PREDLOG ZAKONA IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O HEMIKALIJAMA
Član 1.
U Zakonu o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11 i 93/12), u članu 3. posle tačke 20) dodaje se tačka 20a), koja glasi:
„20a) hemikalija i proizvod namenjen za opštu upotrebu jeste predmet opšte upotrebe u smislu zakona kojim se uređuje zdravstvena ispravnost predmeta opšte upotrebe.”
Član 2.
U članu 4. stav 5. tačka 5) menja se i glasi:
„5) lekove koji se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini;”.
Član 3.
U članu 5. reč: „sredstvima” zamenjuje se rečju: „proizvodima”.
Član 4.
U članu 6. stav 1. tačka 7) posle reči: „za obavljanje delatnosti prometa” reči: „i dozvole za korišćenje” brišu se.
Tačka 16) menja se i glasi:
„16) pruža informacije i stručna uputstva privrednim subjektima, jedinicama lokalne samouprave i inspektorima za sprovođenje zakona u oblasti upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima, kao i da daje stručnu ocenu o svojstvima i nameni određenih hemikalija;”.
Član 5.
U članu 27. stav 2. posle reči: „dužan je da” dodaju se reči: „u roku od 45 dana,”.
Član 6.
U članu 30. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
„Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik plaća taksu za stručnu procenu opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva.”
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
Član 7.
U članu 41. posle stava 3. dodaju se st. 4 – 6, koji glase:
„Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik plaća republičku administrativnu taksu za upis hemikalija u Registar hemikalija.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.
Rešenje po žalbi iz stava 5. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.”
Član 8.
Posle člana 47. dodaje se novi član 48, koji glasi:
„Član 48.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik plaća taksu za stavljanje u promet supstanci koje izazivaju zabrinutost.”
Član 9.
Posle člana 60. dodaje se novi član 61, koji glasi:
„Član 61.
Izvoznik plaća taksu za procenu podataka koje dostavlja radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i PIC postupka.”
Član 10.
U članu 67. posle stava 6. dodaje se stav 7, koji glasi:
„Uvoznik, proizvođač, odnosno dalji korisnik ili distributer koji nije uvoznik, proizvođač, odnosno dalji korisnik plaća taksu za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija, a fizičko lice plaća taksu za izdavanje dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija.”
Član 11.
U članu 68. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:
„Uvoznik, proizvođač, odnosno dalji korisnik ili distributer koji nije uvoznik, proizvođač, odnosno dalji korisnik plaća taksu za produženje dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija, a fizičko lice plaća taksu za produženje dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija.”
Član 12.
U članu 76. posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:
„Proizvođač detergenta plaća taksu za procenu tehničkog dosijea o surfaktantu.”
Član 13.
Posle člana 81. dodaje se nova glava Xa i član 81a, koji glase:
„Xa TAKSE
Član 81a
Visinu takse, obveznike plaćanja, kao i način plaćanja takse iz člana 30. stav 5, člana 48, člana 61, člana 67. stav 7, člana 68. stav 5. i člana 76. stav 2. ovog zakona utvrđuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine.
Prihod od taksi propisanih ovim zakonom pripada budžetu Republike Srbije.”
Član 14.
U članu 86. posle stava 2. dodaju se novi st. 3 – 5, koji glase:
„Inspektor za zaštitu životne sredine vrši inspekcijski nadzor nad klasifikacijom, pakovanjem, obeležavanjem, i oglašavanjem hemikalija, sadržajem i dostavljanjem bezbednosnog lista, obezbeđenjem savetnika za hemikalije, upisom hemikalija u Registar hemikalija, stavljanjem u promet naročito opasnih hemikalija i detergenata, uvozom i izvozom određenih opasnih hemikalija, kao i nad sprovođenjem odredaba ovog zakona za koje nije nadležan sanitarni, odnosno tržišni inspektor.
Sanitarni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad primenom ograničenja i zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija i proizvoda namenjenih za opštu upotrebu.
Tržišni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad ispunjenošću uslova za držanje opasne hemikalije u prodajnom prostoru i načinom obeležavanja tog prostora.”
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 6. i 7.
Član 15.
Član 88. menja se i glasi:
„Član 88.
Ministarstva iz člana 86. stav 2. ovog zakona sporazumom obrazuju, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, zajedničko telo radi: planiranja, praćenja, usklađivanja i preduzimanja zajedničkih mera i aktivnosti za sprovođenje ovog zakona, međusobne saradnje, uključujući inspekcijski nadzor i obuku nadležnih inspekcija, u skladu sa ovim zakonom.
Sporazumom iz stava 1. ovog člana uređuju se i pitanja planiranja i programiranja mera i aktivnosti u vršenju nadzora nad sprovođenjem ovog zakona.”
Član 16.
U članu 89. stav 1. menja se i glasi:
„Inspektori za zaštitu životne sredine i sanitarni inspektori (u daljem tekstu: inspektori) mogu da vrše uzorkovanje i preliminarnu kontrolu sadržaja hemikalije i proizvoda radi utvrđivanja da li su ispunjeni uslovi za stavljanje u promet odnosno za korišćenje hemikalije i proizvoda.”
U stavu 3. reči: „finansijskim planom ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine za hemikalije” zamenjuju se rečima: „budžetom Republike Srbije”.
Član 17.
U članu 90. tačka 8) menja se i glasi:
„8) da li se opasne hemikalije drže u prodajnom prostoru pod propisanim uslovima i taj prostor obeležava na propisan način;”
U tački 17) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 18) koja glasi:
„18) da li se sprovode druge mere i uslovi propisani ovim zakonom.”
Član 18.
U članu 91. tač. 12) i 13) menjaju se i glase:
„12) naredi da se određena opasna hemikalija koja se stavlja u promet, odnosno proizvod namenjen za opštu upotrebu prodaje u skladu sa propisanim uslovima;”.
13) zabrani prodaju određene opasne hemikalije koja se stavlja u promet, odnosno proizvoda namenjenog za opštu upotrebu suprotno propisanim uslovima;”.
Tačka 16) menja se i glasi:
„16) naredi da se hemikalija za koju je propisana obaveza upisa u Registar hemikalija prijavi u određenom roku, odnosno da se svake naredne godine u propisanom roku dostave propisani podaci; ”.
Posle tačke 24) dodaje se tačka 24a), koja glasi:
„24a) naredi snabdevaču da pribavi od nadležnog organa dozvolu za obavljanje delatnosti prometa ili korišćenja naročito opasnih hemikalija; ”.
U tački 28) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 29), koja glasi:
„29) naredi izvršenje drugih propisanih obaveza u određenom roku, u skladu sa zakonom.”.
Član 19.
U članu 93. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„Žalba iz st. 1 – 3. ovog člana podnosi se u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.”
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.
U stavu 6. posle reči: „rešenje” dodaju se reči: „po žalbi”.
Član 20.
U članu 98. stav 1. tačka 17) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 18), koja glasi:
„18) ne postupi po rešenju inspektora, odnosno ne omogući inspektoru obavljanje inspekcijskog nadzora (čl. 91. i 94).”
Član 21.
Podzakonski propis koji se donosi na osnovu ovog zakona doneće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 22.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV
Osnov za donošenje ovog zakona je odredba člana 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11 i 93/12) uveo je novi način jedinstvenog upravljanja hemikalijama u Republici Srbiji. Ovakav način upravljanja u skladu je sa propisima Evropske unije i njime se osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine i poboljšava slobodan promet hemikalijama sa zemljama Evropske unije i drugim zemljama. Naime, sistem naplate za upravljanje hemikalijama od pravnih lica odavno je uspostavljen u Evropskoj uniji i predstavlja održivi model finansiranja. Pored toga, na ovaj način se sprečava da troškove upravljanja hemikalijama snose svi građani, a za račun onih koji od hemikalija ostvaruju profit. Posebno se mora imati u vidu da država ne bi bila u mogućnosti da odvoji dovoljno sredstava za procenu bezbednosti hemikalija, imajući u vidu broj hemikalija koje se nalaze na tržištu.
Razlozi za donošenje zakona sastoje se u potrebi za:
–usklađivanjem Zakona o hemikalijama sa drugim sistemskim zakonima kojima se uređuje budžetski sistem tj. Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13 i 142/14);
–obezbeđivanjem funkcionisanja budžetskog sistema i sistema ekonomskih instrumenata;
–obezbeđivanjem finansiranja upravljanja hemikalijama.
Rešenja predviđena Zakonom o budžetskom sistemu sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13 i 142/14) upućuju na reviziju naknada i taksi u posebnim zakonima, uključujući i Zakon o hemikalijama. Članom 17. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da se takse mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu. Taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden postupak ili radnju, koju je pružio, odnosno sproveo nadležan subjekat. Visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, odnosno ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice. Visina takse utvrđuje se u tekućoj godini za narednu godinu primenom metodologije koju propisuje ministar finansija i ne može se povećavati tokom godine za tu godinu.
Ovim zakonom uvode se takse za najsloženije postupke koji se sprovode na osnovu Zakona o hemikalijama, a za koje ne postoji ekonomsko opravdanje da se njihovo finansiranje padne na teret građana Republike Srbije. Tako, ovim zakonom propisuje se osnov za naplatu takse za: procenu opravdanosti zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva, procenu podataka koje dostavlja radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i PIC postupka, izdavanje kao i za produženje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija i za procenu tehničkog dosijea o surfaktantu, stavljanje u promet hemikalija koje izazivaju zabrinutost.
Cilj donošenja ovog zakona jeste:
1)uređenje osnova za naplatu taksi za upravljanje hemikalijama, kako bi se sam zakon uskladio sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem, kao i sa relevantnim propisima Evropske unije;
2)obezbeđivanje uslova za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
U skladu sa članom 1. Predloga zakona izvršena je dopuna izraza koji se koriste u zakonu.
U članu 2. Predloga zakona izvršeno je preformulisanje izuzetka od primene zakona na uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija.
U članu 3. Predloga zakona izvršena je pravno-tehnička redakcija upotrebljenog izraza biocidna sredstva.
U članu 4. Predloga zakona precizirana je nadležnost ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine u pogledu izdavanja dozvola i pružanja informacija u oblasti upravljanja hemikalijama.
U članu 5. Predloga zakona propisan je rok u kom je proizvođač, uvoznik ili distributer dužan da potrošaču, na njegov zahtev, dostavi informacije o supstanci koja ima karakteristike supstance koja izaziva zabrinutost u koncentraciji većoj od 0,1%. Na ovaj način popunjava se pravna praznina koja je postojala s obzirom da nije bio propisan rok u kome su navedena lica bila dužna da dostave informaciju distributeru. Predložena izmena u skladu je sa relevantnim propisom EU. Pored toga, izmenom se povećava zaštita potrošača i eliminiše pravna neizvesnost u pogledu dužine roka za dostavljanje informacija.
