Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONAO PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

Član 1.

U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon i 53/10), u članu 2a stav 1. menja se i glasi:

„Ovaj zakon primenjuje se i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama.”

U stavu 2. reč: „poreza” zamenjuje se rečima: „javnih prihoda”.

Tačka 4) menja se i glasi:

„4) odlučivanje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane organizacionih jedinica Poreske uprave;”.

U tački 6) reči: „i 167-170.” zamenjuju se rečima: „i 167-171.”.

Član 2.

U članu 2b stav 1. posle reči: „uređena ovlašćenja” dodaju se reči: „Poreske uprave, prava i obaveze poreskih obveznika, ovlašćenja”, a posle reči: „na ovlašćenja” dodaju se reči: „jedinice lokalne samouprave, odnosno na prava i obaveze obveznika izvornih javnih prihoda iz člana 2a stav 1. ovog zakona, na ovlašćenja”.

Član 3.

U članu 7. stav 6. tačka 8) zapeta i reči: „kada je upisana zaloga kao mera obezbeđenja naplate poreza” brišu se.

Dodaje se stav 7, koji glasi:

„Poreska uprava može kvartalno, sa presekom stanja na poslednji dan u poslednjem mesecu kvartala, da na web sajtu Poreske uprave objavi obaveštenje o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika, čime obaveza čuvanja službene tajne nije povređena.”

Član 4.

U članu 10. stav 1. tačka 2) reč: „knjigovodstvo” zamenjuje se rečju: „računovodstvo”.

U stavu 2. tačka 2) posle reči: „refakciju” dodaju se zapeta i reči: „odnosno na refundaciju poreza u skladu sa poreskim zakonom”.

U stavu 3. posle reči: „refakciju” dodaju se zapeta i reči: „odnosno refundaciju poreza, odnosno za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja”, a posle reči: „zahteva” dodaju se zapeta i reči: „ako poreskim zakonom nije drukčije uređeno”.

Član 5.

U članu 14. stav 1. posle reči: „lice” dodaju se reči: „- rezident Republike”.

U stavu 2. posle reči: „obveznik” dodaju se reči: „fizičko, odnosno pravno lice”.

U stavu 3. reči: „nije obavezno podnošenje poreske prijave” zamenjuju se rečima: „poreski obveznik nije dužan da podnese poresku prijavu”.

Član 6.

U članu 15. stav 1. reč: „sudski” zamenjuje se rečju: „propisani”.

Član 7.

U članu 19. dodaje se stav 3, koji glasi:

„Poreski obveznici – pravna lica, preduzetnici ili fizička lica koja obavljaju delatnost, čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate kod organizacije nadležne za prinudnu naplatu, mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ovaj zakon.”

Član 8.

U članu 23. stav 1. tačka 1) reči: „(plaćanjem, kompenzacijom ili davanjem umesto plaćanja, u skladu sa zakonom)” brišu se.

Dodaju se st. 2. i 3, koji glase:

„Neplaćena poreska obaveza, osim po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreskog obveznika – pravnog lica nad kojim je pravosnažnim rešenjem zaključen stečajni postupak bankrotstvom, otpisuje se, osim ako je radi njene naplate upisano založno pravo u javnim knjigama ili registrima, odnosno ako je, pored poreskog obveznika, drugo lice odgovorno za njeno ispunjenje.

Neplaćena poreska obaveza, osim po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreskog obveznika – pravnog lica nad kojim je pravosnažnim rešenjem otvoren i zaključen stečajni postupak zbog trajnije nesposobnosti plaćanja a ne postoji interes poverilaca i pravnog lica – stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka, otpisuje se, osim ako je, pored poreskog obveznika, drugo lice odgovorno za njeno ispunjenje.”

Član 9.

U članu 24. stav 1. tačka 9) posle reči: „refakciju,” dodaje se reč: „refundaciju,”.

Član 10.

U članu 26. stav 2. reči: „odnosno preduzetnik” zamenjuju se rečima: „preduzetnik ili fizičko lice”.

U stavu 6. reči: „st. 2. i 3.” zamenjuju se rečima: „stava 2.”.

U stavu 8. reči: „st. 2, 3. i 7.” zamenjuju se rečima: „st. 2. i 7.”.

Dodaje se stav 17, koji glasi:

„Po žalbama protiv rešenja o odbijanju zahteva za dodelu PIB, odnosno o oduzimanju dodeljenog PIB, odlučuje ministar na predlog komisije koju obrazuje za tu svrhu.”

Član 11.

Posle člana 30. dodaje se član 30a, koji glasi:

„Član 30a

Banka će dozvoliti isplatu zarada, odnosno naknada zarada, samo uz istovremeno plaćanje obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, obračunatih u skladu sa zakonom, na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.

Ako na računu isplatioca nema dovoljno sredstava za istovremenu isplatu zarada, odnosno naknada zarada, uz plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa iz stava 1. ovog člana, banka će dozvoliti isplatu srazmernog dela zarade, odnosno naknade zarade, uz plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa.”

Član 12.

U članu 32. stav 1. tačka 1) reči: „kursu centralne emisione banke” zamenjuju se rečima: „srednjem kursu Narodne banke Srbije”, a posle reči: „obavljena” dodaju se zapeta i reči: „osim ako je poreskim zakonom drukčije uređeno”.

U tački 2) reči: „centralna emisiona banka” zamenjuju se rečima: „Narodna banka Srbije” a posle reči: „raspolaže” dodaje se reč: „srednjim”.

Stav 2. briše se.

Član 13.

U članu 38. stav 10. posle reči: „prijavu” dodaju se zapeta i reči: „osim izmenjene poreske prijave,”.

Član 14.

U članu 40. stav 5. posle reči: „period” dodaju se zapeta i reči: „odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (2) ovog zakona”.

U stavu 6. reči: „st. 8. i 9.” zamenjuju se rečima: „st. 9. i 10.”.

Član 15.

U članu 56. stav 2. reči: „izvršnog odbora” zamenjuju se rečima: „opštinskog odnosno gradskog veća”.

Član 16.

U članu 65. stav 2. posle reči: „sporednih poreskih davanja” reč: „i” zamenjuje se zapetom, posle reči: „na poresku refakciju” dodaju se zapeta i reči: „odnosno na refundaciju poreza, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza,” a posle reči: „ovog zakona” dodaju se zapeta i reči: „ako poreskim zakonom nije drukčije uređeno”.

Član 17.

U članu 66. stav 4. reči: „i prestanka” brišu se, a reči: „čl. 87. i 91.” zamenjuju se rečima: „člana 87.”.

Stav 6. menja se i glasi:

„Kada je, radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, banka je dužna da porez i sporedna poreska davanja po tom osnovu, na osnovu poreskog rešenja prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda.”

Član 18.

U članu 68. stav 1. tačka 6) reči: „stav 17.” zamenjuju se rečima: „stav 18.”.

Član 19.

U članu 71. stav 1. reči: „stav 6.” zamenjuju se rečima: „stav 7.”

Član 20.

U članu 73. stav 7. posle reči: „ponudi” dodaju se reči: „neopozivu bankarsku garanciju ili”.

Član 21.

U članu 74. posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

„Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, od poreskog obveznika ne zahteva se davanje sredstava obezbeđenja naplate – ako poreski dug iz člana 73. stav 3. ovog zakona, po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava, na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja, iznosi, i to:

za pravno lice – do 500.000 dinara;

za preduzetnika – do 100.000 dinara;

za fizičko lice – do 50.000 dinara.”

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: „stava 6.” zamenjuju se rečima: „stava 7.”.

Posle dosadašnjeg stava 7, koji postaje stav 8, dodaje se novi stav 9, koji glasi:

„Ako se poreski obveznik iz stava 6. ovog člana ne pridržava rokova iz rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, Poreska uprava će po službenoj dužnosti ukinuti rešenje i dospeli a neplaćeni poreski dug naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom.”

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 10, reči: „stava 6.” zamenjuju se rečima: „st. 7. i 9.”.

Član 22.

Posle člana 74a, dodaje se član 74b, koji glasi:

„Član 74b

Izuzetno od člana 73. stav 4. ovog zakona, nadležni organ može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci.

U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga obveznika koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, ne zahteva se davanje sredstava obezbeđenja naplate kada je iznos duga čije se plaćanje odlaže do visine iz člana 74. stav 6. ovog zakona.

Odobrenjem odlaganja plaćanja poreskog duga iz stava 1. ovog člana prekida se zastarelost prava na naplatu poreskog duga čiji je rok plaćanja odložen, a vreme za koje je odlaganje plaćanja odobreno ne uračunava se u rok zastarelosti.

O odlaganju plaćanja poreskog duga u skladu sa st. 1. do 3. ovog člana odlučuje lice iz člana 73. stav 3. ovog zakona.”

Član 23.

U članu 77. stav 5. reči: „člana 73.” zamenjuju se rečima: „čl. 73, 74a, odnosno člana 74b”.

Član 24.

U članu 79. stav 1. tačka 2) reči: „člana 73.” zamenjuju se rečima: „čl. 73, 74a, odnosno člana 74b”.

U tački 3) reč: „znatno” briše se.

U stavu 2. reči: „čl. 73. i 74.” zamenjuju se rečima: „čl. 73, 74a, odnosno člana 74b”.

Član 25.

Član 82. menja se i glasi:

„Član 82.

Predmet prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji su zakonom izuzeti od izvršenja.”

Član 26.

U članu 84. stav 1. posle tačke 2), dodaje se tačka 2a), koja glasi:

„2a) zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje;”.

Član 27.

U članu 86. stav 2. posle reči: „Republika” dodaju se zapeta i reči: „odnosno jedinica lokalne samouprave – za izvorne javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše u javnopravnom odnosu.”

Član 28.

U članu 91. stav 3. briše se.

Član 29.

U članu 92. stav 1. posle tačke 2), dodaje se tačka 2a), koja glasi:

„2a) zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji – zaplenom na određenom delu tog primanja i nalogom isplatiocu da novčani iznos za koji je određeno izvršenje, obustavlja i uplaćuje na propisani uplatni račun javnih prihoda do potpune isplate;”.

Član 30.

U članu 94. stav 3. posle reči: „nepokretnosti” dodaju se reči: „na kojoj nije postojalo prioritetno založno pravo drugog poverioca iz stava 2. ovog člana,” a posle reči: „obvezniku” reči: „po postupku i na način koji propisuje ministar” brišu se.

Dodaju se st. 4. i 5, koji glase:

„Ako je na pokretnoj stvari, odnosno nepokretnosti, postojalo prioritetno založno pravo drugog poverioca koje je namireno u okviru iznosa iz stava 1. ovog člana, poreskom obvezniku vraća se razlika između procenjene vrednosti pokretne stvari, odnosno trećine utvrđene vrednosti nepokretnosti, i zbira iznosa za koji je namireno prioritetno založno pravo drugog poverioca i iznosa za koji je namirena poreska obaveza.

Način i postupak povraćaja razlike iz st. 3. i 4. ovog člana propisuje ministar.”

Član 31.

Posle člana 96. dodaje se član 96a, koji glasi:

„Član 96a

Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika izvršava se na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje se zaplena na određenom delu zarade, naknade zarade, odnosno penzije, i nalaže isplatiocu ovih prihoda da prilikom svake isplate tih prihoda, počev od prve naredne isplate od prijema rešenja iz stava 1. ovog člana, pa sve do potpune naplate poreza i sporednih poreskih davanja, vrši obustavu na zaradi, naknadi zarade, odnosno penziji i uplatu obustavljenog iznosa na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, je dužan da postupa po nalogu iz rešenja iz stava 2. ovog člana.

Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, je dužan da obavesti nadležni poreski organ o promenama od uticaja na izvršenje rešenja iz stava 2. ovog člana, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene.

Ako isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, ne obustavi i ne uplati iznos zarade, naknade zarade, odnosno penzije, na kome se sprovodi prinudna naplata, na propisani uplatni račun javnih prihoda, u roku iz stava 2. ovog člana, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca, u skladu sa članom 95. ovog zakona.

Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, na prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije poreskog obveznika, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.”

Član 32.

U članu 97. stav 2. zapeta i reči: „odnosno prenese pravo svojine na Republiku” brišu se.

U stavu 4. reč: „Republika” zamenjuje se rečima: „Poreska uprava”, a reči: „odnosno stekne pravo svojine na stvari,” brišu se.

Član 33.

U članu 101. stav 4. reči: „stava 4.” zamenjuju se rečima: „stava 3.”.

Član 34.

U članu 102. stav 7. reč: „ državnom” zamenjuje se rečju: „javnom”.

Član 35.

U članu 111. stav 2. posle reči: „šest meseci” dodaju se reči: „od isteka poslednjeg dana roka iz stava 1. ovog člana”.

U stavu 4. posle reči: „šest meseci” dodaju se reči: „od isteka poslednjeg dana roka za uplatu iznosa za koji mu je nepokretnost prodata”.

U stavu 10. reči: „uređuje izvršni postupak” zamenjuju se rečima: „uređuju izvršenje i obezbeđenje”.

Član 36.

U nazivu člana 114a reči: „poreza i povraćaj” zamenjuju se rečima: „odnosno refundaciju, poreza i”.

U članu 114a stav 1. reči: „na povraćaj i refakciju” zamenjuju se rečima: „na povraćaj, refakciju i refundaciju”.

U stavu 2. reči: „na povraćaj i refakciju” na oba mesta zamenjuju se rečima: „na povraćaj, refakciju i refundaciju”.

Član 37.

Član 114e menja se i glasi:

„Član 114e

Odredbe ovog zakona o zastarelosti prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj ne primenjuju se na doprinose za obavezno socijalno osiguranje.”

Član 38.

U članu 114ž posle reči: „refakciju” dodaju se zapeta i reč: „refundaciju,”.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

„Poreska uprava, po isteku roka iz stava 1. ovog člana, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, refakciju, refundaciju, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.”

Član 39.

U članu 115. stav 1. posle reči: „davanja” dodaju se zapeta i reči: „osim doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Vlada može, na predlog ministra, a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja – uz prethodnu saglasnost jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi na koje se primenjuje ovaj zakon, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu tih javnih prihoda, poreskom obvezniku koji se prodaje u postupku privatizacije, odnosno koji je u postupku restrukturiranja.”

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, posle reči: „prihode” dodaju se zapeta i reči: „osim doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,”.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, posle reči: „člana 22. st. 2. i 4.” dodaju se reči: „i člana 23. stav 2.”.

Član 40.

U članu 119. stav 3. posle reči: „kontrole” zapeta i reči: „u smislu člana 40. stav 5. ovog zakona,” brišu se.

Član 41.

U članu 120. stav 1. reč: „kancelarijske” briše se.

Stav 2. briše se.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 2, reči: „popunjeni ili nepotpuni” zamenjuju se rečima: „popunjeni, nepotpuni, odnosno da postoji matematička greška”.

U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 3, reči: „stava 3.” zamenjuju se rečima: „stava 2.”.

Član 42.

U članu 122. stav 4. posle reči: „ovog zakona” dodaju se zapeta i reči: „u roku od 60 dana od dana dostavljanja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika”.

Član 43.

