Predlog zakona o komunalnim delatnostima

PREDLOG ZAKONA

O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član

Ovim zakonom određuju se komunalne delatnosti i uređuju opšti uslovi i način njihovog obavljanja.

Pojam komunalne delatnosti

Član

Komunalne delatnosti u smislu ovog zakona su delatnosti pružanja komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem.

Komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa.

Komunalne delatnosti su:

snabdevanje vodom za piće;

prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda;

proizvodnja i distribucija toplotne energije;

upravljanje komunalnim otpadom;

gradski i prigradski prevoz putnika;

upravljanje grobljima;

upravljanje javnim parkiralištima;

obezbeđivanje javnog osvetljenja;

upravljanje pijacama;

održavanje ulica i puteva;

održavanje čistoće na površinama javne namene;

održavanje javnih zelenih površina;

održavanje, razvoj i zaštita komunalnih objekata, postrojenja i opreme, koji služe za obavljanje komunalnih delatnosti;

dimničarske usluge;

delatnost zoohigijene.

Skupština jedinice lokalne samouprave može kao komunalne odrediti i druge delatnosti od lokalnog interesa i propisati uslove njihovog obavljanja, u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Određenje komunalnih delatnosti

Član

Komunalne delatnosti iz člana 2. stav 3. ovog zakona obuhvataju:

1) snabdevanje vodom za piće je zahvatanje, prečišćavanje, prerada i isporuka vode vodovodnom mrežom do mernog instrumenta potrošača, obuhvatajući i merni instrument;

2) prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda je sakupljanje, odvođenje, prečišćavanje i ispuštanje otpadnih, atmosferskih i površinskih voda sa površina javne namene, odnosno od priključka korisnika na uličnu kanalizacionu mrežu, tretman otpadnih voda u uređaju za prečišćavanje, crpljenje, odvoz i zbrinjavanje fekalija iz septičkih jama;

3) proizvodnja i distribucija toplotne energije – centralizovana proizvodnja i distribucija u više objekata vodene pare, tople ili vrele vode za potrebe grejanja;

4) upravljanje komunalnim otpadom je sakupljanje komunalnog otpada, njegovo odvoženje, tretman i bezbedno odlaganje uključujući upravljanje, održavanje, saniranje i zatvaranje deponija, kao i selekcija sekundarnih sirovina i održavanje, njihovo skladištenje i tretman;

5) gradski i prigradski prevoz putnika je obavljanje javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji jedinice lokalne samouprave unutar naseljenog mesta ili između dva ili više naseljenih mesta tramvajima, metrom, žičarom, trolejbusima i autobusima i obezbeđivanje prijema i otpreme putnika na stanicama i stajalištima, kao saobraćajnim objektima koji se koriste u tim vrstama prevoza;

6) upravljanje grobljima je održavanje groblja i objekata, koji se nalaze u sklopu groblja (mrtvačnica, kapela i krematorijuma), sahranjivanje ili kremiranje, održavanje pasivnih grobalja i spomen obeležja, kao i prevoz posmrtnih ostataka umrlog od mesta smrti do mrtvačnice na groblju ili do krematorijuma;

7) upravljanje javnim parkiralištima je stvaranje i održavanje uslova za korišćenje javnih saobraćajnih površina i posebnih prostora određenih za parkiranje motornih vozila, kao i uklanjanje i premeštanje parkiranih vozila i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila po nalogu nadležnog organa;

8) obezbeđivanje javnog osvetljenja obuhvata održavanje, adaptaciju i unapređenje objekata i instalacija javnog osvetljenja kojima se osvetljavaju saobrađajne i druge površine javne namene;

9) upravljanje pijacama je komunalno opremanje, održavanje i organizacija delatnosti na zatvorenim i otvorenim prostorima, koji su namenjeni za obavljanje prometa poljoprivredno-prehrambenih i drugih proizvoda;

10) održavanje ulica i puteva u gradovima i drugim naseljima je izvođenje radova kojima se obezbeđuje nesmetano i bezbedno odvijanje saobraćaja i čuva i unapređuje upotrebna vrednost ulica, puteva, trgova, platoa i sl;

11) održavanje čistoće na površinama javne namene je čišćenje i pranje asfaltiranih, betonskih, popločanih i drugih površina javne namene, prikupljanje i odvoženje komunalnog otpada sa tih površina, održavanje i pražnjenje posuda za otpatke na površinama javne namene kao i održavanje javnih česmi, bunara, fontana, kupališta, plaža i toaleta;

12) održavanje javnih zelenih površina je uređenje, tekuće i investiciono održavanje i sanacija zelenih rekreativnih površina i priobalja;

13) održavanje, razvoj i zaštita komunalnih objekata, postrojenja i opreme, koji služe za obavljanje komunalnih delatnosti vršilac komunalne delatnosti dužan je da organizuje svoj rad tako što će i održavati komunalne objekte postorojenja i opremu;

14) dimničarske usluge su čišćenje i kontrola dimovodnih i ložnih objekata i uređaja i ventilacionih kanala i uređaja;

15) delatnost zoohigijene je hvatanje, zbrinjavanje, veterinarska nega i smeštaj napuštenih i izgubljenih životinja (pasa i mačaka) u prihvatilišta za životinje, lišavanje života za neizlečivo bolesne i povređene napuštene i izgubljene životinje, kontrola i smanjenje populacije napuštenih pasa i mačaka, neškodljivo uklanjanje leševa životinja sa površina javne namene do objekata za sakupljanje, preradu ili uništavanje otpada životinjskog porekla, sprovođenje mera kontrole i smanjenja populacije štetnih organizama, glodara i insekata sprovođenjem mera dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije na površinama javne namene.

II. OBAVLjANjE KOMUNALNIH DELATNOSTI

Nadležnost za uređivanje komunalnih delatnosti

Član

Jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom, obezbeđuje organizacione, materijalne i druge uslove za izgradnju, održavanje i funkcionisanje komunalnih objekata i za tehničko i tehnološko jedinstvo sistema i uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i njihov razvoj.

Komunalnim objektima, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se građevinski objekti sa uređajima, instalacijama i opremom, sama postrojenja, uređaji i instalacije i drugi objekti koji služe za pružanje komunalnih usluga korisnicima, kao i uređeno građevinsko zemljište i dobra u opštoj upotrebi koja se koriste za obavljanje komunalne delatnosti.

Jedinica lokalne samouprave uređuje u skladu sa zakonom uslove obavljanja komunalnih delatnosti, prava i obaveze korisnika komunalnih usluga, obim i kvalitet komunalnih usluga i način vršenja nadzora nad obavljanjem komunalnih delatnosti obezbeđujući naročito:

odgovarajući obuhvat, obim i kvalitet komunalnih usluga, koji podrazumeva naročito: zdravstvenu i higijensku ispravnost prema propisanim standardima i normativima, tačnost u pogledu rokova isporuke, sigurnost korisnika u dobijanju usluga, pouzdanost, pristupačnost i trajnost u pružanju usluga;

razvoj i unapređivanje kvaliteta i asortimana komunalnih usluga, kao i unapređivanje organizacije rada, efikasnosti i drugih uslova pružanja usluga;

saglasnost sa načelima održivog razvoja;

efikasno korišćenje resursa i smanjenje troškova obavljanja komunalnih delatnosti usppostavljanjem saradnje dve ili više jedinica lokalne samouprave i drugih aktivnosti kada za to postoji mogućnost;

konkurenciju u obavljanju delatnosti.

Radi korišćenja, čuvanja i održavanja sredstava za obavljanje komunalnih delatnosti, održavanja čistoće i zaštite životne sredine jedinica lokalne samouprave može da propiše opšte uslove održavanja komunalnog reda i mere za njihovo sprovođenje.

Vlada uređuje sledeća merila za obavljanje komunalnih delatnosti:

minimalni obim koji obuhvata područja, odnosno broj stanovništva za koje se pruža određena komunalna usluga;

učestalost pružanja komunalne usluge;

sadržaj komunalne usluge;

pokazatelj kvaliteta i efikasnosti pružanja usluga.

Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti u skladu sa merilima iz stava 5. ovog člana.

Na područjima koja su zakonom stavljena pod posebnu zaštitu, turističkom prostoru i drugim područjima od posebnog značaja, upravljač obezbeđuje obavljanje komunalne delatnosti na tim područjima.

Vlada propisuje uslove obavljanja komunalne delatnosti na područjima iz stava 7. ovog člana radi održivog korišćenja i upravljanja prirodnim resursima kao i sprečavanja, otklanjanja i smanjenja negativnih uticaja po životnu sredinu.

Jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom, u skladu sa statutom, predvideti da gradska opština, mesna zajednica ili drugi oblik mesne samouprave obavlja određene poslove u vezi sa obezbeđivanjem uslova za obavljanje komunalnih delatnosti.

Vršioci komunalnih delatnosti

Član

Komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.

Jedinica lokalne samouprave može odlukom o načinu obavljanja komunalne delatnosti, a u skladu sa zakonom, poveriti poslove uređivanja i održavanja grobalja crkvi i verskim zajednicima.

Način poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti

Član

Jedinica lokalne samouprave je dužna da se u postupku poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti rukovodi načelima konkurencije, ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine.

Poveravanje obavljanja komunalnih delatnosti vrši se po postupku i na način propisan u zakonu kojim se uređuju koncesije.

III. POSLOVI DRŽAVNE UPRAVE U VEZI SA KOMUNALNIM DELATNOSTIMA

Nadležno ministarstvo

Član

Poslove državne uprave koji se odnose na komunalne delatnosti, unapređivanje i razvoj istih, vrši ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Obaveza dostavljanja i postupanje sa podacima o obavljanju komunalnih delanosti

Član

Jedinica lokalne samouprave i vršilac komunalne delatnosti dužni su da na zahtev Ministarstva dostave izveštaj, podatke i obaveštenja u vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Ministarstvo prati kvalitet i obuhvat pružanja komunalnih usluga, efikasnost vršilaca komunalne delatnosti, kretanje cena, broj zaposlenih i nivo ulaganja u održavanje i izgradnju komunalne infrastrukture i o svojim nalazima najmanje jednom godišnje obaveštava Vladu i javnost.

Ministarstvo će u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja podatke o cenama komunalnih usluga i obuhvatu pružanja komunalnih usluga učiniti dostupnim.

IV. POVERAVANjE OBAVLjANjA KOMUNALNE DELATNOSTI

Pojam poveravanja obavljanja komunalne delatnosti

Član

Pod poveravanjem obavljanja komunalne delatnosti podrazumeva se vremenski oročeno ugovorno uređivanje odnosa u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti ili pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti između jedne ili više jedinica lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, koje za cilj ima pružanje komunalnih usluga na teritoriji jedne ili više jedinica lokalne samouprave ili na delu teritorije jedinice lokalne samouprave.

Poveravanje obavljanja komunalne delatnosti vrši se na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti i ugovora o poveravanju, osim kada se osniva javno preduzeće.

Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti kada vršilac dobija pravo da finansiranje obavljanja komunalne delatnosti obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika usluga, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju koncesije.

Ukoliko je odlukom o načinu obavljanja komunalne delatnosti predviđeno da će komunalnu delatnost obavljati javno preduzeće, crkva ili verska zajednica, ne postoji obaveza sprovođenja postupka predviđenog zakonom kojim se uređuju koncesije, već se vršilac komunalne delatnosti može odrediti u odluci o načinu obavljanja komunalne delatnosti.

Na poveravanje komunalnih usluga čije se finansiranje vrši iz budžeta jedinice lokalne samouprave, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke

V. OBAVLjANjE KOMUNALNIH DELATNOSTI ZA DVE ILI VIŠE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Zajedničko obavljanje komunalne delatnosti

Član

Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu sporazumom urediti zajedničko obezbeđivanje obavljanja komunalnih delatnosti kada na efikasnost i ekonomičnost istog upućuju rezultati studije opravdanosti zajedničkog obezbeđivanja komunalnih delatnosti.

Izradi studije opravdanosti se pristupa kada predsednici opština, odnosno gradonačelnici nalože izradu studije opravdanosti.

Donošenje odluke o zajedničkom obavljanju komunalne delatnosti

Član

Ako se na osnovu rezultata studije iz člana 10. stav 2. ovog zakona utvrdi opravdanost zajedničkog obavljanja komunalne delatnosti, opštinsko, odnosno gradsko veće podnosi skupštini jedinice lokalne samouprave predlog odluke o načinu obavljanja komunalne delatnosti i predlog sporazuma o zajedničkom obezbeđivanju obavljanja komunalne delatnosti.

Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave kojom se prihvata predlog sporazuma o zajedničkom obezbeđivanju obavljanja komunalne delatnosti izuzetno se može ovlastiti opštinsko odnosno gradsko veće za donošenje privremene odluke o pitanjima koja ne trpe odlaganje.

Opštinsko odnosno gradsko veće dužno je odluku iz stava 2. ovog člana dostaviti na prvu narednu sednicu skupštine jedinice lokalne samouprave radi potvrđivanja.

Sporazum o zajedničkom obavljanju komunalne delatnosti smatra se zaključenim kada ga u istovetnom tekstu usvoje sve skupštine jedinica lokalne samouprave u periodu koji ne može da bude duži od tri meseca od dobijanja predloga.

Međuopštinski savet za komunalnu delatnost

Član

Radi zajedničkog obavljanja komunalne delatnosti, sporazumom na koji saglasnost daju skupštine jedinica lokalne samouprave koje učestvuju u saradnji može se predvideti osnivanje Međuopštinskog saveta za komunalnu delatnost (u daljem tekstu: savet).

Savet se osniva kao zajednički organ, privredno društvo ili udruženje čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave koje učestvuju u saradnji.

Sporazumom o osnivanju saveta bliže se uređuju organizacioni oblik, status, sastav, nadležnosti, način donošenja odluka i druga pitanja značajna za rad saveta.

Savet predlaže skupštini jedinice lokalne samouprave donošenje odluke o: poveravanju obavljanja komunalne delatnosti, raspisivanju konkursa za obavljanje komunalne delatnosti, drugim poslovima u vezi sa uređivanjem uslova za obavljanje komunalnih delatnosti koji su ovim zakonom i zakonima kojima se uređuju koncesije i zakonom kojima se uređuju javne nabavke, dati u nadležnost jedinice lokalne samouprave.

VI. PRAVA I OBAVEZE VRŠILACA KOMUNALNE DELATNOSTI I KORISNIKA KOMUNALNIH USLUGA

Uređivanje međusobnih odnosa vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga

Član

Skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mere koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju.

Odluka skupštine jednice lokalne samouprave, koja propisuje opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika komunalnih usluga neposredno se primenjuje na sve ugovorne odnose vršilaca komunalne delatnosti sa korisnicima komunalnih usluga kao opšti uslovi poslovanja.

Ukoliko odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave o obavljanju komunalne delatnosti nije predviđeno zaključenje pojediničanih ugovora između vršioca i korisnika komunalnih usluga, smatra se da je ugovorni odnos o pružanju komunalne usluge nastao započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja komunalne usluge u skladu sa propisima kojima se bliže uređuje obavljanje te komunalne delatnosti.

Obaveze korisnika komunalne usluge, uključujući i plaćanje cene komunalne usluge, nastaju započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja komunalne usluge, i kada se ona koristi suprotno propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost.

Obaveze vršioca komunalne delatnosti

Član

Vršilac komunalne delatnosti dužan je da organizuje svoj rad i poslovanje na način kojim se obezbeđuje:

trajno i nesmetano pružanje komunalnih usluga korisnicima pod uslovima i na način uređen zakonom, propisima i standardima donesenim na osnovu zakona;

propisani ili ugovoreni obim i kvalitet komunalnih usluga, koji podrazumeva tačnost u pogledu rokova, sigurnost korisnika u dobijanju usluga i zdravstvenu i higijensku ispravnost u skladu sa pozitivnim propisima;

preduzimanje mera održavanja, razvoja i zaštite komunalnih objekata, postrojenja i opreme, koji služe za obavljanje komunalnih delatnosti;

razvoj i unapređenje kvaliteta i vrsti komunalnih usluga, kao i unapređenje organizacije i efikasnosti rada.

Obaveze vršioca komunalne delatnosti u slučaju planiranih prekida isporuke

Član

Vršilac komunalne delatnosti dužan je da u sredstvima javnog informisanja ili na drugi pogodan način obavesti korisnike komunalnih usluga o planiranim ili očekivanim smetnjama i prekidima, koji će nastati ili mogu nastati u pružanju komunalnih usluga, najkasnije 24 sata pre očekivanog prekida u pružanju tih usluga.

Obaveze vršioca komunalne delatnosti u slučaju neplaniranih prekida isporuke

Član

U slučaju nastupanja neplaniranih ili neočekivanih poremećaja ili prekida u pružanju komunalnih usluga, odnosno obavljanju komunalnih delatnosti, vršilac komunalne delatnosti dužan je da odmah o tome obavesti nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave i da istovremeno preduzme mere za otklanjanje uzroka poremećaja.

Ukoliko vršilac komunalne delatnosti to ne učini u roku koji odredi jedinica lokalne samouprave, nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave ima pravo da preduzme mere za hitnu zaštitu komunalnih objekata i druge imovine koja je ugrožena na teret vršioca komunalne delatnosti.

Obaveze jedinice lokalne samouprave u slučaju neplaniranih prekida isporuke

Član

Po prijemu obaveštenja o neplaniranom prekidu isporuke, odnosno po utvrđivanju poremećaja ili prekida u pružanju komunalnih usluga, opštinska odnosno gradska uprava dužna je da:

odredi red prvenstva i način pružanja usluga onim korisnicima kod kojih bi usled prekida nastala opasnost po život i rad građana ili rad pravnih i fizičkih lica, ili bi nastala značajna, odnosno nenadoknadiva šteta;

preduzme mere za hitnu zaštitu komunalnih objekata i druge imovine koja je ugrožena;

utvrdi razloge i eventualnu odgovornost za poremećaj, odnosno prekid vršenja delatnosti i učinjenu štetu.

Obaveze korisnika komunalne usluge

Član

Korisnik komunalne usluge u obavezi je da koristi komunalnu uslugu na način kojim se:

ne ometaju drugi korisnici i ne ugrožava životna sredina;

ne ugrožavaju objekti i oprema, koji su u funkciji obavljanja određene komunalne delatnosti.

Obustava komunalne usluge

Član

Vršilac komunalne delatnosti ne može uskratiti komunalnu uslugu korisniku, osim u slučaju kada korisnik:

izvrši priključenje na komunalnu mrežu bez prethodno pribavljenog odobrenja;

koristi uslugu protivno propisima;

neosnovano ometa druge korisnike usluga;

ne plati komunalnu uslugu u utvrđenom roku;

nenamenski koristi komunalnu uslugu u vreme otežanog snabdevanja; odnosno snabdevanja uz ograničenje potrošnje (redukcije) o čemu je korisnik blagovremeno obavešten.

Jedinica lokalne samouprave bliže uređuje u kojim slučajevima iz stava 1. ovog člana i pod kojim uslovima se može uskratiti komunalna usluga.

Vršilac komunalne delatnosti dužan je da najkasnije u roku od sedam dana od izmirenja duga za izvršenu komunalnu uslugu i plaćene propisane naknade za ponovno priključenje nastavi pružanje komunalne usluge korisniku.

Postupanje sa prinudno uklonjenim stvarima

Član

Vlasnici prinudno uklonjenih vozila, stvari i drugih predmeta dužni su da ih preuzmu u roku koji svojom odlukom utvrđuje jedinica lokalne samouprave, a koji ne može biti kraći od 120 dana.

Jedinica lokalne samouprave svojom odlukom propisuje postupanje sa prinudno uklonjenim vozilima, stvarima i drugim predmetima, kao i uslove i način na koji vršilac komunalne delatnosti može ostariti pravo da se vozilo, stvar i drugi predmet, ako se ne preuzme u roku iz stava 1. ovog člana, proda da bi se namirili troškovi postupka, odnošenja, ležarine i drugi dospeli troškovi.

Pravo pristupa uređajima i infrastrukturi

Član

Vlasnik ili korisnik nepokretnosti dužan je da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na izgrađenoj komunalnoj infrastrukturi i postrojenjima uz obavezu vršioca komunalne delatnosti da nadoknadi štetu nastalu usled intervencije ili na drugi način otkloni posledice izvršene intervencije.

Vršilac komunalne usluge je dužan da otkloni posledice izvršene intervencije najkasnije u roku od sedam dana od dana završetka intervencije.

Obaveza vršioca komunalne delatnosti da odvojeno iskazuje finansijske rezultate u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti

Član

Ako vršilac komunale delatnosti obavlja još neku delatnost pored one koja mu je poverena, obavezan je da u svom računovodstvu odvojeno iskazuje sve prihode i rashode koji su vezani za obavljanje poverene komunalne delatnosti.

VII. FINANSIRANjE KOMUNALNIH DELATNOSTI

Izvori sredstava za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti

Član

Sredstva za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti obezbeđuju se iz:

prihoda od prodaje komunalnih usluga;

prihoda od koncesionih naknada za obavljanje komunalnih delatnosti;

prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave;

namenskih sredstava drugih nivoa vlasti;

drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik može utvrditi prevashodno se finansiraju iz cena komunalnih usluga, a komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik ne može utvrditi finansiraju se iz budžeta jedinice lokalne samouprave.

Načela za određivanje cena komunalnih usluga

Član

Cene komunalnih usluga se određuju na osnovu sledećih elemenata:

primena načela „potrošač plaća”;

primena načela „zagađivač plaća”;

dovoljnosti cene da pokrije poslovne rashode;

usaglašenosti cena komunalnih usluga sa načelom pristupačnosti;

nepostojanja razlike u cenama između različitih kategorija potrošača, sem ako se razlika zasniva na različitim troškovima obezbeđivanja komunalne usluge.

Ako se za različite kategorije korisnika komunalnih usluga primenjuju različiti metodi obračuna, vodiće se računa da cena bude srazmerna sa troškovima pružanja te usluge.

Jedinica lokalne samouprave može propisati da se u postupku kontrole korišćenja komunalne usluge naplaćuje posebna cena za slučaj korišćenja komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost.

Cene komunalnih usluga mogu se plaćati unapred.

Elementi za određivanje cene komunalnih usluga

Član

Elementi za određivanje cena komunalnih usluga su:

poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima;

rashodi za izgradnju i rekonstrukciju objekata komunalne infrastrukture i nabavku opreme, prema usvojenim programima i planovima vršioca komunalne delatnosti na koje je jedinica lokalne samouprave dala saglasnost;

dobit vršioca komunalne delatnosti.

Sredstva koja su namenjena za finansiranje obnove i izgradnje objekata komunalne infrastrukture iskazuju se posebno i mogu se upotrebiti samo za te namene.

Jedinica lokalne samouprave je u obavezi da prati kretanje cena komunalnih usluga, a naročito usklađenost cena komunalnih usluga sa principima utvrđenim ovim zakonom.

Promena cena komunalnih usluga

Član

Odluku o promeni cena komunalnih usluga donosi vršilac komunalne delatnosti.

Na odluku o promeni cena komunalnih usluga iz člana 2. stav 3. tač. 1)-8) ovog zakona osim prevoza posmrtnih ostataka umrlog, saglasnost daje skupština jedinice lokalne samouprave.

Uz zahtev za davanje saglasnosti iz stava 2. ovog člana, vršilac komunalne delatnosti skupštini jedinice lokalne samouprave dostavlja obrazloženje koje naročito sadrži razloge za promenu.

Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanju komunalne delatnosti iz stava 2. ovog člana, odnosno ugovorom o poveravanju, mogu se urediti uslovi pod kojima promena cene komunalne usluge može da stupi na snagu i pre dobijanja saglasnosti nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, uz obavezu vršioca komunalne delatnosti da nadoknadi razliku korisnicima komunalnih usluga ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave odbije da da saglasnost na povećanje cene.

Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprava o načinu obavljanja komunalne delatnosti, odnosno ugovorom o poveravanju, može se urediti način promene cene komunalne usluge na inicijativu jedinice lokalne samouprave.

Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti, odnosno ugovorom o poveravanju, mogu se urediti odgovornost, odnosno prava i obaveze ugovornih strana za slučaj da se cena komunalne usluge koja ne podleže davanju saglasnosti, ne utvrdi u iznosu koji je u skladu sa metodologijom utvrđenom u ugovoru o poveravanju.

Subvencionisanje određenih kategorija korisnika komunalnih usluga

Član

Jedinica lokalne samouprave može utvrditi kategorije korisnika komunalne usluge koji plaćaju subvencioniranu cenu komunalne usluge, kao i iznos subvencija za svaku kategoriju.

Jedinica lokalne samouprave je dužna da dostavi spisak tih korisnika komunalne usluge vršiocu komunalne delatnosti, kao i da nadoknadi subvencionirani deo cene vršiocu komunalne delatnosti.

Ugovorom o poveravanju može se predvideti subvencionirani iznos cene za određene kategorije korisnika koji se neće nadoknađivati vršiocu komunalne delatnosti.

VIII. KOMUNALNA INFRASTRUKTURA I SREDSTVA ZA OBAVLjANjE KOMUNALNE DELATNOSTI

Sredstva za izgradnju komunalne infrastrukture

Član

Građenje objekata komunalne infrastrukture finansira se iz:

prihoda od davanja u zakup, odnosno na korišćenje komunalne infrastrukture i drugih sredstava za obavljanje komunalne delatnosti u javnoj svojini;

dela naknade za pravo na obavljanje komunalne delatnosti;

dela cene komunalne usluge namenjene amortizaciji sredstava za obavljanje komunalne delatnosti;

budžeta jedinice lokalne samouprave;

sredstava vršioca komunalne delatnosti;

kredita i drugih oblika zaduživanja;

transfera drugih nivoa vlasti;

donacija;

drugih izvora utvrđenih posebnim propisima.

Naknada za davanje sredstava za obavljanje komunalne delatnosti u javnoj svojini u zakup ili na korišćenje ne može biti niža od iznosa amortizacije za sredstva koja su predmet nakande.

Sredstva iz stava 1. tačke 1) ovog člana prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave i koriste se preko budžetskog fonda za komunalnu infrastrukturu za izgradnju i investiciono održavanje objekata komunalne infrastrukture, koji osniva jednica lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Prilikom obezbeđivanja transfernih sredstava drugih nivoa vlasti za izgradnju komunalne infrastrukture vodi se računa o tome da li se poštuju načela sadržana u ovom zakonu, a naročito da cena komunalnih usluga pokriva odgovarajuće troškove, kao i da se delatnost obavlja na načelu efikasnosti koje uključuje i ekonomiju obima, odnosno udruživanje jedinica lokalne samouprave u svim slučajevima kada je to ekonomski opravdano.

Merenje potrošnje vode

Član

Glavni merni instrument za merenje potrošnje vode ugrađen na mestu priključenja instalacija korisnika na komunalnu infrastrukturu predstavlja sastavni deo komunalne infrastukture.

Nabavka mernog instrumenta iz stava 1. ovog člana vrši se iz nadoknade za priključak, koju plaća invesititor, odnosno vlasnik nepokretnosti.

Individualni merni instrumenti ugrađeni na instalacijama korisnika, koji služe merenju potrošnje vode za pojedinačne stanove, odnosno pojedinačne poslovne prostorije, su u svojini vlasnika pojedinačnih stanova, odnosno, vlasnika pojedinačnih poslovnih prostorija koji snose troškove nabavke, ugradnje, eksploatacije, održavanja i funkcionisanja individualnih mernih instrumenata.

IX. NADZOR

Ovlašćenje za vršenje nadzora

Član

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i republičkih propisa donetih na osnovu ovog zakona obavlja ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti preko republičkih inspektora za komunalne delatnosti.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem propisa jedinice lokalne samouprave donetih na osnovu ovog zakona vrši jedinica lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora.

Nadzor nad radom vršilaca komunalne delatnosti vrši jedinica lokalne samouprave.

Republički inspektor za komunalne delatnosti iz stava 1. ovog člana, može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje drugog stepena, odnosno završene master akademske studije ili visoko obrazovanje stečeno u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu zakona kojima se uređuje visoko obrazovanje i koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master, položen stručni ispit za rad u organima uprave, i najmanje tri godine radnog iskustva.

Komunalni inspektor iz stava 2. ovog člana, može biti lice koje ima stečeno visoko obrazovanje drugog stepena, odnosno završene master akademske studije ili visoko obrazovanje stečeno u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje visoko obrazovanje i koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master, položen stručni ispit za rad u organima uprave i najmanje tri godine radnog iskustva.

Republički inspekcijski nadzor

Član

U vršenju inspekcijskog nadzora, republički inspektor za komunalne delatnosti je ovlašćen da:

naloži rešenjem da se komunalna delatnost obavlja u skladu sa zakonom i republičkim propisom donetim na osnovu ovog zakona;

naloži rešenjem vršenja komunalne usluge u zaštićenom području u skladu sa ovim zakonom;

naloži rešenjem primenu standarda obavljanja komunalne delatnosti propisanih na osnovu ovog zakona;

pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju, poslovne prostorije, objekte, postrojenja i uređaje, jedinice lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, da uzima izjave od odgovornih lica kod jedinice lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, kao i od drugih pravnih i fizičkih lica, fotografiše ili sačini video snimak područja na kome se vrši kontrola, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja;

naloži rešenjem rok u kome je jedinica lokalne samouprave u obavezi da obezbedi odgovarajuće obavljanje komunalne delatnosti ukoliko se na području jedinice lokalne samouprave komunalna delatnost ne obavlja u skladu sa propisom iz stava 1. tačka 1) ovog člana;

podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno prijavu za privredni prestup ili krivičnu prijavu;

preduzima druge mere utvrđene zakonom i podzakonskim propisima.

Po žalbi protiv rešenja republičkog inspektora odlučuje ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja republičkog inspektora za komunalne delatnosti.

Rešenje ministarstva nadležnog za komunalne delatnosti je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Prava i dužnosti komunalnog inspektora

Član

Komunalni inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:

pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju vršilaca komunalne delatnosti i drugih pravnih i fizičkih lica;

sasluša i uzima izjave od odgovornih lica kod vršilaca komunalne delatnosti i drugih pravnih i fizičkih lica;

pregleda objekte, postrojenja i uređaje za obavljanje komunalne delatnosti i poslovne prostorije radi prikupljanja neophodnih podataka;

naloži rešenjem da se komunalna delatnost obavlja na način utvrđen zakonom i propisima na osnovu zakona;

naloži rešenjem izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka u obavljanju komunalne delatnosti;

pregleda objekte, postrojenja i uređaje koji služe korišćenju komunalnih usluga, uključujući i one koje predstavljaju unutrašnje instalacije i pripadaju korisniku komunalne usluge;

naloži rešenjem korisniku otklanjanje nedostataka na unutrašnjim instalacijama i da pristupi tim instalacijama prilikom izvršenja rešenja kojim je naložio otklanjanje nedostataka ili isključenje korisnika sa komunalnog sistema;

izriče i naplaćuje novčane mandatne kazne po propisu jedinice lokalne samouprave na licu mesta, odnosno podnosi, u skladu sa zakonom, prekršajnu prijavu, u slučajevima kada učinilac prekršaja ne plati novčanu kaznu izrečenu na licu mesta;

podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno prijavu za privredni prestup ili krivično delo ukoliko oceni da je povredom propisa učinjen prekršaj, privredni prestup ili krivično delo;

naloži rešenjem uklanjanje stvari i drugih predmeta sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima;

naloži rešenjem uklanjanje, odnosno premeštanje vozila, kao i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila sa površina javne namene ako su ostavljena protivno propisima;

zabrani rešenjem odlaganje otpada na mestima koja nisu određena za tu namenu;

zabrani rešenjem spaljivanje otpada izvan za to određenog postrojenja;

zabrani rešenjem odlaganje komunalnog otpada van za to određenih komunalnih kontejnera;

zabrani rešenjem odlaganje komunalnog otpada na mestima koja nisu određena kao registrovane komunalne deponije;

zabrani rešenjem odlaganje otpadnog građevinskog materijala, zemlje i ostalog građevinskog materijala van za to određene lokacije;

zabrani rešenjem odlaganje otpada i otpadnih materija u vodotoke i na obale vodotoka;

zabrani rešenjem bacanje gorećih predmeta u komunalne kontejnere i korpe za otpad;

zabrani rešenjem uništenje ograda, klupa i dečijih igrališta;

zabrani rešenjem uništenje zelenih površina;

preduzima druge mere utvrđene zakonom i podzakonskim propisima.

Komunalni inspektor je dužan da uzme u postupak prijave pravnih i fizičkih lica u vezi sa poslovima iz nadležnosti komunalne inspekcije i da u roku od osam radnih dana o rezultatima postupka obavesti podnosioca prijave.

O svakom izvršenom pregledu i radnjama komunalni inspektor sastavlja zapisnik, u skladu sa zakonom.

Zapisnik se obavezno dostavlja vršiocu komunalne delatnosti, odnosno drugom pravnom ili fizičkom licu nad čijim je poslovanjem, odnosno postupanjem izvršen uvid.

Obaveza omogućavanja nesmetanog obavljanja dužnosti komunalnog inspektora

Član

Vršioci komunalne delatnosti, kao i druga pravna i fizička lica dužni su da komunalnom inspektoru omoguće nesmetano obavljanje nadzora, da mu bez odlaganja stave na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju i druge dokaze i izjasne se o činjenicama koje su od značaja za vršenje nadzora.

Vršenje inspekcijskog nadzora

Član

Komunalni inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora kad utvrdi da se ometa vršenje komunalne usluge ili korišćenje komunalnih objekata ostavljanjem vozila, stvari i drugih predmeta ili na drugi način, narediće rešenjem korisniku, odnosno sopstveniku, ako je prisutan, da odmah ukloni te stvari, odnosno predmete, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Ako se lice iz stava 1. ovog člana ne nalazi na licu mesta, komunalni inspektor će, bez saslušanja stranke, doneti rešenje kojim će naložiti da se vozila, stvari i drugi predmeti uklone u određenom roku, koji se može odrediti i na minute.

Rešenje iz stava 2. ovog člana lepi se na te stvari, odnosno predmete uz naznačenje dana i časa kada je nalepljeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno, a docnije oštećenje, uništenje ili uklanjanje ovog rešenja ne utiče na valjanost dostavljanja.

Ako lice iz stava 1. ovog člana ne postupi po datom nalogu, komunalni inspektor će odrediti postavljanje uređaja kojim se sprečava odvoženje vozila, odnosno odrediće da se vozila, stvari i drugi predmeti uklone o trošku korisnika, odnosno sopstvenika, na mesto koje je za to određeno.

Trošak iz stava 4. ovog člana se utvrđuje aktom jedinice lokalne samouprave i može da obuhvata troškove postupka, odnošenja vozila, stvari i drugog predmeta, ležarine i druge dospele troškove.

Odlukom jedinice lokalne samouprave se može predvideti da vršilac komunalne delatnosti kao poverilac dospelog potraživanja u čijim se rukama nalazi dužnikovo vozilo, stvar i drugi predmet uklonjen po nalogu nadležnog organa, ima pravo zadržati ga dok mu ne bude isplaćeno potraživanje.

Žalba protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje.

Rešenje i žalba na rešenje

Član

Ako komunalni inspektor prilikom vršenja nadzora utvrdi da propis nije primenjen ili da je nepravilo primenjen, u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana izvršenog nadzora doneće rešenje o otklanjanju utvrđene nepravilnosti i odrediće rok za njeno otklanjanje.

Na rešenje komunalnog inspektora može se izjaviti žalba opštinskom, odnosno gradskom veću u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, sem ako je zakonom drukčije predviđeno.

O žalbi veće odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja komunalnog inspektora.

Rešenje veća jedinice lokalne samouprave je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Saradnja sa komunalnom policijom i republičkim inspekcijskim službama

Član

Komunalni inspektor u obavljanju poslova sarađuje sa komunalnom policijom i inspekcijskim službama Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

Saradnja iz stava 1. ovog člana obuhvata naročito: međusobno obaveštavanje, razmenu informacija, pružanje neposredne pomoći i preduzimanje zajedničkih mera i aktivnosti od značaja za obavljanje poslova komunalne inspekcije.

X. KAZNENE ODREDBE

Prekršaj odgovornog lica u jedinici lokalne samouprave

Član

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave ukoliko ne postupi po rešenju iz člana 32. stav 1. tač. 5) ovog zakona.

Za ponovljeni prekešaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna iz stava 1. ovog člana i kazna zatvora do 30 dana.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovornom licu u nadležnom organu uprave, odnosno u jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašženja, može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja poslova u trajanju do jedne godine.

Prestupi

Član

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1) kao vršilac komunalne delatnosti ne organizuje ili prestane da organizuje komunalnu delatnost na način predviđen članom 14. Zakona;

2) vršilac komunalne delatnosti ne iskazuje poslovne rezultate na način predviđen članom 22. Zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Pravnom licu iz stava 2. ovog člana može se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana pored propisane kazne izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određenih delatnosti.

Prekršaji pravnog lica

Član

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

ne dostavi Ministarstvu podatke iz člana 8. stav 1. ovog zakona;

koristi komunalnu uslugu na način suprotan članu 18. ovog zakona;

odbije da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na komunalnoj infrastrukturi;

kao vršilac komunalne delatnosti ne obavesti korisnike komunalne delatnosti o planiranom ili neplaniranom prekidu obavljanja komunalne delatnosti;

kao vršilac komunalne delatnosti obustavi pružanje komunalne usluge iz razloga koji nisu navedeni u članu 19. Zakona;

ne omogući komunalnom inspektoru nesmetano obavljanje nadzora, odnosno pregled objekata, postrojenja i uređaja i poslovnih prostorija radi prikupljanja neophodnih podataka;

ne ukloni stvari i druge predmete sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima;

odlaže otpad na mestima koja nisu određena za tu namenu;

spaljuje otpad izvan za to određenog postrojenja;

ne odlaže komunalni otpad u zato određene komunalne kontejnere;

odlaže komunalni otpad na mestima koja nisu određena kao registrovane komunalne deponije;

odlaže otpad građevinskog materijala, zemlju i građevinski materijal protivno propisima;

odlaže otpad i otpadne materije u vodotoke i na obale vodotoka;

ne postupi po rešenju komunalnog inspektora kojim je naređeno izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu da vrši određene poslove u trajanju do jedne godine.

Prekršaji preduzetnika

Član

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

koristi komunalnu uslugu na način suprotan članu 18. ovog zakona;

odbije da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na komunalnoj infrastrukturi;

ne ukloni stvari i druge predmete sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima;

odlaže otpad na mestima koja nisu određena za tu namenu;

spaljuje otpad izvan za to određenog postrojenja;

ne odlaže komunalni otpad u za to određene komunalne kontejnere;

odlaže komunalni otpad na mestima koja nisu određena kao registrovane komunalne deponije;

odlaže otpad građevinskog materijala, zemlju i građevinski materijal protivno propisima;

odlaže otpad i otpadne materije u vodotoke i na obale vodotoka;

baca goreće predmete u komunalne kontejnere;

uništava ograde, klupe i dečije igrališta;

uništava zelene površine;

ne omogući inspektoru obavljanje kontrole i ne postupi po rešenju inspektora kojim je naređeno izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se uz izrečenu kaznu izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do tri godine.

Prekršaji fizičkog lica

Član

Novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

koristi komunalnu uslugu na način suprotan članu 18. ovog zakona;

odbije da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na komunalnoj infrastrukturi;

ne ukloni stvari i druge predmete sa površina javne namene ako su oni tu ostavljeni protivno propisima;

odlaže otpad na mestima koja nisu određena za tu namenu;

spaljuje otpad izvan za to određenog postrojenja;

ne odlaže komunalni otpad u zato određene komunalne kontejnere;

odlaže komunalni otpad na mestima koja nisu određena kao registrovane komunalne deponije;

odlaže otpad građevinskog materijala, zemlju i građevinski materijal protivno propisima;

odlaže otpad i otpadne materije u vodotoke i na obale vodotoka;

baca goreće predmete u komunalne kontejnere;

uništava ograde, klupe i dečije igrališta;

uništava zelene površine;

ne omogući inspektoru obavljanje kontrole i ne postupi po rešenju inspektora kojim je naređeno izvršavanje utvrđenih obaveza i preduzimanja mera za otklanjanje nedostataka.

XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Položaj vršilaca komunalne delatnosti

Član

Oblici međuopštinske saradnje uspostavljeni do dana stupanja na snagu ovog zakona moraju se uskladiti sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.

Ako na dan stupanja na snagu ovog zakona komunalnu delatnost obavlja fizičko ili pravno lice koje ne može biti vršilac komunalne delatnosti u skladu sa članom 5. ovog zakona, jedinica lokalne samouprave je obavezna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbedi da obavljanja te komunalne delatnosti vrši fizičko ili pravno lice koje u skladu sa članom 5. ovog zakona može obavljati komunalnu delatnost.

Prestanak primene i važenja ranijih propisa

Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do stupanju na snagu propisa utvrđenih ovim zakonom ostaju na snazi propisi koji su doneti na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS”, br. 16/97 i 42/98) ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS”, br. 16/97 i 42/98).

Stupanje na snagu zakona

Član

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u članu 97. stav 1. tač. 6), 9) i 10) Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenja životne sredine i sistem javnih službi.

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I CILjEVI KOJI SE OSTVARUJU

Oblast komunalnih delatnosti u pravnom sistemu Republike Srbije uređuje veliki broj propisa. Pored važećeg Zakona o komunalnim delatnostima i podzakonskih akata, ovu oblast regulišu propisi o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, o sredstvima u svojini Republike Srbije, o lokalnoj samoupravi, glavnom gradu, energetici, upravljanju otpadom, vodama, putevima, sahranjivanju i grobljima, trgovini, koncesijama, javnim nabavkama i drugo. Mnogi od napred navedenih propisa doneti su posle važećeg Zakona o komunalnim delatnostima te Zakon sa njima nije usaglašen.

Očigledno je da pre svega odredbe o poveravanju komunalnih delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima, a zatim i neadekvatne odredbe o načinu formiranja cena komunalnih usluga ne obezbeđuju osnov za efikasno i kvalitetno obavljanje komunalnih delatnosti. Istovremeno, važeći zakonski okvir ne obezbeđuje sigurnost i predvidivost poslovanja privatnim investitorima jer ograničava i narušava konkurenciju zbog nepostojanja jasne procedure poveravanja koja bi omogućila suštinsku jednakost ponuđača – tzv. konkurenciju za tržište. Zakon ne obezbeđuje ni nužnu zaštitu javnog interesa u postupcima poveravanja komunalnih delatnosti. Zato je potrebno da se uvede jasnija i transparentnija procedura za poveravanje obavljanja komunalnih delatnosti i omogući postepeno usklađivanje poslovanja vršilaca komunalnih delatnosti sa ekonomskim principima.

U Republici Srbiji neophodno je izmeniti neke od ključnih principa na osnovu kojih se obavljaju komunalne delatnosti. Uspostavljanje novog zakonodavnog okvira, kroz donošenje novog Zakona o komunalnim delatnostima, treba da obezbedi osnov za uspešno funkcionisanje i razvoj ovih delatnosti. Nedovoljno oslanjanje na savremene principe upravljanja komunalnim delatnostima iziskuje potrebu da se ova oblast drugačije reguliše, uključujući i ekonomski aspekt formiranja cena u ovoj oblasti.

Predlog zakona o komunalnim delatnostima zasnovan je na sledećim osnovnu principima:

1) efikasnost, kvalitet i racionalnost obavljanja komunalnih usluga, koji podrazumeva da komunalnu delatnost treba da obavlja onaj vršilac komunalne delatnosti, koji je u konkurenciji sa ostalim ponuđačima dokazao da može da obezbedi ispunjenje svih ovih uslova;

2) konkurencija vršilaca komunalne delatnosti, koja podrazumeva obavezu jedinice lokalne samouprave da podstiče i održava nadmetanje za pristup vršenju komunalnih delatnosti i u obavljanju komunalnih delatnosti;

3) podrška poboljšanju efikasnosti kao i kvaliteta finansijskog, operativnog, organizacionog i tehničkog poslovanja vršilaca komunalne delatnosti;

4) praćenje efikasnosti vršilaca kounalnih delatnosti i rezultata u u pogledu kvaliteta i obuhvata komunalnih usluga, broja zaposlenih, kretanja cena, kao i stepena ulaganja u održavanje i izgradnju komunalne infrastrukture;

5) zaštita javnog interesa, transparentnosti i javnosti u postupku poveravanja komunalnih delatnosti;

6) zaštita prava korisnika komunalnih proizvoda i usluga na kvalitetan, trajan i dostupan komunalni servis;

7) obezbeđivanje stabilnog finansiranja komunalnih delatnosti;

8) postepenost u dostizanju ekonomske cene komunalnih proizvoda i usluga (princip „korisnik plaća”), kojima se obezbeđuje održavanje i razvoj objekata i sistema u komunalnom sektoru;

9) obezbeđenje i zaštita prava na komunalni proizvod i uslugu onim kategorijama stanovništva koje nisu u stanju da finansijski prate usklađivanje cena u komunalnom sektoru sa ekonomskim parametrima.

Ciljevi, koji se postižu donošenjem Zakona o komunalnim delatnostima su stvaranje uslova za upravljanje komunalnim delatnostima i za njihovo obavljanje koji će omogućiti jačanje odgovornosti, racionalnosti i efikasnosti jedinica lokalne samouprave i vršilaca komunalne delatnosti, povećanje ulaganja u komunalnom sektoru i usklađivanje principa obavljanja komunalne delatnosti sa najboljom međunarodnom praksom. Zakonom se, takođe, stvaraju uslovi za informisano praćenje javnosti postupka poveravanja komunalnih delatnosti. Primenom principa „korisnik plaća” i „zagađivač plaća“ obezbeđuju se sredstva za razvoj i unapređenje komunalne infrastrukture.

III OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Predlog zakona o komunalnim delatnostima podeljen je u jedanaest poglavlja.

U prvom poglavlju uređuje se predmet zakona, daje se pojam komunalne delatnosti i određuju komunalne delatnosti. U drugom poglavlju određuje se obavljanje komunalnih. U trećem poglavlju se uređuju poslovii državne uprave u vezi sa komunalnim delatnostima. U četvrtom poglavlju uređuje se postupak poveravanja komunalnih delatnosti. U petom poglavlju uređuje obavljanje komunalnih delatnosti za dve ili više jedinica lokalne samouprave. U šestom poglavlju uređuju se prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika komunalnih usluga. U sedmom poglavlju uređuje se način finansiranja komunalnih delatnosti. U osmom poglavlju uređuju se način finansiranja izgradnje i održavanja komunalne infrastrukture. U devetom poglavlju uređuje se nadzor nad izvršenjem zakona i prava i dužnosti komunalnih inspektora, kao i odnosi komunalne inspekcije sa republičkim inspekcijama i službama. U desetom poglavlju sadržane su kaznene odredbe, a u jedanaestom poglavlju prelazne i završne odredbe.

Članom 1. propisan je predmet uređivanja koji čine opšti uslovi i način njihovog obavljanja.

Članom 2. uređen je pojam komunalne delatnosti, i to kao delatnosti proizvodnje i isporuke komunalnih proizvoda i pružanje komunalnih usluga od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njihovim vršenjem. Predlog zakona sadrži listu od petnaestkomunalnih delatnosti, za razliku od važećeg zakona čija osnovna lista ima devet delatnosti. U skladu sa povećanim standardima i očekivanjima korisnika komunalnih proizvoda i usluga, određenje komunalnih delatnosti je šire od određenja u važećem zakonu, jer obuhvata i upravljanje javnim parkiralištima, upravljanje pijacama, obezbeđivanje javnog osvetljenja, dimničarsku delatnost i delatnost zoohigijene, održavanje, razvoj i zaštita komunalnih objekata, postrojenja i opreme, koji služe za obavljanje komunalnih delatnosti, održavanje javnih zelenih površina.

Članom 3. dato je detaljnije određenje svake od petnaestkomunalnih delatnosti.

Članom 4. određene su nadležnosti lokalne samouprave da obezbedi odgovarajući obuhvat, obim i kvalitet komunalnih proizvoda i usluga, da stvori uslove za unapređivanje kvaliteta komunalnih usluga u skladu sa principima održivog razvoja i da podstiče konkurenciju nosilaca komunalnih proizvoda i usluga. Propisana je nadležnost Vlade da utvrdi merila obavljanja komunalne delatnosti, a da na područjima koja su zakonom stavljena pod posebnu zaštitu, i drugim područjima od posebnog značaja, Vlada može da utvrdi posebne uslove obavljanja komunalnih usluga. Predviđena je mogućnost da upravljač područja obezbeđuje obavljanje komunalne delatnosti na tim područjima. Članom 5. uređeni su vršioci komunalnih delatnosti. Uređenje vršilaca komunalnih delatnosti u Predlogu zakona je šire od određenja u važećem zakonu. Važećim zakonom su obavljanjem komunalne delatnosti mogli da se bave javna komunalna preduzeća kao i privredna društva i preduzetnici, ukoliko bi im bilo povereno obavljanje delatnosti ili pojedinih poslova. Prema Predlogu zakona, komunalnu delatnost može obavljati privrednno društvo, preduzetnik, javno preduzeće ili drugi privredni subjekt a uređivanje i održavanje grobalja može da obavlja i tradicionalna verska zajednica.

Članom 6. normirano je da je jedinica lokalne samouprave je dužna da se u postupku poveravanja obavljanja komunalnih delatnosti rukovodi načelima konkurencije, ekonomičnosti, efikasnosti i zaštite životne sredine. Poveravanje obavljanja komunalnih delatnosti vrši se po postupku i na način propisan u zakonu kojim se uređuju koncesije.

Članom 7. određeno je da poslove državne uprave koji se odnose na komunalne delatnosti, unapređivanje i razvoj istih, vrši ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Član 8. propisana je obaveza dostavljanja i postupanje sa podacima o obavljanju komunalnih delanosti na taj način što su jedinica lokalne samouprave i vršilac komunalne delatnosti dužni da na zahtev Ministarstva dostave izveštaj, podatke i obaveštenja u vezi sa obavljanjem komunalnih delatnosti u roku od 15 dana od dana prijema zahteva. Takođe je predviđeno da Ministarstvo prati kvalitet i obuhvat pružanja komunalnih usluga, efikasnost vršilaca komunalne delatnosti, i o svojim nalazima najmanje jednom godišnje obaveštava Vladu i javnost. Kao i obaveza Ministarstva da u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja podatke o cenama komunalnih usluga i obuhvatu pružanja komunalnih usluga učiniti dostupnim.

Članom 9. određen je pojam poveravanja obavljanja komunalne delatnosti, tako što se pod tim pojmom podrazumeva obavljanje komunalne delatnosti podrazumeva se vremenski oročeno ugovorno uređivanje odnosa u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti ili pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti između jedne ili više jedinica lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, koje za cilj ima pružanje komunalnih usluga na teritoriji jedne ili više jedinica lokalne samouprave ili na delu teritorije jedinice lokalne samouprave. Ovim članom takođe je normiran i postupak poveravanja.

Članom 10. predviđena je mogućnost da dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu sporazumom urediti zajedničko obezbeđivanje obavljanja komunalnih delatnosti kada na efikasnost i ekonomičnost istog upućuju rezultati studije opravdanosti zajedničkog obezbeđivanja komunalnih delatnosti. Članom 11. normiran je način donošenje odluke o zajedničkom obavljanju komunalne delatnosti.

Članom 12. uređena je mogućnost da radi zajedničkog obavljanja komunalne delatnosti, sporazumom na koji saglasnost daju skupštine jedinica lokalne samouprave koje učestvuju u saradnji može se predvideti osnivanje Međuopštinskog saveta za komunalnu delatnost . Savet se osniva kao zajednički organ, privredno društvo ili udruženje čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave koje učestvuju u saradnji. Članom 13. uređuju se međusobni odnos vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na taj način što Skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mere koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju. Članovima 14 do 16. bliže se razrađuju Obaveze vršioca komunalne delatnosti u nekoliko situacija. Pre svega Vršilac komunalne delatnosti dužan je da organizuje svoj rad i poslovanje na način kojim se obezbeđuje:

trajno i nesmetano pružanje komunalnih usluga korisnicima pod uslovima i na način uređen zakonom, propisima i standardima donesenim na osnovu zakona;

propisani ili ugovoreni obim i kvalitet komunalnih usluga, koji podrazumeva tačnost u pogledu rokova, sigurnost korisnika u dobijanju usluga i zdravstvenu i higijensku ispravnost u skladu sa pozitivnim propisima;

preduzimanje mera održavanja, razvoja i zaštite komunalnih objekata, postrojenja i opreme, koji služe za obavljanje komunalnih delatnosti;

razvoj i unapređenje kvaliteta i vrsti komunalnih usluga, kao i unapređenje organizacije i efikasnosti rada.

Zatim je predviđena obaveza vršioca komunalne delatnosti da u sredstvima javnog informisanja ili na drugi pogodan način obavesti korisnike komunalnih usluga o planiranim ili očekivanim smetnjama i prekidima, koji će nastati ili mogu nastati u pružanju komunalnih usluga, najkasnije 24 sata pre očekivanog prekida u pružanju tih usluga, kao i da u slučaju nastupanja neplaniranih ili neočekivanih poremećaja ili prekida u pružanju komunalnih usluga, odnosno obavljanju komunalnih delatnosti, odmah o tome obavesti nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave i da istovremeno preduzme mere za otklanjanje uzroka poremećaja.

Članom 17. predviđena je obaveze jedinice lokalne samouprave u slučaju neplaniranih prekida isporuke i to da odmah po prijemu obaveštenja o neplaniranom prekidu isporuke i to da:

odredi red prvenstva i način pružanja usluga onim korisnicima kod kojih bi usled prekida nastala opasnost po život i rad građana ili rad pravnih i fizičkih lica, ili bi nastala značajna, odnosno nenadoknadiva šteta;

preduzme mere za hitnu zaštitu komunalnih objekata i druge imovine koja je ugrožena;

utvrdi razloge i eventualnu odgovornost za poremećaj, odnosno prekid vršenja delatnosti i učinjenu štetu.

Članom 18. predviđene su obaveze korisnika komunalne usluge koji je u obavezi je da koristi komunalnu uslugu na način kojim se:

ne ometaju drugi korisnici i ne ugrožava životna sredina;

ne ugrožavaju objekti i oprema, koji su u funkciji obavljanja određene komunalne delatnosti.

Članom 19. predviđeni su izuzeci kada vršilac komunalne delatnosti može uskratiti komunalnu uslugu korisniku. To su slučajevi kada korisnik:

izvrši priključenje na komunalnu mrežu bez prethodno pribavljenog odobrenja;

koristi uslugu protivno propisima;

neosnovano ometa druge korisnike usluga;

ne plati komunalnu uslugu u utvrđenom roku;

nenamenski koristi komunalnu uslugu u vreme otežanog snabdevanja

Članom 20. normirano je postupanje sa prinudno uklonjenim stvarima i to na taj način što vlasnici prinudno uklonjenih vozila, stvari i drugih predmeta su dužni da ih preuzmu u roku koji svojom odlukom utvrđuje jedinica lokalne samouprave, a koji ne može biti kraći od 120 dana. Jedinica lokalne samouprave ovlašćena je da svojom odlukom propiše postupanje sa prinudno uklonjenim vozilima, stvarima i drugim predmetima, kao i uslove i način na koji vršilac komunalne delatnosti može ostariti pravo da se vozilo, stvar i drugi predmet, ako se ne preuzme u roku proda da bi se namirili troškovi postupka, odnošenja, ležarine i drugi dospeli troškovi. Članom 21. regulisano je pravo pristupa uređajima i infrastrukturi na taj načinm što je vlasnik ili korisnik nepokretnosti dužan da omogući vršiocu komunalne delatnosti intervenciju na izgrađenoj komunalnoj infrastrukturi i postrojenjima uz obavezu vršioca komunalne delatnosti da nadoknadi štetu nastalu usled intervencije ili na drugi način otkloni posledice izvršene intervencije.

Član 22. normira Obaveza vršioca komunalne delatnosti da odvojeno iskazuje finansijske rezultate u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti u slučaju da obavlja još neku delatnost pored one koja mu je poverena. Članom 23. taksativno su pobrojani izvori sredstava za obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti i to:

prihod od koncesionih naknada za obavljanje komunalnih delatnosti;

prihod budžeta jedinice lokalne samouprave;

namenska sredstava drugih nivoa vlasti i

drugi izvori, u skladu sa zakonom.

Takođe je predviđeno da se komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik može utvrditi prevashodno finansiraju iz cena komunalnih usluga, a komunalne delatnosti kod kojih se krajnji korisnik ne može utvrditi finansiraju se iz budžeta jedinice lokalne samouprave.

Članom 24. takođe su nabrojana načela za određivanje cena komunalnih usluga, i to:

1) primena načela “potrošač plaća” 2) primena načela „zagađivač plaća“;

3) dovoljnosti cene da pokrije poslovne rashode;

4) usaglašenosti cena komunalnih usluga sa načelom pristupačnosti; 5) nepostojanja razlike u cenama između različitih kategorija potrošača, sem ako se

razlika zasniva na različitim troškovima obezbeđivanja komunalne usluge.

Članom 25. navedeni su elementi za određivanje cene komunalnih usluga:

poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima;

rashodi za izgradnju i rekonstrukciju objekata komunalne infrastrukture i nabavku opreme, prema usvojenim programima i planovima vršioca komunalne delatnosti na koje je jedinica lokalne samouprave dala saglasnost;

dobit vršioca komunalne delatnosti.

Članom 26. regulisan je postupak promene cena komunalnih usluga na taj način što je određeno da dluku o promeni cena komunalnih usluga donosi vršilac komunalne delatnosti. Na odluku o promeni cena komunalnih usluga iz člana 2. stav 3. tač. 1)-8) osim prevoza posmrtnih ostataka umrlog, saglasnost daje skupština jedinice lokalne samouprave. Takođe je istaknuto da odlukom skupštine jedinice lokalne samouprava o načinu obavljanja komunalne delatnosti, odnosno ugovorom o poveravanju, može se urediti način promene cene komunalne usluge na inicijativu jedinice lokalne samouprave.

Članom 27. normirano je da jedinica lokalne samouprave može utvrditi kategorije korisnika komunalne usluge koji plaćaju subvencioniranu cenu komunalne usluge, kao i iznos subvencija za svaku kategoriju.

Članom 28. uređeno je pitanje finansiranja izgradnje objekata infrastrukture koje se vrši iz:

prihoda od davanja u zakup, odnosno na korišćenje komunalne infrastrukture i drugih sredstava za obavljanje komunalne delatnosti u javnoj svojini;

dela naknade za pravo na obavljanje komunalne delatnosti;

dela cene komunalne usluge namenjene amortizaciji sredstava za obavljanje komunalne delatnosti;

budžeta jedinice lokalne samouprave;

sredstava vršioca komunalne delatnosti;

kredita i drugih oblika zaduživanja;

transfera drugih nivoa vlasti;

donacija,

Član 29. normira pitanje merenja potrošnje vode tako što se glavni merni instrument za merenje potrošnje vode ugrađuje na mestu priključenja instalacija korisnika na komunalnu infrastrukturu i predstavlja sastavni deo komunalne infrastukture. Član 30. uređuje osetljivo pitanje ovlašćenje za vršenje nadzora na taj način što određuje da Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i republičkih propisa donetih na osnovu ovog zakona obavlja ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti preko republičkih inspektora za komunalne delatnosti Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem propisa jedinice lokalne samouprave donetih na osnovu ovog zakona vrši jedinica lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora. Nadzor nad radom vršilaca komunalne delatnosti vrši jedinica lokalne samouprave.

Članom 31. uređuju se ovlašćenja republičkog inspektora za komunalne delatnosti u vršenju inspekcijskog nadzora. Predviđeno je sedam vrsta ovlašćenja. Članom 32. Predloga zakona uređuju se prava i dužnosti komunalnog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora. Predviđena je dvadesetjedna ovakva pozicija Članom 33. uređeno je pitanje obaveze omogućavanja nesmetanog obavljanja dužnosti komunalnog inspektora na taj način što su vršioci komunalne delatnosti, kao i druga pravna i fizička lica dužni da komunalnom inspektoru omoguće nesmetano obavljanje nadzora, da mu bez odlaganja stave na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju i druge dokaze i izjasne se o činjenicama koje su od značaja za vršenje nadzora. Članom 34. normirano je vršenje inspekcijskog nadzora. Eksplicitno je navedeno da komunalni inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora kad utvrdi da se ometa vršenje komunalne usluge ili korišćenje komunalnih objekata ostavljanjem vozila, stvari i drugih predmeta ili na drugi način, narediće rešenjem korisniku, odnosno sopstveniku, ako je prisutan, da odmah ukloni te stvari, odnosno predmete, pod pretnjom prinudnog izvršenja. U članu 35. uređen je postupak donošenja rešenja od strane komunalnog inspektora prilikom vršenja nadzora kao i pitanje žalbe na rešenje.

Članom 36. Predloga zakona predviđeno je da komunalni inspektor u obavljanju poslova sarađuje sa komunalnom policijom i inspekcijskim službama Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Ova saradnja obuhvata naročito: međusobno obaveštavanje, razmenu informacija, pružanje neposredne pomoći i preduzimanje zajedničkih mera i aktivnosti od značaja za obavljanje poslova komunalne inspekcije.

Članovima 37 do 41 uređene su kaznene odredbe pri čemu su posebno specificirane i opredeljene kazne za : – prekršaj odgovornog lica u jedinici lokalne samouprave – – privredni prestup

– prekršaji pravnog lica – –prekršaji preduzetnika

– prekršaji fizičkog lica Član. 42. uređuje položaj vršilaca komunalne delatnosti i posebnio se ističe da oblici međuopštinske saradnje uspostavljeni pre stupanja na snagu ovog zakona moraju se uskladiti sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu. Član 43. normira da Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98). Član 44. utvrđuje stupanje na snagu ovog zakona, tako što stoji da -ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

IV ANALIZA EFEKATA

1. Određivanje problema koji zakon treba da reši

Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik“ br. 16/97 i 42/98), usvojen je 1997. godine a izmenjen 1998. godine. U poslednjih dvanaest godina sukcesivno su donošeni ili značajnije menjani zakoni, koji uređuju pitanja od suštinskog uticaja na obavljanje komunalnih delatnosti, kao što su Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Službeni glasnik RS“ br. 25/00, 25/02, 107/05, 108/05-ispr. i 123/07-dr. zakon), Zakon o koncesijama („Službeni glasnik RS“ br. 55/03), Zakon o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“ br. 116/08), Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“ br. 129/07), Zakon o vodama («Službeni glasnik RS» br. 30/10), Zakon o upravljanju otpadom («Službeni glasnik RS» br. 36/09).

Otud potreba da se donošenjem novog zakona o komunalnim delatnostima ova oblast uredi u skladu sa načelima ustanovljenim i sadržanim u navedenom setu zakona.

Navedena neusklađenost Zakona o komunalnim delatnostima sa sektorskim zakonima, ne obezbeđuje osnov za efikasno i kvalitetno obavljanje komunalnih delatnosti. Osim toga, dosadašnja praksa odavno je nametala određene izmene i dopune zakonskih odredaba u ovoj oblasti i ukazala u kom pravcu i obimu bi one trebale da budu izvršene. Pre svega, važeći zakonski okvir ne obezbeđuje sigurnost i predvidivost poslovanja privatnom sektoru kao i nužnu zaštitu javnog interesa u postupcima poveravanja komunalnih delatnosti, kako bi se omogućila neophodna investiciona ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Zato je potrebno da se zakon promeni i uvede jasnija i transparentnija procedura za poveravanje obavljanja komunalnih delatnosti, omogući postepeno poboljšanje kvaliteta upravljanja i poslovanja u komunalnom sektoru, izvrši usklađivanje cena komunalnih usluga sa ekonomskim principima.

Način obavljanja komunalnih delatnosti u Srbiji

U Srbiji 357 preduzeća obavlja komunalne delatnosti, a 126 preduzeća su gradovi i opštine osnovali za obavljanje stambene delatnosti i uređenje građevinskog zemljišta (JP direkcije za građevinsko zemljište i JP za stambeno-komunalne poslove). Ova druga grupa javnih preduzeća ne obavlja komunalne delatnosti u smislu Zakona o komunalnim delatnostima (nisu javna komunalna preduzeća), ali statistički posmatrano obe grupe su ista kategorija, dele suštinski slične probleme i reformski zahvati, koje bi trebalo preduzeti u obe kategorije su isti ili slični. U navedenim delatnostima radi oko 3,7% od ukupnog broja zaposlenih u privredi Republike ili oko 53.000 ljudi. Javna preduzeća posluju kapitalom u državnoj svojini i njihovi osnivači su gradovi i opštine.

Delatnosti, koje komunalna preduzeća obavljaju u praksi veoma su raznorodne. Često pojedina komunalna preduzeća obavljaju više različitih delatnosti od kojih je u nekima jedna upisana kao pretežna delatnost. Ova heterogenost ima svoje opravdanje u organizovanju i funkcionisanju mešovitih komunalnih preduzeća u manjim sredinama, ali sa aspekta uporedivosti podataka i sagledavanja položaja izdvojenih delatnosti, svakako izaziva metodološke probleme (npr. koliki broj radnika obavlja svaku od delatnosti, koji se troškovi povezuju sa obavljanjem svake od delatnosti, kako se određuje cena komunalne usluge u mešovitim preduzećima kada se ne vodi računovodstvo zasnovano na troškovima itd).

U mnogim javnim komunalnim preduzećima se obavljaju i delatnosti koje nemaju komunalnu funkciju: projekt biroi, istraživački centri, servisi za održavanje vozila pa čak i proizvodnja hleba, eksploatacija kamena, obrada drvene građe, ili pak klasični finansijski servisi (primer JKP “Infostan” iz Beograda). U pogledu načina organizovanja pojedini komunalni poslovi su međusobno različiti. Neki od njih zahtevaju jednostavnu organizaciju, dok su drugi i tehnološki i organizaciono daleko složeniji.

U narednom pregledu dati su podaci o broju i tipu svih komunalnih preduzeća u Srbiji. Uz podatak o broju preduzeća, dati su i orijentacioni podaci o broju zaposlenih u pojedinim delovima komunalne privrede.

Tip komunalnog preduzeća Broj JKP Zaposleno Učešće Specijalizovani vodovodi 30 10,200 19% Specijalizovane toplane 28 6,440 12% Specijalizovane čistoće, zelenila i groblja 11 8,250 16% Mešovita komunalna preduzeća 122 10,710 20% Zasebna JKP za održavanje puteva 20 2,000 4% JKP specijalizovani za objedinjenu naplatu i održavanje stambenih objekata 10 1,250 2% Opštinske direkcije za građevinsko zemljište 140 7,700 14% Preduzeća specijalizovana za pijačne usluge 25 1,250 2% Preduzeća za snabevanje gasom 30 1,500 3% Specijalizovani parking servisi 6 750 1% Druga komunalna preduzeća 25 3,125 6% UKUPNO 447 53,175 100%

Rezultati poslovanja komunalne privrede prikazani su na bazi podataka iz reprezentativnog uzorka sačinjenog od 170 javnih komunalnih preduzeća. Ova preduzeća pružaju komunalne usluge za ukupno 91% ukupne populacije Srbije (bez Kosova i Metohije), a struktura ovog uzorka je sledeća:

Posmatrana grupa JKP Broj preduzeća Broj stanovnika kojima se vrše usluge % u odnosu na ukupan br. stanovnika u Srbiji Specijalizovani vodovodi 30 4,315,585 58% Specijalizovane toplane 28 3,880,340 52% Specijalizovane čistoće, zelenila i groblja 11 2,128,133 28% Mešovita komunalna preduzeća 102 4,842,168 65% UKUPNO 171 6,815,400 91%

Na kvalitet obavljanja komunalnih delatnosti, nivo akumulativnosti komunalne privrede kao i veoma nezadovoljavajući nivo investicija u komunalnoj oblasti presudni uticaj ima administrativna kontrola cena komunalnih usluga. Preduzeća koja obavljaju komunalnu delatnost u Srbiji (kako javna komunalna preduzeća tako i privatni operateri) u obavezi su da poštuju granicu povećanja cena, koja je određena projekcijom inflacije za tekuću godinu u programskom dokumentu koji uređuje makro-ekonomske ciljeve države za tekuću i naredne dve godine, donosno u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. Ovaj dokument se donosi svake godine prema budžetskom kalendaru u maju/junu za narednu godinu i dve sledeće godine. Prema planiranoj stopi inflacije moguće je povećanje cena komunalnih operatera (čiji su osnivači JLS) i privatnih preduzeća kojima je povereno obavljanje komunalne delatnosti u tekućoj godini. Lokalnim samoupravama koje svojim preduzećima odobre povećanje cena veće od ovog iznosa mogu (prema Uredbi koja ovu oblast uređuje ne moraju) biti ukinuta transferna sredstva iz republičkog budžeta dok se cene ne vrate na prethodni nivo. Iako je, u poslednje vreme naročito, bilo nekoliko slučajeva da su lokalne samouprave odobravale povećanje cena (u godišnjim programima poslovanja) koje je više od projektovane stope inflacije najveći broj lokalnih samouprava se pridržava ograničenja datog u Memorandumu u budžetu. Administrativna kontrola cena dovela je do toga da mnoga JKP ne mogu da pokriju ni troškove operativnog poslovanja, a kamoli da investiraju u kapitalno održavanje ili izgradnju nove infrastrukture.

Poveravanje komunalne delatnosti prema važećem Zakonu

Poslednjih nekoliko godina u pojedinim gradovima i opštinama osnovano je nekoliko privatnih preduzeća (Leskovac, Jagodina, Kikinda, Novi Bečej, Smederevska Palanka, nekoliko opština iz istočne Srbije), kojima su gradovi i opštine poverili obavljanje komunalne delatnosti. Problemi koji se u praksi javljaju u prvim godinama primene ovih ugovora su:

1. Uprkos zakonskoj odredbi da se ugovori o ustupanju delatnosti zaključuju na rok koji je potreban za povraćaj uložene investicije, čak i u investicionom projektima gde je lako dokazati da je povraćaj uložene investicije kraći (na primer 5-7 godina), ovi ugovori se zaključuju na rok od 25 godina (što je i najduži rok predviđen zakonom).

2. Zakonom o komunalnim delatnostima je predviđeno da opština samostalno uređuje svojom odlukom tenderski postupak (kako je navedeno u Zakonu „uslove i način sprovođenja javnog konkursa“). Kako Zakonom nije predviđena obavezna shodna primena odredbi Zakona o javnim nabavkama, u praksi se dešava da lokalne samouprave svojim odlukama predvide nedovoljno kvalitetan, jasan i transparentan tenderski postupak koji ne daje dovoljne rokove za pripremu tendera, ne predviđa adekvatno javno oglašavanje (u smislu vrste glasila i roka važenja oglasa), ne definiše uslove za kvalifikaciju ponuđača, sadržinu konkursne dokumentacije, obavezne uslove za učešće i time obeshrabruje potencijalne ponuđače da učestvuju na tenderu i-ili sprečava izbor najboljeg ponuđača.

3. Zakonom nije uređena ni obavezna sadržina ugovora o poveravanju komunalne delatnosti. Usled nedovoljno jake pregovaračke moći gradova i opština, često se dešava da sadržinu ugovora u celini odredi i prilagodi svojim interesima privatni partner, odnosno da se ugovor ostavi nedorečenim, nepotpunim ili nejasnim i podložnim kasnijim interpretacijama strateškog partnera. Tako se dešava da su odredbe u toj meri nepovoljne za grad, odnosno opštinu da se praktično čitav rizik poslovanja (uključujući i komercijalne rizike, koje bi po definiciji trebalo da snosi privatni sektor) prenosi na javni sektor. U nekim ugovorima su čak predviđene odredbe u kojima se, u slučaju raskida ugovora, ugovara neoboriva pretpostavka ispunjenja svih obaveza privatnog partnera (na primer, smatra se da je realizovana čitava planirana i ugovorena investicija).

4. Zakonom o komunalnim delatnostima nije uređen postupak izbora privatnog partnera sa kojim lokalna samouprava osniva novo preduzeće sa mešovitim vlasništvom ili sa kojim zaključuje ugovor o pristupanju već postojećem društvu kapitala, a koje će obavljati komunalne delatnosti. Najveći problem u vezi sa tim je što organi javne vlasti nemaju obavezu da obezbede primenu načela konkurencije, transparentnosti i jednakosti u postupku izbora privatnog partnera kroz primenu kompetitivnog postupka. Interesovanje investitora za veće investicione projekte u javnu infrastrukturu i inače je prilično ograničeno, odnosno tražnja je po definiciji limitirana pa se i u državama gde postoji zakonska obaveza javnog oglašavanja potrebe za strateškim partnerom dešava da javni konkursi rezultiraju samo jednom ponudom. Tim pre, odsustvo obaveze za organe javne vlasti da ogranizuju konkurs za pronalaženje investicionog partnera za osnivanje zajedničkog preduzeća u praksi dovodi do toga da se sasvim legitimnim smatra pregovaranje sa jednim partnerom („strateški partner“) što dovodi do povećanja troškova projekta (pa samim tim i javnih rashoda) izazvanog odsustvom tržišta i konkurencije.

5. Zbog odsustva kontrolnih mehanizama, u praksi se dešava da javni partner nakon zaključenja ugovora o poveravanju delatnosti bez ikakve naknade prenese novom preduzeću celokupna osnovna sredstva javnog preduzeća, koje je do zaključenja ugovora o poveravanju delatnosti obavljalo određenu delatnost (obično se bez naknade prenosi pravo korišćenja na zemljištu i objektima, vozila, oprema, mašine itd. uz obavezu da novo preduzeće preuzme i radnike). Javno preduzeće ostaje da postoji kao tzv. „empty shell“, odnosno pravno lice bez zaposlenih, kapitala, imovine i delatnosti). Prenesena sredstva se ne upisuju kao osnivački ulog u novo privredno društvo, ne vrši se njihova procena i za prenos se ne traži saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Uspostavljanje novog zakonodavnog okvira, kroz donošenje novog Zakona o komunalnim delatnostima, treba da obezbedi osnov za uspešno funkcionisanje i razvoj komunalnih delatnosti.

U tom smislu, ciljevi koji će se postići donošenjem ovog zakona su:

1) poboljšanje efikasnosti, kvaliteta i racionalnosti obavljanja komunalnih usluga;

2) poboljšanje konkurentnosti javnih komunalnih preduzeća na tržištu komunalnih usluga, gde u pružanju usluga učestvuju i privredna društva sa privatnim kapitalom i to u domenu smanjenja troškova, unapređenja stepena naplate potraživanja, racionalnijeg poslovanja i uvođenja tehničko-tehnoloških unapređenja;

3) poboljšanje efikasnosti kao i kvaliteta finansijskog, operativnog, organizacionog i tehničkog poslovanja vršilaca komunalne delatnosti;

4) uspostavljanje obavezujućih standarda u pogledu kvaliteta i obuhvata komunalnih usluga, broja zaposlenih, kretanja cena, kao i stepena ulaganja u održavanje i izgradnju komunalne infrastrukture;

5) zaštita javnog interesa, transparentnosti i javnosti u postupku poveravanja komunalnih delatnosti;

6) zaštita prava korisnika komunalnih proizvoda i usluga na kvalitetan, trajan i dostupan komunalni servis;

7) povećanje broja kvalitetnih, stabilnih, institucionalno i finansijski održivih međuopštinskih ugovora o zajedničkom obezbeđivanju komunalnih usluga;

8) obezbeđivanje stabilnog finansiranja komunalnih delatnosti;

9) postepenost u dostizanju ekonomske cene komunalnih proizvoda i usluga (princip „korisnik plaća”), kojima se obezbeđuje održavanje i razvoj objekata i sistema u komunalnom sektoru;

10) obezbeđenje i zaštita prava na komunalni proizvod i uslugu onim kategorijama stanovništva koje nisu u stanju da finansijski prate usklađivanje cena u komunalnom sektoru sa ekonomskim parametrima.

Ciljevi, koji se postižu donošenjem Zakona o komunalnim delatnostima usmereni su na stvaranje uslova za upravljanje komunalnim delatnostima i za njihovo obavljanje koji će omogućiti jačanje odgovornosti, racionalnosti i efikasnosti jedinica lokalne samouprave i vršilaca komunalne delatnosti, povećanje ulaganja u komunalnom sektoru i usklađivanje principa obavljanja komunalne delatnosti sa najboljom međunarodnom praksom. Zakonom se, takođe, stvaraju uslovi za informisano uključenje javnosti u postupak poveravanja komunalnih delatnosti i obezbeđuje kontrola u svim fazama ovog postupka. Primenom principa „korisnik plaća” obezbeđuju se sredstva za razvoj i unapređenje komunalne infrastrukture.

3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema

Osnovni problem u primeni Zakona o komunalnim delatnostima je njegova suštinska neusklađenost sa sektorskim zakonima, koji uređuju ostale aspekte obavljanja komunalnih delatnosti (uključujući i poslovanje privrednih subjekata koji ove delatnosti obavljaju). Obezbeđivanje osnova za efikasno i kvalitetno obavljanje komunalnih delatnosti moguće je jedino izmenom zakonskog okvira. U tom smislu, druge mogućnosti su ocenjene kao neadekvatne.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema

Donošenjem Zakona o komunalnim delatnostima na novim osnovama urediće se odnosi vršilaca komunalne delatnosti i jedinica lokalne samouprave, koje su odgovorne za obezbeđivanje obima, obuhvata i kvaliteta komunalnih proizvoda i usluga, urediće se postupak za poveravanje komunalnih delatnosti uz primenu načela javnosti, transparentnosti i zaštite javnog interesa, povećaće se konkurentnost javnih komunalnih preduzeća i podstaći učešće privatnog sektora u finasiranju izgradnje komunalne infrastrukture i obavljanju komunalnih delatnosti.

5. Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja predložena u zakonu

S obzirom na materiju koju reguliše, rešenja predložena u Zakonu neposredno će podsticajno uticati na javna komunalna preduzeća, od kojih se očekuje da iskoriste mogućnosti koje Zakon pruža kako bi poboljšala kvalitet i dostupnost usluga, ojačala svoj finansijski položaj kroz povećanje stepena naplate i postepeno uskladila cene komunalnih usluga sa tržišnim principima. Istovremeno, nova rešenja o sprovođenju postupka poveravanja komunalnih delatnosti će uticati na povećanje zainteresovanosti privatnih investitora za ulaganje u projekte razvoja i unapređenja komunalne infrastrukture jer će biti garantovana zakonitost, javnost, ravnopravnost učesnika u postupku i transparentnost postupka poveravanja. Istovremeno, rešenja predložena u Zakonu će uticati i na same korisnike usluga, građane i privredne subjekte. koji mogu da očekuju postepeno jačanje odgovornosti vršilaca komunalnih delatnosti, odnosno isporučilaca komunalnih proizvoda i usluga koji, uz primenu principa ekonomske cene zauzvrat preuzimaju punu odgovornost za obuhvat, obim i kvalitet proizvoda i usluge.

6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima

Zakon o komunalnim delatnostima predviđa postepeno usklađivanje cena komunalnih usluga sa ekonomskim principima za određivanje cena. Cene komunalnih usluga će se formirati u skladu sa metodologijom, koju propisuje Vlada. Ne očekuje se da povećanje cena komunalnih usluga izazove posledice po makroekonomsku stabilnost, niti da pogorša finansijski položaj malih i srednjih preduzeća i građana. Naime, Vlada je Zakonom obavezana da u postupku izrade metodologije za utvrđivanje cena predvidi postepeno usklađivanje visine cena sa principima i elementima iz Zakona kao i da odredi rok za njihovu celovitu primenu, koji će zavisiti od specifičnosti komunalne delatnosti kao i od stepena razvoja svake pojedinačne jedinice lokalne samouprave.

7. Da li su pozitivni efekti donošenja zakona takvi da opravdavaju troškove

S obzirom na ciljeve, koje bi trebalo Zakonom o komunalnim delatnostima ostvariti (poboljšanje efikasnosti, kvaliteta i racionalnosti obavljanja komunalnih usluga; poboljšanje konkurentnosti javnih komunalnih preduzeća na tržištu komunalnih usluga, povećanje broja kvalitetnih, dugoročnih i održivih međuopštinskih sporazuma o pružanju komunalnih usluga, uspostavljanje obavezujućih standarda u pogledu kvaliteta i obuhvata komunalnih usluga, zaštita transparentnosti i javnosti u postupku poveravanja komunalnih delatnosti), koji su postavljeni u javnom interesu, to pozitivni efekti donošenja zakona višestruko prevazilaze troškove.

8. Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Nedovoljno oslanjanje na savremene principe upravljanja komunalnim delatnostima, uključujući i postepeno uvođenje principa konkurencije za tržište (u postupku izbora vršioca komunalne delatnosti) i na tržištu, jedan je od osnovnih razloga za zakonske izmene u ovoj oblasti.

Predlogom je predviđeno da komunalnu delatnost može da obavlja svako lice, pod uslovima određenim zakonom, uz davanje prava lokalnoj samoupravi da samo određene delatnosti može rezervisati za one subjekte kojima poveri obavljanje tih delatnosti. Ukidaju se ograničenja za obavljanja niza komunalnih delatnosti od strane privatnog sektora koja postoje u važećem zakonu, čime se komunalna delatnost otvara za privatne investicije u neuporedivo većem obimu nego što je do sada bio slučaj.

9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu

U periodu mart – juni 2010. godine, Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, kao obrađivač Zakona, najuže je sarađivalo na pripremi zakonskog teksta sa Privrednom komorom Srbije, Stalnom konferencijom gradova i opština, kao asocijacijom koja okuplja sve jedinice lokalne samouprave u Srbiji i Poslovnim udruženjem komunalnih preduzeća „Komdel“.

Početkom juna, tekst Predloga su Stalna konferencija gradova i opština, PKS i „Komdel“ prosledile svojim članicama i drugim zainteresovanim akterima, koji uključuju jedinice lokalne samouprave, privredna društva, druga domaća i strana pravna lica, međunarodne razvojne partnere, naučne i stručne organizacije i druge javne službe, udruženja građana i druga pravna i fizička lica. Istovremeno, tekst Predloga zakona stavljen je i na veb sajt Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje.

U periodu od 1. do 11. juna 2010. godine održano je šest regionalnih skupova i to u Pančevu 1. juna, u Kragujevcu 3. juna, u Nišu 7. juna, u Somboru 8 juna, u Novom Sadu 10. juna i u Beogradu 11. juna.

Zainteresovane strane iznele su pismeno svoje stavove tokom maja i juna 2010. godine. U Predlog zakona ugrađeni su brojne sugestije i predlozi zainteresovane javnosti dostavljeni Ministarstvu.

10. Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona

U roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Zakona, doneće se podzakonski propisi potrebni za njegovo sprovođenje.

Pored toga, ojačaće se kapaciteti ministarstva nadležnog za komunalne delatnosti da bi moglo da obavlja poslove koji su mu dati u nadležnost ovim zakonom, a pre svega utvrđivanje metodologije za formiranje cena komunalnih delatnosti i praćenje efikasnosti i rezultata rada vršilaca komunalne delatnosti. U tom smislu, ustanoviće se informacioni sistemi kojima će se obezbediti obrada podataka o vršenju komunalnih delatnosti i olakšati definisanje mera koje treba preduzimati radi poboljšanja stanja u ovoj oblasti.

Sarađivaće se sa stručnim i strukovnim udruženjima, kao i sa donatorskim programima da bi se obezbedilo donošenje podzakonskih akata i praćenje rezultata rada vršilaca komunalnih delatnosti u skladu sa najboljim međunarodnim praksama.

.

V SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Za sprovođenje ovog Zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

VI RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine, predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku, s obzirom da bi nedonošenje zakona po navedenom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice u pogledu ostvarivanja strateškog opredeljenja Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, odnosno usaglašavanja propisa u oblasti vršenja komunalnih delatnosti.

Donošenjem zakona po hitnom postupku obezbeđuju se zakonodavni, upravni, upravno-pravni, organizaciono-institucionalni, ekonomski i drugi uslovi za funkcionisanje celovitog sistema planiranja upravljanja otpadom na teritoriji Republike Srbije u skladu sa sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08).

OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa

Predlagač: Vlada

Obrađivač: Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja

2. Naziv propisa

Predlog zakona o komunalnim delatnostima

Draft Law on Comunal Utility Activities

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa

Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08), Naslov IV Slobodan protok robe, Poglavlje III Opšte odredbe, član 43 Državni monopoli, Naslov V, Poglavlje II Poslovno nastanjivanje, član 53, Naslov V, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 59. i član 60, Naslov VI Usklađivanje propisa, primena prava i pravila konkurencije, član 73. Konkurencija i ostale ekonomske odredbe i član 74. Javna preduzeća.

Zakon o potvrđivanju prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori“ br. 83/2008), Naslov II Slobodan protok robe, Poglavlje III Opšte odredbe, član 28. Državni monopoli, Naslov III Druge odredbe o trgovini i trgovinskim pitanjima, član 38. Konkurencija i ostale ekonomske odredbe i član 39. Javna preduzeća.

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Član 43. Sporazuma (član 28. Prelaznog sporazuma) – u pogledu postepenog prilagođavanja državnog monopola komercijalnog karaktera kako bi obezbedilo da ne postoji diskriminacija u pogledu uslova pod kojima se roba nabavlja i prodaje primenjuje se posebni prelazni preriod od tri godine koji je započeo da teče od 1. januara 2009. godine i traje do 1. januara 2012. godine

Član 53. Sporazuma – usklađivanje u pogledu privrednog nastanjivanja i poslovanja privrednih društava započinje stupanjem na snagu Sporazuma, odnosno usklađuju se propisi, primena prava i pravila konkurencije sa postepenim proširivanjem na sve elemente pravnih tekovina Zajednice iz člana 72. Sporazuma do kraja prelaznog perioda utvrđenog u članu 8. ovog sporazuma.

Član 59. Sporazuma – usklađivanje u pogledu otvaranja tržišta za pružaoce usluga započinje stupanjem na snagu Sporazuma i postepeno se proširuje na sve elemente pravnih tekovina Zajednice iz člana 72. Sporazuma do kraja prelaznog perioda utvrđenog u članu 8. ovog sporazuma, stim da Savet za stabilizaciju i pridruživanje može, nakon 4 godine od dana stupanja na snagu Sporazuma, preduzeti neophodne mere za postepenu primenu odredbi iz člana 59. stav 1. Sporazuma, uzimajući u obzir napredak koji je postignut u usklađivanju propisa ugovornih strana;

Član 60. Sporazuma – obaveza nepreduzimanja nikakve mere ili radnje koje bi uslove pod kojima usluge pružaju bitno ograničile u odnosu na zatečeno stanje na dan koji prethodi danu stupanja na snagu ovog sporazuma započinje od dana stupanja na snagu Sporazuma.;

Član 73. Sporazuma (član 38. Prelaznog sporazuma) – primenjuje sestupanjem na snagu Prelaznog sporazuma. ;

Član 74. Sporazuma (član 39. Prelaznog sporazuma) – u pogledu poslovanja javnih preduzeća i preduzeća kojima su dodeljena posebna prava, a posebno iz člana 86. Sporazuma u pogledu u sprečavanju i borbi i nezakonitih aktivnosti (nedozvoljena trgovina, korupcija i dr.), primenjuje se posebni prelazni period od tri godine koji je započeo da teče od 1. januara 2009. godine i traje do 1. januara 2012. godine. .

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Član 43. – ispunjava u potpunosti;

Član 53. – ispunjava u potpunosti;

Član 59. – ispunjava u potpunosti;

Član 60. – ispunjava u potpunosti;

Član 73. – ispunjava u potpunosti;

Član 74. – ispunjava u potpunosti.

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

Nacionalnim programom za integraciju nije predviđeno donošenje ovog propisa.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov I, Principi, Poglavlje II, Odredbe koje imaju opštu primenu, član 14 – potpuno usklađen;

Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov II, Nediskriminacija i državljanstvo Evropske unije, član 18 – potpuno usklađen;

Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov III, Politike Unije i unutrašnje politike, Poglavlje II, Slobodno kretanje robe, Odeljak 3 Zabrana kvantitativnih ograničenja između država članica, član 37 – potpuno usklađen;

Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov III, Politike Unije i unutrašnje politike, Poglavlje IV Slobodno kretanje ljudi, usluga i kapitala, Odeljak 2 Pravo osnivanja privrednih subjekata i preduzetnika, član 49 – potpuno usklađen;

Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov III, Politike Unije i unutrašnje politike, Poglavlje IV Slobodno kretanje ljudi, usluga i kapitala, Odeljak 3 Usluge, član 56 – potpuno usklađen;

Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov III, Politike Unije i unutrašnje politike, Poglavlje IV Slobodno kretanje ljudi, usluga i kapitala, Odeljak 4, Kapital i plaćanja, član 63 – potpuno usklađen;

Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov III, Politike Unije i unutrašnje politike, Poglavlje VI, Opšta pravila o konkurenciji, oporezivanju i usklađivanju zakona, Odeljak 1 Pravila konkurencije, Pododeljak 1, Pravila koja se primenjuju na preduzeća, član 106 – potpuno usklađen;

Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov III, Politike Unije i unutrašnje politike, Poglavlje VI, Opšta pravila o konkurenciji, oporezivanju i usklađivanju zakona, Odeljak 1 Pravila konkurencije, Pododeljak 1, Pravila koja se primenjuju na preduzeća, član 107 – potpuno usklađen.

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Nema sekundarnih izvora prava sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima

Nema ostalih izvora prava sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

Nema izvora prava Evropske Unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, te stoga Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku Uniju ne predviđa donošenje ovog propisa u procesu usklađivanja.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Da.

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

U izradi propisa učestvovali su ili su svojim komentarima doprineli stručnjaci KfW, Svetske banke, EBRD, IFC, USAID, OECD/SIGMA i Evropske komisije, odnosno programa koje ove organizacije podržavaju.