PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O PROMETU NEPOKRETNOSTI
Član 1.
U Zakonu o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, broj 93/14), član 4. menja se i glasi:
„Član 4.
Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku.
Ugovor o prometu nepokretnosti zaključen u pismenom obliku overava javni beležnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija).
Za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno za overavanje ugovora o prometu nepokretnosti zaključenog u pismenom obliku isključivo je nadležan javni beležnik na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora.
Ugovori koji nisu zaključeni na način iz st. 1. do 3. ovog člana, ne proizvode pravno dejstvo.
Ako javni beležnik na osnovu izvršenog uvida u posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti, utvrdi da su u sudu već overeni potpisi na ugovoru o prometu iste nepokretnosti, da je kod javnog beležnika ili u sudu sačinjen javnobeležnički zapis o prometu iste nepokretnosti, odnosno da je kod javnog beležnika overen ugovor o prometu iste nepokretnosti, a prodavac je isto lice, javni beležnik je dužan da o tome upozori ugovornike i da to upozorenje unese u javnobeležnički zapis, odnosno klauzulu o overi, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbija da sačini javnobeležnički zapis, odnosno da overi ugovor.
Javni beležnik koji je sačinio javnobeležnički zapis o ugovoru o prometu nepokretnosti, odnosno koji je overio ugovor o prometu nepokretnosti, dužan je da overen prepis tog javnobeležničkog zapisa, odnosno ugovora, odmah dostavi sudu koji je nadležan za vođenje posebne evidencije ugovora o prometu nepokretnosti.
Javni beležnik koji je sačinio javnobeležnički zapis o ugovoru o prometu nepokretnosti, odnosno koji je overio ugovor o prometu nepokretnosti, dužan je da overen prepis tog ugovora dostavi organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda, u roku od deset dana od dana sačinjavanja, odnosno overe.
Osnovni sud vodi posebnu evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti koje se nalaze na njegovom području. Posebna evidencija sadrži: podatke o ugovornicima, podatke o nepokretnosti i podatke o javnobeležničkom zapisu o ugovoru o prometu nepokretnosti ili podatke o javnobeležničkoj overi ugovora o prometu nepokretnosti. Pravo uvida u posebnu evidenciju imaju svi javni beležnici.
Propis kojim se bliže uređuje vođenje posebne evidencije iz stava 8. ovog člana donosi ministar nadležan za pravosuđe.
Ako javni beležnik, na osnovu izvršenog uvida u registar nepokretnosti ili na drugi način, utvrdi da je predmet ugovora o prometu nepokretnosti objekat ili poseban deo zgrade za koji nije izdata upotrebna dozvola ili u pogledu koga je u toku postupak legalizacije, dužan je da o tome upozori ugovornike i da to upozorenje unese u javnobeležnički zapis, odnosno klauzulu o overi, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbija da sačini javnobeležnički zapis, odnosno overi ugovor.”
Član 2.
U članu 13. stav 2. menja se i glasi:
„Izjava o odricanju, u smislu stava 1. ovog člana, može se dati u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku, koji overava javni beležnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija) i služi kao osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.”
Član 3.
Član 14. menja se i glasi:
„Član 14.
Javni beležnik koji sačinjava javnobeležnički zapis ugovora o otuđenju nepokretnosti iz javne svojine, odnosno overava ugovor o otuđenju nepokretnosti iz javne svojine, dužan je da primerak ugovora dostavi nadležnom pravobraniocu, u roku od 15 dana od dana sačinjavanja zapisa, odnosno overe ugovora.
Ako je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen suprotno odredbama ovog zakona, zakona kojim se uređuje javna svojina ili drugog zakona, nadležni pravobranilac je dužan da podnese tužbu za poništaj ugovora, u roku od šest meseci od dana dostavljanja javnobeležničkog zapisa, odnosno ugovora, a najkasnije u roku od tri godine od dana sačinjavanja javnobeležničkog zapisa, odnosno overe ugovora.”
Član 4.
Član 15. menja se i glasi:
„Član 15.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj javni beležnik koji:
1) ne dostavi nadležnom organu overen prepis javnobeležničkog zapisa, odnosno ugovora, u skladu sa članom 4. st. 6. i 7. ovog zakona;
2) ne dostavi primerak javnobeležničkog zapisa, odnosno ugovora sa priloženim ispravama Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u skladu sa članom 13. stav 4. ovog zakona;
3) ne dostavi primerak javnobeležničkog zapisa, odnosno ugovora nadležnom pravobraniocu u skladu sa članom 14. stav 1. ovog zakona.”
Član 5.
U članu 16. stav 1. posle reči: „zapisa” dodaje se zapeta, a reči: „će sastavljati” zamenjuju se rečima: „odnosno overu ugovora o prometu nepokretnosti vršiće”.
U stavu 2. posle reči: „zapisa” dodaju se zapeta i reči: „odnosno overu ugovora o prometu nepokretnosti”.
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti sadržan je u članu 97. tačka 17. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06), prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Novi Zakon o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, broj 93/14), koji je stupio na snagu 1. septembra 2014. godine, predvideo je da se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju isključivo u obliku javnobeležničkog zapisa za čije su sastavljanje nadležni isključivo javni beležnici.
Na osnovu analize dosadašnje primene ovog zakona, zaključeno je da je neophodno izvršiti izmene Zakona o prometu nepokretnosti, u smislu da se omogući da se pored javnobeležničkog zapisa ugovori o prometu nepokretnosti mogu sačinjavati i u pismenom obliku, s tim da je neophodno da takvi ugovori prođu postupak solemnizacije javnog beležnika čime bi stekli svojstvo javne isprave. Predloženim izmenama neće se narušiti stepen pravne sigurnosti u oblasti prometa nepokretnosti.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Zakona menja se član 4. Zakona o prometu nepokretnosti, tako što se predviđa da se pored javnobeležničkog zapisa, ugovori o prometu nepokretnosti mogu sačinjavati od strane samih ugovornih strana u pismenom obliku, s tim da je u tom slučaju neophodno da se pred javnim beležnikog sprovede postupak solemnizacije, koji bi takvom ugovoru dao snagu javne isprave. U postupku solemnizacije javni beležnik bi potvrdio da sadržina ugovora odgovara volji ugovornih strana, kao i da su ugovorne strane svojeručno potpisale ugovor.
Odredbama čl. 2. do 5. Zakona vrši se neophodno usklađivanje čl. 13. do 16. Zakona o prometu nepokretnosti sa članom 1. Zakona.
Članom 6. Zakona predviđeno je da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, iz razloga kako bi se sprečila šteta po ostvarivanje prava građana i pravnih lica, koja bi mogla nastupiti zbog usporenog prometa nepokretnosti.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, budući da bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad državnih i drugih organa i ostvarivanje prava građana.
VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Odredbom člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da zakoni i drugi opšti akti mogu da stupe na snagu i pre osmog dana od dana objavljivanja samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
U slučaju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti postoje naročito opravdani razlozi da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, budući da je to neophodno radi sprečavanja štete za ostvarivanje prava građana i pravnih lica.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O PROMETU NEPOKRETNOSTI KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 4.
Ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležničkog zapisa.
Za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa isključivo je nadležan javni beležnik na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora.
Ugovori koji nisu zaključeni na način iz st. 1. i 2. ovog člana, ne proizvode pravno dejstvo.
Ako javni beležnik, na osnovu izvršenog uvida u posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti, utvrdi da su u sudu već overeni potpisi na ugovoru o prometu iste nepokretnosti, odnosno da je kod javnog beležnika ili u sudu sačinjen javnobeležnički zapis o prometu iste nepokretnosti, a prodavac je isto lice, dužan je da o tome upozori ugovornike i da to upozorenje unese u javnobeležnički zapis, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbija da sačini javnobeležnički zapis.
Javni beležnik koji je sačinio javnobeležnički zapis o ugovoru o prometu nepokretnosti dužan je da overen prepis tog javnobeležničkog zapisa odmah dostavi sudu koji je nadležan za vođenje posebne evidencije javnobeležničkih zapisa o ugovorima o prometu nepokretnosti.
Javni beležnik koji je sačinio javnobeležnički zapis o ugovoru o prometu nepokretnosti dužan je da overen prepis tog javnobeležničkog zapisa dostavi organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda, u roku od deset dana od dana sačinjavanja.
Osnovni sud vodi posebnu evidenciju javnobeležničkih zapisa o ugovorima o prometu nepokretnosti koje se nalaze na njegovom području. Posebna evidencija sadrži: podatke o ugovornicima, podatke o nepokretnosti i podatke o javnobeležničkom zapisu o ugovoru o prometu nepokretnosti. Pravo uvida u posebnu evidenciju imaju javni beležnici sa područja osnovnog suda koji vodi posebnu evidenciju.
Propis kojim se bliže uređuje vođenje posebne evidencije iz stava 7. ovog člana donosi ministar nadležan za pravosuđe.
Ako javni beležnik, na osnovu izvršenog uvida u registar nepokretnosti ili na drugi način, utvrdi da je predmet ugovora o prometu nepokretnosti objekat ili poseban deo zgrade za koji nije izdata upotrebna dozvola ili u pogledu koga je u toku postupak legalizacije, dužan je da o tome upozori ugovornike i da to upozorenje unese u javnobeležnički zapis, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbija da sačini javnobeležnički zapis.
ČLAN 4.
UGOVOR O PROMETU NEPOKRETNOSTI ZAKLJUČUJE SE U OBLIKU JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA ILI U PISMENOM OBLIKU.
UGOVOR O PROMETU NEPOKRETNOSTI ZAKLJUČEN U PISMENOM OBLIKU OVERAVA JAVNI BELEŽNIK, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OVERAVANJE NEJAVNE ISPRAVE (SOLEMNIZACIJA).
ZA SASTAVLJANJE UGOVORA O PROMETU NEPOKRETNOSTI U OBLIKU JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA, ODNOSNO ZA OVERAVANJE UGOVORA O PROMETU NEPOKRETNOSTI ZAKLJUČENOG U PISMENOM OBLIKU ISKLJUČIVO JE NADLEŽAN JAVNI BELEŽNIK NA ČIJEM SE PODRUČJU NALAZI NEPOKRETNOST KOJA JE PREDMET UGOVORA.
UGOVORI KOJI NISU ZAKLJUČENI NA NAČIN IZ ST. 1. DO 3. OVOG ČLANA, NE PROIZVODE PRAVNO DEJSTVO.
AKO JAVNI BELEŽNIK NA OSNOVU IZVRŠENOG UVIDA U POSEBNU EVIDENCIJU O UGOVORIMA O PROMETU NEPOKRETNOSTI, UTVRDI DA SU U SUDU VEĆ OVERENI POTPISI NA UGOVORU O PROMETU ISTE NEPOKRETNOSTI, DA JE KOD JAVNOG BELEŽNIKA ILI U SUDU SAČINJEN JAVNOBELEŽNIČKI ZAPIS O PROMETU ISTE NEPOKRETNOSTI, ODNOSNO DA JE KOD JAVNOG BELEŽNIKA OVEREN UGOVOR O PROMETU ISTE NEPOKRETNOSTI, A PRODAVAC JE ISTO LICE, JAVNI BELEŽNIK JE DUŽAN DA O TOME UPOZORI UGOVORNIKE I DA TO UPOZORENJE UNESE U JAVNOBELEŽNIČKI ZAPIS, ODNOSNO KLAUZULU O OVERI, A AKO SE UGOVORNICI PROTIVE UNOŠENJU UPOZORENJA, JAVNI BELEŽNIK ODBIJA DA SAČINI JAVNOBELEŽNIČKI ZAPIS, ODNOSNO DA OVERI UGOVOR.
JAVNI BELEŽNIK KOJI JE SAČINIO JAVNOBELEŽNIČKI ZAPIS O UGOVORU O PROMETU NEPOKRETNOSTI, ODNOSNO KOJI JE OVERIO UGOVOR O PROMETU NEPOKRETNOSTI, DUŽAN JE DA OVEREN PREPIS TOG JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA, ODNOSNO UGOVORA, ODMAH DOSTAVI SUDU KOJI JE NADLEŽAN ZA VOĐENJE POSEBNE EVIDENCIJE UGOVORA O PROMETU NEPOKRETNOSTI.
JAVNI BELEŽNIK KOJI JE SAČINIO JAVNOBELEŽNIČKI ZAPIS O UGOVORU O PROMETU NEPOKRETNOSTI, ODNOSNO KOJI JE OVERIO UGOVOR O PROMETU NEPOKRETNOSTI, DUŽAN JE DA OVEREN PREPIS TOG UGOVORA DOSTAVI ORGANU NADLEŽNOM ZA UTVRĐIVANJE I NAPLATU JAVNIH PRIHODA, U ROKU OD DESET DANA OD DANA SAČINJAVANJA, ODNOSNO OVERE.
OSNOVNI SUD VODI POSEBNU EVIDENCIJU UGOVORA O PROMETU NEPOKRETNOSTI KOJE SE NALAZE NA NJEGOVOM PODRUČJU. POSEBNA EVIDENCIJA SADRŽI: PODATKE O UGOVORNICIMA, PODATKE O NEPOKRETNOSTI I PODATKE O JAVNOBELEŽNIČKOM ZAPISU O UGOVORU O PROMETU NEPOKRETNOSTI ILI PODATKE O JAVNOBELEŽNIČKOJ OVERI UGOVORA O PROMETU NEPOKRETNOSTI. PRAVO UVIDA U POSEBNU EVIDENCIJU IMAJU SVI JAVNI BELEŽNICI.
PROPIS KOJIM SE BLIŽE UREĐUJE VOĐENJE POSEBNE EVIDENCIJE IZ STAVA 8. OVOG ČLANA DONOSI MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUĐE.
AKO JAVNI BELEŽNIK, NA OSNOVU IZVRŠENOG UVIDA U REGISTAR NEPOKRETNOSTI ILI NA DRUGI NAČIN, UTVRDI DA JE PREDMET UGOVORA O PROMETU NEPOKRETNOSTI OBJEKAT ILI POSEBAN DEO ZGRADE ZA KOJI NIJE IZDATA UPOTREBNA DOZVOLA ILI U POGLEDU KOGA JE U TOKU POSTUPAK LEGALIZACIJE, DUŽAN JE DA O TOME UPOZORI UGOVORNIKE I DA TO UPOZORENJE UNESE U JAVNOBELEŽNIČKI ZAPIS, ODNOSNO KLAUZULU O OVERI, A AKO SE UGOVORNICI PROTIVE UNOŠENJU UPOZORENJA, JAVNI BELEŽNIK ODBIJA DA SAČINI JAVNOBELEŽNIČKI ZAPIS, ODNOSNO OVERI UGOVOR.
Član 13.
Vlasnik nepokretnosti može se jednostranom izjavom odreći prava svojine na nepokretnosti u korist Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Izjava o odricanju, u smislu stava 1. ovog člana, daje se u obliku javnobeležničkog zapisa i služi kao osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
IZJAVA O ODRICANJU, U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA, MOŽE SE DATI U OBLIKU JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA ILI U PISMENOM OBLIKU, KOJI OVERAVA JAVNI BELEŽNIK U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OVERAVANJE NEJAVNE ISPRAVE (SOLEMNIZACIJA) I SLUŽI KAO OSNOV ZA UPIS U JAVNU KNJIGU O EVIDENCIJI NEPOKRETNOSTI I PRAVIMA NA NJIMA.
Od podnosioca izjave će se, pre njenog potpisivanja, zatražiti da podnese izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno drugu odgovarajuću ispravu na osnovu koje se utvrđuje da je on vlasnik nepokretnosti.
Javni beležnik će potpisanu izjavu, zajedno sa priloženim ispravama, u roku od 15 dana dostaviti Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, radi pokretanja postupka za upis prava i određivanje načina korišćenja predmetne nepokretnosti.
Član 14.
Javni beležnik koji sačinjava javnobeležnički zapis o ugovoru o otuđenju nepokretnosti iz javne svojine dužan je da primerak javnobeležničkog zapisa dostavi nadležnom pravobraniocu, u roku od 15 dana od dana sačinjavanja zapisa.
Ako je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen suprotno odredbama ovog zakona, zakona kojim se uređuje javna svojina ili drugog zakona, nadležni pravobranilac je dužan da podnese tužbu za poništaj ugovora, u roku od šest meseci od dana dostavljanja javnobeležničkog zapisa, a najkasnije u roku od tri godine od dana sačinjavanja javnobeležničkog zapisa.
ČLAN 14.
JAVNI BELEŽNIK KOJI SAČINJAVA JAVNOBELEŽNIČKI ZAPIS UGOVORA O OTUĐENJU NEPOKRETNOSTI IZ JAVNE SVOJINE, ODNOSNO OVERAVA UGOVOR O OTUĐENJU NEPOKRETNOSTI IZ JAVNE SVOJINE, DUŽAN JE DA PRIMERAK UGOVORA DOSTAVI NADLEŽNOM PRAVOBRANIOCU, U ROKU OD 15 DANA OD DANA SAČINJAVANJA ZAPISA, ODNOSNO OVERE UGOVORA.
AKO JE UGOVOR O PROMETU NEPOKRETNOSTI ZAKLJUČEN SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA, ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE JAVNA SVOJINA ILI DRUGOG ZAKONA, NADLEŽNI PRAVOBRANILAC JE DUŽAN DA PODNESE TUŽBU ZA PONIŠTAJ UGOVORA, U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA DOSTAVLJANJA JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA, ODNOSNO UGOVORA, A NAJKASNIJE U ROKU OD TRI GODINE OD DANA SAČINJAVANJA JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA, ODNOSNO OVERE UGOVORA.
Član 15.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj javni beležnik koji:
1) ne dostavi nadležnom organu overen prepis javnobeležničkog zapisa u skladu sa članom 4. st. 5. i 6. ovog zakona;
2) ne dostavi primerak javnobeležničkog zapisa sa priloženim ispravama Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, odnosno nadležnom organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u skladu sa članom 13. stav 4. ovog zakona;
3) ne dostavi primerak javnobeležničkog zapisa nadležnom pravobraniocu u skladu sa članom 14. stav 1. ovog zakona.
ČLAN 15.
NOVČANOM KAZNOM OD 50.000 DO 150.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ JAVNI BELEŽNIK KOJI:
1) NE DOSTAVI NADLEŽNOM ORGANU OVEREN PREPIS JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA, ODNOSNO UGOVORA, U SKLADU SA ČLANOM 4. ST. 6. I 7. OVOG ZAKONA;
2) NE DOSTAVI PRIMERAK JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA, ODNOSNO UGOVORA SA PRILOŽENIM ISPRAVAMA REPUBLIČKOJ DIREKCIJI ZA IMOVINU REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO NADLEŽNOM ORGANU AUTONOMNE POKRAJINE ILI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE U SKLADU SA ČLANOM 13. STAV 4. OVOG ZAKONA;
3) NE DOSTAVI PRIMERAK JAVNOBELEŽNIČKOG ZAPISA, ODNOSNO UGOVORA NADLEŽNOM PRAVOBRANIOCU U SKLADU SA ČLANOM 14. STAV 1. OVOG ZAKONA.
Član 16.
Na području osnovnog suda za koje nisu imenovani javni beležnici, do imenovanja javnog beležnika sa službenim sedištem u sedištu osnovnog suda, ugovore o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa, će sastavljati ODNOSNO OVERU UGOVORA O PROMETU NEPOKRETNOSTI VRŠIĆE osnovni sud u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje javnobeležnička delatnost.
Ako se na području osnovnog suda imenuje javni beležnik sa službenim sedištem van sedišta osnovnog suda, do imenovanja javnog beležnika sa službenim sedištem u sedištu osnovnog suda, osnovni sud je nadležan za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti u obliku javnobeležničkog zapisa, ODNOSNO OVERU UGOVORA O PROMETU NEPOKRETNOSTI samo za teritoriju grada ili opštine na kojima se ne nalazi službeno sedište imenovanog javnog beležnika.
Sudovi su dužni da omoguće javnom beležniku uvid u posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti koji su podneti radi overavanja potpisa ugovarača, a koju sudovi vode do dana stupanja na snagu ovog zakona u skladu sa Pravilnikom o vođenju posebne evidencije o ugovorima o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS”, broj 4/10).
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo pravde
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti
Draft of the Law on amendments and additions to the Law on Trade Real Estate
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
– /
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
– /
5. Ako ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
– /
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
– Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
– /