U članu 137. st 1. i 3. reč: „državnom” zamenjuje se rečju: „javnom”.

Član 44.

U članu 138. st 1. i 2. reč: „Državni” zamenjuje se rečju: „Javni”.

Član 45.

U članu 160. tačka 7a) briše se.

U tački 12) posle reči: „propisa” dodaju se reči: „za poreze koje utvrđuje, kontroliše i naplaćuje”.

Član 46.

U članu 167. stav 4. tačka 2) posle reči: „nagrađivanje,” dodaju se reči: „pokretanje i vođenje postupka za utvrđivanje odgovornosti poreskih službenika i nameštenika za štetu,”, posle reči: „ pokretanje i vođenje disciplinskog postupka” dodaju se reči: „protiv poreskih službenika i nameštenika”, a posle reči: „ovlašćenja” dodaju se zapeta i reči: „ kao i evidencija izrečenih mera”.

Član 47.

Član 173a menja se i glasi:

„Član 173a

Ko u nameri da ostvari pravo na neosnovan povraćaj poreza ili poreski kredit, podnese poresku prijavu neistinitog sadržaja, u kojoj iskaže iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Ako je iskazani iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit preko 3.000.000 do 10.000.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Ako je iskazani iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit veći od 10.000.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

Fizičkom licu, preduzetniku i odgovornom licu u pravnom licu – poreskom obvezniku za krivično delo iz st. 1. do 3. ovog člana izriče se i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti od jedne do pet godina.”

Član 48.

U članu 179. stav 1. posle tačke 6) dodaje se tačka 6a), koja glasi:

„6a) ako ne postupi po nalogu iz rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona, odnosno ako u propisanom roku ne obavesti nadležni poreski organ o promenama koje mogu uticati na izvršenje rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona (član 96a st. 3. i 4);”.

U stavu 7. tačka 2) reči: „st. 4. i 5.” zamenjuju se rečima: „stav 12.”.

Dodaju se st. 10. i 11, koji glase:

„Banka koja ne obustavi izvršenje naloga za isplatu zarada, odnosno naknada zarada, podnetog bez naloga za istovremeno plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu koji odgovara visini neplaćenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, uvećanom za 50% (član 30a).

Novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj banka, koja porez i sporedna poreska davanja, za čije obezbeđenje naplate je ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, na osnovu poreskog rešenja ne prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 66. stav 6.).”

Član 49.

U članu 181. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:

„3a) banci, ako ne obustavi izvršenje naloga za isplatu zarada, odnosno naknada zarada, podnetog bez naloga za istovremeno plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (član 30a);”.

U tački 4) posle reči: „refakciju” dodaju se zapeta i reči: „odnosno refundaciju poreza, odnosno preknjižavanje”.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

„4a) banci koja porez i sporedna poreska davanja, za čije obezbeđenje naplate je ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, na osnovu poreskog rešenja, ne prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 66. stav 6.);”.

Član 50.

U članu 182b stav 1. posle reči: „propust,” dodaju se reči: „u vezi sa porezom čije utvrđivanje obavlja sam poreski obveznik (samooporezivanje),”.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

„Protiv lica koje učini radnju, odnosno propust iz stava 1. ovog člana, u vezi sa porezom koji se utvrđuje rešenjem, neće se podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka niti će mu se izreći kazna za prekršaj ako to lice, pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa u vezi sa učinjenom radnjom ili propustom, odnosno pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno prijavi učinjenu radnju, odnosno propust, kao i utvrđeni iznos poreza plati u propisanom roku.”

Član 51.

Odredbe čl. 1. i 45. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

Po žalbama u poreskim stvarima iz člana 2a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon i 53/10) po kojima Poreska uprava ne donese rešenje do 31. decembra 2011. godine, rešiće nadležne jedinice lokalne samouprave.

Poreska uprava je dužna da, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, nadležnim jedinicama lokalne samouprave ustupi spise predmeta iz stava 2. ovog člana.

Član 52.

Poreskom obvezniku koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, kome je odobreno plaćanje poreskog duga u skladu sa odredbama člana 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon i 53/10), a koji podnese zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga u skladu sa članom 22. ovog zakona, pre isteka perioda na koji mu je plaćanje duga odloženo, može se odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga za period koji, sa periodom na koji mu je plaćanje poreskog duga već odloženo, iznosi najduže do 60 meseci.

Član 53.

Odredba člana 11. ovog zakona, kao i odredbe čl. 48. i 49. ovog zakona u delu koji se odnosi na prekršajnu odgovornost banaka ako ne postupe po odredbi člana 11. ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.

Član 54.

Propis iz člana 30. ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 55.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, između ostalog, uređuje poreski sistem i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se Zakonom želi postići, je potreba njegovog usaglašavanja sa Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava („Službeni glasnik RS”, broj 36/11) kojim je, između ostalog, uređeno da se poreski podsticaji za finansijsko restrukturiranje, u smislu mogućnosti reprogramiranja duga po osnovu javnih prihoda, utvrđuju zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Stoga se ovim zakonom predlaže uvođenje mogućnosti da se poreskim obveznicima, koji su zaključili ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, može odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga (u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci), čime bi se dao doprinos ostvarenju svrhe zbog koje je u pravni sistem Republike Srbije uvedena mogućnost sporazumnog finansijskog restrukturiranja.

Takođe, uređuje se nadležnost jedinica lokalnih samouprava za vođenje drugostepenog postupka protiv rešenja koje su donele u prvostepenom poreskom postupku u vezi njihovih izvornih javnih prihoda, čime se postupak utvrđivanja, naplate i kontrole tih prihoda u potpunosti prenosi u njihovu nadležnost.

U cilju efikasnijeg sprovođenja finansijske discipline, uvodi se mogućnost da Poreska uprava može objaviti obaveštenje o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika. Takođe, banke ne bi mogle dozvoljavati isplatu zarada, odnosno naknada zarada, bez istovremenog plaćanja obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, obračunatih u skladu sa zakonom.

S druge strane, omogućava se poreskim obveznicima čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, da mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ovaj zakon.

Za manje poreske dugove (dug pravnog lica do 500.000 dinara, preduzetnika do 100.000 a fizičkog lica do 50.000 dinara, po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava, predlaže se uvođenje osnova da se tim obveznicima poreski dug može odložiti bez davanja sredstava obezbeđenja naplate.

Predlaže se povećanje donjeg limita dinarskog iznosa za krivično delo neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit (sa 150.000 dinara na 500.000 dinara), imajući u vidu činjenicu da nije menjan od 8. jula 2007. godine, kao i stepen društvene opasnosti od činjenja poreskih krivičnih dela. Radi efikasnijeg individualizovanja kazne koja se učiniocu može izreći za to krivično delo, shodno njegovoj težini, predlaže se uvođenje većeg raspona kazni.

Vrši se preciziranje i pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba Zakona, kako bi se njegova primena realizovala sa što manje tumačenja i time doprinelo bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije (na primer, preciziraju se imovina i prihodi koji ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja, da poreski punomoćnik rezidentnog obveznika može biti samo rezident Republike…).

Kako je reč o elementima sistema i politike javnih prihoda koji su uređeni zakonom, izmene i dopune tih elemenata ne mogu se rešiti donošenjem podzakonskih akata, odnosno preduzimanjem drugih mera u okviru poslova državne uprave. Takođe, donošenje zakona je najbolji način za uređivanje navedenih pitanja, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.

Pored toga, uređivanjem poreskopravne materije zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti i ujedno obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike.

OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I

POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz čl. 1, 2, 27, 45. i 51.

Uređuje se nadležnost jedinica lokalnih samouprava za vođenje drugostepenog postupka protiv rešenja koje su donele u prvostepenom poreskom postupku u vezi njihovih izvornih javnih prihoda, počev od 1. januara 2012. godine, čime se postupak utvrđivanja, naplate i kontrole tih prihoda u potpunosti prenosi u njihovu nadležnost.

S tim u vezi, po žalbama u tim poreskim stvarima po kojima Poreska uprava ne donese rešenje do 31. decembra 2011. godine, rešiće nadležne jedinice lokalne samouprave.

Takođe, vrši se i preciziranje ovlašćenja jedinica lokalnih samouprava u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole njihovih izvornih javnih prihoda.

Uz član 3.

Predlaže se da Poreska uprava može objavljivati obaveštenja o iznosu poreskog duga poreskih obveznika na svom web sajtu, u kom smislu se to ne bi smatralo povredom obaveze čuvanja službene tajne.

Uz čl. 4, 9, 16, 36. i 38.

Vrši se preciziranje vrste prava koja u poreskopravnom odnosu ima fizičko, odnosno pravno lice, u smislu da to lice ima i pravo na refundaciju poreza (koje je u materijalnom smislu uređeno određenim poreskim zakonima, primera radi, zakonom kojim je uređen porez na dodatu vrednost). S tim u vezi, uređuje se i zastarelost tog prava, na isti način kako je to uređeno za druga prava (na primer, za pravo na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, na refakciju…).

Uređuje se da Poreska uprava na apsolutnu zastarelost pazi po službenoj dužnosti.

Uz član 5.

Imajući u vidu da obavezu određivanja punomoćnika ima poreski obveznik – nerezident, vrši se preciziranje u smislu da punomoćnik poreskog obveznika – nerezidenta može biti samo rezidentno lice, s obzirom na to da se jedino tako može ostvariti svrha imenovanja poreskog punomoćnika.

Takođe, precizira se da nerezidentni obveznik nema obavezu imenovanja poreskog punomoćnika u slučaju kada on nema obavezu podnošenja poreske prijave (već poresku prijavu za porez po odbitku podnosi poreski platac).

Uz čl. 6, 13, 14, 15, 18, 19, 32, 33, 34, 43. i 44.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje odredbe člana 15. Zakona (prema kojoj su zastupnici pravnih lica – fizička lica koja su kao takva upisana u sudski registar) sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata („Sl. glasnik RS”, br. 55/04, 61/05, 111/09 – dr. zakon, 111/09 – dr. zakon), prema kome se ime i matični broj zastupnika privrednih subjekata i granice njihovih ovlašćenja upisuju u Registar kod Agencije za privredne registre. U tom smislu, predlaže se da su zastupnici pravnih lica – fizička lica upisana u propisani (a ne u sudski) registar.

Usaglašava se odredba člana 38. stav 10. sa odredbom člana 40. stav 6. Zakona, u smislu da se izmenjena poreska prijava ne može podneti elektronskim putem ni kada su podnosioci veliki poreski obveznici. Takođe, kod poreza koji se utvrđuju rešenjem – ne može se podneti po donošenju rešenja o utvrđivanju poreza.

Takođe, usaglašava se odredba člana 56. Zakona sa čl. 27. i 65. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”, broj 129/07), prema kojima su izvršni organi opštine, odnosno grada – opštinska, odnosno gradska veća (a ne izvršni odbori).

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje odredaba čl. 68, 71. i 101. Zakona sa odredbama čl. 104, 74. i 101. stav 3. Zakona.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje odredaba čl. 102, 137. i 138. Zakona sa članom 156. stav 1. Ustava Republike Srbije (prema kome funkciju javnog tužilaštva obavlja javni tužilac), kao i članom 4. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09 i 101/10), prema kome funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac i drugi javni tužioci u skladu sa zakonom.

Uz član 7.

U cilju efikasnije naplate javnih prihoda, predlaže se da poreski obveznici koji obavljaju delatnost, čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate kod organizacije nadležne za prinudnu naplatu, isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ovaj zakon – mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.).

Uz član 8.

Predlaže se otpis neplaćene poreske obaveze (osim po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) poreskog obveznika – pravnog lica nad kojim je pravosnažnim rešenjem zaključen stečajni postupak bankrotstvom, osim u slučajevima kada je radi njene naplate upisano založno pravo u javnim knjigama ili registrima, ili ako je, pored poreskog obveznika, drugo lice odgovorno za ispunjenje te obaveze.

Takođe, predlaže se i otpis neplaćene poreske obaveze, osim po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreskog obveznika – pravnog lica nad kojim je pravosnažnim rešenjem otvoren i zaključen stečajni postupak zbog trajnije nesposobnosti plaćanja, a ne postoji interes poverilaca i pravnog lica – stečajnog dužnika, za sprovođenje stečajnog postupka osim ako je, pored poreskog obveznika, drugo lice odgovorno za njeno ispunjenje.

Uz član 10.

Predlaže se zabrana dodele PIB pravnom licu, ne samo kada njegov osnivač – pravno lice ili preduzetnik, već i kada njegov osnivač – fizičko lice ima neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda u vezi sa obavljanjem delatnosti.

Imajući u vidu da prvostepeno rešenje o odbijanju zahteva za dodelu PIB, odnosno o oduzimanju dodeljenog PIB, donosi Poreska uprava – Centrala, uređuje se da po žalbama protiv tih rešenja odlučuje Ministar, na predlog komisije koju za tu svrhu obrazuje.

Vrši se i pravnotehničko usaglašavanje navedene odredbe.

Uz čl. 11. i 53.

Imajući u vidu da od uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje neposredno zavisi ostvarivanje prava osiguranika, kao i da se iz poreza finansiraju određena prava i dužnosti Republike, pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u cilju povećanja finansijske discipline, predlaže se da će, od 1. januara 2012. godine, banka dozvoliti isplatu zarada, odnosno naknada zarada, samo uz istovremeno plaćanje obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, obračunatih u skladu sa zakonom.

Uz član 12.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje naziva centralne banke sa članom 95. Ustava Republike Srbije, kao i uređivanje načina konvertovanja u dinare transakcija obavljenih u stranoj valuti, za poreske svrhe.

Uz čl. 17.

Predlaže se da banka, u slučaju kada je, radi obezbeđenja naplate poreza i sporednih poreskih davanja, ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana zabrana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, dužna da porez i sporedna poreska davanja po tom osnovu, na osnovu poreskog rešenja prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda. S obzirom na to da naplatom poreza prestaje privremena mera, izvršeno je i pravnotehničko usaglašavanje u smislu da se na njen prestanak ne primenjuje član 91. Zakona (prema kome Poreska uprava u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi zahtev za brisanje založnog prava).

Uz član 20.

Predlaže se da se plaćanje poreskog duga može odložiti i podnosiocu zahteva koji, kao sredstvo obezbeđenja naplate, ponudi neopozivu bankarsku garanciju na iznos koji ne može biti manji od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže.

Uz čl. 21, 22. i 52.

Predlaže se da se poreskim obveznicima, za manje poreske dugove (dug pravnog lica do 500.000 dinara, preduzetnika do 100.000 a fizičkog lica do 50.000 dinara, po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava) taj dug može odložiti bez davanja sredstava obezbeđenja naplate.

Uvodi se mogućnost da se poreskim obveznicima, koji su zaključili ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, može odobriti odlaganje plaćanja poreskog duga u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 12 meseci. Rok odlaganja plaćanja poreskog duga poreskom obvezniku kome je već odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga mogao bi, ukupno sa rokom na koji mu je plaćanje poreskog duga već odloženo, iznositi najduže do 60 meseci. Pri tome se neće zahtevati davanje sredstava obezbeđenja za poreski dug do iznosa za koji sredstva obezbeđenja ne daju i drugi poreski obveznici (koji nisu u finansijskom restrukturiranju).

Na ovaj način vrši se usaglašavanje odredaba ovog zakona sa Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava („Službeni glasnik RS”, broj 36/11), kojim je uređeno da se poreski podsticaji, u smislu mogućnosti reprogramiranja duga po osnovu javnih prihoda za privredna društva nad kojima se sprovodi sporazumno finansijsko restrukturiranje, uređuju ovim zakonom.

Uz čl. 23. i 24.

Predlaže se mogućnost odlaganja, odnosno prekidanja postupka prinudne naplate i u slučajevima kada je obveznicima odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga saglasno čl. 74a i 74b Zakona, (obveznicima nad kojima se sprovodi reorganizacija u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i obveznicima koji su zaključili ugovor o sporazumnom finansijskom restrukturiranju).

Uz član 25.

Predlaže se da predmet prinudne naplate ne mogu biti imovina i prihodi poreskog obveznika koji su zakonom izuzeti od izvršenja (na primer, imovina i prihodi koji su izuzeti od izvršenja prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju – „Službeni glasnik RS”, broj 31/11, Zakonu o javnoj svojini – „Službeni glasnik RS”, broj 72/11, Zakonu o stečaju – „Službeni glasnik RS”, broj 104/09, Zakonu o privatizaciji – „Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 – dr. zakon, 123/07 i 30/10 – dr. zakon…).

Uz čl. 26, 29. i 31.

Precizira se da se naplata poreza i sporednih poreskih davanja, u postupku prinudne naplate, sprovodi i na zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje i uređuje postupak naplate na tim sredstvima.

Uz član 28.

Predlaže se da i kod poreza koji dospevaju periodično, čija je naplata obezbeđena zalogom, Poreska uprava zahtev za brisanje zaloge podnosi u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze (a ne najkasnije deset dana po isteku godine u kojoj je založno pravo ustanovljeno).

Uz član 30.

Precizira se iznos razlike koja se vraća poreskom obvezniku, kome je poreski dug naplaćen iz pokretnih stvari, odnosno nepokretnosti, nakon isplate prioritetnog založnog prava drugog poverioca, pri čemu će način i postupak povraćaja te razlike propisati Ministar.

Uz čl. 35. i 42.

Uređuje se dan od koga se računa rok u kome ponuđač nepokretnosti (u postupku prinudne naplate poreske obaveze drugog obveznika na nepokretnosti) ne može biti lice, koje kao kupac te nepokretnosti u postupku prinudne naplate, nije u propisanom roku uplatilo cenu.

Precizira se rok za donošenje rešenja o utvrđivanju poreza u kancelarijskoj kontroli (istovetan sa rokom za donošenje rešenja u terenskoj kontroli iz člana 129. stav 2. Zakona).

Vrši se i pravnotehničko usaglašavanje sa nazivom zakona kojim se uređuje izvršni postupak.

Uz član 37.

U cilju usaglašavanja sa zakonom kojim su uređeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, predlaže se da ne zastareva pravo na utvrđivanje i naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i pravo na povraćaj više ili pogrešno plaćenih doprinosa po tom osnovu (na koji način se vrši ujednačavanje prava i obaveza obveznika).

Uz član 39.

Precizira se da obaveze po osnovu neizmirenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje obveznika koji se prodaje u postupku privatizacije, odnosno koji je u postupku restrukturiranja, kao i obveznika kod kojeg je promenjena vlasnička struktura na osnovu preuzetih ugovornih obaveza od strane Republike, ne mogu biti predmet otpisa (koji se vrši na osnovu odluke Vlade), s obzirom na to da je njihova uplata osnov za ostvarenje ličnih prava osiguranika (na primer, prava na penziju).

Predlaže se da Vlada (na predlog ministra, a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja) – uz prethodnu saglasnost jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi na koje se primenjuje Zakon, može doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu tih javnih prihoda, poreskom obvezniku koji se prodaje u postupku privatizacije, odnosno koji je u postupku restrukturiranja.

Vrši se i pravnotehničko usaglašavanje sa predloženom dopunom u članu 23. Zakona.

Uz čl. 40. i 41.

Precizira se da postupak kancelarijske kontrole uvek počinje danom dostavljanja poziva poreskom obvezniku da učestvuje u kancelarijskoj kontroli.

Ujedno se precizira da poreski inspektor, i u slučaju matematičke greške u poreskoj prijavi i drugim izveštajima dostavljenim Poreskoj upravi, zaključkom nalaže poreskom obvezniku da u roku od tri dana istu otkloni.

Uz član 46.

Preciziraju se vrste podzakonskih akata na čije donošenje je ovlašćen ministar (na predlog direktora Poreske uprave), u funkciji rukovođenja Poreskom upravom.

Uz član 47.

Predlaže se povećanje donjeg limita dinarskog iznosa za krivično delo neosnovanog iskazivanja iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit (sa 150.000 dinara na 500.000 dinara), imajući u vidu činjenicu da nije menjan od 8. jula 2007. godine, kao i stepen društvene opasnosti od činjenja poreskih krivičnih dela. Radi efikasnijeg individualizovanja kazne koja se učiniocu može izreći za to krivično delo, shodno njegovoj težini, predlaže se uvođenje većeg raspona kazni.

Uz čl. 48, 49. i 50.

Uređuju se kaznene odredbe za nepoštovanje odredaba kojima je propisana obaveza:

– postupanja po nalogu iz rešenja o prinudnoj naplati poreza i sporednih poreskih davanja na zaradi, naknadi zarade, odnosno penziji, kao i za neobaveštavanje poreskog organa o promenama koje mogu uticati na izvršenje tog rešenja;

– bankama – da isplatu zarada, odnosno naknada zarada, vrše samo uz nalog za istovremeno plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa;

– bankama – da porez i sporedna poreska davanja, za čije obezbeđenje naplate je ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, na osnovu poreskog rešenja, prenesu sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Predlaže se preciziranje odredbe člana 182b, tako što se uređuje da se protiv lica koje učini radnju, odnosno propust, koji se smatraju poreskim prekršajem iz člana 177, člana 179. stav 1. tač. 2b) i 3) i stav 3. u vezi sa stavom 1. tačka 3) tog člana, kao i člana 180. tač. 5) i 6) Zakona, neće podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka niti će mu se izreći kazna za prekršaj ako to lice, pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa u vezi učinjene radnje ili propusta, odnosno pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno prijavi učinjenu radnju, odnosno propust i:

– kod poreza čije utvrđivanje obavlja sam poreski obveznik (samooporezivanje) – istovremeno plati dugovani iznos poreza uvećan za obračunatu kamatu iz člana 75. st. 1. i 2. Zakona;

– kod poreza koji se utvrđuju rešenjem – utvrđeni iznos poreza plati u propisanom roku.

Vrši se i pravnotehničko usaglašavanje sa odredbama člana 26. i 65. Zakona.

Uz čl. 54. i 55.

Predlaže se da se podzakonski akt, kojim će se urediti način i postupak vraćanja poreskom obvezniku razlike procenjene vrednosti pokretnih stvari, odnosno trećine utvrđene početne vrednosti nepokretnosti i iznosa njegove poreske obaveze, iz člana 30. ovog zakona, doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA

SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA HITAN POSTUPAK

Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, br. 52/10 i 13/11).

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku neophodno je zbog potrebe usaglašavanja ovog zakona sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje, koji je u primeni od 2. septembra 2011. godine.

Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da ima štetne posledice u pogledu neostvarivanja cilja koji se želeo postići primenom zakona kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje (blagovremeno rešavanje finansijskih poteškoća privrednih društava), što bi moglo negativno da se odrazi na nastavak poslovanja privrednih društava u finansijskim poteškoćama, zaposlenost, izmirivanje obaveza po osnovu javnih prihoda od strane tih privrednih društava, kao i od lica koja od tih društava ostvaruju prihode (zarade, potraživanja…), a time i na rad drugih organa i organizacija.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu

Predložena zakonska rešenja će imati pozitivan uticaj na:

– privredna društva koja se nalaze u finansijskim poteškoćama, a koja su zaključila ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, jer će im se pružiti mogućnost da poreski dug izmire u dužim rokovima od rokova u kojima pravo na odlaganje plaćanja poreskog duga, principijelno, imaju svi poreski obveznici (koji ispunjavaju propisane uslove);

– poreske obveznike sa manjim poreskim dugovima (dug pravnog lica do 500.000 dinara, preduzetnika do 100.000 a fizičkog lica do 50.000 dinara, po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava), s obzirom na to da se predlaže mogućnost odlaganja tih poreskih dugova bez davanja sredstava obezbeđenja naplate;

– finansijsku disciplinu, s obzirom na to da se uvodi mogućnost da Poreska uprava može objaviti obaveštenje o iznosu poreskih dugova poreskih obveznika; da banke ne bi mogle dozvoljavati isplatu zarada, odnosno naknada zarada, bez istovremenog plaćanja obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, obračunatih u skladu sa zakonom, kao i da će poreski obveznici – čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, moći međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.) – isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ovaj zakon.

Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)

Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.

Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Naveli smo da primena ovog zakona neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi.

Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Predložene izmene i dopune, imajući u vidu pitanja koja uređuju, nemaju za cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata na tržištu, niti stvaranja tržišne konkurencije, već se stvaraju uslovi za nastavak poslovanja, odnosno za sprečavanje prestanka obavljanja delatnosti od strane određenih privrednih društava u finansijskim poteškoćama, kao i gubitak zaposlenja u njima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava (tako što se predlaže da se plaćanje poreskog duga tim licima može odobriti u dužim rokovima od rokova u kojima se, principijelno, odlaganje plaćanja može vršiti).

Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o ovom zakonu

Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen i nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove.

Koje mere će se tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona namerava

Ministarstvo finansija nadležno je za davanje mišljenja u primeni ovog zakona. Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, njihovim objavljivanjem na zvaničnoj internet strani, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

VII. ODREDBE ZAKONAO PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

ČIJE SE IZMENE I DOPUNE VRŠE

Član 2a

Ovaj zakon primenjuje se i naporez i sporedna poreska davanja koja na osnovu zakona naplaćuje jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave).

OVAJ ZAKON PRIMENJUJE SE I NA IZVORNE JAVNE PRIHODE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE KOJE TE JEDINICE UTVRĐUJU, NAPLAĆUJU I KONTROLIŠU U JAVNOPRAVNOM ODNOSU, KAO I NA SPOREDNA PORESKA DAVANJA PO TIM OSNOVAMA.

Kod utvrđivanja, naplate i kontrole poreza JAVNIH PRIHODA i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, kao i kod podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po ovom zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje se odnose na:

1) identifikaciju i registraciju poreskih obveznika;

2) procenu poreske osnovice metodom parifikacije i metodom unakrsne procene;

3) otkrivanje poreskih krivičnih dela;

4) rešavanje u drugom stepenu u poreskim stvarima

4) ODLUČIVANJE O ŽALBAMA IZJAVLJENIM PROTIV REŠENJA DONETIH U PORESKOM POSTUPKU OD STRANE ORGANIZACIONIH JEDINICA PORESKE UPRAVE;

5) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 53/10);

6) ostala prava i obaveze Poreske uprave sadržane u odredbama člana 160. tač. 9), 11b) i 12), čl. 161, 164. i 167-170. I 167-171. ovog zakona.

Član 2b

Odredbe ovog zakona kojima su uređena ovlašćenja PORESKE UPRAVE, PRAVA I OBAVEZE PORESKIH OBVEZNIKA, OVLAŠĆENJA poreskih inspektora i poreskih izvršitelja Poreske uprave, shodno se primenjuju i na ovlašćenja JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, ODNOSNO NA PRAVA I OBAVEZE OBVEZNIKA IZVORNIH JAVNIH PRIHODA IZ ČLANA 2A STAV 1. OVOG ZAKONA, NA OVLAŠĆENJA poreskih inspektora jedinice lokalne samouprave i poreskih izvršitelja jedinice lokalne samouprave, u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave na koje se primenjuje ovaj zakon.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje prenos prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima na Republiku Srbiju u postupku prinudne naplate javnih prihoda koji pripadaju budžetu Republike Srbije, shodno se primenjuju i na prenos prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima na jedinicu lokalne samouprave u postupku prinudne naplate izvornih javnih prihoda jedinice lokalne samouprave.

Član 7.

Službenom tajnom u poreskom postupku (u daljem tekstu: službena tajna), u smislu ovog zakona, smatraju se i čuvaju kao službena tajna:

1) svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih su službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku došla u poreskom, poreskoprekršajnom ili sudskom postupku;

2) podaci o tehničkim pronalascima ili patentima, kao i svi drugi podaci o tehnološkim postupcima koje primenjuje poreski obveznik, do kojih su službena lica i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku došla u poreskom, poreskoprekršajnom ili sudskom postupku.

Povreda službene tajne ugrožava interes poreskih obveznika i javni interes Republike, koji pretežu nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja koje predstavljaju službenu tajnu, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene ovim zakonom.

Službenu tajnu dužna su da čuvaju sva službena lica i druga lica koja učestvuju u poreskom, poreskoprekršajnom i sudskom postupku.

Obaveza čuvanja službene tajne odnosi se i na lica iz stava 1. ovog člana kada im prestane radni odnos, odnosno svojstvo u kojem su došli do saznanja o dokumentima, činjenicama, odnosno podacima iz stava 1. ovog člana.

Obaveza čuvanja službene tajne je povređena ako se dokumenti, činjenice, odnosno podaci iz stava 1. ovog člana neovlašćeno koriste ili objave.

Obaveza čuvanja službene tajne nije povređena:

1) radnjom sa kojom se poreski obveznik pismeno saglasi;

2) ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak ne mogu povezati sa određenim poreskim obveznikom;

3) ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak iznose tokom poreskog, poreskoprekršajnog ili sudskog postupka;

4) ako se radi o poreskom identifikacionom broju (u daljem tekstu: PIB) poreskog obveznika;

5) ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak koriste od strane nadležnog organa u postupku otkrivanja krivičnih dela ili prekršaja;

6) ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak, u skladu sa odredbama člana 157. ovog zakona, dostavljaju ovlašćenom licu poreskog organa strane države u postupku razmene informacija i pružanja pravne pomoći;

7) ako se poreskom jemcu omogući uvid u podatke o poreskom obvezniku, bitne za regulisanje obaveza koje proističu iz njegovog odnosa prema poreskom obvezniku;

8) ako su određeni dokument, činjenica, odnosno podatak u vezi sa postojanjem poreskog duga, kada je upisana zaloga kao mera obezbeđenja naplate poreza.

PORESKA UPRAVA MOŽE KVARTALNO, SA PRESEKOM STANJA NA POSLEDNJI DAN U POSLEDNJEM MESECU KVARTALA, DA NA WEB SAJTU PORESKE UPRAVE OBJAVI OBAVEŠTENJE O IZNOSU PORESKOG DUGA SVIH PORESKIH OBVEZNIKA, ČIME OBAVEZA ČUVANJA SLUŽBENE TAJNE NIJE POVREĐENA.

Član 10.

Poreskopravni odnos je odnos javnog prava koji obuhvata prava i obaveze u poreskom postupku Poreske uprave s jedne i fizičkog, odnosno pravnog lica, s druge strane, kojim se uređuje:

1) obaveza plaćanja poreza, obaveza obezbeđenja poreske obaveze i obaveza plaćanja sporednih poreskih davanja od strane fizičkog, odnosno pravnog lica i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza;

2) obaveza fizičkog, odnosno pravnog lica da, u skladu sa zakonom, utvrdi porez, odnosno, po odbitku, naplati porez u ime poreskog obveznika, vodi propisano knjigovodstvo RAČUNOVODSTVO, podnosi poreske prijave, dostavlja Poreskoj upravi traženu dokumentaciju i podatke, ne obavlja plaćanja na način drukčiji od propisanog, dozvoli pregled svog poslovanja službenom licu Poreske uprave i druge zakonom utvrđene obaveze činjenja, nečinjenja ili trpljenja, u cilju blagovremenog i pravilnog plaćanja poreza, kao i pravo Poreske uprave da zahteva ispunjenje ovih obaveza.

U poreskopravnom odnosu iz stava 1. ovog člana, fizičko, odnosno pravno lice ima pravo:

1) na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i na povraćaj poreza kada je to drugim poreskim zakonom predviđeno;

2) na poresku refakciju, ODNOSNO NA REFUNDACIJU POREZA U SKLADU SA PORESKIM ZAKONOM;

3) da koristi poreski kredit u odnosu na poresku obavezu, odnosno obavezu po osnovu sporednih poreskih davanja;

4) da koristi više ili pogrešno uplaćeni porez odnosno sporedna poreska davanja za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu, putem preknjižavanja.

Ako se lice iz stava 2. ovog člana opredeli za povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i za refakciju, ODNOSNO REFUNDACIJU POREZA, ODNOSNO ZA NAMIRENJE DOSPELIH OBAVEZA PO DRUGOM OSNOVU PUTEM PREKNJIŽAVANJA poreza, Poreska uprava ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, AKO PORESKIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE UREĐENO.

Poreski kredit je iznos za koji se umanjuje poreska obaveza.

Druga prava fizičkog, odnosno pravnog lica i obaveze Poreske uprave iz poreskopravnog odnosa uređeni su ovim zakonom.

Član 14.

Punomoćnik poreskog obveznika (u daljem tekstu: poreski punomoćnik) je lice – REZIDENT REPUBLIKE koje u granicama dobijenog punomoćja, u ime i za račun poreskog obveznika izvršava poslove u vezi sa poreskim obavezama obveznika (prima poreske akte, podnosi poreske prijave, plaća porez i dr.).

Poreski obveznik FIZIČKO, ODNOSNO PRAVNO LICE – nerezident Republike (u daljem tekstu: nerezident) koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike, odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice, dužan je da u roku od deset dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji Republike, obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik.

Ako nerezident ostvaruje prihode koji se oporezuju po odbitku, za koje nije obavezno podnošenje poreske prijave PORESKI OBVEZNIK NIJE DUŽAN DA PODNESE PORESKU PRIJAVU, neće postojati obaveza određivanja punomoćnika.

Član 15.

Zakonski zastupnici fizičkih lica (roditelji maloletnog lica, staralac poslovno nesposobnog štićenika i dr.) i pravnih lica (fizičko lice koje je kao takvo upisano u sudski PROPISANI registar), kao i poslovođa ortačke radnje i privremeni staralac zaostavštine, ispunjavaju poreske obaveze lica koja zastupaju.

Ako ortačka radnja nema poslovođu ili nije postavljen privremeni staralac na zaostavštini, poreske obaveze iz stava 1. ovog člana ispunjavaju ortaci, odnosno naslednici, kao solidarni poreski dužnici.

Član 19.

Ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju, o dospelosti, dugovanog iznosa poreza.

Poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik, osim u slučaju kada je ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je drugo lice odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.

PORESKI OBVEZNICI – PRAVNA LICA, PREDUZETNICI ILI FIZIČKA LICA KOJA OBAVLJAJU DELATNOST, ČIJI SU RAČUNI U TRENUTKU PLAĆANJA BLOKIRANI RADI IZVRŠENJA PRINUDNE NAPLATE KOD ORGANIZACIJE NADLEŽNE ZA PRINUDNU NAPLATU, MOGU MEĐUSOBNE NOVČANE OBAVEZE IZMIRIVATI I UGOVARANJEM PROMENE POVERIOCA, ODNOSNO DUŽNIKA U ODREĐENOM OBLIGACIONOM ODNOSU (ASIGNACIJA, CESIJA I DR.), ISKLJUČIVO RADI ISPUNJENJA OBAVEZA PO OSNOVU JAVNIH PRIHODA NA KOJE SE PRIMENJUJE OVAJ ZAKON.

Član 23.

Poreska obaveza prestaje:

1) naplatom poreza (plaćanjem, kompenzacijom ili davanjem umesto plaćanja, u skladu sa zakonom);

2) zastarelošću poreza;

3) otpisom poreza;

4) na drugi zakonom propisani način.

NEPLAĆENA PORESKA OBAVEZA, OSIM PO OSNOVU DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, PORESKOG OBVEZNIKA – PRAVNOG LICA NAD KOJIM JE PRAVOSNAŽNIM REŠENJEM ZAKLJUČEN STEČAJNI POSTUPAK BANKROTSTVOM, OTPISUJE SE, OSIM AKO JE RADI NJENE NAPLATE UPISANO ZALOŽNO PRAVO U JAVNIM KNJIGAMA ILI REGISTRIMA, ODNOSNO AKO JE, PORED PORESKOG OBVEZNIKA, DRUGO LICE ODGOVORNO ZA NJENO ISPUNJENJE.

NEPLAĆENA PORESKA OBAVEZA, OSIM PO OSNOVU DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, PORESKOG OBVEZNIKA – PRAVNOG LICA NAD KOJIM JE PRAVOSNAŽNIM REŠENJEM OTVOREN I ZAKLJUČEN STEČAJNI POSTUPAK ZBOG TRAJNIJE NESPOSOBNOSTI PLAĆANJA A NE POSTOJI INTERES POVERILACA I PRAVNOG LICA – STEČAJNOG DUŽNIKA ZA SPROVOĐENJE STEČAJNOG POSTUPKA, OTPISUJE SE, OSIM AKO JE, PORED PORESKOG OBVEZNIKA, DRUGO LICE ODGOVORNO ZA NJENO ISPUNJENJE.

Član 24.

Poreski obveznik, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo da:

1) od Poreske uprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreska obaveza, a ako je neuk i osnovnu pravnu pomoć, što omogućuje da prijavi i plati porez i obračuna i plati sporedna poreska davanja, u skladu sa propisima;

2) u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio Poreskoj upravi, a tiče se njegove poreske situacije;

3) zahteva da se Poreska uprava i njihovi službenici ophode prema njemu sa poštovanjem i uvažavanjem;

4) se o njemu prikupljeni podaci u poreskom postupku od strane Poreske uprave čuvaju kao službena tajna i koriste, odnosno čine dostupnim drugim licima, odnosno organima ili organizacijama, na način uređen u članu 7. ovog zakona;

5) Poreska uprava poštuje njegovu privatnost;

6) ostvari uvid u podatke o utvrđivanju i naplati poreza koji se o njemu vode kod Poreske uprave i zahteva izmenu nepotpunih ili netačnih podataka;

7) zastupa vlastite interese pred Poreskom upravom neposredno ili putem punomoćnika;

8) na propisan način koristi poreske olakšice;

9) na propisan način i u propisanim rokovima dobije refakciju, REFUNDACIJU, odnosno povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza;

10) prisustvuje tokom terenske poreske kontrole;

11) dobije obrazloženje akata donetih u postupku poreske kontrole;

12) daje obaveštenja poreskim organima u poreskom postupku;

13) koristi pravna sredstva u poreskom postupku;

14) koristi i druga prava utvrđena ovim zakonom i drugim poreskim zakonima.

Poreski obveznik čija su prava iz stava 1. ovog člana povređena ima pravo na sudsku zaštitu.

Ako sud utvrdi da su prava poreskog obveznika povređena, naknada pretrpljene štete i sudski troškovi padaju na teret budžeta Republike, odnosno na teret budžeta jedinica lokalne samouprave.

Član 26.

U cilju identifikacije poreskih obveznika, Poreska uprava dodeljuje fizičkim licima, preduzetnicima, pravnim licima i stalnim poslovnim jedinicama nerezidentnog pravnog lica PIB.

Ne može se dodeliti PIB pravnom licu čiji osnivač – pravno lice, odnosno preduzetnik PREDUZETNIK ILI FIZIČKO LICE ima dospele a neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, Poreska uprava dodeliće PIB ako su dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda do 100.000 dinara i ukoliko ove obaveze budu izmirene u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva za dodelu PIB, odnosno u tom roku bude pružena neopoziva bankarska garancija ili menica avalirana od strane poslovne banke.

Pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju registraciju je nadležna Agencija za privredne registre, PIB se dodeljuje preko te Agencije, u roku propisanom zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Za subjekte iz stava 4. ovog člana registraciona prijava za dodelu PIB podnosi se preko Agencije za privredne registre, u okviru registracione prijave osnivanja.

Prilikom odlučivanja po zahtevu za dodelu PIB iz stava 4. ovog člana neće se utvrđivati postojanje smetnji za dodelu PIB iz st. 2. i 3. STAVA 2. ovog člana.

Ukoliko Poreska uprava u roku iz stava 4. ovog člana, na osnovu podataka iz svoje evidencije i evidencije drugih nadležnih organa utvrdi da prijava sadrži podatke koji nisu verodostojni ili su protiv osnivača subjekta iz tog stava izrečene zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti zabrane vršenja delatnosti u prekršajnom ili krivičnom postupku, doneće u tom roku rešenje o odbijanju zahteva za dodelu PIB.

Ako Poreska uprava u postupku kontrole utvrdi da su u vreme dodele PIB postojale smetnje za dodelu PIB iz st. 2, 3. i 7. ST. 2. I 7. ovog člana, Poreska uprava će rešenjem privremeno oduzeti dodeljeni PIB – do otklanjanja tih smetnji.

Ministar, u sporazumu sa ministrom nadležnim za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, bliže će urediti sadržinu registracione prijave iz stava 5. ovog člana, kao i rok, način i postupak odlučivanja po zahtevu za dodelu PIB subjektima iz stava 4. ovog člana.

U svemu ostalom što nije uređeno odredbama ovog člana u pogledu dodele i oduzimanja PIB subjektima iz stava 4. ovog člana, primenjivaće se odredbe ovog zakona kojim je uređena dodela i oduzimanje PIB ostalim subjektima.

PIB je jedinstveni i jedini broj fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka statusa poreskog obveznika.

PIB se koristi u poreskom postupku i obavezno se unosi u:

1) akt koji poreski obveznik podnosi Poreskoj upravi, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, drugim državnim organima i organizacijama i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave;

2) akt koji Poreska uprava dostavlja poreskom obvezniku;

3) dokument kojim poreski obveznik plaća porez i sporedna poreska davanja;

4) nalog kojim se banci nalaže plaćanje poreza i sporednih poreskih davanja;

5) akt koji poreski obveznik podnosi organima i organizacijama nadležnim za vođenje registra i računa, u smislu čl. 29. i 30. ovog zakona.

Ako poreski obveznik ne prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi za registraciju, odnosno ne podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava u roku od pet dana od dana nastanka izmene podataka, odnosno od dana prijema zahteva za dostavljanje dokumentacije i informacija Poreska uprava rešenjem oduzima poreskom obvezniku dodeljeni PIB do ispunjenja obaveze iz člana 25. tač. 1) i 3) ovog zakona, a primerak rešenja dostavlja banci i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu obveznika.

U slučaju iz stava 13. ovog člana, banka je dužna da obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa računa obveznika od momenta prijema rešenja, osim u svrhu izmirivanja obaveza po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja.

PIB su dužni da koriste i organi i organizacije koji, u skladu sa propisom, vode evidenciju o pravnim i fizičkim licima i na osnovu te evidencije izdaju javne isprave.

Ministar je ovlašćen da propiše i druge akte od značaja za poreski postupak u koje se unosi PIB.

PO ŽALBAMA PROTIV REŠENJA O ODBIJANJU ZAHTEVA ZA DODELU PIB, ODNOSNO O ODUZIMANJU DODELJENOG PIB, ODLUČUJE MINISTAR NA PREDLOG KOMISIJE KOJU OBRAZUJE ZA TU SVRHU.

ČLAN 30A

BANKA ĆE DOZVOLITI ISPLATU ZARADA, ODNOSNO NAKNADA ZARADA, SAMO UZ ISTOVREMENO PLAĆANJE OBAVEZA PO OSNOVU POREZA I DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, OBRAČUNATIH U SKLADU SA ZAKONOM, NA ODGOVARAJUĆI UPLATNI RAČUN JAVNIH PRIHODA.

AKO NA RAČUNU ISPLATIOCA NEMA DOVOLJNO SREDSTAVA ZA ISTOVREMENU ISPLATU ZARADA, ODNOSNO NAKNADA ZARADA, UZ PLAĆANJE PRIPADAJUĆIH POREZA I DOPRINOSA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, BANKA ĆE DOZVOLITI ISPLATU SRAZMERNOG DELA ZARADE, ODNOSNO NAKNADE ZARADE, UZ PLAĆANJE PRIPADAJUĆIH POREZA I DOPRINOSA.

Član 32.

Transakcije u stranoj valuti iz kojih proizlazi oporezivanje konvertuju se u dinar:

1) po zvaničnom kursu centralne emisione banke SREDNJEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE, na dan kada je transakcija obavljena, OSIM AKO JE PORESKIM ZAKONOM DRUKČIJE UREĐENO;

2) po tržišnom kursu zasnovanom na objavljenim podacima o odnosu strane valute i američkog dolara, na dan kada je transakcija obavljena, ako centralna emisiona banka NARODNA BANKA SRBIJE ne raspolaže SREDNJIM kursom te valute prema dinaru.

Ministar bliže uređuje način utvrđivanja tržišnog kursa iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

Član 38.

Poreska prijava predstavlja izveštaj poreskog obveznika Poreskoj upravi o ostvarenim prihodima, izvršenim rashodima, dobiti, imovini, prometu dobara i usluga i drugim transakcijama od značaja za utvrđivanje poreza.

Poreska prijava podnosi se na obrascu, koji propisuje ministar, uz koji se prilažu odgovarajući dokazi.

Poreski obveznik je dužan da lično potpiše poresku prijavu, osim ako je drukčije uređeno poreskim propisom.

Kada je poreski obveznik dužan da lično potpiše poresku prijavu, potpis od strane poreskog punomoćnika, zakonskog zastupnika ili zastupnika po službenoj dužnosti, prihvata se samo ako je poreski obveznik sprečen da lično potpiše poresku prijavu iz razloga telesne ili duševne bolesti ili dužeg odsustva.

Ako razlozi iz stava 4. ovog člana prestanu, Poreska uprava može zahtevati da poreski obveznik lično potpiše poresku prijavu.

Ako je poresku prijavu, odnosno neki njen deo pripremio poreski savetnik, i on je obavezan da potpiše poresku prijavu, uz unošenje svog PIB-a.

Poreska prijava se podnosi u roku propisanom poreskim zakonom Poreskoj upravi u mestu u kojem je podneta prijava za registraciju, osim ako je poreskim zakonom drukčije uređeno.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu organizacionoj jedinici Poreske uprave iz člana 28. stav 5. ovog zakona, za sve vrste poreza za koje ta organizaciona jedinica izvršava poslove iz nadležnosti Poreske uprave.

Poreska prijava podnosi se neposredno ili putem pošte, a može se poslati i elektronskim putem, na način koji propiše ministar.

Izuzetno od stava 9. ovog člana, od 1. marta 2008. godine veliki poreski obveznici su dužni da poresku prijavu, OSIM IZMENJENE PORESKE PRIJAVE, podnose isključivo elektronskim putem.

Član 40.

Ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku ili propust, dužan je da odmah , a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese izmenjenu poresku prijavu, u kojoj su greška ili propust otklonjeni.

Prvobitno podneta poreska prijava ne vraća se poreskom obvezniku.

Izmenjenu poresku prijavu poreski obveznik može podneti najviše dva puta za isti poreski period.

Pod uslovom iz st. 1. i 3. ovog člana, smatraće se da greškom ili propustom u prvobitnoj poreskoj prijavi iz stava 2. ovog člana nije učinjeno krivično delo ili prekršaj iz ovog zakona.

Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period, ODNOSNO NAKON DONOŠENJA REŠENJA O UTVRĐIVANJU POREZA IZ ČLANA 54. STAV 2. TAČKA 2) PODTAČKA (2) OVOG ZAKONA.

Izuzetno od člana 38. st. 8. i 9. ST. 9. I 10. ovog zakona, izmenjena poreska prijava se ne može poslati elektronskim putem.

Član 56.

Izuzetno, na predlog Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), Narodna skupština Republike Srbije može odlučiti da se za pojedine vrste poreza utvrđeni iznosi iz prethodne godine za tekuću godinu zadrže na istom nivou ili revalorizuju na višem ili nižem nivou, primenom odgovarajuće formule, u skladu sa propisom.

Na način iz stava 1. ovog člana, na predlog izvršnog odbora OPŠTINSKOG ODNOSNO GRADSKOG VEĆA, može postupiti i skupština jedinice lokalne samouprave, u vezi javnog prihoda za čije je uvođenje zakonom ovlašćena.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poreska uprava ne donosi rešenje o utvrđivanju poreza, već javnim oglasom obaveštava poreske obveznike o indeksu revalorizacije i danu kada, u skladu sa zakonom, porez dospeva i evidentira revalorizovane iznose, u skladu s odredbom člana 62. ovog zakona.

Član 65.

Porez utvrđen na način iz člana 54. stav 2. ovog zakona dospeva za plaćanje u roku propisanom zakonom.

Pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza i sporednih poreskih davanja i, na poresku refakciju, ODNOSNO NA REFUNDACIJU POREZA, KAO I NA NAMIRENJE DOSPELIH OBAVEZA PO DRUGOM OSNOVU PUTEM PREKNJIŽAVANJA POREZA, dospeva istekom roka iz člana 75. st. 4. i 5. ovog zakona, AKO PORESKIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE UREĐENO.

Član 66.

Radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu, Poreska uprava može rešenjem ustanoviti privremene mere za obezbeđenje naplate.

Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži i obrazloženje zbog čega Poreska uprava smatra da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, odnosno onemogući naplatu nedospelog poreza, a postaje izvršno danom dostavljanja poreskom obvezniku.

Privremene mere su, u smislu ovog zakona, založna prava na pokretnim stvarima, nepokretnostima, novčanim sredstvima i potraživanjima poreskog dužnika.

Postupak ustanovljavanja i prestanka založnih prava iz stava 3. ovog člana sprovodi se shodnom primenom čl. 87. i 91. ČLANA 87. ovog zakona.

Privremene mere traju do naplate poreza radi čijeg su obezbeđenja ustanovljene ili do momenta kada poreski obveznik pruži odgovarajuće obezbeđenje poreske obaveze, u smislu člana 74. stav 2. ovog zakona.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, privremena mera iz člana 87. stav 1. tačka 3) ovog zakona traje do momenta dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava na računima poreskog obveznika organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu.

KADA JE, RADI OBEZBEĐENJA NAPLATE POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, USTANOVLJENA PRIVREMENA MERA ZABRANE PRENOSA NOVČANIH SREDSTAVA PREKO RAČUNA PORESKOG OBVEZNIKA I UPISANA U REGISTRU BLOKIRANIH RAČUNA KOJI VODI NADLEŽNA ORGANIZACIJA, BANKA JE DUŽNA DA POREZ I SPOREDNA PORESKA DAVANJA PO TOM OSNOVU, NA OSNOVU PORESKOG REŠENJA PRENESE SA RAČUNA PORESKOG OBVEZNIKA, DO VISINE RASPOLOŽIVIH SREDSTAVA NA TOM RAČUNU, NA PROPISANI UPLATNI RAČUN JAVNIH PRIHODA.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana poreski obveznik može izjaviti žalbu.

Žalba iz stava 7. ovog člana ne odlaže izvršenje.

Član 68.

Dan plaćanja poreza je dan kada je:

1) dugovani iznos poreza i sporednih poreskih davanja poreskog dužnika prenet na propisani uplatni račun javnih prihoda;

2) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 61/07)

3) dugovani iznos uplaćen na poreskoj blagajni;

4) na propisani način poništen, odnosno kupljen vrednosni papir iz člana 67. stav 3. ovog zakona;

5) zaplenjeni novac i prihod od prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti prenet na odgovarajući račun javnih prihoda

6) doneto rešenje Poreske uprave o prenosu stvari u svojinu Republike, u skladu sa članom 104. stav 17. STAV 18. ovog zakona;

7) doneto rešenje Poreske uprave o prenosu nepokretnosti u svojinu Republike, u skladu sa članom 110. stav 5. ovog zakona;

8) iznos ostvaren prodajom pokretnih stvari i nepokretnosti u postupku prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja uplaćen na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Danom namirenja poreske obaveze putem kompenzacije smatra se dan kada je dokument o kompenzaciji realizovan na način i pod uslovima iz člana 67. stav 4. tačka 1) ovog zakona.

Danom namirenja poreske obaveze putem konverzije poreskog potraživanja u trajni ulog Republike u kapitalu poreskog obveznika smatra se dan kada je Vlada donela akt o konverziji.

Član 71.

Poreska uprava će poreskom obvezniku koji, u celosti ili delimično, nije o dospelosti platio porez, odnosno sporedno poresko davanje osim u slučaju iz člana 74. stav 6. STAV 7. tačka 1) ovog zakona, poslati opomenu o vrsti i iznosu poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu, kojom mu nalaže da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana uplate dospelog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja.

Opomena iz stava 1. ovog člana sadrži i pouku poreskom obvezniku da u roku od pet dana može sa Poreskom upravom da raspravi sporna pitanja u vezi vrste i iznosa poreza, odnosno sporednih poreskih davanja dospelih za naplatu.

Opomena iz stava 1. ovog člana dostavlja se na način iz člana 36. ovog zakona, a u cilju efikasnosti šalje se, kada je moguće, i e-mailom, telefaksom, telefonom ili po kuriru.

Ako se opomena za plaćanje poreza šalje telefonom, službeno lice Poreske uprave o tome sastavlja službenu belešku i ulaže je u spise predmeta.

Član 73.

Poreska uprava može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje poreskog duga, pod uslovom da plaćanje poreskog duga na dan dospelosti:

1) za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;

2) nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.

Uslove iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Vlada.

O odlaganju plaćanja poreskog duga, po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana, odlučuje:

1) ministar ili lice koje on ovlasti – na osnovu pismenog predloga rukovodioca organizacione jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno mestu prebivališta poreskog obveznika – osim za izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave;

2) gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi čija naplata se odlaže u skladu sa ovim zakonom.

Odlukom iz stava 3. ovog člana može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaćanje poreskog duga na rate, ali najduže do 12 meseci.

Odluka iz stava 3. ovog člana mora da sadrži obrazložene razloge zbog kojih se odlaganje odobrava.

Odlaganje plaćanja poreskog duga iz st. 1. do 3. ovog člana vrši se potpisivanjem sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno rešenjem Poreske uprave.

Izuzetno, ako podnosilac zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga, koji ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana, kao sredstvo obezbeđenja naplate ponudi NEOPOZIVU BANKARSKU GARANCIJU ILI menicu avaliranu od strane poslovne banke, na iznos koji ne može biti manji od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže, lice iz stava 3. ovog člana može odlučiti da se poreskom obvezniku odobri odlaganje plaćanja poreskog duga na način iz stava 4. ovog člana.

Član 74.

U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga iz člana 73. stav 3. ovog zakona, od poreskog obveznika se zahteva davanje sredstava obezbeđenja naplate, koja ne mogu biti manja od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže.

Sredstva obezbeđenja naplate iz stava 1. ovog člana su:

1) hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika;

2) zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;

3) neopoziva bankarska garancija;

4) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti manja od 150% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje;

5) trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na kojima se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatiti;

6) menica avalirana od strane poslovne banke.

U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga iz člana 73. stav 3. ovog zakona, Poreska uprava odlučuje iz kojih od predloženih sredstava obezbeđenja će se najefikasnije naplatiti poreski dug.

Ako poreski obveznik ne može da pruži obezbeđenje za celokupan iznos poreskog duga, dužan je da, u postupku iz člana 73. stav 3. ovog zakona, pruži obezbeđenje do iznosa koji njegova finansijska situacija dopušta.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, poreski obveznik će pružiti raspoloživa sredstva obezbeđenja i dokaze o budućim prihodima dovoljnim da pokriju naplatu poreskog duga.

IZUZETNO OD ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, OD PORESKOG OBVEZNIKA NE ZAHTEVA SE DAVANJE SREDSTAVA OBEZBEĐENJA NAPLATE – AKO PORESKI DUG IZ ČLANA 73. STAV 3. OVOG ZAKONA, PO OSNOVU SVIH JAVNIH PRIHODA KOJE NAPLAĆUJE PORESKA UPRAVA, NA DAN PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA ODLAGANJE NJEGOVOG PLAĆANJA, IZNOSI, I TO:

ZA PRAVNO LICE – DO 500.000 DINARA;

ZA PREDUZETNIKA – DO 100.000 DINARA;

ZA FIZIČKO LICE – DO 50.000 DINARA.

Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti:

1) iz sredstava obezbeđenja;

2) u postupku prinudne naplate nad poreskim obveznikom.

Ako se dospeli, a neplaćeni poreski dug u slučaju iz stava 6. STAVA 7. ovog člana, naplaćuje iz sredstava obezbeđenja, Poreska uprava ne donosi rešenje o prinudnoj naplati, već samo obaveštava poreskog obveznika da će pristupiti prinudnoj naplati dospelog, a neplaćenog duga iz datih sredstava obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.

AKO SE PORESKI OBVEZNIK IZ STAVA 6. OVOG ČLANA NE PRIDRŽAVA ROKOVA IZ REŠENJA O ODLAGANJU PLAĆANJA PORESKOG DUGA, PORESKA UPRAVA ĆE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI UKINUTI REŠENJE I DOSPELI A NEPLAĆENI PORESKI DUG NAPLATITI U POSTUPKU PRINUDNE NAPLATE NAD OBVEZNIKOM.

Poreski obveznik za koga je Poreska uprava po službenoj dužnosti poništila sporazum, odnosno ukinula rešenje iz stava 6. ST. 7. I 9. ovog člana, nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog poreskog duga.

ČLAN 74B

IZUZETNO OD ČLANA 73. STAV 4. OVOG ZAKONA, NADLEŽNI ORGAN MOŽE, NA PISMENI I OBRAZLOŽENI ZAHTEV PORESKOG OBVEZNIKA KOJI JE ZAKLJUČIO UGOVOR O FINANSIJSKOM RESTRUKTURIRANJU, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE SPORAZUMNO FINANSIJSKO RESTRUKTURIRANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA, ODOBRITI ODLAGANJE PLAĆANJA PORESKOG DUGA U JEDNAKIM RATAMA DO 60 MESECI, UZ MOGUĆNOST KORIŠĆENJA ODLOŽENOG PLAĆANJA ZA PRVIH 12 MESECI.

U POSTUPKU ODLUČIVANJA O ODLAGANJU PLAĆANJA PORESKOG DUGA OBVEZNIKA KOJI JE ZAKLJUČIO UGOVOR O FINANSIJSKOM RESTRUKTURIRANJU, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE SPORAZUMNO FINANSIJSKO RESTRUKTURIRANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA, NE ZAHTEVA SE DAVANJE SREDSTAVA OBEZBEĐENJA NAPLATE KADA JE IZNOS DUGA ČIJE SE PLAĆANJE ODLAŽE DO VISINE IZ ČLANA 74. STAV 6. OVOG ZAKONA.

ODOBRENJEM ODLAGANJA PLAĆANJA PORESKOG DUGA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PREKIDA SE ZASTARELOST PRAVA NA NAPLATU PORESKOG DUGA ČIJI JE ROK PLAĆANJA ODLOŽEN, A VREME ZA KOJE JE ODLAGANJE PLAĆANJA ODOBRENO NE URAČUNAVA SE U ROK ZASTARELOSTI.

O ODLAGANJU PLAĆANJA PORESKOG DUGA U SKLADU SA ST. 1. DO 3. OVOG ČLANA ODLUČUJE LICE IZ ČLANA 73. STAV 3. OVOG ZAKONA.

Član 77.

Poreska uprava počinje postupak prinudne naplate poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, donošenjem rešenja o prinudnoj naplati poreza ako poreski obveznik nije platio porez, odnosno sporedno poresko davanje u roku iz člana 71. stav 1. ovog zakona.

U rešenju iz stava 1. ovog člana navodi se osnov poreskog duga, njegov preostali neplaćeni iznos iz opomene iz člana 71. ovog zakona dostavljene poreskom obvezniku, sa obračunatom kamatom od dana izdavanja opomene do dana donošenja rešenja, a poreski obveznik se obaveštava o svojim pravima u postupku prinudne naplate.

Rešenje o prinudnoj naplati poreza postaje izvršno danom dostavljanja.

Protiv rešenja o prinudnoj naplati poreza može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Poreska uprava neće doneti rešenje o prinudnoj naplati poreza ako je zahtev za odlaganje plaćanja poreza iz člana 73. ČL. 73, 74A, ODNOSNO ČLANA 74B ovog zakona podnet u roku iz člana 71. stav 1. ovog zakona – dok se ne odluči po tom zahtevu.

Član 79.

Postupak prinudne naplate prekida se:

1) ako Poreska uprava pokrene stečajni postupak protiv poreskog obveznika u smislu člana 112. ovog zakona;

2) ako Poreska uprava odobri odlaganje plaćanja poreza iz člana 73. ČL. 73, 74A, ODNOSNO ČLANA 74B ovog zakona;

3) ako se utvrdi postojanje greške kod obračuna poreske obaveze koja ima za rezultat znatno niži porez, do ispravke utvrđivanja;

4) u slučaju iz člana 147. st. 2. i 6. ovog zakona.

Postupak prinudne naplate može se prekinuti ako, po isteku roka iz člana 71. stav 1. ovog zakona, poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje naplate, pod uslovima iz čl. 73. i 74. ČL. 73, 74A, ODNOSNO ČLANA 74B ovog zakona.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poreska uprava donosi zaključak o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa.

Prekid iz st. 1. i 2. ovog člana ne utiče na založno pravo, ni na posebnu taksu iz člana 83. stav 1. ovog zakona.

Član 82.

Predmet prinudne naplate ne mogu biti stvari i primanja fizičkih lica, izuzeti od izvršenja po zakonu kojim se uređuje izvršni postupak.

PREDMET PRINUDNE NAPLATE NE MOGU BITI IMOVINA I PRIHODI PORESKOG OBVEZNIKA KOJI SU ZAKONOM IZUZETI OD IZVRŠENJA.

Član 84.

Naplata poreza i sporednih poreskih davanja, u postupku prinudne naplate, sprovodi se na:

1) novčanim sredstvima poreskog obveznika;

2) novčanim potraživanjima poreskog obveznika;

2A) ZARADI, ODNOSNO NAKNADI ZARADE, ODNOSNO PENZIJI, U DELU KOJI NIJE IZUZET OD IZVRŠENJA PREMA ZAKONU KOJIM SE UREĐUJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE;

3) nenovčanim potraživanjima i drugim pravima poreskog obveznika;

4) gotovom novcu i hartijama od vrednosti;

5) pokretnim stvarima;

6) nepokretnostima.

Prinudna naplata se može sprovesti na jednom ili više predmeta u isto vreme.

Predmeti prinudne naplate određuju se rešenjem.

Član 86.

Radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati poreza na stvarima, odnosno imovinskim pravima poreskog obveznika, ustanovljava se zakonsko založno pravo u korist poreskog poverioca.

Poreski poverilac je, u smislu ovog zakona, Republika, ODNOSNO JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE – ZA IZVORNE JAVNE PRIHODE KOJE UTVRĐUJE, NAPLAĆUJE I KONTROLIŠE U JAVNOPRAVNOM ODNOSU.

Zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenja poreskog rešenja.

Član 91.

Poreska uprava, u roku od dva dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi zahtev za brisanje zaloge, odnosno hipoteke i obaveštava banku i dužnika poreskog obveznika o prestanku važenja rešenja iz člana 87. stav 1. tač. 3) -5) i stav 3. ovog zakona.

U roku iz stava 1. ovog člana Poreska uprava obaveštava i poreskog obveznika o prestanku važenja rešenja o prinudnoj naplati poreza.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, kod poreza koji dospeva periodično, odnosno više puta u toku godine, ustanovljeno založno pravo Republike briše se iz registra najkasnije deset dana po isteku godine u kojoj je ustanovljeno, ako je obaveza po osnovu tog poreza i pripadajućih sporednih poreskih davanja na dan 31. decembra te godine namirena.

Član 92.

Prinudna naplata sprovodi se na:

1) novčanim sredstvima poreskog obveznika – prenosom sredstava sa računa poreskog obveznika, uključujući i sredstva na deviznom računu, na uplatni račun javnih prihoda;

2) novčanim potraživanjima poreskog obveznika – prenosom potraživanja na uplatni račun javnih prihoda;

2A) ZARADI, ODNOSNO NAKNADI ZARADE, ODNOSNO PENZIJI – ZAPLENOM NA ODREĐENOM DELU TOG PRIMANJA I NALOGOM ISPLATIOCU DA NOVČANI IZNOS ZA KOJI JE ODREĐENO IZVRŠENJE, OBUSTAVLJA I UPLAĆUJE NA PROPISANI UPLATNI RAČUN JAVNIH PRIHODA DO POTPUNE ISPLATE;

3) nenovčanim potraživanjima poreskog obveznika – zabranom, prenosom potraživanja i popisom sa procenom, zaplenom i prodajom predmeta potraživanja;

4) gotovom novcu i hartijama od vrednosti – popisom i zaplenom;

5) pokretnim stvarima – zaplenom i prodajom;

6) nepokretnostima – zaplenom, utvrđivanjem početne vrednosti i prodajom.

Poreska uprava može na osnovu rešenja, po bilo kojem redosledu, primenjivati jedno ili više sredstava prinudne naplate iz stava 1. ovog člana.

Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se poreskom obvezniku i njegovim dužnicima, odnosno organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, odnosno banci.

Član 94.

U slučaju da se prodaja realizuje na način iz člana 104. stav 18. i člana 110. stav 5. ovog zakona, smatraće se da procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina utvrđene početne vrednosti nepokretnosti predstavlja cenu koja je uplaćena na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.

Ako na pokretnoj stvari, odnosno nepokretnosti iz stava 1. ovog člana postoji prioritetno založno pravo drugog poverioca koje mora da bude namireno, u okviru iznosa iz stava 1. ovog člana prvo će se namiriti taj poverilac.

Ako je procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina utvrđene početne vrednosti nepokretnosti NA KOJOJ NIJE POSTOJALO PRIORITETNO ZALOŽNO PRAVO DRUGOG POVERIOCA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, veća od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku po postupku i na način koji propisuje ministar.

AKO JE NA POKRETNOJ STVARI, ODNOSNO NEPOKRETNOSTI, POSTOJALO PRIORITETNO ZALOŽNO PRAVO DRUGOG POVERIOCA KOJE JE NAMIRENO U OKVIRU IZNOSA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, PORESKOM OBVEZNIKU VRAĆA SE RAZLIKA IZMEĐU PROCENJENE VREDNOSTI POKRETNE STVARI, ODNOSNO TREĆINE UTVRĐENE VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI, I ZBIRA IZNOSA ZA KOJI JE NAMIRENO PRIORITETNO ZALOŽNO PRAVO DRUGOG POVERIOCA I IZNOSA ZA KOJI JE NAMIRENA PORESKA OBAVEZA.

NAČIN I POSTUPAK POVRAĆAJA RAZLIKE IZ ST. 3. I 4. OVOG ČLANA PROPISUJE MINISTAR.

ČLAN 96A

PRINUDNA NAPLATA POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANJA IZ ZARADE, NAKNADE ZARADE, ODNOSNO PENZIJE PORESKOG OBVEZNIKA IZVRŠAVA SE NA OSNOVU REŠENJA IZ ČLANA 92. STAV 2. OVOG ZAKONA.

REŠENJEM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODREĐUJE SE ZAPLENA NA ODREĐENOM DELU ZARADE, NAKNADE ZARADE, ODNOSNO PENZIJE, I NALAŽE ISPLATIOCU OVIH PRIHODA DA PRILIKOM SVAKE ISPLATE TIH PRIHODA, POČEV OD PRVE NAREDNE ISPLATE OD PRIJEMA REŠENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, PA SVE DO POTPUNE NAPLATE POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANJA, VRŠI OBUSTAVU NA ZARADI, NAKNADI ZARADE, ODNOSNO PENZIJI I UPLATU OBUSTAVLJENOG IZNOSA NA PROPISANI UPLATNI RAČUN JAVNIH PRIHODA.

ISPLATILAC ZARADE, NAKNADE ZARADE, ODNOSNO PENZIJE, JE DUŽAN DA POSTUPA PO NALOGU IZ REŠENJA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

ISPLATILAC ZARADE, NAKNADE ZARADE, ODNOSNO PENZIJE, JE DUŽAN DA OBAVESTI NADLEŽNI PORESKI ORGAN O PROMENAMA OD UTICAJA NA IZVRŠENJE REŠENJA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, NAJKASNIJE U ROKU OD PET DANA OD DANA NASTANKA PROMENE.

AKO ISPLATILAC ZARADE, NAKNADE ZARADE, ODNOSNO PENZIJE, NE OBUSTAVI I NE UPLATI IZNOS ZARADE, NAKNADE ZARADE, ODNOSNO PENZIJE, NA KOME SE SPROVODI PRINUDNA NAPLATA, NA PROPISANI UPLATNI RAČUN JAVNIH PRIHODA, U ROKU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, PORESKA UPRAVA VRŠI PRINUDNU NAPLATU IZ NOVČANIH SREDSTAVA SA RAČUNA ISPLATIOCA, U SKLADU SA ČLANOM 95. OVOG ZAKONA.

AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE PROPISANO, NA PRINUDNU NAPLATU POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANJA IZ ZARADE, NAKNADE ZARADE, ODNOSNO PENZIJE PORESKOG OBVEZNIKA, SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE.

Član 97.

Prinudna naplata iz nenovčanih potraživanja poreskog obveznika kada potraživanje glasi na predaju stvari ili prenos prava svojine na poreskog obveznika, izvršava se na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana nalaže se dužniku poreskog obveznika da, po dospelosti, preda dugovanu pokretnu stvar ili nepokretnost Poreskoj upravi, odnosno prenese pravo svojine na Republiku.

Ako dužnik iz stava 2. ovog člana ne izvrši plaćanje, po dospelosti, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz nenovčanog potraživanja dužnika poreskog obveznika, u skladu sa čl. 99 – 111. ovog zakona.

Kada Republika PORESKA UPRAVA dođe u posed stvari, odnosno stekne pravo svojine na stvari, njihova prodaja vrši se u skladu sa čl. 99-104, odnosno čl. 105-111. ovog zakona.

Prinudna naplata iz drugih nenovčanih potraživanja vrši se shodnom primenom odredaba st. 2. i 3. ovog člana.

Član 101.

Popisana pokretna stvar, na kojoj je upisana zaloga u korist Republike ili je pokrenut postupak ustanovljavanja založnog prava u korist Republike, ne oduzima se od poreskog obveznika u momentu popisa.

Popisana pokretna stvar oduzima se od poreskog obveznika po isteku roka iz člana 104. st. 3. i 6. ovog zakona, o čemu se sastavlja zapisnik.

Izuzetno, ako postoje osnovi sumnje da će poreski obveznik ugroziti prinudnu naplatu poreza tako što će sakriti, otuđiti, uništiti ili učiniti neupotrebljivom popisanu pokretnu stvar, uključujući i popisanu pokretnu stvar na kojoj je, u skladu sa zakonom, ustanovljeno založeno pravo Republike, pre ili u postupku prinudne naplate, stvar će se oduzeti u momentu popisa.

Poreski izvršitelj je dužan da obrazloži postojanje osnova sumnje iz stava 4. STAVA 3. ovog člana.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, sastavlja se zapisnik o popisu, proceni i zapleni pokretnih stvari.

Član 102.

Poreski izvršitelj je dužan da o izvršenom popisu obavesti sva lica, izuzev članova domaćinstva poreskog obveznika, za koja je ukazano da im pripadaju popisane stvari i da ih uputi da u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja mogu podneti nadležnom sudu izlučnu tužbu.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana daje se usmeno, ako su ta lica prisutna popisu i to se unosi u zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari, koji se dostavlja tim licima, a odsutna lica se obaveštavaju pismeno.

U slučaju prekida iz člana 85. stav 3. ovog zakona, stvar se može ostaviti na čuvanje poreskom obvezniku ili trećem licu.

Poreski obveznik, odnosno treće lice dužni su da stvar iz stava 3. ovog člana sačuvaju u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi.

Do prekida prinudne naplate neće doći ako je stvar podložna kvarenju ili ako njeno čuvanje iziskuje velike troškove.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, Poreska uprava stvar prodaje neposrednom pogodbom, bez odlaganja.

Ako se po izlučnoj tužbi utvrdi da podnosilac tužbe nije vlasnik popisane stvari, a poreski obveznik je otuđi, uništi ili ošteti i time ugrozi naplatu poreske obaveze, Poreska uprava je dužna da u roku od pet dana od dana saznanja za ovakav postupak poreskog obveznika podnese krivičnu prijavu državnom JAVNOM tužiocu, a prinudna naplata će se bez odlaganja dovršiti primenom sredstava i u odnosu na predmete izvršenja iz člana 92. stav 1. ovog zakona.

Član 111.

Kupac nepokretnosti dužan je da uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata u roku od osam dana od dana zaključenja usmenog javnog nadmetanja, po umanjenju tog iznosa za položeni depozit, koji postaje deo plaćene cene.

U slučaju da kupac u ostavljenom roku ne uplati iznos za koji mu je nepokretnost prodata, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti, u periodu od šest meseci OD ISTEKA POSLEDNJEG DANA ROKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, Poreska uprava poziva drugog najpovoljnijeg ponuđača, ako ponuđena cena nije niža od cene propisane ovim zakonom, da se izjasni da li kupuje nepokretnost za ponuđeni iznos. Ako drugi najpovoljniji ponuđač pismeno pristane da kupi nepokretnost za ponuđenu cenu, donosi se rešenje o prodaji nepokretnosti tom ponuđaču.

Ako kupac iz stava 3. ovog člana ne uplati iznos, za koji mu je nepokretnost prodata u ostavljenom roku, prodaja se rešenjem oglašava nevažećom, a kupac gubi pravo na povraćaj položenog depozita ako mu nije vraćen i ne može biti ponuđač u postupku prodaje te nepokretnosti u periodu od šest meseci OD ISTEKA POSLEDNJEG DANA ROKA ZA UPLATU IZNOSA ZA KOJI MU JE NEPOKRETNOST PRODATA.

U slučaju iz stava 4. ovog člana Poreska uprava nastavlja postupak prodaje nepokretnosti u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o oglašavanju prodaje nevažećom, na način i pod uslovima koji su važili za usmeno javno nadmetanje koje se ponavlja.

U slučaju postojanja prioritetnog hipotekarnog potraživanja drugog poverioca na prodatoj nepokretnosti, iz iznosa određenog u stavu 1. ovog člana prvo se namiruje potraživanje tog poverioca u skladu sa članom 110. stav 7. ovog zakona.

Po izvršenoj uplati iznosa za koji je nepokretnost prodata usmenim javnim nadmetanjem, odnosno neposrednom pogodbom i konačnosti rešenja o prodaji nepokretnosti iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. ovog zakona, Poreska uprava donosi rešenje o predaji nepokretnosti kupcu.

Rešenje o prodaji nepokretnosti kupcu iz člana 109. stav 12. i člana 110. stav 4. ovog zakona dostavlja se i poreskom obvezniku i organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti.

Po konačnosti rešenja o namirenju prioritetnog hipotekarnog poverioca iz stava 6. ovog člana, Poreska uprava dostavlja to rešenje, uz dokaz da je izvršena uplata, organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, radi brisanja hipoteke na nepokretnosti.

Na zaštitu kupca i njegovih prava, kao i na sve ostalo što nije posebno uređeno ovim zakonom u vezi sa prodajom nepokretnosti, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršni postupak UREĐUJU IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE.

Zastarelost prava na povraćaj i refakciju, poreza i povraćaj ODNOSNO REFUNDACIJU, POREZA I sporednih poreskih davanja

Član 114a

Pravo poreskog obveznika na povraćaj i refakciju, NA POVRAĆAJ, REFAKCIJU I REFUNDACIJU, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Zastarelost prava na povraćaj i refakciju, NA POVRAĆAJ, REFAKCIJU I REFUNDACIJU, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je poreski obveznik stekao pravo na povraćaj i refakciju, NA POVRAĆAJ, REFAKCIJU I REFUNDACIJU, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza i povraćaj sporednih poreskih davanja.

Član 114e

Odredbe ovog zakona o zastarelosti prava na utvrđivanje i naplatu ne primenjuju se na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

ODREDBE OVOG ZAKONA O ZASTARELOSTI PRAVA NA UTVRĐIVANJE, NAPLATU I POVRAĆAJ NE PRIMENJUJU SE NA DOPRINOSE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE.

Član 114ž

Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju, REFUNDACIJU, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata.

PORESKA UPRAVA, PO ISTEKU ROKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI, DONOSI REŠENJE O PRESTANKU PORESKE OBAVEZE, ODNOSNO O PRESTANKU PRAVA NA POVRAĆAJ, REFAKCIJU, REFUNDACIJU, KAO I NA NAMIRENJE DOSPELIH OBAVEZA PO DRUGOM OSNOVU PUTEM PREKNJIŽAVANJA POREZA, ZBOG ZASTARELOSTI.

Član 115.

Vlada može, na predlog ministra, a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja, OSIM DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, poreskog obveznika koji se prodaje u postupku privatizacije, odnosno koji je u postupku restruktuiranja.

VLADA MOŽE, NA PREDLOG MINISTRA, A POVODOM INICIJATIVE MINISTRA NADLEŽNOG ZA POSLOVE EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA – UZ PRETHODNU SAGLASNOST JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE KOJOJ PRIPADAJU IZVORNI JAVNI PRIHODI NA KOJE SE PRIMENJUJE OVAJ ZAKON, DONETI ODLUKU O DELIMIČNOM ILI POTPUNOM OTPISU TIH JAVNIH PRIHODA, PORESKOM OBVEZNIKU KOJI SE PRODAJE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE, ODNOSNO KOJI JE U POSTUPKU RESTRUKTURIRANJA.

Vlada može, na predlog ministra, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja, uključujući takse, naknade i druge javne prihode, OSIM DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, poreskog obveznika kod kojeg je promenjena vlasnička struktura, po osnovu preuzetih ugovornih obaveza od strane Republike.

Poreska uprava rešenjem će otpisati dug po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja kada se steknu uslovi iz člana 22. st. 2. i 4. I ČLANA 23. STAV 2. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Član 119.

Kancelarijska kontrola predstavlja skup radnji kojima Poreska uprava proverava tačnost, potpunost i usklađenost sa zakonom, odnosno drugim propisom podataka iskazanih u poreskoj prijavi, kao i poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama (u daljem tekstu: drugi izveštaji) poreskog obveznika, upoređivanjem sa podacima iz poreskog računovodstva i drugih službenih evidencija koje vodi, odnosno kojima raspolaže Poreska uprava.

Kancelarijsku kontrolu vrši, u prostorijama Poreske uprave, poreski inspektor, osim radnji kontrole prijema i obrade poreske prijave i drugih izveštaja, koje vrše službenici Poreske uprave određeni za te poslove.

Postupak kancelarijske kontrole, u smislu člana 40. stav 5. ovog zakona, počinje danom dostavljanja poziva iz člana 121. stav 1. ovog zakona.

Član 120.

U postupku kancelarijske kontrole prijema i obrade, proverava se matematička tačnost, formalna ispravnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja, koje poreski obveznik, u skladu sa zakonom, dostavlja Poreskoj upravi.

Ako se u postupku obrade poreske prijave i drugih izveštaja utvrdi da postoji matematička greška, Poreska uprava će doneti rešenje kojim se poreskom obvezniku nalaže da plati razliku ili utvrđuje iznos povraćaja poreza.

Ako se u postupku obrade poreske prijave i drugih izveštaja utvrdi da su formalno neispravni, pogrešno popunjeni ili nepotpuni POPUNJENI, NEPOTPUNI, ODNOSNO DA POSTOJI MATEMATIČKA GREŠKA, poreski inspektor će zaključkom naložiti poreskom obvezniku da, u roku od tri dana, otkloni greške, odnosno dopuni prijavu ili druge izveštaje.

Ako poreski obveznik ne postupi po zaključku iz stava 3. STAVA 2. ovog člana, smatraće se da poreska prijava, odnosno drugi izveštaj nisu podneti Poreskoj upravi.

Član 122.

Ako se u postupku kancelarijske kontrole utvrdi postojanje nepravilnosti u pogledu podataka od značaja za utvrđivanje visine poreske obaveze, poreski inspektor je dužan da sačini zapisnik o kontroli.

Poreski obveznik ima pravo da u roku od tri dana od dana prijema zapisnika o kancelarijskoj kontroli podnese primedbe na taj zapisnik.

Poreski inspektor je dužan da primedbe iz stava 2. ovog člana razmotri u roku od tri dana od dana prijema i sačini dopunu zapisnika.

Na osnovu zapisnika iz st. 1. i 3. ovog člana, Poreska uprava donosi rešenje o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (1) ovog zakona, U ROKU OD 60 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA ZAPISNIKA, ODNOSNO DOPUNSKOG ZAPISNIKA.

Član 137.

Na osnovu prikupljenih obaveštenja Poreska policija sastavlja krivičnu prijavu, u kojoj navodi dokaze za koje je saznala prilikom prikupljanja obaveštenja i podnosi je državnom JAVNOM tužiocu.

Uz krivičnu prijavu iz stava 1. ovog člana dostavljaju se i dokumentacija, pribavljeni izveštaji, izjave i drugi materijali koji su relevantni za uspešno vođenje postupka.

Ako Poreska policija, posle podnošenja krivične prijave, sazna za nove činjenice, dokaze ili tragove krivičnog dela, dužna je da prikupi potrebna obaveštenja i izveštaj o tome, kao dopunu krivične prijave, dostavi državnom JAVNOM tužiocu.

Poreska policija dužna je da u krivičnom postupku sarađuje sa sudom i tužilaštvom.

Član 138.

Državni JAVNI tužilac dužan je da uzme u razmatranje krivičnu prijavu iz člana 137. stav 1. ovog zakona u roku od tri dana od dana prijema.

Državni JAVNI tužilac dužan je da o svojoj odluci po krivičnoj prijavi obavesti rukovodioca Poreske policije u roku od osam dana od dana donošenja odluke.

Član 160.

Poreska uprava:

1) vrši registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem PIB i vodi jedinstven registar poreskih obveznika;

2) vrši utvrđivanje poreza u skladu sa zakonom;

3) vrši poresku kontrolu u skladu sa zakonom;

4) vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja;

5) otkriva poreska krivična dela i njihove izvršioce i u vezi sa tim preduzima zakonom propisane mere;

6) podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje;

6a) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 53/10)

7) odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane organizacionih jedinica Poreske uprave;

7a) odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane nadležnih organa jedinica lokalne samouprave;

8) stara se o primeni međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja;

9) razvija i održava jedinstveni poreski informacioni sistem;

10) vodi poresko računovodstvo;

11) planira i sprovodi obuku zaposlenih;

11a) vrši nadzor nad primenom zakona i drugih propisa od strane njenih organizacionih jedinica i po izvršenom nadzoru preduzima mere u skladu sa zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak;

11b) vrši unutrašnju kontrolu rada i ponašanja poreskih službenika i nameštenika u vezi sa radom i u slučajevima kada se utvrdi protivpravno postupanje ili ponašanje pokreće i vodi odgovarajuće postupke radi utvrđivanja odgovornosti;

11v) obavlja internu reviziju svih organizacionih delova Poreske uprave u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima interne revizije u javnom sektoru;

12) pruža stručnu pomoć poreskim obveznicima u primeni poreskih propisa ZA POREZE KOJE UTVRĐUJE, KONTROLIŠE I NAPLAĆUJE, u skladu sa kodeksom ponašanja zaposlenih u Poreskoj upravi;

13) obezbeđuje javnost u radu;

14) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom ;

15) obavlja i druge poslove na osnovu zaključenih ugovora uz naknadu, u skladu sa zakonom.

Član 167.

Poreskom upravom rukovodi direktor.

Direktora postavlja Vlada, na predlog ministra.

Direktor Poreske uprave obezbeđuje koordinaciju rada i jedinstvenu primenu poreskih propisa na celokupnoj teritoriji Republike, koja se ostvaruje aktima ministra (pravilnici, naredbe, uputstva, obavezne instrukcije) i neposrednim izdavanjem internih akata za rad (uputstva, naredbe, instrukcije i dr.).

Na predlog direktora Poreske uprave, ministar uređuje:

1) unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Poreskoj upravi, kojom se propisuju posebna znanja i sposobnosti za pojedina radna mesta;

2) prava i obaveze zaposlenih u Poreskoj upravi (u daljem tekstu: poreski službenici) iz radnog odnosa koje se odnose na: visinu osnovnog i dodatnog koeficijenta, platne grupe i platne razrede za zvanja poreskih službenika utvrđena ovim zakonom, kriterijume, visinu i periode za stimulativno nagrađivanje, POKRETANJE I VOĐENJE POSTUPKA ZA UTVRĐIVANJE ODGOVORNOSTI PORESKIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA ZA ŠTETU, pokretanje i vođenje disciplinskog postupka PROTIV PORESKIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA, kao i izricanje disciplinskih mera, ovlašćenje za vođenje disciplinskog postupka i prenošenje tog ovlašćenja, KAO I EVIDENCIJA IZREČENIH MERA;

3) stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje poreskih službenika;

4) pravila ponašanja poreskih službenika;

5) poslove koji su nespojivi sa službenom dužnošću;

6) druga pitanja u skladu sa ovim i drugim zakonom.

Član 173a

Ko u nameri da ostvari pravo na neosnovan povraćaj poreza ili poreski kredit, podnese poresku prijavu neistinitog sadržaja, u kojoj iskaže iznos za povraćaj veći od 150.000 dinara kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Ako je iskazani iznos za povraćaj i poreski kredit veći od 7.500.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

Preduzetniku i odgovornom licu u poreskom obvezniku za krivično delo iz st. 1. i 2. ovog člana izriče se i mera bezbednosti zabrane vršenja samostalne delatnosti, poziva, delatnosti ili dužnosti od jedne do pet godina.

KO U NAMERI DA OSTVARI PRAVO NA NEOSNOVAN POVRAĆAJ POREZA ILI PORESKI KREDIT, PODNESE PORESKU PRIJAVU NEISTINITOG SADRŽAJA, U KOJOJ ISKAŽE IZNOS ZA POVRAĆAJ POREZA ILI PORESKI KREDIT OD 500.000 DO 3.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZATVOROM OD TRI MESECA DO TRI GODINE I NOVČANOM KAZNOM.

AKO JE ISKAZANI IZNOS ZA POVRAĆAJ POREZA ILI PORESKI KREDIT PREKO 3.000.000 DO 10.000.000 DINARA, UČINILAC ĆE SE KAZNITI ZATVOROM OD ŠEST MESECI DO PET GODINA I NOVČANOM KAZNOM.

AKO JE ISKAZANI IZNOS ZA POVRAĆAJ POREZA ILI PORESKI KREDIT VEĆI OD 10.000.000 DINARA, UČINILAC ĆE SE KAZNITI ZATVOROM OD JEDNE DO DESET GODINA I NOVČANOM KAZNOM.

FIZIČKOM LICU, PREDUZETNIKU I ODGOVORNOM LICU U PRAVNOM LICU – PORESKOM OBVEZNIKU ZA KRIVIČNO DELO IZ ST. 1. DO 3. OVOG ČLANA IZRIČE SE I MERA BEZBEDNOSTI ZABRANE VRŠENJA POZIVA, DELATNOSTI I DUŽNOSTI OD JEDNE DO PET GODINA.

Član 179.

Novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne podnese, ili ne podnese u propisanom roku prijavu za registraciju (član 25. tačka 1), član 27. i član 28. stav 7);

2) na zahtev Poreske uprave ne dostavi, ili ne dostavi u određenom roku, poslovne knjige i evidencije koje sa njim povezana nerezidentna lica vode u inostranstvu ili Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, odnosno overene prepise ili overene prevode tih knjiga i evidencija (član 37. st. 3-5);

2a) na zahtev Poreske uprave ne obezbede izvod podataka iz svojih elektronski vođenih poslovnih knjiga i evidencija, pristup i uvid u podatke u svojim elektronsko vođenim poslovnim knjigama i evidencijama, pristup i uvid u softversku i hardversku opremu, kao i bazu podataka koji se koriste u okviru sistema za elektronsko vođenje poslovnih knjiga i evidencija (član 37a stav 1);

2b) poresku prijavu ne podnose elektronskim putem (član 38. stav 10);

3) ne podnese u propisanim slučajevima, odnosno u propisanim rokovima, zbirnu poresku prijavu, pojedinačnu poresku prijavu i informativnu poresku prijavu, ili u njoj navede netačne podatke (čl. 41. i 42.);

4) na zahtev Poreske uprave ne dostavi, ili ne dostavi na označeno mesto na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije, poslovnu dokumentaciju i druge isprave (član 25. tačka 3) i član 44);

5) ne dopusti da se obavi uviđaj na stvari, prostoriji ili zemljištu, odnosno da se kroz njih ili preko njih pređe radi uviđaja (čl. 49. i 50);

6) ometa sprovođenje prinudne naplate, ili ako se ne udalji sa mesta na kojem se sprovodi prinudna naplata i nastavi njeno ometanje, ili ako odbije da stvari koje poseduje učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate (član 89. stav 7. i član 90. stav 3);

6A) AKO NE POSTUPI PO NALOGU IZ REŠENJA IZ ČLANA 96A STAV 2. OVOG ZAKONA, ODNOSNO AKO U PROPISANOM ROKU NE OBAVESTI NADLEŽNI PORESKI ORGAN O PROMENAMA KOJE MOGU UTICATI NA IZVRŠENJE REŠENJA IZ ČLANA 96A STAV 2. OVOG ZAKONA (ČLAN 96A ST. 3. I 4);

7) na zahtev poreskih izvršitelja ne preda stvar poreskog obveznika koja se kod njega nalazi, a ne plati poresku obavezu poreskog obveznika umesto predaje stvari (član 103. stav 1);

8) onemogućava poreskom inspektoru, odnosno poreskom izvršitelju da uđe na zemljište i u prostorije u kojima obavlja delatnost, a po odobrenju suda i u stan radi podvrgavanja kontroli, odnosno sprovođenja prinudne naplate (član 25. tačka 7) i član 125. stav 5);

9) kod njega zaposleno lice ometa ovlašćenog službenika Poreske uprave – poreskog inspektora da privremeno zapečati poslovni ili skladišni prostor u postupku terenske kontrole, da obavi prinudnu naplatu ili drugu zakonom utvrđenu dužnost (član 126. stav 2);

10) na zahtev Poreske uprave, odnosno poreskog inspektora, ne podnese dokumentaciju, ili ne pruži informacije i obaveštenja, ili ne da izjave koje su od uticaja na utvrđivanje činjeničnog stanja bitnog za oporezivanje (član 25. tačka 3), član 121. stav 1. i član 127. stav 1);

11) poreskom inspektoru u postupku terenske kontrole ne omogući uvid u stanje robe, odnosno u poslovne knjige, evidencije i drugu dokumentaciju ili isprave, ili ako to u njegovo ime ne učini od njega određeno ili kod njega zaposleno lice ili drugo lice (član 127. st. 2, 3. i 7);

12) kod njega zaposleno lice onemogućava poreskog inspektora u sprovođenju mere oduzimanja robe ili oduzimanja dokumentacije u toku poreske kontrole (član 130);

13) otuđi stvari za koje je poreski inspektor izrekao meru privremene zabrane otuđenja (član 132. stav 3. tačka 5);

14) u postupku prikupljanja obaveštenja ne postupi po zahtevu Poreske policije (član 135. stav 3).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 300.000 dinara.

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o licu koje je, kao nerezident, opunomoćilo za izvršavanje poslova u vezi sa poreskim obavezama (član 14. stav 2);

2) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija ili u inostranstvu (član 25. tačka 8);

3) za podatke koje obrađuje sredstvima za automatsku obradu podataka ne obezbedi, na zahtev Poreske uprave, izvod podataka na mediju koji Poreska uprava naznači, ili ako Poreskoj upravi ne omogući potpuni uvid u računovodstveni sistem kroz dokumentaciju, a kada je neophodno i kroz pristup hardveru i softveru (član 37. stav 6);

4) se, na zahtev Poreske uprave, ne odazove na poziv radi pojašnjenja, ili ne pruži podatke i informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje (član 45. i član 47. stav 2);

5) ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz nenovčanog potraživanja poreskog obveznika i Poreskoj upravi ne preda stvari koje duguje poreskom obvezniku (član 97. stav 2);

6) Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku podatke o hartijama od vrednosti poreskog obveznika koje kod sebe čuva, sa procenom njihove vrednosti, ili ako u propisanom roku ne proda te hartije od vrednosti ili ih ne proda pod najboljim uslovima na tržištu, ili ako ostvarena sredstva po odbitku propisane provizije i troškova ne uplati na račun Poreske uprave (član 98. st. 3-5);

7) stvar obuhvaćenu izlučnom tužbom koja mu je ostavljena na čuvanje ne sačuva u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi (član 102. stav 4);

8) ne izvrši ili ne izvrši u propisanom roku rešenje o prinudnoj naplati na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima poreskog obveznika, odnosno ako ne izvrši rešenje o naplati poreskog duga obveznika iz sopstvenih sredstava u skladu sa zakonom (član 189. st. 8. i 9).

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 15.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara.

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) Poreskoj upravi ne prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi za registraciju, odnosno upis u registar ili ako prijavi netačne izmene podataka (član 25. tačka 1);

2) prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog propisanog akta na propisanom mestu ne unese svoj PIB (član 26. st. 4. i 5 STAV 12.);

3) u poresku prijavu ne unese PIB poreskog savetnika, ili je podnese nepotpisanu od tog lica, ako je to lice pripremilo prijavu ili njen deo (član 38. stav 6);

4) ne postupi po nalogu Poreske uprave da učestvuje u postupku kancelarijske kontrole ili da pruži tražena objašnjenja (član 25. tačka 9) i član 121. stav 1);

5) ne stavi na raspolaganje odgovarajuće mesto za rad poreskih inspektora u postupku terenske kontrole (član 125. st. 2. i 3);

6) ne bude prisutan tokom terenske kontrole, ili odbije da učestvuje u postupku terenske kontrole, u skladu sa ovim zakonom (član 25. tačka 9) i član 127).

Za prekršaj iz stava 7. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 7.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 7. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 12.500 do 75.000 dinara.

BANKA KOJA NE OBUSTAVI IZVRŠENJE NALOGA ZA ISPLATU ZARADA, ODNOSNO NAKNADA ZARADA, PODNETOG BEZ NALOGA ZA ISTOVREMENO PLAĆANJE PRIPADAJUĆIH POREZA I DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU KOJI ODGOVARA VISINI NEPLAĆENIH POREZA I DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, UVEĆANOM ZA 50% (ČLAN 30A).

NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 600.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ BANKA, KOJA POREZ I SPOREDNA PORESKA DAVANJA, ZA ČIJE OBEZBEĐENJE NAPLATE JE USTANOVLJENA PRIVREMENA MERA ZABRANE PRENOSA NOVČANIH SREDSTAVA PREKO RAČUNA PORESKOG OBVEZNIKA I UPISANA U REGISTRU BLOKIRANIH RAČUNA KOJI VODI NADLEŽNA ORGANIZACIJA, NA OSNOVU PORESKOG REŠENJA NE PRENESE SA RAČUNA PORESKOG OBVEZNIKA, DO VISINE RASPOLOŽIVIH SREDSTAVA NA TOM RAČUNU, NA PROPISANI UPLATNI RAČUN JAVNIH PRIHODA (ČLAN 66. STAV 6.).

Član 181.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u:

1) sudu, organu lokalne samouprave, advokatskoj komori, profesionalnom udruženju, kao i u drugom organu ili organizaciji nadležnim za upis u odgovarajući registar, ako Poreskoj upravi ne dostavi, ili ne dostavi u predviđenom roku propisano obaveštenje, odnosno podatke (član 29. stav 2. i član 184.);

2) upravnom, odnosno sudskom organu koji vodi evidencije ili donosi odluke o mestu prebivališta, rođenju ili smrti fizičkog lica, odnosno proglašenju nestalog lica za umrlo, ako Poresku upravu ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku o podacima od značaja za utvrđivanje poreza (član 29. stav 3);

2a) banci, ako ne obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa računa obveznika od momenta prijema rešenja o oduzimanju PIB-a (član 26. stav 14);

2b) banci, ako ne obustavi izmirivanje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom (član 87a);

2v) organizaciji za prinudnu naplatu, ako ne obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i ako iznos obračunate kamate ne prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda (član 95. stav 2);

3) banci, ako pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu otvori račun bez podnetog dokaza o izvršenoj registraciji (član 30. stav 1);

3A) BANCI, AKO NE OBUSTAVI IZVRŠENJE NALOGA ZA ISPLATU ZARADA, ODNOSNO NAKNADA ZARADA, PODNETOG BEZ NALOGA ZA ISTOVREMENO PLAĆANJE PRIPADAJUĆIH POREZA I DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE (ČLAN 30A);

4) Poreskoj upravi, odnosno kod banke, ako ne izvrši, odnosno ne izvrši u propisanom roku, ili uz pripadajuću kamatu povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno poresku refakciju, ODNOSNO REFUNDACIJU POREZA, ODNOSNO PREKNJIŽAVANJE (član 65. stav 2);

4A) BANCI KOJA POREZ I SPOREDNA PORESKA DAVANJA, ZA ČIJE OBEZBEĐENJE NAPLATE JE USTANOVLJENA PRIVREMENA MERA ZABRANE PRENOSA NOVČANIH SREDSTAVA PREKO RAČUNA PORESKOG OBVEZNIKA I UPISANA U REGISTRU BLOKIRANIH RAČUNA KOJI VODI NADLEŽNA ORGANIZACIJA, NA OSNOVU PORESKOG REŠENJA, NE PRENESE SA RAČUNA PORESKOG OBVEZNIKA, DO VISINE RASPOLOŽIVIH SREDSTAVA NA TOM RAČUNU, NA PROPISANI UPLATNI RAČUN JAVNIH PRIHODA (ČLAN 66. STAV 6.);

5) brisana;

6) organu nadležnom za vođenje založnog registra pokretnih stvari, registra nepokretnosti, odnosno registra blokiranih računa, ako ne upiše založno pravo poreskog poverioca u propisanom roku (član 87. stav 5. i član 188. st. 1. i 4);

7) organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, ako ne dostavi, ili ne dostavi u propisanom roku, Poreskoj upravi traženi izvod iz javnih knjiga o nepokretnostima koje su svojina poreskog obveznika i izveštaj da li je upisana hipoteka drugog poverioca (član 90. stav 2);

8) banci, ako prinudnu naplatu iz novčanih sredstava poreskog obveznika ne vrši u skladu sa zakonom, ili ako ne izvrši rešenje o naplati poreskog duga obveznika naplatom iz sredstava te banke u skladu sa zakonom (član 95. st. 2. i 3);

9) banci ili drugom pravnom licu, kod kojeg se čuvaju hartije od vrednosti poreskog obveznika, ako Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku podatke o tim hartijama od vrednosti sa procenom njihove vrednosti, odnosno ako u propisanom roku ne proda te hartije od vrednosti ili ih ne proda pod najboljim uslovima na tržištu, ili ako ostvarena sredstva po odbitku propisane provizije i troškova ne uplati na račun Poreske uprave (član 98. st. 3-5);

10) banci, ako ne postupi po rešenju Poreske uprave o zabrani raspolaganja sredstvima na računu poreskog obveznika (član 132. stav 3. tačka 1);

11) državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ako Poreskoj upravi ne dostavi činjenice koje je doznalo obavljajući poslove iz svog delokruga, a koje ukazuju na mogućnost da poreska obaveza nije ispunjena (član 158);

11a) jedinici lokalne samouprave, ako Poreskoj upravi ne dostavi podatke o porezima i sporednim poreskim davanjima koje naplaćuje jedinica lokalne samouprave, a koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Poreske uprave (član 159);

12) banci, ako ne obustavi, ili ne obustavi u p0ropisanom roku sve transakcije preko računa pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji nisu dostavili dokaz o izvršenoj registraciji (član 185. stav 2);

13) banci, ako ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz novčanih potraživanja poreskog obveznika i ne izvrši prenos sredstava sa računa njegovog dužnika na propisani uplatni račun javnih prihoda, odnosno ako ne izvrši rešenje o prinudnoj naplati dugovanog iznosa neposredno iz sredstava te banke u skladu sa zakonom (član 189) ;

14) organu nadležnom za evidenciju nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini ako u propisanom roku ne preuzme u državinu nepokretnosti i pokretne stvari prenete u svojinu Republike (član 104. stav 19. i član 110. stav 11).

Član 182b

Protiv lica koje učini radnju, odnosno propust, U VEZI SA POREZOM ČIJE UTVRĐIVANJE OBAVLJA SAM PORESKI OBVEZNIK (SAMOOPOREZIVANJE), koji se smatraju poreskim prekršajem iz člana 177, člana 179. stav 1. tač. 2b) i 3) i stav 3. u vezi sa stavom 1. tačka 3) tog člana, kao i člana 180. tač. 5) i 6) ovog zakona, neće se podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka niti će mu se izreći kazna za prekršaj ako to lice, pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa u vezi učinjene radnje ili propusta, odnosno pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno prijavi učinjenu radnju, odnosno propust i istovremeno plati dugovani iznos poreza uvećan za obračunatu kamatu iz člana 75. st. 1. i 2. ovog zakona.

PROTIV LICA KOJE UČINI RADNJU, ODNOSNO PROPUST IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, U VEZI SA POREZOM KOJI SE UTVRĐUJE REŠENJEM, NEĆE SE PODNOSITI ZAHTEV ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA NITI ĆE MU SE IZREĆI KAZNA ZA PREKRŠAJ AKO TO LICE, PRE PREDUZIMANJA BILO KOJE RADNJE PORESKOG ORGANA U VEZI SA UČINJENOM RADNJOM ILI PROPUSTOM, ODNOSNO PRE OTPOČINJANJA PORESKE KONTROLE ILI PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA, SAMOINICIJATIVNO PRIJAVI UČINJENU RADNJU, ODNOSNO PROPUST, KAO I UTVRĐENI IZNOS POREZA PLATI U PROPISANOM ROKU.

ČLAN 51.

ODREDBE ČL. 1. I 45. OVOG ZAKONA PRIMENJIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2012. GODINE.

PO ŽALBAMA U PORESKIM STVARIMA IZ ČLANA 2A ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 80/02, 84/02-ISPRAVKA, 23/03-ISPRAVKA, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-DR. ZAKON, 62/06-DR. ZAKON, 61/07, 20/09, 72/09-DR. ZAKON I 53/10) PO KOJIMA PORESKA UPRAVA NE DONESE REŠENJE DO 31. DECEMBRA 2011. GODINE, REŠIĆE NADLEŽNE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

PORESKA UPRAVA JE DUŽNA DA, U ROKU OD 30 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, NADLEŽNIM JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE USTUPI SPISE PREDMETA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

ČLAN 52.

PORESKOM OBVEZNIKU KOJI JE ZAKLJUČIO UGOVOR O FINANSIJSKOM RESTRUKTURIRANJU, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE SPORAZUMNO FINANSIJSKO RESTRUKTURIRANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA, KOME JE ODOBRENO PLAĆANJE PORESKOG DUGA U SKLADU SA ODREDBAMA ČLANA 73. ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 80/02, 84/02-ISPRAVKA, 23/03-ISPRAVKA, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-DR. ZAKON, 62/06-DR. ZAKON, 61/07, 20/09, 72/09-DR. ZAKON I 53/10), A KOJI PODNESE ZAHTEV ZA ODLAGANJE PLAĆANJA PORESKOG DUGA U SKLADU SA ČLANOM 22. OVOG ZAKONA, PRE ISTEKA PERIODA NA KOJI MU JE PLAĆANJE DUGA ODLOŽENO, MOŽE SE ODOBRITI ODLAGANJE PLAĆANJA PORESKOG DUGA ZA PERIOD KOJI, SA PERIODOM NA KOJI MU JE PLAĆANJE PORESKOG DUGA VEĆ ODLOŽENO, IZNOSI NAJDUŽE DO 60 MESECI.

ČLAN 53.

ODREDBA ČLANA 11. OVOG ZAKONA, KAO I ODREDBE ČL. 48. I 49. OVOG ZAKONA U DELU KOJI SE ODNOSI NA PREKRŠAJNU ODGOVORNOST BANAKA AKO NE POSTUPE PO ODREDBI ČLANA 11. OVOG ZAKONA, PRIMENJIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2012. GODINE.

ČLAN 54.

PROPIS IZ ČLANA 30. OVOG ZAKONA DONEĆE SE U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

ČLAN 55.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa: VLADA

Ovlašćeni obrađivač propisa: MINISTARSTVO FINANSIJA

2. Naziv propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPLEMENTS TO LAW ON TAX PROCEDURE AND TAX ADMINISTRATION

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

ČL. 37, 73. I 100. SPORAZUMA I ČL. 22. I 38.PRELAZNOG SPORAZUMA

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

PRIMENJUJE SE ROK IZ ČLANA 72. SPORAZUMA, KAO OPŠTI ROK ZA USKLAĐIVANJE PROPISA.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

/

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

/

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

NE POSTOJE ODGOVARAJUĆI PROPISI EVROPSKE UNIJE SA KOJIMA JE POTREBNO OBEZBEDITI USKLAĐENOST.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

/

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

PROPIS JE U POSTUPKU PREVOĐENJA NA ENGLESKI JEZIK.

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.

U IZRADI PREDLOGA ZAKONA NISU UČESTVOVALI KONSULTANTI.