PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANjE
Član 1.
U Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 61/05 i 116/08), član 1. menja se i glasi:
„Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak administrativnog upravljanja bankom, kao i uslovi i postupak stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje.”
Član 2.
Posle člana 1. dodaje se član 1a, koji glasi:
„Član 1a
Postupak administrativnog upravljanja bankom sprovodi se nad bankom koja je dobila saglasnost Narodne banke Srbije na odluku skupštine banke o prestanku rada i nad bankom kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad.
Postupak administrativnog upravljanja bankom iz stava 1. ovog člana sprovodi agencija za osiguranje depozita osnovana posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija), koju je Narodna banka Srbije rešenjem o davanju saglasnosti na odluku skupštine banke o prestanku rada banke, odnosno rešenjem o oduzimanju dozvole za rad banci, imenovala za administratora te banke.”
Član 3.
U članu 2. stav 1. menja se i glasi:
„Postupak stečaja sprovodi se nad bankom kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, a nadležni sud, na predlog Agencije doneo rešenje o pokretanju stečajnog postupka nad bankom.”
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Postupak stečaja sprovodi se nad društvom za osiguranje kome je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za obavljanje poslova osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje.”
U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, posle reči: „stečaja” dodaju se reči: „nad bankom i društvom za osiguranje”.
Član 4.
Član 3. menja se i glasi:
„Član 3.
Postupak likvidacije sprovodi se nad bankom kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, a nadležni sud, na predlog Agencije doneo rešenje o pokretanju likvidacionog postupka.
Postupak likvidacije sprovodi se nad društvom za osiguranje kome je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za obavljanje poslova osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, donela rešenje o likvidaciji društva za osiguranje iz razloga što nisu ispunjeni uslovi za pokretanje stečajnog postupka, a nadležni sud, na predlog Narodne banke Srbije, doneo rešenje o pokretanju likvidacionog postupka nad tim društvom.”
Član 5.
Posle člana 3. dodaje se novo poglavlje IA sa čl. 3a, 3b, 3v, 3g i 3d, koji glase:
„IA POSTUPAK ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA BANKOM
Član 3a
Administrativno upravljanje bankom traje najduže 25 dana od dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije iz člana 1a ovog zakona.
Agencija obavlja funkciju administratora banke sa svim ovlašćenjima upravnog i izvršnog odbora i skupštine banke utvrđenim zakonom.
U periodu administrativnog upravljanja bankom imovina banke ne može biti predmet izvršenja, a prekidaju se svi sudski i upravni postupci protiv banke.
U periodu administrativnog upravljanja bankom na radne odnose zaposlenih u banci shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se reguliše stečaj privrednih društava.
U periodu administrativnog upravljanja bankom, Agencija može:
1) zaključiti kupoprodajni ugovor sa bankom koja kupuje i preuzima celokupnu ili deo imovine i obaveza banke pod administrativnim upravljanjem (u daljem tekstu: banka preuzimalac);
2) osnovati banku za posebne namene u skladu sa zakonom i preneti celokupnu ili deo imovine i obaveza banke pod administrativnim upravljanjem kojoj je oduzeta dozvola za rad, na banku za posebne namene.
Odredba stava 5. tačka 2) ovog člana ne primenjuje se na banku pod administrativnim upravljanjem koja je dobila saglasnost Narodne banke Srbije na odluku skupštine banke o prestanku rada banke.
Član 3b
Prodaja i preuzimanje, odnosno prenos celokupne ili dela imovine i obaveza banke pod administrativnim upravljanjem iz člana 3a stav 5. ovog zakona (u daljem tekstu: prenos imovine i obaveza), vrši se bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca, odnosno dužnika banke pod administrativnim upravljanjem.
Agencija je dužna da u prenos imovine i obaveza banke pod administrativnim upravljanjem uključi sve depozite deponenata do visine osiguranog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, a prema stanju i uslovima koji važe na dan donošenja rešenja Narodne banke Srbije iz člana 1a ovog zakona.
Prilikom prenosa imovine i obaveza banke na banku preuzimaoca ili banku za posebne namene, Agencija je dužna da obezbedi jednak tretman poverilaca banke pod administrativnim upravljanjem, u skladu sa isplatnim redovima u stečajnom postupku utvrđenim ovim zakonom.
Izvršen prenos imovine i obaveza banke ne podleže plaćanju poreskih obaveza, kao ni provizija nadležnim organima.
O izvršenom prenosu imovine i obaveza banke, Agencija obaveštava deponente banke pod administrativnim upravljanjem putem sredstava javnog informisanja, a ostale poverioce i dužnike obaveštava pojedinačno u pisanoj formi u roku od tri dana od dana izvršenog prenosa.
Član 3v
Radi sprovođenja prenosa imovine i obaveza banke iz člana 3b ovog zakona, Agencija može obezbediti finansijsku podršku banci preuzimaocu, odnosno banci za posebne namene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje Agencija za osiguranje depozita.
Finansijska podrška banci preuzimaocu može se obezbediti samo u slučaju kada iznos takve podrške predstavlja rezultat testa najmanjih troškova, koji je utvrdila Agencija u skladu sa zakonom kojim se uređuje Agencija za osiguranje depozita.
Član 3g
Banka za posebne namene osniva se sredstvima Agencije na period koji nije duži od dve godine od izdavanja toj banci dozvole za rad od strane Narodne banke Srbije.
Na zahtev Agencije Narodna banka Srbije može produžiti rok iz stava 1. ovog člana za najviše dve godine.
Članove upravnog i izvršnog odbora banke za posebne namene imenuje Agencija, a na njihovo imenovanje Narodna banka Srbije daje saglasnost na način i pod uslovima propisanim odredbama zakona kojim se uređuju banke.
Banka za posebne namene u svom poslovnom imenu sadrži reči „nova” i „banka”.
Na osnivanje banke za posebne namene ne primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, odnosno nadležni organi su dužni da za osnivanje banke za posebne namene, po zahtevu Agencije, donesu akta i sprovedu radnje predviđene zakonom u roku od dva radna dana od dana podnošenja tog zahteva.
Član 3d
U toku perioda poslovanja banke za posebne namene, Agencija može zaključiti kupoporodajni ugovor sa bankom koja kupuje i preuzima celokupnu ili deo imovine i obaveza banke za posebne namene, pri čemu se može obezbediti finansijska podrška toj banci u skladu sa zakonom kojim se uređuje Agencija za osiguranje depozita.
Nakon sprovedenog prenosa imovine i obaveza iz stava 1. ovog člana, Agencija odmah podnosi predlog Narodnoj banci Srbije za oduzimanje dozvole za rad banci za posebne namene.
U toku poslovanja banke za posebne namene, Agencija može da proda sve akcije banke za posebne namene licu koje je dužno da obezbedi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije na sticanje vlasništva u banci u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.
Nakon upisa lica iz stava 3. ovog člana u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, kao vlasnika akcija banke za posebne namene, banka za posebne namene nastavlja da posluje kao banka u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke.
Sredstva ostvarena prodajom akcija banke za posebne namene uplaćuju se na račun Agencije.”
Član 6.
Član 4. menja se i glasi:
„Član 4.
Na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova osiguranja, Narodna banka Srbije odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad društvom za osiguranje.
Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad društvom za osiguranje je konačno, a izvršeno je momentom dostavljanja nadležnom sudu.”
Član 7.
U članu 5. stav 1. posle reči: „postupka” dodaju se reči: „iz člana 4. ovog zakona”.
Član 8.
Član 6. menja se i glasi:
„Član 6.
Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka iz člana 4. ovog zakona dostavlja se društvu za osiguranje, Agenciji i nadležnom sudu, koji je dužan da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema ovog rešenja donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka nad društvom za osiguranje (stečajni dužnik).”
Član 9.
Posle člana 6. dodaje se član 6a, koji glasi:
„Član 6a
Nadležni sud je dužan da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema predloga Agencije, za pokretanje stečajnog postupka nad bankom pod administrativnim upravljanjem, donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka nad tom bankom (u daljem tekstu: stečajni dužnik).
Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se banci, Agenciji i Narodnoj banci Srbije.”
Član 10.
U članu 7. st. 1. i 3. reči: „stečajno veće” zamenjuju se rečima: „stečajni sudija”.
Član 11.
U Pododeljku 3.2. posle reči: „stečaju” dodaju se reči: „ili likvidaciji”.
Član 12.
