi se o promeni rokova privatizacije medija, koji su predviđeni domaćim propisima i nisu uslovljenjni regulativom Evropske unije.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Predlog zakona rađen je u saradnji sa Ministarstvom privrede, Agencijom za privatizaciju, Sekretarijatom za zakonodavstvo i Ministarstvom finansija.