U članu 6. Predloga zakona propisano je da se za postupak procene opravdanosti zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva plaća taksa. Ova taksa je u vezi sa korišćenjem alternativnog hemijskog naziva supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu smeše koja sadrži tu supstancu u slučaju kada navođenje pravog hemijskog naziva supstance može da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu. Alternativni hemijski naziv supstance može se koristiti samo za supstance koje ispunjavaju izričito propisane uslove u pogledu njihovih opasnih svojstava i mora da pruža dovoljno informacija kako bi se preduzele mere koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i kontrolu rizika pri rukovanju smešom koja sadrži tu supstancu. Plaćanje ove takse za navedeni postupak u skladu je sa relevantnim propisima Evropske unije (Uredbom Saveta (EU) broj 1272/2008 i Direktivom 1999/45/EK). Sam postupak obuhvata stručnu procenu veoma obimnih i složenih podataka na osnovu kojih se opravdava upotreba alternativnog hemijskog naziva. Utvrđenu taksu ne plaćaju sva pravna lica koja se bave proizvodnjom i prometom hemikalija već se ovaj postupak sprovodi samo u specifičnim slučajevima radi zaštite interesa privrednih subjekata koji ostvaruju konkretnu korist od stavljanja određene hemikalije u promet. Imajući u vidu navedeno, troškove konkretnog postupka treba da snose pravna lica koja ostvaruju prihode.
U članu 7. Predloga zakona propisano je da se za upis hemikalija u Registar hemikalija plaća republička administrativna taksa. Registar hemikalija je veoma važna alatka za pravilno upravljanje hemikalijama, a naročito za kontrolu hemikalija na našem tržištu. Takođe, postojanje ovakve baze omogućiće blagovremeno reagovanje u postupku pregovora za pridruživanje Srbije u EU, a u cilju obezbeđivanja tranzicionih perioda u vezi sa registracijom hemikalija proizvedenih u Srbiji u skladu sa zahtevima Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) broj 1907/2006 (REACH Uredba). Registar hemikalija izrađen je po modelu određenih zemalja članica EU koje imaju svoje nacionalne postupke kontrole hemikalija kroz inventarizaciju hemikalija koje se stavljaju na tržište. S obzirom da je radi uspostavljanja i unapređenja sistema upravljanja hemikalijama potrebno postojanje Registra hemikalija, kao i da je osnovni postulat finansiranja ovog sistema finansiranje sredstava koja se naplaćuju od onih koji od stavljanja hemikalija (potencijalno opasnih proizvoda) na tržište ostvaruju prihod, nepostojanjem ove takse narušilo bi se funkcionisanje sistema i teret njegovog finansiranja prevalio bi se na sve poreske obveznike. Pored toga, ovim članom se ispravlja uočeni pravno-tehnički propust osnovnog zakona i propisuje pravo na žalbu na doneti prvostepeni upravni akt o upisu hemikalija u Registar hemikalija.
U članu 8. Predloga zakona propisan je pravni osnov za naplatu takse za stavljanje u promet supstanci koje izazivaju zabrinutost. Ova taksa je u vezi sa postupkom upisa hemikalija u Registar hemikalija koji predstavlja sveobuhvatnu bazu podataka o hemikalijama stavljenim u promet u Republici Srbiji i njihovim svojstvima.
U članu 9. Predloga zakona propisano je da se za stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i PIC postupka plaća taksa. Sprovođenje ovih postupaka predstavlja obavezu Republike Srbije na osnovu Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini. Sam postupak pored stručne procene sadržaja dostavljenih podataka obuhvata i njihovo prevođenje na engleski jezik kao i pripremu dokumentacije u odgovarajućoj, zvaničnoj formi koja se dostavlja nadležnom organu zemlje u koju se izvozi. Takođe, ovim postupkom obuhvaćeno je i dostavljanje podataka o tranzitu određenih hemikalija preko teritorije zemalja koje to zahtevaju. Imajući u vidu da se ovi postupci ne sprovode za sve hemikalije koje se izvoze iz Republike Srbije, već samo za one najopasnije koje su navedene u spiskovima hemikalija za ove postupke koji su u skladu sa Roterdamskom konvencijom i relevantnim propisima EU (Uredba Saveta (EU) broj 689/2008), veoma je važno da troškove samih postupaka snose izvoznici koji od prometa ovih najopasnijih hemikalija ostvaruju profit, a ne da se oni pokrivaju iz budžeta Republike Srbije.
U čl. 10. i 11. Predloga zakona propisano je da se za izdavanje i produženje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija plaćaju takse. Naime, za stavljanje u promet određenih opasnih hemikalija (naročito opasne hemikalije) neophodno je da pravna lica ili preduzetnici pribave dozvolu za obavljanje delatnosti prometa tih hemikalija, a fizička lica da pribave dozvolu za korišćenje tih hemikalija. Dozvolama za obavljanje delatnosti stavljanja u promet kao i korišćenja naročito opasnih hemikalija kontroliše se da ne dođe do nedozvoljene distribucije najopasnijih hemikalija koje predstavljaju veliki rizik prilikom upotrebe. Procena zahteva za dobijanje dozvola za obavljanje navedenih delatnosti kao i dozvola za korišćenja naročito opasnih hemikalija predstavlja sveobuhvatan i složen proces u kome se, između ostalog, procenjuje da li su ispunjeni uslovi koji se odnose na obezbeđenost odgovarajućeg skladišta, da li su utvrđene preventivne mere za bezbedno čuvanje i skladištenje naročito opasnih hemikalija, odnosno procenjuje se obrazloženje za način korišćenja naročito opasnih hemikalija i način čuvanja, a vrši se i procena da li je u dozvoli potrebno propisati uslove za bezbedno čuvanje i skladištenje tih hemikalija odnosno uslove za bezbedno čuvanje i korišćenje. Maksimalni rok važenja ovih dozvola iznosi 5 godina, ali je data mogućnost za pokretanje postupka za produženje ove dozvole čime je obezbeđeno periodično proveravanje ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti prometa i korišćenje naročito opasnih hemikalija. Kako se radi o naročito opasnim hemikalijama to postoji opravdanje da troškove postupka izdavanja dozvola snose lica koja od njihovog promet tj. korišćenja ostvaruju dobit, a ne da se finansiranjem iz budžeta Republike Srbije trošak prevali na sve građane.
U članu 12. Predloga zakona utvrđeno je da se taksa plaća za procenu tehničkog dosijea o surfaktantu koji ne ispunjava uslove potpune aerobne biorazgradljivosti. U konkretnom slučaju radi se o obimnom i složenom postupku koji sprovodi specijalistički obučeni stručni kadar procenjujući podatke iz tehničkog dosijea surfaktanata radi utvrđivanja rizika tog surfaktanta po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Imajući u vidu da se tehnički dosije zasniva na rezultatima brojnih i multidisciplinarnih eksperimentalnih ispitivanja i studija ovakva stručna procena vrši se timski, odnosno od strane specijalistički obučenih stručnjaka u nekoliko različitih oblasti, npr. procena rizika, toksikologija, ekotoksikologija, fizika, hemija, biohemija, biologija itd. Postupak procene, kao i sam koncept plaćanja takse od strane privrednog subjekta u skladu je sa relevantnim EU propisima (Uredba Saveta (EU) broj 648/2004). Ova taksa predviđena je samo u slučaju kada se u promet stavlja detergent koji sadrži surfaktant koji nije naveden u listi surfaktanata koji ispunjavaju uslove potpune aerobne biorazgradljivosti. U EU je, do sada, izvršena procena samo jednog tehničkog dosijea na osnovu koje je izdato jedno odobrenje, a u Republici Srbiji do sada nije bilo ovih zahteva. Složene procedure procene rizika u slučaju ovakvih surfaktanata, praćene adekvatnom taksom, podstiču proizvođače detergenata da koriste bezbednije surfaktante koji ispunjavaju sve propisane uslove i za koje ne postoji potreba za ovakvom procenom rizika.
U članu 13. Predloga zakona uređeno je plaćanje taksi, dat pravni osnov za njihovo propisivanje, prihod od taksi.
U članu 14. Predloga zakona izvršeno je preciziranje nadležnosti inspekcije za zaštitu životne sredine, sanitarne i tržišne inspekcije u oblasti upravljanja hemikalijama.
Članom 15. Predloga zakona propisano je da ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, ministarstvo nadležno za zdravlje i ministarstvo nadležno za trgovinu sporazumom obrazuju zajedničko telo radi planiranja, preduzimanja zajedničkih mera i obuke nadležnih inspekcija za vršenje inspekcijskog nadzora, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava. Ovim sporazumom uređuju se i pitanja programiranja i vršenja obuke nadležnih inspekcija.
Članom 16. Predloga zakona propisano je da uzorkovanje vrše inspektori za zaštitu životne sredine i sanitarni inspektori. Reč: „Agencija” zamenjena je rečima: „ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine”, imajući u vidu da se konkretnom odredbom uređuju troškovi uzorkovanja i ispitivanja hemikalija i proizvoda u slučaju kada uzorak odgovara propisanim svojstvima, troškove ne treba da finansira isključivo ministarstvo nadležno za poslove životne sredine. Predložena izmena je celishodna imajući u vidu da uzorkovanje i ispitivanje hemikalija mogu da nalože inspekcije dva različita ministarstva, a ne samo inspekcija za zaštitu životne sredine. Necelishodno i neekonomično bi bilo da jedno ministarstvo finansira rad sve tri nadležne inspekcije u konkretnom slučaju.
Čl. 17. i 18. Predloga zakona precizirana su ovlašćenja inspektora.
U članu 19. Predloga zakona pojašnjeno je da su rešenja, koja po žalbi na rešenja inspektora za zaštitu životne sredine, sanitarnih inspektora i tržišnih inspektora donose ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine, ministar nadležan za poslove zdravlja i ministar nadležan za poslove trgovine, konačna i da se protiv njih može pokrenuti upravni spor. Na ovaj način precizirana je postojeća pravna norma.
U članu 20. Predloga zakona izvršena je dopuna prekršajnih odredaba koje se odnose na pravno lice.
Članom 21. Predloga zakona propisano je da će se podzakonski propis koji se donosi na osnovu ovog zakona doneti se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Članom 22. Predloga zakona propisano je stupanje na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije u kom su već obezbeđena sredstva za obavljanje poslova upravljanja hemikalijama.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), a imajući u vidu da bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija.
VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Osnovni razlog zbog kog se predlaže da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” je potreba da se ponovo obezbedi kontinuitet u finansiranju sistema upravljanja hemikalijama, kao i zakonski okvir za naplatu taksi za postupke koji se sprovode na osnovu ovog zakona. Na ovaj način obezbeđuju se neophodni uslovi za finansiranje efikasnog vršenja poslova upravljanja hemikalijama čime se, između ostalog, pravnim subjektima omogućava da troškove upravljanja hemikalijama predvide u svojim poslovnim aktivnostima kao što su to radili od 2009. godine, što predstavlja naročito opravdan razlog u skladu sa odredbom člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije.
ANALIZA EFEKATA
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama ne dira se u suštinska rešenja data u Zakonu o hemikalijama. Predloženim izmenama i dopunama obezbeđuje se plaćanje taksi za postupke koje vodi ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine po podnetim zahtevima u oblasti stavljanja u promet hemikalija u skladu je sa evropskim propisima i praksom da troškove postupaka snose pravna lica odnosno preduzetnici koji od stavljanja hemikalija u promet imaju koristi, a ne da se naplata ovih troškova vrši u potpunosti iz budžeta Republike Srbije.
Određivanje problema koji Predlog zakona treba da reši
Zakonom o izmenama Zakona o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, broj 93/12) ukinute su naknade za izdavanje rešenja, odnosno odobrenja u oblasti upravljanja hemikalijama, sa obrazloženjem da će podnosioci zahteva umesto naknada za izdavanje upravnih akata plaćati takse, čiji će iznosi biti propisani posebnim propisom Vlade. U toku izrade izmena i dopuna Zakona o hemikalijama koje se predlažu ocenjeno je da je, u skladu sa evropskim propisima i praksom, neophodno izdiferencirati naplatu kroz takse. Na ovaj način postiže se da se i u Republici Srbiji primeni princip da onaj ko od stavljanja hemikalija u promet ostvaruje dobit, snosi teret administrativnog upravljanja hemikalijama. Kako se u najvećem broju slučajeva radi o postupcima u vezi sa hemikalijama koje imaju štetne efekte po zdravlje ljudi i životnu sredinu, neophodno je osigurati da administrativni troškovi ne budu pokriveni iz budžeta Republike Srbije, odnosno da ih na ovaj način finansiraju svi građani.
Važećim zakonom nije razgraničena nadležnost inspekcije za zaštitu životne sredine, sanitarne inspekcije i tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama. Takođe, prema postojećem zakonskom rešenju predviđeno je da ova ministarstva sporazumom obrazuju zajedničko telo radi obavljanja poslova inspekcijskog nadzora, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava. Dosadašnja praksa ovog instituta pokazala je da je isti neefikasan zbog nepostojanja podele nadležnosti te da zahteva preciznu podelu nadležnosti inspekcije u oblasti zaštite životne sredine, sanitarne i tržišne inspekcije. Radi vršenja nadzora nad primenom odredaba (iste se primenjuju, kako za uvezene, tako i za proizvedene hemikalije) neophodno je postojanje zajedničkog tela radi usklađivanja i preduzimanja mera i aktivnosti koje će se preduzimati za sprovođenje zakona. Takođe, sve tri inspekcije u cilju adekvatne i efikasne kontrole nad primenom propisanih odredbi moraju proći zajedničku obuku.
Cilj koji se postiže njegovim donošenjem
Predloženim zakonskim rešenjem doprinosi se unapređenju upravljanja javnim sredstvima i efikasnijem upravljanju hemikalijama. Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11 i 93/12) harmonizovan je sa relevantnim propisima EU u oblasti upravljanja hemikalijama osim u delu koji se odnosi na centralizovane procedure koje u EU sprovodi Evropska agencija za hemikalije. Jedna od ovih procedura je i izdavanje dozvole za korišćenje najopasnijih supstanci (autorizacija). Ove najopasnije supstance navedene su u Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost koja je preuzeta iz EU. Dobijanje dozvole (autorizacije) u EU predstavlja veoma skupu i dugotrajnu administrativnu proceduru za proizvođače, uvoznike, odnosno dalje korisnike u EU, što ih podstiče da ove supstance zamene bezbednijim alternativama.
Kako Zakonom o hemikalijama nisu preuzete centralizovane procedure koje se sprovode u EU, tako nije ni procedura izdavanja dozvole za supstance koje izazivaju zabrinutost, odnosno smeše koje ih sadrže. Zakonom je propisana obaveza dostavljanja podataka o navedenim supstancama na osnovu kojih se vrši procena da li su preduzete sve mere za smanjenje rizika i da li se ove supstance koriste na dozvoljene načine korišćenja. Procena podataka je zaseban administrativni postupak za koji se plaća taksa, a nalagenjem nadležnog tela za preduzimanje adekvatnih mera za smanjenje rizika, postiže se bezbednije korišćenje ovih supstanci, zamena bezbednijim alternativama, kao i postizanje konkuretnosti (mogućnost ulaska na tržište EU) za privredne subjekte.
Sredstva naplaćena od taksi jesu prihod budžeta Republike Srbije. Pored toga, na ovaj način se Predlog zakona o hemikalijama usklađuje sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.
Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešenje problema?
Druge mogućnosti nisu razmatrane imajući u vidu da je samo zakonom moguće propisati osnov za naplatu taksi za postupke koji se sprovode na osnovu ovog zakona, kao i nadležnosti inspekcija u vršenju inspekcijskog nadzora.
Zašto je donošenje Predloga zakona najbolje rešenje problema?
Donošenje ovog zakona nije u suprotnosti sa domaćim propisima kojima se uređuje budžetski sistem niti relevantnim propisima EU niti se njime suštinski menja politika upravljanja hemikalijama koja je definisana Zakonom o hemikalijama. Uređivanje plaćanja taksi je predmet posebnog propisa Vlade kojim se predviđa plaćanje taksi u skladu sa ovim zakonom. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama vrši se specifikacija plaćanja taksi u oblasti upravljanja hemikalijama, i to: za postupanje po zahtevima za: procenu opravdanosti zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva; upis hemikalija u Registar hemikalija; procenu podataka koje dostavlja radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i PIC postupka; izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija; produženje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija; procenu tehničkog dosijea o surfaktantu; stavljanje u promet hemikalija koje izazivaju naročitu zabrinutost.
Na koga će i kako uticati rešenja u Predlogu zakona?
Predlog zakona će imati uticaj na:
1)proizvođača, uvoznika, izvoznika ili daljeg korisnika hemikalija;
Navedeni privredni subjekti će po podnetim zahtevima plaćati taksu.
2) rad inspekcijskih službi (inspekcije u oblasti zaštite životne sredine, sanitarne i tržišne inspekcije) u vršenju inspekcijskog nadzora;
Razgarničenjem nadležnosti tri inspekcije obezbeđuje se jasna podela nadležnosti, odnosno ovlašćenja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora. Inspektor za zaštitu životne sredine vrši inspekcijski nadzor nad klasifikacijom, pakovanjem, obeležavanjem, i oglašavanjem hemikalija, sadržajem i dostavljanjem bezbednosnog lista, obezbeđenjem savetnika za hemikalije, upisom hemikalija u Registar hemikalija, stavljanjem u promet naročito opasnih hemikalija i detergenata, uvozom i izvozom određenih opasnih hemikalija, kao i nad sprovođenjem odredaba ovog zakona za koje nije nadležan sanitarni, odnosno tržišni inspektor. Sanitarni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad primenom ograničenja i zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija i proizvoda namenjenih za opštu upotrebu. Tržišni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad ispunjenošću uslova za držanje opasne hemikalije u prodajnom prostoru i načinom obeležavanja tog prostora.
3)budžet Republike Srbije;
Propisivanjem taksi omogućava se da se uvedu javni prihodi, odnosno plaćanja u korist budžeta Republike Srbije. Visina naknade za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija uvozniku, proizvođaču odnosno daljem korisniku utvrđena je u iznosu od 25.000 dinara u skladu sa članom 7. Odluke o kriterijumima, načinu obračuna visine i plaćanja naknade za proveru podataka iz Dosijea o hemikalijama, visini naknada za procenu i proveru podataka o hemikalijama i izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija („Službeni glasnik RS”, br. 3/11, 25/11, 55/11 i 5/12). Visina naknade za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija distributeru koji nije uvoznik, proizvođač, odnosno dalji korisnik utvrđena je u iznosu od 15.000 dinara.
U 2012. godini Agenciji za hemikalije je samo na osnovu naknade za proveru podataka iz dosijea o hemikaliji (upis u Registar hemikalija) ukupno uplaćen iznos od 79.222.073,99 dinara. Registar hemikalija je uspostavljen kako bi se napravio inventar hemikalija koje se nalaze u prometu u Republici Srbiji, a u cilju sistematskog praćenja hemikalija, praćenja i minimizacije rizika koje hemikalije predstavljaju po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kontrole načina korišćenja supstanci koje izazivaju zabrinutost, sprovođenja ograničenja i zabrana proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija, kao i da je Zakonom o hemikalijama propisana godišnja obaveza privrednih subjekata da izvrše prijavu u Registar hemikalija. Upis hemikalija u ovaj registar ima za cilj i da se prepoznaju domaći privredni subjekti koji će jednog dana imati obavezu sprovođenja postupka registracije i autorizacije (u skladu sa odredbama REACH).
Prosečan broj zahteva na godišnjem nivou, za upis hemikalija u Registar hemikalija je oko 2000, za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa oko 30, za PIC postupak oko 40. Budžetski prihod na osnovu administrativne takse od 480 dinara koja se naplaćivala od 29. septembra 2012. godine iznosi oko 1.000.000,00 dinara. Projekcija očekivanih prihoda po osnovu plaćanja taksi zavisiće kako od visine taksi koje će biti propisane, tako i od toga za koje upravne postupke će biti podnošeni zahtevi i u kom broju. Međutim, iznos ovih taksi u ovom trenutku nije moguće precizno navesti zbog toga što iste treba da budu posebno utvrđene i propisane.
Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima, privredi, posebno malim i srednjim privrednim društvima?
Na osnovu Zakona o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10 i 92/11) koji je stupio na snagu u maju 2009. godine građani, privreda, mala i srednja privredna društva plaćali su naknade kojima je finansirano administrativno upravljanje hemikalijama. Imajući u vidu da je ovakva praksa postojala do poslednjih izmena Zakona o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, broj 93/12) koje su stupile na snagu 29. septembra 2012. godine kada su naknade prestale da važe, postupci započeti na osnovu osnovnog zakona okončavaju se po propisima koji su bili na snazi do donošenja navedenih izmena zakona. Od poslednjih izmena zakona nije započet prevelik broj postupaka (započeto je 1676 predmeta za upis hemikalija u Registar hemikalija, 11 zahteva za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnim hemikalijama i 14 zahteva za PIC postupak) za čije rešavanje se naplaćivala administrativna taksa od 480 dinara. Ukupan iznos koji su privredni subjekti uplatili iznosi 816.480,00 dinara. Predloženo propisivanje ovih taksi ne predstavlja opterećenje subjektima koji su u svoje poslovanje za prethodne tri godine uračunavali i ove troškove. Pored toga, u nekim postupcima za koje je ranije bilo predviđeno plaćanje naknade ovim zakonom ne utvrđuje se plaćanje takse, tako da se ovim zakonom vrši smanjenje finansijskog opterećenja pravnih subjekata koji se bave proizvodnjom odnosno prometom hemikalija (npr. ukinuta je naknada za davanje stručne ocene o svojstvima i nameni određenih hemikalija).
Da li pozitivni efekti donošenja zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Efekti donošenja ovog zakona opravdavaju troškove njegove primene jer se njegovim donošenjem obezbeđuje finansiranje sistema upravljanja hemikalijama, koji će se delimično finansirati iz budžeta Republike Srbije, a delimično od pravnih subjekata koji od stavljanja hemikalija u promet ostvaruju dobit propisivanjem adekvatnih taksi u skladu sa zakonom. Na ovaj način se ceo teret finansiranja sistema ne prevaljuje na sve građane Republike Srbije, već se primenjuje princip koji je u primeni i u Evropskoj uniji. Pored toga, ovim zakonom obezbeđuje se da takse koje budu propisane budu prihodi budžeta Republike Srbije.
Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Ovim zakonom ne utiče se na rešenja iz osnovnog zakona te ovaj zakon nema uticaj na pojavu novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
Javna rasprava o ovom zakonu nije sprovedena, imajući u vidu da se ovim zakonom vrši samo usklađivanje sa relevantnim sistemskim zakonima – Zakonom o budžetskom sistemu. Zbog navedenog na izmene ovog zakona ne bi se moglo uticati kroz javnu raspravu. Iz istog razloga nisu sprovedene ni konsultacije sa zainteresovanim stranama. Zaključkom nadležnog odbora Vlade 05 Broj: 011-11317/2013 od 30. decembra 2013. godine prihvaćen je Predlog da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu o nacrtu ovog zakona. Predlog zakona Vlada je uputila Narodnoj skupštini 30. decembra 2013. godine i isti je povučen nakon formiranja nove Vlade 2014. godine.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava?
Utvrđena je obaveza da Vlada propiše visinu taksi, obveznike plaćanja, kao i način plaćanja takse u vezi sa sprovođenjem ovog zakona. Predlagač visine taksi je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Do donošenja ovog propisa primenjivaće se Odluka o kriterijumima, načinu obračuna visine i plaćanja naknade za proveru podataka iz Dosijea o hemikalijama, visini naknada za procenu i proveru podataka o hemikalijama i izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija („Službeni glasnik RS”, br. 3/11, 25/11, 55/11 i 5/12).
PREGLED ODREDABA ZAKONA O HEMIKALIJAMA
KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU
1. Značenje pojmova
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) dalji korisnik jeste pravno lice ili preduzetnik sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, koje nije proizvođač supstance i nije uvoznik hemikalije, a koji koristi supstancu ili supstancu sadržanu u smeši u industrijske ili profesionalne svrhe, uključujući i lice koje proizvodi smešu. Distributer i potrošač se ne smatra daljim korisnikom;
2) detergent jeste supstanca ili smeša koja sadrži sapune odnosno druge surfaktante i koristi se za pranje i čišćenje. U detergente spadaju i pomoćne smeše za pranje (pretpranje, ispiranje ili izbeljivanje odeće), omekšivači rublja, smeše za druga čišćenja i slično;
3) distributer jeste pravno lice ili preduzetnik sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, koji skladišti i stavlja u promet hemikalije;
4) dobra laboratorijska praksa jeste laboratorijska praksa koja se sprovodi u skladu sa principima (smernicama) propisanim zakonom kojim se uređuju lekovi i medicinska sredstva;
5) naučno istraživanje i razvoj jeste naučno eksperimentisanje, analiziranje ili istraživanje hemikalija koje se sprovodi pod kontrolisanim uslovima;
5a) opozivanje jeste svaka aktivnost ili mera kojom se vrši povraćaj hemikalije ili proizvoda koji je proizvođač odnosno distributer već isporučio ili učinio dostupnim potrošačima odnosno daljim korisnicima;
5b) povlačenje jeste svaka aktivnost ili mera kojom se sprečava dalje snabdevanje i činjenje dostupnim hemikalije ili proizvoda koji su stavljeni u promet;
6) potpuna aerobna biorazgradljivost jeste takav nivo biorazgradljivosti da se surfaktant uz pomoć mikroorganizama u prisustvu kiseonika potpuno razgradi na ugljen dioksid, vodu i mineralne soli (mineralizacija);
7) pranje jeste čišćenje veša, sudova i tvrdih površina;
8) primarna biorazgradljivost jeste strukturna promena (transformacija) surfaktanta pod dejstvom mikroorganizama čime se gubi njegova površinski aktivna sposobnost zbog razgradnje njegove strukture;
9) proizvod jeste predmet kome je tokom proizvodnje dat određeni oblik ili dizajn koji više određuje njegovu funkciju nego hemijski sastav;
10) proizvodnja jeste proizvodnja ili ekstrakcija supstanci u prirodnom obliku;
11) proizvođač jeste pravno lice ili preduzetnik koji proizvodi supstancu;
12) rukovanje jeste proizvodnja, prerada, pakovanje, skladištenje, promet, transport i korišćenje hemikalija ili bilo koja druga aktivnost koja se odnosi na hemikalije;
13) smeša jeste mešavina ili rastvor dve ili više supstanci;
14) snabdevač jeste pravno lice ili preduzetnik koji je proizvođač, uvoznik, distributer ili dalji korisnik, a koji stavlja u promet hemikalije;
15) stavljanje u promet jeste snabdevanje ili činjenje dostupnim hemikalija trećim licima na teritoriji Republike Srbije, bilo uz naknadu ili bez naknade pri čemu se i uvoz smatra stavljanjem u promet;
16) supstanca jeste hemijski element i njegova jedinjenja u prirodnom stanju ili dobijena u proizvodnom procesu uključujući aditive koji su neophodni za održavanje njene stabilnosti i nečistoće koje proizilaze iz primenjenog procesa, izuzimajući rastvarač koji se može izdvojiti tako da to ne utiče na stabilnost supstance ili promenu njenog sastava;
17) surfaktant jeste bilo koja organska supstanca odnosno smeša koja ima površinski aktivna svojstva i koja sadrži jednu ili više hidrofilnih i hidrofobnih grupa koje su sposobne da smanje površinski napon vode formirajući raširen ili adsorbujući monosloj na dodiru voda – vazduh i stvore emulziju odnosno mikroemulziju odnosno micele, kao i da se adsorbuju na dodiru voda – čvrsta površina;
18) scenario izloženosti jeste skup uslova i mera, uključujući uslove na radnom mestu, kojima se upravlja rizikom, a koji opisuju kako se supstanca proizvodi ili koristi za vreme svog životnog ciklusa, kako proizvođač ili uvoznik mogu da je kontrolišu, kojima se daje preporuka daljem korisniku kako da kontroliše supstancu kada su njenom uticaju izloženi ljudi i životna sredina, s tim što preporuka može da se odnosi na jedan specifičan proces ili način korišćenja ili nekoliko procesa ili načina korišćenja supstance;
19) hemijski naziv prema IUPAC nomenklaturi jeste naziv hemikalije identifikovan u nomenklaturi Međunarodne unije za čistu i primenjenu hemiju (International Union of Pure and Aplied Chemistry – IUPAC);
20) hemikalija jeste supstanca i smeša;
20A) HEMIKALIJA I PROIZVOD NAMENJEN ZA OPŠTU UPOTREBU JESTE PREDMET OPŠTE UPOTREBE U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE ZDRAVSTVENA ISPRAVNOST PREDMETA OPŠTE UPOTREBE.
21) čišćenje jeste definicija ovog pojma iz standarda SRPS ISO 862.
2. Izuzeci od primene
Član 4.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:
1) radioaktivne hemikalije;
2) hemikalije u tranzitu;
3) transport opasnih hemikalija.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na hemikalije:
1) koje se smatraju otpadom u smislu odredaba zakona kojim se uređuje upravljanje otpadom;
2) koje su pod carinskim nadžorom u carinskom skladištu ili slobodnim zonama radi ponovnog izvoza ili tranzita ako se tu hemikalije ne prerade ili obrade.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na upis hemikalija u Registar hemikalija i na upis supstanci koje izazivaju zabrinutost u Registar hemikalija ne primenjuju se na hemikalije koje se u finalnom obliku stavljaju u promet kao:
1) biocidni proizvodi;
2) sredstva za zaštitu bilja;
3) lekovi i medicinska sredstva koja se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini;
4) kozmetički proizvodi;
5) hrana, prehrambeni aditivi i arome;
6) hrana za životinje i aditivi za tu hranu.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na klasifikaciju, pakovanje i obeležavanje hemikalija ne primenjuju se na hemikalije:
1) koje se koriste za naučno istraživanje i razvoj i koje se ne stavljaju u promet, a koriste pod kontrolisanim uslovima gde je smanjena izloženost;
2) koje se u finalnom obliku stavljaju u promet kao:
– lekovi i medicinska sredstva koja se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini;
– kozmetički proizvodi;
– hrana, prehrambeni aditivi i arome;
– hrana za životinje i aditivi za tu hranu.
Odredbe ovog zakona iz poglavlja VIII koje se odnose na uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija ne primenjuju se na:
1) hemijsko oružje i prekursore za hemijsko oružje;
2) prekursore opojnih droga i psihotropne supstance;
3) hranu i prehrambene aditive;
4) hranu za životinje i aditive za tu hranu;
5) lekove i medicinska sredstva koja se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini;
5) LEKOVE KOJI SE KORISTE U HUMANOJ I VETERINARSKOJ MEDICINI;
6) hemikalije koje se koriste za naučno istraživanje i razvoj u količini koja ne utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu, a ne prelazi 10 kg za svaku hemikaliju prilikom svakog uvoza.
II. OVLAŠĆENJA MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
Član 5.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine obezbeđuje uslove za kvalitetno, efikasno i bezbedno upravljanje hemikalijama i biocidnim sredstvima PROIZVODIMA.
Član 6.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine je nadležno da:
1) donosi podzakonske propise za sprovođenje Zakona o hemikalijama i Zakona o biocidnim proizvodima;
2) donosi Spisak klasifikovanih supstanci;
3) donosi rešenja o upisu hemikalije u Registar hemikalija i vodi taj registar;
4) vodi Integralni registar hemikalija;
5) objavljuje Listu supstanci koje izazivaju zabrinutost;
6) sprovodi postupak prethodnog obaveštenja i postupak dobijanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za uvoz i izvoz određenih opasnih hemikalija;
7) izdaje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija;
8) izdaje odobrenja za korišćenje surfaktanta u detergentu;
9) izrađuje i sprovodi projekte kojima se prati da li se hemikalije stavljaju u promet i koriste na takav način da nemaju štetan uticaj po zdravlje ljudi, životnu sredinu i imovinu;
10) objavljuje liste aktivnih supstanci u biocidnom proizvodu;
11) donosi rešenja o upisu biocidnog proizvoda u Privremenu listu za dostavljanje tehničkog dosijea;
12) izdaje odobrenja za stavljanje u promet biocidnog proizvoda;
13) se stara o proceni tehničkog dosijea biocidnog proizvoda;
14) priprema godišnje deklaracije o proizvodnji, preradi i korišćenju hemikalija sa lista propisanih zakonom kojim se uređuje zabrana razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovo uništavanje, kao i godišnje deklaracije o proizvodnji diskretnih organskih supstanci i obavlja druge poslove u skladu sa tim zakonom;
15) vrši stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Zajedničkog tela za integrisano upravljanje hemikalijama;
16) pruža informacije i stručna uputstva u oblasti upravljanja hemikalijama privrednim subjektima, jedinicama lokalne samouprave i inspektorima za sprovođenje ovog i drugih zakona za čije sprovođenje je nadležno ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine kao i da daje stručnu ocenu o svojstvima i nameni određenih hemikalija;
16) PRUŽA INFORMACIJE I STRUČNA UPUTSTVA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA, JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE I INSPEKTORIMA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA U OBLASTI UPRAVLJANJA HEMIKALIJAMA I BIOCIDNIM PROIZVODIMA, KAO I DA DAJE STRUČNU OCENU O SVOJSTVIMA I NAMENI ODREĐENIH HEMIKALIJA;
17) ostvaruje saradnju sa Evropskom agencijom za hemikalije, agencijama drugih zemalja i sekretarijatima međunarodnih konvencija koji uređuju upravljanje hemikalijama i drugim međunarodnim organizacijama koje se bave raznim aspektima upravljanja hemikalijama;
18) sprovodi aktivnosti kojima informiše javnost o uticaju hemikalija po zdravlje ljudi i životnu sredinu, merama za smanjenje rizika i bezbednom korišćenju hemikalija;
19) obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju biocidni proizvodi i drugim zakonima.
Član 27.
Proizvođač, uvoznik ili distributer proizvoda koji sadrži supstancu koja ima karakteristike supstance iz člana 43. st. 2. i 3. ovog zakona u koncentraciji većoj od 0,1%, dužan je da svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja dostavi informacije dovoljne za bezbednu upotrebu tog proizvoda, a najmanje ime te supstance.
Proizvođač, uvoznik ili distributer proizvoda iz stava 1. ovog člana dužan je da U ROKU OD 45 DANA, bez naknade, na zahtev potrošača, dostavi informacije o supstanci iz stava 1. ovog člana.
Član 30.
U bezbednosnom listu ili prilikom obeležavanja na ambalaži opasne supstance sadržane u smeši može da se upotrebi alternativni hemijski naziv za tu supstancu tako da se koristi naziv kojim se identifikuju najvažnije hemijske funkcionalne grupe ili da se koristi druga alternativna odrednica.
Proizvođač, uvoznik ili dalji korisnik opasne supstance sadržane u smeši podnosi zahtev ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.
Alternativni hemijski naziv može da se upotrebi ako korišćenje hemijskog naziva supstance može da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu i ako alternativni hemijski naziv pruža dovoljno informacija za preduzimanje mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i kontrolu rizika pri rukovanju smešom.
Alternativni hemijski naziv može da se upotrebi za supstancu koju ima određena svojstva.
PROIZVOĐAČ, UVOZNIK ILI DALJI KORISNIK PLAĆA TAKSU ZA STRUČNU PROCENU OPRAVDANOSTI UPOTREBE ALTERNATIVNOG HEMIJSKOG NAZIVA.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine propisuje svojstva supstance za koju može da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadržaj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.
Član 41.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine u roku od šest meseci od dana prijema prijave proverava iz dosijea potpunost podataka o hemikalijama.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine donosi rešenje o upisu hemikalije u Registar hemikalija za hemikalije čiji je dosije potpun i za koje je u skladu sa ovim zakonom dostavljen bezbednosni list.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine u rešenju o upisu hemikalije u Registar hemikalija upisuje registarski broj svake hemikalije iz stava 2. ovog člana.
PROIZVOĐAČ, UVOZNIK ILI DALJI KORISNIK PLAĆA REPUBLIČKU ADMINISTRATIVNU TAKSU ZA UPIS HEMIKALIJA U REGISTAR HEMIKALIJA.
NA REŠENJE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA MOŽE SE IZJAVITI ŽALBA VLADI.
REŠENJE PO ŽALBI IZ STAVA 5. OVOG ČLANA JE KONAČNO I PROTIV NJEGA SE MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.
Član 48.
(Brisan)
PROIZVOĐAČ, UVOZNIK ILI DALJI KORISNIK PLAĆA TAKSU ZA STAVLJANJE U PROMET SUPSTANCI KOJE IZAZIVAJU ZABRINUTOST.
Član 61.
(Brisan)
IZVOZNIK PLAĆA TAKSU ZA PROCENU PODATAKA KOJE DOSTAVLJA RADI SPROVOĐENJA POSTUPKA PRETHODNOG OBAVEŠTENJA I PIC POSTUPKA.
Član 67.
Dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija uvozniku, proizvođaču odnosno daljem korisniku izdaje ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine.
Dozvolu za obavljanje delatnosti prometa naročito opasnih hemikalija distributeru koji nije uvoznik, proizvođač odnosno dalji korisnik, kao i dozvolu za korišćenje naročito opasnih hemikalija izdaje nadležan organ jedinice lokalne samouprave.
U dozvolu iz člana 63. stav 1. i člana 64. stav 1. ovog zakona naročito se upisuje naziv imaoca dozvole, svrha za koju se dozvola izdaje, rok važenja dozvole, kao i uslovi za bezbedno čuvanje i skladištenje odnosno bezbedno čuvanje i korišćenje utvrđeni u postupku izdavanja dozvole.
Nadležan organ jedinice lokalne samouprave dostavlja jednom godišnje izveštaj o izdatim dozvolama iz stava 2. ovog člana ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine, a najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Na rešenje iz st. 1, 2. i 3. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.
Rešenje po žalbi iz stava 5. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
UVOZNIK, PROIZVOĐAČ, ODNOSNO DALJI KORISNIK ILI DISTRIBUTER KOJI NIJE UVOZNIK, PROIZVOĐAČ, ODNOSNO DALJI KORISNIK PLAĆA TAKSU ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI PROMETA NAROČITO OPASNIH HEMIKALIJA, A FIZIČKO LICE PLAĆA TAKSU ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE NAROČITO OPASNIH HEMIKALIJA.
Član 68.
Rok važenja dozvole iz člana 66. stav 3. ovog zakona može se produžiti na zahtev imaoca dozvole.
Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine ili organ jedinice lokalne samouprave vrši procenu zahteva za produženje dozvole i produžuje dozvolu ako su i dalje ispunjeni uslovi za izdavanje dozvole.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.
Rešenje po žalbi iz stava 3. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
UVOZNIK, PROIZVOĐAČ, ODNOSNO DALJI KORISNIK ILI DISTRIBUTER KOJI NIJE UVOZNIK, PROIZVOĐAČ, ODNOSNO DALJI KORISNIK PLAĆA TAKSU ZA PRODUŽENJE DOZVOLE ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI PROMETA NAROČITO OPASNIH HEMIKALIJA, A FIZIČKO LICE PLAĆA TAKSU ZA PRODUŽENJE DOZVOLE ZA KORIŠĆENJE NAROČITO OPASNIH HEMIKALIJA.
Član 76.
Na osnovu tehničkog dosijea iz člana 74. stav 2. ovog zakona ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine utvrđuje da li:
1) surfaktant koji je sadržan u detergentu ispunjava kriterijume primarne biorazgradljivosti;
2) se detergent sa tim surfaktantom koristi za industrijske ili profesionalne svrhe;
3) se detergent koristi na takav način da se surfaktant malo ispušta u životnu sredinu;
4) je rizik koji taj surfaktant predstavlja po zdravlje ljudi i životnu sredinu mali uzimajući u obzir količinu surfaktanta u detergentu koji je stavljen u promet i način korišćenja tog detergenta, a poredeći taj rizik sa socio-ekonomskom koristi pri upotrebi tog detergenta i imajući u vidu korist od njegove upotrebe za bezbednost hrane i sprovođenje higijene.
PROIZVOĐAČ DETERGENTA PLAĆA TAKSU ZA PROCENU TEHNIČKOG DOSIJEA O SURFAKTANTU.
Xa TAKSE
Član 81a
(Brisan)
VISINU TAKSE, OBVEZNIKE PLAĆANJA, KAO I NAČIN PLAĆANJA TAKSE IZ ČLANA 30. STAV 5, ČLANA 48, ČLANA 61, ČLANA 67. STAV 7, ČLANA 68. STAV 5. I ČLANA 76. STAV 2. OVOG ZAKONA UTVRĐUJE VLADA NA PREDLOG MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE.
PRIHOD OD TAKSI PROPISANIH OVIM ZAKONOM PRIPADA BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE.
Član 86.
Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine.
Inspekcijski nadzdžor vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora i ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora.
INSPEKTOR ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE VRŠI INSPEKCIJSKI NADZOR NAD KLASIFIKACIJOM, PAKOVANJEM, OBELEŽAVANJEM, I OGLAŠAVANJEM HEMIKALIJA, SADRŽAJEM I DOSTAVLJANJEM BEZBEDNOSNOG LISTA, OBEZBEĐENJeM SAVETNIKA ZA HEMIKALIJE, UPISOM HEMIKALIJA U REGISTAR HEMIKALIJA, STAVLJANJEM U PROMET NAROČITO OPASNIH HEMIKALIJA I DETERGENATA, UVOZOM I IZVOZOM ODREĐENIH OPASNIH HEMIKALIJA, KAO I NAD SPROVOĐENJEM ODREDABA OVOG ZAKONA ZA KOJE NIJE NADLEŽAN SANITARNI, ODNOSNO TRŽIŠNI INSPEKTOR.
SANITARNI INSPEKTOR VRŠI INSPEKCIJSKI NADZOR NAD PRIMENOM OGRANIČENJA I ZABRANA PROIZVODNJE, STAVLJANJA U PROMET I KORIŠĆENJA HEMIKALIJA I PROIZVODA NAMENJENIH ZA OPŠTU UPOTREBU.
TRŽIŠNI INSPEKTOR VRŠI INSPEKCIJSKI NADZOR NAD ISPUNJENOŠĆU USLOVA ZA DRŽANJE OPASNE HEMIKALIJE U PRODAJNOM PROSTORU I NAČINOM OBELEŽAVANJA TOG PROSTORA.
Inspekcije iz stava 2. ovog člana međusobno sarađuju, odnosno međusobno se obaveštavaju o preduzetim merama, razmenjuju informacije, pružaju neposrednu pomoć i preduzimaju zajedničke mere i aktivnosti značajne za sprovođenje nadzora.
Jedinica lokalne samouprave vrši inspekcijski nadžor nad poslovima koji su joj povereni ovim zakonom.
Član 88.
Ministarstva iz člana 86. stav 2. ovog zakona sporazumom obrazuju zajedničko telo radi obavljanja poslova inspekcijskog nadžora, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.
Sporazumom iz stava 1. ovog člana uređuju se i pitanja programiranja inspekcijskog nadžora.
MINISTARSTVA IZ ČLANA 86. STAV 2. OVOG ZAKONA SPORAZUMOM OBRAZUJU, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE DRŽAVNA UPRAVA, ZAJEDNIČKO TELO RADI: PLANIRANJA, PRAĆENJA, USKLAĐIVANJA I PREDUZIMANJA ZAJEDNIČKIH MERA I AKTIVNOSTI ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA, MEĐUSOBNE SARADNJE, UKLJUČUJUĆI INSPEKCIJSKI NADZOR I OBUKU NADLEŽNIH INSPEKCIJA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
SPORAZUMOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UREĐUJU SE I PITANJA PLANIRANJA I PROGRAMIRANJA MERA I AKTIVNOSTI U VRŠENJU NADZORA NAD SPROVOĐENJEM OVOG ZAKONA.
Član 89.
Inspektori za zaštitu životne sredine, sanitarni i tržišni inspektori (u daljem tekstu: inspektori) mogu da vrše uzorkovanje i preliminarnu kontrolu sadržaja hemikalije i proizvoda radi utvrđivanja da li su ispunjeni uslovi za stavljanje u promet odnosno za korišćenje hemikalije i proizvoda.
INSPEKTORI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I SANITARNI INSPEKTORI (U DALJEM TEKSTU: INSPEKTORI) MOGU DA VRŠE UZORKOVANJE I PRELIMINARNU KONTROLU SADRŽAJA HEMIKALIJE I PROIZVODA RADI UTVRĐIVANJA DA LI SU ISPUNJENI USLOVI ZA STAVLJANJE U PROMET ODNOSNO ZA KORIŠĆENJE HEMIKALIJE I PROIZVODA.
Prilikom uzimanja uzoraka pravno odnosno fizičko lice ili preduzetnik dužan je da nadležnom inspektoru stavi besplatno na raspolaganje potrebne količine uzoraka radi ispitivanja.
Troškove uzorkovanja i ispitivanja hemikalije i proizvoda snosi pravno ili fizičko lice ili preduzetnik od kog je uzorak uzet, ako se u konačnom postupku utvrdi da ne odgovara propisanim svojstvima. Ako uzorak odgovara propisanim svojstvima troškovi uzorkovanja i ispitivanja hemikalije i proizvoda padaju na teret sredstava predviđenih finansijskim planom ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine za hemikalije BUDŽETOM REPUBLIKE SRBIJE.
Član 90.
U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dužnost da utvrđuje:
1) da li je hemikalija i određen proizvod koji se stavljaju u promet klasifikovan, obeležen i pakovan u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;
2) da li je oglašavanje opasne hemikalije i određene smeše koja nije opasna ali sadrži bar jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna u skladu sa ovim zakonom;
3) da li se vodi propisana evidencija i prikupljaju propisani podaci o hemikaliji, kao i da li se evidencija i podaci čuvaju u propisanom roku;
4) da li su ispunjene propisane obaveze u vezi sa sadržajem, ažuriranjem i dostavljanjem bezbednosnog lista;
5) da li se za proizvod koji sadrži supstancu propisanih karakteristika i koncentracija dostavljaju informacije koje su dovoljne za bezbednu upotrebu tog proizvoda, a naročito ime te supstance;
6) da li je za upotrebu alternativnog hemijskog naziva supstance izdato odobrenje i da li se taj naziv upotrebljava u skladu sa odobrenjem;
7) da li se opasne hemikalije skladište tako da ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, odnosno da li se sa ostacima tih hemikalija i praznom ambalažom postupa u skladu sa propisom kojim se uređuje upravljanje otpadom;
8) da li se određena opasna hemikalija koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu prodaje u skladu sa propisanim uslovima;
8) DA LI SE OPASNE HEMIKALIJE DRŽE U PRODAJNOM PROSTORU POD PROPISANIM USLOVIMA I TAJ PROSTOR OBELEŽAVA NA PROPISAN NAČIN;
9) da li je snabdevač obezbedio savetnika za hemikalije i da li taj savetnik ima propisanu stručnu spremu i dokaz o položenom ispitu;
10) da li je hemikalija za koju je propisana obaveza upisa u Registar hemikalija prijavljena u propisanom roku, odnosno da li su svake naredne godine u određenom roku dostavljani propisani podaci i da li su dostavljeni podaci tačni;
11) da li se za supstancu koja izaziva zabrinutost primenjuju mere upisane u rešenje o upisu hemikalije u Registar hemikalija;
12) da li se postupa u skladu sa zabranama i ograničenjima;
13) da li se pre izvoza dostavljaju propisane informacije za postupak prethodnog obaveštenja i da li se te informacije dostavljaju u propisanom roku;
14) da li se podnosi zahtev za sprovođenje PIC postupka;
15) da li stavljanje u promet ili korišćenje naročito opasnih hemikalija obavlja lice koje za to ima dozvolu;
16) da li je lice koje ima dozvolu za obavljanje delatnosti prometa ili dozvolu za korišćenje naročito opasnih hemikalija obezbedilo odgovarajuće skladište, kao i da li se pridržava propisanih preventivnih mera i uslova;
17) da li se postupa u skladu sa propisanim obavezama o detergentu.;
18) DA LI SE SPROVODE DRUGE MERE I USLOVI PROPISANI OVIM ZAKONOM.
Član 91.
U vršenju poslova iz člana 90. ovog zakona, inspektor je ovlašćen i dužan da:
1) naredi da se hemikalija i određeni proizvod koji se stavlja u promet klasifikuje, obeleži i pakuje u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;
2) zabrani da se stavi u promet hemikalija i određeni proizvod klasifikovan, obeležen i pakovan suprotno odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu njega;
2a) naredi ili organizuje da se povuče iz prometa hemikalija i određeni proizvod klasifikovan, obeležen i pakovan suprotno odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu njega i naredi ili organizuje da se upozore potrošači i dalji korisnici na opasnosti koje hemikalija i određeni proizvod predstavljaju;
3) naredi da se oglašavanje opasne hemikalije i određene smeše koja nije opasna, ali sadrži barem jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna vrši u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;
4) zabrani da se oglašavanje opasne hemikalije i određene smeše koja nije opasna, ali sadrži bar jednu supstancu koja je klasifikovana kao opasna vrši suprotno odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu njega;
5) naredi da se vodi propisana evidencija i prikupljaju propisani podaci o hemikaliji, kao i da se evidencija i podaci čuvaju u propisanom roku;
6) naredi da se ispune propisane obaveze u vezi sa sadržajem, ažuriranjem i dostavljanjem bezbednosnog lista;
7) zabrani stavljanje u promet opasne hemikalije, hemikalije koja sadrži supstancu identifikovanu kao PBT ili vPvB, kao i druge hemikalije koja ima svojstva iz člana 43. stav 3. ovog zakona, ako nisu ispunjene propisane obaveze u vezi sa sadržajem, ažuriranjem i dostavljanjem bezbednosnog lista;
8) naredi da se za proizvod koji sadrži supstancu propisanih karakteristika i koncentracija dostavljaju informacije koje su dovoljne za bezbednu upotrebu tog proizvoda, a naročito ime te supstance;
9) zabrani upotrebu alternativnog hemijskog naziva supstance ako nije izdato odobrenje ili naredi da se taj naziv upotrebljava u skladu sa odobrenjem;
10) naredi da se opasne hemikalije skladište tako da ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, odnosno naredi da se sa ostacima tih hemikalija i praznom ambalažom postupa u skladu sa propisom kojim se uređuje upravljanje otpadom;
11) zabrani da se opasne hemikalije skladište tako da ugrožavaju život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, odnosno da se sa ostacima tih hemikalija i praznom ambalažom postupa na nebezbedan način suprotno propisu kojim se uređuje upravljanje otpadom;
12) naredi da se određena opasna hemikalija koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu prodaje u skladu sa propisanim uslovima;
12) NAREDI DA SE ODREĐENA OPASNA HEMIKALIJA KOJA SE STAVLJA U PROMET, ODNOSNO PROIZVOD NAMENJEN ZA OPŠTU UPOTREBU PRODAJE U SKLADU SA PROPISANIM USLOVIMA;
13) zabrani prodaju određene opasne hemikalije koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu, suprotno propisanim uslovima;
13) ZABRANI PRODAJU ODREĐENE OPASNE HEMIKALIJE KOJA SE STAVLJA U PROMET, ODNOSNO PROIZVODA NAMENJENOG ZA OPŠTU UPOTREBU SUPROTNO PROPISANIM USLOVIMA.
14) naredi snabdevaču da obezbedi savetnika za hemikalije koji ima propisanu stručnu spremu i dokaz o položenom ispitu;
15) zabrani rad snabdevaču dok ne obezbedi savetnika za hemikalije sa propisanom stručnom spremom i dokazom o položenom ispitu;
16) naredi da se hemikalija za koju je propisana obaveza upisa u Registar hemikalija prijavi u propisanom roku, odnosno da se svake naredne godine u određenom roku dostave propisani podaci;
16) NAREDI DA SE HEMIKALIJA ZA KOJU JE PROPISANA OBAVEZA UPISA U REGISTAR HEMIKALIJA PRIJAVI U ODREĐENOM ROKU, ODNOSNO DA SE SVAKE NAREDNE GODINE U PROPISANOM ROKU DOSTAVE PROPISANI PODACI;
17) naredi da se za supstance koje izazivaju zabrinutost primenjuju mere upisane u rešenje o upisu hemikalije u Registar hemikalija;
18) zabrani korišćenje supstance koja izaziva zabrinutost dok se ne primene mere upisane u rešenje o upisu hemikalije u Registar hemikalija;
19) naredi da se postupa u skladu sa ograničenjima i zabranama;
20) zabrani proizvodnju, stavljanje u promet i korišćenje supstance, smeše i proizvoda ako se sa njima postupa suprotno ograničenjima i zabranama;
21) naredi da se povuče iz prometa supstanca, smeša i proizvod ako se ne postupa u skladu sa ograničenjima i zabranama;
21a) naredi, koordinira ili po potrebi, organizuje sa proizvođačima, uvoznicima, distributerima i nadležnim organima opozivanje supstance, smeše i proizvoda ako se ne postupa u skladu sa ograničenjima i zabranama, uključujući i prinudno sprovođenje mere opozivanja supstance, smeše i proizvoda, kao i njihovo uništavanje na odgovarajući način od strane i na teret proizvođača, uvoznika, odnosno distributera;
22) naredi da se supstanca, smeša i proizvod sa kojima se nije postupalo u skladu sa ograničenjima i zabranama vrati u zemlju porekla ili da se sa njima postupi u skladu sa propisom kojim se uređuje upravljanje otpadom;
23) naredi da se pre izvoza dostave propisane informacije za postupak prethodnog obaveštenja i da se te informacije dostave u propisanom roku;
24) naredi da se podnese zahtev za sprovođenje PIC postupka;
24A) NAREDI SNABDEVAČU DA PRIBAVI OD NADLEŽNOG ORGANA DOZVOLU ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI PROMETA ILI KORIŠĆENJA NAROČITO OPASNIH HEMIKALIJA;
25) zabrani da stavljanje u promet ili korišćenje naročito opasnih hemikalija obavlja lice koje za to nema dozvolu;
26) naredi da se za naročito opasne hemikalije obezbedi odgovarajuće skladište i da se primenjuju propisane preventivne mere i uslovi;
27) naredi da se postupa u skladu sa propisanim obavezama o detergentu;
28) zabrani stavljanje u promet detergenta ako se ne postupa u skladu sa propisanim obavezama o detergentu.;
29) NAREDI IZVRŠENJE DRUGIH PROPISANIH OBAVEZA U ODREĐENOM ROKU, U SKLADU SA ZAKONOM.
Član 93.
Protiv rešenja inspektora za zaštitu životne sredine dopuštena je žalba ministru.
Protiv rešenja sanitarnog inspektora dopuštena je žalba ministru nadležnom za poslove zdravlja.
Protiv rešenja tržišnih inspektora dopuštena je žalba ministru nadležnom za poslove trgovine.
ŽALBA IZ ST. 1, 2. I 3. OVOG ČLANA PODNOSI SE U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA REŠENJA.
Žalba na rešenje inspektora ne odlaže njegovo izvršenje.
Rešenje PO ŽALBI iz st. 1, 2. i 3. ovog člana je konačno i protiv njega može se pokrenuti upravni spor.
2. Prekršaji
Član 98.
Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) ne vodi evidenciju i ne prikuplja podatke u skladu sa članom 19. st. 1. i 2. ovog zakona i te podatke ne čuva najmanje 10 godina posle poslednje proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija ili ih ne dostavi ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine na njen zahtev (član 19);
2) bezbednosni list ne dostavi svakom drugom distributeru ili daljem korisniku u lancu snabdevanja na njihov zahtev ako oni nabavljaju smešu iz člana 21. ovog zakona;
3) nije na zahtev daljeg korisnika ili distributera dostavio bezbednosni list za opasnu hemikaliju namenjenu opštoj upotrebi (član 22);
4) izmenjen i dopunjen bezbednosni list ne sadrži napomenu „Revidiran“ i datum kada su izvršene izmene, odnosno dopune (član 23. stav 3);
5) na zahtev potrošača ne dostavi bez naknade informacije o supstanci iz člana 27. stav 1. ovog zakona (član 27. stav 2);
6) ne razmenjuje sa proizvođačima, uvoznicima, distributerima i daljim korisnicima nova saznanja o opasnim svojstvima hemikalije, kao i druge informacije koje su u vezi sa podacima iz bezbednosnog lista, a odnose se na određene načine upotrebe te hemikalije (član 29);
7) određenu opasnu hemikaliju ne drži odvojeno od ostale robe tako da ne dolazi u dodir sa drugom robom i bude van domašaja dece, kao i ako potrošača dovodi u zabludu o njenoj nameni (član 33. stav 1);
8) pre izvoza hemikalije i proizvoda iz člana 53. stav 1. ovog zakona ne podnese zahtev ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine za sprovođenje postupka prethodnog obaveštenja ili ako uz zahtev nije dostavio informaciju koja sadrži propisane podatke (član 53. stav 2);
9) ne podnese zahtev ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine za sprovođenje PIC postupaka za propisane hemikalije ili ne postupi u skladu sa odgovorom zemlje u koju se izvozi (član 56. st. 1. i 5);
10) ne dostavi ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine za propisane hemikalije i proizvode u propisanom roku informacije o izvezenim količinama, zemlji u koju su izvezene hemikalije odnosno proizvodi i opšte podatke o uvozniku (član 58. stav 1);
11) ne dostavi ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine za propisane hemikalije u propisanom roku pored podataka iz člana 42. stav 1. ovog zakona i informacije o zemlji iz koje je uvozio i opšte podatke o izvozniku (član 58. stav 2);
12) ne dostavi ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine za proizvod koji sadrži hemikaliju sa Spiska hemikalija za PIC postupak u propisanom roku informacije o uvezenim količinama, zemlji iz koje je uvozio i opšte podatke o izvozniku (član 58. stav 3);
13) ako ne dostavi ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine informacije koje zahteva nadležni organ zemlje članice Roterdamske konvencije o tranzitu hemikalije preko teritorije te zemlje u propisanom roku (član 59. stav 1);
14) ne vodi pored evidencije iz člana 19. ovog zakona i evidenciju o potrošačima kojima je prodata odnosno ustupljena bez naknade naročito opasna hemikalija (član 72. stav 2);
15) ne čuva rezultate ispitivanja kojima se potvrđuje da je ispunjen kriterijum potpune aerobne biorazgradljivosti surfaktanta ili ih ne dostavi ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine na njen zahtev (član 81. stav 1);
16) detergent ne obeleži u skladu sa odredbama ovog zakona i u skladu sa propisom o obeležavanju detergenta donetim na osnovu ovog zakona (član 81. stav 2);
17) ne sačini List o sastavu detergenta ili taj list ne čuva pet godina ili određene podatke sadržane u tom listu ne učini dostupnim javnosti na svojoj internet stranici (član 81. stav 3).;
18) NE POSTUPI PO REŠENJU INSPEKTORA, ODNOSNO NE OMOGUĆI INSPEKTORU OBAVLJANJE INSPEKCIJSKOG NADZORA (ČL. 91. I 94).
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravnom licu može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti do tri godine.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u pravnom licu može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se preduzetniku uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine.
PRELAZNA ODREDBA
PODZAKONSKI PROPIS KOJI SE DONOSI NA OSNOVU OVOG ZAKONA DONEĆE SE U ROKU OD TRI MESECA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada
Obrađivač:Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama
(Draft Law on Changes and Amendments to Law on Chemicals)
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
Član 21. stav 4. Sporazuma.
Član 22. stav 2. Sporazuma.
Član 36. stav 2. Sporazuma.
Član 37. stav 1. Sporazuma.
Član 111. Sporazuma.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Stupili na snagu danom stupanja Prelaznog sporazuma na snagu, odnosno 1. februara 2010. godine
čl. 21. stav 4, 22. stav 2, 36. stav 2, 37. stav 1. Sporazuma.
Opšti rok iz člana 72. Sporazuma.
Član 111. Sporazuma.
– Potpuno usklađen.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Odredbe Predloga zakona o izmeni i dopunama Zakona o hemikalijama su potpuno usklađene sa odredbama Sporazuma.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
–
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije
Izmene i dopune Zakona o hemikalijama predviđene su Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i ocene usklađenosti sa njima
Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov II Sloboda kretanja robe, Poglavlje 3. Zabrana količinskih ograničenja između država članica, član 34. i član 35, Naslov VI Zajednički propisi o konkurenciji, Glava 3, Usklađivanje pravnih propisa, član 95, Naslov IX Zajednička trgovinska politika, član 133- Potpuno usklađeno.
Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov XX Životna sredina, član 191. stav 2. (načelo zagađivač plaća)
– Delimično usklađeno
Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov XX Životna sredina, član 192. stav 4. (obaveza finansiranja mera usvojenih na nivou EU)
– Delimično usklađeno
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i ocene usklađenosti sa njima
1) CELEX 32006R1907
Regulation (EC) No 1907/2006 of the European Parliament and of the Council of 18 December 2006 concerning the Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals (REACH), establishing a European Chemicals Agency, amending Directive 1999/45/EC and repealing Council Regulation (EEC) No 793/93 and Commission Regulation (EC) No 1488/94 as well as Council Directive 76/769/EEC and Commission Directives 91/155/EEC, 93/67/EEC, 93/105/EC and 2000/21/EC OJ L 36, 5.2.2009, p. 84–84
Uredba (EZ) br. 1907/2006 Evropskog parlamenta i Saveta od 18. decembra 2006. godine koji se odnosi na registraciju, evaluaciju, autorizaciju i ograničenja hemikalija (Službeni glasnik L 36 od 5.2.2009. godine.)
– Delimično usklađen
2) CELEX 31967L0548
Council Directive 67/548/EEC of 27 June 1967 on the approximation of laws, regulations and administrative provisions relating to the classification, packaging and labelling of dangerous substances OJ 196, 16.8.1967, p. 1–98
Direktiva EEZ br. 67/548 o približavanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi koje se odnose na klasifikaciju, obeležavanje i pakovanje opasnih supstanci (Službeni glasnik L 196 od 16.8.1967, strane 1-98)
– Potpuno usklađen
3) CELEX 31999L0045
Directive 1999/45/EC of the European Parliament and of the Council of 31 May 1999 concerning the approximation of the laws, regulations and administrative provisions of the Member States relating to the classification, packaging and labelling of dangerous preparations OJ L 200, 30.7.1999, p. 1–68
Direktiva EZ 99/45/EZ od 31. maja 1999. godine o približavanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi zemalja članica koji se odnose na klasifikaciju, obeležavanje i pakovanje opasnih preparata (Službeni glasnik L 200 od 30.7.1999. godine, str. 1-68)
– Potpuno usklađen
4) CELEX 32004L0042
Directive 2004/42/CE of the European Parliament and of the Council of 21 April 2004 on the limitation of emissions of volatile organic compounds due to the use of organic solvents in certain paints and varnishes and vehicle refinishing products and amending Directive 1999/13/EC OJ L 143, 30.4.2004, p. 87–96
Direktiva EZ 2004/42/SE o ograničenjima emisije isparljivih organskih jedinjenja kod upotrebe organskih rastvarača u određenim bojama i lakovima i proizvodima za finalnu obradu vozila (Službeni glasnik L 143 od 30.4.2004. godine, str. 87-96)
– Potpuno usklađen
5) 32003R0304
Regulation (EC) No 304/2003 of the European Parliament and of the Coucil of 28 January 2003 concerning the export and import of dangerous chemicals (Text with EEA relevance) OJ L 63, 6.3.2003, p. 1–26
Uredba 304/2003 EEZ o uvozu i izvozu opasnih hemikalija (Službeni glasnik L 63 od 6.3.2003. godine)
– Potpuno usklađen
6) CELEX 32004R0648
Regulation (EC) No 648/2004 of the European Parliament and of the Council of 31 March 2004 on detergents (Text with EEA relevance) OJ L 104, 8.4.2004, p. 1–35
Uredba 648/2004 o detergentima (Službeni glasnik L 104 od 8.4.2004. godine, str. 1-35)
– Potpuno usklađen
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ne postoje.
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
U Uredbi Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) broj 1907/2006 koja se odnosi na registraciju, evaluaciju, autorizaciju i ograničenja hemikalija u daljem tekstu REACH, novom propisu EU, propisana je obaveza registracije supstanci odnosno supstanci sadržanih u preparatu koje se proizvode odnosno uvoze u količini većoj od 1 tone godišnje na tržište EU. Registracija podrazumeva izradu tehničkog dosijea i izveštaja o bezbednosti hemikalije što zahteva laboratorijska ispitivanja i rad stručnjaka na izradi izveštaja o bezbednosti hemikalije. Do sada je samo za supstance koje su se stavljale na tržište EU posle 1992. godine tražena slična obaveza, tzv. notifikacija novih supstanci. Evropska unija ima potpunu sliku koje se to supstance nalaze na njenom tržištu. Na tržištu EU sada postoji oko 100.000 komercijalnih supstanci od kojih se za oko 4.000 zna kakav rizik predstavljaju po ljude i na životnu sredinu i to ne za sve načine upotrebe tih supstanci već za one načine upotrebe kojih je onaj ko ih prvi stavlja na tržište svestan i o kojima ima saznanje. Procenjuje se da će obavezu registracije u EU imati oko 30.000 hemijskih supstanci koje su već na tržištu EU. Evropska unija planira da obavezu registracije uradi fazno. Tu obavezu prvo su dužni da sprovedu (u roku od 3 godine od stupanja na snagu REACH) proizvođači odnosno uvoznici supstanci koje se stavljaju na tržište u većim godišnjim količinama (> 1000 tona) kao i najopasnijih supstanci (karcinogene, mutagene, toksične za reprodukciju), dok je ta obaveza za proizvođače odnosno uvoznike supstanci koje su na tržištu EU u malim količinama (> 1 tone) odložena za 11 godina.
Procenjeno je da će registracija supstance u EU zahtevati značajna finansijska sredstva od proizvođača odnosno uvoznika supstanci za ispitivanja neophodna za registraciju, ali i za pripremu izveštaja o bezbednosti hemikalije, i to od 15.000 do 330.000 evra u zavisnosti od količine stavljene hemikalije na tržište. S obzirom da se veliki broj supstanci koje podležu obavezi registracije u EU nalazi na tržištu Republike Srbije, bilo bi neracionalno zahtevati registraciju iste supstance od registranta u EU i od naših preduzeća kod našeg organa. Takođe, registracija će se u EU obavljati centralizovano u novoj Evropskoj agenciji za hemikalije, a ne u nadležnim organima zemalja članica, tako da bi se jednog dana postavilo pitanje da li bi registracija kod nadležnog organa Republike Srbije bila priznata u EU. Iz tog razloga u ovom zakonu nije propisana obaveza registracije supstance, već se nalaže postupak prijave hemikalija sa osnovnim podacima u Inventar hemikalija. Na taj način bi se mapirali domaći privredni subjekti koji će jednog dana morati da sprovode postupak registracije u EU, obezbedila njihova obuka o budućim obaveza u EU i stvorila adekvatna pozicija za pregovore za supstance za čiju bi se registraciju u Evropskoj agenciji za hemikalije tražili tranzicioni periodi.
Takođe dozvola za korišćenje hemikalija (autorizacija iz REACH) je instrument koji se po prvi put uvodi u REACH koji je usvojen 2006. godine. EU još nema iskustva u sprovođenju ovog dela propisa. Predviđeno je da se sačini Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost, a koje predstavljaju one supstance za koje će se izdavati dozvola za korišćenje. Namećući ovu administrativnu obavezu za proizvođače, uvoznike odnosno krajnje korisnike Evropske unije i uvodeći mogućnost da se za ove supstance ne izda dozvola za korišćenje ako je rizik neadekvatno kontrolisan a postoje adekvatne alternative, podstiče se da ove supstance zamene bezbednijim alternativama. Lica kojima se izdaje dozvola za supstance koje izazivaju zabrinutost u EU moraju da razvijaju alternativne supstance ili procese i dostave plan zamene supstance koje izazivaju zabrinutost manje opasnom. Ovaj plan sastoji se i od plana istraživanja i razvoja bezbednijih alternativa.
U REACH su takođe dati načini korišćenja za koje se generalno neće zahtevati izdavanje dozvola za korišćenja u EU, kao što su npr. biocidi i sredstva za zaštitu bilja jer se imalo u vidu da su ti načini korišćenja već pokriveni nekim drugim zakonima. Takođe, za svaku pojedinačnu supstancu u Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost mogu se isključiti određeni načini upotrebe za koju nije potrebno dobiti dozvolu za korišćenje jer je mali rizik pri upotrebi te supstance. Prilikom propisivanja tih specifičnih izuzetaka takođe se vodi računa da su oni pokriveni drugim propisima ali ovog puta propisima koji se tiču zaštite životne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu.
Dozvola za korišćenje se izdaje centralizovano od strane Evropske agencije za hemikalije, a ne od državnih organa zemalja članica EU. Ni u ovom slučaju ne možemo da sprovodimo postupak izdavanja dozvola iz istog razloga kao i kod registracije hemikalija. Međutim, da bi pripremili domaće proizvođače, uvoznike odnosno krajnje korisnike za ovu obavezu moramo potpuno da poznajemo lanac snabdevanja hemijskim supstancama koje su na Listi supstanci koje izazivaju zabrinutost EU. Iz tog razloga ovim zakonom preuzeta je ova EU Lista i u vezi sa tim nalaže se i od krajnjih korisnika da projave korišćenje tih supstanci jer su proizvođači i uvoznici već prijavili te supstance kroz obaveza za izradu inventara. Ova obaveza se uvodi da bi se mapirali svi u lancu snabdevanja supstanci koje izazivaju zabrinutost. Na taj način be se prepoznati privredni subjekti pravovremeno upoznali sa zahtevnim obavezama autorizacije iz REACH.
Takođe se zbog velikog rizika za korišćenje ovih supstanci mogu propisati i mere za smanjenje rizika i način sistematskog praćenja korišćenja supstance. Na ovaj način bi se obezbedila kontrola rizika od upotrebe ovih supstanci.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Zakonom o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11 i 93/12) obezbeđena je usklađenost sa odgovarajućim propisima Evropske unije.
Razmatranje i usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama predviđeno je Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (rok: juni 2015- juni 2016).
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava
Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o hemikalijama ne utiče na stepen usklađenosti Zakona o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11 i 93/12) sa odgovarajućim propisima Evropske unije, niti se njime transponuje bilo koji deo prava Evropske unije, imajući u vidu da se istim ne vrše suštinske izmene, već se izmene odnose na učešće privrednih subjekata u finansiranju sistema upravljanja hemikalijama što je u potpunosti u nadležnosti država članica.
Takođe, Predlogom zakona se bliže razgraničava nadležnost inspekcije za zaštitu životne sredine, sanitarne i tržišne inspekcije u oblasti vršenja inspekcijskog nadzora, kao i plaćanja taksi za podnošenje zahteva i njihovo rešavanje u upravnom postupku koji se vodi pred ministarstvom nadležnim za zaštitu životne sredine. Usklađenost sa propisima EU obezbeđena je samim Zakonom o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11 i 93/12).
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
– Uredba br. 1907/2006/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 18. decembra 2006. godine, CELEH 32006R1907, koji se odnosi na registraciju, evaluaciju, autorizaciju i ograničenja hemikalija (Službeni glasnik L 36 od 5.2.2009. godine) prevedena je na srpski jezik.
– Direktiva br. 67/548/EEZ, CELEH 31967L0548, o približavanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi koje se odnose na klasifikaciju, obeležavanje i pakovanje opasnih supstanci (Službeni glasnik L 196 od 16.8.1967, strane 1-98) prevedena je na srpski jezik.
– Direktiva br. 99/45/EZ od 31. maja 1999. godine, CELEH 31999L0045, o približavanju zakona, uredbi i administrativnih odredbi zemalja članica koji se odnose na klasifikaciju, obeležavanje i pakovanje opasnih preparata (Službeni glasnik L 200 od 30.7.1999. godine, str. 1-68) prevedena je na srpski jezik.
– Direktiva br. 2004/42/EZ, CELEH 32004L0042, o ograničenjima emisije isparljivih organskih jedinjenja kod upotrebe organskih rastvarača u određenim bojama i lakovima i proizvodima za finalnu obradu vozila (Službeni glasnik L 143 od 30.4.2004. godine, str. 87-96) prevedena je na srpski jezik.
– Uredba br. 304/2003/ EEZ, CELEH 32003R0304, o uvozu i izvozu opasnih hemikalija (Službeni glasnik L 63 od 6.3.2003. godine) prevedena je na srpski jezik.
– Uredba br. 648/2004/EZ, CELEH 32004R0648, o detergentima (Službeni glasnik L 104 od 8.4.2004. godine, str. 1-35) prevedena je na srpski jezik.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
–
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Konsultant nije učestvovao u izradi ovog zakona. Tekst je pripremljen u neposrednoj saradnji sa nadležnim državnim organima, uključujući i nadležne inspekcije u oblasti upravljanja hemikalijama.
U postupku izrade Zakona o hemikalijama ostvarena je saradnja sa predstavnicima (ekspertima) Švedske agencije za hemikalije i od njih su dobijene preporuke šta iz Pravilnika (EZ) br. 1907/2006 Evropskog parlamenta i Saveta koja se odnose na registraciju, evaluaciju, autorizaciju i ograničenja hemikalija treba transponovati u Zakona o hemikalijama.