PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA
ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE
Član 1.
U Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11 i 47/13), u članu 6. tačka 18) posle reči: „je naknada” dodaju se reči: „za rad”.
Član 2.
U članu 23. stav 1. posle reči: „je” dodaje se reč: „najmanje”.
Član 3.
U članu 40. st. 2. i 3. menjaju se i glase:
„Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na zaradu koju zaposleni ostvaruje kod tog poslodavca, ako je ta zarada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme.
Ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, poslodavac kod kojeg ostvaruje zaradu nižu od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.”
Član 4.
U članu 52a reči: „Preduzetnik, odnosno poljoprivrednik iz člana 27. stav 1.” zamenjuju se rečima: „Preduzetnik iz člana 22. stav 1, odnosno poljoprivrednik iz člana 27. stav 1.”.
Dodaju se st. 2. i 3, koji glase:
„Preduzetnik, odnosno poljoprivrednik iz stava 1. ovog člana koji ne izvrši isplatu lične zarade do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa iz člana 37. ovog zakona.
Preduzetnik iz člana 22. stav 1, odnosno poljoprivrednik iz člana 27. stav 1. ovog zakona, kome je osnovica doprinosa oporeziva dobit, dužan je da obračuna i plati doprinose na način propisan za obračunavanje i plaćanje poreza na prihode od samostalne delatnosti na oporezivu dobit, po zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana.”
Član 5.
Član 60. menja se i glasi:
„Član 60.
Doprinosi za preduzetnike iz člana 58. ovog zakona plaćaju se u roku koji je zakonom koji uređuje porez na dohodak građana utvrđen kao rok za plaćanje poreza po tom osnovu.
Doprinosi za poljoprivrednike iz člana 58. ovog zakona plaćaju se u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.
Doprinosi iz čl. 53. i 59. ovog zakona plaćaju se do 15. u mesecu za prethodni mesec.
Doprinosi iz člana 11. ovog zakona plaćaju se istovremeno sa isplatom ugovorene naknade, odnosno do petog u mesecu za prethodni mesec ako se ne ostvaruje ugovorena naknada.”
Član 6.
U članu 65b posle reči: „doprinosa” dodaju se reči: „po osnovu lične zarade,”.
Član 7.
U članu 72. stav 1. reči: „ako kao poslodavac ili drugi isplatilac prihoda” zamenjuju se rečima: „koje je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa, kao i poslodavac ili drugi isplatilac prihoda koji”, a reči: „član 60. stav 3” zamenjuju se rečima: „član 60. stav 4”.
Član 8.
U članu 73. posle reči: „preduzetnik” dodaju se reči: „iz člana 22. stav 1.”, a reči: „i član 60. stav 1” brišu se.
Član 9.
U članu 74. reči: „član 60. st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: „član 60. st. 1. i 2. i stav 3. u vezi sa članom 59. ”.
Član 10.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, sistem u oblasti socijalnog osiguranja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
• Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Najvažniji ciljevi koji se žele postići predloženim izmenama su da se omogući plaćanje doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva plaćaju i na osnovicu čiji je iznos viši od iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa, tj. na osnovicu koja je slobodno opredeljena, kao i određivanje roka u kome se obračunavaju i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za određene kategorije obveznika doprinosa.
Pored toga, izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11 i 47/13 – u daljem tekstu: Zakon) vrše se i u cilju preciziranja pojedinih odredaba.
• Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Imajući u vidu da je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji se, saglasno odredbama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS” br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13 i 63/13-ispravka), uvode zakonom, to znači da se izmene i dopune tih elemenata mogu vršiti samo zakonom. Prema tome, kako se materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi na doprinose za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja i spada u zakonodavnu regulativu, nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.
• Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema
S obzirom na to da se radi o zakonskoj materiji, određena postojeća zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati donošenjem zakona, tj. izmenama i dopunama zakona.
Uređivanjem materije doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje javnosti dostupnost u pogledu vođenja politike u oblasti socijalnog osiguranja, s obzirom na to da se zakon kao opšti pravni akt objavljuje i stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj pravnoj situaciji.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENJA
Uz član 1.
Vrši se izmena člana 6. tačke 18) Zakona u cilju preciziranja pojma ugovorene naknade.
Uz član 2.
Predložena je izmena člana 23. Zakona, kojim se uređuje osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva. Predloženo je da osnovicu doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva čini najmanje najniža mesečna osnovica doprinosa iz člana 37. Zakona, što znači da osnovica doprinosa za ovu kategoriju obveznika može biti opredeljena i u iznosu većem od najniže mesečne osnovice doprinosa.
Uz član 3.
Vrši se preciziranje člana 40. Zakona, kojim se uređuje osnovica doprinosa za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, i to za slučaj kada je zarada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa, kao i za slučaj kada je zarada zaposlenog niža od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa.
Uz član 4.
Predložena je izmena člana 52a Zakona u smislu da se precizira obračunavanje i plaćanje doprinosa za preduzetnika iz člana 22. stav 1, odnosno poljoprivrednika iz člana 27. stav 1. Zakona.
Uz član 5.
Vrši se izmena člana 60. Zakona tako što se preciziraju rokovi plaćanja doprinosa za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod, za poljoprivrednike iz člana 27. stav 3. Zakona, kao i za osnivače, odnosno članove privrednog društva.
Uz član 6.
Predložena je dopuna člana 65b Zakona, koji se odnosi na utvrđivanje obaveze plaćanja doprinosa za preduzetnika koji ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, tako što se precizira da osnovicu za tu kategoriju obveznika, pored oporezive dobiti, odnosno paušalno utvrđenog prihoda čini i lična zarada.
Uz čl. 7. do 9.
Vrši se preciziranje kaznenih odredaba čl. 72, 73. i 74. Zakona, u smislu njihovog usaglašavanja sa izmenama Zakona.
Uz član 10.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje zakona po hitnom postupku, predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst). Donošenje ovog zakona po hitnom postupku neophodno je radi nesmetanog rada organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budžeta Republike Srbije.
VI. STUPANJE NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Ustavni osnov za stupanje na snagu Zakona ranije od osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, sadržan je u članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije.
Potrebno je da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije” kako bi se ostvarili puni efekti predloženih izmena.
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu
Predložena rešenja će prvenstveno imati uticaj na obveznike doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, i to na osnivače, odnosno članove privrednih društava, imajući u vidu da se predlaže izmena Zakona u smislu korekcije osnovice doprinosa za te kategorije obveznika. Predmetna izmena Zakona u ovom delu rezultat je sagledavanja interesa subjekata koji spadaju u predmetnu kategoriju obveznika da se omogući stvaranje zakonskih pretpostavki za uplatu doprinosa na osnovicu koja je viša od najniže osnovice doprinosa, a sve u cilju obezbeđivanja uslova za ostvarivanje njihovih prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranje u većem obimu (kroz povećanje penzijskog osnova).
2. Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi
Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori troškove građanima i privredi. Međutim, treba imati u vidu da ukoliko bi se određeni osiguranici – osnivači, odnosno članovi privrednog društva, opredelili da plaćaju doprinose na osnovicu koja je viša od najniže osnovice doprinosa to bi imalo za posledicu povećanje troškova, s tim da nije moguće dati procenu visine troškova, s obzirom da parametri (broj obveznika i visina osnovice) nisu merljivi iz razloga što zavise od opredeljenja navedenih lica.
3. Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvarati
Predložena rešenja ne stvaraju troškove ni građanima ni privredi, s obzirom da se predloženim izmenama prvenstveno vrši preciziranje pojedinih odredaba Zakona.
U pogledu izmene osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednih društava kroz uplatu doprinosa na osnovicu koja je viša od najniže osnovice doprinosa, napominjemo da to ima za posledicu obezbeđivanja uslova za ostvarivanje, u budućnosti, njihovih prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranje u većem obimu kroz povećanje penzijskog osnova.
Pored toga, preciziranje pojedinih zakonskih odredaba doprinosi povećanju pravne sigurnosti obveznika.
4. Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Imajući u vidu da se izmene i dopune predložene ovim zakonom odnose na preciziranje pojedinih odredaba Zakona, donošenje ovog zakona ne podržava stvaranje novih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da se izjasne o Zakonu.
6. Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Ministarstvo finansija nadležno je za sprovođenje Zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike, kao i za davanje mišljenja o njegovoj primeni.
Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i pristup informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona.
VIII. ODREDBE ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ČIJA SE IZMENA I DOPUNA VRŠI
Član 6.
Izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Obveznik doprinosa je osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos;
2) Obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa je osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika;
3) Osiguranik je fizičko lice obavezno osigurano prema zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja;
4) Zaposleni je osiguranik – fizičko lice koje u radnom odnosu obavlja poslove za poslodavca prema zakonima koji uređuju radne odnose;
5) Upućeni radnik je osiguranik – zaposleni koji za poslodavca sa sedištem u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika) obavlja poslove u drugoj državi ili je na radu u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu ili u međunarodnoj organizaciji u inostranstvu;
6) Domaći državljanin zaposlen u inostranstvu je osiguranik zaposlen u inostranstvu kod inostranog poslodavca ako za to vreme nije obavezno osiguran kod stranog nosioca osiguranja ili ako prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, po propisima te države, ne može ostvariti ili koristiti van njene teritorije;
7) Inostrani penzioner je osiguranik – domaći državljanin koji prima penziju, invalidninu ili rentu isključivo od inostranog nosioca osiguranja;
8) Lice koje obavlja privremene i povremene poslove je osiguranik koji obavlja poslove po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, zaključenom u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, i po tom osnovu ostvaruje ugovorenu naknadu;
9) Volonter je fizičko lice koje, u skladu sa zakonom koji uređuje volontiranje, obavlja rad u okviru organizovanog dobrovoljnog pružanja usluge ili obavljanja aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez prava na novčanu naknadu ili drugu imovinsku korist;
9a) Lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju je fizičko lice koje, u skladu sa zakonom koji uređuje rad, obavlja rad po osnovu ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili drugog ugovora, bez zasnivanja radnog odnosa;
10) Poslodavac je pravno, odnosno fizičko lice ili drugi pravni subjekat koje je obveznik doprinosa, obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa za zaposlene, lica koja obavljaju privremene i povremene poslove i za izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate. Poslodavcem se smatra i zadruga, za lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko zadruge;
11) Zadruga je omladinska ili studentska zadruga osnovana u skladu sa zakonom koji uređuje zadruge;
12) Isplatilac prihoda je poslodavac, drugo pravno, odnosno fizičko lice ili drugi pravni subjekat koje je dužno da u ime i u korist osiguranika ili u svoje ime, a u korist osiguranika obračuna i plati doprinos istovremeno sa isplatom prihoda na koje se plaća doprinos;
13) Samostalna delatnost je privredna, profesionalna ili druga delatnost koju obavlja: preduzetnik, osnivač odnosno član privrednog društva, samostalni umetnik, sveštenik i verski službenik;
14) Preduzetnik je osiguranik – fizičko lice koje obavlja samostalnu privrednu, profesionalnu ili drugu delatnost u skladu sa zakonom po osnovu koje plaća porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti;
15) Osnivač, odnosno član privrednog društva je osiguranik – fizičko lice koje radi u privrednom društvu čiji je osnivač odnosno član, bez obzira da li je sa privrednim društvom zasnovalo radni odnos. Pod radom se, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje privrednog društva na osnovu upisa u registar nadležnog suda, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava;
16) Samostalni umetnik je osiguranik – fizičko lice koje samostalno, u vidu zanimanja, obavlja umetničku delatnost i kome je reprezentativno udruženje u kulturi utvrdilo status lica koje samostalno obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, u skladu sa zakonom koji uređuje oblast kulture, ako nije osigurano po drugom osnovu;
17) Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu je fizičko lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po nekom drugom osnovu, a za izvršen rad ostvaruje ugovorenu naknadu, odnosno naknadu za rad (u daljem tekstu: ugovorena naknada);
18) Ugovorena naknada je naknada ZA RAD u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koja ostvaruju tu naknadu;
19) Naknada po osnovu invalidnosti je naknada koja se po osnovu preostale radne sposobnosti i opasnosti od nastanka invalidnosti ostvaruje, kao stečeno pravo po zakonu koji uređuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, iz sredstava organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;
20) Novčana naknada je naknada koja se ostvaruje za vreme nezaposlenosti iz sredstava organizacije nadležne za zapošljavanje, a u kojoj su sadržani doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu;
21) Naknada zarade je naknada koja se ostvaruje kao pravo iz sredstava organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i naknada po osnovu zakona koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom;
22) Poljoprivrednik je osiguranik koji obavlja poljoprivrednu delatnost;
23) Lice uključeno u obavezno osiguranje je fizičko lice koje se na svoj zahtev uključilo u obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom;
23a) Lice za koje se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike je osiguranik – fizičko lice koje, u smislu zakona koji uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja i pod uslovima propisanim tim zakonom: pripada grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku oboljevanja; lice čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja; kao i lice koje je u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva, ako ne ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po drugom osnovu saglasno tom zakonu, ili ako prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne ostvaruje kao član porodice osiguranika – a za koje se u budžetu Republike, prema zakonu koji uređuje sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, obezbeđuju sredstva za uplatu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje;
24) Doprinos iz osnovice je iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u ime i u korist osiguranika;
25) Doprinos na osnovicu je iznos doprinosa koji obračunava i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u svoje ime, a u korist osiguranika ili osiguranik koji sam za sebe plaća doprinos;
26) Mesečna osnovica doprinosa je iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja;
27) Najniža mesečna osnovica doprinosa je najniži iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja;
28) Najviša mesečna osnovica doprinosa je najviši iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja;
29) Najviša godišnja osnovica doprinosa je najviši iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi po svim osnovima za kalendarsku godinu osiguranja;
30) Prosečna mesečna zarada u Republici je prosečan iznos mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici u određenom periodu prema objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;
31) Prosečna godišnja zarada u Republici je prosečan iznos godišnje zarade isplaćene po zaposlenom u Republici u godini za koju se doprinosi obračunavaju i plaćaju, prema objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Član 23.
Osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva je NAJMANJE najniža mesečna osnovica iz člana 37. ovog zakona.
Izuzetno od stav 1. ovog člana, osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva koji su zasnovali radni odnos sa privrednim društvom čiji su osnivači, odnosno članovi je zarada u skladu sa članom 13. ovog zakona.
Član 40.
Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a zarada koju ostvaruje je niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, osnovica doprinosa je najniža mesečna osnovica doprinosa.
Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca i tako ostvaruje puno radno vreme, kome je ukupna zarada koju ostvaruje kod svih poslodavaca niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod svakog poslodavca.
Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, a ukupna zarada koju ostvaruje kod svih poslodavaca je viša od najniže mesečne osnovice doprinosa, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na zaradu koju isplaćuje, bez primene najniže mesečne osnovice doprinosa.
ZA ZAPOSLENOG KOJI RADI SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM KOD DVA ILI VIŠE POSLODAVACA, SVAKI POSLODAVAC OBRAČUNAVA I PLAĆA DOPRINOSE NA ZARADU KOJU ZAPOSLENI OSTVARUJE KOD TOG POSLODAVCA, AKO JE TA ZARADA JEDNAKA ILI VIŠA OD SRAZMERNOG IZNOSA NAJNIŽE MESEČNE OSNOVICE DOPRINOSA KOJI SE UTVRĐUJE SRAZMERNO RADNOM VREMENU ZAPOSLENOG KOD TOG POSLODAVCA U ODNOSU NA PUNO RADNO VREME.
AKO ZAPOSLENI RADI SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM KOD DVA ILI VIŠE POSLODAVACA, POSLODAVAC KOD KOJEG OSTVARUJE ZARADU NIŽU OD SRAZMERNOG IZNOSA NAJNIŽE MESEČNE OSNOVICE DOPRINOSA KOJI SE UTVRĐUJE SRAZMERNO RADNOM VREMENU ZAPOSLENOG KOD TOG POSLODAVCA U ODNOSU NA PUNO RADNO VREME, OBRAČUNAVA I PLAĆA DOPRINOSE NA SRAZMERNI IZNOS NAJNIŽE MESEČNE OSNOVICE DOPRINOSA.
Član 52a
Preduzetnik, odnosno poljoprivrednik iz člana 27. stav 1. PREDUZETNIK IZ ČLANA 22. STAV 1, ODNOSNO POLJOPRIVREDNIK IZ ČLANA 27. STAV 1. ovog zakona, koji ostvaruje ličnu zaradu u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana, dužan je da sam obračuna i plati doprinose na isplaćenu zaradu po stopama iz člana 44. stav 1. ovog zakona, na način na koji je to propisano za plaćanje poreza na zaradu, po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana.
PREDUZETNIK, ODNOSNO POLJOPRIVREDNIK IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJI NE IZVRŠI ISPLATU LIČNE ZARADE DO POSLEDNJEG DANA U TEKUĆEM MESECU ZA PRETHODNI MESEC, DUŽAN JE DA NAJKASNIJE DO TOG ROKA OBRAČUNA I UPLATI DOPRINOSE NA NAJNIŽU MESEČNU OSNOVICU DOPRINOSA IZ ČLANA 37. OVOG ZAKONA.
PREDUZETNIK IZ ČLANA 22. STAV 1, ODNOSNO POLJOPRIVREDNIK IZ ČLANA 27. STAV 1. OVOG ZAKONA, KOME JE OSNOVICA DOPRINOSA OPOREZIVA DOBIT, DUŽAN JE DA OBRAČUNA I PLATI DOPRINOSE NA NAČIN NA PROPISAN ZA OBRAČUNAVANJE I PLAĆANJE POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI NA OPOREZIVU DOBIT, PO ZAKONU KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA.
Član 60.
Doprinosi iz člana 58. ovog zakona plaćaju se u roku koji je zakonom koji uređuje porez na dohodak građana utvrđen kao rok za plaćanje poreza po tim osnovama.
Doprinosi iz člana 59. ovog zakona plaćaju se do 15. u mesecu za prethodni mesec.
Doprinosi iz člana 11. ovog zakona plaćaju se istovremeno sa isplatom ugovorene naknade, odnosno do petog u mesecu za prethodni mesec ako se ne ostvaruje ugovorena naknada.
DOPRINOSI ZA PREDUZETNIKE IZ ČLANA 58. OVOG ZAKONA PLAĆAJU SE U ROKU KOJI JE ZAKONOM KOJI UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA UTVRĐEN KAO ROK ZA PLAĆANJE POREZA PO TOM OSNOVU.
DOPRINOSI ZA POLJOPRIVREDNIKE IZ ČLANA 58. OVOG ZAKONA PLAĆAJU SE U ROKU OD 45 DANA OD DANA POČETKA TROMESEČJA.
DOPRINOSI IZ ČL. 53. I 59. OVOG ZAKONA PLAĆAJU SE DO 15. U MESECU ZA PRETHODNI MESEC.
DOPRINOSI IZ ČLANA 11. OVOG ZAKONA PLAĆAJU SE ISTOVREMENO SA ISPLATOM UGOVORENE NAKNADE, ODNOSNO DO PETOG U MESECU ZA PRETHODNI MESEC AKO SE NE OSTVARUJE UGOVORENA NAKNADA.
Član 65b
Za preduzetnika koji ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlašćenog poslovođe, ne utvrđuje se obaveza plaćanja doprinosa PO OSNOVU LIČNE ZARADE, na oporezivu dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez po zakonu koji uređuje porez na dohodak građana, za vreme ostvarivanja prava na naknadu zarade.
Član 72.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako kao poslodavac ili drugi isplatilac prihoda KOJE JE OBVEZNIK OBRAČUNAVANJA, ODNOSNO PLAĆANJA DOPRINOSA, KAO I POSLODAVAC ILI DRUGI ISPLATILAC PRIHODA KOJI istovremeno sa isplatom zarade ili drugog prihoda, odnosno u propisanom roku ne obračuna i ne uplati ili pogrešno obračuna i uplati doprinose , odnosno ne uplati doprinose obračunate od strane Poreske uprave (član 51. st. 1. do 5, čl. 52, 53, 54, 55, 56, član 57. stav 1. i član 60. stav 3 ČLAN 60. STAV 4).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj preduzetnik, novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Član 73.
Novčanom kaznom od 10.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik IZ ČLANA 22. STAV 1, odnosno poljoprivrednik iz člana 27. stav 1. ovog zakona ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku (član 52a i član 60. stav 1).
Član 74.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku (član 51. stav 6, član 57. stav 2, član 58a stav 3, član 59a, član 60. st. 1. i 2. ČLAN 60. ST. 1. I 2. I STAV 3. U VEZI SA ČLANOM 59. i član 62. stav 1).
ZAVRŠNA ODREDBA
ČLAN 10.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1.Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada
Obrađivač: Ministarstvo finansija (isključiva nadležnost)
2.Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
Draft Law on Amendments and suplements to Law on mandatory social secuiity insurance contributions
3.Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik PC”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik PC”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a)Odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma koje se odnose na normativnu sadržinu propisa
Naslov IV – Slobodan protok robe, član 37. Sporazuma
Naslov V – Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kretanje kapitala, član 51. Sporazuma
Naslov VIII – Politike saradnje, član 101. Sporazuma
b)Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Primenjuje se rok iz člana 72. Sporazuma, kao opšti rok za usklađivanje propisa.
v)Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
g)Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
d)Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije
Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, za 2013. godinu nisu planirake izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
He postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti
usklađenost,
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
He postoje odgovarajući propisi Evropske unije usklađenost. sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.
6.Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske j-nije prevedeni na srpski jezik?
Prevođenje propisa je u toku.
7.Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
Prevođenje propisa je u toku.
8.Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.
U izradi Nacrta zakona nisu učestvovali konsultanti.