U članu 9. posle reči: „depozite” dodaju se reči: „banke nad kojom je pokrenut postupak stečaja, odnosno likvidacije”.
Član 13.
U članu 11. stav 1. posle reči: „društava” dodaju se zapeta i reči: „osim pravnih poslova i pravnih radnji koje se odnose na prenos imovine i obaveza banke preduzetih u toku administrativnog upravljanja bankom od strane Agencije”.
Član 14.
U članu 16. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Na teret stečajne mase banke u stečaju, pre glavne deobe, isplaćuje se i potraživanje Agencije po osnovu osiguranog iznosa depozita zajedno sa troškovima koje Agencija ima u postupku isplate osiguranog iznosa depozita, kao i potraživanje Agencije po osnovu obezbeđenja finansijske podrške banci u skladu sa zakonom kojim se uređuje Agencija za osiguranje depozita.”
Dosadašnji stav 2, koji postaje stav 3, menja se i glasi:
„Troškove iz st. 1. i 2. ovog člana stečajni dužnik isplaćuje mesečno, u skladu sa dinamikom priliva sredstava, vodeći računa da se ne ugrozi obavljanje poslova u postupku stečaja.”
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: „stečajnog upravnika” zamenjuju se rečima: „iz ovog zakona”.
Član 15.
Član 17. menja se i glasi:
„Član 17.
Potraživanja poverilaca banke u stečaju utvrđuju se na ispitnom ročištu i isplaćuju po sledećim redovima prioriteta (isplatni redovi):
1) potraživanja poverilaca po osnovu depozita osiguranih u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita, preostalih nakon isplate osiguranog iznosa, kao i potraživanje Agencije po osnovu osnivanja banke za posebne namene;
2) potraživanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;
3) potraživanja Narodne banke Srbije, uključujući i potraživanja po osnovu kredita odobrenih banci koja nisu namirena u potpunosti zbog razlike u vrednosti sredstava obezbeđenja;
4) potraživanja po osnovu depozita velikih pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i revizija, osim depozita velikih pravnih lica povezanih s bankom i depozita koji glase na šifru i donosioca;
5) potraživanja drugih poverilaca, osim poverilaca iz tač. 6) i 7) ovog člana;
6) potraživanja poverilaca po osnovu subordiniranih obaveza banke;
7) potraživanja akcionara banke.”
Član 16.
U članu 19. reči: „stečajnom sudiji,” brišu se, a posle reči: „skupštini poverilaca,” dodaju se reči: „nacionalnim standardima koje propisuje ministarstvo nadležno za poslove privrede,”.
Član 17.
U Poglavlju III. POSTUPAK LIKVIDACIJE nazivi odeljaka: 1. Prinudna likvidacija, 2. Dobrovoljna likvidacija i 3. Posebne odredbe brišu se.
Član 18.
Član 20. menja se i glasi:
„Član 20.
Nadležni sud je dužan da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema predloga Agencije za pokretanje likvidacionog postupka nad bankom pod administrativnim upravljanjem, donese rešenje o pokretanju likvidacionog postupka nad tom bankom.
Narodna banka Srbije, na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova osiguranja, ako nisu ispunjeni uslovi za pokretanje stečajnog postupka, odmah donosi rešenje o likvidaciji društva za osiguranje i podnosi predlog nadležnom sudu za pokretanje likvidacionog postupka nad društvom za osiguranje.”
Član 19.
U članu 21. posle reči: „pravnih radnji” zapeta i reči: „osiguranje depozita” brišu se.
Dodaje se stav 2, koji glasi:
„Potraživanja razlučnih poverilaca u likvidacionom postupku su prioritetna i isplaćuju se pre glavne deobe.”
Član 20.
U članu 23. stav 1. menja se i glasi:
„Ako Agencija u postupku likvidacije banke, odnosno društva za osiguranje utvrdi da su ispunjeni uslovi za pokretanje stečajnog postupka, odmah će podneti predlog nadležnom sudu za pokretanje stečajnog postupka nad bankom u likvidaciji, odnosno predlog Narodnoj banci Srbije za donošenje rešenja o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad društvom za osiguranje u likvidaciji.”
Član 21.
U članu 24. stav 1. reči: „bankom, odnosno drugom finansijskom organizacijom, odnosno” brišu se.
U stavu 3. reči: „banka, odnosno druga finansijska organizacija, odnosno” brišu se.
Član 22.
Član 25. menja se i glasi:
„Član 25.
Ako Narodna banka Srbije da saglasnost za sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije nad društvom za osiguranje, taj postupak se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Pravne posledice postupka likvidacije nastaju danom dostavljanja rešenja Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana društvu za osiguranje.
Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev iz člana 24. stav 2. ovog zakona, pokrenuće postupak prinudne likvidacije, odnosno stečaja društva za osiguranje, u skladu sa ovim zakonom.
Narodna banka Srbije vrši posredni i neposredni nadzor nad postupkom dobrovoljne likvidacije društva za osiguranje, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije.
Ako u toku vršenja nadzora iz stava 4. ovog člana Narodna banka Srbije utvrdi da su ugrožena prava poverilaca, doneće rešenje o prinudnoj likvidaciji društva za osiguranje.
Skupština društva za osiguranje usvaja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i izveštaj ovlašćenog revizora o ovom bilansu, kao i predlog o raspodeli likvidacionog ostatka, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije.”
Član 23.
Čl. 26a i 26b brišu se.
Član 24.
Izuzetno od člana 28. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 61/05 i 116/08), u stečajnim postupcima i postupcima likvidacije banaka započetim po Zakonu o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka („Službeni list SFRJ”, br. 84/89 i 63/90 i „Službeni list SRJ”, br. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 i 53/01) i Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ”, broj 84/89 i „Službeni list SRJ”, br. 37/93 i 28/96), koji nisu pravosnažno okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, Agencija, kao stečajni, odnosno likvidacioni upravnik ima pravo na nagradu za rad i naknadu stvarnih troškova saglasno članu 16. stav 3. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 61/05 i 116/08).
Član 25.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje monetarni, bankarski i devizni sistem.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Postupci stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje uređeni su Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 61/05 i 116/08). Izmene i dopune ovog zakona iz 2008. godine izvršene su pre svega da bi se deponentima pružila dodatna sigurnost. Pored toga, na postupak stečaja banaka i društava za osiguranje primenjuju se i odredbe Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS”, br. 104/09), osim ako Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje nije drukčije određeno.
Rešenja sadržana u ovom zakonu deo su predloženog paketa izmena i dopuna zakona koji su od značaja za očuvanje finansijskog i bankarskog sistema, a proizašla su iz potrebe da se umanje posledice poremećaja svetske krize na finansijskom tržištu tokom 2008. i 2009. godine. Težnja za uspostavljanjem stabilnog, održivog i funkcionalnog bankarskog sistema Republike Srbije učinili su neizbežnim izmene ovog zakona u smislu uvođenja dodatne funkcije Agencije za osiguranje depozita kao administratora banke kojoj je oduzeta dozvola za rad, obezbeđenja finansijske podrške bankama od strane Agencije, kao i osnivanja banke za posebne namene.
Ovim zakonom je definisan način administrativnog upravljanja nad bankom kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad. Utvrđuje se način i rokovi u kojim Agencija za osiguranje depozita rešava „sudbinu” takve banke, prvenstveno vodeći se principom najmanjih troškova pri obezbeđivanju finansijske podrške. Predloženim dopunama zakona otvara se mogućnost da Agencija u toku administrativnog upravljanja takvom bankom, na osnovu sprovedenih analiza, izvrši prodaju i prenos imovine i obaveza te banke na drugu banku ili da osnuje banku za posebne namene na koju će izvršiti prenos imovine i obaveza banke pod administrativnim upravljanjem. Ukoliko Agencija izvrši prodaju i prenos imovine i obaveza banke koja je pod administrativnim upravljanjem na drugu banku, finansijska podrška koju bi Agencija obezbedila toj banci, ne može preći ukupan iznos koji bi Agencija isplatila na ime osiguranih depozita. Agencija je dužna da u prodaju i preuzimanje celokupne ili dela imovine i obaveza banke uključi najmanje sve depozite deponenata do visine osiguranog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
Takođe je bliže regulisan način osnivanja i uslovi poslovanja banke za posebne namene koja se osniva u cilju prenosa imovine i obaveza banke pod administrativnim upravljanjem do konačnog rešenja, a radi zaštite interesa deponenata ili potrebe da se umanje mogući troškovi isplate osiguranih depozita u slučaju stečaja banke.
U cilju očuvanja finansijske stabilnosti i zaštite deponenata dato je i novo rešenje za dobrovoljni prestanak rada banke, tako što na osnovu odluke skupštine banke o dobrovoljnom prestanku rada banke, Narodna banka Srbije odlučuje o zahtevu i rešenje prosleđuje Agenciji kao administratoru.
Cilj ovog zakona jeste dalje usklađivanje sa odredbama zakona kojim se uređuju banke i zakona kojim se uređuje očuvanje finansijske stabilnosti, kao i pružanje dodatnog podsticaja očuvanju poverenja i interesa deponenata. Njime se onemogućava pobijanje pravnih poslova i pravnih radnji preduzetih pri prenosu imovine i obaveza banke kojoj je oduzeta dozvola za rad, čime se prvenstveno štite deponenti koji imaju najviše koristi od ovog prenosa. Pored toga, uvođenjem novih i redefinisanjem postojećih isplatnih redova obezbeđuje se takva raspodela sredstava iz stečajne mase koja bi, u određenoj meri, trebalo da favorizuje potraživanja deponenata po osnovu depozita osiguranih u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita preostalih nakon isplate osiguranog iznosa, zatim potraživanja velikih pravnih lica koja inače nisu osigurana. Takođe, utvrđivanjem pravednijeg redosleda namirenja umanjuju se troškovi onih subjekata koji su uložili najviše napora i finansijskih sredstava za „spasavanje” banke i zaštitu deponenata.
III. SADRŽINA ZAKONA – OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. ovog zakona menja se član 1. važećeg zakona tako što se pored postupka stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje, uvodi i postupak administrativnog upravljanja bankom.
Članom 2. ovog zakona dodaje se novi član 1a važećeg zakona kojim se precizira da se administrativno upravljanje sprovodi nad bankom koja je dobila saglasnost Narodne banke Srbije na odluku skupštine banke o prestanku rada banke i nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad, a istovremeno se imenuje Agencija za administratora banke.
Članom 3. ovog zakona menja se član 2. važećeg zakona tako što je sprovedeno tehničko razdvajanje započinjanja postupka stečaja posebno za banke, a posebno za društva za osiguranje.
Članom 4. ovog zakona menja se član 3. važećeg zakona tako što je posebno definisano pokretanje postupka likvidacije banke, a posebno društva za osiguranje.
Članom 5. ovog zakona dodaje se novo Poglavlje IA i novi čl. 3a, 3b, 3v, 3g i 3d, kojim se bliže uređuje postupak administrativnog upravljanja bankom.
Članom 3a definisan je rok za obavljanje funkcije administrativnog upravljanja od strane Agencije, od 25 dana od dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad banci odnosno rešenja kojim se daje saglasnost na odluku skupštine banke o prestanku rada banke. Predviđeno je da Agencija obavlja funkciju administratora banke sa svim ovlašćenjima upravnog i izvršnog odbora i skupštine banke utvrđenih zakonom. U tom roku imovina banke ne može biti predmet izvršenja, a prekidaju se svi sudski i upravni postupci protiv banke, a na radne odnose zaposlenih shodno se primenjuju odredbe zakona koje regulišu stečaj privrednih društava. Takođe je predviđeno da Agencija u ovom periodu može zaključiti ugovor sa bankom koja kupuje i preuzima celokupnu ili deo imovine i obaveza banke pod administrativnim upravljanjem ili može osnovati banku za posebne namene u skladu sa ovim zakonom i preneti celokupnu ili deo imovine i obaveza banke kojoj je oduzeta dozvola za rad, na banku za posebne namene.
Članom 3b je definisan način prenosa imovine i obaveza na drugu banku ili banku za posebne namene i obaveza Agencije da u taj prenos uključi sve depozite deponenata do visine osiguranog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, kao i da obezbedi jednak tretman poverilaca banke u skladu sa isplatnim redovima u stečajnom postupku. Pomenuti postupak kupovine i preuzimanja celokupne ili dela imovine i obaveza banke, vrši se bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca, odnosno dužnika banke pod administrativnim upravljanjem. Definišu se rok i način obaveštavanja deponenata banke, kao i ostalih poverilaca i dužnika banke čija se potraživanja, odnosno obaveze prenose na drugu banku. Izvršen prenos ne podleže plaćanju poreskih obaveza, kao ni provizija nadležnim organima.
Članom 3v je predviđeno da tokom administrativnog upravljanja bankom, Agencija može obezbediti finansijsku podršku banci koja kupuje i preuzima celokupnu ili deo imovine i obaveza te banke, odnosno banci za posebne namene. Finansijska podrška se može obezbediti samo kada iznos takve podrške predstavlja rezultat testa najmanjih troškova, koji je utvrdila Agencija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje Agencija za osiguranje depozita.
Članom 3g je predviđeno da se banka za posebne namene osniva sredstvima Agencije na period koji nije duži od dva godine od dana izdavanja dozvole za rad toj banci od strane Narodne banke Srbije. Ostavljena je mogućnost Agenciji da podnese zahtev za produženja ovog perioda, za najviše dve godine. Članove izvršnog i upravnog odbora imenuje Agencija, a Narodna banka Srbije daje saglasnost za njihovo imenovanje. Banka za posebne namene u svom poslovnom imenu ima reči „nova” i „banka”, a na osnivanje banke za posebne namene ne primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, odnosno nadležni organi su dužni da za osnivanje banke za posebne namene, po zahtevu Agencije, donesu akta i sprovedu radnje predviđene zakonom u roku od dva radna dana od dana podnošenja tog zahteva.
Članom 3d regulisano je da Agencija u toku poslovanja banke za posebne namene može zaključiti kupoporodajni ugovor sa bankom koja kupuje i preuzima celokupnu ili deo imovine i obaveza banke za posebne namene, pri čemu se može obezbediti finansijska podrška toj banci u skladu sa zakonom kojim se uređuje Agencija za osiguranje depozita, a nakon tog prenosa, Agencija podnosi predlog Narodnoj banci Srbije za oduzimanje dozvole za rad banci za posebne namene. Takođe, Agencija može da proda sve akcije banke za posebne namene licu koje je dužno da obezbedi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije na sticanje vlasništva u banci u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke, a nakon upisa kupca u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, kao vlasnika akcija banke za posebne namene, banka za posebne namene nastavlja da posluje kao banka u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke. Sredstva ostvarena prodajom akcija banke za posebne namene uplaćuju se na račun Agencije.
Članom 6. ovog zakona menja se član član 4. važećeg zakona tako što su utvrđene radnje koje Narodna banka Srbije preduzima nakon oduzimanja dozvole za obavljanje poslova osiguranja društvu za osiguranje.
Članom 7. ovog zakona izvršene su tehnička preciziranja u članu 5. zakona.
Članom 8. ovog zakona menja se član 6. važećeg zakona tako što se odredbe tog člana odnose samo na društva za osiguranje, obzirom da se na banke primenjuje nova odredba 6a ovog zakona.
Članom 9. ovog zakona dodaje se novi član 6a koji propisuje obavezu nadležnog suda da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema predlog Agencije za pokretanje stečajnog postupka nad bankom pod administrativnim upravljanjem, donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka nad tom bankom.
Članom 10. menja se član 7. važećeg zakona čime je izvršeno usklađivanje sa odredbama zakona kojim se reguliše stečaj privrednih društava.
Članom 11. ovog zakona izvršeno je usaglašavanje u nazivu Pododeljka 3.2. važećeg zakona sa odredbama zakona kojim se uređuje osiguranje depozita.
Članom 12. ovog zakona menja se član 9. važećeg zakona tako što se precizira da se isplata osiguranih depozita od strane Agencije vrši i u postupku stečaja banaka i u postupku likvidacije banaka.
Članom 13. ovog zakona menja se član 11. važećeg zakona tako što se pravi izuzetak od pobijanja pravnih radnji koje se odnose na prenos imovine i obaveza banke u toku administrativnog upravljanja bankom od strane Agencije.
Članom 14. ovog zakona u članu 16. važećeg zakona dodaje se novi stav 2. kojim se definiše da se na teret stečajne mase banke u stečaju, pre glavne deobe, isplaćuje i potraživanje Agencije po osnovu osiguranog iznosa depozita zajedno sa troškovima koje Agencija ima u postupku isplate osiguranog iznosa depozita, kao i potraživanje Agencije po osnovu obezbeđenja finansijske podrške banci u skladu sa zakonom kojim se uređuje Agencija za osiguranje depozita. Ovi troškovi i potraživanja isplaćuju se mesečno u skladu sa dinamikom priliva sredstava u stečajnu masu.
Članom 15. ovog zakona menja se član 17. važećeg zakona tako što se vrši redefinisanje postojećih isplatnih redova, tako da potraživanje prvog isplatnog reda podrazumeva potraživanja po osnovu depozita koja su preostala nakon isplate osiguranog iznosa u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita, kao i potraživanje Agencije po osnovu osnivanja banke za posebne namene. Uvedeni su novi isplatni redovi, i to: potraživanja Narodne banke Srbije uključujući i potraživanja po osnovu kredita odobrenih banci koja nisu namirena u potpunosti zbog razlike u vrednosti sredstava obezbeđenja, potraživanja po osnovu depozita velikih pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i revizija – osim depozita velikih pravnih lica povezanih s bankom, depozita koji glase na šifru i donosioca; potraživanja poverilaca po osnovu subordiniranih obaveza banke; potraživanja drugih poverilaca, osim poverilaca po osnovu subordiniranih obaveza banke i akcionara banke.
Članom 16. ovog zakona menja se član 19. važećeg zakona tako što se vrši usklađivanje sa odredbama zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava. Pored toga, u izuzetak od primene odredaba zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, dodaju se i nacionalni standardi ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Članom 17. ovog zakona brišu se nazivi odeljaka u Poglavlju III. Postupak likvidacije.
Članom 18. ovog zakona menja se član 20. važećeg zakona tako što se ustanovljava obaveza nadležnog suda da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema predloga Agencije za pokretanje likvidacionog postupka nad bankom pod administrativnim upravljanjem donese rešenje o pokretanju likvidacionog postupka nad tom bankom. Narodna banka Srbije donosi rešenje o likvidaciji društva za osiguranje i podnosi predlog nadležnom sudu za pokretanje likvidacionog postupka nad društvom za osiguranje.
Članom 19. ovog zakona menja se član 21. ovog zakona na način da se daje prioritet potraživanjima razlučnih poverilaca u likvidacionom postupku, koja se isplaćuju pre glavne deobe.
Članom 20. ovog zakona menja se stav 1. člana 23. važećeg zakona tako što se definiše način podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka banke, odnosno društva za osiguranje od strane Agencije kao likvidacionog upravnika banke, odnosno društva za osiguranje.
Članom 21. ovog zakona menja se član 24. važećeg zakona tako što se iz postupka dobrovoljne likvidacije isključuju banke, a taj postupak se sprovodi samo nad društvom za osiguranje.
Članom 22. ovog zakona menja se član 25. važećeg zakona tako što se novim odredbama precizira da se postupak dobrovoljne likvidacije društva za osiguranje sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev društva za sprovođenje dobrovoljne likvidacije ili ako u toku postupka dobrovoljne likvidacije utvrdi da su ugrožena prava poverilaca, pokrenuće postupak prinudne likvidacije, odnosno stečaja društva za osiguranje, u skladu sa ovim zakonom. Predviđeno je da Narodna banka Srbije vrši posredni i neposredni nadzor nad postupkom dobrovoljne likvidacije društva za osiguranje, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije.
Članom 23. ovog zakona brisani su čl. 26a i 26b važećeg zakona jer je zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita predviđeno da Agencija ima obavezu da isplati depozite do visine osiguranog iznosa i u slučaju pokretanja postupka likvidacije banke, a ne kao do sada samo u slučaju stečaja banke, pa tako više ne postoji potreba za ovim članovima.
Članom 24. ovog zakona je utvrđeno da, izuzetno od člana 28. važećeg zakona, u stečajnim postupcima ili postupcima likvidacije započetim po Zakonu o sanaciji, stečaju i likvidaciji banaka i Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, a koji nisu pravosnažno okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, Agencija kao stečajni ili likvidacioni upravnik ima pravo na nagradu za rad i naknadu stvarnih troškova.
Članom 25. ovog zakona predviđa se dan stupanja na snagu ovog zakona.
IV. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
– Određenje problema koje Predlog zakona treba da reši
Predloženim zakonom i izmenama zakona koji se odnose na finansijski sektor menja se dosadašnji koncept oduzimanja dozvole za rad banci i nakon toga pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke. Uvođenje administrativnog upravljanja od strane Agencije i mogućnost intervencije odnosno pružanja finansijske podrške u toku perioda administrativnog upravljanja, nametnulo je drugačije rešavanje načina pokretanja postupka stečaja odnosno likvidacije banaka. Predloženim dopunama zakona otvara se mogućnost da Agencija u toku administrativnog upravljanja takvom bankom na osnovu sprovedenih analiza donese odluku o prodaji i preuzimanju imovine i obaveza te banke od strane druge banke ili da osnuje banku za posebne namene na koju će izvršiti prenos imovine i obaveza banke pod administrativnim upravljanjem. Ukoliko Agencija izvrši prenos imovine i obaveza banke koja je pod administrativnim upravljanjem na drugu banku, finansijska podrška koju bi Agencija obezbedila banci na koju se prenose imovina i obaveze, ne može preći ukupan iznos koji bi Agencija isplatila na ime osiguranih depozita. Agencija je dužna da u prodaju i preuzimanje celokupne ili dela imovine i obaveza banke uključi sve depozite deponenata do visine osiguranog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
– Ciljevi koji se postižu njegovim donošenjem
Težnja za uspostavljanjem stabilnog, održivog i funkcionalnog bankarskog sistema Republike Srbije učinili su neizbežnim izmene ovog zakona u smislu uvođenja dodatne funkcije Agencije za osiguranje depozita kao administratora banke kojoj je oduzeta dozvola za rad, obezbeđenja finansijske podrške bankama od strane Agencije, kao i osnivanja banke za posebne namene.
– Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema?
Obzirom da se radi o povezanom setu zakona koji se odnose na bankarski sektor, realno je bilo izvršiti izmene i dopune postojećeg zakona kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka.
– Zašto je donošenje akta najbolje za rešavanje problema?
Predložene izmene se odnose na materiju koja je već regulisana zakonom.
– Na koga će i kako najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?
Celokupan paket mera u predloženom setu zakona će imati pozitivan uticaj na banke, na očuvanje zaštite interesa deponenata i stabilnost bankarskog sektora.
– Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi posebno malim i srednjim preduzećima?
Ne očekuje se da primena ovog akta dugoročno izazove dodatne troškove ni građanima ni privredi.
– Da li donošenje zakona stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Predloženi Predlog zakona se odnosi na postojeće banke na tržištu i ne stimuliše pojavu novih privrednih subjekata.
– Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o Predlogu zakona?
Pri izradi Predloga zakona tražene su i uzete u obzir inicijative i predlozi svih relevantnih subjekata i to: Udruženja banaka Srbije (i svih zainteresovanih banaka), Narodne banke Srbije, Agencije za osiguranje depozita i Svetske banke.
– Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta?
S obzirom da je primena zakona uslovljena donošenjem akata nadležnih institucija, pretpostavka za primenu jeste oduzimanje dozvole za rad banci od strane Narodne banke Srbije, kao i donošenje rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja odnosno likvidacije banke.
V. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine, proizlaze iz obaveza Republike Srbije koje je preuzela potpisivanjem PFDPL3 (PBG) odnosno Aide Memoir sa Svetskom bankom, a u vezi sa efikasnim i stabilnim finansijskim sektorom. Te obaveze konkretno podrazumevaju donošenje izmena zakona kojim se garantuje veća stabilnost i sigurnost u finansijskom sektoru.
Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku proizvelo bi značajne negativne posledice, koje bi se ogledale, pre svega, u nemogućnosti brze realizacije dobijanja garancije Svetske banke u iznosu od 300 miliona eura na zaduženje Republike Srbije, a u vezi sa realizacijom projekta PFDPL3 (PBG) po kome je ovo jedan od preduslova.
VII. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU ILI DOPUNjUJU
Član 1.
OVIM ZAKONOM UREĐUJU SE USLOVI I POSTUPAK ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA BANKOM, KAO I USLOVI I POSTUPAK STEČAJA I LIKVIDACIJE BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANjE.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak stečaja i likvidacije banaka i društava za osiguranje, kao i uslovi i postupak likvidacije drugih finansijskih organizacija.
ČLAN 1A
POSTUPAK ADMINISTATIVNOG UPRAVLjANjA BANKOM SPROVODI SE NAD BANKOM KOJA JE DOBILA SAGLASNOST NARODNE BANKE SRBIJE NA ODLUKU SKUPŠTINE BANKE O PRESTANKU RADA I NAD BANKOM KOJOJ JE NARODNA BANKA SRBIJE ODUZELA DOZVOLU ZA RAD.
POSTUPAK ADMINISTARTIVNOG UPRAVLjANjA BANKOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SPROVODI AGENCIJA ZA OSIGURANjE DEPOZITA OSNOVANA POSEBNIM ZAKONOM (U DALjEM TEKSTU: AGENCIJA), KOJU NARODNA BANKA SRBIJE REŠENjEM O DAVANjU SAGLASNOSTI NA ODLUKU SKUPŠTINE BANKE O PRESTANKU RADA BANKE, ODNOSNO REŠENjEM O ODUZIMANjU DOZVOLE ZA RAD BANCI, ZA ADMINISTRATORA BANKE.
Član 2.
POSTUPAK STEČAJA SPROVODI SE NAD BANKOM KOJOJ JE NARODNA BANKA SRBIJE ODUZELA DOZVOLU ZA RADE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU BANKE, A NADLEŽNI SUD, NA PREDLOG AGENCIJE DONEO REŠENjE O POKRETANjU STEČAJNOG POSTUPKA NAD BANKOM.
POSTUPAK STEČAJA SPROVODI SE NAD DRUŠTVOM ZA OSIGURANjE KOME JE NARODNA BANKA SRBIJE ODUZELA DOZVOLU ZA OBAVLjANjE POSLOVA OSIGURANjA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OSIGURANjE.
Postupak stečaja NAD BANKOM I DRUŠTVOM ZA OSIGURANjE sprovodi se i na predlog likvidacionog upravnika kad utvrdi da imovina likvidacionog dužnika nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca.
Član 3.
POSTUPAK LIKVIDACIJE SPROVODI SE NAD BANKOM KOJOJ JE NARODNA BANKA SRBIJE ODUZELA DOZVOLU ZA RAD U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU BANKE, A NADLEŽNI SUD, NA PREDLOG AGENCIJE DONEO REŠENjE O POKRETANjU LIKVIDACIONOG POSTUPKA.
POSTUPAK LIKVIDACIJE SPROVODI SE NAD DRUŠTVOM ZA OSIGURANjE KOME JE NARODNA BANKA SRBIJE ODUZELA DOZVOLU ZA OBAVLjANjE POSLOVA OSIGURANjA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OSIGURANjE, DONELA REŠENjE O LIKVIDACIJI DRUŠTVA ZA OSIGURANjE IZ RAZLOGA ŠTO NISU ISPUNjENI USLOVI ZA POKRETANjE STEČAJNOG POSTUPKA, A NADLEŽNI SUD, NA PREDLOG NARODNE BANKE SRBIJE DONEO REŠENjE O POKRETANjU LIKVIDACIONOG POSTUPKA NAD TIM DRUŠTVOM.
Likvidacija banke, druge finansijske organizacije i društva za osiguranje može biti prinudna ili dobrovoljna.
Postupak prinudne likvidacije sprovodi se nad bankom i drugom finansijskom organizacijom kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad, odnosno nad društvom za osiguranje kome je Narodna banka oduzela dozvolu za obavljanje poslova osiguranja, a nisu ispunjeni uslovi za pokretanje stečajnog postupka.
Postupak likvidacije nad bankom, drugom finansijskom organizacijom i društvom za osiguranje, čiji je nadležni organ doneo odluku o prestanku rada, sprovodi se, uz saglasnosti Narodne banke Srbije, po zakonu kojim se uređuju privredna društva (dobrovoljna likvidacija).
Postupak prinudne likvidacije sprovodi se nad licima iz stava 3. ovog člana čiji je nadležni organ doneo odluku o prestanku rada, ako je Narodna banka Srbije odbila davanje saglasnosti za sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije.
Postupak prinudne likvidacije sprovodi se nad licima iz stava 3. ovog člana i ako Narodna banka u toku vršenja nadzora nad dobrovoljnom likvidacijom tih lica utvrdi da su ugrožena prava poverilaca tih lica.
IA POSTUPAK ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA BANKOM
ČLAN 3A
ADMINISTRATIVNO UPRAVLjANjE BANKOM TRAJE NAJDUŽE 25 DANA OD DANA DONOŠENjA REŠENjA NARODNE BANKE SRBIJE IZ ČLANA 1A OVOG ZAKONA.
AGENCIJA OBAVLjA FUNKCIJU ADMINISTRATORA BANKE SA SVIM OVLAŠĆENjIMA UPRAVNOG I IZVRŠNOG ODBORA I SKUPŠTINE BANKE UTVRĐENIM ZAKONOM.
U PERIODU ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA BANKOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, IMOVINA BANKE NE MOŽE BITI PREDMET IZVRŠENjA, A PREKIDAJU SE SVI SUDSKI I UPRAVNI POSTUPCI PROTIV BANKE.
U PERIODU ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA BANKOM NA RADNE ODNOSE ZAPOSLENIH U BANCI SHODNO SE PRIMENjUJU ODREDBE ZAKONA KOJIMA SE REGULIŠE STEČAJ PRIVREDNIH DRUŠTAVA.
U PERIODU ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA BANKOM, AGENCIJA MOŽE:
1) ZAKLjUČITI KUPOPRODAJNI UGOVOR SA BANKOM KOJA KUPUJE I PREUZIMA CELOKUPNU ILI DEO IMOVINE I OBAVEZA BANKE POD ADMINISTRATIVNIM UPRAVLjANjEM (U DALjEM TEKSTU: BANKA PREUZIMALAC);
2) OSNOVATI BANKU ZA POSEBNE NAMENE U SKLADU SA ZAKONOM I PRENETI CELOKUPNU ILI DEO IMOVINE I OBAVEZA BANKE POD ADMINISTRATIVNIM UPRAVLjANjEM NA BANKU ZA POSEBNE NAMENE.
ODREDBA STAVA 5. TAČKA 2) OVOG ČLANA NE PRIMENjUJE SE NA BANKU POD ADMINISTRATIVNIM UPRAVLjANjEM KOJA JE DOBILA SAGLASNOST NARODNE BANKE SRBIJE NA ODLUKU SKUPŠTINE BANKE O PRESTANKU RADA BANKE.
ČLAN 3B
PRODAJA I PREUZIMANjE, ODNOSNO PRENOS CELOKUPNE ILI DELA IMOVINE I OBAVEZA BANKE POD ADMINISTRATIVNIM UPRAVLjANjEM IZ ČLANA 3A STAV 5. OVOG ZAKONA (U DALjEM TEKSTU: PRENOS IMOVINE I OBAVEZA), VRŠI SE BEZ PRISTANKA AKCIONARA, DEPONENATA I DRUGIH POVERILACA, ODNOSNO DUŽNIKA BANKE POD ADMINISTRATIVNIM UPRAVLjANjEM.
AGENCIJA JE DUŽNA DA U PRENOS IMOVINE I OBAVEZA BANKE POD ADMINISTRATIVNIM UPRAVLjANjEM UKLjUČI SVE DEPOZITE DEPONENATA DO VISINE OSIGURANOG IZNOSA UTVRĐENOG ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OSIGURANjE DEPOZITA, A PREMA STANjU I USLOVIMA KOJI VAŽE NA DAN DONOŠENjA REŠENjA NARODNE BANKE SRBIJE O ODUZIMANjU DOZVOLE ZA RAD BANCI.
PRILIKOM PRENOSA IMOVINE I OBAVEZA BANKE NA BANKU PREUZIMAOCA ILI BANKU ZA POSEBNE NAMENE, AGENCIJA JE DUŽNA DA OBEZBEDI JEDNAK TRETMAN POVERILACA BANKE POD ADMINISTRATIVNIM UPRAVLjANjEM, U SKLADU SA ISPLATNIM REDOVIMA U STEČAJNOM POSTUPKU UTVRĐENIM OVIM ZAKONOM.
IZVRŠEN PRENOS IMOVINE I OBAVEZA BANKE NE PODLEŽE PLAĆANjU PORESKIH OBAVEZA, KAO NI PROVIZIJA NADLEŽNIM ORGANIMA.
O IZVRŠENOM PRENOSU IMOVINE I OBAVEZA BANKE, AGENCIJA OBAVEŠTAVA DEPONENTE BANKE POD ADMINISTRATIVNIM UPRAVLjANjEM PUTEM SREDSTAVA JAVNOG INFORMISANjA, A OSTALE POVERIOCE I DUŽNIKE OBAVEŠTAVA POJEDINAČNO U PISANOJ FORMI U ROKU OD TRI DANA OD DANA IZVRŠENOG PRENOSA.
ČLAN 3V
RADI SPROVOĐENjA PRENOSA IMOVINE I OBAVEZA BANKE IZ ČLANA 3B OVOG ZAKONA, AGENCIJA MOŽE OBEZBEDITI FINANSIJSKU PODRŠKU BANCI PREUZIMAOCU, ODNOSNO BANCI ZA POSEBNE NAMENE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE AGENCIJA ZA OSIGURANjE DEPOZITA.
FINANSIJSKA PODRŠKA BANCI PREUZIMAOCU MOŽE SE OBEZBEDITI SAMO U SLUČAJU KADA IZNOS TAKVE PODRŠKE PREDSTAVLjA REZULTAT TESTA NAJMANjIH TROŠKOVA, KOJI JE UTVRDILA AGENCIJA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE AGENCIJA ZA OSIGURANjE DEPOZITA.
ČLAN 3G
BANKA ZA POSEBNE NAMENE OSNIVA SE SREDSTVIMA AGENCIJE NA PERIOD KOJI NIJE DUŽI OD DVE GODINE OD IZDAVANjA TOJ BANCI DOZVOLE ZA RAD OD STRANE NARODNE BANKE SRBIJE.
NA ZAHTEV AGENCIJE NARODNA BANKA SRBIJE MOŽE PRODUŽITI ROK IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZA NAJVIŠE DVE GODINE.
ČLANOVE UPRAVNOG I IZVRŠNOG ODBORA BANKE ZA POSEBNE NAMENE IMENUJE AGENCIJA, A NA NjIHOVO IMENOVANjE NARODNA BANKA SRBIJE DAJE SAGLASNOST NA NAČIN I POD USLOVIMA PROPISANIM ODREDBAMA ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU BANKE.
BANKA ZA POSEBNE NAMENE U SVOM POSLOVNOM IMENU SADRŽI REČI „NOVA” I „BANKA”.
NA OSNIVANjE BANKE ZA POSEBNE NAMENE NE PRIMENjUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA, ODNOSNO NADLEŽNI ORGANI SU DUŽNI DA ZA OSNIVANjE BANKE ZA POSEBNE NAMENE, PO ZAHTEVU AGENCIJE, DONESU AKTA I SPROVEDU RADNjE PREDVIĐENE ZAKONOM U ROKU OD DVA RADNA DANA OD DANA PODNOŠENjA TOG ZAHTEVA.
ČLAN 3D
U TOKU PERIODA POSLOVANjA BANKE ZA POSEBNE NAMENE, AGENCIJA MOŽE ZAKLjUČITI KUPOPORODAJNI UGOVOR SA BANKOM KOJA KUPUJE I PREUZIMA CELOKUPNU ILI DEO IMOVINE I OBAVEZA BANKE ZA POSEBNE NAMENE, PRI ČEMU SE MOŽE OBEZBEDITI FINANSIJSKA PODRŠKA TOJ BANCI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE AGENCIJA ZA OSIGURANjE DEPOZITA.
NAKON SPROVEDENOG PRENOSA IMOVINE I OBAVEZA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, AGENCIJA ODMAH PODNOSI PREDLOG NARODNOJ BANCI SRBIJE ZA ODUZIMANjE DOZVOLE ZA RAD BANCI ZA POSEBNE NAMENE.
U TOKU POSLOVANjA BANKE ZA POSEBNE NAMENE, AGENCIJA MOŽE DA PRODA SVE AKCIJE BANKE ZA POSEBNE NAMENE LICU KOJE JE DUŽNO DA OBEZBEDI PRETHODNU SAGLASNOST NARODNE BANKE SRBIJE NA STICANjE VLASNIŠTVA U BANCI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU BANKE.
NAKON UPISA LICA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA U CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING HARTIJA OD VREDNOSTI, KAO VLASNIKA AKCIJA BANKE ZA POSEBNE NAMENE, BANKA ZA POSEBNE NAMENE NASTAVLjA DA POSLUJE KAO BANKA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU BANKE.
SREDSTVA OSTVARENA PRODAJOM AKCIJA BANKE ZA POSEBNE NAMENE UPLAĆUJU SE NA RAČUN AGENCIJE.
Član 4.
NA OSNOVU REŠENjA O ODUZIMANjU DOZVOLE ZA OBAVLjANjE POSLOVA OSIGURANjA, NARODNA BANKA SRBIJE ODMAH DONOSI REŠENjE O ISPUNjENOSTI USLOVA ZA POKRETANjE STEČAJNOG POSTUPKA NAD DRUŠTVOM ZA OSIGURANjE.
REŠENjE O ISPUNjENOSTI USLOVA ZA POKRETANjE STEČAJNOG POSTUPKA NAD DRUŠTVOM ZA OSIGURANjE JE KONAČNO, A IZVRŠENO JE MOMENTOM DOSTAVLjANjA NADLEŽNOM SUDU.
Na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, odnosno dozvole za obavljanje poslova osiguranja, Narodna banka Srbije odmah donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka.
Narodna banka Srbije doneće rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka najkasnije narednog radnog dana po prijemu predloga likvidacionog upravnika iz člana 2. stav 2. ovog zakona.
Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka je konačno. Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka izvršeno je momentom dostavljanja nadležnom sudu.
Član 5.
Protiv rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka IZ ČLANA 4. OVOG ZAKONA može se pokrenuti upravni spor.
Nadležni sud je dužan da odluku u sporu pokrenutom u smislu stava 1. ovog člana donese u roku od 60 dana od dana prijema tužbe.
Ako je rešenje Narodne banke Srbije poništeno u upravnom sporu, pa u ponovnom postupku Narodna banka Srbije donese novo rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka, pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja prvog oglasa o otvaranju stečajnog postupka na oglasnoj tabli nadležnog suda.
Član 6.
REŠENjE O ISPUNjENOSTI USLOVA ZA POKRETANjE STEČAJNOG POSTUPKA IZ ČLANA 4. OVOG ZAKONA DOSTAVLjA SE DRUŠTVU ZA OSIGURANjE, AGENCIJI I NADLEŽNOM SUDU, KOJI JE DUŽAN DA NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA PRIJEMA OVOG REŠENjA DONESE REŠENjE O POKRETANjU STEČAJNOG POSTUPKA NAD DRUŠTVOM ZA OSIGURANjE (STEČAJNI DUŽNIK).
Rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka dostavlja se banci, odnosno društvu za osiguranje, agenciji za osiguranje depozita osnovanoj posebnim zakonom (u daljem tekstu: Agencija), kao i nadležnom sudu, koji je dužan da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema ovog rešenja donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka nad bankom, odnosno društvom za osiguranje (u daljem tekstu: stečajni dužnik).
ČLAN 6A
NADLEŽNI SUD JE DUŽAN DA NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA PRIJEMA PREDLOGA AGENCIJE, ZA POKRETANjE STEČAJNOG POSTUPKA NAD BANKOM POD ADMINISTRATIVNIM UPRAVLjANjEM, DONESE REŠENjE O POKRETANjU STEČAJNOG POSTUPKA NAD TOM BANKOM (U DALjEM TEKSTU: STEČAJNI DUŽNIK).
REŠENjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DOSTAVLjA SE BANCI, AGENCIJI I NARODNOJ BANCI SRBIJE.
Član 7.
Organi stečajnog postupka su stečajno veće STEČAJNI SUDIJA, stečajni upravnik i odbor poverilaca.
Agencija vrši funkciju stečajnog upravnika u skladu sa ovim zakonom.
Na predlog Agencije stečajno veće STEČAJNI SUDIJA bira članove odbora poverilaca, vodeći računa o veličini njihovih potraživanja.
3.2. Osigurani depoziti banke u stečaju ILI LIKVIDACIJI
Član 9.
Agencija je dužna da isplati osigurane depozite BANKE NAD KOJOM JE POKRENUT POSTUPAK STEČAJA, ODNOSNO LIKVIDACIJE, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
Član 11.
Agencija i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, OSIM PRAVNIH POSLOVA I PRAVNIH RADNjI KOJE SE ODNOSE NA PRENOS IMOVINE I OBAVEZA BANKE PREDUZETIH U TOKU ADMINISTRATIVNOG UPRAVLjANjA BANKOM OD STRANE AGENCIJE.
Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana mogu se pobijati ako su izvršeni u roku od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka, a u roku od godinu dana ako su ti poslovi izvršeni sa povezanim licem.
Rokovi iz stava 2. ovog člana počinju od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja likvidacionog postupka u slučaju da se stečajni postupak sprovodi na predlog likvidacionog upravnika kada on utvrdi da imovina likvidacionog dužnika nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca.
Povezana lica, u smislu stava 2. ovog člana, imaju značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuju banke u slučaju stečaja ili likvidacije banke, odnosno značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje osiguranje u slučaju stečaja ili likvidacije društva za osiguranje.
Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana pobijaju se tužbom koja se može podneti najkasnije u roku od šest meseci od dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka.
Član 16.
Stečajni dužnik na teret stečajne mase, pre glavne deobe, isplaćuje:
1) neisplaćene neto zarade zaposlenih u visini minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka;
2) neisplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka;
3) mesečne zarade lica u radnom odnosu kod stečajnog dužnika;
4) troškove koji terete imovinu stečajnog dužnika i troškove unovčenja te imovine;
5) troškove stečajnog postupka;
6) druge troškove i obaveze nastale posle otvaranja stečajnog postupka.
NA TERET STEČAJNE MASE BANKE U STEČAJU, PRE GLAVNE DEOBE, ISPLAĆUJE SE I POTRAŽIVANjE AGENCIJE PO OSNOVU OSIGURANOG IZNOSA DEPOZITA ZAJEDNO SA TROŠKOVIMA KOJE AGENCIJA IMA U POSTUPKU ISPLATE OSIGURANOG IZNOSA DEPOZITA, KAO I POTRAŽIVANjE AGENCIJE PO OSNOVU OBEZBEĐENjA FINANSIJSKE PODRŠKE BANCI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE AGENCIJA ZA OSIGURANjE DEPOZITA.
Troškove iz stava 1. tač. 3), 4), 5) i 6) ovog člana stečajni dužnik isplaćuje mesečno, a troškove iz tač. 1) i 2) na teret preostalih sredstava.
TROŠKOVE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA STEČAJNI DUŽNIK ISPLAĆUJE MESEČNO, U SKLADU SA DINAMIKOM PRILIVA SREDSTAVA, VODEĆI RAČUNA DA NE UGROZI OBAVLjANjE POSLOVA U POSTUPKU STEČAJA.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje osnove i merila za određivanje nagrade za rad i naknade stvarnih troškova Agencije za obavljanje poslova stečajnog upravnika IZ OVOG ZAKONA.
ČLAN 17.
POTRAŽIVANjA POVERILACA BANKE U STEČAJU UTVRĐUJU SE NA ISPITNOM ROČIŠTU I ISPLAĆUJU PO SLEDEĆIM REDOVIMA PRIORITETA (ISPLATNI REDOVI):
1) POTRAŽIVANjA POVERILACA PO OSNOVU DEPOZITA OSIGURANIH U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE OSIGURANjE DEPOZITA, PREOSTALIH NAKON ISPLATE OSIGURANOG IZNOSA, KAO I POTRAŽIVANjE AGENCIJE PO OSNOVU OSNIVANjA BANKE ZA POSEBNE NAMENE;
2) POTRAŽIVANjA PO OSNOVU JAVNIH PRIHODA DOSPELA U POSLEDNjA TRI MESECA PRE OTVARANjA STEČAJNOG POSTUPKA, OSIM DOPRINOSA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE ZAPOSLENIH;
3) POTRAŽIVANjA NARODNE BANKE SRBIJE, UKLjUČUJUĆI I POTRAŽIVANjA PO OSNOVU KREDITA ODOBRENIH BANCI KOJA NISU NAMIRENA U POTPUNOSTI ZBOG RAZLIKE U VREDNOSTI SREDSTAVA OBEZBEĐENjA;
4) POTRAŽIVANjA PO OSNOVU DEPOZITA VELIKIH PRAVNIH LICA U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I REVIZIJA, OSIM DEPOZITA VELIKIH PRAVNIH LICA POVEZANIH S BANKOM I DEPOZITA KOJI GLASE NA ŠIFRU I DONOSIOCA;
5) POTRAŽIVANjA DRUGIH POVERILACA, OSIM POVERILACA IZ TAČ. 6) I 7) OVOG ČLANA;
6) POTRAŽIVANjA POVERILACA PO OSNOVU SUBORDINIRANIH OBAVEZA BANKE;
7) POTRAŽIVANjA AKCIONARA BANKE.
Potraživanja poverilaca banke u stečaju utvrđuju se na ispitnom ročištu i isplaćuju po sledećim redovima prioriteta (isplatni redovi):
1) potraživanja Agencije po osnovu osiguranog iznosa depozita i potraživanja poverilaca po osnovu depozita osiguranih u smislu zakona kojim se uređuje osiguranje depozita umanjena za osigurani iznos depozita, kao i potraživanja Agencije po osnovu kredita za isplatu depozita u visini osiguranog iznosa datih banci u toku postupka likvidacije koji je prethodio stečaju, u skladu sa ovim zakonom;
2) potraživanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;
3) potraživanja ostalih poverilaca;
4) potraživanja akcionara banke.
Član 19.
Na stečajni postupak banaka i društava za osiguranje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava, izuzev odredaba o prethodnom stečajnom postupku, stečajnom sudiji, skupštini poverilaca, NACIONALNIM STANDARDIMA KOJE PROPISUJE MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE PRIVREDE, Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i reorganizaciji.
III. POSTUPAK LIKVIDACIJE
Prinudna likvidacija
ČLAN 20.
NADLEŽNI SUD JE DUŽAN DA NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA PRIJEMA PREDLOGA AGENCIJE ZA POKRETANjE LIKVIDACIONOG POSTUPKA NAD BANKOM POD ADMINISTRATIVNIM UPRAVLjANjEM, DONESE REŠENjE O POKRETANjU LIKVIDACIONOG POSTUPKA NAD TOM BANKOM.
NARODNA BANKA SRBIJE, NA OSNOVU REŠENjA O ODUZIMANjU DOZVOLE ZA OBAVLjANjE POSLOVA OSIGURANjA, AKO NISU ISPUNjENI USLOVI ZA POKRETANjE STEČAJNOG POSTUPKA, ODMAH DONOSI REŠENjE O LIKVIDACIJI DRUŠTVA ZA OSIGURANjE I PODNOSI PREDLOG NADLEŽNOM SUDU ZA POKRETANjE LIKVIDACIONOG POSTUPKA NAD DRUŠTVOM ZA OSIGURANjE.
Na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za rad Narodna banka Srbije odmah donosi rešenje o likvidaciji banke, odnosno druge finansijske organizacije.
Na osnovu rešenja o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova osiguranja Narodna banka Srbije odmah donosi rešenje o likvidaciji društva za osiguranje.
Član 21.
Odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava i odredbe ovog zakona kojima se uređuje stečaj, shodno se primenjuju i kod likvidacije, osim odredaba kojima se uređuje odbor poverilaca, razlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji, osiguranje depozita i isplatni redovi.
POTRAŽIVANjA RAZLUČNIH POVERILACA U LIKVIDACIONOM POSTUPKU SU PRIORITETNA I ISPLAĆUJU SE PRE GLAVNE DEOBE.
Član 23.
Ako Agencija u toku likvidacionog postupka utvrdi da su ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka, dužna je da takav predlog podnese Narodnoj banci Srbije.
AKO AGENCIJA U POSTUPKU LIKVIDACIJE BANKE ODNOSNO DRUŠTVA ZA OSIGURANjE UTVRDI DA SU ISPUNjENI USLOVI ZA POKRETANjE STEČAJNOG POSTUPKA, ODMAH ĆE PODNETI PREDLOG NADLEŽNOM SUDU ZA POKRETANjE STEČAJNOG POSTUPKA NAD BANKOM U LIKVIDACIJI, ODNOSNO PREDLOG NARODNOJ BANCI SRBIJE ZA DONOŠENjE REŠENjA O ISPUNjENOSTI USLOVA ZA POKRETANjE STEČAJNOG POSTUPKA NAD DRUŠTVOM ZA OSIGURANjE U LIKVIDACIJI.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, radnje sprovedene u postupku likvidacije važe i u stečajnom postupku.
Dobrovoljna likvidacija
Član 24.
Postupak dobrovoljne likvidacije sprovodi se, uz saglasnost Narodne banke Srbije, nad bankom, odnosno drugom finansijskom organizacijom, odnosno društvom za osiguranje, čija je skupština donela odluku o prestanku rada tog lica.
Direktor lica iz stava 1. ovog člana čija je skupština donela odluku o prestanku rada, dužan je da podnese zahtev za davanje saglasnosti za sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije Narodnoj banci Srbije, najkasnije narednog radnog dana od dana donošenja te odluke.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana direktor je dužan da podnese dokaze da banka, odnosno druga finansijska organizacija, odnosno društvo za osiguranje raspolaže imovinom čija je vrednost dovoljna da se iz nje namire potraživanja svih poverilaca, kao i drugu dokumentaciju u skladu sa propisom Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije rešenjem odlučuje o zahtevu iz stava 2. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema tog zahteva.
Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno.
Član 25.
AKO NARODNA BANKA SRBIJE DA SAGLASNOST ZA SPROVOĐENjE POSTUPKA DOBROVOLjNE LIKVIDACIJE NAD DRUŠTVOM ZA OSIGURANjE TAJ POSTUPAK SE SPROVODI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU PRIVREDNA DRUŠTVA.
PRAVNE POSLEDICE POSTUPKA LIKVIDACIJE NASTAJU DANOM DOSTAVLjANjA REŠENjA NARODNE BANKE SRBIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DRUŠTVU ZA OSIGURANjE.
AKO NARODNA BANKA SRBIJE ODBIJE ZAHTEV IZ ČLANA 24. STAV 2. OVOG ZAKONA, POKRENUĆE POSTUPAK PRINUDNE LIKVIDACIJE, ODNOSNO STEČAJA DRUŠTVA ZA OSIGURANjE, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
NARODNA BANKA SRBIJE VRŠI POSREDNI I NEPOSREDNI NADZOR NAD POSTUPKOM DOBROVOLjNE LIKVIDACIJE DRUŠTVA ZA OSIGURANjE, U SKLADU SA PROPISOM NARODNE BANKE SRBIJE.
AKO U TOKU VRŠENjA NADZORA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA NARODNA BANKA SRBIJE UTVRDI DA SU UGROŽENA PRAVA POVERILACA, DONEĆE REŠENjE O PRINUDNOJ LIKVIDACIJI DRUŠTVA ZA OSIGURANjE.
SKUPŠTINA DRUŠTVA ZA OSIGURANjE USVAJA IZVEŠTAJ O SPROVEDENOJ LIKVIDACIJI, ZAVRŠNI LIKVIDACIONI BILANS I IZVEŠTAJ OVLAŠĆENOG REVIZORA O OVOM BILANSU, KAO I PREDLOG O RASPODELI LIKVIDACIONOG OSTATKA, PO PRETHODNO PRIBAVLjENOJ SAGLASNOSTI NARODNE BANKE SRBIJE.
Ako Narodna banka Srbije da saglasnost za sprovođenje postupka dobrovoljne likvidacije, taj postupak se sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Pravne posledice postupka likvidacije nastaju danom dostavljanja rešenja Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana pravnom licu iz člana 24. stav 1. ovog zakona.
Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev iz člana 24. stav 2. ovog zakona, pokrenuće postupak prinudne likvidacije, odnosno stečaja, u skladu sa ovim zakonom.
Narodna banka Srbije vrši posredni i neposredni nadzor nad postupkom dobrovoljne likvidacije banke, odnosno druge finansijske organizacije, odnosno društva za osiguranje, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije.
Ako u toku vršenja nadzora iz stava 4. ovog člana Narodna banka Srbije utvrdi da su ugrožena prava poverilaca, doneće rešenje o prinudnoj likvidaciji banke, odnosno druge finansijske organizacije, odnosno društva za osiguranje, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije.
Skupština banke, odnosno društva za osiguranje, usvaja izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i izveštaj ovlašćenog revizora o ovom bilansu, kao i predlog o raspodeli likvidacionog ostatka, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Narodne banke Srbije.
Posebne odredbe
Član 26a
Likvidacioni upravnik u postupku prinudne likvidacije banke i likvidacioni upravnik u postupku dobrovoljne likvidacije banke dužni su da u rokovima utvrđenim zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, a pre isplate drugih poverilaca bez prijave potraživanja, organizuju isplatu depozita osiguranih u smislu tog zakona u celosti, na teret likvidacione mase.
U slučaju da likvidacioni upravnik utvrdi da raspoloživa novčana sredstva nisu dovoljna za isplatu iz stava 1. ovog člana, dužan je da organizuje isplatu depozita do visine osiguranog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
Nakon isplate depozita do visine osiguranog iznosa, likvidacioni upravnik dužan je da nastavi isplatu depozita srazmerno njihovoj visini, a u skladu s prilivom novčanih sredstava do potpune isplate depozita.
Ostali poverioci banke u likvidaciji isplaćuju se posle potpune isplate depozita iz stava 1. ovog zakona.
U slučaju donošenja rešenja Narodne banke Srbije o ispunjenosti uslova za otvaranje stečajnog postupka nad bankom u likvidaciji, iz sredstava prenetih na račun banke isplatioca i dalje će se isplaćivati depoziti iz st. 2. i 3. ovog člana do isteka roka od tri godine od dana kad je doneto rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci u likvidaciji, nakon čega će se izvršiti povraćaj neutrošenih sredstava u stečajnu masu banke.
Član 26b
U postupku prinudne likvidacije likvidacioni upravnik, u roku i na način utvrđenim zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, određuje banku koja će isplaćivati depozite iz člana 26a stav 1. ovog zakona i s njom zaključuje ugovor.
U postupku dobrovoljne likvidacije banke, predsednik izvršnog odbora banke dužan je da, uz zahtev iz člana 24. stav 2. ovog zakona, Narodnoj banci Srbije dostavi odluku skupštine banke o izboru banke isplatioca, kao i ugovor zaključen s tom bankom koji stupa na snagu danom donošenja rešenja iz člana 24. stav 4. ovog zakona.
Likvidacioni upravnik dužan je da, u skladu sa ugovorima iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši prenos sredstva potrebnih za isplatu depozita iz člana 26a ovog zakona, iz likvidacione mase na banku isplatioca, kao i da preko sredstava javnog informisanja obavesti deponente o datumu započinjanja i mestu isplate ovih depozita.
ČLAN 24.
IZUZETNO OD ČLANA 28. ZAKONA O STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANjE („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 61/05 I 116/08), U STEČAJNIM POSTUPCIMA I POSTUPCIMA LIKVIDACIJE BANAKA ZAPOČETIM PO ZAKONU O SANACIJI, STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA („SLUŽBENI LIST SFRJ”, BR. 84/89 I 63/90 I „SLUŽBENI LIST SRJ”, BR. 37/93, 26/95, 28/96, 16/99, 44/99 I 53/01) I ZAKONU O PRINUDNOM PORAVNANjU, STEČAJU I LIKVIDACIJI („SLUŽBENI LIST SFRJ”, BROJ 84/89 I „SLUŽBENI LIST SRJ”, BR. 37/93 I 28/96), KOJI NISU PRAVOSNAŽNO OKONČANI DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA, AGENCIJA, KAO STEČAJNI, ODNOSNO LIKVIDACIONI UPRAVNIK IMA PRAVO NA NAGRADU ZA RAD I NAKNADU STVARNIH TROŠKOVA SAGLASNO ČLANU 16. STAV 3. ZAKONA O STEČAJU I LIKVIDACIJI BANAKA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANjE („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 61/05 I 116/08).
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa- Vlada
Obrađivač: Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, naslov V, poglavlje III- Pružanje usluga i naslov VIII –Politike saradnje, član 91. Bankarstvo, osiguranje i finansijske usluge
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
Ne postoji
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Naslov IV – Slobodna cirkulacija lica, usluga i kapitala
Predmetni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje nije predmet uređenja primarnih izvora prava EU
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i osiguravajućih društava je delimično usklađen sa sledećim direktivama:
Direktiva 2001/24/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o reorganizaciji i prestanku rada kreditnih institucija
Direktiva 2001/17/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o reorganizaciji i likvidaciji osiguravajućih društava
Predmetni Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje nije predmet uređenja sekundarnih izvora prava EU
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Zbog mogućih posledica svetske finansijske krize predložene su izmene i dopune Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i osiguravajućih društava, te ovom prilikom nije vršeno dalje usklađivanje sa direktivama EU.
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Ne
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne