Uredba o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja za 2011. godinu

Na osnovu člana 13. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), a u vezi sa članom 7. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 101/10) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11),

Vlada donosi

U R E D B U

O KORIŠĆENjU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA PODIZANjE PROIZVODNIH ZASADA VOĆAKA, VINOVE LOZE I HMELjA

ZA 2011. GODINU

Član 1.

Ovom uredbom uređuju se uslovi i način korišćenja podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka i proizvodnih zasada sa naslonom vinove loze i hmelja (u daljem tekstu: proizvodni zasadi), za 2011. godinu (u daljem tekstu: podsticajna sredstva).

Podsticajna sredstva koriste se za naknadu troškova kupovine sadnica voćaka, vinove loze i hmelja, za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad, kao i za naknadu troškova nabavke i postavljanja naslona (kolje, stubovi, žica, ankeri i drugo) kod zasada vinove loze i hmelja, a kod zasada vinove loze sa tradicionalnim načinom gajenja sa sortom Prokupac podsticajna sredstva koriste se za naknadu troškova kupovine sadnica i nabavku kolja.

Član 2.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju:

1) fizička lica – nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava;

2) preduzetnici;

3) privredna društva koja su razvrstana kao mala pravna lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija;

4) zemljoradničke zadruge;

5) naučnoistaživačke organizacije, škole, zadužbine, manastiri i crkve.

Lica iz stava 1. tačka 1) ovog člana koja su do dana podnošenja zahteva za korišćenje podsticajnih sredstava upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar) u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva („Službeni glasnik RS”, br. 111/09, 21/10, 89/10 i 21/11 – u deljem tekstu: Pravilnik), imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako imaju utvrđeno svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Fond), kao i ako su u periodu od 14. avgusta 2010. godine do 19. avgusta 2011. godine uplatila iznos od najmanje 42.818 dinara po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju fizička lica – nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva koja nemaju utvrđeno svojstvo osiguranika kod Fonda, ako podsticajna sredstva koriste za proizvodne zasade površine do jednog hektara.

Lica iz stava 1. tač. 2), 3) i 4) ovog člana koja su kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u Registar privrednih subjekata imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako su:

1) kao proizvođači rakije i drugih alkoholnih pića od voća i grožđa upisana u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića u skladu sa Zakonom o rakiji i drugim alkoholnim pićima („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) ili su kao proizvođači vina upisana u Vinarski registar u skladu sa Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) ili ako im je na dan podnošenja zahteva i nadalje pretežna delatnost gajenje jabučastog i koštičavog voća ili gajenje ostalog drvenastog, žbunastog, jagodastog i jezgrastog voća – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade voćaka ili gajenje grožđa – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade vinove loze ili gajenje začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade hmelja;

2) izmirila dospele preuzete obaveze po osnovu propisa kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje;

3) izmirila propisane dospele poreze i druge javne dažbine za 2010. godinu.

Lica iz stava 1. tačka 5) ovog člana koja su kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako ispunjavaju uslove iz stava 4. tač. 2) i 3) ovog člana.

Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za proizvodne zasade podignute u jesen 2010. godine i u proleće 2011. godine, a za proizvodne zasade jagode podignute u leto 2011. godine.

Član 3.

Lica iz člana 2. stav 1. ove uredbe (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) imaju pravo na podsticajna sredstva ako:

1) su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi u njihovom vlasništvu ili ako na njima imaju pravo zakupa, odnosno korišćenja najmanje do 31. maja 2021. godine, odnosno najmanje do 31. jula 2013. godine za proizvodne zasade jagode;

2) ne koriste zemljište po osnovu ugovora o zakupu ili po osnovu nekog drugog pravnog posla koji je zaključen sa pravnim licem, osim ako zemljište koriste po osnovu ugovora o zakupu zemljišta zaključenim sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) najmanje do 31. jula 2021. godine, odnosno za period najmanje do 31. jula 2013. godine za proizvodne zasade jagode;

3) zemljište na kome su podignuti proizvodni zasadi nije pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo);

4) po nekom drugom osnovu ne koriste bespovratna podsticajna sredstava za podizanje istih proizvodnih zasada;

5) je pre podizanja proizvodnog zasada na katastarskim parcelama izvršena osnovna hemijska analiza zemljišta sa preporukom đubrenja za odgovarajuću voćnu vrstu, vinovu lozu, odnosno hmelj i ako je dokument o izvršenoj osnovnoj hemijskoj analizi zemljišta sa preporukom izdat u periodu od 30. aprila 2009. godine do 30. aprila 2011. godine, a za proizvodne zasade jagode do 30. juna 2011. godine;

6) su izvršila rigolovanje (duboka obrada), odnosno podrivanje zemljišta u toku 2009, 2010. ili do 30. maja 2011. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi sa minimalnom dubinom od 0,6 metara (osim na peskovitom zemljištu gde nije potrebno rigolovanje, odnosno podrivanje), odnosno sa minimalnom dubinom obrade zemljišta od 0,3 metra za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka, a kod proizvodnih zasada jagode i pripremu zemljišta za sadnju (postavljanje bankova, odnosno visokih gredica);

7) su postavili sistem za navodnjavanje i folije na bankovima (visokim gredicama) kod proizvodnih zasada jagode;

8) proizvodni zasad jagode nije podignut po sistemu vertikalne tehnologije gajenja.

Član 4.

Pravo na podsticajna sredstva podnosilac zahteva ima ako je podigao jedan ili više proizvodnih zasada i ako najmanja površina svakog zasada iznosi:

1) 0,3 hektara po vrsti jagodastih voćaka, vinove loze i hmelja;

2) 0,5 hektara po vrsti jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćaka.

Najveća površina za koju podnosilac zahteva može da ostvari podsticajna sredstva za sve proizvodne zasade iznosi 10 hektara, a za proizvodne zasade jagode 2 hektara.

Površina proizvodnog zasada vinove loze sa sortama iz člana 9. stav 2. tačka 1) ove uredbe može se sastojati iz jedne ili više odvojenih parcela, odnosno jednog ili više zasada.

Proizvodni zasadi vinove loze moraju da budu podignuti u rejoniranim vinogradarskim geografskim proizvodnim područjima za gajenje vinove loze (vinogradarskim rejonima) i ne mogu da budu podignuti u depresijama, močvarnim predelima, dolinama reka i sličnim lokalitetima nepovoljnim za gajenje vinove loze, a zasadi sa vinskim sortama moraju da budu namenjeni proizvodnji kvalitetnog vina sa geografskim poreklom, odnosno regionalnog vina za interspecijes hibride.

Član 5.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade jabučastih, koštičavih i jezgrastih vrsta voćaka, vinove loze i hmelja isplaćuju se ako proizvodni zasad ispunjava uslove iz ove uredbe u pogledu broja posađenih sadnica po hektaru, broja primljenih sadnica po hektaru i kategorije sadnica – standardne i standardne SA sadnicama (u daljem tekstu: standardne sadnice) ili sertifikovane sadnice, a po ceni sadnica iz računa do iznosa utvrđenih u članu 6. ove uredbe.

Član 6.

Za proizvodni zasad:

1) jabuke na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.600 do 4.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 50 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 150 dinara;

2) jabuke na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.000 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 50 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 150 dinara;

3) kruške na vegetativnoj podlozi bez posrednika potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.250 do 4.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

4) kruške na vegetativnoj podlozi sa posrednikom potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.250 do 4.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 130 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 280 dinara;

5) kruške na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

6) dunje potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 600 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

7) mušmule potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 600 do 1.200 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

8) breskve potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 220 dinara;

9) nektarine potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 220 dinara;

10) kajsije bez posrednika potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 800 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

11) kajsije sa posrednikom potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 800 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 150 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 300 dinara;

12) trešnje na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 100 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 240 dinara;

13) trešnje na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.000 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

14) višnje na vegetativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

15) oblačinske višnje potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 2.500 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 50 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 100 dinara;

16) višnje na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 600 do 1.100 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 80 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

17) oraha na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 90 do 160 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 1.000 dinara;

18) leske na generativnoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.250 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 700 dinara;

19) izdanačke leske na sopstvenoj podlozi potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 400 do 1.250 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 150 dinara;

20) badema potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 800 do 1.600 sadnica po hektaru, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćuje do 120 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 200 dinara;

21) vinove loze potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 3.000 do 4.500 sadnica po hektaru za stone sorte (s tim da razmak između redova ne sme biti manji od 2,0 metara i veći od 3 metra, a razmak u redu ne sme biti manji od 0,7 metara i veći od 1,5 metara), odnosno od 4.000 do 5.500 sadnica po hektaru za vinske sorte (s tim da razmak između redova ne sme biti manji od 2,0 metara i veći od 3 metra, a razmak u redu ne sme biti manji od 0,7 i veći od 1,5 metara), s tim da se za standardnu sadnicu isplaćije do 45 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 120 dinara;

22) vinove loze sa sortom Prokupac sa tradicionalanim načinom gajenja potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 7.000 do 10.000 sadnica, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćije do 45 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 120 dinara;

23) hmelja potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 5.000 do 7.000 sadnica, s tim da se za standardnu sadnicu isplaćije do 45 dinara, a za sertifikovanu sadnicu do 120 dinara.

Član 7.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka isplaćuju se na osnovu broja posađenih sadnica i kategorije sadnica po hektaru zasađene površine, u fiksnom iznosu utvrđenom u članu 8. ove uredbe.

Član 8.

Za proizvodni zasad:

1) kupine potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 2.000 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 80.000 dinara po hektaru, a za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama iznos od 250.000 dinara po hektaru;

2) jagode potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 40.000 do 65.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama isplaćuje iznos od 700.000 dinara po hektaru;

3) ribizle potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.600 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 100.000 dinara po hektaru, a za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama iznos od 300.000 dinara po hektaru;

4) ogrozda potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 1.600 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 100.000 dinara po hektaru, a za zasade podignute sa sertifikovanim sadnicama iznos od 300.000 dinara po hektaru;

5) borovnice potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 2.000 do 3.500 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 800.000 dinara po hektaru;

6) brusnice potrebno je da broj posađenih sadnica bude od 20.000 do 110.000 sadnica po hektaru, s tim da se za zasade podignute sa standardnim sadnicama isplaćuje iznos od 1.000.000 dinara po hektaru.

Član 9.

Iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade voćaka i hmelja iz člana 6. tač. 1) do 20) i 23) ove uredbe uvećava se zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za po 50.000 dinara po hektaru za proizvodne zasade:

1) sa srpskim autohtonim sortama i domaćim stvorenim sortama voćaka, odnosno hmelja;

2) koje su podnosioci zahteva podigli na teritoriji opštine koja pripada području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi („Službeni glasnik RS”, br. 3/10, 6/10 i 13/10), ako u tim opštinama imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade vinove loze, iz člana 6. tač. 21) i 22) ove uredbe uvećava se zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za po 50.000 dinara po hektaru za zasade:

1) sa srpskim autohtonim i regionalnim sortama Prokupac, Vranac, Crna Tamjanika, Frankovka, Portugizer, Skadarka, Bagrina, Smederevka, Tamjanika, Kreaca, Slankamenka i Ružica, kao i sa domaćim stvorenim sortama vinove loze;

2) podignute u okviru vinogorja (vinogradarskih područja sa najpovoljnijim klimatskim i zemljišnim uslovima za gajenje vinove loze, kao i proizvodnju grožđa i vina kada su klimatski i zemljišni uslovi u pitanju);

3) podignute na terenima iznad 200 metara nadmorske visine (na lokalitetima gde ne postoji visok stepen rizika od štetnog uticaja niskih temperatura i podzemnih i nadzemnih voda);

4) podignite na terenima sa nagibom većim od 10º (na lokalitetima gde je neophodno utrošiti više rada, sredstava i energije zbog nagiba i lošeg pristupa);

5) podignute na južnim ekspozicijama (odnosno na lokalitetima gde postoje najpovoljniji uslovi za gajenje vinove loze, proizvodnju grožđa i vina kada je ekspozicija terena u pitanju);

6) koje su podnosioci zahteva podigli na teritoriji opštine koja pripada području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi („Službeni glasnik RS”, br. 3/10, 6/10 i 13/10), ako u tim opštinama imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Član 10.

Iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade vinove loze iz člana 6. tač. 21) i 22) ove uredbe uvećava se na ime naknade troškova nabavke i postavljanja naslona, za iznos:

1) od 200.000 dinara po hektaru, ako se radi o stonim i drugim sortama sa brojem posađenih sadnica od 3.000 do 4.500 sadnica po hektaru ili o vinskim sortama sa brojem posađenih sadnica od 4.000 do 4.500 sadnica po hektaru;

2) od 250.000 dinara po hektaru, ako se radi o vinskim sortama sa brojem posađenih sadnica od 4.501 do 5.000 sadnica po hektaru;

3) od 300.000 dinara po hektaru, ako se radi o vinskim sortama sa brojem posađenih sadnica od 5.001 do 5.500 sadnica po hektaru;

4) od 50.000 dinara po hektaru, ako se radi o sorti Prokupac, sa brojem posađenih sadnica od 7.000 do 10.000 sadnica po hektaru.

Iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade hmelja iz člana 6. tačka 23) ove uredbe uvećava se na ime naknade troškova nabavke i postavljanja naslona za iznos od 350.000 dinara po hektaru.

Član 11.

Podnosilac zahteva ima pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada ako je primljeno najmanje 90% posađenih sadnica računajući od ukupnog broja posađenih sadnica po zasadu i ako su sadnice zdravstveno i sortno ispravne.

Član 12.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava podnosilac zahteva može da ostvari jednom u toku godine, na osnovu zahteva iz člana 13. ove uredbe koji može da se podnese za proizvodne zasade različite po vrstama, sortama ili klonovima koji su upisani u Registar sorti poljoprivrednog bilja koji se vodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.

Član 13.

Zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava (u daljem tekstu: zahtev) podnosi se Ministarstvu na adresu Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac, do 31. jula 2011. godine.

Zahtev se podnosi na Obrascu – Zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada za 2011. godinu, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Uz zahtev se prilaže:

1) hemijska analiza zemljišta sa katastarskih parcela na kojima su podignuti proizvodni zasadi, sa preporukom đubrenja za odgovarajuću vrstu voćaka, vinovu lozu, odnosno hmelj, s tim da se jedna analiza zemljišta može odnositi na zemljište sa svih katastarskih parcela, ako su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi grupisane na istom potesu;

2) račun za rigolovanje zemljišta koje je izvršeno u toku 2009, 2010. ili 2011. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi, izdat u skladu sa zakonom ili izjava da je rigolovanje izvršeno u toku 2009, 2010. ili 2011. godine, odnosno izjava da je osnovna obrada zemljišta za jagodaste vrste voćaka izvršena u toku 2010. ili 2011. godine u skladu sa uslovima propisanim ovom uredbom;

3) fiskalni isečak i gotovinski račun ili fiskalni isečak sa naznačenim odloženim plaćanjem i račun ili račun kojim fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se opredelilo za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom dokazuje da je kupilo sadnice, izdati u toku 2010. ili 2011. godine, kao i otpremnice koje prate račune;

4) račun kojim lica iz člana 2. stav 1. tač. 2), 3), 4) i 5) ove uredbe dokazuju da su kupila sadnice, izdat u skladu sa zakonom, izvod iz banke overen pečatom banke ili fiskalni isečak, odnosno fiskalni isečak sa naznačenim odloženim plaćanjem ili nalog za prenos – virman, izdati u toku 2010. ili 2011. godine, kao i otpremnice (za domaće sadnice) ili jedinstvena carinska deklaracija (za uvozne sadnice) koje prate račune;

5) rešenje o upisu u Vinarski registar, za podnosioce zahteva koji su proizvođači vina ili rešenje o upisu u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, za podnosioce zahteva koji su proizvođači rakije i drugih alkoholnih pića od voća i grožđa;

6) izvod iz Registra privrednih subjekata, za lica iz člana 2. stav 1. tač. 2), 3) i 4) ove uredbe, ne stariji od šest meseci, odnosno dokaz o upisu u odgovarajući registar iz člana 2. stav 5. ove uredbe, za druga pravna lica;

7) kopija plana u razmeri 1:2.500 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti, ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista, ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti), za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva;

8) obaveštenje o razvrstavanju u malo pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2010. godinu za lica iz člana 2. stav 1. tačka 3) ove uredbe;

9) izjava podnosioca zahteva da po nekom drugom osnovu ne koristi bespovratna podsticajna sredstva za podizanje istih proizvodnih zasada;

10) investiciona saglasnost Ministarstva za podizanje višegodišnjih zasada na zakupljenom državnom zemljištu;

11) plan podizanja i održavanja proizvodnog zasada sačinjen u skladu sa preporukom objavljenom na veb stranici Ministarstva, ako je proizvodni zasad površine veće od dva hektara, koji je urađen za svaku voćnu vrstu, odnosno vinovu lozu.

Sva potrebna dokumenta moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili kao overena kopija, osim dokumenta iz stava 3. tač. 5), 6), 7) i 10) ovog člana čije kopije ne moraju da budu overene.

Dokumenta izdata na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača.

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava) vrši administrativnu kontrolu dokumenata iz člana 13. stav 3. tač. 1) do 11) ove uredbe, a naročito upoređuje podatke iz zahteva sa priloženom dokumentacijom, utvrđuje ispravnost priložene dokumentacije u saradnji sa nadležnim organima, proverava podatke o prijavljenim površinama pod odgovarajućim vrstama voćaka, vinovom lozom i hmeljom iz Registra i posle izvršene kontrole šalje zahtev inspektorima.

Član 14.

Inspektor je dužan da u toku 2011. godine izvrši prvu kontrolu proizvodnih zasada i sačini zapisnik o izvršenom pregledu proizvodnih zasada, a za proizvodne zasade vinove loze dostavi preporuku za postavljanje naslona.

Inspektor je dužan da posle podizanja naslona kod proizvodnog zasada vinove loze i hmelja u toku 2012. godine izvrši drugu kontrolu tog zasada, odnosno uvid da li je naslon postavljen u skladu sa planom podizanja i održavanja proizvodnog zasada iz člana 13. stav 3. tačka 11) ove uredbe ili preporukom za postavljanje naslona iz stava 1. ovog člana, preuzme račune za kupljeni naslon (kolje, stubove, žicu, ankere i drugo) ili izjavu lica da su kolje i stubove sami napravili, kao i da sačini zapisnik o izvršenom pregledu.

Inspektor je dužan da vrši periodične, kao i završnu kontrolu proizvodnih zasada do 31. jula 2021. godine, odnosno do 31. jula 2013. godine za proizvodne zasade jagode, u cilju provere sprovođenja mera nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada.

Zapisnike o prvoj i drugoj kontroli, periodičnim kontrolama i završnoj kontroli, kao i prateću dokumentaciju (kontrolni list, izjave, odnosno račune za naslon i drugo) inspektor dostavlja Upravi.

Član 15.

Uprava, posle prve inspekcijske kontrole, rešenjem utvrđuje pravo podnosioca zahteva na korišćenje podsticajnih sredstava.

Sa podnosiocem zahteva koji je ispunio uslove za korišćenje podsticajnih sredstava (u daljem tekstu: korisnici sredstava) Uprava zaključuje ugovor, ako su podsticajna sredstva veća od 500.000 dinara, a ako su ta sredstva manja od 500.000 dinara, korisnik sredstava ostvaruje pravo na podsticajna sredstva na osnovu rešenja iz stava 1. ovog člana.

Ugovorom, odnosno rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se obaveza korisnika sredstava da sprovode mere nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada.

Pored obaveza iz stava 3. ovog člana ugovorom se, između ostalog, utvrđuje obaveza korisnika sredstava da sprovode mere u skladu sa planom podizanja i održavanja proizvodnog zasada iz člana 13. stav 3. tačka 11) ove uredbe, a kod proizvodnih zasada vinove loze sa vinskim sortama obaveza korisnika sredstava da proizvode vino sa geografskim poreklom od grožđa sa podignutih zasada počevši najkasnije od proizvodne 2015. godine, kao i da postave naslon za zasade vinove loze do 30. juna 2012. godine.

Član 16.

Uprava isplaćuje podsticajna sredstva na namenski račun korisnika sredstava posle zaključivanja ugovora i davanja garancije iz člana 18. ove uredbe, odnosno posle donošenja rešenja iz člana 15. stav 1. ove uredbe.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade voćaka isplaćuju se u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu 50% troškova kupovine sadnica i za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 1. ove uredbe, a druga posle druge inspekcijske kontrole, u drugoj vegetativnoj godini, za naknadu preostalih troškova kupovine sadnica.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade jagode isplaćuju se jednokratno u ukupnom iznosu odobrenih sredstava.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade vinove loze i hmelja isplaćuju se u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu troškova kupovine sadnica i za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 2. ove uredbe, a druga posle druge inspekcijske kontrole, za naknadu troškova za postavljanje naslona.

Član 17.

Podsticajna sredstva za proizvodne zasade isplaćuju se po redosledu podnošenja zahteva do iznosa utvrđenog posebnim aktom koji je donela Vlada.

Član 18.

Korisnik sredstva koji je ostvario pravo na podsticajna sredstva u iznosu od 500.000 do 2.500.000 dinara obezbeđuje garanciju za sprovođenje ugovora, davanjem blanko solo menice sa meničnom izjavom.

Korisnik sredstava koji je ostvario pravo na podsticajna sredstva u iznosu većem od 2.500.000 dinara obezbeđuje garanciju za sprovođenje ugovora davanjem zemljišta na kome su podignuti proizvodni zasadi pod hipoteku u periodu važenja ugovora.

Ako korisnik sredstava ne može da obezbedi garanciju za sprovođenje ugovora iz stava 2. ovog člana, garanciju obezbeđuje davanjem hipoteke na drugoj nepokretnosti, avalirane menice, odnosno bankarske garancije u odnosu 1:1,1 od vrednosti podsticajnih sredstava na koja je ostvario pravo, i to na period od pet godina od dana zaključenja ugovora.

Član 19.

U slučaju dostavljanja, odnosno utvrđivanja netačnih podataka iz člana 13. ove uredbe, korisnik sredstava gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticajnih sredstava za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Član 20.

Sprovođenje ove uredbe nadzire Ministarstvo.

Član 21.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

05 Broj:

U Beogradu, …. 2011. godine

V L A D A

PRVI POTPREDSEDNIK VLADE –

ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADE

4827011.0064.47.Doc/1 Obrazac

[pic]Republika SrbijaMINISTARSTVO POLjOPRIVREDE, TRGOVINE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDEUparava za agrarna plaćanjaHajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac ZAHTEVZA KORIŠĆENjE PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA PODIZANjE PROIZVODNIH ZASADA ZA 2011. GODINU DATUM PRIJEMA: ___________________________BROJ PREDMETA: ____________________________PRIMEDBE: ____________________________________________

I – OPŠTI PODACI

NAZIV / IME I PREZIME PODNOSIOCA ZAHTEVA JMBG ADRESA, OKRUG MB BR. TELEFONA BROJ POLjOPRIVREDNOG GAZDINSTVA Jesenja sadnja 2010 Prolećna sadnja 2011Letnja sadnja 2011

II – PODACI O PROIZVODNOM ZASADU

Redni broj zasada/vinog. parcele VOĆNA VRSTAVINOVA LOZAHMELj(navesti) Površina zasada/vinogradarske parcele (površina aktivnog zasada sa površinom polovine međurednog rastojanja) (ha) 1. Troškovi rigolovanja (uslov za podsticajna sredstva) 2. Troškovi kupovine sadnica (za naknadu) datum i mesto podnošenja zahteva M.P. ime i prezime (napisati štampanim slovima) potpis podnosioca zahteva

Uz zahtev se prilažu originali ili overene fotokopije dole navedenih dokumenta naslovljena na podnosioca zahteva.

Sva dokumenta moraju biti izdata pre datuma podnošenja zahteva. Sva dokumenta na stranom jeziku treba da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača, a sve fotokopije dokumenata (osim dokumenata u tačkama 5, 6, 7 i 10) overene u opštini ili sudu

1) hemijska analiza zemljišta, sa katastarskih parcela na kojima su podignuti proizvodni zasadi, sa preporukom đubrenja za odgovarajuću vrstu voćaka, vinovu lozu, odnosno hmelj, s tim da se jedna analiza zemljišta može odnositi na zemljište sa svih katastarskih parcela, ako su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi grupisane na istom potesu;

2) račun za troškove rigolovanja zemljišta koje je izvršeno u toku 2009, 2010. ili 2011. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti proizvodni zasadi, izdat u skladu sa zakonom ili overena izjava da je rigolovanje izvršeno u 2009, 2010. ili 2011. godine u skladu sa uslovima propisanim ovom uredbom;

3) fiskalni isečak i gotovinski račun ili fiskalni isečak sa naznačenim odloženim plaćanjem i račun ili račun kojim fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se opredelilo za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom dokazuje da je kupilo sadnice izdati u toku 2010. ili 2011. godine, kao i otpremnice koje prate te račune;

4) račun kojim lica iz člana 2. stav 1. tač. 2), 3), 4) i 5) ove uredbe dokazuju da su kupila sadnice, izdat u skladu sa zakonom, izvod iz banke overen pečatom banke ili fiskalni isečak, odnosno fiskalni isečak sa naznačenim odloženim plaćanjem ili nalog za prenos – virman, kao i otpremnica (za domaće sadnice) ili jedinstvena carinska deklaracija (za uvozne sadnice) izdati u toku 2010. ili 2011. godine;

5) rešenje o upisu u Vinarski registar, za podnosioce zahteva koji su proizvođači vina, odnosno rešenje o upisu u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, za podnosioce zahteva koji su proizvođači rakije (ne mora biti overena fotokopija);

6) izvod iz Registra privrednih subjekata, ne stariji od šest meseci – za podnosioce zahteva čija je pretežna delatnost gajenje voća, odnosno gajenje grožđa (ne mora biti overena fotokopija);

9) izjava podnosioca zahteva da po nekom drugom osnovu ne koristi bespovratna podsticajna sredstva za podizanje istih proizvodnih zasada;

10) investiciona saglasnost Ministarstva za podizanje višegodišnjih zasada na zakupljenom državnom zemljištu (ne mora biti overena fotokopija);

11) plan podizanja i održavanja proizvodnog zasada sačinjen u skladu sa preporukom objavljenom na WEB stranici Ministarstva, ako je proizvodni zasad površine iznad 2 hektara, koji je urađen za svaku voćnu vrstu, odnosno vinovu lozu.

4827011.0064.47.Doc/2 O B R A Z L O Ž E Nj E

I. PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE UREDBE

Pravni osnov za donošenje Uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja za 2011. godinu (u daljem tekstu: Uredba) sadržan je u članu 13. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS”, broj 41/09), u odredbi člana 7. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 101/10), kao i u odredbi člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05 i 71/05-ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11).

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE UREDBE

Voćarska, vinogradarska i hmeljarska proizvodnja u Republici Srbiji je u konstantnoj krizi, što se manifestuje opadanjem površina pod proizvodnim zasadima voćaka, vinove loze i hmelja, odnosno stagnacijom proizvodnje voća, grožđa i hmelja.

Izuzetno loša situacija u voćarstvu, vinogradarstvu i hmeljarstvu može se popraviti jedino podizanjem proizvodnih zasada sa pre svega sertifikovanim sadnicama uz primenu savremene tehnologije gajenja. S obzirom da je voćarska, vinogradarska i hmeljarska proizvodnja izuzetno skupa i kompleksna proizvodnja, neophodna je finansijska pomoć proizvođačima pre svega za zasade kod kojih se čeka dugo do plodonošenja (jabučaste, kotičave i jezgraste voćne vrste i vinova loza) kao i zasade sa deficitarnim plodovima (jagodaste i jezgraste vrste voćaka i vinova loza).

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. uređen je predmet regulisanja ove uredbe odnosno propisano je da se njome uređuju uslovi i način korišćenja podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada voćaka (osim jagode) i proizvodnih zasada sa naslonom vinove loze i hmelja (u daljem tekstu: proizvodni zasadi), za 2011. godinu (u daljem tekstu: podsticajna sredstva). Takođe je propisano da se podsticajna sredstva koriste za naknadu troškova kupovine sadnica voćaka, vinove loze i hmelja, za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad, kao i za naknadu troškova nabavke i postavljanja naslona (kolje, stubovi, žica, ankeri i drugo) kod zasada vinove loze i hmelja, a kod zasada vinove loze sa tradicionalnim načinom gajenja sa sortom Prokupac podsticajna sredstva se koriste za naknadu troškova kupovine sadnica i nabavku kolja.

Članom 2. propisano je da pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju:

1) fizička lica – nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva;

2) preduzetnici;

3) privredna društva koja su razvrstana kao mala pravna lica u

skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija;

4) zemljoradničke zadruge;

5) naučnoistraživačke organizacije, škole, zadužbine, manastiri i crkve.

Lica iz stava 1. tačka 1) ovog člana koja su, do momenta podnošenja zahteva za korišćenje podsticajnih sredstava upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar) u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracije i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva („Službeni glasnik RS”, br. 111/09, 21/10, 89/10 i 21/11 – u deljem tekstu: Pravilnik), imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako imaju utvrđeno svojstvo osiguranika poljoprivrednika kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Fond), kao i ako su u periodu od 14. avgusta 2010. godine do 19. avgusta 2011. godine uplatila iznos od najmanje 42.818 dinara po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika. Takođe propisano je da pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju, izuzetno od stava 2. ovog člana, fizička lica – nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva koja nemaju utvrđeno svojstvo osiguranika kod Fonda, ako podsticajna sredstva koriste za proizvodne zasade površine do jednog hektara. Stavom četiri propisano je da lica iz stava 1. tač. 2), 3) i 4) ovog člana koja su kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar u skladu sa Pravilnikom i registrovana u Registar privrednih subjekata imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako su:

1) kao proizvođači rakije i drugih alkoholnih pića upisana u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića u skladu sa Zakonom o rakiji i drugim alkoholnim pićima („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) ili su kao proizvođači vina upisana u Vinarski registar u skladu sa Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) ili ako im je na dan podnošenja zahteva i nadalje pretežna delatnost gajenje jabučastog i koštičavog voća ili gajenje ostalog drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade voćaka ili gajenje grožđa – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade vinove loze ili gajenje začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja – za zahteve koji se odnose na proizvodne zasade hmelja;

2) izmirila dospele preuzete obaveze po osnovu propisa kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje;

3) izmirila propisane dospele poreze i druge javne dažbine za 2010. godinu.

U stavu pet propisano je da lica iz stava 1. tačka 5) ovog člana koja su kao poljoprivredna gazdinstva upisana u Registar imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako ispunjavaju uslove iz stava 4. tač. 2) i 3) ovog člana. U stavu šest ovog člana da lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za proizvodne zasade podignute u jesen 2010. godine, proleće 2011. godine, a za proizvodne zasade jagoda u leto 2011. godine.

Članom 3. propisani su uslovi u pogledu katastarskih parcela odnosno zemljišta i određeno je da lica iz člana 2. stav 1. ove uredbe (u daljem tekstu: podnosioci zahteva) imaju pravo na podsticajna sredstva ako:

1) su katastarske parcele na kojima su podignuti proizvodni zasadi u njihovom vlasništvu ili ako na njima imaju pravo zakupa odnosno korišćenja najmanje do 31. maja 2021. godine, odnosno do 31. jula 2013. godine za jagode;

2) ne koriste zemljište po osnovu ugovora o zakupu ili po osnovu nekog drugog pravnog posla koji je zaključen sa pravnim licem, osim ako su ugovor o zakupu zemljišta zaključila sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) najmanje do 31. jula 2021. godine, odnosno najmanje do 31. jula 2013. godine za jagode;

3) zemljište na kome su podignuti proizvodni zasadi nije pod bilo kakvim teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo);

4) po nekom drugom osnovu ne koriste bespovratna podsticajna sredstava za podizanje istih proizvodnih zasada;

7) su postavili sistem za navodnjavanje i folije na bankovima (visokim gredicama) kod zasada jagode;

8) proizvodni zasad jagode nije podignut po sistemu vertikalne tehnologije gajenja.

Članom 4. propisano je da podnosioci zahteva ostvaruju pravo na podsticajna sredstva ako su podigli jedan ili više proizvodnih zasada, a najmanja površina svakog zasada iznosi:

1) 0,3 hektara – po vrsti jagodastih voćaka, vinove loze i hmelja;

2) 0,5 hektara – po vrsti jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćaka.

Najveća površina za koju podnosioci zahteva mogu da ostvare podsticajna sredstva za sve proizvodne zasade iznosi 10 hektara, a za proizvodne zasade jagode iznosi 2 hektara.

Najmanja površina proizvodnog zasada vinove loze sa sortama iz člana 9. stav 2. tačka 1) ove uredbe se može sastojati iz jedne ili više odvojenih parcela, odnosno jednog ili više zasada.

Članom 5. propisano je da se podsticajna sredstva za proizvodne zasade jabučastih, koštičavih i jezgrastih vrsta voćaka, vinove loze i hmelja dodeljuju na osnovu broja posađenih sadnica, broja primljenih sadnica po hektaru i kategorije sadnica odnosno da li se radi o standardnim i standardnim SA sadnicama (u daljem tekstu: standardne sadnice) ili sertifikovanim sadnicama, a isplaćuju na osnovu cene sadnica iz računa do iznosa po sadnici utvrđenih u članu 6. ove uredbe.

Članom 6. propisani su iznosi po standardnoj i sertifikovanoj sadnici do kojih se isplaćuju podsticajna sredstva za proizvodne zasade jabuke na vegetativnoj podlozi, jabuke na generativnoj podlozi, kruške na vegetativnoj podlozi bez posrednika, kruške na vegetativnoj podlozi sa posrednikom, kruške na generativnoj podlozi, dunje, mušmule, breskve, nektarine, kajsije bez posrednika, kajsije sa posrednikom, trešnje na vegetativnoj podlozi, trešnje na generativnoj podlozi, višnje na vegetativnoj podlozi, oblačinske višnje, višnje na generativnoj podlozi, oraha na generativnoj podlozi, leske na generativnoj podlozi, izdanačke leske na sopstvenoj podlozi, badema, kao i vinove loze, vinove loze sa sortom Prokupac sa tradicionalanim načinom gajenja i hmelja, a u zavisnosti od broja posađenih sadnica, odnosno broja primljenih sadnica po hektaru i vrste podloge.

Članom 7. propisano je da se podsticajna sredstva za proizvodne zasade jagodastih vrsta voćaka dodeljuju se na osnovu broja posađenih sadnica i kategorije sadnica, a isplaćuju po hektaru zasađene površine, u fiksnom iznosu utvrđenom u članu 8. ove uredbe.

Članom 8. propisani su iznosi koji se proizvodne zasade kupine, ribizle, jagode, ogrozda, borovnice, brusnice isplaćuju po hektaru zasađene površine, kao i na osnovu broja posađenih sadnica i kategorije sadnica.

Članom 9. propisano je da iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade voćaka i hmelja iz člana 6. tač. 1) do 20) i 23) ove uredbe uvećava se zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za 50.000 dinara po hektaru za zasade:

1) sa srpskim autohtonim sortama i domaćim stvorenim sortama voćaka, odnosno hmelja;

2) koje su podnosioci zahteva podigli u marginalnim opštinama, ako u tim marginalnim opštinama imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade vinove loze, iz člana 6. tač. 21) i 22) ove uredbe uvećava se zbog specifičnosti uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad za 50.000 dinara po hektaru za zasade:

3) podignute na terenima iznad 200 metara nadmorske visine (na lokalitetima gde ne postoji visok stepen rizika od štetnog uticaja niskih temperatura i podzemnih i nadzemnih voda);

4) podignite na terenima sa nagibom većim od 10% (na lokalitetima gde je neophodno utrošiti više rada, sredstava i energije zbog nagiba i lošeg pristupa);

5) podignute na južnim ekspozicijama (odnosno na lokalitetima gde postoje najpovoljniji uslovi za gajenje vinove loze, proizvodnju grožđa i vina kada je ekspozicija terena u pitanju);

6) koje su podnosioci zahteva podigli u marginalnim opštinama, ako u tim marginalnim opštinama imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Članom 10. propisano je da se iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade vinove loze iz člana 6. tač. 21) i 22) ove uredbe uvećava zbog naknade troškove nabavke i postavljanja naslona za:

1) iznos od 200.000 dinara po hektaru, ako se radi o stonim i drugim sortama sa sa brojem posađenih sadnica od 3.000 do 4.500 sadnica po hektaru ili o vinskim sortama sa gustinom sadnje od 4.000 do 4.500 sadnica po hektaru;

2) iznos od 250.000 dinara po hektaru, ako se radi o vinskim sortama sa sa brojem posađenih sadnica od 4.501 do 5.000 sadnica po hektaru;

3) iznos od 300.000 dinara po hektaru, ako se radi o vinskim sortama sa sa brojem posađenih sadnica od 5.001 do 5.500 sadnica po hektaru;

4) iznos od 50.000 dinara po hektaru, ako se radi o sorti Prokupac, sa sa brojem posađenih sadnica od 7.000 do 10.000 sadnica po hektaru.

Takođe je propisano da se iznos podsticajnih sredstava za proizvodne zasade hmelja iz člana 6. tačka 23) ove uredbe uvećava zbog naknade troškova nabavke i postavljanja naslona za iznos od 350.000 dinara po hektaru.

Članom 11. propisano je da podnosioci zahteva imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada ako je primljeno najmanje 90% posađenih sadnica računajući od ukupnog broja posađenih sadnica po zasadu i ako su sadnice zdravstveno i sortno ispravne.

Članom 12. propisano je da pravo na podsticajna sredstava podnosilac zahteva može da ostvari jednom u toku godine, na osnovu zahteva iz člana 13. ove uredbe koji može da se podnese za proizvodne zasade različite po vrstama, sortama ili klonovima koji su upisani u Registar poljoprivrednog bilja koji se vodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.

Član 13. propisano je da se zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava podnosi se Ministarstvu na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, Hajduk Veljkova 4-6, 15000 Šabac, do 31. jula 2011. godine.

Takođe je propisano da se zahtev podnosi na Obrascu – Zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava za podizanje proizvodnih zasada za 2011. godinu, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo, a potom su precizno navedena dokumenta koja se prilažu uz zahtev u originalu ili kopiji.

Takođe propisano je da dokumenta izdata na stranom jeziku moraju da budu prevedena na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača, kao i da Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava) vrši administrativnu kontrolu dokumenata iz člana 13. stav 3. tač. 1) do 11) ove uredbe a naročito, upoređuje podatke iz zahteva sa priloženom dokumentacijom, utvrđuje ispravnost priložene dokumentacije u saradnji sa nadležnim organima, proverava podatke o prijavljenim površinama pod odgovarajućim vrstama voćaka, vinovom lozom i hmeljom iz Registra i posle izvršene kontrole šalje zahtev inspektorima.

Članom 14. propisane su dužnosti inspektora prilikom prve, druge, periodične i završne kontrole proizvodnih zasada iz ove uredbe.

Članom 15. propisano je da Uprava, posle prve inspekcijske kontrole, rešenjem utvrđuje pravo podnosilaca zahteva na podsticajna sredstva i da sa podnosiocima zahteva koji su ispunili uslove za podsticajna sredstva (u daljem tekstu: korisnici sredstava) zaključuje ugovor, ako su podsticajna sredstva veća od 500.000 dinara, a ako su ta sredstva manja od 500.000 dinara, korisnik sredstava ostvaruje pravo na podsticajna sredstva na osnovu rešenja iz stava 1. ovog člana. Takođe propisano je da se ugovorom odnosno rešenjem utvrđuje se obaveza korisnika sredstava da sprovode mere nege, održavanja i zaštite proizvodnih zasada, kao i da se pored tih obaveza ugovorom između ostalog utvrđuje obaveza korisnika sredstava da sprovode mere u skladu sa planom podizanja i održavanja proizvodnog zasada iz člana 13. stav 3. tačka 11) ove uredbe, a kod proizvodnih zasada vinove loze sa vinskim sortama obeveza korisnika sredstava da proizvode vino sa geografskim poreklom od grožđa sa podignutih zasada počevši najkasnije od proizvodne 2015. godine, kao i da postave naslon za zasade vinove loze do 30. juna 2012. godine.

Članom 16. propisano je da Uprava isplaćuje podsticajna sredstva na namenski račun korisnika sredstava posle zaključivanja ugovora i davanja garancije iz člana 18. ove uredbe odnosno posle donošenja rešenja iz člana 15. stav 1. ove uredbe. Takođe propisano je da se podsticajna sredstva za proizvodne zasade voćaka isplaćuju u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu 50% troškova kupovine sadnica i za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 1. ove uredbe, a druga posle druge inspekcijske kontrole, u drugoj vegetativnoj godini, za naknadu preostalih troškova kupovine sadnica. Podsticajna sredstva za proizvodne zasade vinove loze i hmelja isplaćuju se u dve rate tako što se prva isplaćuje posle prve inspekcijske kontrole za naknadu troškova kupovine sadnica i naknadu za naknadu troškova vezanih za specifičnost uslova u kojima se zasniva proizvodni zasad iz člana 9. stav 2. ove uredbe, a druga posle druge inspekcijske kontrole, za naknadu troškova za postavljanje naslona, a za jagodu jednokratno.

Članom 17. propisano je da se podsticajna sredstva za proizvodne zasade isplaćuju se po redosledu podnošenja zahteva do iznosa utvrđenog posebnim aktom koji je donela Vlada.

Članom 18. propisano je da korisnici sredstva koji su ostvarili pravo na podsticajna sredstva u iznosu od 500.000 do 2.500.000 dinara obezbeđuju garanciju za sprovođenje ugovora, davanjem blanko solo menice sa meničnom izjavom. Korisnici sredstava koji su ostvarili pravo na podsticajna sredstva u iznosu većem od 2.500.000 dinara obezbeđuju garanciju za sprovođenje ugovora davanjem zemljišta na kome su podignuti proizvodni zasadi pod hipoteku u periodu važenja ugovora. Takođe propisano je da ako korisnik sredstava ne može da obezbedi garanciju za sprovođenje ugovora iz stava 2. ovog člana, garanciju obezbeđuje davanjem hipoteke na drugoj nepokretnosti, avalirane menice, odnosno bankarske garancije u odnosu 1:1,1 od vrednosti podsticajnih sredstava na koja je ostvario pravo, i to na period od pet godina od dana zaključivanja ugovora.

Članom 19. propisano je da u slučaju dostavljanja, odnosno utvrđivanja netačnih podataka iz člana 13. ove uredbe, korisnik sredstava gubi status aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i stiče status pasivnog poljoprivrednog gazdinstva u skladu sa zakonom, uz obavezu vraćanja primljenog iznosa podsticajnih sredstava za koji se obračunava zakonska zatezna kamata.

Članom 20. propisano je da sprovođenje ove uredbe nadzire Ministarstvo.

Članom 21. propisano je stupanje na ove uredbe – osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. POTREBNA FINANSIJSKA SREDSTVA

U Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, u okviru Razdela 19- Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 19.11- Uprava za agrarna plaćanja, Funkcija 420 – Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, Ekonomska klasifikacija 451-Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama predviđen je iznos od 17.981.840.000 dinara, a Programom raspodele i korišćenja sredstava u oblasti podsticanja poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje za 2011. godinu, koji je na osnovu navedenog zakona usvojen Zaključkom Vlade 05 broj: 401-507/2011 od 3. februara 2011. godine, Zaključkom Vlade 05 broj: 401-2813/2011 od 14. aprila 2011. godine Zaključkom Vlade 05 broj: 401-3683/2011 od 13. maja 2011. godine predviđeni su Strukturni podsticaji u iznosu od 1.680.000.000 dinara i u okviru njih podsticaj za povećanje konkurentnosti i dostizanja standarda kvaliteta u okviru proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda u iznosu od 1.445.000.000 dinara, u koje spadaju i postaicaji za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja.

Istovremeno sa dostavljanjem Predloga ove uredbe na razmatranje i usvajanje Vladi je dostavljen i Predlog zaključka o izmenama i dopunama Programa raspodele i korišćenja sredstava subvencija u oblasti podsticanja poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje za 2011. godinu.

Usvajanjem predloženog akta obezbediće se sredstva u okviru Strukturnih podsticaja u iznosu od 590.000.000 dinara i u okviru njih podsticaji za povećanje konkurentnosti i dostizanja standarda kvaliteta u okviru proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda u iznosu od 470.000.000 dinara, u koje spadaju i podsticaji za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja.

V. IZJAVA O USKLAĐENOSTI SA

STRATEŠKIM DOKUMENTOM

Predlog ove uredbe usklađen je sa Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 78/05).

VI. IZJAVA O PREDVIĐENOSTI UREDBE

GODIŠNjIM PLANOM RADA VLADE

Donošenje ove uredbe je predviđeno Planom rada Vlade za 2011. godinu.

Ostavite komentar Odustani od odgovora