Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU

Član 1.

U Zakonu o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10 i 101/10), u članu 2. stav 1. tač. 39), 40) i 41), posle reči: „objedinjeni račun”, dodaju se reči: „dinarskih i deviznih”.

U tački 47) reči: „Sufinansiranje razvojnog programa Evropske unije” zamenjuju se rečima: „Finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći Evropske unije”.

U tački 49) posle reči: „korisnika javnih sredstava,” dodaju se reči: „i to dinarskih i deviznih sredstava,”.

Član 2.

U članu 5. stav 9. posle tačke na kraju dodaju se reči:

„U slučaju da se radi o sredstvima za sufinansiranje projekata finansiranih od strane Evropske unije, a po osnovu odogovarajućeg finansijskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije, neutrošena sredstva prenose se u narednu godinu.”

Član 3.

U članu 9. stav 1. tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „koji se vodi posebno za dinarska, a posebno za devizna sredstva.”

Stav 2. menja se i glasi:

      „Konsolidovani računi trezora iz stava 1. ovog člana čine sistem konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije.”

      U stavu 3. posle reči: „otvara podračune”, dodaju se reči: „dinarskih i deviznih sredstava”.

       Posle stava 5. dodaju se novi st. 6, 7. i 8, koji glase:

„Izuzetno od stava 5. ovog člana, korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, mogu imati devizne račune kod Narodne banke Srbije, ako je to posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom propisano, ili kod ovlašćene banke, po odobrenju ministra, za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifičnost poslova tog korisnika.

Narodna banka Srbije obezbeđuje podatke o stanju stranih sredstava plaćanja na računima korisnika javnih sredstava iz stava 6. ovog člana, koji se vode kod te banke i dostavlja ih Ministarstvu mesečno, odnosno po zahtevu korisnika ili Ministarstva.

Na kupovinu i prodaju stranih sredstava plaćanja, na plaćanje, naplaćivanje i prenos u stranim sredstvima plaćanja u kome učestvuju korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.ˮ

Dosadašnji stav. 6. postaje stav 9.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 10, broj: „6.ˮ zamenjuje se brojem: „9.ˮ.

Dosadašnji stav 8. postaje stav 11.

U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 12, tačka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: „kao i izveštavanje o korišćenju tih sredstavaˮ.

     Dosadašnji stav 10. postaje stav 13.  

Član 4.

U članu 27g stav 1. posle reči: „podnosi” dodaju se reči: „Vladi radi razmatranja pre nego što se ovaj nacrt dostavi”.

Član 5.

U članu 27d stav1. tačka 6) posle reči: „finansiranja” dodaju se zapeta i reči: „koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija”.

Član 6.

U članu 27e, stav 6. posle reči: „određivanje” dodaju se reči: „gornje granice”.

Član 7.

Posle člana 27i dodaju se naziv člana i član 27j, koji glasi:

„Srednjoročni prioriteti javnih investicija

Član 27j

Budžetski korisnici dostavljaju Ministarstvu srednjoročne prioritete javnih investicija u okviru predloga za prioritetne oblasti finansiranja najkasnije do 15. marta.

Srednjoročni prioriteti javnih investicija uključuju se u Izveštaj o fiskalnoj strategiji.

Ministarstvo budžetskim korisnicima u okviru uputstva za pripremu budžeta Republike Srbije dostavlja i uputstvo o sadržaju planova kojim se iskazuju srednjoročni prioriteti javnih investicija.

Planovi za sprovođenje srednjoročnih prioriteta javnih investicija izrađuju se kao deo finansijskih planova budžetskih korisnika.”

Član 8.

U članu 28. stav 2. tačka 5) se menja i glasi:

„5) procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći Evropske unije;”.

Član 9.

Član 31. menja se i glasi:

„Član 31.

Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:

1) Kalendar za nivo Republike Srbije:

(1) 15. februar – ministar daje instrukciju za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetske korisnike koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija;

(2) 15. mart – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije na osnovu instrukcije iz podtačke (1) ove tačke dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;

(3) 15. april – ministar u saradnji sa ministarstvima i institucijama nadležnim za ekonomsku politiku i privredni sistem dostavlja Vladi na prethodno razmatranje Izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji sadrži ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;

(4) 25. april -Vlada daje saglasnost ministru da pripremi nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji koji sadrži konkretne odluke o prioritetnim oblastima finansiranja, koje obuhvataju i srednjoročne prioritete javnih investicija;

(5) 30. april – ministar dostavlja nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji Fiskalnom savetu;

(6) 15. maj – Fiskalni savet daje mišljenje o nacrtu Izveštaja o fiskalnoj strategiji;

(7) 1. jun – ministar dostavlja Vladi predlog Izveštaja o fiskalnoj strategiji na usvajanje;

(8) 15. jun – Vlada usvaja Izveštaj o fiskalnoj strategiji i dostavlja ga Narodnoj skupštini na razmatranje;

(9) 30. jun – Narodna skupština dostavlja Vladi komentare i preporuke u vezi sa Izveštajem o fiskalnoj strategiji;

(10) 5. jul – ministar dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije;

(11) 5. jul – ministar dostavlja Izveštaj o fiskalnoj strategiji lokalnoj vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;

(12) 1. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoročnog i finansijskog plana Ministarstvu;

(13) 1. oktobar – Vlada, na predlog ministra, usvaja revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 15. aprila ažurirani makroekonomski okvir;

(14) 5. oktobar – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji;

(15) 15. oktobar – ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

(16) 1. novembar – Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini, zajedno sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

(17)15. decembar – Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

2) Kalendar budžeta lokalne vlasti:

(1) 1. avgust- lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;

(2) 1. septembar- direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;

(3) 15. oktobar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;

(4) 1. novembar – nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti;

(5) 20. decembar – skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti;

(6) 25. decembar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.

Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.”

Član 10.

U članu 47. stav 1. menja se i glasi:

„Ako se u toku godine donese zakon, propis ili drugi akt koji za rezultat ima smanjenje planiranih prihoda ili povećanje planiranih rashoda i izdataka, istovremeno se donosi odluka kojom se utvrđuju dodatni prihodi ili umanjenje rashoda i izdataka, u cilju uravnoteženja budžeta.”

U stavu 3. posle reči: „Uravnoteženje budžeta”, dodaju se reči: „iz stava 2. ovog člana, a koje nije posledica donošenja novog zakona,”.

Član 11.

U članu 48. stav 1. menja se i glasi:

„Obrazloženje zakona, drugog propisa ili drugog akta dostavljenog Narodnoj skupštini, Vladi ili nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti radi utvrđivanja predloga, odnosno usvajanja, mora sadržati procenu finansijskih efekata koje će takav zakon, drugi propis ili drugi akt, imati na budžet”.

U stavu 2. reči: „zakonom, odnosno drugim propisom” zamenjuju se rečima: „zakonom, drugim propisom ili drugim aktom,”.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.”

Dosadašnji st. 4. i 5. ovog člana postaju st. 5. i 6.

Član 12.

U članu 53. stav 1. reči: „neki drugi” zamenjuju se rečju: „kraći”.

Član 13.

Naziv člana 55. i član 55. brišu se.

Član 14.

U članu 56. stav 8. reči: „sufinansiranje razvojne pomoći Evropske unije” zamenjuju se rečima: „finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći Evropske unije”.

Član 15.

U članu 58. stav 2. posle reči: „pravni osnov” dodaju se reči: „u skladu sa zakonom”.

Član 16.

U članu 59. stav 1. posle reči: „pravni osnov” dodaju se reči: „u skladu sa zakonom”.

Član 17.

Član 68. menja se i glasi:

„Član 68.

Podelu odgovornosti i način upravljanja sredstvima za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći Evropske unije, kao i sredstvima razvojne pomoći Evropske unije, kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji u skladu sa međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i Evropske unije, bliže određuje Vlada, na predlog ministra.

Vlada određuje lice odgovorno za funkcionisanje celokupnog sistema finansijskog upravljanja fondovima Evropske unije, za transfer sredstava Evropske unije, kao i sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći Evropske unije.”

Član 18.

U članu 69. stav 3. procenat: „1,5%ˮ zamenjuje se procentom: „2%ˮ.

Član 19.

U članu 90. stav 4. posle reči: „uređuje”, dodaju se reči: „standarde i”, a tačka na kraju zamenjuje se zapetom i rečima: „službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i službe za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.”

Dosadašnji stav 5. briše se.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 5, broj: „5.” zamenjuje se brojem: „4.”.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 6, broj: „6.” zamenjuje se brojem: „5.”.

Dosadašnji st. 8 – 10. postaju st. 7 – 9.

Član 20.

U članu 92g stav 1. tačka 2) briše se.

Član 21.

Odredbe čl. 1, 3. i 13. ovog zakona u delu koje se odnosi na vođenje podračuna deviznih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, kod Uprave za trezor primenjivaće se počev od 1. jula 2012. godine.

Član 22.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 6, 11, 15, 16. i 17. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje monetarni, bankarski i devizni sistem, finansijsku reviziju javnih sredstava, finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom, nadležnost i rad republičkih organa, kao i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu s Ustavom.

RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se zakonom postižu

Članom 9. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RSˮ, br. 54/09, 73/10 i 101/10), utvrđeno je sledeće:

– stavom 2. propisano je da konsolidovani račun trezora Republike Srbije i konsolidovani računi trezora lokalne vlasti čine sistem konsolidovanog računa trezora, koji se vodi kod Narodne banke Srbije;

– stavom 5. utvrđeno je da Uprava za trezor vodi podračune korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti;

– stavom 6. utvrđeno je da se novčana sredstva budžeta Republike Srbije, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, vode i deponuju na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije;

– stavom 8. propisano je da se novčana sredstva budžeta lokalne vlasti, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, vode i deponuju na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti.

Članom 93. stav 1. tačka 2) Zakona o budžetskom sistemu utvrđeno je da Uprava za trezor upravlja finansijskim sredstvima Republike Srbije, koje obuhvata, pored ostalog, upravljanje likvidnošću putem upravljanja novčanim sredstvima na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije i deviznim sredstvima Republike Srbije.

U skladu sa važećim Zakonom o budžetskom sistemu kod Uprave za trezor se vode podračuni dinarskih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti i vrši se deponovanje samo dinarskih sredstava na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti, dok se devizna sredstva navedenih korisnika vode i deponuju pojedinačno na računima kod Narodne banke Srbije.

Međutim, da bi se obezbedilo efikasno finansijsko planiranja i upravljanje javnim finansijama, kao i kontrola trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, potrebno je da se sva novčana sredstva tih korisnika javnih sredstava, kako dinarska, tako i devizna, vode i deponuju na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti.

S tim u vezi, a kako bi se saglasno navedenim zakonskim odredbama, kao i pomenutim potrebama, sva novčana sredstva (dinarska i devizna), korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, vodila i deponovala na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti, potrebno je obezbediti zakonske uslove da se i devizni računi tih korisnika vode kod Uprave za trezor, što se predloženim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu postiže.

Pored toga, izmenama Zakona ispunjava se obaveza Republike Srbije koja proističe iz Pisma o namerama za novi stand-by aranžman i Tehničkog memoranduma o razumevanju priloženom stand-by aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji uključuju obavezu Republike Srbije da ojača oblast kapitalnog budžetiranja, odnosno da se u Zakon o budžetskom sistemu unese novi član kojim će se propisati obaveza budžetskim korisnicima nadležnim za javne investicije da odrede srednjoročne prioritete javnih investicija i da ih dostave Ministarstvu finansija.

Naime, u cilju stabilne i održive fiskalne politike, neophodno je jačanje svesti budžetskih korisnika o potrebi opredeljivanja prioriteta, kako bi se poboljšala mogućnost Vlade da izvrši alokaciju sredstava u skladu sa svojom politikom. Iz fiskalnih pravila kojima se, između ostalog određuje i način obuhvata javnih investicija, proizilazi potreba da se u postupku planiranja i pripreme budžeta na odgovarajući način posebno iskažu i srednjoročni prioriteti javnih investicija.

U tom smislu, pored toga što se predloženim izmenama dodaje novi član kojim se utvrđuje postupak usvajanja srednjoročnih prioriteta javnih investicija, vršene su i izmene u članovima u kojima su utvrđeni sadržaj i procedure u donošenju Izveštaja o fiskalnoj strategiji.

Takođe, predlaže se i izmena budžetskog kalendara tako što se budžetski kalendar dopunjuje procedurom prema kojoj, pre utvrđivanja nacrta Izveštaja o fiskalnoj strategiji, Izveštaj razmatra Vlada, odnosno daje saglasnost ministru finansija da pripremi nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji koji sadrži konkretne odluke o prioritetnim oblastima finansiranja, a koje obuhvataju i srednjoročne prioritete javnih investicija. Izvršene su i izmene u smislu pomeranja rokova u budžetskom kalendaru i dostavljanja Izveštaja o fiskalnoj strategiji Narodnoj skupštini na razmatranje 15. juna, odnosno mesec dana pre dosadašnjeg roka (15. jul), a kako bi se sama procedura učinila predvidljivijom i za Narodnu skupštinu i za korisnike.

Drugi deo izmena Zakona o budžetskom sistemu koji proizilazi iz potpisanog Pisma o namerama i Tehničkog memoranduma o razumevanju odnosi se na obavezu Republike Srbije da se pojačaju odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima se traži da novi zakon koji se usvoji u toku fiskalne godine, a koji predviđa smanjenje prihoda ili povećanje rashoda i izdataka, treba istovremeno da se donese sa odlukom koja ima kompenzacioni efekat na fiskalni deficit (praktično, novi zakon koji bi predviđao bilo povećanje rashoda i izdataka ili smanjenje prihoda, trebao bi da se donese istovremeno sa drugim zakonom koji bi predvideo smanjenje rashoda i izdataka ili povećanje prihoda), odnosno da se zahtev da se dostave finansijski efekti zakona i propisa precizira i na zahteve za procenu finansijskih efekata na bilo kakve predloge zakona koji se podnose Narodnoj skupštini (ne samo na one koji se podnose Vladi).

Izmene i dopune Zakona u delu koji se odnosi na fiskalna pravila tako što se precizira da se formula iz člana 27e Zakona o budžetskom sistemu koristi za određivanje gornje granice fiskalnog deficita imaju za cilj da omoguće da u zavisnosti od okolnosti, nivo fiskalnog deficita može biti i niži od onog koji se izračunava primenom formule.

Izmenama zakona se predviđa i da se kvote određuju za tromesečni ili kraći period, s obzirom da je dosadašnja odredba predviđala da se određuju za tromesečni ili neki drugi period, što je u praksi ostavljalo mogućnost da se drugi period smatra i cela godina, a što je u suprotnosti sa potrebom utvrđivanja kvota radi obezbeđivanja likvidnih mogućnosti budžeta.

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu predviđa se da ministar utvrđuje metodologiju i bliže uređuje standarde i način rada budžetske inspekcije, službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i službe za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave, čime je samo izvršeno preciziranje dosadašnjeg zakonskog rešenja.

Pored navedenih razloga, izmene Zakona o budžetskom sistemu u delu koji se odnosi na izmenu termina „sufinansiranje razvojne pomoći Evropske unijeˮ u „finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći Evropske unijeˮ, uslovljene su potrebom da se sveobuhvatnije definiše obaveza finansijskog učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći Evropske unije, a u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Evropske komisije i Vlade Republike Srbije o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima IPA („Službeni glasnik RSˮ, broj 124/07). Naime, Republika Srbija se usvajanjem pomenutog Zakona obavezala, ne samo na sufinansiranje u određenom procentu od vrednosti svakog projekta, već i finansiranje premošćavanja, finansiranje neregularnosti koje nastaju u sprovođenju razvojne pomoći Evropske unije (kada je za to sprovođenje odgovorna Republika Srbija) za finansiranje učešća u Programima zajednice.

Kako bi se olakšao proces planiranja sufinansiranja višegodišnjih projekata, pre svega obavezno sufinansiranje programa prekogranične saradnje i drugih programa Evropske unije za razvoj jedinica lokalne samouprave, izvršene su izmene u smislu davanja mogućnosti da ukoliko se radi o sredstvima za sufinansiranje projekata finansiranih od strane Evropske unije, a po osnovu odgovarajućeg finansijskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije, neutrošena sredstva prenesu u narednu godinu.

Razmatranje mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona

Članom 55. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da korisnik sredstava budžeta Republike Srbije, korisnik sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje i sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnik javnih sredstava koji je uključen u sistem konsolidovanog računa trezora, može imati devizni račun samo kod Narodne banke Srbije, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije propisano.

Navedene odredbe Zakona o budžetskom sistemu potrebno je izmeniti da bi se devizni računi vodili u Upravi za trezor, a što je jedino moguće učiniti u formi izmene i dopune tog zakona, zbog čega je donošenje zakona najbolji način za rešavanje navedenih problema i postizanje pomenutih ciljeva.

Obaveze Republike Srbije koje proističu iz Pisma o namerama za novi stand-by aranžman i Tehničkog memoranduma o razumevanju priloženom stand-by aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom uslovljavaju izmene Zakona o budžetskom sistemu u delu koji se odnosi na srednjoročne prioritete javnih investicija, kao i uslovljavanje da donošenje novog propisa koji predviđa smanjenje prihoda ili povećanje rashoda mora biti praćeno donošenjem odluke sa kompenzacionim efektom na fiskalni deficit (tj. koja predviđa bilo povećanje prihoda ili smanjenje rashoda), pa se navedeni uslovi ne bi mogli ispuniti bez izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu.

OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA U ZAKONU

Članom 1. se radi preciznosti i bližeg pojašnjenja pojma novčanih sredstava na sistemu konsolidovanog računa trezora, zatim na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije i na konsolidovanim računima trezora lokalne vlasti, kao i na podračunu korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno na transakcionom računu drugih korisnika javnih sredstava, koji se otvara u okviru pripadajućeg konsolidovanog računa trezora, a vodi se u Upravi za trezor, član 2. stav 1. tekst u tač. 39), 40), 41), i 49) dopunjuje rečima: „dinarskih i deviznih sredstavaˮ.

Uz čl. 1, 2, 8, 14. i 17.

Navedenim članovima u Zakonu o budžetskom sistemu reči: „sufinansiranje razvojne pomoći Evropske unijeˮ zamenjuju se rečima: „finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći Evropske unijeˮ, s obzirom da se time sveobuhvatnije definiše obaveza finansijskog učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći Evropske unije, a u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Evropske komisije i Vlade Republike Srbije o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima IPA („Službeni glasnik RSˮ, broj 124/07).

Izmenom člana 5. stav 9. pojednostavljuje se planiranje sufinansiranja i sufinansiranje višegodišnjih projekata, pre svega obavezno sufinansiranje programa prekogranične saradnje i drugih programa Evropske unije za razvoj jedinica lokalne samouprave.

Članom 3. u članu 9. Zakona izmenjeni su i dopunjeni st. 1. i 2. radi preciznosti i bližeg pojašnjenja pojma sistema konsolidovanog računa trezora, konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, kao i novčanih sredstava na tim računima, odnosno podračunima (dinarska i devizna).

Takođe, uvodi se novi stav 6. kojim se propisuje mogućnost da, izuzetno od stava 5. ovog člana, korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, mogu imati devizne račune kod Narodne banke Srbije, ako je to posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom propisano, ili po odobrenju ministra, kod ovlašćene banke za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifičnost poslova tog korisnika.

Zatim se utvrđuje obaveza Narodne banke Srbije da obezbedi podatke o stanju stranih sredstava plaćanja na računima korisnika javnih sredstava koji se vode kod te banke i da ih dostavi Ministarstvu finansija mesečno, odnosno po zahtevu korisnika ili tog ministarstva.

Takođe se propisuje da se na kupovinu i prodaju stranih sredstava plaćanja, na plaćanje, naplaćivanje i prenos u stranim sredstvima plaćanja u kojima učestvuju korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.

Članom 4. vrše se izmene u članu 27g Zakona u kome su utvrđene procedure u donošenju Izveštaja o fiskalnoj strategiji, kojima je predviđeno da Vlada, pre nego što se Izveštaj o fiskalnoj strategiji podnese Fiskalnom savetu, razmatra Izveštaj o fiskalnoj strategiji, što do sada nije bilo predviđeno odredbama Zakona.

Članom 5. u sadašnjem članu 27d Zakona o budžetskom sistemu, kojim je definisan sadržaj Izveštaja o fiskalnoj strategiji, dodaje se da pregled prioritetnih oblasti finansiranja sadrži i srednjoročne prioritete javnih investicija.

Članom 6. precizira se da se nivo fiskalnog deficita iz člana 27e Zakona koji će obezbediti da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, dobija primenom formule za određivanje gornje granice fiskalnog deficita, što znači da fiskalni deficit za određenu godinu može biti i manji od onog koji se kao gornja granica dobija formulom.

Članom 7. dodaje se novi član 27j kojim se utvrđuje postupak dostavljanja i uključivanja srednjoročnih prioriteta javnih investicija u budžetski proces.

Članom 9. menja se član 31. Zakona kojim je utvrđen budžetski kalendar, a koji predviđa, između ostalog, da Vlada razmatra Izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji sadrži konkretne odluke o prioritetnim oblastima finansiranja, koje obuhvataju i srednjoročne prioritete javnih investicija, ali se i skraćuju rokovi u kojima Fiskalni savet daje mišljenje o nacrtu Izveštaja o fiskalnoj strategiji, odnosno Izveštaj o fiskalnoj strategiji se ranije dostavlja Narodnoj skupštini na razmatranje.

Članom 10. predviđaju se izmene u važećem članu 47. Zakona o budžetskom sistemu tako što se dodaje da ukoliko se u toku godine donese zakon, drugi propis ili drugi akt koji za rezultat ima smanjenje planiranih prihoda ili povećanje planiranih rashoda i izdataka, istovremeno se donosi odluka kojom se utvrđuju dodatni prihodi ili umanjenje rashoda, u cilju uravnoteženja budžeta.

Članom 11. se u članu 48. važećeg Zakona utvrđuje da obrazloženje zakona, drugog propisa ili drugog akta koje se dostavlja, ne samo Vladi ili nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti nego i Narodnoj skupštini, mora da sadrži procenu finansijskih efekata na budžet. Pored toga, ovim članom se ustanovljava obaveza ministra nadležnog za poslove finansija da bliže uredi način iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta.

Članom 12. se precizira odredba člana 53. Zakona time što se reči: „ili neki drugi” zamenjuju rečju: „kraći”.

Članom 13. briše se član 55. važećeg Zakona o budžetskom sistemu kojim je utvrđeno da korisnik sredstava budžeta Republike Srbije, korisnik sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje i sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnik javnih sredstava koji je uključen u sistem konsolidovanog računa trezora, može imati devizni račun samo kod Narodne banke Srbije, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije propisano.

Čl. 15. i 16. se u važećim čl. 58. i 59. Zakona u cilju preciziranja pravnog osnova, posle reči: „pravni osnov”, dodaju reči: „u skladu sa zakonom”.

Članom 18. se procenat od 1,5% utvrđen u članu 69. Zakona menja na 2% kako bi se stvorili uslovi da otklanjanje posledica mogućih nepredviđenih situacija sa kojima se suočavaju budžetski korisnici u izvršavanju svojih nadležnosti. Naime, iskustvo je pokazalo da dosadašnji procenat ograničenja tekuće budžetske rezerve ne pruža dovoljnu fleksibilnost u situacijama u kojima se mogu koristiti sredstva tekuće budžetske rezerve, u skladu sa zakonom.

Članom 19. se u članu 90. važećeg Zakona, kojim su utvrđene prava i dužnosti budžetske inspekcije, dodaje da ministar utvrđuje metodologiju i bliže uređuje standarde i način rada ne samo budžetske inspekcije već i službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i službe za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.

Čl. 21. i 22. uređeno je stupanje na snagu ovog zakona.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

 V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11). U slučaju da se ovaj zakon ne donese do kraja 2011. godine, prouzrokovale bi se štetne posledice na ispunjavanje međunarodnih obaveza, s obzirom na to da sastavni deo stand-by aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom uključuje obavezu Republike Srbije da ojača oblast kapitalnog budžetiranja, kao i da usvoji odredbe prema kojima novi zakon koji se usvoji u toku fiskalne godine a predviđa smanjenje prihoda ili povećanje rashoda i izdataka treba istovremeno da prati donošenje odluke sa kompenzacionim efektom na fiskalni deficit.

PREGLED ODREDABA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Definicije

Član 2.

Definicije koje se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) Zakon o budžetu Republike Srbije jeste zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine, a donosi ga Narodna skupština; sadrži i odredbe bitne za izvršenje tog zakona; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;

2) Odluka o budžetu jeste odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine, a donosi ga skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština opštine, odnosno grada ili grada Beograda (u daljem tekstu: skupština lokalne vlasti); sadrži i odredbe bitne za izvršenje te odluke; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;

3) Finansijski plan jeste akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji uključuje i finansijske planove indirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Izveštajem o fiskalnoj strategiji, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine;

4) Javna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

5) Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda;

6) Korisnici budžetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;

7) Direktni korisnici budžetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti;

8) Indirektni korisnici budžetskih sredstava jesu: pravosudni organi, budžetski fondovi; mesne zajednice; javna preduzeća, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda čija je namena utvrđena posebnim zakonom; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja;

9) Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast);

10) Vanbudžetski fondovi obuhvataju pravna lica osnovana zakonom koja se finansiraju iz specifičnih poreza, namenskih doprinosa i neporeskih prihoda;

11) Centralni nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine; obuhvata budžet Republike Srbije i vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja;

12) Opšti nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države; obuhvata budžet Republike Srbije, budžete lokalnih vlasti, vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti, kao i netržišne i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od strane države na svim nivoima vlasti;

13) Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna preduzeća) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima;

14) Javni prihodi su prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika; prihodi direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje; pojedini javni prihodi mogu se, u skladu sa zakonom, u celini ili delimično, iskazati kao namenski prihodi;

15) Namenski prihodi su javni prihodi čije je korišćenje i namena utvrđena zakonom;

16) Sopstveni prihodi su prihodi koje svojim aktivnostima, odnosno prodajom robe i vršenjem usluga, u skladu sa zakonom, ostvare direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

17) Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat;

18) Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima pravnih ili fizičkih lica, sa obavezom izvršenja specijalne usluge tim licima; neporeski prihodi obuhvataju i kazne i penale;

19) Primanja države su sredstva koja država ostvaruje prodajom nefinansijske i finansijske imovine i zaduživanjem;

20) Javni rashodi su rashodi za robe, usluge i druga davanja koje država obezbeđuje bez direktne i neposredne nadoknade;

21) Izdaci države su izdaci države za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i otplatu kredita;

22) Poreski rashodi su olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaćenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući porez;

23) Budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja; budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade;

24) Budžetski suficit, odnosno deficit je razlika između ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine;

25) Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budžetski suficit, odnosno budžetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i uključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima;

25a) Fiskalna politika predstavlja odluke koje donose ili radnje koje sprovode organi vlasti u vezi sa javnim prihodima i primanjima i rashodima i izdacima i akumulacijom javne imovine i obaveza sa ciljem uticanja na privredna kretanja i ostvarivanje ciljeva fiskalne politike;

25b) Ciljevi fiskalne politike označavaju precizne numerički iskazane ciljne vrednosti glavnih fiskalnih agregata koje Vlada nastoji da ostvari u budžetu;

25v) Anticiklična fiskalna politika podrazumeva da je fiskalni deficit veći od ciljnog u godinama kada je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) manja od potencijalne, dok je u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, fiskalni deficit manji od ciljnog ili se ostvaruje suficit;

25g) Potencijalna stopa rasta BDP je najveća stopa rasta koja može biti dostignuta u određenom periodu, bez povećanja stope inflacije;

25d) Fiskalni principi označavaju principe odgovornog fiskalnog upravljanja;

25đ) Fiskalne procedure sadrže izradu, podnošenje i objavljivanje izveštaja, prognoza, ocena i saopštenja propisanih ovim zakonom;

25e) Fiskalni rizici su kratkoročna i srednjoročna odstupanja fiskalnih promenljivih u odnosu na vrednosti koje su predviđene u budžetu, finansijskim ili drugim izveštajima ili projekcijama javnih finansija;

25ž) Fiskalna pravila predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku, kako bi se ojačala budžetska disciplina, poboljšala koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjila nesigurnost kada je u pitanju buduća fiskalna politika;

25z) Fiskalni savet je nezavisan organ koji se obrazuje sa ciljem da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem stručnih rasprava o fiskalnoj politici;

25i) Izveštaj o fiskalnoj strategiji je dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena održivosti fiskalne politike, koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini;

25j) Fiskalna održivost označava mogućnost sprovođenja date fiskalne politike u dužem vremenskom periodu, bez značajnijih promena u poreskoj politici ili rashodima i izdacima;

25k) Izveštaj o ostvarenom napretku je dodatak Izveštaju o fiskalnoj strategiji koji sadrži ostvarene rezultate predviđene fiskalne politike u Izveštaju o fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini;

26) Konsolidacija je iskazivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka više međusobno povezanih budžeta i vanbudžetskih fondova, kao da se radi o jedinstvenom subjektu; da bi se izbeglo dvostruko računanje, konsolidacijom se isključuju međusobni transferi između istih, kao i između različitih nivoa vlasti;

27) Konsolidovani budžet centralne države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na centralnom nivou vlasti, kako bi se izbeglo dvostruko računanje, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet centralne države;

28) Konsolidovani budžet opšte države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na istom nivou vlasti, kao i između različitih nivoa vlasti, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet opšte države; ovo je realni indikator finansijske pozicije države, prihoda, rashoda i zaduženosti;

29) Konsolidovani bilans grada, odnosno grada Beograda je bilans ukupnih prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka budžeta grada, odnosno grada Beograda i budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji donosi nadležni organ grada, odnosno grada Beograda i dostavlja Ministarstvu finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od petnaest dana od dana donošenja odluke o budžetu grada, odnosno grada Beograda;

30) Rebalans budžeta je promena zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti u toku budžetske godine, kojom se menja, odnosno dopunjuje budžet, a rebalans finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje promena finansijskog plana kojom se u toku budžetske godine, menja, odnosno dopunjuje finansijski plan;

31) Aproprijacija je od strane Narodne skupštine, odnosno skupštine lokalne vlasti, zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvrđen u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za određene namene; stalna aproprijacija je aproprijacija u budžetu kojom se obavezno utvrđuju sredstva na ime otplate duga i datih garancija; aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava se iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava;

32) Račun finansiranja obuhvata primanja od prodaje finansijske imovine i zaduživanja, te izdatke za nabavku finansijske imovine i za otplatu kredita i zajmova;

33) Finansijska imovina obuhvata novčana sredstva, potraživanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica, hartije od vrednosti i druga ulaganja u pravna lica;

34) Zaduživanje predstavlja ugovaranje kredita, odnosno izdavanje hartija od vrednosti, u skladu sa posebnim zakonom;

35) Državna garancija je instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija;

36) Zaduživanje zbog tekuće likvidnosti predstavlja ugovaranje kratkoročnih kredita, odnosno emitovanje kratkoročnih državnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima i izdacima tokom izvršenja budžeta;

37) Preuzimanje obaveza predstavlja angažovanje sredstava od strane korisnika budžetskih sredstava po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angažovanja, očekuje da predstavljaju gotovinski trošak, neposredno ili u budućnosti;

38) Plaćanja označavaju sve transakcije koje imaju za rezultat smanjenje stanja finansijskih sredstava na računima;

39) Sistem konsolidovanog računa trezora je objedinjeni račun DINARSKIH I DEVIZNIH sredstava konsolidovanih računa trezora Republike Srbije i trezora lokalne vlasti, preko kojeg se vrše plaćanja između korisnika budžetskih sredstava, sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, s jedne strane i subjekata koji nisu obuhvaćeni sistemom konsolidovanog računa trezora, s druge strane, obračunavaju međubankarska plaćanja i vodi kod Narodne banke Srbije;

40) Konsolidovani račun trezora Republike Srbije je objedinjeni račun DINARSKIH I DEVIZNIH sredstava korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a koji se otvara Republici Srbiji i vodi u Upravi za trezor;

41) Konsolidovani račun trezora lokalne vlasti je objedinjeni račun DINARSKIH I DEVIZNIH sredstava pripadajućih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, a koji se otvara lokalnoj vlasti i vodi u Upravi za trezor;

42) Glavna knjiga trezora je poslovna knjiga skupa svih računa koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima;

43) – brisana –

44) Transferna sredstva su sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje;

45) Donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije;

46) Razvojna pomoć Evropske unije je namenski bespovratni prihod, koji se ostvaruje na osnovu međunarodne razvojne saradnje između Republike Srbije i Evropske unije;

47) Sufinansiranje razvojnog programa Evropske unije FINANSIRANJE UČEŠĆA REPUBLIKE SRBIJE U SPROVOĐENJU RAZVOJNE POMOĆI EVROPSKE UNIJE je finansijsko učešće Republike Srbije u sprovođenju programa razvojne pomoći Evropske unije koje se može obezbediti iz različitih izvora finansiranja;

48) Državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim se korisniku državne pomoći, na selektivan način, omogućava povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu;

49) Podračun je evidencioni račun korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno transakcioni račun drugih korisnika javnih sredstava, I TO DINARSKIH I DEVIZNIH SREDSTAVA, koji se otvara u okviru pripadajućeg konsolidovanog računa trezora, a vodi se u Upravi za trezor;

50) Sistem upravljanja javnim finansijama predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na uspostavljanje finansijskog jedinstva u evidentiranju prihoda i primanja i rashoda i izdataka i izvršavanju rashoda i izdataka korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, čime se obezbeđuju integritet budžetskog sistema i budžetski ciljevi;

51) Sistem izvršenja budžeta, kao deo sistema upravljanja javnim finansijama, obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor, a kojima se izvršavaju rashodi i izdaci korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, utvrđeni zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu, kao i rashodi i izdaci tih korisnika u periodu privremenog finansiranja;

51a) Upravljačka odgovornost rukovodilaca je odgovornost rukovodilaca korisnika javnih sredstava za finansijske, upravljačke i programske nadležnosti koje su im prenete;

51b) Interna finansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatni sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji uspostavlja Vlada kroz organizacije javnog sektora sa ciljem da su upravljanje i kontrola javnih sredstava, uključujući i strane fondove, u skladu sa propisima, budžetom, i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti;

51v) Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac organizacije, a kojim se upravljajući rizicima obezbeđuje uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način;

51g) Interna revizija je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije; pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom;

52) Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode i izdatke iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta Republike Srbije), finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;

53) Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode i izdatke iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti) i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;

54) Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode i izdatke iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje), finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;

55) Konsolidovani izveštaj grada, odnosno grada Beograda je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta grada, odnosno grada Beograda i završnih računa budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji sastavlja organ nadležan za poslove finansija grada, odnosno grada Beograda i podnosi Upravi za trezor;

56) Konsolidovani izveštaj Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je konsolidovani izveštaj završnog računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i završnih računa njegovih indirektnih korisnika, koji sastavlja Republički zavod za zdravstveno osiguranje i podnosi Upravi za trezor;

57) Konsolidovani izveštaj Republike Srbije je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije, završnih računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje, konsolidovanog izveštaja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, završnih računa budžeta autonomnih pokrajina, završnih računa budžeta opština i konsolidovanih izveštaja gradova i grada Beograda, koji Vlada dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja;

58) Programski deo budžeta je sastavni deo posebnog dela budžeta koji sadrži programe i aktivnosti korisnika budžetskih sredstava, koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja sredstvima po predloženim programima, a koji doprinose ostvarenju strateških ciljeva u skladu sa ekonomskom politikom zemlje;

59) Srednjoročni plan je sveobuhvatni plan budžetskog korisnika koji sadrži detaljnu razradu svih programa, projekata i aktivnosti za budžetsku godinu sa projekcijama za naredne dve godine, prema utvrđenim srednjoročnim ciljevima i prioritetima, koji služi i kao osnova za izradu obrazloženja finansijskog plana tog korisnika i izrađuje se u skladu sa uputstvom za pripremu budžeta;

60) Srednjoročni okvir rashoda je sastavni deo Izveštaja o fiskalnoj strategiji, kojim Vlada utvrđuje ukupni obim rashoda budžeta Republike u skladu sa utvrđenim prioritetnim oblastima finansiranja; obezbeđuje sveukupnu fiskalnu disciplinu i transparentnost procesa planiranja budžeta i predstavlja osnov za definisanje srednjoročnih obima za planiranje i izradu finansijskih planova budžetskih korisnika.

Obim budžeta

Član 5.

Budžetski prihodi i primanja koji pripadaju Republici Srbiji, odnosno lokalnoj vlasti, raspoređuju se i iskazuju po izvorima u budžetu.

Budžetski rashodi i izdaci Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti određuju se po pojedinačnoj nameni u budžetu.

Prihodi i primanja se iskazuju u ukupno ostvarenim iznosima, a rashodi i izdaci u ukupno izvršenim iznosima.

Ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuju relativno, kao procenat budžeta Republike Srbije, njihov iznos, odnosno visina utvrdiće se primenjujući, kao osnovicu prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine, ako nije drukčije definisano zakonom.

Izuzetno, u slučaju da viši nivo vlasti svojim aktom opredeli nižem nivou vlasti namenska sredstva za nadoknadu šteta usled elementarnih nepogoda, lokalni organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje izdataka po tom osnovu.

Izuzetno, u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda po tom osnovu.

U slučaju da korisnik budžetskih sredstava ostvari namenski i sopstveni prihod u većem iznosu od planiranog, organ uprave nadležan za finansije po zahtevu tog korisnika može da uveća odobrene aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka iz tih prihoda.

Budžetski prihodi i primanja moraju biti u ravnoteži sa budžetskim rashodima i izdacima.

U toku godine Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, može raspolagati sredstvima koja su u budžetu ostvarena do isteka tekuće godine. U SLUČAJU DA SE RADI O SREDSTVIMA ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA FINANSIRANIH OD STRANE EVROPSKE UNIJE, A PO OSNOVU ODGOVARAJUĆEG FINANSIJSKOG SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I EVROPSKE UNIJE, NEUTROŠENA SREDSTVA PRENOSE SE U NAREDNU GODINU.

Korisnik budžetskih sredstava može stvarati obaveze i koristiti budžetsku aproprijaciju do iznosa utvrđenog za pojedinu namenu u budžetu, odnosno do iznosa aproprijacije utvrđene u okviru programa.

Naplata prihoda nije ograničena iznosima iskazanih prihoda u budžetu.

Konsolidovani račun trezora

Član 9.

Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, ovlašćen je za otvaranje konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, KOJI SE VODI POSEBNO ZA DINARSKA, A POSEBNO ZA DEVIZNA SREDSTVA.

Konsolidovani račun trezora Republike Srbije i konsolidovani računi trezora lokalne vlasti čine sistem konsolidovanog računa trezora, koji se vodi kod Narodne banke Srbije.

KONSOLIDOVANI RAČUNI TREZORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ČINE SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA KOJI SE VODI KOD NARODNE BANKE SRBIJE.

Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara podračune DINARSKIH I DEVIZNIH SREDSTAVA korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti.

U okviru podračuna iz stava 3. ovog člana obavezno se posebno vode:

1) sredstva izdvojena budžetom, odnosno finansijskim planom organizacije za obavezno socijalno osiguranje;

2) sopstveni prihodi koje direktni i indirektni korisnik budžetskih sredstava, odnosno organizacija za obavezno socijalno osiguranje ostvaruje, u skladu sa zakonom, kao i sopstveni prihodi drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.

Uprava za trezor vodi podračune iz stava 3. ovog člana.

IZUZETNO OD STAVA 5. OVOG ČLANA, KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA LOKALNE VLASTI, MOGU IMATI DEVIZNE RAČUNE KOD NARODNE BANKE SRBIJE, AKO JE TO POSEBNIM ZAKONOM ILI MEĐUNARODNIM UGOVOROM PROPISANO, ILI KOD OVLAŠĆENE BANKE, PO ODOBRENJU MINISTRA, ZA PLAĆANJA KOJA NE MOGU DA SE IZVRŠE PREKO NARODNE BANKE SRBIJE, AKO TO ZAHTEVA SPECIFIČNOST POSLOVA TOG KORISNIKA.

NARODNA BANKA SRBIJE OBEZBEĐUJE PODATKE O STANJU STRANIH SREDSTAVA PLAĆANJA NA RAČUNIMA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA IZ STAVA 6. OVOG ČLANA, KOJI SE VODE KOD TE BANKE I DOSTAVLJA IH MINISTARSTVU MESEČNO, ODNOSNO PO ZAHTEVU KORISNIKA ILI MINISTARSTVA.

NA KUPOVINU I PRODAJU STRANIH SREDSTAVA PLAĆANJA, NA PLAĆANJE, NAPLAĆIVANJE I PRENOS U STRANIM SREDSTVIMA PLAĆANJA U KOME UČESTVUJU KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA LOKALNE VLASTI, PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE DEVIZNO POSLOVANJE.

Novčana sredstva budžeta Republike Srbije, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije.

Izuzetno od stava 6. 9. ovog člana, ministar može drugom korisniku javnih sredstava iz člana 8. stav 1. ovog zakona, koji više od 50% od ukupnih prihoda ostvaruje na tržištu, odobriti otvaranje računa kod banke za sopstvene prihode.

Novčana sredstva budžeta lokalne vlasti, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti.

Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, bliže uređuje način korišćenja sredstava sa podračuna, odnosno drugih računa iz ovog člana, KAO I IZVEŠTAVANJE O KORIŠĆENJU TIH SREDSTAVA.

Ministar bliže uređuje način plasiranja slobodnih novčanih sredstava.

Procedure u donošenju Izveštaja o fiskalnoj strategiji

Član 27g

Nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji priprema ministar i podnosi VLADI RADI RAZMATRANJA PRE NEGO ŠTO SE OVAJ NACRT DOSTAVI Fiskalnom savetu u roku predviđenim budžetskim kalendarom.

Fiskalni savet razmatra nacrt izveštaja i daje mišljenje ministru.

Sa pribavljenim mišljenjem Fiskalnog saveta, ministar priprema predlog Izveštaja o fiskalnoj strategiji.

Ukoliko bilo koja preporuka Fiskalnog saveta nije ušla u Izveštaj o fiskalnoj strategiji, to se obavezno konstatuje i navode se razlozi za takvu odluku, a dostavljeno mišljenje Fiskalnog saveta u celini se prilaže uz Izveštaj o fiskalnoj strategiji.

Nakon usvajanja Vlada podnosi Izveštaj o fiskalnoj strategiji na razmatranje Narodnoj skupštini.

Narodna skupština razmatra Izveštaj o fiskalnoj strategiji, kako bi ocenila da li je izrađen u skladu sa fiskalnim principima i pravilima utvrđenim u ovom zakonu.

Narodna skupština izveštava Vladu da li ima komentare i preporuke u vezi sa Izveštajem o fiskalnoj strategiji.

Ukoliko Vlada, na predlog ministra odluči da izmeni i dopuni Izveštaj o fiskalnoj strategiji na osnovu preporuka koje je dala Narodna skupština, takve izmene i dopune unose se u revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji se dostavlja Narodnoj skupštini pre upućivanja predloga budžeta za narednu godinu.

Sadržaj Izveštaja o fiskalnoj strategiji

Član 27d

Izveštaj o fiskalnoj strategiji sadrži:

1) srednjoročne projekcije makroekonomskih agregata i indikatora;

2) srednjoročne projekcije fiskalnih agregata i indikatora;

3) ciljeve i smernice ekonomske i fiskalne politike Vlade za srednjoročni period za koji se donosi Izveštaj o fiskalnoj strategiji;

4) izveštaj o poreskoj politici uključujući i izveštaj o poreskim rashodima;

5) konsolidovani budžet opšteg nivoa države, kao i konsolidovane budžete centralnog i lokalnog nivoa države;

6) pregled prioritetnih oblasti finansiranja, KOJE UKLJUČUJU I SREDNJOROČNE PRIORITETE JAVNIH INVESTICIJA;

7) srednjoročni okvir rashoda budžeta Republike Srbije, uključujući i ukupne rashode po korisnicima budžetskih sredstava za narednu budžetsku godinu i dve naredne budžetske godine;

8) pregled i analizu fiskalnih implikacija ekonomskih politika i strukturnih reformi;

9) procenu i kvantifikaciju fiskalnih rizika i potencijalnih obaveza;

10) strategiju za upravljanje dugom države u periodu za koji se donosi Izveštaj o fiskalnoj strategiji.

Izveštaj o fiskalnoj strategiji sadrži tri obavezna dodatka:

1) mišljenje Fiskalnog saveta o nacrtu Izveštaja o fiskalnoj strategiji;

2) mišljenje Narodne banke Srbije o nacrtu Izveštaja o fiskalnoj strategiji;

3) izveštaj o napretku ostvarenom u sprovođenju fiskalne politike definisane u Izveštaju o fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini.

Revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji sadrži i pregled nenamenskih i namenskih transfera iz budžeta Republike Srbije pojedinačno za svaku jedinicu lokalne samouprave.

Fiskalna pravila

Član 27e

Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna.

Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.

Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2015. godine.

Opšta fiskalna pravila su:

1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1% BDP;

2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45% BDP.

Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita.

Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje GORNJE GRANICE fiskalnog deficita u godini t:

dt =dt-1 – a(dt-1-d*)-b(gt-g*)

gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d* je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1% BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g* je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP.

Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima.

Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP.

U periodu od 2011. do 2013. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g*=4%.

Počev od 2014. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine.

Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima.

Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45% BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP.

Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.

Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti.

Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.

Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda.

Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.

Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%.

U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca.

U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.

U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.

U oktobru 2012. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.

Usklađivanje plata i penzija u 2011. i 2012. godini primenjuje se na obračun i isplatu za navedeni mesec.

U periodu od 2013. do 2015. godine, masa sredstava za plate uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena predviđene za tekuću budžetsku godinu i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.

U periodu od 2013. do 2015. godine, prosečne penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena i dela stope realnog rasta BDP iz prethodne godine iznad 4%.

Fiskalna pravila koja regulišu kretanje penzija i plata primenjivaće se i nakon 2015. godine, sve dok učešće penzija u BDP ne dostigne 10%, a učešće plata 8%.

Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4% BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5% BDP.

Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2% BDP.

Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima.

Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

„SREDNJOROČNI PRIORITETI JAVNIH INVESTICIJA

ČLAN 27J

BUDŽETSKI KORISNICI DOSTAVLJAJU MINISTARSTVU SREDNJOROČNE PRIORITETE JAVNIH INVESTICIJA U OKVIRU PREDLOGA ZA PRIORITETNE OBLASTI FINANSIRANJA NAJKASNIJE DO 15. MARTA.

SREDNJOROČNI PRIORITETI JAVNIH INVESTICIJA UKLJUČUJU SE U IZVEŠTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI.

MINISTARSTVO BUDŽETSKIM KORISNICIMA U OKVIRU UPUTSTVA ZA PRIPREMU BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE DOSTAVLJA I UPUTSTVO O SADRŽAJU PLANOVA KOJIM SE ISKAZUJU SREDNJOROČNI PRIORITETI JAVNIH INVESTICIJA.

PLANOVI ZA SPROVOĐENJE SREDNJOROČNIH PRIORITETA JAVNIH INVESTICIJA IZRAĐUJU SE KAO DEO FINANSIJSKIH PLANOVA BUDŽETSKIH KORISNIKA.”

III. PRIPREMA I DONOŠENJE BUDŽETA I FINANSIJSKIH PLANOVA

Priprema budžeta i finansijskih planova

Član 28.

Budžet se sastoji iz opšteg dela i posebnog dela.

Opšti deo budžeta obuhvata:

1) račun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budžetski suficit, odnosno deficit;

2) ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit;

3) račun finansiranja, odnosno predlog za korišćenje suficita, a u slučaju deficita – izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane pojedinačno po vrstama izvora;

4) pregled očekivanih sredstava iz razvojne pomoći Evropske unije;

5) procenu neophodnih finansijskih sredstava za sufinansiranje razvojnih programa finansiranih iz sredstava razvojne pomoći Evropske unije PROCENU NEOPHODNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE UČEŠĆA REPUBLIKE SRBIJE U SPROVOĐENJU RAZVOJNE POMOĆI EVROPSKE UNIJE;

6) procenu ukupnog novog zaduženja, odnosno razduženja Republike Srbije u toku budžetske godine;

7) procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžetske godine;

8) opis i procenu poreskih rashoda po osnovu poreskih olakšica i umanjenih osnovica;

9) stalnu i tekuću budžetsku rezervu.

Posebni deo budžeta iskazuje finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Finansijski planovi iz stava 3. ovog člana uključuju rashode i izdatke direktnog korisnika budžetskih sredstava, u skladu sa ekonomskom, funkcionalnom i klasifikacijom prema izvorima finansiranja, definisanim u članu 29. ovog zakona.

Posebni deo budžeta može biti iskazan po programskoj klasifikaciji kojom se prikazuju ciljevi, očekivani rezultati, aktivnosti i sredstva potrebna za ostvarivanje navedenih ciljeva.

Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje sastoji se od opšteg i posebnog dela, utvrđen na način koji propisuje ministar.

Budžetski kalendar

Član 31.

Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:

1) Kalendar za nivo Republike Srbije:

(1) 15. februar – ministar daje instrukciju za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja;

(2) 15. mart – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije na osnovu instrukcije iz podtačke (1) ove tačke dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;

(3) 30. april – ministar u saradnji sa ministarstvima i institucijama nadležnim za ekonomsku politiku i privredni sistem Izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji sadrži ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;

(4) 15. maj – ministar dostavlja nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji Fiskalnom savetu;

(5) 15. jun – Fiskalni savet daje mišljenje o nacrtu Izveštaja o fiskalnoj strategiji;

(6) 1. jul – ministar dostavlja Vladi predlog Izveštaja o fiskalnoj strategiji na usvajanje;

(7) 15. jul – Vlada usvaja Izveštaj o fiskalnoj strategiji i dostavlja ga Narodnoj skupštini na razmatranje;

(8) 1. avgust – ministar dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije;

(9) 1. avgust – ministar dostavlja Izveštaj o fiskalnoj strategiji lokalnoj vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;

(10) 31. avgust – Narodna skupština dostavlja Vladi komentare i preporuke u vezi sa Izveštajem o fiskalnoj strategiji;

(11) 15. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoročnog i finansijskog plana Ministarstvu;

(12) 1. oktobar – Vlada, na predlog ministra, usvaja revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 30. aprila ažurirani makroekonomski okvir;

(13) 5. oktobar – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji;

(14) 15. oktobar – ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

(15) 1. novembar – Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini, zajedno sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

(16) 15. decembar – Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje;

2) Kalendar budžeta lokalne vlasti:

(1) 15. avgust- lokalni organ uprave nadležan za finansije izdaje uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;

(2) 15. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;

(3) 15. oktobar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;

(4) 1. novembar – nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti;

(5) 20. decembar – skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti;

(6) 25. decembar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.

Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.

POSTUPAK PRIPREME I DONOŠENJA BUDŽETA I FINANSIJSKIH PLANOVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE IZVRŠAVA SE PREMA BUDŽETSKOM KALENDARU, I TO:

1) KALENDAR ZA NIVO REPUBLIKE SRBIJE:

(1) 15. FEBRUAR – MINISTAR DAJE INSTRUKCIJU ZA PREDLAGANJE PRIORITETNIH OBLASTI FINANSIRANJA ZA BUDŽETSKE KORISNIKE KOJE UKLJUČUJU I SREDNJOROČNE PRIORITETE JAVNIH INVESTICIJA;

(2) 15. MART – DIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE NA OSNOVU INSTRUKCIJE IZ PODTAČKE (1) OVE TAČKE DOSTAVLJAJU MINISTARSTVU PREDLOGE ZA UTVRĐIVANJE PRIORITETNIH OBLASTI FINANSIRANJA ZA BUDŽETSKU I NAREDNE DVE FISKALNE GODINE;

(3) 15. APRIL – MINISTAR U SARADNJI SA MINISTARSTVIMA I INSTITUCIJAMA NADLEŽNIM ZA EKONOMSKU POLITIKU I PRIVREDNI SISTEM DOSTAVLJA VLADI NA PRETHODNO RAZMATRANJE IZVEŠTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI, KOJI SADRŽI EKONOMSKU I FISKALNU POLITIKU VLADE SA PROJEKCIJAMA ZA BUDŽETSKU I NAREDNE DVE FISKALNE GODINE;

(4) 25. APRIL – VLADA DAJE SAGLASNOST MINISTRU DA PRIPREMI NACRT IZVEŠTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI KOJI SADRŽI KONKRETNE ODLUKE O PRIORITETNIM OBLASTIMA FINANSIRANJA, KOJE OBUHVATAJU I SREDNJOROČNE PRIORITETE JAVNIH INVESTICIJA;

(5) 30. APRIL – MINISTAR DOSTAVLJA NACRT IZVEŠTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI FISKALNOM SAVETU;

(6) 15. MAJ – FISKALNI SAVET DAJE MIŠLJENJE O NACRTU IZVEŠTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI;

(7) 1. JUN – MINISTAR DOSTAVLJA VLADI PREDLOG IZVEŠTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI NA USVAJANJE;

(8) 15. JUN – VLADA USVAJA IZVEŠTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI I DOSTAVLJA GA NARODNOJ SKUPŠTINI NA RAZMATRANJE;

(9) 30. JUN – NARODNA SKUPŠTINA DOSTAVLJA VLADI KOMENTARE I PREPORUKE U VEZI SA IZVEŠTAJEM O FISKALNOJ STRATEGIJI;

(10) 5. JUL – MINISTAR DOSTAVLJA UPUTSTVO ZA PRIPREMU NACRTA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE;

(11) 5. JUL – MINISTAR DOSTAVLJA IZVEŠTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI LOKALNOJ VLASTI I ORGANIZACIJAMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE;

(12) 1. SEPTEMBAR – DIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE I ORGANIZACIJE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE DOSTAVLJAJU PREDLOG SREDNJOROČNOG I FINANSIJSKOG PLANA MINISTARSTVU;

(13) 1. OKTOBAR – VLADA, NA PREDLOG MINISTRA, USVAJA REVIDIRANI IZVEŠTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI, SA INFORMACIJAMA O FINANSIJSKIM I DRUGIM EFEKTIMA NOVIH POLITIKA, UZIMAJUĆI U OBZIR POSLE 15. APRILA AŽURIRANI MAKROEKONOMSKI OKVIR;

(14) 5. OKTOBAR – VLADA DOSTAVLJA NARODNOJ SKUPŠTINI REVIDIRANI IZVEŠTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI;

(15) 15. OKTOBAR – MINISTAR DOSTAVLJA VLADI NACRT ZAKONA O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE, NACRTE ODLUKA O DAVANJU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKE PLANOVE ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE SA FINANSIJSKIM PLANOVIMA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE;

(16) 1. NOVEMBAR – VLADA USVAJA PREDLOG ZAKONA O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE I DOSTAVLJA GA NARODNOJ SKUPŠTINI, ZAJEDNO SA PREDLOZIMA ODLUKA O DAVANJU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKE PLANOVE ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE I FINANSIJSKIM PLANOVIMA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE;

(17) 15. DECEMBAR – NARODNA SKUPŠTINA DONOSI ZAKON O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE I ODLUKE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKE PLANOVE ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE;

2) KALENDAR BUDŽETA LOKALNE VLASTI:

(1) 1. AVGUST – LOKALNI ORGAN UPRAVE NADLEŽAN ZA FINANSIJE DOSTAVLJA UPUTSTVO ZA PRIPREMU NACRTA BUDŽETA LOKALNE VLASTI;

(2) 1. SEPTEMBAR – DIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDŽETA LOKALNE VLASTI DOSTAVLJAJU PREDLOG FINANSIJSKOG PLANA LOKALNOM ORGANU UPRAVE NADLEŽNOM ZA FINANSIJE ZA BUDŽETSKU I NAREDNE DVE FISKALNE GODINE;

(3) 15. OKTOBAR – LOKALNI ORGAN UPRAVE NADLEŽAN ZA FINANSIJE DOSTAVLJA NACRT ODLUKE O BUDŽETU NADLEŽNOM IZVRŠNOM ORGANU LOKALNE VLASTI;

(4) 1. NOVEMBAR – NADLEŽNI IZVRŠNI ORGAN LOKALNE VLASTI DOSTAVLJA PREDLOG ODLUKE O BUDŽETU SKUPŠTINI LOKALNE VLASTI;

(5) 20. DECEMBAR – SKUPŠTINA LOKALNE VLASTI DONOSI ODLUKU O BUDŽETU LOKALNE VLASTI;

(6) 25. DECEMBAR – LOKALNI ORGAN UPRAVE NADLEŽAN ZA FINANSIJE DOSTAVLJA MINISTRU ODLUKU O BUDŽETU LOKALNE VLASTI.

ROKOVI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PREDSTAVLJAJU KRAJNJE ROKOVE U BUDŽETSKOM KALENDARU. ”

Izmene i dopune budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje

Član 47.

Ako se u toku fiskalne godine donese zakon ili drugi propis koji za rezultat ima smanjenje planiranih prihoda ili povećanje planiranih rashoda i izdataka, donosi se odluka kojom se utvrđuju dodatni prihodi ili umanjenje rashoda i izdataka, u cilju uravnoteženja budžeta.

AKO SE U TOKU GODINE DONESE ZAKON, PROPIS ILI DRUGI AKT KOJI ZA REZULTAT IMA SMANJENJE PLANIRANIH PRIHODA ILI POVEĆANJE PLANIRANIH RASHODA I IZDATAKA, ISTOVREMENO SE DONOSI ODLUKA KOJOM SE UTVRĐUJU DODATNI PRIHODI ILI UMANJENJE RASHODA I IZDATAKA, U CILJU URAVNOTEŽENJA BUDŽETA.

Ako u toku fiskalne godine dođe do povećanja rashoda i izdataka ili smanjenja prihoda, budžet se uravnotežuje smanjenjem planiranih rashoda i izdataka ili uvođenjem novih prihoda.

Uravnoteženje budžeta IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, A KOJE NIJE POSLEDICA DONOŠENJA NOVOG ZAKONA, se vrši putem rebalansa budžeta, koji se donosi po postupku za donošenje budžeta.

Ne može se doneti zakon ili drugi propis koji predviđa trošenje javnih sredstava van budžeta.

Odredbe st. 1-4. ovog člana shodno se primenjuju na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Finansijski efekti zakona i drugih propisa

Član 48.

Obrazloženje zakona, ili drugog propisa, dostavljenog Vladi ili nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti radi utvrđivanja predloga, odnosno usvajanja, mora sadržati procenu finansijskih efekata koje će takav zakon, odnosno drugi propis, imati na budžet.

OBRAZLOŽENJE ZAKONA, DRUGOG PROPISA ILI DRUGOG AKTA DOSTAVLJENOG NARODNOJ SKUPŠTINI, VLADI ILI NADLEŽNOM IZVRŠNOM ORGANU LOKALNE VLASTI RADI UTVRĐIVANJA PREDLOGA, ODNOSNO USVAJANJA, MORA SADRŽATI PROCENU FINANSIJSKIH EFEKATA KOJE ĆE TAKAV ZAKON, DRUGI PROPIS ILI DRUGI AKT, IMATI NA BUDŽET.

Procena iz stava 1. ovog člana mora sadržati podatke o tome da li se predloženim zakonom, odnosno drugim propisom ZAKONOM, DRUGIM PROPISOM ILI DRUGIM AKTOM, povećavaju ili smanjuju budžetski prihodi i primanja ili rashodi i izdaci za budžetsku godinu i za naredne dve fiskalne godine.

Procena iz st. 1. i 2. ovog člana obavezno sadrži:

1) predviđene promene u prihodima i rashodima, te primanjima i izdacima za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine;

2) predloge za pokrivanja povećanih rashoda i izdataka budžeta;

3) predloge za pokrivanja smanjenih prihoda i primanja budžeta;

4) saglasnost ministarstva, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije.

MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE FINANSIJA BLIŽE UREĐUJE NAČIN ISKAZIVANJA I IZVEŠTAVANJAO PROCENJENIM FINANSIJSKIM EFEKTIMA ZAKONA, DRUGOG PROPISA ILI DRUGOG AKTA NA BUDŽET, ODNOSNO FINANSIJSKE PLANOVE ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE.

Ako se tokom godine donesu zakoni i drugi propisi na osnovu kojih nastaju nove obaveze za budžet, sredstva će se osigurati u budžetu za sledeću budžetsku godinu u skladu s projekcijama i mogućnostima.

Odredbe ovoga člana na odgovarajući se način primenjuju na vanbudžetske korisnike i jedinice lokalne vlasti.

Određivanje obima rashoda direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava u određenom periodu

Član 53.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava mogu da vrše plaćanja do visine rashoda i izdataka koje, za tromesečni ili neki drugi KRAĆI period, odredi ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije (u daljem tekstu: kvota).

Prilikom određivanja kvota za direktne korisnike budžetskih sredstava, ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, imaju u vidu sredstva planirana u budžetu za direktnog korisnika budžetskih sredstava, plan izvršenja budžeta za direktnog budžetskog korisnika i likvidne mogućnosti budžeta.

Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, obaveštava direktne korisnike budžetskih sredstava o kvotama, najkasnije u roku od 15 dana pre početka perioda na koji se odnosi.

Ministar propisuje postupak i uslove za određivanje kvota iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i mere u slučajevima nepoštovanja kvota.

Strana sredstva plaćanja

Član 55.

Korisnik sredstava budžeta Republike Srbije, korisnik sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje i sredstava budžeta lokalne vlasti, kao i drugi korisnik javnih sredstava koji je uključen u sistem konsolidovanog računa trezora, može imati devizni račun samo kod Narodne banke Srbije, osim ako posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije propisano.

Novčana sredstva na deviznim računima iz stava 1. ovog člana vode se i deponuju u okviru konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno trezora lokalne vlasti.

Izuzetno, ministar može korisniku iz stava 1. ovog člana odobriti otvaranje deviznog računa kod ovlašćene banke za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifičnost poslova tog korisnika.

Na kupovinu i prodaju stranih sredstava plaćanja, na plaćanje, naplaćivanje i prenos u stranim sredstvima plaćanja u kojima učestvuju korisnici iz stava 1. ovog člana, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.

Narodna banka Srbije obezbeđuje podatke o stanju stranih sredstava plaćanja na računima korisnika iz stava 1. ovog člana.

Podatke iz stava 5. ovog člana Narodna banka Srbije dostavlja Ministarstvu mesečno, odnosno po zahtevu korisnika ili Ministarstva.

Upravljanje preuzetim obavezama

Član 56.

Prilikom preuzimanja obaveza, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava dužni su da se pridržavaju smernica o rokovima i uslovima plaćanja, koje određuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.

Korisnici budžetskih sredstava preuzimaju obaveze na osnovu pisanog ugovora ili drugog pravnog akta, ukoliko zakonom nije drukčije propisano.

Preuzete obaveze čiji je iznos veći od iznosa sredstava predviđenog budžetom ili koje su nastale u suprotnosti sa ovim zakonom ili drugim propisom, ne mogu se izvršavati na teret konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti.

Prinudna naplata koja se odnosi na korisnika budžetskih sredstava, a u osnov za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredeljenog tom budžetskom korisniku, na teret njegovih aproprijacija, a preko aproprijacije koja je namenjena za ovu vrstu rashoda, čije će se izvršenje obavljati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (mesečne kvote).

Kod korisnika budžetskih sredstava kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, Uprava za trezor vrši preusmeravanje sredstava umanjenjem druge odgovarajuće aproprijacije za iznos za koji treba izvršiti prinudnu naplatu.

Izvršavanje naloga prinudne naplate sprovodi Uprava za trezor.

Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije za otplatu duga i datih garancija i izvršavanje rashoda i izdataka iz sredstava donacija.

Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za sufinansiranje razvojne pomoći Evropske unije FINANSIRANJE UČEŠĆA REPUBLIKE SRBIJE U SPROVOĐENJU RAZVOJNE POMOĆI EVROPSKE UNIJE, kao ni aproprijacije koje se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji.

Ukoliko je kao dužnik naveden račun izvršenja budžeta lokalne vlasti, rok za početak izvršenja takvih rešenja je pet dana od dana unosa rešenja.

Plaćanje iz budžeta

Član 58.

Rashod i izdatak iz budžeta zasniva se na računovodstvenoj dokumentaciji.

Pravni osnov U SKLADU SA ZAKONOM i iznos preuzetih obaveza, koji proističu iz izvorne računovodstvene dokumentacije, moraju biti sačinjeni i potvrđeni u pisanoj formi pre plaćanja obaveze.

Ministar bliže uređuje način nastanka obaveze, izveštavanje o preuzetim obavezama i način plaćanja, koje se vrši iz republičkog, odnosno budžeta lokalne vlasti.

Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju na obaveze organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Plaćanja sa konsolidovanog računa trezora za realizaciju obaveza drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora neće se vršiti ukoliko ovi korisnici nisu dobili saglasnost na finansijski plan na način propisan zakonom, odnosno aktom skupštine lokalne vlasti i ukoliko taj plan nisu dostavili Upravi za trezor.

Povraćaj sredstava u budžet

Član 59.

U slučaju da za izvršenje određenog plaćanja nije postojao pravni osnov U SKLADU SA ZAKONOM, direktni, odnosno indirektni korisnik budžetskih sredstava obavezan je da odmah zatraži povraćaj sredstava u budžet.

Ako se sredstva vrate u istoj fiskalnoj godini u kojoj je plaćanje izvršeno, za iznos vraćenih sredstava umanjuje se odgovarajuća aproprijacija korisnika budžetskih sredstava kome je izvršen povraćaj.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju na povraćaj sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Po isteku fiskalne godine, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava vratiće u budžet sredstva koja su im preneta u skladu sa aktom o budžetu, a nisu utrošena.

Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije propisuje način utvrđivanja iznosa i postupak vraćanja neutrošenih sredstava iz stava 4. ovog člana.

Sredstva razvojne pomoći Evropske unije

Član 68.

Podelu odgovornosti i način upravljanja sredstvima za sufinansiranje programa razvojne pomoći Evropske unije, kao i sredstvima razvojne pomoći Evropske unije, kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji u skladu sa međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i Evropske unije, bliže uređuje Vlada, na predlog ministra.

Vlada određuje lice odgovorno za funkcionisanje celokupnog sistema finansijskog upravljanja fondovima Evropske unije, za transfer sredstava iz Evropske unije, kao i za sredstva iz nacionalnog sufinansiranja.

PODELU ODGOVORNOSTI I NAČIN UPRAVLJANJA SREDSTVIMA ZA FINANSIRANJE UČEŠĆA REPUBLIKE SRBIJE U SPROVOĐENJU RAZVOJNE POMOĆI EVROPSKE UNIJE, KAO I SREDSTVIMA RAZVOJNE POMOĆI EVROPSKE UNIJE, KADA SU ISTA DATA NA UPRAVLJANJE REPUBLICI SRBIJI U SKLADU SA MEĐUNARODNIM SPORAZUMOM IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I EVROPSKE UNIJE, BLIŽE ODREĐUJE VLADA, NA PREDLOG MINISTRA.

VLADA ODREĐUJE LICE ODGOVORNO ZA FUNKCIONISANJE CELOKUPNOG SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA FONDOVIMA EVROPSKE UNIJE, ZA TRANSFER SREDSTAVA EVROPSKE UNIJE, KAO I SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE UČEŠĆA REPUBLIKE SRBIJE U SPROVOĐENJU RAZVOJNE POMOĆI EVROPSKE UNIJE.

Tekuća budžetska rezerva

Član 69.

U okviru budžeta deo planiranih prihoda ne raspoređuje se unapred, već se zadržava na ime tekuće budžetske rezerve.

Sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne.

Tekuća budžetska rezerva opredeljuje se najviše do 1,5% 2% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.

Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi na predlog ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, rešenje o upotrebi tekuće budžetske rezerve.

Sredstva tekuće budžetske rezerve raspoređuju se na direktne korisnike budžetskih sredstava tokom fiskalne godine.

Izuzetno od odredaba st. 1-5. ovog člana, sredstva tekuće rezerve budžeta Republike Srbije mogu se koristiti i za izvršavanje obaveza budžeta lokalne vlasti usled smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti.

Prava i dužnosti

Član 90.

Rad budžetske inspekcije je nezavisan i samostalan. Njen rad, ovlašćenja i obeležja urediće se posebnim aktom Vlade, na predlog ministra.

Program i plan rada budžetske inspekcije i njegove promene utvrđuje ministar.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na službu za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i službu za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.

Ministar utvrđuje metodologiju i bliže uređuje STANDARDE I način rada budžetske inspekcije, SLUŽBE ZA BUDŽETSKU INSPEKCIJU AUTONOMNE POKRAJINE I SLUŽBE ZA BUDŽETSKU INSPEKCIJU JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

Standardi u pogledu metodologije i načina rada iz stava 4. ovog člana primenjuju se i na službu za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i službu za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave.

Budžetska inspekcija obavlja kontrolu kvaliteta rada inspekcije iz stava 5. 4. ovog člana, radi obezbeđenja jedinstvene primene postupka inspekcije na teritoriji Republike Srbije.

Služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave dostavljaju dokumentaciju i izveštaj, na zahtev funkcionera koji rukovodi budžetskom inspekcijom, radi kontrole iz stava 6. 5. ovog člana.

Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave imaju pristup svim podacima, dokumentima, izveštajima i informacijama potrebnim za obavljanje funkcija kod korisnika budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća, pravnih lica i subjekata iz čl. 84. i 85. ovog zakona, nad kojima se vrši inspekcija.

Budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave imaju na raspolaganju odgovarajuće resurse (osoblje, prostor i opremu), koji obezbeđuju vršenje njihovih funkcija.

U vršenju funkcija, budžetska inspekcija, služba za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine i služba za budžetsku inspekciju jedinice lokalne samouprave obavezni su da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.

Član 92g

Članovi Fiskalnog saveta se biraju na period od šest godina, a članstvo u Fiskalnom savetu članu Saveta prestaje pre isteka mandata:

1) ukoliko počne da obavlja bilo koju javnu funkciju;

2) ispunjenjem uslova za penziju;

3) podnošenjem ostavke;

4) ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci;

5) ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti;

6) gubljenjem državljanstva;

7) usled smrti;

8) razrešenjem.

Narodna skupština može razrešiti dužnosti člana Fiskalnog saveta ukoliko se ispostavi da:

1) nije sposoban da vrši funkciju zbog mentalne ili fizičke nesposobnosti, što se utvrđuje na osnovu dokumentacije relevantne medicinske ustanove;

2) ne postupa u skladu sa Ustavom i zakonom.

ČLAN 21.

ODREDBE ČL. 1, 3. I 13. OVOG ZAKONA U DELU KOJE SE ODNOSI NA VOĐENJE PODRAČUNA DEVIZNIH SREDSTAVA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO U KONSOLIDOVANI RAČUN TREZORA LOKALNE VLASTI, KOD UPRAVE ZA TREZOR PRIMENJIVAĆE SE POČEV OD 1. JULA 2012. GODINE.

ČLAN 22.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada

Obrađivač-Ministarstvo finansija

2. Naziv propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU

DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPPLEMENTS THE BUDGET SYSTEM LAW

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa

NASLOV VIII, POLITIKE SARADNJE, ODREDBE ČL. 89. I 92, NASLOV IX, FINANSIJSKA SARADNJA, ODREDBE ČL. 115, 116, 117. I 118. SPORAZUMA

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

PRIMENJUJE SE ROK IZ ČLANA 72. SPORAZUMA, KAO OPŠTI ROK ZA USKLAĐIVANJE PROPISA.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

ispunjava u potpunosti

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu nije planirano kao aktivnost za 2011. godinu u podgrupi 3.33. Finansijske i budžetske odredbe i podgrupi 3.32.2. Interna finansijska kontrola u javnom sektoru

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Predložena rešenja nisu predmet regulisanja primarnih izvora prava EU

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Predložena rešenja nisu predmet regulisanja sekundarnih izvora prava EU

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

/

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

Ne

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

/

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

/

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

/