PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U REPUBLICI SRBIJI
Član 1.
Član 2.
U članu 1a stav 1. posle reči: „Praznik rada” reč: „i” zamenjuje se zapetom, a posle reči: „Dan pobede” dodaju se reči: „i Dan primirja u Prvom svetskom ratu”.
U stavu 2. posle reči: „Praznik rada – 1. i 2. maja” i zapete reč: „a” briše se, a posle reči: „Dan pobede 9. maja” dodaju se reči: „a Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra”.
Član 3.
U članu 5. stav 1. posle reči: „Dan duhovnosti” reč: „i” zamenjuje se zapetom, a posle reči: „Kosovsku bitku” dodaju se reči: „i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – spomen na 21. oktobar 1941. godine i krvavu jesen 1941. godine kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije”.
U stavu 2. posle reči: „27. januara” i zapete reč: „a” briše se, a posle reči: „28. juna”, dodaju se zapeta i reči: „a Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra”.
Član 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
OBRAZLOŽENjE
I. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 14. Ustava Republike Srbije, kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, i praznike Republike Srbije.
II. Razlozi za donošenje i objašnjenje pojedinačnih rešenja
Predlogom ovog zakona predlaže se ustanovljavanje novog zakonskog rešenja prema kome bi se u Republici Srbiji državni praznik Sretenje – Dan državnosti Srbije, osim 15. februara, praznovao i 16. februara (član 1).
Pored toga, predlaže se i da se u Republici Srbiji praznuje i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – spomen na sve nevino postradale u razdoblju između 1914. i 1918. godine (član 2).
Naime, Prvi svetski rat započeo je napadom na Srbiju od strane Austrougarske monarhije, 28. jula 1914. Prva pobeda Antante izvojevana je već na početku rata, u bici na Ceru. Sledio je niz krvavih bitaka u borbama na Drini, povlačenje i velike pogibije, da bi, u pobedonosnom krešendu, u decembru 1914. godine, u istoriju svih bitaka ušla Kolubarska bitka.
Jesen 1915. započela je novim i silnijim napadom protiv kojeg nije bilo odbrane. Jurišali su srpski pukovi na neuporedivo jače od sebe. Povlačenje ka jugu presekao je novi neprijatelj, a onda je ostalo samo jedno – surove planine Albanije i put ka moru. U snežnim nanosima, promrzli i gladni, ostali su zauvek na brojnim mrtvim stražama srpski vojnici, a preostali su, nakon nadčovečanskih muka, preveženi brodovima Saveznika na Krf. Albanska golgota zamenjena je pričom o dobroti i zahvalnosti koja traje i danas.
Saveznici su učinili sve da se srpska vojska oporavi i naoruža ponovo, i ona je vaskrsla na Solunskom frontu, u strašnim borbama na Kajmakčalanu, mestu u oblacima i mestu još jednog srpskog sećanja. Na tom planinskom vrhu su srpski grobovi, inače posejani po celom svetu, najusamljeniji, valjda zato jer su najbliže nebu i jer je to bila Kapija Slobode.
Dve godine, od 1916. do 1918, na vrletima i ponorima Nidže planine, okrenuti severu i otadžbini, polako su nestajali srpski pukovi.
Konačno je stiglo naređenje, i od 15. septembra 1918. pa do 1. novembra, dve srpske armije prevalile su pod borbom 650 kilometara i oslobodile svoju otadžbinu. Vodili su ih oni koji su srpsko komandovanje proslavili u celom svetu, a pobedonosni niz od Kajmakčalana do Beograda izveli su besprimerno hrabri i za istoriju nepoznati srpski vojnici, na svom putu ka kući i slobodi.
U tom ratu je Srbija izgubila trećinu stanovništva, a zemlja je pretrpela nenadoknadiva razaranja.
Prema predloženom rešenju, u Republici Srbiji radno bi se praznovao i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – spomen na 21. oktobar 1941. godine i kravavu jesen 1941. godine kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije, i to 21. oktobra (član 3). Naime, tokom narodnog ustanka u centralnoj Srbiji protiv nacističkog okupatora 1941, u kome su učestvovali i rojalisti i komunisti, ukupno su od 1. avgusta do 5. decembra 1941. ubijena 203 nemačka vojnika. Istovremeno je ubijeno 11.522 srpskih ustanika i streljano u odmazdi 21.809 talaca u centralnoj Srbiji, među kojima su, pored Srba, bili i brojni Jevreji i Romi. Dakle ukupno 33 hiljada građana centralne Srbije ubijeno je za vreme ustaničkih borbi 1941. godine. U odnosu na broj ubijenih okupatorskih vojnika, ubijeno je 164 građana centralne Srbije na jednog nemačkog vojnika. Krvava jesen 1941. je jedan od najtragičnijih trenutaka u istoriji Srbije i srspkog naroda u poslednja dva veka. Jasno je da je glavni stradalnik u ovim događajima bio srpski narod, kao i Jevreji i Romi Srbije.
III. Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
IV. Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku
Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji propisano je da su državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu. Propisano je i to da privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji.
Da bi se državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja blagovremeno pripremili, odnosno organizovali svoju delatnost na način koji obezbeđuje da ne dođe do prekida u obavljanju delatnosti i pružanju usluga građanima, i kako bi se sprečilo nastajanje štetnih posledica za građane i državu, predlaže se da ovaj zakon bude donet po hitnom postupku.
PREGLED ODREDABA KOJE SE MENjAJU ODNOSNO DOPUNjUJU
Član 1.
Državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje – Dan državnosti Srbije, spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Serbije.
Sretenje – Dan državnosti Srbije praznuje se 15.februara 15. I 16. FEBRUARA.
Član 1a
Državni praznici Republike Srbije jesu i Nova godina, Praznik rada i Dan pobede, I DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU.
Nova godina praznuje se 1. i 2. januara, Praznik rada – 1. i 2. maja, a Dan pobede 9. maja, A DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU 11. NOVEMBRA.
Član 5.
U Republici Srbiji praznuje se radno Sveti Sava – Dan duhovnosti, Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku I DAN SEćANJA NA SRPSKE žRTVE U DRUGOM SVETSKOM RATU – SPOMEN NA 21. OKTOBAR 1941. GODINE I KRVAVU JESEN 1941. KADA SU NEMAčKE OKUPACIONE SNAGE IZVRšILE MASOVNI RATNI ZLOčIN NAD CIVILIMA U KRAGUJEVCU I ŠIROM SRBIJE.
Sveti Sava praznuje se 27. januara, a Vidovdan 28. juna, A DAN SEćANJA NA SRPSKE žRTVE U DRUGOM SVETSKOM RATU – 21. OKTOBRA.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Predlagač: VLADA
Obrađivač: MINISTARSTVO RADA I SOCIJALNE POLITIKE
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U REPUBLICI SRBIJI
DRAFT AMENDING LAW TO THE LAW ON STATE AND OTHER HOLIDAYS IN THE REPUBLIC OF SERBIA
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, kao ni Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, ne sadrže odredbe koje se odnose na normativnu sadržinu Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Nema
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Nema
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Nema ostalih izvora prava sa kojima se vrši usklađivanje
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
/
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa sa propisima EU.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne