Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima (sa tabelom uklađenosti)

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O INVESTICIONIM FONDOVIMA

Član 1.

U Zakonu o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 51/09 i 31/11), u članu 2. tačka 1) menja se i glasi:

„1) društvo za upravljanje – privredno društvo čija je osnovna delatnost upravljanje investicionim fondom, u skladu sa ovim zakonom;”.

Tačka 6) menja se i glasi:

„6) kvalifikovano učešće – posredno ili neposredno učešće u društvu za upravljanje koje predstavlja najmanje 10% kapitala, odnosno glasačkih prava ili koje omogućava ostvarenje značajnog uticaja na upravljanje društvom za upravljanje u kojem postoji takvo učešće. Za utvrđivanje glasačkih prava u smislu ove odredbe primenjuju se odredbe o značajnim učešćima zakona kojim se uređuje tržište kapitala;”.

Posle tačke 7) dodaje se tačka 7a), koja glasi:

„7a) skraćeni prospekt – kratak dokument koji sadrži ključne informacije za investitore i koje su, kao takve, jasno naznačene u skraćenom prospektu. Ključne informacije za investitore moraju sadržati odgovarajuće informacije o najvažnijim karakteristikama fonda, kao što su vrste ulaganja i mogući rizici, a koje omogućavaju investitorima da donesu utemeljenu odluku o predloženom ulaganju;”.

Tač. 8) i 9) menjaju se i glase:

„8) član uprave je direktor ili član nadzornog odbora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;

9) portfolio fonda čini imovina u koju investicioni fond ulaže u skladu sa odredbama ovog zakona.”.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

„Pojmovi: bliska povezanost, finansijski instrument, hartije od vrednosti, regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma (MTP), OTC tržište, kliring, saldiranje i insajderska informacija imaju značenje kako je određeno zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.”

Član 2.

U članu 4. stav 1. posle reči: „osniva se isključivo kao” dodaje se reč: „dvodomno”.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

„Društvo za upravljanje ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.”

Član 3.

Član 5. menja se i glasi:

„Član 5.

Društvo za upravljanje:

1) organizuje i upravlja otvorenim fondom;

2) osniva i upravlja zatvorenim fondom;

3) upravlja privatnim fondom;

4) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Kada društvo za upravljanje obavlja poslove upravljanja portfoliom za klijenta, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, nije dozvoljeno ulaganje sredstava iz portfolia za kupovinu investicionih jedinica otvorenog fonda kojim to društvo upravlja, bez prethodne saglasnosti klijenta.

Društvo za upravljanje ne može obavljati drugu delatnost osim delatnosti navedenih u stavu 1. ovog člana.

Društvo za upravljanje upravlja investicionim fondom donošenjem investicionih odluka i vršenjem administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti.

Društvo za upravljanje može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima pri čemu se odgovornost društva za upravljanje ne isključuje, a pod uslovom da:

1) obavesti Komisiju o poveravanju poslova;

2) obezbedi mere za kontinuiran nadzor nad tako poverenim poslovima;

3) u prospektu fonda se navedu poslovi i lica kojima se ovi poslovi poveravaju;

4) ispuni druge uslove propisane odgovarajućim aktom Komisije.

Društvo za upravljanje može da organizuje, osniva i upravlja sa više investicionih fondova.

Društvo za upravljanje je dužno da se u svom poslovanju pridržava odredaba zakona kojim se uređuje tržište kapitala, pravila sigurnog i dobrog poslovanja, korišćenja i saopštavanja insajderskih informacija.

Pravo glasa na osnovu akcija koje čine imovinu investicionog fonda ostvaruje društvo za upravljanje koje upravlja investicionim fondom.”

Član 4.

U članu 7. st. 1. i 3. reči: „200.000 (dvestahiljada)” zamenjuju se rečima: „125.000 (stodvadesetpethiljada)”.

Dodaju se st. 5. i 6, koji glase:

„Kada adekvatna visina kapitala padne ispod iznosa propisanog stavom 3. ovog člana, Komisija nalaže društvu za upravljanje da u određenom roku otkloni odstupanja.

Komisija bliže propisuje način izračunavanja adekvatnosti kapitala društva za upravljanje, naročito u slučaju kada je došlo do značajne promene u poslovanju društva za upravljanje u prethodnoj godini, odnosno kada društvo za upravljanje posluje kraće od godinu dana, kao i način i rokove izveštavanja Komisije.”

Član 5.

U članu 8. stav 4. reči: „hartija od vrednosti” zamenjuju se rečju: „kapitala”.

Član 6.

U članu 10. st. 2. i 3. posle reči: „sa njim” dodaje se reč: „blisko” na oba mesta.

U stavu 7. tačka 7) posle reči: „organizacionoj” dodaju se zapeta i reč: „kadrovskoj”.

Tačka 8) menja se i glasi:

„8) spisak predloženih članova uprave.”.

Član 7.

U članu 11. stav 1. tačka 3) posle reči: „struktura” dodaje se reč: „blisko”.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Kada Komisija odbije zahtev za izdavanje dozvole, dužna je da dostavi podnosiocu zahteva rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole sa pisanim obrazloženjem.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4, posle koga se dodaje novi stav 5, koji glasi:

„Na sticanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.”

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 6. i 7.

Član 8.

U članu 12. stav 2. reči: „hartija od vrednosti” zamenjuju se rečju: „kapitala”.

U stavu 3. tačka 4) ispred reči: „povezano” dodaje se reč: „blisko”.

Stav 4. menja se i glasi:

„Članovi uprave društva za upravljanje moraju imati visoku školsku spremu, s tim da direktor i najmanje jedna polovina članova uprave moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u skladu sa aktom Komisije.”

Član 9.

U članu 13. stav 3. briše se.

Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

„U slučaju kada Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad društvu za upravljanje, istovremeno donosi i rešenje o davanju saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje.”

Član 10.

U članu 17. stav 1. tačka 8) reč: „privilegovanih” zamenjuje se rečju: „insajderskih”.

Član 11.

Član 21. menja se i glasi:

„Član 21.

Vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje i revizija finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda, vrše se u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija i podzakonskim aktima Komisije.

Društvo za upravljanje je dužno da, u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, odvojeno prikazuje podatke za svaki fond kojim upravlja.

Društvo za upravljanje je dužno da, odvojeno od svojih, vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje za investicioni fond kojim upravlja.

Društvo za upravljanje je dužno da čuva dokumentaciju i podatke zabeležene na elektronskim medijima koji se odnose na članove, odnosno akcionare investicionog fonda, u skladu sa zakonima kojima se uređuju računovodstvo i revizija.

Komisija uređuje sadržinu podataka u izveštaju o eksternoj reviziji, kontnom okviru i finansijskim izveštajima društva za upravljanje i investicionog fonda, listu društava za reviziju koja mogu obavljati reviziju iz stava 1. ovog člana, kao i kriterijume koje takvo društvo za reviziju mora ispunjavati.”

Član 12.

Naziv člana 22. i član 22. menjaju se i glase:

„Izveštavanje

Član 22.

Društvo za upravljanje je dužno da javno objavi i Komisiji dostavi:

1) posebne godišnje finansijske izveštaje za društvo i za investicione fondove kojima ono upravlja, sa izveštajem eksternog revizora, do 30. aprila tekuće godine za prethodnu godinu;

2) polugodišnje izveštaje za svaki investicioni fond posebno do 31. avgusta tekuće godine, za prethodno polugodište.

Uz godišnji finansijski izveštaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana javno se objavljuju i Komisiji dostavljaju podaci o:

1) imovini i obavezama, a naročito:

(1) prenosivim hartijama od vrednosti,

(2) stanju novčanih depozita,

(3) drugoj imovini,

(4) ukupnoj imovini,

(5) obavezama,

(6) vrednosti neto imovine investicionog fonda;

2) broju investicionih jedinica;

3) pojedinačnoj vrednosti investicionih jedinica sa stanjem na dan poslednjeg radnog dana u periodu za koji se izveštaj dostavlja, odnosno broju akcija;

4) strukturi portfolia investicionog fonda po vrstama prenosivih hartija od vrednosti sa opisom izmena u sastavu portfolia u navedenom periodu;

5) promenama vrednosti imovine investicionog fonda u navedenom periodu;

6) ukupnoj neto vrednosti imovine i neto vrednosti imovine po jedinici na kraju godine za poslednje tri godine poslovanja komparativno;

7) preuzetim obavezama prema vrsti transakcije u navedenom periodu u smislu člana 31. ovog zakona.

Polugodišnji izveštaj iz stava 1. tačka 2) ovog člana sadrži najmanje podatke iz stava 2. tač. 1) do 4) ovog člana.

Komisija bliže propisuje način javnog objavljivanja i sadržaj izveštaja iz ovog člana, a može propisati i obavezu dostavljanja drugih izveštaja i rokove za njihovo dostavljanje.

Društvo za upravljanje je dužno da na zahtev i bez naknade omogući članu fonda uvid u prospekt i poslednji godišnji i polugodišnji finansijski izveštaj.

Prospekt i skraćeni prospekt mogu biti dostavljeni članu fonda na trajnom mediju ili dostupni na internet stranici društva za upravljanje. Štampani primerak prospekta i skraćenog prospekta dostavlja se članu fonda na zahtev i bez naknade.

Godišnji i polugodišnji finansijski izveštaj dostupni su članu fonda na način naveden u prospektu i skraćenom prospektu. Štampani primerak godišnjeg i polugodišnjeg finansijskog izveštaja dostavlja se članu fonda na zahtev i bez naknade.”

Član 13.

U članu 24. posle reči: „zakona” dodaju se reči: „i zakona kojim se uređuje devizno poslovanje”.

Član 14.

Član 26. menja se i glasi:

„Član 26.

Komisija izdaje dozvolu iz člana 25. ovog zakona kada, uzimajući u obzir predložene investicione ciljeve, veličinu i druge bitne karakteristike investicionog fonda, utvrdi da društvo za upravljanje ispunjava uslove propisane ovim zakonom, kao i da će na adekvatan način biti zaštićeni interesi članova investicionog fonda.

Komisija izdaje rešenje o izdavanju dozvole ili odbijanju zahteva iz člana 25. ovog zakona sa pisanim obrazloženjem.”

Član 15.

U članu 28. stav 1. menja se glasi:

„Vrste fonda, bliže uslove za svrstavanje po vrsti fonda, kao i mogućnost promene vrste fonda uređuje Komisija.”

Stav 2. briše se.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. u tački 1) reči: „iz stava 1. ovog člana” zamenjuju se rečima: „i način upravljanja rizicima”.

Član 16.

Član 29. menja se i glasi:

„Član 29.

Imovina investicionog fonda može se ulagati u:

1) prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca kojima se trguje, odnosno koji su uključeni u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi (MTP) u Republici, državama članicama EU i na regulisanim tržištima drugih država;

2) jedinice otvorenih fondova u Republici, u državama članicama EU i drugim državama;

3) novčane depozite u bankama u Republici, u državama članicama EU i drugim državama, odnosno kreditnim institucijama u državama članicama EU i drugim državama;

4) instrumente tržišta novca, odnosno dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika, Narodna banka Srbije, teritorijalna autonomija i jedinice lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug, kao i instrumente tržišta novca, odnosno dužničke hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije, države članice EU i druge države;

5) izvedene finansijske instrumente kojima se trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP ili OTC tržištu, a koji su izvedeni iz ili se odnose na:

(1) finansijske instrumente iz tač. 1) do 4) ovog člana,

(2) finansijske indekse,

(3) strane valute i valutne kurseve,

(4) kamatne stope.”

Član 17.

Član 30. menja se i glasi:

„Član 30.

Na ulaganja imovine iz člana 29. ovog zakona, primenjuju se sledeća ograničenja:

1) do 10% imovine investicionog fonda može se ulagati u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca jednog izdavaoca. Zbir pojedinačnih vrednosti ulaganja u prenosive hartije od vrednosti i instrumente tržišta novca jednog izdavaoca koja su veća od 5% imovine fonda ne sme biti veći od 40% vrednosti ukupne imovine fonda;

2) do 20% imovine investicionog fonda može se ulagati u novčane depozite u jednoj banci, odnosno kreditnoj instituciji;

3) do 10% imovine investicionog fonda može se ulagati u izvedene finansijske instrumente kojima se trguje na OTC tržištu kada je druga strana u transakciji banka, odnosno kreditna institucija, odnosno do 5% imovine investicionog fonda kada je druga strana u transakciji drugo pravno lice;

4) do 20% imovine investicionog fonda može se ulagati u jedan fond, pri čemu ukupna vrednost takvih ulaganja u investicione fondove koji nisu otvoreni fondovi ne sme biti veće od 30% imovine fonda.

Ukupna izloženost fonda prema jednom licu može da iznosi najviše do 20% imovine fonda.

Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana do 35% imovine investicionog fonda može se ulagati u prenosive hartije od vrednosti ili instrumente tržišta novca, koji su izdati ili garantovani od strane Republike, Narodne banke Srbije, jedinice lokalne samouprave, države članice EU, ostalih država ili međunarodnih organizacija kojima pripadaju države članice EU.

Imovina investicionog fonda ne može se ulagati u hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente koje izdaje društvo za upravljanje.

Pod jednim izdavaocem, odnosno jednim licem u čiju se imovinu vrši ulaganje u smislu ovog člana smatra se i sa njim blisko povezano lice.

Društvo za upravljanje ne može zauzimati kratke pozicije imovinom otvorenog fonda, odnosno ne može da obavlja prodaju bez pokrića.

Nije dozvoljeno ulaganje imovine otvorenog fonda u plemenite metale ili depozitne potvrde koje se odnose na plemenite metale.

Komisija propisuje bliže uslove i način ulaganja u finansijske instrumente iz stava 1. ovog člana, a može propisati i dodatne kriterijume za ulaganje imovine investicionog fonda.”

Član 18.

Iznad člana 31. dodaje se naziv člana 31, koji glasi: „Upravljanje rizicima”.

Član 31. menja se i glasi:

„Član 31.

Društvo za upravljanje dužno je da uspostavi sistem upravljanja rizicima koji omogućava praćenje i merenje rizika pozicija i njihov doprinos ukupnom riziku portfolija, koji uključuje i tačnu i nezavisnu procenu vrednosti izvedenih finansijskih instrumenata kojima se trguje na OTC tržištu.

Ulaganje u izvedene finansijske instrumente dozvoljeno je isključivo radi smanjenja rizika i samo ukoliko investicioni fond ima dovoljno imovine da namiri obaveze koje iz izvedenog finansijskog instrumenta mogu proisteći.

Komisija može propisati bliže uslove i način identifikacije, merenja i procene rizika iz ovog člana, kao i upravljanje tim rizicima.”

Član 19.

U članu 33. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Imovina investicionog fonda ne sme biti upotrebljena za davanje ili garantovanje zajmova u korist trećih lica.”

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. posle reči: „sa njim” dodaje se reč: „blisko”.

Član 20.

U članu 35. stav 5. reči: „u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i” i reči: „ili investicionog fonda”, brišu se.

Član 21.

Član 36. menja se i glasi:

„Član 36.

Investicioni fond ima prospekt i skraćeni prospekt, koje društvo za upravljanje sastavlja posebno za svaki investicioni fond kojim upravlja.

Prospekt mora sadržati sve informacije na osnovu kojih investitor može doneti utemeljenu odluku o predloženom ulaganju, a naročito o rizicima u vezi sa tim ulaganjem.

Prospekt sadrži jasno i razumljivo objašnjenje vrsta rizika fonda koje se prikazuje odvojeno od instrumenata u koje fond ulaže.

Prilikom pristupanja investicionom fondu, lice koje pristupa potpisuje izjavu kojom potvrđuje da u potpunosti razume prospekt, kao i vrste i način naplaćivanja naknada.

Skraćeni prospekt mora biti istinit, jasan i nedvosmislen i mora odgovarati sadržini prospekta.

Društvo za upravljanje javno objavljuje prospekt i ažurirani skraćeni prospekt za svaki investicioni fond kojim upravlja na svojoj internet stranici.”

Član 22.

U članu 37. stav 1. tačka 5) posle reči: „prospekta” dodaju se reči: „i poslednjeg ažuriranja podataka u prospektu”.

Stav 2. tačka 6) zapeta i reči: „odnosno kategorija zatvorenog fonda” brišu se.

Stav 2. tačka 8) podtačka (1) reč: „organizovanog” briše se.

Član 23.

U članu 42. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

„Otvoreni investicioni fond je investicioni fond koji nema svojstvo pravnog lica, koji osniva društvo za upravljanje i čijom imovinom upravlja društvo za upravljanje u svoje ime, a za zajednički račun članova fonda, u skladu sa ovim zakonom.

Otvoreni fond se osniva sa jedinim ciljem da se zajednička sredstva koja su prikupljena od javnosti, ulažu u prenosive hartije od vrednosti ili u drugu finansijsku imovinu u skladu sa ovim zakonom, a na osnovu pravila disperzije rizika, kao i na principu otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda iz imovine fonda.”

Član 24.

U članu 43. stav 1. reči: „imovinu iz člana 29. stav 1. tač. 1) do 15a)” zamenjuju se rečima: „skladu sa odredbama čl. 29, 30. i 31.”.

St. 2. i 3. brišu se.

Član 25.

Naziv člana 44. i član 44. menjaju se i glase:

„Naknade

Član 44.

U prospektu otvorenog fonda navode se sve naknade koje se naplaćuju od članova otvorenog fonda i iz imovine otvorenog fonda.

Društvo za upravljanje može naplaćivati naknadu za kupovinu i naknadu za otkup investicionih jedinica od članova otvorenog fonda.

Iz imovine otvorenog fonda mogu se naplaćivati:

1) naknada društvu za upravljanje za upravljanje imovinom fonda;

2) troškovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti;

3) troškovi kastodi banke;

4) troškovi eksterne revizije;

5) drugi troškovi u skladu sa aktom Komisije.

Naknada društva za upravljanje i kastodi banke obračunavaju se i naplaćuju na način predviđen aktom Komisije.

Ostale troškove snosi društvo za upravljanje.

Komisija može detaljnije urediti vrste naknada i troškova, njihove maksimalne iznose, izveštavanje o naknadama i troškovima, kao i postupke za sprečavanje manipulacije naknadama, troškovima i tržišnim cenama.”

Član 26.

U članu 45. stav 1. reči: „u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i” i reči: „ili otvorenog fonda” brišu se.

Član 27.

U članu 46. stav 2. reči: „u skladu sa pravilnikom o tarifi” brišu se.

Dodaje se stav 5, koji glasi:

„Prilikom pružanja prodajnih usluga, neposredno ili posredno, društvo za upravljanje obavezno je da dostavi skraćeni prospekt zainteresovanim licima bez naknade pre sticanja svojstva člana fonda.”

Član 28.

U članu 47. stav 2. reči: „pravilnikom o tarifi” zamenjuju se rečima: „prospektom fonda”.

Član 29.

U članu 49. stav 2. procenat: „20%” zamenjuju se procentom: „10%”.

U stavu 3. reči: „uređuju kreditni poslovi sa inostranstvom” zamenjuju se rečima: „uređuje devizno poslovanje”.

Član 30.

U članu 51. posle stava 5. dodaju se novi stav 6. i stav 7, koji glase:

„Nakon prijema obaveštenja iz stava 5. ovog člana članovi otvorenih fondova, koji se spajaju, imaju pravo na otkup investicionih jedinica ili konvertovanje u jedinice nekog drugog fonda kojim upravlja isto društvo za upravljanje, bez naknade.

Pravni, administrativni ili savetodavni troškovi u vezi sa spajanjem otvorenih fondova ne mogu pasti na teret imovine fondova koji se spajaju niti na teret članova fonda.”

Dosadašnji stav 6. postaje stav 8.

Član 31.

U članu 56. stav 1. reči: „oglasa u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i ” brišu se.

Član 32.

U članu 58. stav 1. posle reči: „javno” dodaje se reč: „akcionarsko”, a posle reči: „društvo” dodaju se zapeta i reči: „u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva”.

U stavu 4. posle reči: „podmirenje” dodaje se reč: „stvarnih”.

U stavu 5. reči: „hartija od vrednosti ” zamenjuju se rečju: „kapitala”.

U stavu 6. reči: „u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i” i reči „ili zatvorenog fonda” brišu se.

Član 33.

Član 59. menja se i glasi:

„Član 59.

Imovina zatvorenog fonda može se ulagati u skladu sa odredbama čl. 29 -31. ovog zakona i, u zavisnosti od vrste fonda, u akcije akcionarskih društava, registrovanih u Republici, kojima se ne trguje na regulisanom tržištu, odnosno MTP, udele društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici, kao i nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike, u skladu sa aktom Komisije.

Zatvoreni fond ne može sticati više od 20% akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca, koji je javno akcionarsko društvo, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, i sa njim blisko povezanih lica.

Komisija utvrđuje kategorizaciju zatvorenih fondova, kao i bliže uslove poslovanja za pojedine kategorije zatvorenih fondova.”

Član 34.

U članu 60. stav 6. reči: „uređuju kreditni poslovi sa inostranstvom” zamenjuju se rečima: „uređuje devizno poslovanje”.

Stav 7. briše se.

Član 35.

U članu 63. stav 2. reči: „upravnog odbora” brišu se.

Član 36.

U članu 64. stav 5. posle reči: „pravnih lica ili sa njima” dodaje se reč: „blisko”.

Član 37.

Član 65. menja se i glasi:

„Član 65.

Akcije zatvorenog fonda glase na ime, nedeljive su i neograničeno prenosive.

Društvo za upravljanje je dužno da uvrsti akcije zatvorenog fonda na regulisano tržište, odnosno MTP, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, u roku od 30 dana od dana upisa u Registar investicionih fondova.

Akcije zatvorenog fonda se izdaju javnom ponudom uz odobrenje objavljivanja prospekta.

Zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije samo uz prethodnu saglasnost Komisije i ako o tome dostavi obaveštenje javnosti u pisanoj formi objavljeno najmanje 15 dana unapred na internet stranici društva za upravljanje.

Komisija propisuje postupak i uslove pod kojima zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije i daje saglasnost iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.”

Član 38.

Član 66. menja se i glasi:

„Član 66.

Upis i uplata akcija zatvorenog fonda vrši se kod kastodi banke.”

Član 39.

U članu 72. stav 3. reči: „sa izveštajem eksterne revizije” brišu se.

Član 40.

U članu 77. stav 1. tačka 6) menja se i glasi:

„6) izvršava naloge društva za upravljanje za prenos imovine, saldiranje, odnosno plaćanje i naplate po osnovu kupovine/prodaje imovine investicionog fonda, ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i prospektom fonda;”.

U stavu 4. reči: „računu upravljanja i na zbirnom” brišu se.

St. 5. i 6. brišu se.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 6. posle reči: „ne može biti” dodaje se reč: „blisko”.

Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 7. i 8.

Član 41.

U članu 82. stav 2. tačka 4) tačka na kraju se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 5), koja glasi:

„5) druge mere u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.”

Član 42.

U članu 83. tačka 2) menja se i glasi:

„2) ako ne koristi dozvolu za rad u periodu od 12 meseci, izričito odbije dozvolu za rad ili ako je prestalo da obavlja delatnost predviđenu ovim zakonom pre više od šest meseci”.

Tačka 4) briše se.

U tački 6) reči: „hartija od vrednosti” zamenjuju se rečju: „kapitala”.

Član 43.

Naziv člana 85. i član 85. brišu se.

Član 44.

U članu 89. stav 1. tač. 8) i 9) brišu se.

Član 45.

Postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani okončaće se po odredbama Zakona o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 51/09 i 31/11).

Član 46.

Komisija za hartije od vrednosti doneće propise iz čl. 3, 4, 8, 11, 12, 15, 17, 25, 33. i 37. ovog zakona, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postojeća društva za upravljanje dužna su da usklade akta sa odredbama ovog zakona i odgovarajućim aktima Komisije, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Postojeća društva za upravljanje dužna su da usklade svoje poslovanje, odnosno poslovanje fonda kojim upravljaju, sa odredbama ovog zakona i odgovarajućim aktima Komisije, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 47.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u odredbama člana 97. tač. 6. i 7. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, bankarski i devizni sistem, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakon o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 51/09 i 31/11 – u daljem tekstu: Zakon) stupio je na snagu 2. juna 2006. godine, a počeo je sa primenom 10. juna 2006. godine. Ovim zakonom stvoreni su temelji za osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova kao novog oblika institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji. On obezbeđuje građanima uslove da kao članovi ovih fondova, na jednostavan i efikasan način učestvuju na tržištu kapitala i ostvaruju određene prinose. Prikupljena slobodna novčana sredstva članova fonda se, u skladu sa propisanim uslovima ulaganja i poslovnom politikom investicionog fonda, ulažu u različite oblike imovine i na takav način doprinose ne samo povećanju imovine fonda i njegovih članova, već i razvoju tržišta kapitala, kao i stvaranju uslova za povoljnije i efikasnije finansiranje realnog sektora.

Izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima iz 2009. i 2011. godine izvršene su u cilju obezbeđivanja stabilnijeg i sigurnijeg poslovanja investicionih fondova u uslovima globalne finansijske krize, usklađivanja sa relevantnom Direktivom 2009/65/ES Evropskog parlamenta i Saveta, od 13. jula 2009. godine, o koordinaciji zakona, propisa i administrativnih odredbi koje se odnose na poduhvate vezane za kolektivne investicije u prenosive hartije od vrednosti (UCITS) (u daljem tekstu: Direktiva) u meri u kojoj je dozvoljavao stepen razvoja domaćeg finansijskog tržišta, kao i usaglašavanja sa novim Zakonom o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, broj 31/11) koji je stupio na snagu 17. maja 2011. godine.

Drugi talas finansijske krize je uslovio dodatno pogoršanje finansijskog položaja i uslova poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima i doveo do značajnog smanjenja imovine samih fondova. U prethodnom periodu, kao neke od osnovnih tendencija na domaćem finansijskom tržištu, javljaju se:

značajan pad ostvarenog prometa na Beogradskoj berzi koji traje od 2008. godine,

smanjenje broja tržišnih učesnika, naročito brokersko-dilerskih društava, društava za upravljanje investicionim fondovima i društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,

skromna ponuda kvalitetnih finansijskih instrumenata, prvenstveno imajući u vidu nedovoljnu ponudu municipalnih i korporativnih obveznica, kao i državnih dužničkih hartija od vrednosti i obveznica međunarodnih finansijskih organizacija;

izražena težnja privrednih subjekata koji su učesnici na finansijskom tržištu da se domaće tržište kapitala učini atraktivnijim kako domaćim, tako i stranim investitorima.

Pored toga, u pravnom sistemu Republike Srbije oblast tržišta kapitala regulisana je setom zakona, kao što su Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o privrednim društvima, Zakon o tržištu kapitala, Zakon o investicionim fondovima i drugi, čije su odredbe u nekim oblastima primene međusobno neusaglašene, prvenstveno imajući u vidu stupanje na snagu važećeg Zakona o privrednim društvima i izmene odredaba koje se tiču pravne forme društva i organa društva. Takođe, bilo je neophodno uskladiti pojedine pojmove navedenih zakona, a koji su u vezi sa tržištem kapitala, sa važećim Zakonom o tržištu kapitala. U cilju sprovođenja navedenog usaglašavanja, Rešenjem Ministarstva finansija i privrede broj: 119-01-64/2013-16 od 11. marta 2013. godine, obrazovana je Radna grupa za izmenu propisa u vezi sa hartijama od vrednosti (u daljem tekstu: Radna grupa) sa zadatkom stvaranja jednoobraznog pravnog okvira iz ove oblasti.

U radu Radne grupe aktivno učešće uzelo je 26 institucija i predstavnika privatnog sektora, i to:

A) Državne institucije:

Ministarstvo finansija i privrede – Sektor za finansijski sistem;

Ministarstvo finansija i privrede – Sektor za privredu i privatizaciju;

Ministarstvo finansija i privrede – Uprava za trezor;

Ministarstvo finansija i privrede – Uprava za javni dug;

Ministarstvo pravde i državne uprave;

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

Narodna banka Srbije;

Komisija za hartije od vrednosti;

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti;

Beogradska berza;

Agencija za privredne registre;

Agencija za osiguranje depozita;

Agencija za privatizaciju;

B) Učesnici na tržištu:

BDD M&V Investment a.d. Novi Sad;

BDD Wise broker a.d. Beograd;

BDD Sinteza invest Group a.d. Beograd;

Erste banka a.d. Novi Sad;

Banca Intesa a.d. Beograd;

Vojvođanska banka a.d. Novi Sad

Unicredit banka a.d. Beograd;

Privredna komora Srbije;

Privredna komora Beograda;

Udruženje banaka Srbije;

V) Strani konsultanti

Savet stranih investitora FIC (Foreign Investors Council);

USAID;

British American Tobacco.

Na prvom sastanku Radne grupe usaglašena je sledeća lista zakona koji, negde samo u jednom svom delu, regulišu materiju tržišta kapitala i hartija od vrednosti:

Zakon o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, broj 31/11);

Zakon o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 51/09 i 31/11);

Zakon o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 107/09 i 99/11);

Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima („Službeni glasnik RS”, br. 85/05 i 30/11);

Zakon obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89-USJ i 57/89, „Službeni list SRJ”, broj 31/93 i „Službeni list SCG”, broj 1/03-Ustavna povelja);

Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11 i 99/11);

Zakon o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06, 31/11 i 119/12);

Zakon o osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 55/04, 70/04-ispravka, 61/05, 61/05-dr. zakon, 85/05-dr.zakon, 101/07, 63/09-US, 107/09, 99/11 i 119/12);

Zakon o bankama („Službeni glasnik RS”, br. 107/05 i 91/10);

Zakon o stečaju („Službeni glasnik RS”, br. 104/09, 99/11-dr.zakon i 71/12-US);

Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 61/05,116/08 i 91/10);

Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode („Službeni glasnik RS”, broj 41/09);

Zakon o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09 i 78/11);

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS”, br. 20/09, 72/09 i 91/10);

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS”, br. 31/11 i 99/11);

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Službeni glasnik RS”, broj 36/11);

Zakon o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, broj 62/13);

Zakon o reviziji („Službeni glasnik RS”, broj 62/13);

Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS”, br. 57/03, 61/05, 64/06 i 99/11);

Zakon o Narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 72/03, 55/04, 85/05-dr. zakon, 44/10, 76/12 i 106/12);

Zakon o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11 i 119/12);

Zakon o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12 i 108/13);

Zakon o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11, 7/12, 93/12, 114/12, 8/13 i 108/13);

Zakoni o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS”, broj 26/01, „Službeni glasnik SRJ”, broj 42/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11 i 57/12);

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 63/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka, 93/12 i 108/13).

Od trenutka osnivanja, Radna grupa je u periodu od marta do novembra 2013. godine održala četiri sastanka. Od navedenih zakona učesnicu u radu Radne grupe dostavili su primedbe i sugestije na odredbe 18 identifikovanih zakonskih akata koje se tiču hartija od vrednosti i tržišta kapitala. Na Zakon o investicionim fondovima pristiglo je ukupno 99 komentara koji, u najvećoj meri, tretiraju odredbe kojima je regulisano ulaganje imovine investicionog fonda, ograničenja ulaganja te imovine, izveštavanje društva za upravljanje, kao i visina osnovnog kapitala društva za upravljanje.

Svi dostavljeni komentari, primedbe i sugestije analizirani su u smislu usklađenosti sa duhom pojedinačnih zakona u čijem su sastavu odredbe na koje se odnose, međunarodnih standarda i Direktive, drugih domaćih zakona koji regulišu predmetnu materiju i potreba prakse. Cilj ove sveobuhvatne uporedne analize imao je za rezultat definisanje svrsishodnih predloga izmena i dopuna, koje će u najvećoj meri zadovoljiti sve zadate kriterijume, i shodno tome, predstavljati najadekvatnija rešenja.

Uzimajući u obzir sve navedeno, kao i neophodnost daljeg usaglašavanja sa pomenutom Direktivom iz ove oblasti, a iz razloga sprovođenja procesa pridruživanja EU, ukazala se potreba za izradom novih izmena i dopuna Zakona. Napominjemo da pristigli komentari na Zakon nisu zahtevali suštinske promene u zakonskim rešenjima, već se radilo, uglavnom, o predlozima za dalja usaglašavanja sa Direktivom, kao i predlozima za poboljšanjem samog teksta Zakona.

Ovim izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima, između ostalog, vrši se terminološko preciziranje postojećih, kao i uvođenje novih pojmova, kao što su „ključne informacije o investitoru” i „bliska povezanost”, a u cilju bolje zaštite investitora i usklađivanja sa relevantnom Direktivom.

Pored toga, dodatno su precizirane odredbe Zakona koje regulišu poslovanje društva za upravljanje, i to delatnost društva za upravljanje kada obavlja poslove upravljanja portfolijom, kao i uslove za poveravanje administrativnih i marketinških aktivnosti drugim licima.

Dalje, radi usklađivanja sa pomenutom Direktivom, a u cilju olakšavanja uslova poslovanja društava za upravljanje u uslovima finansijske krize i sistematskog smanjenja vrednosti imovine pod upravljanjem, ovaj zakon predviđa smanjenje iznosa novčanog dela osnovnog kapitala prilikom osnivanja, kao i adekvatnosti kapitala, sa postojećih 200.000 evra na 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Relaksirana je postojeća obaveza izveštavanja Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) od strane društava za upravljanje, u smislu da je pored obaveze godišnjeg izveštavanja, umesto dosadašnje obaveze kvartalnog izveštavanja, uvedena obaveza polugodišnjeg izveštavanja. Samim tim društva za upravljanje će pripremati manje dva kvartalna izveštaja godišnje. Pored toga, podaci koje društvo za upravljanje, u svojoj dosadašnjoj praksi izveštavanja, već dostavlja Komisiji uz godišnji finansijski izveštaj taksativno su navedeni, a u cilju usklađivanja sa odredbama Direktive. Osim toga, a radi veće sigurnosti finansijskog sistema, uvedena je i obaveza Komisije da sastavi listu revizora koji mogu obavljati reviziju društva za upravljanje i investicionih fondova. Navedena odredba predstavlja i usklađivanje sa Zakonom o tržištu kapitala koji tu odredbu već primenjuje od donošenja, odnosno od 2011. godine. U praksi sva društva za upravljanje već angažuju revizore sa ove liste, tako da navedena odredba neće podrazumevati nova usklađivanja društava ni fondova, niti dodatne troškove.

Predložene izmene i dopune odredaba postojećeg Zakona koje se tiču ulaganja imovine investicionog fonda, kao i ograničenja ulaganja imovine, u još većoj meri su usaglašene sa rešenjima predviđenim Direktivom, čime je proširena mogućnost ulaganja imovine, omogućena bolja diversifikacija rizika, a samim tim i veća zaštita investitora.

Uvedena je obaveza društva za upravljanje da uspostavi sistem upravljanja rizicima koji podrazumeva i tačnu i nezavisnu procenu vrednosti izvedenih finansijskih instrumenata kojima se trguje na OTC tržištu. Uvođenje ovakvog rešenja ne predstavlja dodatnu obavezu društvima za upravljanje, budući da u okviru svojih pravila poslovanja društva za upravljanje već imaju obavezu definisanja politike upravljanja rizicima. Ponuđeno rešenje predstavlja usaglašavanje sa Direktivom.

Izvršene su i manje izmene i dopune postojećih odredaba koje se odnose na prospekt investicionog fonda, a iz razloga transparentne investicione politike fonda i dodatne zaštite investitora.

Dodatno je preciziran i pojam otvorenog investicionog fonda.

Sistem naknada nije menjan, osim što je, radi olakšavanja poslovanja, ukinut pravilnik o tarifi i uvedena je obaveza navođenja naknada u prospektu fonda. Ovo rešenje je jeftinije i jednostavnije za investicione fondove, a istovremeno transparentnije za potencijalne članove fonda. Tehnički detalji obračuna i plaćanja naknada društvu za upravljanje i kastodi banci će biti propisani podzakonskim aktom Komisije. Pored toga, predviđeni su i drugi troškovi društva za upravljanje koji će se priznavati u skladu sa istim aktom Komisije, kao što su troškovi zaduživanja fonda – kamate i sl.

Iz razloga olakšavanja poslovanja i smanjenja troškova društvu za upravljanje i fondu, objavljivanje prinosa, oglašavanje neto vrednosti imovine fonda, kao i slične odluke i obaveštenja objavljuju se samo na internet stranici društva za upravljanje, a ne kao do sada, i u najmanje jednom dnevnom listu.

Preciznije su regulisane usluge koje može obavljati kastodi banka, kao i mere u nadzoru koje nad poslovanjem društva za upravljanje, investicionog fonda i kastodi banke vrši Komisija.

Pored toga, predloženim zakonom vrši se terminološko usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima u smislu pravne forme, organa upravljanja društva za upravljanje i zatvorenog investicionog fonda, usklađivanje sa Zakonom o tržištu kapitala uglavnom u delu upućujućih normi radi konzistentnosti i jednoobrazne primene u praksi, kao i definisanje pojedinih pojmova, kao što je portfolio fonda – imovina u koju investicioni fond ulaže u skladu sa odredbama ovog zakona.

OBJAŠNJENJE PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. ovog zakona dopunjavaju se i preciziraju odredbe koje se odnose na društvo za upravljanje, kvalifikovano učešće, skraćeni prospekt – ključne informacije za investitore, člana uprave, portfolio fonda, blisku povezanost, finansijski instrument, hartije od vrednosti, regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma (MTP), OTC tržište, kliring, saldiranje i insajderska informacija.

Članom 2. vrši se preciziranje pravne forme društva za upravljanje u skladu sa zakonom kojim se regulišu privredna društva, kao i da društvo za upravljanje ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

U članu 3. dopunjavaju se odredbe koje se odnose na delatnost društva za upravljanje, tako što se ograničava ulaganje sredstava iz portofolia i preciziraju se uslovi pod kojima društvo za upravljanje može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima, a takođe se vrše i terminološka usklađivanja sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

U članu 4. menjaju se odredbe koje se odnose na visinu novčanog dela osnovnog kapitala prilikom osnivanja koji se smanjuje sa 200.000 (dvestahiljada) evcra na 125.000 (stodvadesetpethiljada) evra i dopunjuju se odredbe koje se odnose na adekvatnost kapitala i nadležnosti Komisije da bliže propiše način izračunavanja i utvrđivanja adekvatnosti kapitala.

U članu 5. vrši se terminološko usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

U članu 6. vrši se terminološkog usaglašavanja sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, kao i dopuna odredbi radi preciziranja šta je lice koje namerava da osnuje društvo za upravljanje dužno da podnose uz zahtev za izdavanje dozvole za rad.

U članu 7. vrši se terminološko usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, kao i dopuna odredbi koje se odnose na obaveze Komisije u slučaju odbijanja zahteva za izdavanje dozvole za rad i sticanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje.

U članu 8. vrši se terminološko usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, kao i adekvatnije uređenje uslova koje moraju da ispunjavaju članovi uprave društva za upravljanje.

U članu 9. koji se odnosi na davanje saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje, brišu se odredbe kojima je data mogućnost Komisiji da, ukoliko smatra neophodnim, zatraži od predloženih članova uprave da lično dođu na intervju.

U članu 10. vrši se terminološko usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

U članu 11. dopunjavaju se odredbe koje se odnose na uređenje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja tako što se dodaje da se i revizija finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda takođe vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija, a dodaje se i lista revizora.

U članu 12. menjaju se odredbe koje se odnose na izveštavanje društva za upravljanje tako što se produžava rok za dostavu godišnjih izveštaja, preciziraju se podaci koji se javno objavljuju, propisuje se obaveza dostavljanja polugodišnjih izveštaja i briše se obaveza dostavljanja kvartalnih izveštaja. Takođe se precizira mogućnost uvida članova fonda u prospekt i poslednji godišnji i polugodišnji izveštaj, kao i dostavljanje prospekta, skraćenog prospekta, godišnjeg i polugodišnjeg izveštaja članu fonda na zahtev i bez naknade.

U članu 13. vrši se dopuna odredbi koje se odnose na ulaganje u investicione fondove u cilju dodatnog preciziranja postojećih odredbi.

U članu 14. menjaju se odredbe koje uređuju obaveze Komisije prilikom izdavanja dozvole za organizovanje otvorenog odnosno osnivanje zatvorenog fonda radi adekvatnijeg uređenja i usklađivanja sa Direktivom.

U članu 15. menjaju se odredbe koje se odnose na investicioni cilj i investicionu politiku fonda radi adekvatnijeg uređenja tako što se briše podela fondova prema odabranom investicionom cilju i propisivanje vrste i uslova prenosi u nadležnost Komisije. Takođe se propisuje da investiciona politika mora da sadrži i način upravljanja rizicima.

U članu 16. menjaju se odredbe koje se odnose na ulaganje imovine investicionog fonda, tako što je lista sistematizovana prema vrstama finansijskih instrumenata uz određena preciziranja izvedenih finansijskih instrumenata, a sve u cilju zaštite interesa investitora i veće usaglašenosti sa rešenjima predviđenim Direktivom.

U članu 17. menjaju se odredbe koje se odnose na ograničenja ulaganja imovine investicionog fonda radi adekvatnijeg i preciznijeg uređenja, a u cilju smanjenja rizika poslovanja i veće zaštite interesa investitora, kao i usaglašenosti sa rešenjima predviđenim Direktivom. Takođe se predviđa da će Komisija propisati bliže uslove i način ulaganja imovine fonda.

U članu 18. propisuje se dužnost društva za upravljanje da uspostavi sistem upravljanja rizicima, naročito kod ulaganja u izvedene finansijske instrumente. Takođe se predviđa da će Komisija propisati bliže uslove i način identifikacije, merenja i procene rizika iz ovog člana, kao i upravljanje tim rizicima.

U članu 19. dopunjavaju se odredbe koje se odnose na ograničenja raspolaganja imovinom investicionog fonda radi adekvatnijeg uređenja i smanjenja rizika.

U članu 20. menjaju se odredbe koje se odnose na način objavljivanja podataka o prinosu.

U članu 21. menjaju se odredbe koje se odnose na prospekt i skraćeni prospekt investicionog fonda radi uređenja obaveze sastavljanja, sadržine i vrste informacija, objašnjenja vrsta rizika i javnog objavljivanja u skladu sa Direktivom.

U članu 22. dopunjuju se odredbe koje se odnose na sadržinu prospekta investicionog fonda.

U članu 23. dopunjuju se odredbe koje se odnose na pojam otvorenog investicionog fonda i cilj osnivanja a radi adekvatnijeg i preciznijeg definisanja i usklađivanja sa Direktivom.

U članu 24. vrši se pravnotehnička redakcija odredbe koja se odnosi na ulaganja otvorenog investicionog fonda radi usaglašavanja sa predloženim izmenama.

U članu 25. propisano je da se u prospektu fonda navode sve naknade koje se naplaćuju od članova fonda i iz imovine fonda, propisane su vrste naknada koje se mogu naplaćivati od članova fonda i iz imovine fonda, kao i da Komisija svojim aktom uređuje način obračuna i naplate naknada.

U članu 26. menjaju se odredbe koje se odnose na način objavljivanja podataka o neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici.

U članu 27. dopunjavaju se odredbe radi uređenja obaveze dostavljanja skraćenog prospekta zainteresovanim licima.

U članu 28. menjaju se odredbe koje se odnose na otkup investicionih jedinica radi usaglašavanja sa predloženim izmenama.

U članu 29. menjaju se odredbe koje se odnose na zaduživanje društva za upravljanje i smanjuje se procenat dozvoljene ukupne zaduženosti.

U članu 30. dopunjuju se odredbe koje se odnose spajanje otvorenih investicionih fondova radi preciziranja prava članova otvorenih fondova u procesu spajanja.

U članu 31. menjaju se odredbe koje se odnose na objavljivanje odluke o raspuštanju otvorenog investicionog fonda.

U članu 32. dopunjavaju se odredbe koje se odnose na zatvoreni investicioni fond radi preciznijeg definisanja pravne forme zatvorenog investicionog fonda u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju privredna društva, terminološkog usaglašavanja sa zakonom koji reguliše tržište kapitala i uređenja načina objavljivanja utvrđene neto vrednosti imovine.

U članu 33. dopunjavaju se odredbe koje se odnose na ograničenja ulaganja imovine zatvorenog investicionog fonda radi usaglašavanja sa odgovarajućim izmenama u odredbama ovog zakona i preciziranja.

U članu 34. menjaju se odredbe koje se odnose na zaduživanje zatvorenog investicionog fonda radi terminološkog usaglašavanja.

U članu 35. vrši se usklađivanje naziva organa radi usklađivanja sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

U članu 36. dopunjavaju se odredbe koje se odnose na nadzorni odbor zatvorenog investicionog fonda radi preciznijeg uređenja.

U članu 37. menjaju se odredbe koje se odnose na akcije zatvorenog investicionog fonda radi terminološkog usklađivanja sa zakonom koji reguliše tržište kapitala i preciziranja.

U članu 38. menjaju se odredbe koje se odnose na upis akcija zatvorenog investicionog fonda radi usaglašavanja sa odgovarajućim izmenama u odredbama ovog zakona.

U članu 39. vrši se korekcija teksta i usaglašavanje sa izmenom u članu 22. Zakona.

U članu 40. menjaju se odredbe koje se odnose na način vršenja usluga kastodi banke radi preciziranja.

U članu 41. dopunjavaju se odredbe koje se odnose na mere nadzora radi usklađivanja sa zakonom koji reguliše tržište kapitala.

U članu 42. dopunjavaju se odredbe koje se odnose na oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje radi usaglašavanja sa Direktivom, kao i terminološkog usklađivanja sa zakonom koji reguliše tržište kapitala.

U članu 43. brišu se kaznene odredbe koje se odnose krivično delo saopštavanja privilegovanih informacija radi usaglašavanja sa zakonom koji reguliše tržište kapitala.

U članu 44. briše se deo odredbi koji se odnosi na slučajeve kada se može izreći novčana kazna za prekršaj kastodi banke radi usaglašavanja sa odgovarajućim izmenama u odredbama ovog zakona.

U članu 45. predviđeno je da će se postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani okončati po odredbama zakona koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 46. predviđeno je da će Komisija za hartije od vrednosti doneti propise za čije je donošenje ovlašćena ovim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i da su postojeća društva za upravljanje dužna da usklade akta i svoje poslovanje, odnosno poslovanje fonda kojim upravljaju, sa odredbama ovog zakona i odgovarajućim aktima Komisije, u određenom roku od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 47. određeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

– Određenje problema koje ovaj zakon treba da reši

Ovim zakonom daje se zakonodavni i institucionalni okvir za što potpunije regulisanje osnivanja, funkcionisanja i izveštavanja društava za upravljanje investicionim fondom, načina ulaganja i ograničenja ulaganja imovine investicionog fonda, usluga kastodi banke, kao i adekvatnijeg i efikasnijeg regulisanja mera nadzora društva za upravljanje, investicionog fonda i kastodi banke.

Važeći Zakon o investicionim fondovima imao je za cilj stvaranje temelja za osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova, kao novog oblika institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji, kao i da obezbede stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova u uslovima globalne finansijske krize koja je u prethodnom periodu zahvatila i naše finansijsko tržište. Izmene Zakona iz 2009. i 2011. godine su, kao što se i očekivalo, doprinele stabilnijem, racionalnijem i sigurnijem poslovanju društava za upravljanje i investicionih fondova, kao i efikasnijem nadzoru nadležnog organa u postupku primene zakona.

Drugi talas finansijske krize uslovio je dodatno pogoršanje finansijskog položaja i uslova poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima i značajno smanjenje broja učesnika na domaćem tržištu kapitala, kao i drastičan pad prometa i broja izdavalaca, a samim tim i broja transakcija i likvidnosti na Beogradskoj berzi. Konkretno, prema podacima Komisije, ukupan ostvarani promet, na berzi i van berze, tokom čitavog posmatranog perioda od početka globalne finansijske krize beleži kontinuirani pad (Slika 1.), odnosno tokom posmatranih 5 godina smanjen je čak 3 puta u apsolutnom iznosu.

Slika 1. Ukupno ostvarena vrednost prometa na berzi i van berze (mlrd. RSD)

[pic]

Izvor: Izveštaj o kretanjima na tržištu kapitala u Republici Srbiji u periodu januar-decembar 2012. godine, Komisija za hartije od vrednosti

Posledično, u posmatranom periodu, zabeležen je pad indeksa najlikvidnijih akcija Beogradske berze, Beleh15, za 77%, dok je ekvivalentan pad opšteg indeksa Belehline iznosio 74%.

Pored toga, primetan je i kontinuirani pad broja društava za upravljanje investicionim fondovima koja posluju na domaćem finansijskom tržištu (Slika 2.).

Slika 2. Ukupan broj društava za upravljanje investicionim fondovima

[pic]

Izvor: Komisija za hartije od vrednosti

Konkretno, broj društava za upravljanje smanjen je sa 15, koliko je bilo 2008. godine, na 4, koliko ih ima ove godine. Isto tako, broj investicionih fondova je samo u odnosu na prethodnu godinu smanjen sa 21 na 14.

Takođe, kao još jedan pokazatelj nedovoljno razvijenog tržišta kapitala javlja se hroničan nedostatak kvalitetnog tržišnog materijala, odnosno finansijskih instrumenata u koje bi investitori mogli da ulažu. Konkretno, posmatrajući investicione fondove i strukturu ulaganja imovine, uočava se da je skoro polovina ukupne imovine pod upravljanjem domaćih investicionih fondova u depozitima kod banaka (Slika 3.), što svakako nije svrha postojanja i poslovanja ovakvih institucija kolektivnog investiranja u prenosive hartije od vrednosti.

Slika 3. Struktura ulaganja imovine investicionih fondova u 2012. godini

[pic]

Izvor: Izveštaj o kretanjima na tržištu kapitala u Republici Srbiji u periodu januar-decembar 2012. godine, Komisija za hartije od vrednosti

Imajući u vidu evidentno otežane uslove poslovanja učesnika na tržištu kapitala s jedne strane, kao i neophodnost daljeg usaglašavanja sa pomenutom Direktivom iz ove oblasti, a iz razloga sprovođenja procesa pridruživanja EU, sa druge strane, ukazala se potreba za izradom novih izmena i dopuna Zakona.

Pored toga, u pravnom sistemu Republike Srbije oblast tržišta kapitala regulisana je setom zakona kao što su Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o privrednim društvima, Zakon o tržištu kapitala, Zakon o investicionim fondovima i drugi, čije su odredbe u nekim oblastima primene međusobno neusaglašene, prvenstveno imajući u vidu stupanje na snagu važećeg Zakona o privrednim društvima i izmene odredaba koje se tiču pravne forme društva i organa društva. Takođe, bilo je neophodno uskladiti pojedine pojmove navedenih zakona, a koji su u vezi sa tržištem kapitala, sa važećim Zakonom o tržištu kapitala. U cilju sprovođenja navedenog usaglašavanja, Rešenjem Ministarstva finansija i privrede broj: 119-01-64/2013-16 od 11. marta 2013. godine, obrazovana je Radna grupa za izmenu propisa u vezi sa hartijama od vrednosti sa zadatkom stvaranja jednoobraznog pravnog okvira iz ove oblasti.

Od trenutka osnivanja, Radna grupa održala je četiri sastanka na kojima su, između ostalog, zajedničkim naporom svih zainteresovanih strana usaglašeni predlozi za izmene i dopune važećeg Zakona o investicionim fondovima.

– Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem

Osnovni cilj ovog zakona je da se na sveobuhvatan i konzistentan način, u skladu sa odgovarajućom domaćom i međunarodnom regulativom iz ove oblasti, a u cilju dodatne zaštite investitora i olakšavanja uslova poslovanja tržišnih učesnika, dodatno preciziraju uslovi osnivanja, poslovanja i izveštavanja društava za upravljanje, način ulaganja i ograničenja ulaganja imovine investicionih fondova, politika upravljanja rizicima investicionog fonda, kao i usluge kastodi banaka.

Naime, u prethodnom periodu, kao posledica globalne finansijske krize koja je zahvatila i domaće tržište kapitala došlo je do drastičnog pada prometa na domaćem tržištu kapitala, kao i do značajnog smanjenja broja tržišnih učesnika. Kao što je navedeno, ukupan broj društava za upravljanje je u periodu 2008-2013. drastično opao sa 15 na 4.

Pored toga, ukupan promet na Beogradskoj berzi tokom prošle godine dostigao je tek jednu trećinu prometa ostvarenog 2008. godine, dok je tržišna kapitalizacija smanjena za oko 20%.

Pad tržišne aktivnosti i poverenja investitora u domaće tržište kapitala uslovili su negativnu tendenciju u kretanju rezultata poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima, u smislu pada vrednosti ostvarenih prihoda i smanjenja ukupne bilansne aktive.

U cilju olakšavanja uslova poslovanja društava za upravljanje u uslovima finansijske krize i sistematskog smanjenja vrednosti imovine pod upravljanjem, ovaj zakon predviđa smanjenje iznosa novčanog dela osnovnog kapitala prilikom osnivanja, kao i adekvatnosti kapitala, sa postojećih 200.000 evra na 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, kao što je, između ostalog, propisano i relevantnom Direktivom. U smislu adekvatnosti kapitala, predviđeno je da Komisija podzakonskim aktom može propisati drugačiji način utvrđivanja adekvatnosti kapitala kada je došlo do značajne promene u poslovanju društva za upravljanje, što će se utvrđivati na osnovu finansijskih rezultata poslovanja društva.

Imajući u vidu rešenja predviđena Direktivom, detaljnije je propisana delatnost društva za upravljanje, u smislu da, kod obavljanja poslova upravljanja portfoliom za klijenta u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nije dozvoljeno ulaganje sredstava iz portfolia za kupovinu investicionih jedinica otvorenog fonda bez prethodne saglasnosti klijenta. Iako do sada nije bilo negativnih efekata ove odredbe u praksi, predlagač se odlučio na ovakvo rešenje iz razloga predupređivanja eventualnih budućih problema.

Pored toga, novim rešenjima društva za upravljanje su relaksirana u pogledu obaveze izveštavanja Komisije za hartije od vrednosti, u smislu da je umesto kvartalnog izveštavanja uvedena obaveza polugodišnjeg izveštavanja. Samim tim društva za upravljanje će pripremati manje dva kvartalna izveštaja godišnje.

Sa druge strane, u cilju transparentnijeg poslovanja i adekvatne informisanosti investitora, dodatno su precizirani podaci koje je društvo za upravljanje dužno da dostavi uz godišnji finansijski izveštaj. Ovde je potrebno napomenuti da se ne radi ni o kakvom dodatnom opterećenju društava za upravljanje i izazivanju dodatnih troškova po osnovu obaveze dostavljanja propisanih podataka, iz razloga što se radi o podacima koje društvo za upravljanje, u svojoj dosadašnjoj praksi izveštavanja, već dostavlja Komisiji, a predviđena zakonska odredba ih samo taksativno nabraja iz razloga usklađivanja sa odredbama Direktive.

Osim toga, a radi veće sigurnosti finansijskog sistema, imovine fondova i njegovih članova, uvedena je i obaveza Komisije da sastavi listu revizora koji mogu obavljati reviziju društva za upravljanje i investicionih fondova. Navedena odredba predstavlja i usklađivanje sa Zakonom o tržištu kapitala koji tu odredbu već primenjuje od donošenja, odnosno od 2011. godine. U praksi sva društva za upravljanje već angažuju revizore sa ove liste, tako da navedena odredba neće podrazumevati nova usklađivanja društava ni fondova, niti dodatne troškove.

Predlog zakona na detaljniji i sveobuhvatniji način propisuje vrstu imovine u koju investicioni fondovi mogu ulagati prikupljena sredstva. Pored toga, dodatno su precizirana ograničenja ulaganja imovine, iz razloga usaglašavanja sa rešenjima predviđenim Direktivom. I ovde napominjemo da se ne radi o uvođenju novih rešenja, već o drugačijoj sistematizaciji postojećih rešenja.

U predloženom zakonu posebno je izdvojeno upravljanje rizicima, što ne predstavlja dodatnu obavezu društvima za upravljanje, budući da u okviru svojih pravila poslovanja društva za upravljanje već imaju obavezu definisanja politike upravljanja rizicima. Ponuđeno rešenje predstavlja usaglašavanje sa Direktivom.

Dodatno, izvršene su i manje izmene i dopune postojećih odredaba koje se odnose na prospekt investicionog fonda, a iz razloga transparentne investicione politike fonda i dodatne zaštite investitora.

Imajući u vidu neophodnost visoke likvidnosti imovine fonda u smislu sposobnosti realizacije zahteva članova za otkupom investicionih jedinica, Predlogom zakona je eksplicitno predviđeno da imovina fonda ne sme biti upotrebljena za davanje ili garantovanje zajmova u korist trećih lica.

Iz istih razloga, granica ukupnog nivoa zaduživanja društva za upravljanje u ime fonda u cilju održavanja potrebnog nivoa likvidnosti, smanjena je sa 20% na 10% vrednosti imovine fonda, što je u potpunosti usaglašeno sa Direktivom. Po podacima kojima raspolaže Komisija, investicioni fondovi nisu do sada uopšte zaduženi u smislu ove odredbe Zakona. Samim tim, smanjenje zakonskog rešenja sa 20% na 10% vrednosti imovine fonda neće ni na jedan način prouzrokovati usklađivanje od strane fondova.

Takođe, radi zaštite interesa članova fonda, precizirano je da u slučaju spajanja fondova, svi troškovi koji nastaju u vezi sa tim (pravni, administrativni ili savetodavni) ne mogu pasti na teret članova fonda. Postupak spajanja otvorenih fondova i svi troškovi koji proisteknu u vezi sa tim detaljnije se uređuju podzakonskim aktom Komisije.

Predlogom zakona, u okviru nadzora Komisije, između ostalog, detaljnije su precizirane i okolnosti za oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje u slučaju kada ne koristi dozvolu za rad u periodu od 12 meseci, izričito odbije dozvolu za rad ili ako je prestalo da obavlja delatnost predviđenu ovim zakonom pre više od šest meseci. Ponuđeno rešenje predstavlja usaglašavanje sa Direktivom i predviđa skraćenje postojećeg perioda neobavljanja delatnosti od duže od dve godine na 12 meseci. Osim toga, uz saglasnost nadzornog organa, predlagač navedeno rešenje smatra celishodnijim iz razloga povećanja odgovornosti prema postojećim i potencijalnim članovima fonda.

U okviru odredaba postojećeg Zakona koje se odnose na usluge kastodi banke, predloženo je brisanje odredaba koje propisuju mogućnost raspolaganja hartijama od vrednosti koje se vode na kastodi računu samo na osnovu naloga klijenta, kao i obaveze kastodi banke da, na zahtev klijenta, najkasnije u roku od tri dana, izda obaveštenje o stanju na njegovom kastodi računu. Na predloženo rešenje ukazala je praksa, u smislu da ne postoje drugi klijenti kastodi banke, osim društava za upravljanje, kao i da kastodi banka već dostavlja, na dnevnom nivou, izveštaje Komisiji o stanju na kastodi računu klijenta.

Pored navedenih ponuđenih rešenja koja, sa jedne strane, olakšavaju uslove poslovanja relevantnim finansijskim institucijama, a sa druge strane, omogućavaju transparentnije poslovanje, bolju informisanost i veći stepen zaštite investitora, Predlog zakona nastao je i kao rezultat usaglašavanja pojedinih odredaba postojećeg Zakona sa drugim relevantnim zakonima koji regulišu oblast tržišta kapitala, kao što su, između ostalog, i Zakon o tržištu kapitala, Zakon o preuzimanju akcionarskih društava i Zakon o privrednim društvima. Konkretno, izvršeno je usklađivanje pravne forme i organa društva za upravljanje, imajući u vidu važeća rešenja Zakona o privrednim društvima. Pored toga, predviđena su i terminološka usklađivanja pojmova kao što su bliska povezanost, finansijski instrument, hartije od vrednosti, regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma (MTP), OTC tržište, kliring i saldiranje i insajderske informacije sa definicijama navedenih pojmova u Zakonu o tržištu kapitala. U cilju pojašnjenja, dodatno je definisan pojam portfolija fonda kao imovine u koju investicioni fond ulaže u skladu sa odredbama ovog zakona.

– Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?

Imajući u vidu činjenicu da se predložene izmene i dopune Zakona odnose na poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima, investicione fondove i kastodi banke, čije se poslovanje isključivo reguliše zakonom, ne postoji druga mogućnost regulisanja ponuđenih rešenja.

Pored toga, iz razloga sprovođenja procesa pridruživanja EU i usaglašavanja domaćih propisa sa komunitarnim pravom u okviru Nacionalnog programa za usvajanje propisa Evropske unije (NPAA), predviđeno je i dalje usaglašavanje važećeg Zakona o investicionim fondovima sa relevantnim direktivama iz ove oblasti. U tom smislu predloženi zakon predstavlja u najvećoj meri dalje usklađivanje sa Direktivom 2009/65/ES Evropskog parlamenta i Saveta, od 13. jula 2009. godine, o koordinaciji zakona, propisa i administrativnih odredbi koje se odnose na poduhvate vezane za kolektivne investicije u prenosive hartije od vrednosti (UCITS), u meri u kojoj dozvoljava trenutni stepen razvoja domaćeg finansijskog tržišta.

– Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?

Predložene izmene se odnose na materiju koja se isključivo reguliše zakonom.

– Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?

Ovaj zakon će imati pozitivan uticaj na poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima, same investicione fondove, kastodi banke, Komisiju koja vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, investitore, sadašnje i potencijalne, odnosno domaće finansijsko tržište u celini.

U slučaju status quo opcije, poslovanje društava za upravljanje bilo bi dodatno opterećeno većim kapitalnim cenzusom, kao i dodatnim troškovima obaveznog objavljivanja neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici i prinosa fonda, svakog radnog dana, u dnevnim novinama. Konkretno, troškovi objavljivanja navedenih podataka u dnevnim novinama iznose najmanje 450.000 dinara na godišnjem nivou po jednom društvu za upravljanje.

Pored toga društva za upravljanje bi bila opterećena dostavljanjem kvartalnih izveštaja, što u trenutnoj situaciji izaziva dodatne troškove i samim tim negativno utiče na finansijski rezultat društava.

Važeći zahtev za minimalnim osnivačim kapitalom društva za upravljanje od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti destimuliše osnivanje novih društava za upravljanje i time značajno ograničava povećanje broja učesnika na tržištu kapitala.

Ukinuta je i obaveza pripremanja posebnog pravilnika o tarifi od strane društava za upravljanje i uvedena je obaveza navođenja naknada u prospektu fonda. Ovo rešenje je jeftinije i jednostavnije za investicione fondove, a istovremeno transparentnije za potencijalne članove fonda, kao i za nadzorni organ.

Predložena rešenja, sa druge strane, dodatno štite interese klijenata- članova fonda u smislu da je detaljnije definisan sistem upravljanja rizicima kod ulaganja imovine fonda. Zatim, granica ukupnog nivoa zaduživanja društva za upravljanje u cilju održavanja potrebnog nivoa likvidnosti, smanjena je sa 20% na 10% vrednosti imovine fonda, u cilju sposobnosti realizacije zahteva članova fonda za otkupom investicionih jedinica. Pored toga, predloženo je i skraćenje postojećeg perioda neobavljanja delatnosti od duže od dve godine na 12 meseci iz razloga povećanja odgovornosti prema postojećim i potencijalnim članovima fonda.

Prihvatanjem predloga nadzornog organa, odnosno Komisije, izvršena su preciziranja odredaba koje doprinose jasnoći teksta i samim tim olakšavaju vršenje nadzora i doprinose boljoj primeni Zakona. Osim toga, proširivanje mera u nadzoru koje Komisija može da preduzme i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište kapitala, omogućava se Komisiji korišćenje šireg spektra sredstava i postupaka, a to sve doprinosi kvalitetnijem nadzoru radi kvalitenije primene zakona.

– Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima?

Primena ovog zakona neće izazvati izdvajanje dodatnih troškova ni građanima ni privredi, iz razloga što ponuđena rešenja doprinose smanjenju postojećih troškova uslovljenih kako zahtevom za kapitalnim cenzusom, tako i obavezom objavljivanja neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici i prinosa fonda, svakog radnog dana, u dnevnim novinama. Imajući u vidu činjenicu da ušteda samo po osnovu ukidanja obaveze objavljivanja podataka o prinosu u dnevnim novinama iznosi najmanje 450.000 dinara na godišnjem nivou po jednom društvu za upravljanje, a da je trošak usklađivanja akata društva za upravljanje 20.000 dinara po aktu, evidentno je da će ponuđena rešenja svakako izazvati uštede u poslovanju učesnicima, odnosno da su posledice donošenja zakona pozitivne.

– Da li donošenje zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Predloženi zakon samim smanjenjem kapitalnog cenzusa za osnivanje društva za upravljanje i sveobuhvatnijim propisivanjem vrsta imovine u koju investicioni fond može ulagati prikupljena sredstva, dodatno će stimulisati osnivanje novih društava za upravljanje, odnosno investicionih fondova, što će svakako podstaći i tržišnu konkurenciju.

Pored toga, predložene odredbe koje se tiču veće zaštite investitora u smislu sadržine prospekta, ograničenja ulaganja imovine fonda i upravljanja rizicima, kao i zahtev za dostavljanjem dodatnih informacija uz godišnje finansijske izveštaje, u cilju veće transparentnosti poslovanja društava za upravljanje, pozitivno će uticati na vraćanje poverenja investitora u domaće tržište kapitala, a samim tim i na dalji razvoj tržišta.

– Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Nacrtu zakona?

Radna grupa za izmenu propisa u vezi sa hartijama od vrednosti formirana je, kao što je već navedeno, Rešenjem Ministarstva finansija i privrede broj: 119-01-64/2013-16 od 11. marta 2013. godine u cilju prevazilaženja uočenih neusaglašenosti pojedinih odredaba pozitivnih propisa koji regulišu oblast tržišta kapitala i stvaranja jednoobraznog pravnog okvira iz ove oblasti.

U radu Radne grupe aktivno učešće uzelo je 26 institucija i predstavnika privatnog sektora, koji su dostavili svoje primedbe i sugestije na odredbe 18 identifikovanih zakonskih akata koje se tiču hartija od vrednosti i tržišta kapitala (detaljnije u Poglavlju II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA).

Od trenutka osnivanja, Radna grupa održala je četiri sastanka na kojima su, između ostalog, zainteresovane strane iznele svoje stavove i usaglasile predloge za izmene i dopune važećeg Zakona o investicionim fondovima. Svi pristigli komentari objedinjeni su i sistematizovani u jedinstveni tabelarni pregled, kako bi se stekao kompletan uvid i olakšalo lociranje i definisanje eventualno postojećih spornih odredbi. Tokom jula i avgusta 2013. godine Ministarstvo finansija je izvršilo preliminarnu analizu i izdvajanje (filtriranje) smislenih primedbi i komentara. Na poslednjem sastanku Radne grupe, koji je održan krajem oktobra ove godine, prihvaćene su sve primedbe i kao takve su predstavljale polaznu osnovu za kompletiranje celokupne prethodne aktivnosti i definisanje ovog zakona.

-Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?

U postupku primene ovog zakona Komisija za hartije od vrednosti ima obavezu da usaglasi svoja podzakonska akta sa ovim Predlogom zakona u roku od 60 dana od dana njegovog stupanja na snagu i da, na odgovarajući način, o tome obavesti učesnike na tržištu.

Isto tako, društva za upravljanje investicionim fondovima imaće obavezu da usklade svoja akta u roku od 90 dana, odnosno svoje poslovanje u roku od 6 meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona. Uzimajući u obzir da se radi o manjem obimu izmena, predloženi rokovi za usklađivanje su procenjeni kao optimalni.

U cilju efikasnije primene zakona i saradnje državnih organa nadležnih za predmetnu oblast, 14. jula 2013. godine, potpisan je Sporazum o saradnji između Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija i privrede, Agencije za privredne registre, Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti i Komisije za hartije od vrednosti.

V. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA O INVESTICIONIM FONDOVIMA KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU

Član 2.

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1) društvo za upravljanje investicionim fondovima – privredno društvo koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima, u skladu sa zakonom;

1) DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE – PRIVREDNO DRUŠTVO ČIJA JE OSNOVNA DELATNOST UPRAVLJANJE INVESTICIONIM FONDOM, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM;

2) investicioni fond – institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja;

3) kastodi banka – banka koja vodi račun investicionog fonda i obavlja druge kastodi usluge za račun investicionog fonda, a u pogledu sredstava investicionog fonda postupa samo po nalozima društva za upravljanje koji su u skladu sa zakonom i prospektom investicionog fonda

4) član, odnosno akcionar investicionog fonda – fizičko ili pravno lice na čije ime su registrovane investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda;

5) investiciona jedinica – srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini investicionog fonda;

6) kvalifikovano učešće – poseduje lice koje je posredno ili neposredno imalac akcija, odnosno drugih prava na osnovu kojih stiče više od 10% učešća u kapitalu ili glasačkih prava drugih lica:

6) KVALIFIKOVANO UČEŠĆE – POSREDNO ILI NEPOSREDNO UČEŠĆE U DRUŠTVU ZA UPRAVLJANJE KOJE PREDSTAVLJA NAJMANJE 10% KAPITALA, ODNOSNO GLASAČKIH PRAVA ILI KOJE OMOGUĆAVA OSTVARENJE ZNAČAJNOG UTICAJA NA UPRAVLJANJE DRUŠTVOM ZA UPRAVLJANJE U KOJEM POSTOJI TAKVO UČEŠĆE. ZA UTVRĐIVANJE GLASAČKIH PRAVA U SMISLU OVE ODREDBE PRIMENJUJU SE ODREDBE O ZNAČAJNIM UČEŠĆIMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA.

7) prospekt – osnovni dokument investicionog fonda koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju;

7a) SKRAĆENI PROSPEKT – KRATAK DOKUMENT KOJI SADRŽI KLJUČNE INFORMACIJE ZA INVESTITORE I KOJE SU, KAO TAKVE, JASNO NAZNAČENE U SKRAĆENOM PROSPEKTU. KLJUČNE INFORMACIJE ZA INVESTITORE MORAJU SADRŽATI ODGOVARAJUĆE INFORMACIJE O NAJVAŽNIJIM KARAKTERISTIKAMA FONDA, KAO ŠTO SU VRSTE ULAGANJA I MOGUĆI RIZICI, A KOJE OMOGUĆAVAJU INVESTITORIMA DA DONESU UTEMELJENU ODLUKU O PREDLOŽENOM ULAGANJU;

8) povezana lica – pravna lica koja su međusobno povezana upravljanjem, kapitalom ili na drugi način, radi postizanja zajedničkih poslovnih ciljeva, tako da poslovanje ili rezultati poslovanja jednog lica mogu bitno uticati na poslovanje, odnosno rezultate poslovanja drugog lica. Povezanim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se i lica koja su međusobno povezana:

– kao članovi porodice,

– tako da jedno lice, odnosno lica koja se smatraju povezanim licima, u skladu sa ovim članom, zajedno, posredno ili neposredno, učestvuju u drugom licu,

– tako da u oba lica učešće ima isto lice, odnosno lica koja se smatraju povezanim licima u skladu sa ovim članom,

– na način propisan za povezana lica zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava,

– kao članovi uprave ili nadzornog odbora i članovi porodice tih lica;

8) ČLAN UPRAVE JE DIREKTOR ILI ČLAN NADZORNOG ODBORA U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA;

9) članovi porodice, u smislu ovog zakona, jesu:

– supružnici, odnosno lica koja žive u vanbračnoj zajednici,

– potomci i preci u pravoj liniji neograničeno,

– srodnici do trećeg stepena srodstva, u pobočnoj liniji, uključujući i srodstvo po tazbini,

– usvojilac i usvojenici i potomci usvojenika,

– staralac i štićenici i potomci štićenika.

9) PORTFOLIO FONDA ČINI IMOVINA U KOJU INVESTICIONI FOND ULAŽE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA.

POJMOVI: BLISKA POVEZANOST, FINANSIJSKI INSTRUMENT, HARTIJE OD VREDNOSTI, REGULISANO TRŽIŠTE, MULTILATERALNA TRGOVAČKA PLATFORMA (MTP), OTC TRŽIŠTE, KLIRING, SALDIRANJE I INSAJDERSKA INFORMACIJA IMAJU ZNAČENJE KAKO JE ODREĐENO ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA.

Član 4.

Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao DVODOMNO akcionarsko društvo koje nije javno društvo u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Na društva za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE NE MOŽE BITI CILJNO DRUŠTVO U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE PREUZIMANJE AKCIONARSKIH DRUŠTAVA.

Član 5.

Društvo za upravljanje:

1) organizuje i upravlja otvorenim fondom;

2) osniva i upravlja zatvorenim fondom;

3) upravlja privatnim fondom;

4) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Društvo za upravljanje ne može obavljati drugu delatnost osim delatnosti navedenih u stavu 1. ovog člana.

Društvo za upravljanje upravlja investicionim fondom donošenjem investicionih odluka i vršenjem administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti.

Društvo za upravljanje može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima, pri čemu se odgovornost društva za upravljanje ne isključuje.

Društvo za upravljanje može da organizuje, osniva i upravlja sa više investicionih fondova.

Društvo za upravljanje je dužno da se u svom poslovanju pridržava odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, pravila sigurnog i dobrog poslovanja, korišćenja i saopštavanja privilegovanih informacija.

Pravo glasa na osnovu akcija koje čine imovinu investicionog fonda ostvaruje društvo za upravljanje koje upravlja investicionim fondom.

ČLAN 5.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE:

1) ORGANIZUJE I UPRAVLJA OTVORENIM FONDOM;

2) OSNIVA I UPRAVLJA ZATVORENIM FONDOM;

3) UPRAVLJA PRIVATNIM FONDOM;

4) OBAVLJA I DRUGE POSLOVE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA.

KADA DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE OBAVLJA POSLOVE UPRAVLJANJA PORTFOLIOM ZA KLIJENTA, U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA, NIJE DOZVOLJENO ULAGANJE SREDSTAVA IZ PORTFOLIA ZA KUPOVINU INVESTICIONIH JEDINICA OTVORENOG FONDA KOJIM TO DRUŠTVO UPRAVLJA, BEZ PRETHODNE SAGLASNOSTI KLIJENTA.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE NE MOŽE OBAVLJATI DRUGU DELATNOST OSIM DELATNOSTI NAVEDENIH U STAVU 1. OVOG ČLANA.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE UPRAVLJA INVESTICIONIM FONDOM DONOŠENJEM INVESTICIONIH ODLUKA I VRŠENJEM ADMINISTRATIVNIH I MARKETINŠKIH POSLOVA I AKTIVNOSTI.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE MOŽE POVERITI OBAVLJANJE ADMINISTRATIVNIH I MARKETINŠKIH POSLOVA I AKTIVNOSTI DRUGIM LICIMA PRI ČEMU SE ODGOVORNOST DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE NE ISKLJUČUJE, A POD USLOVOM DA:

1) OBAVESTI KOMISIJU O POVERAVANJU POSLOVA;

2) OBEZBEDI MERE ZA KONTINUIRAN NADZOR NAD TAKO POVERENIM POSLOVIMA;

3) U PROSPEKTU FONDA SE NAVEDU POSLOVI I LICA KOJIMA SE OVI POSLOVI POVERAVAJU;

4) ISPUNI DRUGE USLOVE PROPISANE ODGOVARAJUĆIM AKTOM KOMISIJE.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE MOŽE DA ORGANIZUJE, OSNIVA I UPRAVLJA SA VIŠE INVESTICIONIH FONDOVA.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE JE DUŽNO DA SE U SVOM POSLOVANJU PRIDRŽAVA ODREDABA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA, PRAVILA SIGURNOG I DOBROG POSLOVANJA, KORIŠĆENJA I SAOPŠTAVANJA INSAJDERSKIH INFORMACIJA.

PRAVO GLASA NA OSNOVU AKCIJA KOJE ČINE IMOVINU INVESTICIONOG FONDA OSTVARUJE DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE KOJE UPRAVLJA INVESTICIONIM FONDOM.

Član 7.

Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanja iznosi najmanje 200.000 (dvestahiljada) 125.000 (STODVADESETPETHILJADA) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.

Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se na privremeni račun kod banke u celosti pre upisa društva za upravljanje u registar privrednih subjekata.

Društvo za upravljanje dužno je da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo osnovnog kapitala društva uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 200.000(dvestahiljada) 125.000 STODVADESETPETHILJADA) evra.

U toku poslovanja društva za upravljanje novčani deo osnovnog kapitala se može držati i u hartijama od vrednosti sa rokom dospeća do jedne godine čiji je izdavalac Republika Srbija (u daljem tekstu: Republika) ili Narodna banka Srbije.

KADA ADEKVATNA VISINA KAPITALA PADNE ISPOD IZNOSA PROPISANOG STAVOM 3. OVOG ČLANA, KOMISIJA NALAŽE DRUŠTVU ZA UPRAVLJANJE DA U ODREĐENOM ROKU OTKLONI ODSTUPANJA.

KOMISIJA BLIŽE PROPISUJE NAČIN IZRAČUNAVANJA ADEKVATNOSTI KAPITALA DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE, NAROČITO U SLUČAJU KADA JE DOŠLO DO ZNAČAJNE PROMENE U POSLOVANJU DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE U PRETHODNOJ GODINI, ODNOSNO KADA DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE POSLUJE KRAĆE OD GODINU DANA, KAO I NAČIN I ROKOVE IZVEŠTAVANJA KOMISIJE.

Član 8.

Društvo za upravljanje je dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera zaposlenog na neodređeno vreme.

Uprava društva za upravljanje donosi odluke i druge pravne akte kojima se definiše investiciona politika i investicioni cilj investicionog fonda, a portfolio menadžer sprovodi navedenu politiku, odnosno cilj, donosi odgovarajuće odluke o pojedinačnim ulaganjima i za svoj rad odgovara upravi društva.

Društvo za upravljanje je dužno da ispuni minimalne uslove organizacione kadrovske i tehničke osposobljenosti, koje propisuje Komisija.

Na izdavanje i oduzimanje dozvole za obavljanje poslova portfolio menadžera shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti KAPITALA.

Član 10.

Lice koje namerava da osnuje društvo za upravljanje dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje (u daljem tekstu: dozvola za rad).

Domaća i strana fizička i pravna lica mogu osnovati društvo za upravljanje. Jedno domaće i strano fizičko i pravno lice i sa njim BLISKO povezana lica ne može imati kvalifikovano učešće u više od jednog društva za upravljanje.

Domaće pravno lice sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom ili drugo sa njim BLISKO povezano lice, ne može biti osnivač društva za upravljanje.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom mogu biti osnivači društva za upravljanje.

Lica iz stava 1. ovog člana koja, prilikom osnivanja ili u toku poslovanja društva za upravljanje, stiču kvalifikovano učešće moraju ispunjavati uslove iz člana 11. stav 1. tačka 4) ovog zakona.

Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad i vodi Registar društava za upravljanje.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se:

1) osnivački akt društva za upravljanje;

2) dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke;

3) dokaz o poreklu osnivačkog kapitala;

4) pravila poslovanja društva za upravljanje;

5) organizacioni dijagram društva za upravljanje;

6) spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno izvod iz registra privrednih subjekata za pravna lica – akcionare društva za upravljanje, odnosno overeni prevod izvoda iz registra za strana pravna lica;

7) dokaz o organizacionoj, KADROVSKOJ i tehničkoj osposobljenosti;

8)spisak lica koja će obavljati poslove portfolio menadžera i ovlašćenog internog revizora, sa dokazima o stručnim kvalifikacijama, kao i spisak predloženih članova uprave;

8) SPISAK PREDLOŽENIH ČLANOVA UPRAVE.

Kada su osnivači društva za upravljanje banke, društva za osiguranje, druge finansijske institucije, odnosno lica kontrolisana od njih, pored dokumentacije iz stava 7. ovog člana podnosilac zahteva dužan je da Komisiji dostavi i izveštaj o bonitetu izdat od strane domaćeg, odnosno stranog organa nadležnog za kontrolu poslovanja banaka, društava za osiguranje i drugih finansijskih institucija.

Član 11.

Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. ovog zakona i kada proceni da:

1) je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo na osnovu priloženih dokaza;

2) su dokazi iz člana 10. stav 7. ovog zakona uverljivi;

3) struktura BLISKO povezanih lica nije takva da onemogućava efikasno vršenje nadzora nad poslovanjem;

4) se na osnovu dobijenih informacija može zaključiti da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana.

Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, pošto utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i da će biti obezbeđena adekvatna zaštita interesa članova, odnosno akcionara investicionog fonda.

KADA KOMISIJA ODBIJE ZAHTEV ZA IZDAVANJE DOZVOLE, DUŽNA JE DA DOSTAVI PODNOSIOCU ZAHTEVA REŠENJE O ODBIJANJU ZAHTEVA ZA IZDAVANJE DOZVOLE SA PISANIM OBRAZLOŽENJEM.

Kada u društvu za upravljanje novo lice namerava da stekne kvalifikovano učešće dužno je da prethodno obavesti Komisiju koja vrši procenu iz stava 1. ovog člana i daje saglasnost.

NA STICANJE KVALIFIKOVANOG UČEŠĆA U DRUŠTVU ZA UPRAVLJANJE SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA.

Lice koje stekne kvalifikovano učešće suprotno odredbama ovog zakona, odnosno bez saglasnosti Komisije, gubi pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija.

Bliže uslove za određivanje kriterijuma podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće, odnosno članova uprave i direktora društva za upravljanje, utvrđuje Komisija.

Član 12.

Na organe društva za upravljanje shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ukoliko ovim zakonom nije drukčije određeno.

Za direktora i člana uprave društva za upravljanje može biti izabrano lice koje nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, javnog reda i pravnog saobraćaja, službene dužnosti, mita i korupcije, kao ni za krivična dela i privredne prestupe utvrđene zakonima kojima se uređuje tržište hartija od vrednosti KAPITALA, privatizacija, delatnost osiguranja, banaka i drugih finansijskih organizacija.

Direktor i član uprave društva za upravljanje ne može biti lice koje je:

1) član uprave ili zaposleni drugog društva za upravljanje;

2) član uprave ili zaposleni kastodi banke sa kojom je društvo za upravljanje zaključilo ugovor;

3) funkcioner, postavljeno, odnosno imenovano lice ili državni službenik;

4) BLISKO povezano lice sa licima iz tač. 1) i 2) ovog stava.

Direktor i članovi uprave društva za upravljanje moraju imati visoku školsku spremu, s tim da direktor i najmanje jedna polovina članova uprave moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u zemlji ili inostranstvu na poslovima:.

1) u brokersko-dilerskom društvu;

2) na berzi hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata;

3) u banci;

4) u društvu za upravljanje investicionim ili dobrovoljnim penzijskim fondovima;

5) u društvu za osiguranje;

6) u centralnoj banci ili drugom državnom organu ili organizaciji;

7) u pravnom licu koje poslove u vezi sa hartijama od vrednosti obavlja za račun države kao poverene poslove.

ČLANOVI UPRAVE DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE MORAJU IMATI VISOKU ŠKOLSKU SPREMU, S TIM DA DIREKTOR I NAJMANJE JEDNA POLOVINA ČLANOVA UPRAVE MORAJU IMATI NAJMANJE TRI GODINE RADNOG ISKUSTVA STEČENOG U OBAVLJANJU POSLOVA U VEZI SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI U SKLADU SA AKTOM KOMISIJE.

Član 13.

Komisija daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje.

Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje na osnovu dokaza da su ispunjeni uslovi utvrđeni u članu 12. ovog zakona i kada proceni da su predloženi članovi uprave i direktor podobni i pouzdani.

Kada odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana, Komisija može, ukoliko je to neophodno, zatražiti od predloženih članova uprave i direktora da lično dođu na intervju.

Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti na izbor člana uprave i direktora društva za upravljanje istovremeno sa rešenjem o izdavanju dozvole za rad društva za upravljanje.

U SLUČAJU KADA KOMISIJA DONOSI REŠENJE O IZDAVANJU DOZVOLE ZA RAD DRUŠTVU ZA UPRAVLJANJE, ISTOVREMENO DONOSI I REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA IZBOR ČLANA UPRAVE DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE.

Član 17.

Pravilima poslovanja društva za upravljanje uređuju se:

1) poslovi koje obavlja društvo za upravljanje, uslovi i način njihovog obavljanja;

2) međusobni odnosi društva za upravljanje i članova, odnosno akcionara investicionog fonda;

3) način i uslovi pod kojima članovi uprave i zaposleni u društvu za upravljanje mogu ulagati svoja sredstva u investicione fondove kojima upravlja društvo za upravljanje;

4) administrativne i računovodstvene procedure;

5) kontrolne i sigurnosne mere za obradu podataka i njihovo čuvanje;

6) sistem interne kontrole;

7) procedure za sprečavanje konflikta interesa i mere kojima se sprečava da društvo za upravljanje koristi imovinu investicionog fonda za sopsteni račun;

8) mere za sprečavanje zloupotrebe privilegovanih INSAJDERSKIH informacija;

9) druga pitanja od značaja za poslovanje društva za upravljanje.

Bližu sadržinu pravila poslovanja uređuje Komisija.

Član 21.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i podzakonskim aktima Komisije.

Društvo za upravljanje je dužno da, u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima, odvojeno prikazuje podatke za svaki otvoreni fond kojim upravlja.

Društvo za upravljanje je dužno da, odvojeno od svojih, vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje za investicioni fond kojim upravlja.

Društvo za upravljanje je dužno da obezbedi eksternu reviziju godišnjih finansijskih izveštaja.

Društvo za upravljanje je dužno da čuva dokumentaciju i podatke zabeležene na elektronskim medijima koji se odnose na članove, odnosno akcionare investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju računovodstvo i revizija.

Komisija uređuje sadržinu podataka u izveštaju o eksternoj reviziji, kontnom okviru i finansijskim izveštajima društva za upravljanje i investicionog fonda.

ČLAN 21.

VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA, SASTAVLJANJE I REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE I INVESTICIONOG FONDA, VRŠE SE U SKLADU SA ZAKONIMA KOJIMA SE UREĐUJU RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA I PODZAKONSKIM AKTIMA KOMISIJE.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE JE DUŽNO DA, U POSLOVNIM KNJIGAMA I FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA, ODVOJENO PRIKAZUJE PODATKE ZA SVAKI FOND KOJIM UPRAVLJA.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE JE DUŽNO DA, ODVOJENO OD SVOJIH, VODI POSLOVNE KNJIGE I SASTAVLJA FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA INVESTICIONI FOND KOJIM UPRAVLJA.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE JE DUŽNO DA ČUVA DOKUMENTACIJU I PODATKE ZABELEŽENE NA ELEKTRONSKIM MEDIJIMA KOJI SE ODNOSE NA ČLANOVE, ODNOSNO AKCIONARE INVESTICIONOG FONDA, U SKLADU SA ZAKONIMA KOJIMA SE UREĐUJU RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA.

KOMISIJA UREĐUJE SADRŽINU PODATAKA U IZVEŠTAJU O EKSTERNOJ REVIZIJI, KONTNOM OKVIRU I FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE I INVESTICIONOG FONDA, LISTU DRUŠTAVA ZA REVIZIJU KOJA MOGU OBAVLJATI REVIZIJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAO I KRITERIJUME KOJE TAKVO DRUŠTVO ZA REVIZIJU MORA ISPUNJAVATI.

Izveštavanje Komisije

Član 22

Društvo za upravljanje je dužno da Komisiji dostavlja:

1) godišnje finansijske izveštaje za društvo i za investicione fondove kojim ono upravlja, sa izveštajem eksternog revizora do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu;

2) (brisana)

3) kvartalne izveštaje za svaki investicioni fond posebno do desetog dana u mesecu za prethodni kvartal koji sadrže podatke o:

(1) hartijama od vrednosti koje čine imovinu investicionog fonda kojima se trgovalo, prema vrsti hartija od vrednosti i izdavaocima,

(2) nepokretnostima koje čine imovinu investicionog fonda kojima se trgovalo, prema vrsti i mestu gde se one nalaze,

(3) stanju novčanih depozita koji čine imovinu investicionog fonda, prema finansijskim organizacijama gde se depoziti nalaze,

(4) datumima transakcija sredstava koja čine imovinu investicionog fonda i cenama po kojima su transakcije izvršene,

(5) brokerskim naknadama, naknadama kastodi banke i drugim troškovima u vezi sa transakcijama,

(6) vrednosti imovine investicionog fonda, broju investicionih jedinica i njihovoj pojedinačnoj vrednosti sa stanjem na dan poslednjeg radnog dana u kvartalu za koji se izveštaj dostavlja, odnosno broju upisanih akcija.

Komisija može propisati obavezu dostavljanja drugih izveštaja i rokove za njihovo dostavljanje.

IZVEŠTAVANJE

ČLAN 22.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE JE DUŽNO DA JAVNO OBJAVI I KOMISIJI DOSTAVI:

1) POSEBNE GODIŠNJE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA DRUŠTVO I ZA INVESTICIONE FONDOVE KOJIMA ONO UPRAVLJA, SA IZVEŠTAJEM EKSTERNOG REVIZORA, DO 30. APRILA TEKUĆE GODINE ZA PRETHODNU GODINU;

2) POLUGODIŠNJE IZVEŠTAJE ZA SVAKI INVESTICIONI FOND POSEBNO DO 31. AVGUSTA TEKUĆE GODINE, ZA PRETHODNO POLUGODIŠTE.

UZ GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ IZ STAVA 1. TAČKA 1) OVOG ČLANA JAVNO SE OBJAVLJUJU I KOMISIJI DOSTAVLJAJU PODACI O:

1) IMOVINI I OBAVEZAMA, A NAROČITO:

(1) PRENOSIVIM HARTIJAMA OD VREDNOSTI,

(2) STANJU NOVČANIH DEPOZITA,

(3) DRUGOJ IMOVINI,

(4) UKUPNOJ IMOVINI,

(5) OBAVEZAMA,

(6) VREDNOSTI NETO IMOVINE INVESTICIONOG FONDA,

2) BROJU INVESTICIONIH JEDINICA;

3) POJEDINAČNOJ VREDNOSTI INVESTICIONIH JEDINICA SA STANJEM NA DAN POSLEDNJEG RADNOG DANA U PERIODU ZA KOJI SE IZVEŠTAJ DOSTAVLJA, ODNOSNO BROJU AKCIJA;

4) STRUKTURI PORTFOLIA INVESTICIONOG FONDA PO VRSTAMA PRENOSIVIH HARTIJA OD VREDNOSTI SA OPISOM IZMENA U SASTAVU PORTFOLIA U NAVEDENOM PERIODU;

5) PROMENAMA VREDNOSTI IMOVINE INVESTICIONOG FONDA U NAVEDENOM PERIODU;

6) UKUPNOJ NETO VREDNOSTI IMOVINE I NETO VREDNOSTI IMOVINE PO JEDINICI NA KRAJU GODINE ZA POSLEDNJE TRI GODINE POSLOVANJA KOMPARATIVNO;

7) PREUZETIM OBAVEZAMA PREMA VRSTI TRANSAKCIJE U NAVEDENOM PERIODU U SMISLU ČLANA 31 OVOG ZAKONA.

POLUGODIŠNJI IZVEŠTAJ IZ STAVA 1. TAČKA 2) OVOG ČLANA SADRŽI NAJMANJE PODATKE IZ STAVA 2. TAČ. 1) DO 4) OVOG ČLANA.

KOMISIJA BLIŽE PROPISUJE NAČIN JAVNOG OBJAVLJIVANJA I SADRŽAJ IZVEŠTAJA IZ OVOG ČLANA, A MOŽE PROPISATI I OBAVEZU DOSTAVLJANJA DRUGIH IZVEŠTAJA I ROKOVE ZA NJIHOVO DOSTAVLJANJE.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE JE DUŽNO DA NA ZAHTEV I BEZ NAKNADE OMOGUĆI ČLANU FONDA UVID U PROSPEKT I POSLEDNJI GODIŠNJI I POLUGODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ.

PROSPEKT I SKRAĆENI PROSPEKT MOGU BITI DOSTAVLJENI ČLANU FONDA NA TRAJNOM MEDIJU ILI DOSTUPNI NA INTERNET STRANICI DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE. ŠTAMPANI PRIMERAK PROSPEKTA I SKRAĆENOG PROSPEKTA DOSTAVLJA SE ČLANU FONDA NA ZAHTEV I BEZ NAKNADE.

GODIŠNJI I POLUGODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ DOSTUPNI SU ČLANU FONDA NA NAČIN NAVEDEN U PROSPEKTU I SKRAĆENOM PROSPEKTU. ŠTAMPANI PRIMERAK GODIŠNJEG I POLUGODIŠNJEG FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA DOSTAVLJA SE ČLANU FONDA NA ZAHTEV I BEZ NAKNADE.

Član 24.

Domaća i strana pravna i fizička lica mogu ulagati u investicione fondove, u skladu sa odredbama ovog zakona I ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE DEVIZNO POSLOVANJE.

Član 26.

Komisija izdaje dozvolu iz člana 25. ovog zakona kada, uzimajući u obzir predložene investicione ciljeve, veličinu i druge bitne karakteristike investicionog fonda, proceni:

1) da visina osnovnog kapitala društva za upravljanje omogućava održivo upravljanje investicionim fondom;

2) da portfolio menadžeri koji će upravljati investicionim fondom poseduju dozvolu izdatu u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti;

3) da će na adekvatan način biti zaštićeni interesi članova investicionog fonda.

ČLAN 26.

KOMISIJA IZDAJE DOZVOLU IZ ČLANA 25. OVOG ZAKONA KADA, UZIMAJUĆI U OBZIR PREDLOŽENE INVESTICIONE CILJEVE, VELIČINU I DRUGE BITNE KARAKTERISTIKE INVESTICIONOG FONDA, UTVRDI DA DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE ISPUNJAVA USLOVE PROPISANE OVIM ZAKONOM, KAO I DA ĆE NA ADEKVATAN NAČIN BITI ZAŠTIĆENI INTERESI ČLANOVA INVESTICIONOG FONDA.

KOMISIJA IZDAJE REŠENJE O IZDAVANJU DOZVOLE ILI ODBIJANJU ZAHTEVA IZ ČLANA 25. OVOG ZAKONA SA PISANIM OBRAZLOŽENJEM.

Član 28.

U skladu sa odabranim investicionim ciljem investicioni fondovi mogu biti:

1) fond rasta vrednosti imovine;

2) fond prihoda;

3) balansirani fond;

4) fond očuvanja vrednosti imovine.

VRSTE FONDA, BLIŽE USLOVE ZA SVRSTAVANJE PO VRSTI FONDA, KAO I MOGUĆNOST PROMENE VRSTE FONDA UREĐUJE KOMISIJA.

Bliže uslove za kategorizaciju investicionih fondova, kao i promenu vrste fonda iz stava 1. ovog člana uređuje Komisija.

Investiciona politika investicionog fonda sadrži:

1) način sprovođenja investicionog cilja iz stava 1. ovog člana I NAČIN UPRAVLJANJA RIZICIMA;

2) najveći i najmanji deo sredstava investicionog fonda koji se može ulagati u pojedine hartije od vrednosti i nekretnine;

3) najveći deo sredstava koji se može držati na novčanom računu investicionog fonda;

4) način izmene investicione politike.

Član 29.

Imovina investicionog fonda može se ulagati u:

1) dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije;

2) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug;

3) hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije;

4) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju države članice EU, OECD-a, odnosno susedne države, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;

5) hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike;

6) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;

7) hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;

8) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;

9) depozitne potvrde koje izdaju ovlašćene banke sa sedištem u Republici ili u državama članicama EU, odnosno OECD-a na osnovu deponovanih hartija od vrednosti iz tač. 3), 4) i 8) ovog stava;

10) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija;

11) novčane depozite u bankama u državama članicama EU, odnosno OECD-a;

12) finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;

13) finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u državama članicama EU, odnosno OECD-a;

14) akcije zatvorenih fondova sa sedištem u Republici;

15) akcije investicionih fondova sa sedištem u državama članicama EU, odnosno OECD-a, ukoliko se njihovim akcijama trguje na organizovanom tržištu;

15a) investicione jedinice otvorenih investicionih fondova;

16) akcije akcionarskih društava registrovanih u Republici kojima se ne trguje na organizovanom tržištu;

17) udele društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici;

18) nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike.

Komisija propisuje bliže uslove i način ulaganja imovine investicionog fonda iz stava 1. ovog člana, a može propisati i dodatne kriterijume za ulaganje imovine investicionog fonda.

Komisija može propisati dodatne kriterijume za ulaganje imovine investicionog fonda u hartije od vrednosti u inostranstvu.

Ulaganje u finansijske derivate dozvoljeno je isključivo radi smanjenja investicionog rizika i samo ukoliko investicioni fond ima dovoljno imovine da namiri obaveze koje iz finansijskog derivata mogu proisteći.

Osnov ugovora o finansijskom derivatu mogu biti:

1) hartije od vrednosti iz stava 1. tač. 1) do 8) ovog člana;

2) berzanski indeksi formirani od hartija od vrednosti iz stava 1. tač. 1) do 8) ovog člana na berzi sa sedištem u Republici ili u državama članicama EU, odnosno OECD-a;

3) strane valute i valutni kursevi;

4) kamatne stope.

ČLAN 29.

IMOVINA INVESTICIONOG FONDA MOŽE SE ULAGATI U:

1) PRENOSIVE HARTIJE OD VREDNOSTI I INSTRUMENTE TRŽIŠTA NOVCA KOJIMA SE TRGUJE, ODNOSNO KOJI SU UKLJUČENI U TRGOVANJE NA REGULISANOM TRŽIŠTU, ODNOSNO MULTILATERALNOJ TRGOVAČKOJ PLATFORMI (MTP) U REPUBLICI, DRŽAVAMA ČLANICAMA EU I NA REGULISANIM TRŽIŠTIMA DRUGIH DRŽAVA;

2) JEDINICE OTVORENIH FONDOVA U REPUBLICI, U DRŽAVAMA ČLANICAMA EU I DRUGIM DRŽAVAMA;

3) NOVČANE DEPOZITE U BANKAMA U REPUBLICI, U DRŽAVAMA ČLANICAMA EU I DRUGIM DRŽAVAMA, ODNOSNO KREDITNIM INSTITUCIJAMA U DRŽAVAMA ČLANICAMA EU I DRUGIM DRŽAVAMA;

4) INSTRUMENTE TRŽIŠTA NOVCA, ODNOSNO DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE IZDAJE REPUBLIKA, NARODNA BANKA SRBIJE, JEDINICE TERITORIJALNE AUTONOMIJE I LOKALNE SAMOUPRAVE U REPUBLICI I DRUGA PRAVNA LICA UZ GARANCIJU REPUBLIKE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE JAVNI DUG, KAO I INSTRUMENTE TRŽIŠTA NOVCA, ODNOSNO DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE IZDAJU MEĐUNARODNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE, DRŽAVE ČLANICE EU I DRUGE DRŽAVE;

5) IZVEDENE FINANSIJSKE INSTRUMENTE KOJIMA SE TRGUJE NA REGULISANOM TRŽIŠTU, ODNOSNO MTP ILI OTC TRŽIŠTU, A KOJI SU IZVEDENI IZ ILI SE ODNOSE NA:

(1) FINANSIJSKE INSTRUMENTE IZ STAVA 1. TAČ. 1) DO 4) OVOG ČLANA;

(2) FINANSIJSKE INDEKSE;

(3) STRANE VALUTE I VALUTNE KURSEVE;

(4) KAMATNE STOPE.

Član 30.

Na ulaganja imovine iz člana 29. ovog zakona, primenjuju se sledeća ograničenja:

1) do 10% imovine investicionog fonda može se ulagati u hartije od vrednosti, odnosno finansijske derivate jednog izdavaoca ili ukupno u hartije od vrednosti, odnosno finansijske derivate dva ili više izdavalaca koji su povezana lica;

2) do 20% imovine investicionog fonda može se ulagati u novčane depozite u jednoj banci ili ukupno u novčane depozite u dve ili više banaka koje su povezana lica;

2a) do 20% imovine investicionog fonda može se ulagati u udele jednog društva sa ograničenom odgovornošću, odnosno dva ili više društava sa ograničenom odgovornošću koja su povezana lica;

2b) do 20% imovine investicionog fonda može se ulagati u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova kojima ne upravlja isto društvo za upravljanje;

3) imovina investicionog fonda ne može se ulagati u pokretne stvari.

U jednu vrstu hartija od vrednosti koje izdaje Republika, Narodna banka Srbije, odnosno drugo pravno lice uz garanciju Republike, može se ulagati do 35% imovine investicionog fonda.

Imovina investicionih fondova se može ulagati u inostranstvu u skladu sa propisima koji uređuju devizno poslovanje.

ČLAN 30.

NA ULAGANJA IMOVINE IZ ČLANA 29. OVOG ZAKONA, PRIMENJUJU SE SLEDEĆA OGRANIČENJA:

1) DO 10% IMOVINE INVESTICIONOG FONDA MOŽE SE ULAGATI U PRENOSIVE HARTIJE OD VREDNOSTI I INSTRUMENTE TRŽIŠTA NOVCA JEDNOG IZDAVAOCA. ZBIR POJEDINAČNIH VREDNOSTI ULAGANJA U PRENOSIVE HARTIJE OD VREDNOSTI I INSTRUMENTE TRŽIŠTA NOVCA JEDNOG IZDAVAOCA KOJA SU VEĆA OD 5% IMOVINE FONDA NE SME BITI VEĆI OD 40% VREDNOSTI UKUPNE IMOVINE FONDA;

2) DO 20% IMOVINE INVESTICIONOG FONDA MOŽE SE ULAGATI U NOVČANE DEPOZITE U JEDNOJ BANCI, ODNOSNO KREDITNOJ INSTITUCIJI;

3) DO 10% IMOVINE INVESTICIONOG FONDA MOŽE SE ULAGATI U IZVEDENE FINANSIJSKE INSTRUMENTE KOJIMA SE TRGUJE NA OTC TRŽIŠTU KADA JE DRUGA STRANA U TRANSAKCIJI BANKA, ODNOSNO KREDITNA INSTITUCIJA, ODNOSNO DO 5% IMOVINE INVESTICIONOG FONDA KADA JE DRUGA STRANA U TRANSAKCIJI DRUGO PRAVNO LICE;

4) DO 20% IMOVINE INVESTICIONOG FONDA MOŽE SE ULAGATI U JEDAN FOND, PRI ČEMU UKUPNA VREDNOST TAKVIH ULAGANJA U INVESTICIONE FONDOVE KOJI NISU OTVORENI FONDOVI NE SME BITI VEĆE OD 30% IMOVINE FONDA.

UKUPNA IZLOŽENOST FONDA PREMA JEDNOM LICU MOŽE DA IZNOSI NAJVIŠE DO 20% IMOVINE FONDA.

IZUZETNO OD ODREDBE STAVA 1. TAČKA 1) OVOG ČLANA DO 35% IMOVINE INVESTICIONOG FONDA MOŽE SE ULAGATI U PRENOSIVE HARTIJE OD VREDNOSTI ILI INSTRUMENTE TRŽIŠTA NOVCA, KOJI SU IZDATI ILI GARANTOVANI OD STRANE REPUBLIKE, NARODNE BANKE SRBIJE, JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, DRŽAVE ČLANICE EU, OSTALIH DRŽAVA ILI MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA KOJIMA PRIPADAJU DRŽAVE ČLANICE EU.

IMOVINA INVESTICIONOG FONDA NE MOŽE SE ULAGATI U HARTIJE OD VREDNOSTI I DRUGE FINANSIJSKE INSTRUMENTE KOJE IZDAJE DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE.

POD JEDNIM IZDAVAOCEM, ODNOSNO JEDNIM LICEM U ČIJU SE IMOVINU VRŠI ULAGANJE U SMISLU OVOG ČLANA SMATRA SE I SA NJIM BLISKO POVEZANO LICE.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE NE MOŽE ZAUZIMATI KRATKE POZICIJE IMOVINOM OTVORENOG FONDA, ODNOSNO NE MOŽE DA OBAVLJA PRODAJU BEZ POKRIĆA.

NIJE DOZVOLJENO ULAGANJE IMOVINE OTVORENOG FONDA U PLEMENITE METALE ILI DEPOZITNE POTVRDE KOJE SE ODNOSE NA PLEMENITE METALE.

KOMISIJA PROPISUJE BLIŽE USLOVE I NAČIN ULAGANJA U FINANSIJSKE INSTRUMENTE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, A MOŽE PROPISATI I DODATNE KRITERIJUME ZA ULAGANJE IMOVINE INVESTICIONOG FONDA.

Član 31.

Imovina investicionog fonda ne može se ulagati u hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente koje izdaje:

1) društvo za upravljanje;

2) BRISANO – sa 31/2011

3) BRISANO – sa 31/2011

4) akcionar društva za upravljanje;

5) povezano lice sa licima iz tač. 1) i 4) ovog člana.

UPRAVLJANJE RIZICIMA

ČLAN 31.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE DUŽNO JE DA USPOSTAVI SISTEM UPRAVLJANJA RIZICIMA KOJI OMOGUĆAVA PRAĆENJE I MERENJE RIZIKA POZICIJA I NJIHOV DOPRINOS UKUPNOM RIZIKU PORTFOLIA, KOJI UKLJUČUJE I TAČNU I NEZAVISNU PROCENU VREDNOSTI IZVEDENIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA KOJIMA SE TRGUJE NA OTC TRŽIŠTU.

ULAGANJE U IZVEDENE FINANSIJSKE INSTRUMENTE DOZVOLJENO JE ISKLJUČIVO RADI SMANJENJA RIZIKA I SAMO UKOLIKO INVESTICIONI FOND IMA DOVOLJNO IMOVINE DA NAMIRI OBAVEZE KOJE IZ IZVEDENOG FINANSIJSKOG INSTRUMENTA MOGU PROISTEĆI.

KOMISIJA MOŽE PROPISATI BLIŽE USLOVE I NAČIN IDENTIFIKACIJE, MERENJA I PROCENE RIZIKA IZ OVOG ČLANA, KAO I UPRAVLJANJE TIM RIZICIMA.

Član 33.

Imovina investicionog fonda se drži odvojeno od imovine društva za upravljanje i imovine kastodi banke.

Imovina investicionog fonda ne može biti predmet zaloge, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje niti kastodi banke niti može biti predmet prinudne naplate u cilju namirivanja potraživanja prema društvu za upravljanje, investicionom fondu i kastodi banci.

IMOVINA INVESTICIONOG FONDA NE SME BITI UPOTREBLJENA ZA DAVANJE ILI GARANTOVANJE ZAJMOVA U KORIST TREĆIH LICA.

Društvo za upravljanje i sa njim BLISKO povezana lica ne mogu zaključivati ugovore sa investicionim fondom kojim upravlja to društvo, osim ukoliko je to propisano odredbama ovog zakona ili akta Komisije.

Član 35.

Društvo za upravljanje je dužno da objavljuje prinos investicionog fonda dva puta godišnje, zaključno na dan 30. juna, odnosno 31. decembra tekuće godine.

Prinos se izračunava za poslednjih 12 meseci do dana objavljivanja, odnosno kumulativno za period od pet godina i od početka poslovanja.

Prinos se izračunava kao neto prinos, odnosno nakon odbitka naknada i troškova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, prinos od ulaganja tokom cele prve godine poslovanja se ne objavljuje.

Prinos se objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili investicionog fonda.

Komisija propisuje način izračunavanja prinosa investicionog fonda, uključujući načela zaokruživanja vrednosti.

Član 36.

Investicioni fond ima prospekt i skraćeni prospekt.

Skraćeni prospekt se isključivo koristi radi oglašavanja investicionog fonda i mora odgovarati sadržini prospekta.

Prospekt mora sadržati sve informacije na osnovu kojih potencijalni investitori mogu steći jasnu predstavu o investicionom fondu i doneti najpovoljniju odluku o ulaganju.

Prilikom pristupanja investicionom fondu, lice koje pristupa potpisuje izjavu kojom potvrđuje da u potpunosti razume prospekt, kao i vrste i način naplaćivanja naknada.

ČLAN 36.

INVESTICIONI FOND IMA PROSPEKT I SKRAĆENI PROSPEKT, KOJE DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE SASTAVLJA POSEBNO ZA SVAKI INVESTICIONI FOND KOJIM UPRAVLJA.

PROSPEKT MORA SADRŽATI SVE INFORMACIJE NA OSNOVU KOJIH INVESTITOR MOŽE DONETI UTEMELJENU ODLUKU O PREDLOŽENOM ULAGANJU, A NAROČITO O RIZICIMA U VEZI SA TIM ULAGANJEM.

PROSPEKT SADRŽI JASNO I RAZUMLJIVO OBJAŠNJENJE VRSTA RIZIKA FONDA KOJE SE PRIKAZUJE ODVOJENO OD INSTRUMENATA U KOJE FOND ULAŽE.

PRILIKOM PRISTUPANJA INVESTICIONOM FONDU, LICE KOJE PRISTUPA POTPISUJE IZJAVU KOJOM POTVRĐUJE DA U POTPUNOSTI RAZUME PROSPEKT, KAO I VRSTE I NAČIN NAPLAĆIVANJA NAKNADA.

SKRAĆENI PROSPEKT MORA BITI ISTINIT, JASAN I NEDVOSMISLEN I MORA ODGOVARATI SADRŽINI PROSPEKTA.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE JAVNO OBJAVLJUJE PROSPEKT I AŽURIRANI SKRAĆENI PROSPEKT ZA SVAKI INVESTICIONI FOND KOJIM UPRAVLJA NA SVOJOJ INTERNET STRANICI.

Član 37.

Prospekt investicionog fonda sadrži:

1) podatke o investicionom fondu;

2) podatke o društvu za upravljanje;

3) poslovno ime i sedište kastodi banke;

4) podatke o naknadama i troškovima koji padaju na teret investicionog fonda;

5) datum izdavanja prospekta I POSLEDNJEG AŽURIRANJA PODATAKA U PROSPEKTU.

Podaci o investicionom fondu su:

1) naziv investicionog fonda;

2) vrsta investicionog fonda;

3) datum organizovanja, odnosno osnivanja investicionog fonda i rok na koji se organizuje, odnosno osniva, ukoliko se organizuje, odnosno osniva na određeno vreme;

4) vreme i mesto gde se može izvršiti uvid u finansijske izveštaje investicionog fonda;

5) poreski tretman investicionog fonda, odnosno članova i akcionara investicionog fonda – poreske stope i osnovice i način njihovog obračunavanja;

6) opis odabranog investicionog cilja, investiciona politika i glavni rizici u vezi sa njom, odnosno kategorija zatvorenog fonda;

7) kriterijumi za obrazovanje i diversifikaciju portfolija hartija od vrednosti;

8) trenutna struktura imovine investicionog fonda, i to:

(1) procentualno učešće hartija od vrednosti prema vrsti hartija od vrednosti, nazivu i sedištu izdavaoca i nazivu i sedištu organizovanog tržišta na kome se trguje tim hartijama, kada takve hartije od vrednosti čine više od 5% ukupne vrednosti imovine investicionog fonda,

(2) procentualno učešće novčanih depozita prema nazivu i sedištu banke kod koje su deponovana novčana sredstva, kada depoziti u toj banci čine više od 5% ukupne vrednosti imovine investicionog fonda,

(3) procentualno učešće nepokretnosti prema vrsti i mestu gde se nepokretnost nalazi;

9) neto prinos investicionog fonda u skladu sa članom 35. ovog zakona;

10) podaci o visini naknada i troškova:

(1) naknade za upravljanje društvu za upravljanje za prethodnu godinu, izraženu kao procenat vrednosti imovine investicionog fonda,

(2) iznos troškova kupovine i prodaje hartija od vrednosti, troškova kastodi banke i eksterne revizije na teret imovine investicionog fonda za prethodnu godinu, izraženu kao procenat vrednosti imovine investicionog fonda,

(3) pokazatelj ukupnih troškova koji se izračunava tako što se ukupan iznos naknade za upravljanje i troškova na teret imovine investicionog fonda podeli sa vrednošću imovine investicionog fonda;

11) vreme i mesto gde se investicione jedinice mogu kupovati i otkupljivati i način obračuna cene prilikom otkupa, odnosno broj i način upisa akcija zatvorenog fonda;

12) vreme i način raspodele prihoda, odnosno dobiti, ukoliko se raspodeljuju;

13) vreme i mesto gde se objavljuju podaci o vrednosti investicionih jedinica i način obračuna, odnosno neto vrednost imovine po akciji zatvorenog fonda i njena tržišna cena;

14) način obaveštavanja članova, odnosno akcionara investicionog fonda o promenama investicione politike;

15) način obaveštavanja članova investicionog fonda o promenama pravilnika o tarifi;

16) osnovi za raspuštanje investicionog fonda i pojedinosti o raspuštanju, naročito u vezi sa pravima članova, odnosno akcionara investicionog fonda.

Podaci o društvu za upravljanje su:

1) poslovno ime, sedište i registracioni broj društva za upravljanje;

2) ime i ovlašćenja direktora i članova uprave društva za upravljanje;

3) imena i adrese akcionara koji poseduju kvalifikovano učešće;

4) visina osnovnog kapitala društva za upravljanje;

5) spisak i vrsta svih investicionih fondova, ukoliko društvo za upravljanje upravlja sa više investicionih fondova;

6) poslovno ime i sedište preduzeća za reviziju koje vrši eksternu reviziju finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda;

7) vreme i mesto gde se može izvršiti uvid u opšte akte i finansijske izveštaje društva za upravljanje.

Bližu sadržinu i standardizovani format prospekta i skraćenog prospekta, kao i teksta kojim se investitori upozoravaju o glavnim rizicima ulaganja propisuje Komisija.

Član 42.

Otvoreni fond funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda.

OTVORENI INVESTICIONI FOND JE INVESTICIONI FOND KOJI NEMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA, KOJI OSNIVA DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE I ČIJOM IMOVINOM UPRAVLJA DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE U SVOJE IME, A ZA ZAJEDNIČKI RAČUN ČLANOVA FONDA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

Otvoreni fond nema svojstvo pravnog lica.

OTVORENI FOND SE OSNIVA SA JEDINIM CILJEM DA SE ZAJEDNIČKA SREDSTVA KOJA SU PRIKUPLJENA OD JAVNOSTI, ULAŽU U PRENOSIVE HARTIJE OD VREDNOSTI ILI U DRUGU FINANSIJSKU IMOVINU U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, A NA OSNOVU PRAVILA DISPERZIJE RIZIKA, KAO I NA PRINCIPU OTKUPA INVESTICIONIH JEDINICA NA ZAHTEV ČLANA FONDA IZ IMOVINE FONDA.

Minimalna novčana sredstva za otpočinjanje poslovanja otvorenog fonda ne mogu biti manja od 200.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i moraju se uplatiti na račun kod kastodi banke u roku od tri meseca od dana upućivanja javnog poziva za kupovinu investicionih jedinica.

U slučaju da se ne prikupe novčana sredstva u iznosu i u roku iz stava 3. ovog člana, kastodi banka je dužna da u roku od osam dana izvrši povraćaj prikupljenih sredstva.

Imovina otvorenog fonda je u svojini članova fonda.

Član 43.

Imovina otvorenog fonda može se ulagati isključivo u imovinu iz člana 29. stav 1. tač. 1) do 15a) SKLADU SA ODREDBAMA ČL. 29, 30. I 31. ovog zakona.

Otvoreni fond ne može sticati više od 20% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca.

Imovinom otvorenog fonda ne mogu se zauzimati kratke pozicije.

Pravilnik o tarifi

Član 44.

Društvo za upravljanje donosi pravilnik o tarifi za svaki otvoreni fond posebno i naplaćuje naknade u skladu sa njim.

Društvo za upravljanje može naplaćivati naknadu za kupovinu i naknadu za otkup investicionih jedinica od članova otvorenog fonda.

Naknada za otkup investicionih jedinica iznosi najviše 1% vrednosti investicionih jedinica koje se otkupljuju.

Iz imovine otvorenog fonda mogu se naplaćivati:

1) naknada društvu za upravljanje za upravljanje imovinom fonda;

2) troškovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti;

3) troškovi kastodi banke;

4) troškovi eksterne revizije.

Naknada iz stava 4. tačka 1) ovog člana obračunava se dnevno, a naplaćuje mesečno.

Ostale troškove snosi društvo za upravljanje.

Komisija može detaljnije urediti vrste naknada, njihove maksimalne iznose, izveštavanje o naknadama, kao i postupke za sprečavanje manipulacije naknadama, troškovima i tržišnim cenama.

NAKNADE

ČLAN 44.

U PROSPEKTU FONDA NAVODE SE SVE NAKNADE KOJE SE NAPLAĆUJU OD ČLANOVA OTVORENOG FONDA I IZ IMOVINE OTVORENOG FONDA.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE MOŽE NAPLAĆIVATI NAKNADU ZA KUPOVINU I NAKNADU ZA OTKUP INVESTICIONIH JEDINICA OD ČLANOVA OTVORENOG FONDA.

IZ IMOVINE OTVORENOG FONDA MOGU SE NAPLAĆIVATI:

1) NAKNADA DRUŠTVU ZA UPRAVLJANJE ZA UPRAVLJANJE IMOVINOM FONDA;

2) TROŠKOVI KUPOVINE I PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI;

3) TROŠKOVI KASTODI BANKE;

4) TROŠKOVI EKSTERNE REVIZIJE;

5) DRUGI TROŠKOVI U SKLADU SA AKTOM KOMISIJE.

NAKNADA DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE I KASTODI BANKE OBRAČUNAVAJU SE I NAPLAĆUJU NA NAČIN PREDVIĐEN AKTOM KOMISIJE.

OSTALE TROŠKOVE SNOSI DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE.

KOMISIJA MOŽE DETALJNIJE UREDITI VRSTE NAKNADA I TROŠKOVA, NJIHOVE MAKSIMALNE IZNOSE, IZVEŠTAVANJE O NAKNADAMA I TROŠKOVIMA, KAO I POSTUPKE ZA SPREČAVANJE MANIPULACIJE NAKNADAMA, TROŠKOVIMA I TRŽIŠNIM CENAMA.

Član 45.

Utvrđivanje neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici se vrši svakog radnog dana, a objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili otvorenog fonda.

Sticalac investicione jedinice ima sledeća prava:

1) pravo na srazmerni deo prihoda;

2) pravo na otkup;

3) pravo na srazmerni deo imovine otvorenog fonda u slučaju raspuštanja;

4) druga prava, u skladu sa ovim zakonom.

Investicione jedinice otvorenog fonda daju ista prava članovima fonda.

Investicione jedinice se ne mogu slobodno prenositi, osim po osnovu nasleđivanja i ugovora o poklonu.

Društvo za upravljanje vodi registar investicionih jedinica i evidentira svaku kupovinu i otkup investicionih jedinica.

Član 46.

Sticanje investicionih jedinica može se vršiti isključivo kupovinom u novcu.

Cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje u skladu sa pravilnikom o tarifi.

Prilikom sticanja investicionih jedinica član otvorenog fonda ne može steći više od 20% neto vrednosti imovine otvorenog fonda.

Prilikom sticanja investicionih jedinica društvo za upravljanje izdaje potvrdu članu otvorenog fonda.

PRILIKOM PRUŽANJA PRODAJNIH USLUGA, NEPOSREDNO ILI POSREDNO, DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE OBAVEZNO JE DA DOSTAVI SKRAĆENI PROSPEKT ZAINTERESOVANIM LICIMA BEZ NAKNADE PRE STICANJA SVOJSTVA ČLANA FONDA.

Član 47.

Otvoreni fond je dužan da otkupi investicione jedinice na način predviđen prospektom, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica.

Otkupna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana, umanjene za naknadu za otkup ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje u skladu sa pravilnikom o tarifi PROSPEKTOM FONDA.

Član 49.

Društvo za upravljanje može, isključivo radi održavanja potrebnog nivoa likvidnosti otvorenog fonda, u svoje ime a za račun otvorenog fonda, vršiti zaduživanje sa rokom otplate do 360 dana, i to zaključivanjem:

1) ugovora o kreditu;

2) repo ugovora sa drugim investicionim fondovima i bankama, čiji predmet mogu biti i akcije.

Ukupno zaduživanje iz stava 1. ovog člana može iznositi najviše do 20% 10% vrednosti imovine fonda.

Uzimanje kredita iz inostranstva za račun investicionog fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju kreditni poslovi sa inostranstvom UREĐUJE DEVIZNO POSLOVANJE .

Član 51.

Spajanje otvorenih fondova se može vršiti spajanjem uz pripajanje i spajanjem uz organizovanje.

Spajanjem uz pripajanje jedan otvoreni fond prestaje da postoji bez raspuštanja prenoseći drugom otvorenom fondu celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje investicionih jedinica članovima otvorenog fonda prestalog spajanjem od strane otvorenog fonda kojem se pripaja.

Spajanjem uz organizovanje dva ili više otvorenih fondova prestaju da postoje bez raspuštanja prenoseći celu svoju imovinu i obaveze na novi otvoreni fond u zamenu za izdavanje investicionih jedinica članovima prestalih otvorenih fondova od strane novog otvorenog fonda.

Komisija daje saglasnost za spajanje otvorenih fondova.

Dva meseca pre spajanja društvo za upravljanje obaveštava članove otvorenog fonda.

NAKON PRIJEMA OBAVEŠTENJA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA ČLANOVI OTVORENIH FONDOVA, KOJI SE SPAJAJU, IMAJU PRAVO NA OTKUP INVESTICIONIH JEDINICA ILI KONVERTOVANJE U JEDINICE NEKOG DRUGOG FONDA KOJIM UPRAVLJA ISTO DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE, BEZ NAKNADE.

PRAVNI, ADMINISTRATIVNI ILI SAVETODAVNI TROŠKOVI U VEZI SA SPAJANJEM OTVORENIH FONDOVA NE MOGU PASTI NA TERET IMOVINE FONDOVA KOJI SE SPAJAJU NITI NA TERET ČLANOVA FONDA.

Komisija bliže uređuje postupak spajanja otvorenih fondova.

Član 56.

Kastodi banka posle prijema odluke o raspuštanju otvorenog fonda obaveštava o tome javnost i članove fonda objavljivanjem oglasa u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na svojoj internet stranici, unovčava imovinu fonda i vrši isplate članovima fonda najkasnije u roku od šest meseci od donošenja odluke o raspuštanju fonda.

Kastodi banka unovčava imovinu otvorenog fonda u najboljem interesu članova fonda.

Kastodi banka podnosi Komisiji izveštaj o raspuštanju otvorenog fonda na osnovu koga Komisija vrši brisanje fonda iz Registra investicionih fondova.

Kastodi banka najmanje pet godina od raspuštanja otvorenog fonda čuva poslovne knjige i dokumentaciju otvorenog fonda, u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

Komisija bliže uređuje postupak raspuštanja otvorenog fonda.

Član 58.

Zatvoreni fond je pravno lice organizovano kao javno AKCIONARSKO društvo, U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA.

Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude.

Društvo za upravljanje osniva i upravlja zatvorenim fondom.

Društvo za upravljanje ima pravo na podmirenje STVARNIH troškova osnivanja iz imovine zatvorenog fonda do iznosa 2% vrednosti osnovnog kapitala pri osnivanju zatvorenog fonda.

Na zatvorene fondove primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti KAPITALA i odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Utvrđivanje neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji vrši se najmanje jedanput mesečno i objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili zatvorenog fonda.

Zatvoreni fond ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.

Član 59.

Imovina zatvorenog fonda može se ulagati u imovinu propisanu članom 29. stav 1. ovog zakona.

Zatvoreni fond ne može sticati više od 20% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca, odnosno dva ili više izdavaoca koji su povezana lica.

Izuzetno, stav 2. ovog člana ne odnosi se na ulaganja u imovinu iz člana 29. stav 1. tač. 16) i 17) ovog zakona.

Komisija utvrđuje kategorizaciju zatvorenih fondova, kao i bliže uslove poslovanja za pojedine kategorije zatvorenih fondova.

ČLAN 59.

IMOVINA ZATVORENOG FONDA MOŽE SE ULAGATI U SKLADU SA ODREDBAMA ČL. 29 – 31. OVOG ZAKONA I, U ZAVISNOSTI OD VRSTE FONDA, U AKCIJE AKCIONARSKIH DRUŠTAVA, REGISTROVANIH U REPUBLICI, KOJIMA SE NE TRGUJE NA REGULISANOM TRŽIŠTU, ODNOSNO MTP, UDELE DRUŠTAVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU REGISTROVANIH U REPUBLICI, KAO I NEPOKRETNOSTI KOJE SE NALAZE NA TERITORIJI REPUBLIKE, U SKLADU SA AKTOM KOMISIJE.

ZATVORENI FOND NE MOŽE STICATI VIŠE OD 20% AKCIJA SA PRAVOM GLASA JEDNOG IZDAVAOCA, KOJI JE JAVNO AKCIONARSKO DRUŠTVO, U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA, I SA NJIM BLISKO POVEZANIH LICA.

KOMISIJA UTVRĐUJE KATEGORIZACIJU ZATVORENIH FONDOVA, KAO I BLIŽE USLOVE POSLOVANJA ZA POJEDINE KATEGORIJE ZATVORENIH FONDOVA.

Član 60.

Ulaganja u nepokretnosti mogu biti ulaganja u zemljište, zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i posebne delove zgrada (stanovi, poslovne prostorije i dr.), koji su upisani u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, čiji prenos svojine nije ograničen i na kojima nije zasnovano pravo zaloge, pravo plodouživanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja ili pravo stvarnog tereta.

U jednu nepokretnost može se uložiti najviše do 20% imovine zatvorenog fonda.

Imovina zatvorenog fonda koja se sastoji od nepokretnosti upisuje se u knjige iz stava 1. ovog člana kao svojina fonda, uz navođenje naziva društva za upravljanje i evidentira se u kastodi banci.

Vrednost nepokretnosti u koje se ulaže imovina zatvorenog fonda obavezno procenjuje ovlašćeni procenjivač. Nepokretnosti moraju biti osigurane od svih rizika.

Akcionari zatvorenog fonda nemaju pravo preče kupovine pri prodaji nepokretnosti.

Zatvoreni fond se može zaduživati bez ograničenja, s tim što se zaduživanje u inostranstvu vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuju kreditni poslovi sa inostranstvom UREĐUJE DEVIZNO POSLOVANJE.

Komisija bliže uređuje način i učestalost procene imovine iz člana 29. stav 1. tač. 16), 17) i 18) ovog zakona.

Član 63.

Na sazivanje, održavanje i donošenje odluka skupštine akcionara zatvorenog fonda shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.

Ovlašćenja upravnog odbora u vezi sa sazivanjem i održavanjem skupštine akcionara obavlja društvo za upravljanje.

Skupština zatvorenog fonda donosi odluku o zaključenju i raskidu ugovora o upravljanju u skladu sa ovim zakonom, odobrava raspodelu dobiti, novu emisiju akcija i bira članove nadzornog odbora fonda.

Član 64.

Nadzorni odbor zatvorenog fonda nadgleda sprovođenje obaveza društva za upravljanje u pogledu ostvarenja investicionih ciljeva, investicione politike, kao i poštovanje ograničenja ulaganja. U vršenju svoje funkcije, članovi nadzornog odbora mogu vršiti pregled poslovnih knjiga i dokumentacije i zahtevati pojašnjenja od društva za upravljanje.

U slučaju da se otkriju propusti u sprovođenju investicione politike, kao i u poštovanju ograničenja ulaganja, nadzorni odbor zatvorenog fonda zahteva od društva za upravljanje da odmah otkloni propuste i o tome obaveštava Komisiju i akcionare fonda.

Nadzorni odbor zatvorenog fonda donosi odluku o izboru i zaključuje ugovor sa preduzećem za reviziju.

Nadzorni odbor zatvorenog fonda može sazvati skupštinu akcionara zatvorenog fonda odlukom donetom dvotrećinskom većinom svih članova.

Član nadzornog odbora zatvorenog fonda ne može biti zaposleno lice ili lice koje je član uprave društva za upravljanje, kastodi banke, kao ni lica koja su članovi dva ili više organa drugih pravnih lica ili sa njima BLISKO povezanim licima.

Nadzorni odbor zatvorenog fonda donosi poslovnik o radu kojim se uređuje način rada, kao i druga pitanja od značaja za rad nadzornog odbora fonda.

Član 65.

Akcije zatvorenog fonda glase na ime, nedeljive su i neograničeno prenosive.

Društvo za upravljanje je dužno da uvrsti akcije zatvorenog fonda na organizovano tržište, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, u roku od 30 dana od dana upisa u Registar investicionih fondova.

Zatvoreni fond je dužan da svaku narednu emisiju akcija javno nudi.

Zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije samo uz prethodnu saglasnost Komisije i ako o tome dostavi obaveštenje javnosti u pisanoj formi objavljeno najmanje 15 dana unapred u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili zatvorenog fonda.

Komisija propisuje postupak i uslove pod kojima zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije i daje saglasnost iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

ČLAN 65.

AKCIJE ZATVORENOG FONDA GLASE NA IME, NEDELJIVE SU I NEOGRANIČENO PRENOSIVE.

DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE JE DUŽNO DA UVRSTI AKCIJE ZATVORENOG FONDA NA REGULISANO TRŽIŠTE, ODNOSNO MTP, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA U ROKU OD 30 DANA OD DANA UPISA U REGISTAR INVESTICIONIH FONDOVA.

AKCIJE ZATVORENOG FONDA SE IZDAJU JAVNOM PONUDOM UZ ODOBRENJE OBJAVLJIVANJA PROSPEKTA.

ZATVORENI FOND MOŽE STICATI SOPSTVENE AKCIJE SAMO UZ PRETHODNU SAGLASNOST KOMISIJE I AKO O TOME DOSTAVI OBAVEŠTENJE JAVNOSTI U PISANOJ FORMI OBJAVLJENO NAJMANJE 15 DANA UNAPRED NA INTERNET STRANICI DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE.

KOMISIJA PROPISUJE POSTUPAK I USLOVE POD KOJIMA ZATVORENI FOND MOŽE STICATI SOPSTVENE AKCIJE I DAJE SAGLASNOST IZ STAVA 4. OVOG ČLANA U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA ZAHTEVA.

Član 66.

Javni poziv za upis akcija zatvorenog fonda ne može se uputiti pre izdavanja dozvole za osnivanje tog fonda.

Javni poziv za upis akcija zatvorenog fonda vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.

Uz dokumentaciju koja se podnosi Komisiji za odobrenje distribucije akcija podnosi se i prospekt zatvorenog fonda.

Upis i uplata akcija vrši se kod kastodi banke.

U slučaju neuspešne emisije akcija primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.

ČLAN 66.

UPIS I UPLATA AKCIJA ZATVORENOG FONDA VRŠI SE KOD KASTODI BANKE.

Član 72.

Društvo za upravljanje najmanje jedanput mesečno podnosi izveštaje nadzornom odboru zatvorenog fonda o kupljenim i prodatim hartijama od vrednosti i imovini, kao i o rezultatima poslovanja fonda.

Na zahtev nadzornog odbora zatvorenog fonda društvo za upravljanje podnosi i posebne dodatne izveštaje.

Društvo za upravljanje dostavlja polugodišnje i godišnje finansijske izveštaje svim akcionarima zatvorenog fonda sa izveštajem eksterne revizije.

Član 77.

Kastodi banka obavlja sledeće kastodi usluge:

1) otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu otvorenog fonda kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar), u svoje ime, a za račun članova otvorenog fonda (kastodi račun);

2) otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu zatvorenog fonda kod Centralnog registra, u ime i za račun zatvorenog fonda;

3) otvara i vodi račune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u ime i za račun zakonitih imalaca klijenata društava za upravljanje (račun upravljanja);

4) otvara i vodi novčani račun investicionog fonda, vrši prikupljanje uplata investicionih jedinica, vrši prenos novčanih sredstava prilikom ulaganja imovine i vrši isplate u vezi otkupa investicionih jedinica;

5) izvršava naloge za prenos prava iz hartija od vrednosti i naloge za upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti i stara se o prenosu prava iz tih hartija;

6) izvršava naloge društva za upravljanje za kupovinu i prodaju imovine investicionog fonda, ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i prospektom fonda

6) IZVRŠAVA NALOGE DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE ZA PRENOS IMOVINE, SALDIRANJE, ODNOSNO PLAĆANJE I NAPLATE PO OSNOVU KUPOVINE/ PRODAJE IMOVINE INVESTICIONOG FONDA, UKOLIKO NISU U SUPROTNOSTI SA ZAKONOM I PROSPEKTOM FONDA;

7) obaveštava društvo za upravljanje o izvršenim nalozima i drugim preduzetim aktivnostima u vezi sa imovinom investicionog fonda;

8) kontroliše i potvrđuje obračunatu neto vrednost imovine otvorenog i zatvorenog fonda, vrednost investicione jedinice, odnosno neto vrednost imovine po akciji;

9) kontroliše obračun prinosa otvorenog fonda;

10) naplaćuje potraživanja od izdavalaca po osnovu dospelih hartija od vrednosti, kamata i dividendi za račun zakonitih imalaca tih hartija i stara se o ostvarivanju drugih prava koja pripadaju zakonitim imaocima hartija od vrednosti koji su njeni klijenti;

11) po ovlašćenju klijenta stara se o izvršavanju poreskih obaveza klijenta u vezi sa hartijama od vrednosti;

12) obaveštava društvo za upravljanje o korporativnim aktivnostima u vezi sa imovinom investicionog fonda, odnosno klijenta čijom imovinom društvo upravlja;

13) obaveštava Komisiju o uočenim nepravilnostima u poslovanju društva za upravljanje u vezi sa upravljanjem fondom, odmah nakon što uoči takve nepravilnosti;

14) obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi i drugim zakonom.

Kada obavlja usluge iz stava 1. ovog člana, kastodi banka je dužna da se stara da na novčanom, odnosno vlasničkom računu klijenta ima dovoljno sredstava, odnosno hartija od vrednosti na dan saldiranja.

Kada obavlja usluge iz stava 1. ovog člana, kastodi banka je dužna da vodi posebnu evidenciju o hartijama od vrednosti i licima u čije ime obavlja te poslove, da podatke iz te evidencije čuva kao poslovnu tajnu i da ih zaštiti od neovlašćenog korišćenja, izmena ili gubitaka.

Hartije od vrednosti koje se vode na računu upravljanja i na zbirnom kastodi računu nisu vlasništvo kastodi banke i ne ulaze u njenu imovinu, ne mogu se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu, niti se mogu koristiti za izmirivanje obaveza ove banke prema trećim licima.

Hartijama od vrednosti koje se vode na kastodi računu, kastodi banka može raspolagati samo na osnovu naloga klijenta.

Kastodi banka je dužna da, na zahtev klijenta, odmah izda obaveštenje o stanju sredstava na njegovom kastodi računu, a najkasnije u roku od tri dana od dana podnetog zahteva.

Kastodi banka može obavljati usluge za više investicionih fondova, s tim što u tom slučaju vodi posebne račune imovine za svaki fond.

Kastodi banka ne može biti BLISKO povezano lice sa društvom za upravljanje.

Kastodi banka se stara da se prodaja, izdavanje i otkup investicionih jedinica vrši u skladu sa zakonom, pravilima poslovanja i investicionom politikom investicionog fonda.

Komisija bliže propisuje učestalost, način i standardizovanu formu obaveštavanja Komisije od strane kastodi banke, kao i način usaglašavanja u slučaju razlika između obračunate neto vrednosti imovine fonda iz stava 1. tačka 8) ovog člana od strane društva za upravljanje i kastodi banke, odnosno obračunatog prinosa fonda iz stava 1. tačka 9) ovog člana od strane društva za upravljanje i kastodi banke.

Član 82.

Ako u postupku nadzora društva za upravljanje, investicionog fonda i kastodi banke utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju Komisija donosi rešenje kojim nalaže društvu za upravljanje, odnosno kastodi banci da utvrđene nepravilnosti otkloni u roku koji ne može biti duži od 60 dana od dana prijema tog rešenja.

Ukoliko društvo za upravljanje i kastodi banka ne postupe po rešenju iz stava 1. ovog člana, Komisija preduzima jednu ili više mera:

1) izriče javnu opomenu;

2) pokreće postupak pred nadležnim organom;

3) povlači saglasnost na imenovanje članova uprave, odnosno direktora;

4) daje nalog za zabranu izdavanja investicionih jedinica u trajanju do tri meseca;

5) DRUGE MERE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE KAPITALA.

Član 83.

Komisija donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad društvu za upravljanje:

1) ako u roku od 30 dana ne podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata;

2) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine;

2) AKO NE KORISTI DOZVOLU ZA RAD U PERIODU OD 12 MESECI, IZRIČITO ODBIJE DOZVOLU ZA RAD ILI AKO JE PRESTALO DA OBAVLJA DELATNOST PREDVIĐENU OVIM ZAKONOM PRE VIŠE OD ŠEST MESECI;

3) ako je dozvola izdata na osnovu neistinitih podataka;

4) ako pored upravljanja investicionim fondovima obavlja i neku drugu delatnost;

5) ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad;

6) ako izvrši težu povredu odredaba ovog zakona i odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti KAPITALA;

7) ukoliko ni posle preduzetih mera iz člana 82. stav 2. ovog zakona društvo za upravljanje ne postupi po izdatom nalogu;

8) kada društvo za upravljanje dostavi obaveštenje Komisiji o nameri prestanka obavljanja delatnosti i podnese zahtev za brisanje iz Registra;

9) zbog pokretanja postupka stečaja ili likvidacije.

Saopštavanje privilegovanih informacija

Član 85.

Ko, u nameri da sebi ili drugom licu pribavi protivpravnu imovinsku korist, drugom licu saopšti privilegovane informacije ili na osnovu tih informacija preporuči drugome da stekne, kupi, proda ili na drugi način raspolaže hartijama od vrednosti ili drugom imovinom investicionog fonda, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Član 89.

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj kastodi banka ako:

1) u slučaju oduzimanja dozvole za rad društva za upravljanje i raspuštanja investicionog fonda ne preduzme radnje propisane odredbama čl. 55, 56. i 70. ovog zakona;

2) bez saglasnosti Komisije donese odluku o imenovanju lica koje rukovodi poslovima kastodi banke (član 75b stav 3);

3) na pravila poslovanja sa hartijama od vrednosti ne pribavi saglasnost Komisije (član 75v);

4) ugovor sa klijentom ne zaključi u pismenoj formi (član 75v stav 4);

5) ne obavlja usluge u skladu sa članom 77. stav 1. tač. 5) do 13) ovog zakona;

6) ne postupa u skladu sa članom 77. stav 2. ovog zakona u vezi sa saldiranjem;

7) ne vodi posebnu evidenciju o hartijama od vrednosti i licima u čije ime otvara i vodi račune hartija od vrednosti (član 77. stav 3);

8) hartije od vrednosti koje se vode na kastodi računu koristi bez naloga klijenta ili mimo tog naloga (član 77. stav 5);

9) na zahtev klijenta ne izda obaveštenje o stanju sredstava na njegovom kastodi računu u propisanom roku (član 77. stav 6).

Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u kastodi banci novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač – Ministarstvo finansija

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

Sporazum: Naslov VIII Politike saradnje, član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Delimično ispunjena

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Potpuno usklađivanje će biti izvršeno u roku predviđen članom 8. SSP-a.

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

3.9.3 Tržište kapitala

U NPI predviđeno je da će se do kraja 2013. godine raditi na daljem usaglašavanju Zakona o investicionom fondovima sa regulativom EU koju je potrebno implementirati u procesu pridruživanja EU, a u zavisnosti od obaveza koje bude preuzimala Republika Srbija. Prvenstveno će se u obzir uzeti direktiva 32009L0065 Directive 2009/65/EC of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 on the coordination of laws, regulations and administrative provisions relating to undertakings for collective investment in transferable securities (UCITS).

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Treći deo, Naslov IV- Slobodno kretanje lica, usluga i kapitala.

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Važeći Zakon o investicionim fondovima je delimično usklađen sa direktivom Directive 2009/65/EC of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 on the coordination of laws, regulations and administrative provisions relating to undertakings for collective investment in transferable securities (UCITS)

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Nema

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

Uzimajući u obzir trenutni nivo razvijenosti domaćeg finansijskog tržišta, kao i posledice svetske finansijske krize, a u skladu sa obrazloženjem iz 3. d), moguće je u ovom trenutku samo delimično usklađivanje sa odgovarajućom regulativom iz ove oblasti. U skladu sa preporukama Evropske komisije, datim u Izveštaju o napretku Srbije za 2012. godinu, radiće se na daljem usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU u oblasti institucija kolektivnog investiranja (UCITS).

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

Neposredno pre ulaska Srbije u EU.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Ne

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

Ne

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Ne